0,STRUCNI ISPIT- PITANJA 1. USTAV RS lan 38, stav 2, lan 72, stav1 Sl. gl. RS /1991 Zaposleni imaju pravo na zatitu na radu u skladu sa zakonom. RS ureuje i obezbeuje pravni poloaj preduzea i drugih organizacija, njihovo udruivanje i komore, finansijski sistem, sistem u oblasti ekonomskih odnosa sa inostranstvom, trita, planiranja, radnih odnosa i ZATITU NA RADU, zapoljavanje, socijalno osiguranje, i druge oblike socijalne sigurnosti, kao i druge ekonomske i socijalne odnose od opteg interesa. 2. REZOLUCIJA O PRIDRUIVANJU EU RS Sl. gl. RS 112/04 Narodna skuptina RS potvruje : Ubrzano ulazak RS u punpravno lanstvo u EU i pristupanje Partnerstvu za mir. Pridruivanje postaje strateki cilj. Podrazumeva usklaivanje zakonodavstva sa sa pravnim tekovinama EU, na sim podrujima obavljanja izvrne i sudske vlasti kao i svake slobodne drutvene aktivnosti. Vlada tromeseno informie skuptinu o ispunjenju obaveza i u obavezi je da utvrdi Nac. strategiju. 3. NACIONALNA STRATEGIJA SRBIJE ZA PRISTUPANJE EU STRATEGIJA EKONOMSKOG I SOCIJANOG RAZVOJA SOCIJALNA ZATITA I ZATITA RADNE SREDINE juni 2005. Tretira nekoliko oblasti: sa aspekta BZR najznaajnije su socijalnu zatitu, zatitu radne okoline. Soocijalna zatita obuhvata podrku siromanima kroz socijalnu pomo i deiji dodatak, brigu o pripadnicima ranjivih grupa i podrka formiranju mladjih porodica. Aktuelni nedostaci socijalne zatite su u operativnom regulisanju i sprovoenju zbog nemogunosti finansiranja stalno rastueg nivoa zahteva i nedostatka alternativnih oblika socijalne zatite. Osnovni cilj je postii minimalnu socijalnu sigurnost. Reforma treba da ukljui vee iznose i veu mreu korisnika, obezbeenje pristupa do svih ugroenih kategoija stanovnitav, Roma, raseljenih, izbeglica. Zakon o socijalnoj zatiti i socijalnoj sigurnosti graana iz 2004. god. neto od ovoga je ve ostvareno uspostavljanjem centralizovane i indeksacije linije siromatvaacija u celoj RS. ime je znaajno poveana pravo na tuu negu i pomo, alternativni oblici i fondovi za ciljne grupe (invalide). Postojee stanje ZZS je podrano Zakonom BZR, pored seta zakona iz oblasti ZS. Tim zakonom je zapoeto usaglaavanje sa uredbama EU- (Direktiva 89/391 EEZ/1991). Stvaranje bezbednih i zdravih uslova podrazumeva uvoenje principa prevencije u spreavanju nastajanja povreda na radu i profesionalnih oboljenja, aktivno ukljuivanje medicine rada u radne procese, uvoenje principa odgovornosti organizatora radova, izbor predstavnika zaposlenih, obavezno osiguranje zaposlenih radi naknade tete nastale usled povrede na radu ili prof. oboljenja i dr. Predozi obuhvataju evropsko komunitarno pravo, formiranje Uprave za BZR sa ciljem razvoja u unapreenja zdravlja na radu, smanjenja povreda i prof. oboljenja, i oboljenja u vezi sa radom, definisanje strunih elemenata nacionalnog programa razvoja BZR i praenje njenog ostvarenja. Zahtevi u cilju harmonizacije sa EU izgradnja sistema BZR uz podrku zakona, usvajanje predloga zakona i pravilnika. 4. UGOVORI O OSNIVANJU EU 1951. u Parizu- Evropska unija za ugalj i elik u cilju kontrole Nemake u sferi proizvodnje oruja. Ugovor o osnivanju EZ uz Rim 1958, posebnim lanom regulie BZR. Jedinstveni Evropski akt iz Luksemburga iz 1986. utvruje da EZ posebnim direktivama regulie BZR saglasno tehnikim propisima koji su na snazi u svakoj zemlji u smislu izbegavanja administrativnih, finansijskih i pravnih ogranienja za mala preduze i definisanja stroiji odredbi u okviru svake drave Ugovorom o EU u Mastrihtu iz 92. proirene su uredbe vezano za BZR. Podrazumeva potovanje razliitosti nacionalne prakse, konkurentnosti privrede EU, proirenje oblasti primene itd. Ugovorom u Nici 2004. EU se obavezuje da ovu oblast regulie u skladu sa Evropskom socijalnom. Na nivou EU postoje: Savetodavni komitet koji ohrabruje transfer znanja, Komisija za BZR i Evropska agencija za BRZR razvija akcioni plani Vii komitet inspektora rada koji ima zadataka transponovanje direktva i nacionalno zakonodavstvo da se nebi zaustavio razvoj malih i srednjih preduzea i ugrozio finansijski bilans zemlje. 1

5. EVROPSKA SOCIJALNA POVELJA Osnov povelje jeste Evropska konvencija o zatiti prava oveka i osnovnih sloboda iz 1950. Evropska povelja donetu je 1960. god. Za drave lance povelja propisuje: izgradnju jedinstvene nacionalne politike BZR i Radne okoline RO. Ciljevi su iskazani kroz: unapreenje BZR I RO i prevenciju nezgoda i povreda putem minimizacije rizika, donoenje propisa u oblasti BZR, i propisa koji omoguavaju nadzor, unapredenje zdravstvene zatitue radnika primenom preventivne i savetodavne funkcije od strane ovlaenih i kompetentnih institucija. 6. REZOLUCIJA SAVETA EU O BEZBEDNOSTI, HIGIJENI I ZDRAVLJU decembar 1987. Predstavlja podlogu za donoenje direktiva u oblasti BZR . Predvia utvrivanje minimalnih zahteva u vezi organizacije BZR, garantovanje boljeg nivoa primene, izbegavanje administrativnih finansijskih i zakonskih ogranienja kako bi se podsticao razvoj malih i srednjih preduzea i podseanje da na zavisnost izmeu rasta i produktivnosti preduzea i BZR i ZS. Rezolucija Saveta EU predvia zatitu od rizika zbog opasnih materija, ureivanje mesta rada, statistiku nesrea na radu i prof. oboljenja, procenu rizika, mogunosti prevencije, propisivanje mera za eliminaciju rizika, transfer znanja meu dravama-lanicama, ukljuivanje socijalnih partnera u izradi direktiva, informisanje i obuku u cilju podizanja svesti, razvoj mera koje idu u prilog preduzeima koji primenjuju mere BZR, razmenu pdataka pute IT Savet priznaje dominantnu ulogu podizanja svesti i organizaciju Evropske godine BZR-92. 7. NOVA STRATEGIJA EU U OBLASTI BZR 2002-2006 Globalni pristup obuhvata hvatanje koraka sa promenama u svetu rada, u drutvu, oblicima zapoljavanja, prirodi rizika, kulturi prevencije, svesti, harminizaciju i primenu zakona, partnerstvo sa svim zainteresovanim stranama, razvoj preduzea sa visokom soc. odgovronou, stimulisanje inovativne pristupa primene, evropske integracije itd. Globalni pristup obuhvata cilj je 0 povreda na radu, tretiranje novih pojavnih oblika rizika psihosocijalne prirode, poboljanje kvaliteta rada, ulaganje u kvalite rada, minimizaciju nekvaliteta rada koji utie i na reputaciju preduzea, tretiranje BZR kao ekonomskog faktora, kulturu prevencije, razvoj ambicioznih socijalnih politika. Pol igra znaajnu ulogu u nastanku profesionalnih oboljenja Radno aktivno stanovnitvo je sve starije. Pojavljuju se novi oblici rada honorarni i nestandardno radno vreme, televorkeri i rad kod kue, samozaposleni poveavaju stepen rizika, kao to su stres, depresija, napetost, nasilje, zastraivanje itd. Politika zajednice je zasnovana na kulturi prevencije koja ukljuuje sve interesne strane. Obrazovanje uvesti u nastavne programe kao za bezbednost u saobraaju. Uvesti specifinosti na nacionalnom, regionalnom, lokalnom i sektorskom nivou u okviru podizanja svesti. Uvesti predvianje novih rizika zajedno sa novim procesima, proizvodima i tehnologijama. Efikasna primena Zakona je uslov BZR. Promovisanje kvalitenog radnog okruenja. Razvoj vrstog zakonskog okvira, prilagoavanje postojeih direktiva promenama u naunim saznanjima, tehnici i svetu rada. Podsticanje inovativnog pristupa najbolji pristupi, KPI, razvijanje znanja o ceni nekvaliteta trokovi greaka zbog nezgoda na radu itd. Razvoj kompanija sa visokom soc. odgovornou prema ljudima, radnoj oklini, ivotnoj sredini, drutvu itd. Uvesti i jaati premije osiguranja, tehniku pomo, obuku, procena rizika itd. Politika zajednice BZR treba da bude povezana sa Svetskom zdrav. org, Meunarodnom org. rada. 8. KONVENCIJE MEUNARODNE ORGANIZACIJE RADA-usvojena u enevi 1981. MOR je formirana 1919 g. na Mirovnoj konferenciji u Parizu. da bi se 1946 transformisala u org. UN sa seditem u enevi. Organi MOR-a su: opta konferencija, administrativni savet (10 stalnih lanica) i meunarodni biro rada. Zastupljenost 2vlada, 1-poslodavci, 1 radnici. MOR ima zadatak da prouava i reava probleme rada i socijalne politike u meunarodnim razmerama odnosno da radi na poboljanju uslova ivota i rada radnika. Donosi konvencije, koje drave lanice-potpisnici konvencija transponuju u svoje zakonodavstvo ratifikacijom, neposredno ili ugraivanje u zakone. Preporuke najee prethode konvencijama. Konvencija 155 o zatiti na radu , zdravstvenoj zatiti i radnoj sredini obuhvata sve grane privredne delatnosti i usluge. Mogua su iskljuenja (pomorski saobraaj). Definie radno mesto (sva mesta na kojima je potrebno da radnik bude ili da doe do njih zbog posla), propise (akta kojima su organi dali snagu zakona), 2

zdravlje u odnosu na rad (odsustvo bolesti ukljuujui fizike i mentalne elemente koji utiu na zdravlje, a koji su direktno povezani sa hemijsko-tehnikom zatitom na radu. Podrazumeva : utvrivanje nac. politike u cilju smanjnenja povreda na radu ili povreda koje su povezane sa radom, pri tome vodei rauna o projektovanju, testiranju, instaliranji, korienju i odravanju materijalnih elemenata rada, odnosima izmeu njih i lica koja ih koriste, osposobljavanju, komuniciranji lica i grupe, zatiti radnika i njihovih predstavnika od disciplinskih akcija. Na nacionalnom planu svaka lanica treba da razvije regulativu, kontrolu primene, kaznene mere, uslove projektovanja i gradnje, odreivanje opasnih procesa, supstanci i agenasa, utvrivanje procesa prijavljivanja nesrea na radu, prof. oboljenja i oslih povreda, anketiranje zaposlenih i objavljivanje informacija i uvoenje sistema istraivanja u korienju om., naputanje rm u sluaju ...Na nivou preduzea poslodavac mora da obezbedi proces i resurse da budu bezbedni i bez opasnosti za zdravlje, i njihovo korienje u kontrlisanim uslovima, lzs, saradnju sa predstavnicima zaposlenih, odgovarajuu obuku, prijava potencijalne opasnosti. Mere zatite na radu i zdravstvene zatite ne treba da povlae nikakve trokove za radnike. 9. KONVENCIJA broj 161 O SLUBAMA MEDICINE RADA Sluba ima savetodavnu i preventivnu funkciju prema poslodavcu, zaposlenima i njihovim predstavnicima. Treba da budu prilagoene specifinim rizicima u preduzeu. Funkcije slubi su: identifikacija i procena rizika od tetnosti po zdravlje na radnom mestu, nadgledanje faktora koji mogu da ugroze zdravlje, davanje saveta i oblikovanje radnih mesta, izrada programa poboljanja i testiranje i procena nove opreme, davanje saveta u oblasti zbr, lzs, higijene rada, ergonomije, praenje zdravstvenog stanja, saradnja u obrazovanju, hitne intervencije i analiza izvetaja o povredama na radu i prof. oboljenjima. Organizacija slubi: mogu biti organizovane od strane jednog ili vie preduzea, javnih organa ili dravnih slubi, ustanova socijalne zatite i drugi organi koje ovlasti nadleni organ. Moraju biti nezavisne, multidisciplinarne, da trokovno ne terete radnike, da uspostave proces komunikacije sa zaposlenih, predstavnicima zaposlenih i poslodavcem. 10. KONVENCIJA 81 O INSPEKCIJI RADA U INDUSTRIJI I TRGOVINI-eneva 1947. Svaki lan MOR treba da ima sistem inspekcije u ind. preduzeima. Nac. zakonodavstvo moe izuzeti rudarstvo i transportna preduzea od primene ove konvencije. Sistem inspekcija rada ima zadatak: da osigura primenu zakonskih odredbi, da prua savete i obavetenja poslodavcima i radnicima, da signalizira nadlenoj vlasti na situacije koje nisu pokrivene aktuelnim propisima. Osblje inspekcije rada treba da bude nezavisno od promene vlasti! Broj inspektora zavisi od broja i delatnosti preduzea koje pokrivaju, broja i razliitosti radnika koji su tu zaposleni, broja i kompleksnosti zakonskih odredbi koje treba primeniti, materijalnih sredstava i praktinih uslova raada. Rukovodstvo preduzea treba da im omogui uslove rada i transporta. Inspektori rada moraju posedovati ovlaenja za ulazak u preduzee, sa i bez najave, da zahtevaju mere za otklanjanje nedostataka ili potencijalnih nedostataka, da kontroliu da li su mere primenjene u odreenom roku, da pokreu zakonske postupke protiv prekrilaca, podnose i objavlju izvetaje. Imaju obavezu neutralnosti i uvanja poslovne tajne, i zatitu izvora albe. Inspekcija rada u trgovini udovoljava prethodnim odredbama ako su primenjive, ako nisu moraju se odrediti podruja i razlozi neprimene. 11. DIREKTIVE EU 89/391/EEZ 1989. O UVOENJU MERA ZA PODSTICANJE POBOLJANJA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU Direktiva 89/381/EEZ 89 utvruje: neophodne definicije za radnika, poslodavca, predstavnike radnika, prevencije, kao i obaveze poslodavca, preventivu, usluge zatite i preventive, prvu pomo, ZOP, evakuaciju radnika, obavetavanje, konsultovanje, obuku, obaveze radnika, kontrolu zdravlja, rizine grupe. Pojedine oblasti se reguliu posenim direktivama kojih ima 18. Cilj je uvoenje mera za podstrek i poboljanje BZR. Primena ne utie na odredbe koje su stroije. Primenjuje se u svim sektorima, izuzev kod vojske, policije i cvilne zatite. Zemlje lanice treba da stvore zakonski okvir za sprovoenje, kontrolu i nadzor direktive. 3

Obaveze radnika: da vodi rauna o linoj BZR u skladu sa obukom i upustvima dobijenim od poslodavca, to ukljuuje ispravno korienje sredstava rada, LZS, bez iskljuivanja sredstava zatite, obavetava o ozbiljnim i neposrednim opasnostima i nedostacima u organizovanju zatite, da sarauje sa licima za BZR onoliko dugo koliko je neophodno da bi se izvrio zadatak ili dok se ne stvore uslovi da radni uslovi ne budu bezbedni. Opte odredbe ove direktive obuhvataju: kontrola zdravlja, zatita rizinih grupa, odnos prema nac. stroijim propisima, odnos komiteta, komisije i izvetavanje Eparlamenta, Saveta i ek. soc. komiteta. 11a. PRINCIPI PREVENCIJE PREMA DIREKTIVI EU 89/391 Principi prevencije su: precozno definisanje obaveza i odgovornosti, poslodavca i zaposlenih i lica zaduenog za BZR, zbegavanje rizika, procena rizika koji se ne mogu izbei, borba protiv uzroka rizika, projektovanje radnog mesta, tehniki napredak i planiranje upotrebe novih tehnologija, zamena opasnih materija, razvoj integralne politike BZR, prioritet kolektivnim zatitnim merama, izrada i upoznavanje sa upustvima, kontrolisan pristup, preuzimanje trokova BZR kontrola zdravlja radnika koja odgovara rizicima na radnom mestu. ZAKON O BZNR 12. ZADACI SAVETA ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU 2005 Zadaci: podnoenje inicijative za donoenje propisa u oblasti BZR, inicijativa za izradu nacionalnog programa razvoja BZR, usaglaavanje suprostavljenih stavova u socijalnom dijalogu u oblasti BZR, iniciranje preventivnu politiku po svim pitanjima u oblasti BZR. Vlada imenuje predsednika i lanove Saveta. Strune i adm. poslove obavlja nadleno ministarstvo. Ukida odluku o obrazovanju Saveta za zatitu na radu iz 2001. 13. UTVRIVANJE PRAVA I ODGOVORNOSTI U VEZI SA BEZBEDNOU I ZDRAVLJEM NA RADU Zakonom se ureuje sprovoenje i unapreivanje BZR za lica koja uestvuju u radnim procesima, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini radi spreavanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom. Zakonom se obrazuje Uprava za BZR kao organ uprave u Ministarstvu rada, zapoljavanja i socijalne politike. Prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa BZR utvrene ovim zakonom blie se odreuju Kolektivnim ugovorom, optim aktom poslodavca i ugovorom o radu. 13a. ZAPOSLENI PREMA ZAKONU o BZR Zaposleni domae ili strano fiziko lice koje je u radnom odnosu sa poslodavcem, kao i lice koje se bilo kom osnovu zatekne (podizvoa), osim lica koja se nalaze kod poslodavca radi angaovanih kao kuno pomono osoblja. Poslodavac - .. koje radno angauje jedno ili vie lica Predstavnik zaposlenih lice koje prestavlja zaposlene u oblasti BZR. 13b. BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU PREMA ZAKONU O BZR Jeste obezbeivanje takvih uslova na radu kojima se u najveoj moguoj meri smanjuju pvrede na radu profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji preteno stvaraju uslove za puno fiziko, psihiko i socijalno blagostanje zaposlenih. 13c. OPTE OBAVEZE POSLODAVCA PREMA ZAKONU O BZR Obuhvataju Poslodavac se obavezuje da: e preduzeti mere neophodne za bezbedan rad i zatitu zdravlja radnika, ukljuujui prevenciju od profesionalnih rizika, obezbeenje informisanja i obuke, neophodne organizacije i sredstava. Usluge zatite i preventive od strane poslodavca obuhvataju: imenovanje jednog ili vie radnika da vri aktivnosti BZR, angaovanje kompetentnih institucija, , pristup informacijama, delegiranje odgovornosti za BZR, preuzimanje odgovornosti u sluaju malih preduzea. Poslodavac treba da organizuje prvu pomo, ZOP, zatitu i evakuaciju radnika i svih prisutnih, samostalno ili uz angaovanje kompetentnih ustanova. Poslodavac mora da poznaje procenu rizika, da odluuje o zatitnim merama, da formira i uva evidencije o 4

nesreama koje su rezultirale odsustvom radnika za vie od tri dana, da izvetava nadlene organe. formu i sadraj izvetavanja odreuju zemlje lanice u skladu sa specifinostima preduzea. Poslodavac se obavezuje da preduzme mere za obavetavanje radnika o svim potencijalnim rizicima i merama za njihovo spreavanje ili ublaavanje, informisanje pruaoca usluga, preduzimanje mera za radnike sa specifinim zaduenjima u oblasti BZR u smislu obavljanja svojih funkcija. Poslodavac se obavezuje na konsultovanje, davanje predloga, obuka, angavanje kompetentnih institucija, predstavnika zaposlenih sa specifinim odgovornostima, slobodno vreme bez odbitka od zarade, obraanje nadlenim organima vezano za pitanja BZR, iznoenje svojih gledita u toku inspekcije itd. Poslodavac se obavezuje da izvri obuku radnika: po pitanju BZR, po pitanju specifinih uslova, prilikom zapoljavanja, promene posla i premetanja, nove opreme i nove tehnologije, povremenih posetilaca. 13d. RADNO MESTO PREMA ZAKONU O BZR Radno mesto prostor namenjen za obavljanje poslova kod poslodavca u kojem zaposleni boravi ili ima pristup u toku rada koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca. Radna okolina je prostor u kome se obavlja rad i koji ukljuuje radna mesta, radne uslove, radne postupke, radna sredstva i odnose meu njima. 13e. SREDSTVA RADA PREMA ZAKONU O BZR Sredstva rada 1.objekat koji se koristi kao radni ili pomoni prostor, ukljuujui i objekat na otvorenom prostoru sa svim pripadajuim instalacijama; 2.oprema za rad (maine, ureaji, postrojenja, instalacije, alati i sl.); 3.konstrukcija i objekat za kolektivnu bezbednost i zdravlja na radu (zatita na prelazima, prolazima i prilazima, zatita od toplote, zraenja, od udara struje, ventilacija, klimatizacija itd.);4.pomona konstrukcija i objekat, kao i konstrukcija i objekat koji se privremeno koristi (skela, platforma, tunelska podgrada, konstrukcija spreavanje odrona pri kopanju); i 5.svako drugo sredstvo koje se koristi u procesu rada ili na bilo koji nain u vezi sa radom. 13f. AKT O PROCENI RIZIKA PREMA ZAKONU O BZR Akt o proceni rizika sadri opis procesa rada sa procenom rizika, mere za otklanjanje ili smanjenje rizika od povreda na radu, profesionalnih oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom, u cilju poboljanja BZR. Poslodavac je duan da donese akt, da prati njegovu konzistentnost sa praksom , da preispituje i izmeni akt kada se elementi aka menjaju. Akt se zasniva na utvrivanju moguih vrsta tetnosti ili opasnosti na radnom mestu i u radnoj okolini, na osnovu kojih se vri procena rizika od nastanka povreda i oteenja zdravlja zaposlenog. Nain i postupak procene utvruje nadleni ministar rada. Procena rizika sistematsko evientiranje svih faktora u procesu rada koji mogu uzrokovati nastanak povreda na radu, oboljenja, oteenja zdravlja i utvrivanje mogunosti odnosno naina spreavanja, otklanjanja ili smanjenja rizika; Radno mesto sa poveanim rizikom 13g, LICE ZA BZR PREMA ZAKONU O BZR Lice za BZR je lice imenovano od strane poslodavca koje ima zaduenja i ovlaenja da uestvuje u pripremi akta o proceni rizika, da vri kontrolu i daje savete poslodavcu u planiranju, izboru, korienju i odravanju sredstava za rad, opasnih materija i LZS, da uestvuje u opremanju i ureivanju radnog mesta u cilju obezeenja bezbednih i zdravih uslova rada, da organizuje preventivna i periodina ispitivanja radne okoline, da organizuje preventivna i periodina ispitivanja opreme za rad, da predlae mere za poboljanje uslova rada, naroito na radnim mestima sa poveanim rizikom, da svakodnevno prati i kontrolie primenu mera za BZR, prati stanje u vezi sa povredama na radu, prof. oboljenjima i bolestima u vezi sa radom, uestvuje u utvrivanju njihovih ozroka i priprema izvetaje sa predlozima mera za njihovo otklanjanje, priprema i sprovodi osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad, priprema uputstva za bezbedan i zdrav rad i kontrolie njihovu primenu, zabranjuje rad na radnom mestu kada utvrdi neposrednu opasnost ( ako poslodavac naredi, izvetava inspekciju rada), saradjuje i koordinira rad sa slubama medicine rada, po svim pitanjima iz oblasti BZR, vodi evidencije i izvetava poslodavca i predstavnike zaposlenih. 5

Pravno lice za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja opreme za rad i uslova radne okoline, odnosno hemijskih, bilokih, fizikih tetnosti osim jonizirajuih zraenja), mikroklime, osvetljenosti licenca Sluba medicine rada poslodavac poveri zatitu zdravlja zaposlenih Struni nalaz izv. o ozvrenom pregledu opreme ili ispitivanju uslova radne okoline sa zakljukom da li su mere primenjene Odgovorno lice lice sa licencom Licenca ovlaenje od strane min. rada, zapoljavanja, socij. politike 13g. UIVAOCI PRAVA NA BZR PREMA ZAKONU O BZR Pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju: 1.zaposleni, 2.uenici i studenti na praksi, 3.lica na strunom osposobljavanju, dokvalifikaciji i prekvalifikaciji, 4.lica na profesionalnoj rehabilitaciji, 5.lica na odsluenju kazne, 6.lica na dobrovoljnim i javnim radovima, 7.i sva lica koja se zateknu u radnom prostoru; Zavisno od uivaoca prava zadueni za obezbeenje BZR su poslodavac, organizator obuke, organizator takmienja i radova i uprava zatvora. 13h. PREVENTIVNE MERE PREMA ZAKONU O BZR U ostvaricanju BZR obezbeuju se primenom savremenih tehnikih, egronomskih, zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih, organizacionih i drugih mera i sredstava za otklanjanje povreivanja i oteenja zdravlja zaposlenih ilinjihovog svoenja na najmanju moguu meru. Obezbeuju se u postupku 1. projektovanja, izgradnje/izrade, korienja i odravanja tehnolokih procesa 2.projektovanja, izgradnje/izrade, korienja i odravanja objekata namenjenih za radne prostorije kao i objekata namenjenih za rad na otvorenom prostoru u cilju bezbednog odvijanja procesa rada, 3. projektovanja, izgradnje/izrade, korienja i odravanja opreme za rad, 4. projektovanja, izgradnje/izrade, korienja i odravanja konstrukcija i objekata za kolektivnu bezbednost, i pomonih konstrukcija i objekata; 5. proizvodnji, pakovanju, prevozu, skladitenju, upotrebi i unitavanju opasnih materija, 6.projektovanje, proizvodnju i korienje LZS ijom se upotrebom otklanjaju rizici ili opasnosti koje nisu mogli biti otklonjeni primenom odgovarajuih preventivnih mera, 7. obrazovanje, vaspitanje i osposobljavanje u oblasti BZR. Propisuje ministar iz resornog ministarstva. 13i. OBAVEZE I ODGOVORNOSTI POSLODAVCA PREMA ZAKONU O BZR Poslodavac je duan da optim aktom, odnosno kolektivnim ugovorom utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti BZR. Obaveze poslodavca predstavljaju prava zaposlenog. Prenoenje poslova na lice zadueno za BZR ne oslobaa poslodavca odgovornosti. Poslodavac je duan da: - donese, preispituje , izmeni akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini - do 10 zaposlenih prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa BZR utvrditi ugovorom o radu - kol. ug.ovorom za vie od 10 zaposlenih - u pisanoj formi imenuje lice za BZR - zaposlenom odredi obavljanje poslova na kojima su sprovedene mere BZR - osposobljavanje zaposlene - korienje lzs - odravanje sred. rada - angauje lica sa licencom za ispitivanje opreme - obezbedi lekarske preglede na osnovu procene rizika i ocene slube medicine rada - obezbedi pruanje prve pomoi, spasavanje, evakuaciju u sl. opasnosti - zaustavi svaku vrstu rada koja predstavlja neposrednu opasnost za ivot ili zdravlje zaposlenih - peridinost mera utvruje min. rada... - posebne zdravst. uslove za zaposlene - obezbedi uslove sl. medicine rada za samostalno oavljanje poslova zatite zdravlja zaposlenih 6

13j. NAELA KOJE POSLODAVAC OBEZBEUJE PREMA ZAKONU O BZR Naela poslodavca: izbegavanje rizika, procena rizika koji se ne mogu izbei, otklanjanje rizika na izvoru, prilagoavanje rada i radnog mesta zaposlenom, zamena opasnih metoda rada bezopasnim i manje opasnim, davanjem prednosti kolektivnim nad individualnim merama, odgovarajue osposobljavanje za BZR. i izdavanje upustava za rad. Obezbedi prev. mere pre poetka rada, u toku rada i nakon promene tehnologija izborom proz. metoda koji omoguavaju najveu BZR zasnovan na primeni propisa u oblasti BZR, radnog prava, tehnikih propisa, standarda, zdrav. zatite, osiguranja itd. 13k. POSEBNE OBAVEZE POSLODAVCA pre poetka radova Posebne obaveze poslodavca: da 1. informie inspekcije rada 8 dana pre poetka rada o radnom vremenu,radu odvojene jedinice, svakoj promeni tehnolokog postupka kojom se manjaju uslovi rada; Poslodavac koji izvodi radove na izgradnji i rekonstrukciji objekata duan je da 4.izradi elaborat o ureenju gradilita koji uz izvetaj o poetku radova dostavlja nadlenoj inpekciji rada. Sadraj elaborata odreuje ministarrstvo nadleno za rad., na zahtev poslodavca. Postupak utvrivanja ispunjenosti uslova propisuje ministar. Elaboratom se utvruju mere BZR . Trokove snosi poslodavac a sredstva idu u budet RS. 13l. POSEBNE OBAVEZE POSLODAVCA kada se deli radni prostor Obaveze u oblasti BZR poslodavaca koji zajedniki rade utvruje se pisanim sporazumom. Odreuje se lice za sprovoenje zajednikih mera kojima se obezbeuje BZR svih uesnika. Zabrana licima i sredstvima koja nemaju veze sa procesom rada. Angaovanje svojih zaposlenih kod drugog poslodavca zahteva sprovoenje mera BZR. 13m. POSEBNE OBAVEZE POSLODAVCA pre davanja zaposlenom, na upotrebu opreme i zat. sredstava Poslodavac moe zaposlenima dati opremu i LZS na upotrebu samo ako je obezbedio prateu dokumentaciju u skladu sa propisima, tehnikim propisima i standardima. To podrazumeva prethodne dozvole, saglasnosti, ateste, kontrole i sl. Izuzetno pri uvoenju novih tehnologija, a do utvrivanja mera, poslodavac primenjuje opte mere kojima se moe otkloniti opasnost ili smanjiti tetnost u meri u kojoj je to razumno izvodljivo. Dokumentacija mora biti prevedena na jezik koji radnik razume. 13n. POSEBNE OBAVEZE POSLODAVCA o postupnom otklanjanju nedostataka Ako Aktom o proceni rizika poslodavac proceni da su potrebna vea investiciona ulaganja, u obavezi je da saini program inv. ulaganja. o postupnom otklanjnanju nedostataka i utvrdi rokove za realizaciju. 13o. POSEBNE OBAVEZE POSLODAVCA osposobljavanje zaposlenih Osposobljavanje zaposlenih: obavezno osposobljavanje pri zapoljavanju, promeni radnog mesta, promeni tehnologija, upozna sa rizicimainformie svako lice koje se zatekne i usmeri na bezbedne zone kretanja, obelei i istakne oznake za bezbednost i/ili zdravlje radi obavetavanja i informisanja zaposlenih o rizicima u tehnolokom procesu, pravcima kretanja, dozvoljenim mestima zadravanja. Pristup radnom mestu i radnoj okolini na kome preti opasnost od povredjivanja ili tetnost (trovanje, guenje ..) imaju samo lica koja su osposobljena za bezb. rad, imaju lzs, upustva; 13p NAIN OSPOSOBLJAVANJA ZAPOSLENIH ZA BZR PREMA ZAKONU O BZR U toku radnog vremena, na jednom ili vie radnih mesta; teorijski i praktino, proveru osposobljenosti, periodine provere, osposobljavanje lica isporuilaca, dodatno osposobljavanje u formi upustava i insrukcija u pisanoj formi, u izuzetnim sluajevima usmeno. Trudnice, mladji od 18 g. i zaposleni sa smanjenom sposobnou moraju biti pisano informisani. 13q. OPTE OBPRIZNATE MERE PREMA ZAKNU O BZR

7

Kada zbog uvoenja novih tehnologija nisu propisane mere BZR poslodavac primenjuje opte mere kojima osigurava BZR zaposlenih i svih uesnika procesa. Optom priznatom merom smatra se mera kojom se moe otkloniti opasnost pri radu ili smanjiti tetnost po zdravlje zaposlenog u meri u kojoj je to razumljivo. 13r. PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH PREMA ZAKONU O BZR Zaposleni ima obavezu da se pre poetka rada upozna sa merama BZR na poslovima ili radnom mestu na koje je odreen , kao i da se osposobljava za njihovo sprovoenje. Ima pravo da predlae, kontrolie zdravlje rema rizicima radnog mesta, pravo i obavezu da obavlja lekarske preglede kada radi na mestima sa poveanim rizikom. 13s. PRAVA ZAPOSLENOG DA ODBIJE DA RADI PREMA ZAKONU O BZR Zaposleni ima pravo da odbije da radi u sluajevima kada mu preti neposredna opasnost po ivot i zdravlje, zbog toga to nisu sprovedene mere za BZR na radnom mestu na kome radi sve dok se mere ne sprovedu, ako mu poslodavac nije obezbedio lekarski pregled, ako u toku osposobljavanja nije upoznat sa svim vrstama rizika i merama za njihovo otklanjanje, due od punog radnog vremena ako to ugroava njegovo zdravstveno stanje, na sredstvu rada na kojem nisu primenjene mere BZR. Zaposleni se moe obratiti u pisanoj formi i poslodavac je duan da mu odgovori u roku od 8 dana. U sluaju neposredne opasnosti ima pravo da napusti radno mesto nakon preduzimanja odgovarajuih mera u skladu sa znanjem i raspoloivim tehnikim sredstvima. Dunost zaposlenog primena mera pregleda radnog mesta i sredstva, lzs i informie u sluaju nedostataka, da ostavi rm u stanju da ne ugroava druge zaposlene, da odmah obavesti u sluaju pojave opasnosti ili tetnosti , poslodavac je duan da odgovori u roku od 8 dana u pisanoj formi itd.; da saradjuje sa poslodavcem u sprovoenju BZR. 13t. ORGANIZOVANJE POSLOVA BZR PREMA ZAKONU O BZR Poslodavac je duan da organizuje poslove BZR.(jedno ili vie lica sa poloenim strunim ispitom). Do 10 zaposlenih poslodavac moe da obavlja sam ove poslove u trgovini, ugostiteljstvu, turizmu, zanatskim uslugama, fin. i posl. uslugama, zdravstvu, informatici, stamb. komun. usl. Broj lica BZR zavisi od tehnolokog procesa, organizacije, prirode i obima posla, broja zaposlenih, broja radnih smena, procenjenih rizika, broja lokacijski odvojenih jedinica, vrste delatnosti; 13.u. SLUBA MEDICINE RADA PREMA ZAKONU O BZR Sluba medicine rada uestvuje u identifikaciji i proceni rizika, upoznaje zaposlene, utvruje i ispituje uzroke nastanka prof. ob. i bolesti u vezi sa radom, utvruje i ocenjuje posebne zdrav. sposobnosti, obavlja prethodne i periodine preglede, uestvuje u organizovanju prve pomoi, spaavanja evakuacije, savetuje poslodavca, uestvuje u analizi povreda na radu, saradjuje sa licem za BZR. Prethodne radnje moe vriti samo sluba medicine rada koja ima propisanu opremu, prostorije i struni kadar. 13.v. ZATITA LINIH PODATAKA PREMA ZAKONU O BZR Lini podaci u vezi sa lekarskim pregledima zaposlenih su poverljive prirode i pod nadzorom slube medicine rada. Podaci o povredama na radu , prof. oboljenjima i bolestima u vezi sa radom dostavljaju se organizacijama zdravstvenog, penzijskog i invalidskog osiguranja. Drugim licima samo uz pisanu saglasnost zaposlenog. Izvetavanje poslodavca se vri na nain da ne naruava poverljivost linih podataka. Nije dozvoljeno korienje prikupljenih podataka u svrju diskriminacija zaposlenih. 13w. PRETHODNI I PERIODINI LEKARSKI PREGLEDI PREMA ZAKONU O BZR Poslodavac je duan da zaposlenom na radnom mestu sa poveanim rizikom pre poerka rada obezbedi prethodni lekarski pregled, kao i periodini lekarski pregled u toku rada. Vri se po postupku i rokovima utvrenim propisima koje sporazumno potpisuju ministar za zdravstvo i minstar za rad. Ako se u postupku periodinog pregleda utvrdi da zaposleni ne zadovoljava uslove za rad na radnom mestu sa poveanim rizikom poslodavac je 8

duan da ga premesti na radno mesto koje odgovara njegovim zdravstvenim sposobnostima. Neispunjavanje zdrav. uslova ne moe biti razlog za raskid ugovora o radu. 13x.PREDSTAVNIK ZAPOSLENIH PREMA ZAKONU O BZR Zaposleni kod poslodavca imaju pravo na izbor jednog ili vie predstavnika za BZR. Najmanje tri obrazuju Odbor za BZR. Broj predstavnika treba da bude vei od broja pred. poslodavca. Na 50 zaposlenih poslodavac je duan da imenuje jednog svog predstavnika. Broj i postupak izbora ureuje se kol. ugovorom. Poslodavac je duan da uini dostupnim sve podatke u vezi sa BZR., da uestvuje u razmatranju ovih pitanja i da informie Odbor. Odbor ima pravo da predlae, zahteva mere, zahteva nadzor od inspekcije rada, prisustvuje inspekcijskom nadzoru. Poslodavac je duan da upozna Odbor sa nalazima i predlozima inspekcije, izvetajima o povredama na radu, prof. ob. i ob. u vezi sa radom, o preduzetim merama. Sve zainteresovane strane, poslodavac, predst. zaposlenih, odbor i sindikat duni su da saradjuju u ovoj oblasti u skladu sa ovim Zakonom. 13y. EVIDENCIJA , SARADNJA I IZVETAVANJE PREMA ZAKONU O BZR Poslodavac je duan da uva evidencije o radnim mestima sa poveanim rizikom, zaposlenima rasporeenim na radna mesta sa pov. rizikom, i njihovim lekarskim pregledima, povredama na radu, prof. obolj. i bolestima u vezi sa radom, osposobljenosti za BZR, opasnim materijama, izvrenim ispitivanjima radne okoline, opreme i sredstava za rad, sredstava lzs, prijavama. Nain voenja evidencije utvruje ministar nadlean za rad. 13z. OBAVEZE POSLODAVCA U VEZI IZVETAVANJA PREMA ZAKONU O BZR Poslodavac je duan da usmeno i pismeno u toku od 24 sata prijavi nadlenoj inspekciji rada i nadlenom organu unutranjih poslova svaku smrtna , kolektivna, teka povreda, povreda zbog koje odsustvuje due od tri dana, opasnu pojava koja je mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih i prijavi u toku tri uzastopna radna dana od dana saznanja prof. oboljenje ili oboljenje u vezi sa radom Izvetaj se dostavlja zaposlenom, osig. zavodu. Izv. o stanju BZR po zahtevu moe da se dostavi inspektoru rada i Odboru BZR. Poslodavac je duan da osigura sve zaposlene od povreda na radu, prof. oboljenja i oboljenja u vezi sa radom radi obezbeivanja naknade tete. Fin. sreds. padaju na teret poslodavca. Uslovi osiguranja ureuju se Zakonom. 13.aa STRUNI ISPIT I IZDAVANJE LICENCI PREMA ZAKONU O BZR Obavezan za lice BZR. Program, nain polaganja i visinu trokova odreuje ministar nadlean za rad. Trokove snosi poslodavac i ini prihod budeta RS. 13bb. IZDAVANJE LICENCI U OBLASTI BZR PREMA ZAKONU O BZR Ministar za rad, zap. i soc. pol. izdaje reenje: pravnom licu za obavljanje poslova BZR, pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline i odgovornom licu iz prethodnog stava. Licencu iz stava 1 moe dobiti pravno lice koje ima zaposlenog sa vs, poloenim str. ispitom i 3 god. iskustva na tim poslovima; koje ispunjava uslove o obezbeivanju strunih kadrova, tehnike opreme, metodologije vrenja pregleda i ispitivanja. Uslove i visinu sred. odreuje Min. rada. Prihod budeta RS. Min. rada oduzima licencu u sluaju: obavljanja poslova suprotno zakonu (stav 1 i stav 2) i licu iz stava 3 ako utvrdi nesavesnost u obavljanju poslova. Protiv reenja nije dozvoljena alba ali se moe pokrenuti upravni spor. 13cc. UPRAVA ZA BZR PREMA ZAKONU O BZR Cilj: unapreenje BZR. Obaveze: priprema propisa i miljenja na njihovu primenu, strune osnove za izradu nac. programa, prati i ocenjuje stanje BZR, istrauje i podstie razvoj u ovoj oblasti, prua strunu pomo, priprema metodologije za obavljanje poslova pregleda u blasti BZR, prouava uzroke povreda na radu, profesionalnih oboljenja i bolesti u vezi sa radom, organizuje polaganje strunih ispita, vri nadzor nad pravnim i fizikim licima u delu licenci i potrebnu administraciju, priprema podatke o stanju, obavlja informacion dokumentacionu delatnost, organizuje savetovanja i edukaciju, stara se o primeni meunarodnih akata itd. 9

13dd. INSPEKCIJSKI NADZOR PREMA ZAKONU O BZR Inspekcijski nadzor vri min. za rad preko inspektora rada. Inspektori rada moraju zadovoljavati sledee uslove: vs, 3 god. i poloen struni ispit za rad u dravnoj upravi. Izuzetno se moe prihvatiti v. Obaveze inspektora rada: kontrola BZR, a naroito higijene, uslova rada, proizvodnje, prometa, korienja i odravanja sred. za rad, lzs, opasnih materija, pregled optih i pojed. akata i druge dokumentacije, saslua i uzima izjave, pregled prostorija, objekata, postrojenja.., uzima uzorke radi analize i ekspertize, nareuje merenja, daje objanjenja i savete, obavetava o pregledu sve zainteresovane strane. Poslodavac je duan da mu obezbedi ulazak u prostorije, dostupnost informacija, uvid u dokaze stabilnosti, u primenjene mere, u sred, rada i lzs, u podatke o proizvodnji, korienju, skladitenju opasnih materija. Inspektor rada je duan da izvri nadzor odmah po prijavi o svakoj smrtnoj, tekoj i kolektivnoj povredi na radu,, ka i o opasnoj pojavi. Inspektor je duan da naloi mere, zabrani rad kada utvrdi da postoji neposredna ugroenost zaposlenih, nekorienje propisanih lzs, nekorienje sredstava za rad na kojima su primenjene mere BZR, zasposleni radi na rm sa poveanim rizikom a ne ispunjava uslove niti lekarske preglede, nije osposobljen za BZR, poslodavac nije primenio ve naloene mere. Postupno otklanjanje je mogue u sluaju veih investicionih ulaganja. Do tada moe naloiti opte mere. Nalozi se dokumentuju reenjem. alba je mogua u roku od 8 dana. Mogu je upravni spor. Poslodavac mora u roku od 8 dana da informie inspektora o izvrenju odredbi iz reenja. 13ee. KAZNENE ODREDBE PREMA ZAKONU O BZR 800.000 1.000.000 ne obezbedi rad i mere na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere, akt o proceni rizika, opti akt o odgovornostima u zr, ne imenuje lice BZR, odredi da obavlja poslove na kojima nisu srovedene mere, ne obavetava o novim tehn., ne-osposobljavanje, ne korienje lzs, ne-odr. opreme , ne angaovanje ovla. pravnih lica, ne-lek. preglede, , ne prva pomo .., ne zaustavi svaki vrstu rada koja predstavlja neposrednu opasnost, , ne odredi posebne zdr. uslove, ne obezbedi uslove sl. med. rada, ne izda uputstva za upotrebu, , ne obavesti insp, ne izgr. , ne sporazum sa drugim poslodavcem, ne podizvoai, ne prilagoavanje sredstava rada novom tehn. postupku, ne-raspolaganje dok. na srpskom jeziku i mera koje predvia dok., ne-postupno otklanjanje, ne neovl. pravno lice, ne . premetaj, ne-obav. ins. rada -24, tri dana u kontinuitetu, ne- omoguavanje vrenja nadzora, , neotklanjanje nedostataka. Privatnik 500.000, a odgovorno lice do 50.000. 600.000-800.000 pristup neovlaenih lica, nedostatak dodatnog osposobljavanja, trudnice, mladji od 18g, posetioci i podizvoai, vidno obeleavanje, odbijanje zaposlenog da radi, uslovi za lice BZR, prethodno upoznavanje drugog pravnog lica, neizbor predstavnika, ne davanje na uvid akata itd, nalaza, izvetaja, ne voenje evidencija, ne dostavljanje izvetaja o stanju BZR,. Priv. 300.000 Odg. l. do 40.000 100.000-150.000 ako nije dostavio pis. izv. o sprovoenju naloenih mera 400.000-500.000 sl. medicine rada nedostavljanje izv. o pregledu radnika 400.000-600.000 Pravno lice licence, izvetaj Lice BZR 20.000-50.000 ako ne obavlja poslove u skladu sa zakonom o BZR. Zaposleni do 20.000 ako ne primenjuje mere, nenamenski , nepaljivo, ne obavetava o neusaglaenostima.. 13ff. LICA PROTIV KOJIH SE POKREE PREKRAJNI POSTUPAK PREMA ZAKONU BZR Poslodavac, direktor, pravno lice, lice za BZR, radnik , koji se svesno ne pridravaju zakona! 14. KRIVINI ZAKONIK 14. 1Povreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja. Ko se svesno ne pridrava zakona ili drugih propisa , kolektivnog ugovora, i drugih akata, o pravima po osnovu rada i o posebnoj zatiti na radu omladine, ena i invalida (ugroenih kategorija) ili o pravima iz socijalnog osiguranja i time uskrati ili ogranii pravo drugom korisniku kaznie se novanom kaznom ili kaznom zatvorav do dve godine. Poslodavac e biti kanjen ukoliko silom , pretnjom ili na neki drugi nain ometa ili spreava zaposlene da organizuju trajk ili uestvuju u njemu novana kazna ili 1g; Zloupotreba prava na trajk od strane radnika u smislu ugroavanja ljudi i imovine veeg obima ili ako doe do nastanka veih posledica 10

kanjava se novanom kaznom ili do 3g zatvora. ; Zloupotreba prava iz soc. os. kanjava se novanom kaznom ili zatvorom do 1 g., 14.2 NEPREDUZIMANJE MERA ZATITE PREMA ZAKONU O BZR Lice odgovorno za preduzimanje mera zatite na radu koje se svesno ne pridrava zakona ili drugih propisa ili optih akata o merama zatite na radu usled ega moe nastupiti opasnost za ivot ili zdravlje zaposlenih kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do 1g. Ako izrekne uslovnu osudu sud moe odrediti obavez uiniocu da u odreenom roku postupi po propisima o merama zatite na radu. nepreduzimanje mera zatite, na radu 1 g., Nesavesno pruanje lek. pomoi, do 3 g, Izazovanje opasnosti - do 5 g, , u sluaju nehata do 3g. Nepropisno i nepravilno izvoenje gradj. radova do 5g., 14.3 IZAZIVANJE OPASNOSTI NEOBEZBEENJEM MERA ZATITE PREMA ZAKONU O BZR Ko u rudnicima, fabrikama , radionicama, gradilitima ili na drugom mestu rada ukloni zatitne ureaje i time izazove opasnost po ljude ili imovinu veeg obima kaznie se zatvorom od 6 meseci do 5 godina. Odgovorno lice na tim mestima e se kazniti ukoliko ne postavi zat. ureaje ili ih ne odrava u ispravnom stanju , ili ne postupa po tehnikim propisima i standardima. Ako je iz nehata do 3 god. Sud moe odrediti obavezu uiniocu da u odreenom roku obezbedi postavljanje, odravanje i korienje zatitnih ureaja. 14. kumulativno KRIVINA DELA PO OSNOVU RADA Svesno ne pridravanje zakona ili drugih propisa, kolektivnog ugovora, i drugih akata, prava ugroenih kategorija ili prava iz socijalnog osiguranja, ometanje ili spreavanje zaposlenih da organizuju trajk ili uestvuju u njemu. Zloupotreba prava na trajk od strane radnika. Zloupotreba prava iz soc. os. Svesno nepridravanje zakona ili drugih propisa ili optih akata o merama zatite na radu usled ega moe nastupiti opasnost za ivot ili zdravlje. Nepreduzimanje mera zatite Nesavesno pruanje lek. pomoi, Izazovanje opasnosti Nepropisno i nepravilno izvoenje gradj. radova. Uklanjanje, oteenje unitenje zatitnih ureaja, Oteenje brana, nasipa i vodoprivrednih objekata! , Zloupotreba telekomunikacija, Nedozvoljeno postupanje sa eksplozivnim i zapaljivim materijama, Neovlaeno pribavljanje i ugroavanje bezbednosti nuklearnim materijama, Teka dela protiv opte sigurnosti; Spreavanje slubenog lica u vrenju slubene radnje, Napad na slubeno lice u vrenju sl. dunosti, Neovlaeno bavljenje odre. delatnou 57. ZAKON O RADU 57.1. OSNOVNE ODREDBE Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa odnosno po osnovu rada ureuju se kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ako kod poslodasvca nije osnovan sindikat ili nijedan sindikat ne zadovoljava uslov reprezentativnosti, nijedna opd zainteresovanih strana ne pokrene inicijativu. pregodovori traju due od 60 dana ili sindikat u roku od 15 dana ne prihvati inicijativu zakljuivanja. Odnosi se na sva zaposlena lica u RS, domaa, strana i lica bez dravljanstva ako rade kod nas. 57.2. MEUSOBNI ODNOS PRAVILNIKA; UGOVORA ; ZAKONA Kolektivnim ugovorom se utvruju prava, obaveze i odgovornosti kod poslodavca i meusobni odnosi. Pravilnikom o radu odnosno Ugovorom o radu utvruju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa. Kolektivni ug, pravilnik o radu i ugovor o radu mogu da utvrde vea prava i povoljnije uslove rada u odnosu na Zakon. Ne mogu da sadre nepovoljnije uslove u odnosu na zakonom propisane. Ukoliko sadre nepovoljnije odredbe primenjuju se zakonske odredbe. Posebnim kol.ugovorom ne mogu se utvrditi nepovoljniji uslovi nego od opteg kolektivnog. Kolektivnim ne od opteg i posebnog. 57.3 OSNOVNA PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH i POSLODAVCA Zaposleni ima pravo na zaradu, BZR, zdr. zatita, zatita linog integriteta, prava u sluaju bolesti ili smanjenja radne sposobnosti , meterijalno obezbeenje u sluaju privremene nezaposlenosti. Zaposleni neposredno ili preko 11

svojih predstavnika imaju pravo na udruivanje, konsultovanje, informisanje, i izraavanje stavova o bitnim pitanjima u oblasti rada. Ne moe biti pozvan na odgovornost niti stavljen u nepovoljniji poloaj ako nastupa u skladu sa kolet.ugovorom, zakonom itd. Zaposleni je duan da potuje organizaciju radas i poslovanja, kao i uslove i pravila u vezi sa ispunjenjem ugovornih obaveza, da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti za bezbednost i zdravlje i nastanak materijalne tete. Poslodavac je duan da zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad na bezbedan nain, u smislu BZR, ZS, a u skladu sa zakonom i propisima, da zaposlenom prui obavetenja o uslovima rada, organizaciji rada, pravilima, pravima i obavezama koje proistiu iz BZR. I poslodavac i zaposleni su duni da postupaju po zakonu, propisima, u skladu sa optim aktom, ugovorom o radu. 57.4 ZABRANA DISKRIMINACIJE Pol, roenje, jezik, rasa, boja koe, starost, trudnoa, zdravstveno stanje, invalidnost, nacionalna pripadnost, veroispovest, brani status, porodine obaveze, seksualno opredeljenje, , politiko uverenje ili lanstvo, socijalno poreklo, imovinsko stanje, lanstvo u sindikatu ili lino svojstvo ne smeju biti osnov za diskriminaciju u odnosu na uslove rada i ostvarivanje prava iz radnog odnosa. 57.5 ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA Minimalna starosna dob je 15g. Drugi uslovi su utvreni Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova i posebnim uslovima. Pre zakljuena ugovora Poslodavac je duan da daje obavetenje o poslu, uslovima rada, pravima i obavezama.Obaveza donoenja Pravilnika ne odnosi se na poslodavce koji imaju manje od 5 zaposlenih. Radni odnos sa licem mladjim od 18g moe da se zasnuje uz saglasnost roditelja ili staraoca i nalaz zdrav. organa da je lice sposobo za obavljanje takvih poslova i da oni nisu tetni za njegovo zdravlje. Poslodavac ne moe traiti od radnika obezbeenje uslova koji mogu da ine potencijalni osnov za diskriminaciju (porodica, deca, prethodni otkaz) 57.6 UGOVOR O RADU Radni odnos se zasniva Ugovorom o radu. Stupanje na rad Zakljuuju ga zaposleni i poslodavac. Sadri poziovanje na opti akt kolektivni ugovor, Pravilnik o radu, trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena, opis posla, odgovornost, ovlaenja... 57.7.STUPANJE NA RAD Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad. Poslodavac dostavlja zaposlenom kopiju obrasca M#-A u roku od 15 dana. 57.8. RADNI ODNOS ZA OBAVLJANJE POSLOVA SA POVEANIM RIZIKOM Ugovor o radu sa kandidatom moe se zakljuiti za obavljanje poslova sa poveanim rizikom -samo ako zaposleni ispunjava uslove za rad na tim poslovim. Za obavljanje ovih poslova neophodno je uz prethodno utvrene zdravstvene sposobnosti od strane nadlenog zdravstvenog organa. 57.9. OBRAZOVANJE, STRUNO OSPOSOBLJAVANJE I USAVRAVANJE Poslodavac je duan da zaposlenom omogui obrazovanje,struno usavravanje, osposobljavanje i usavravanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvoenje novog naina i organizacije rada. Zaposleni je duan da se u toku rada obrazuje, struno osposobljava i usavrava za rad. Trokove snosi poslodavac. Nadoknada u sluaju prekida se utvruje aktom zavisno od... 57.10. RADNO VREME Puno radno vreme iznosi 40 sati nedeljno. Minimum je 36. Nepuno radno vreme je radno vreme krase od punog radnog vremena. Pri obavljanju poslova sa poveanim rizikom mogue skraenje je do 10 sati nedeljno. 12

57.11 PREKOVREMENI RAD U sluaju vie sile, vanrednih okolnosti , iznenadnog poveanja posla poslodavac moe izdati nalog za prekovremni rad koji ne moe biti dui od 4 sata dnevno, odnosno 8 nedeljno po zaposlenom. Raspored radnog vremena se odnosi na 5 dana u nedelji i 8 asova dnevno. Ukoliko odstupa od ovog raspireda, poslodavac je duan da obavesti radnika. 57.12. PRERASPODELA RADNOG VREMENA Kada to uslovi zahtevaju poslodavac moe izvriti preraspodelu radnog vremena na nain da ukupno radno vreme u 6 meseci ne bude due od punog radnog vremena, i ne due od 60 sati nedeljno. Preraspodela se ne smatra prekovremenim radom. Ne sme se vriti na poslovima na kojima je utvreno skraeno radno vreme. Zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vremena ima pravo da mu se asovi iz preraspodele preaunaju u penz. sate. 57.13. NONI RAD I RAD U SMENAMA Rad koji se obavlja od 22-06. Za uvoenje nonog rada i rada u smenama potrebno je miljenje sindikata o merama bezbednosti i zdravlja na radu. Ako zaposleni radi nou najmanje 1/3 radnog vremna potrebno a to je po nalazu nadlene zdrravstvene ustanove tetno za njegovo zdravlje poslodavac je duan da mu obezbedi rad danju. Zaposleni ne sme raditi neprekidno nou vie od jedne nedelje. 57.14. ODMORI I ODSUSTVA Zaposleni ima pravo na dnevni odmor u trajanju od 30min. Zaposleni koji radi due od 4, a manje od 6 asova, ima pravo na 15 minuta. Due od 8 ssati, a manje od deset 45 minuta. Odmor se koristi u toku rada, nikako na poetku i na kraju rada. Organizuje se na nain da se obezbedi kontinuitet procesa rada. Odluku o rasporedu korienja odmora donosi poslodavac. Dnevni odmor iznosi najmanje 12sati dnevni, nedeljni 24 neprekidno. 57.15. GODINJI ODMOR Zaposleni ima pravo na GO u skladu sa Zakonom. Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid dui od 30 ima pravo na odmor nakon 6 meseci rada neprekidnog rada. Pod neprekidnim radom smatra se privremena spreenost po osnovu zdrav. osiguranja i odsustva uz rad. Zaposleni ne moe da se odrekne prava na GO. U svakoj kalendarskoj godini minimum 20 dana. Duina se odreuje po osnovu uslova rada, strune spreme, radnog iskustva, i drugih kriterijuma utvrenih optim aktom ili ugovorom o radu. Ukoliko u toku GO bude privremeno spreen ima pravo da nastavi. Zaposleni ima pravo na 1/12 go za svakih mesec dana rada. 57.16 KORIENJE GODINJEG ODMORA Poslodavac odluuje o rasporedu GO utz konsultaciju sa zaposlenim. Reenje se dostavljka 15 dana pre poetka! Izmena 5 dana pre poetka. U delovima 3 nedelje , drugi deo do 30.juna sledee godine. 57.17. ZATITA ZAPOSLENIH Zaposleni ima pravo na BZR,. Ima obavezu da potuje propise iz BZR. kako nebi ugrozio sebe ni druge zaposlene. Duan je da obbavesti o svakoj potencijalnoj opasnosti u vezi sa BZR. Ne moe da radi prekovremno ako nadlena zdr. ustanova izda takvo miljenje. Ne sme da obavlja poslove koji bi ugrozili njegovo zdr. stanje. Na poslovima na kojima postoji opasnost od prof. provreivanja, prof. i drugih obolenja moe da radi zaposleni koji ispunjava uslove u pogledu zdravstvenog stanja, psihofiz. sposobnosti, doba ivota, i u skladu sa zakonom. Ostali oblici zatite: lini podaci, zatita omladine, mladji od 18g ne moe da radi teak fiziki posao, rad pod zemljom, pod vodom, ili na velikoj visini, u uslovima dejstva zraenja, mogunosti pojave opasnih materije, hladnoa, buka, toplota, vibracije, pve. rizikom, izmedju 18-21 moe da radi uz nalaz nadlenog zdravstvenog organa. Mladji od 18g-puno radno vreme nedeljno moe biti do 35. odnosno do 8 asova dnevno. Izuzetno nou i pod nadzorom mogu da rade iu delatnostima kao to su kultura, sport, informisanje, umetnost, izuzetno pod nadzorom,; zatita materinstva (pismena saglasnost za rad prekovremeno, preraspodelu,porodiljsko odsustvo,) odsustvo radi nege deteta ili druge osobe do 5g.deteta, skraeno radno vreme, ali ne manje od polovine ukupnog radnog vremena. Jedan od roditelja sa deteteom mljadjim od 3 g. moe da radi prekovremno samom uz pisanu 13

saglasnost. zatita invalida- Poslodavac je duan da odredi poslove prema preostalogj radnoj sposobnosti. Ukoliko postoji mogunost inval. potrebno je da odredi druge poslove. 57.18. PRIVREMENA SPREENOST Obaveza zaposlenog je obavetavanje o privremnoj spreenosti u roku od 3 dana. Ukoliko ivi sam, tri dana nakon pretsanka spreenosti. Ukoliko postoji sumnja poslodavac moe da trai od zdr. ustanove utvrivanje zdr. sposobnosti. 57.18. NAKNADA TETE Zaposleni je odgovoran za tetu koju na radu ili u vezi sa radom namerno ili krajnjom nepanjom , prouzrokuje poslodavcu. Ukoliko ne moe da se utvrdi deo tete, deli se sna poslodavca i zaposlenog, za vie zaposlenih solidarno. Ako je teta naneta treem licu , a poslodavac platio, zaposleni je duan da nadoknadi, ako je teta nastala njegovom krivicom. 57. 19. IZMENA UGOVORA O RADU Sprovodi se u sluajevima: premetaja na drugi posao zbog potreba procesa i organizacije rada, premetaja u drugo mesto rada na 50km kod istog poslodavca, upuivanja kod drugog poslodavca, prekvalifikacije ili dokvalifikacije, u koji sve sluajevi izmena ugovorenih uslova rada Upuivanje kod drugog poslodavca najdue do godinu dana, posl. saradnja, zakup prostora, prestala potreba za radom, due samo uz saglasnost Izmena uslova iz sistematizacije itd. 57.20. ORGANIZACIJE ZAPOSLENIH Savet za preduzea koja broje do 50 zaposlenih. Sindikat zaposlenima se jami sloboda sindikalnog organizovanja i delovanja bez odobrenja uz upis u registar. 57.21. KOLEKTIVNI UGOVOR U reuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, postupak donoenja i izmene i dopune, i meusobni odnosi zaposlenih i poslodavca. Vrste kolektivnog ugovora su: opti i poseban koji se zakljuuju za teritorijijalnu jedinicu ter. autonomije i lokalne samouprave, granu, delatnost, grupu i podgrupu. Opti kol. ug zakljuuju reprezentativna udruenja poslodavaca i sindikata na nivou RS, Posebni kol. ugovor za granu, grupu, podgrupu ili delatnost zakljuuju reprez. udru poslodavaca i sindikata na nivou grane Za javna preduzea na nivou javnih preduzea, osniva i reprezentativni sindikat; .Slobodni umetnici reprez. udruenje poslodavaca i reprez.sindikat. Ako kod poslodavca nije osnovan sindikat ovi odnosi se mogu regulisati sporazumom. Predstavnik zaposlenih mora imati podrku bminimum 50% zaposlenih. Sporazum prestaje da vai donoenjem Kolektivnog ugovora. Tamo gde postoje Saveti odnosi se ureuju sporazumom. 57.22. NADZOR Nadzor nad primenom ovih propisa vri inspekcija rada. Reenjem se utvruje otklanjnanje utvrenih povreda zakona. Poslodavac je duan da u roku od 15 dana informie o izvrenju reenja. Prekrajni postupak se pokree ako se utvrdi da poslodavac ne potuje zakon i druge propise kojima se ureuju radni odnosi. Ako inspektor utvrdi da je reenje o otkazu sporno ima pravo da odloi njegovo izvrenje i da u roku od 15 dana od podnoenja zahteva radnika izvesti poslodavca. poslodavac moe podneti albu nadlenom Minisarstvu u roku od 15 dana. alba ne odlae izvrenje. 57.23. KAZNENE ODREDBE 800.000-1mil-diskriminacija, nije zakljuen ugovor o radu, nije dostavio kopiju prijave na obavezno soc. osiguranje, ne postupanje po reenju inspektora. Kazne za preduzetnika su 40.000-500.000 600.000-1mil prekovremni rad, preraspodela, lica mladja od 18g, smene, zatita materinstva, deteta,.

14

58. ZAKON O ZDRAVSTVENOJ ZATITI 58.1 Uesnici u zdravstv. zatiti ZS: graani, porodica, poslodavci, obrazovne i druge ustanove, humanitarne, verske, sportske i druge organizacije, udrenja, zdrav.sluba, org. za zdrav. osig, optine, gradovi, auton. pokr. i Republika. 58.2 DRUTVENA BRIGA ZA ZDRAVLJE NA NIVOU POSLODAVCA Poslodavac obezbeuje: lekarske preglede radi utvrivanja sposobnosti, mere za spreavanje i rano otkrivanje prof.obolj., preventivne preglede, preglede zaposlenih vezano za razne oblike zatite, upoznavanje zaposlenih sa merama zatite, obezbeenje sanitarno-tehnikih i higijenskih uslova, druge preventivne mere (neobavezne vakcinacije), praenje uslova rada i bezb. na radu u cilju poboljanja, praenje povredana rada i. oboljenja, odsustva, bolovanja, smrtnosti.., uee u organizaciji reima rada i odmora zaposlenih kao i proceni nove opreme i novih tehnologija sa zdravstvenog i ergonomskog stanovita, sprovoenje mera za unapreenje BZR , a posebno na poslovima sa pov. rizikom i upuivanje na zdravstveno-preventivne aktivnosti i odmor, ukazivanje prve pomoi i obezbeivanje hitne medicinske pomoi. 58.3. Pravo na privatnost i poverljivost informacija Pacijent ima pravo na poverljivost informacija. Zabranjeno je saoptavanje od strane zdravstvenih radnika. Trea lica ne smeju prisustvovati pri pregledu pacijenta i preduzimanju medicinskih mera izuzetno uz saglasnost pacijenta. Podaci imaju tretman slubene tajne. Svi kojima su ti podaci dostupni moraju da ih uvaju. Slubenom tajnom posebno se smatraju podaci o ljudskim supstancama kojima se se moe utvrditi identitet lica od koga potiu. Oslobaanje od uvanja slubene tajne samo uz pristanak pacijenta, roditelja ili staratelja odnosno, a bez pristanka samo u sluaju izbegavanja zdrav. rizika po okolinu. Sudski organ moe dati saglasnost u sluaju predvidjenim zakonom, a na zahtev stranke u postupku. Iznoenje u javnost smatra se povredom slubene tajne. 58.4 Pravo na uvid u med. dokumentaciju Pacijent odnosno njegovoi roditelji ili staratelji, imaju pravo uvoda u medicinsku dokumentaciju.. Zdrav. radnici su duni da vode zdr. dokumentaciju uredno, a posebno anamnezu, dijagnozi, dij. mere, terapiju, rezultat terapije i date savete pacijentu. llanovi porodice imaju pravo na uvid ukoliko sprovoenje zdrav. mera zahteva njihovo ukljuivanje. Dostavljanje podataka iz zdr. evid. mogu je po zahtevu Suda, organa starateljstva, org. zdrav. osiguranja i statistike. 58.5 Zdravstvene ustanove: dom zdravlja, apoteka, bolnica, zavod, zavod za javno zdravlje, klinika, institut, kliniko-bolniki centar, kliniki centar. Ministarstvo donosi reenje o ispunjenosti uslova za obavljanje zdrav. delatnosti preko zdravstvenog inspektora. Zavod za medicinu rada: prati i prouava uslove rada, organizovanja i sprovoenja IS i praenja epidemiloke situacije , u oblasti prof. ob, ob. u vezi sa radom i povredama na radu, PDCA postupke u oblasti zatite zdravlja na radu, unapreuje organizaciju i rad zdr. ustanova u oblasti zatite zdravlja i koordinira njihov rad, utvruje jedinstvenu metodologiju i postupke u programiranju, planiranju i sprocoenju prev. mera, uvodi i ispituje nove oblike pm, prati nove tehn, izuava sve faktore prof. rizika i vri njihovi identifikaciju i procenu, obavlja strune podslove u vezi sa poslovima sa poveanim rizikom, obavlja radiloku zdravstvenu zatitu, predlae i sprovodi prev. zd. preglede na rm sa pov. rizikom, ocenjuje radnu sposobnost i druga vetaenja, .. 58.6 Izabrani lekar Zdravstvena delatnost na primarnom nivou ostvaruje se preko izabranog lekara. Izabrani lekar moe biti doktor medicine ili specijalista opte medicine, odnosno medicine rada, pedijatar, ginekolog, stomatolog. Izabrani lekar obavlja zdravstvenu zatitu u timu sa zdravstvenim radnikom odgovarajue strune spreme 15

zdravstvene struke. Zadaci izabranog lekara: organizuje i sprovodi mere na ouvanju i unapreenju zdravlja osiguranih lica, otkrivanju i suzbijanju faktora rizika za nastanak bolesti, obavlja preventivne preglede, mere i postupke, ukljuujui i zdravstveno vaspitanje, koji su utvreni kao pravo iz obaveznog osiguranja; obavlja preglede i dijagnostiku, odreuje nain i vrstu leenja, prati tok leenja, uskladjuje miljenje i predloge za nastavak leenja osiguranog lica, ukazuje hitniu medicinsku pomo, upuuje osigurano lice na ambulantno specijalistike preglede u zdr. ustanove sa kojima je zakljuen ugovor o zdrav. zatiti i upuuje lice na sekundarni i tercijalni nivo zdr. zatite. Obezbeuje duinu i vrstu kunog leenja, utvruje duinu privremene spreenosti, predlae potrebu skraenog radnog vremena i radi druge poslove u vezi ostvarivanja prava iz zdrav. osiguranja. Pored toga odreuje starost trudnoe radi ostvarivanja prava na odsustvovanje sa rada zbog trudnoe odnosno poroaja. Dale miljenje o zdr. stanju deteta radi ostvarivanja prava nege deteta i utvruje privremnu spreenost za rad osiguranika u skladu sa zakonom i propisima o zapoljavanju i osiguranju nezaposlenosti. Izabrani lekar daje ocenu na osnovu pregleda pacijenta i na osnovu uvida u medicinsku dokumentaciju. Nadzor nad zd. z. ustanova i priv. prakse Min. odreuje, zd. inspektori i inspektori nadleni za oblast lekova i med. sredstava. Kaznene odredbe Poslodavac pravno lice koji ne organizuje zd. z. kaznie se sa 200.000-800.000. Preduzetnik -100.000-500.000. 59. ZAKON O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU Obavezno zdrav. osig. obuhvata: osiguranje za sluaj bolesti i povrede van rada i osiguranje za sluaj povrede na radu ii profesionalne bolesti. Osiguranici: lica u radnom odnosu, civilna lica u Vojsci, izabrana ili postavljena lica, lica koja obavljaju poslove kunog pomonog osoblja, zaposleni kod stranaca, lica koja obavljaju privremene i povremne poslove, ugovor o delu it sl, osnivai privrednih drutava, preduzetnici, sportisti, svetenici, poljoprivrednici. Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja: obuhvata pravo na zdravstvenu zatitu, naknadu zarade bolovanje i naknadu trokova prevoza lanovima porodice, osiguranicima iz zemalja sa kojima imamo sklopljen medj. ug. o soc. osiguranju, pravo u vezi sa planiranjem porodice, , povrede..., Pravo obuhvata: bolesti i povrede van rada, povrede na radu i prof. obolojenja i oboljenja u vezi sa radom na primarnom, sekundarnom i tercijalnom nivou, mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti, preglede i leenje u vezi planiranja porodice, u sluaju bolesti, leenje usta i zuba, medicinsku. rehabilitaciju u sluaju bolesti i povreda, lekove i medicinska sredstva, medicinsko tehnika pomagala. Zd. usluge koje se obezbeuju iz sredstava obaveznog zd. os. su grupisane u etiri grupe, zavisno od podnoenja trokova: 100, 95%, 80%, 65%.. 100% plaanja obuhvata zdr. usluge za preglede, leenje i rehabilitaciju zbog povreda na radu ili prof. oboljenja , medicinsko tehnika pomagala, implatante i med. sredstva. Zd. usluge koje se ne obezbeuju iz sredstava obaveznog zd. os specifina zd. zatita zaposlenih., pregled zaposlenih na radnim mestima sa poveanim rizikom Pravo na naknadu za vreme privremene spreenosti za rad imaju zaposleni lica u radnom odnosu , civilna lica u vojsci, izabrana ili imenovana lica, lica koja obavljaju poslove kunog osoblja, zaposleni kod stranaca, svetenici, i verski slubenici, preduzetnici, Obavezno upuivanje osiguranika na ocenu radne sposobnosti-izabrani lekar odnosno lekarska komisija, upuuje osiguranika na ocenu radne sposobnosti invalidskoj komisiji ako stanje osiguranika ukazuje na gubitak radne sposobnosti, , ili je bio na bolovanju 6 meseci, , ili je u zadnjih 18 meseci bio 12 mesci na bolovanju,. 16

Invalidska komisija mora da rei predmet u roku o 60 dana. Izarani lekar svakih 30 dana upuuje pacijenta na lekarsku komisiju. Sluajevi u kojima ne pripada pravo na naknadu zarada- Osiguraniku ne pripada naknada ako je namerno prouzrokovao nesposobnost za rad, ako je nesposobnost za rad prouzrokovao akutnim pijanstvom ili upotrebom psihotropnih supstanci, namerno spreavao ozdravljenje, bez opravdanog razloga se nije podvrgao leenju, za vreme privremene spreenosti bavio se privrednom delatnou ili drugom aktivnou kojom je ostvarivao prihode, nije postupao prema uputsvima lekara .. Naknada ne pripada licima na izdravanju zatvorske kazne, licima nad kojima se sprovodi psihijatrijsko leenje i uvanje, licima nad kojima se sprovodi leenje alkoholiara i narkomana. Obezbeivanje isplate naknade zarade Prvih 30 dana poslodavac iz svojih sredstava obezbeuje naknadu. Od 31. dana obezbeuje Zavod. Izuzetno Zavod obezbeuje davanje organa i tkiva. Izuzetno roditelju i staratelju zavod isplauje zbog nege deteta mladjeg od tri godine. Izuzeto poslodavac plaa nadoknadu zbog povrede na radu, prof. oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom za sve vreme trajanja spreenosti, Nakon prestanka radnog odnosa onda preuzima Zavod. Odsustvo uz naknadu zarade ukupno 7 dana u toku kalendarske godine za sklapanje braka, poroaja supruge, tee bolesti lana ue porodice, i u drugim sluajevima utvrenim optim aktom ili ugovorom o radu. Vremensko trajanje se utvruje optim aktom ili ugovorom o radu. Pored ovih prava zaposleni ima pravo na plaeno odsustvo u sluaju smrti lana ue porodice, dva za dobrovoljna davanje krvi. Neplaeno odsustvo poslodavac moe odobriti i tada miruju prava i obaveze iz radnog odnosa. Mirovanje radnog odnosa nastupa u sledeim sluajevima- odsluenje vojnog roka, upuivanje na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili od strane dr institucija, privremno upuivanje na rad kod drugog posodavca, izbora odnos imenovanja na rad u dr organu, sindikatu, politikoj organizaciji, izdravanje kazne zatvora, vaspitne zatitne i mere bezbednosti u trajanju do 6 meseci. Zaposleni ima pravo da see u roku od 15 dana vrati kd poslodavca. Utvrivanje svojstva osiguranog lica svojstvo osiguranog lica utvruje matina filijala po osnovu prebivalita ili sedita poslodavca. Svojstvo se utvruje samo po jednom osnovu. Prestaje prestankom osnova po kome je steeno. Naknada tete u sprovoenju zd. osiguranja- od zaposlenog u sluaju kada je lice namerno ili krajnjom nepanjom prouzrokovalo bolest, povredu na radu ili smrt osiguranika. Od poslodavca u sluaju iz prethodnog stava ako se desilo na radu ili u vezi sa radom; Od zaposlenog ako je bilo namerno. Od poslodavca ako su bolest ili smrt nastupili zbog nepreduzimanja ili nesprovoenja mera zatite, ako poslodavac nije izvrio propisane lekarske preglede za rad na radnom mestu sa poveanim rizikom. 60. ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU 60.1 Obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje- osigurani zaposleni, poljoprivrednici i lica koja samostalno obavljaju svoju delatnost- osiguranik samostalnih delatnosti. Osiguranici zaposleni: lica u radnom odnosu, civilna lica u Vojsci, izabrana ili postavljena lica, lica koja obavljaju poslove kunog pomonog osoblja, zaposleni kod stranih ili meunarodnih organizacija, lica koja obavljaju privremene i povremene poslove, domai dravljani zaposleni u inostranstvu, osnivai privrednih drutava, preduzetnici, sportisti. Osiguranici samostalnih delatnosti: lica koja u skladu sa zakonom samostalno obavljaju privrednu ili drugu delatnost, , ako nisu ve obavezno osigurana po osnovu zaposlenja, lica koja su osnovai koja u njima rade, lica koja obavljaju poslove po ugovoru o delu, a nisu osigurani na drugi nain, svetenici, , Osiguranici poljoprivrednici: lica koja obavljaju polj. delatnost, a da pri tome ne koriste pravo po prethodna dva osnova. Obavno osiguran je samo jedan lan polj. domainstva, dok ostali koriste to pravo preko njega i po zakonu. Svojstvo osiguranika se ne moe stei pre navrenih 15 godina. Podnoenje zahteva za sticanje prava na starosnu ili invalidsjku penziju smatra se zahtevom za prestanak osiguranja po osnovu stava 60.1. 17

60.2 Lica kojima se obezbeuju prava za sluaj invaliditeta i telesnog oteenja prouzrokovanih povredom na radu ili prof. boleu: lica ang. preko oml. zadruga, na dokolovavanju, na praksi, na izdravanju kazne u prvrednoj jedinici, lica po osnovu ug. o volonterskom radu. 60.3 Prava po osnovu penz. i invalidskog osiguranja Ovo pravo se ostvaruje kroz sledee oblike: za sluaj starosti -starosna penzija, za sluaj invaliditeta- invalidska, u sluaju smrti pravo na porodinu penziju, naknadu pogrebnih trokova, za sluaj telesnog oteenja prouzrokovanog povredom na radu, prof. oboljenjem ili oboljenjem u vezi sa radom. Osiguranik stie pravo na starosnu penziju: 65M/60 i minimum 15g. staa ili kad navri 40M/35/ god. staa i nminimum 53 g. ivota, ili 45 g. staa ili zbog ispunjenja uslova za beneficiranih radni sta. Ivalidska penzija se ostvaruje kod osiguranika kada nastane potpuni gubitak radne sposobnosti zbog promena u zdravstvenom stanju izazvanom povredom na radu, prof. oboljenjem ili boleu koji se ne mogu otkloniti leenjem ili medicinskom rehabilitacijom. Za sluaj smrt pravo na porodinu penziju mogu ostvariti lanovi porodice umrlog osiguranika koji je navrio najmanje 5 g. staa osiguranja ili je ispunio uslove za invalidsku penziju, umrlog korisnika starosne ili invalidske penzije, ako je smrt osiguranika nastala kao posledica pvrede na radu ili prf. bolesti, lanovi porodice stiu pravo na porodinu penziju bez obzira na duinu ostvarenog penz. staa osiguranika. Pravo na porodinu penziju imaju rani drug, deca roena u braku ili van braka, rodtelji ouh, majka koje je osiguranik izdravao, brani drug iz razvedenog braka ako je imao pravo na izdravanje. Pravo na naknadu trokova pripada licu koje izvri sahranu naknada pogrebnih trokova u visini jedne i po prosene penzije u fondu u prethodnom kvartalu. 60.4 Povreda na radu - Povredom na radu se smatra povreda osiguranika koja se dogodila u prostoriji, vremenskoj i uzronoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehanikim, fizikim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama poloaja tela, iznenadnim optereenjem ili drugim promenama fizilokog stanja organizma. Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na nain ako je osiguranik obavljao psao na koji nije rasporeen, ali koji je bio u interesu poslodavca. Kao i povreda prouzrokovana u toku putana na i sa posla, slubenog puta, i na putu preduzetom radi stpanja na rad. Povredom na radu smatra kada je povreda nastala iskljuivo kao posledica nesrenog sluaja ili vie sile za vreme obavljanja posla po osnovu kog je osiguran ili u vezi sa njim. Profesionalne bolesti jedu odreene bolesti nastale u toku osiguranja, prouzrokovane duim neposrednim uticajem procesa i uslova rada u toku obavljanja poslova. 60.5 Beneficirani radni sta je sta sa uveanim trajanjem. Podrazumeva rad pod naroito tekim, opasnim i za zdravlje tetnim radnim mestima i pored toga to su primenjene mere BZR, odnosno na kojima se posle navrenih odreenih godina ivota kada ne moe uspeno obavljati poslove rm. Stepen uveanja zavisi od teine , opasnosti, tetnosti rada a moe iznositi najvie do 50%. Moe se raunati samo ako je osiguranik proveo najmanje 10 g. odnosno ukupno 5 g. ako je utvrena invalidnost. sta sa uveanim trajanjem mogu dobiti lica zaposlena u MUP-u, pripadniku BIE, zaposleni u sekretarijatu za inostrane poslove, kontraobavetajni poslovi, radnici na izvrenju krivinih sankcija, radnici poreske policije. Stepen uveanja utvruje nadleni ministar u skladu sa zakonom. Radna mesta podleu reviziji nakon isteka 10 g. od njihovog utvrivanja, na nain i postupak na koji su i utvreni. Rauna se 12=16meseci. Pored toga rad sa uveanim trajanjem se rauna osiguranicima koji su na radu proveli kao osiguranici s telesnim oteenjem od 70%, vojni invalidi od prve do este grupe, civilni invalidi rata od prve do este grupe, slepa lica, lica obolela od distrofije ili srodnih miinih i neuro miinih oboljenja, paraplegije, cerebralne pralize, deije paralize, multiple skleroze, za koje se rauna 12_15. 60.6 Pravo na novanu naknadu Telesno oteenje postoji kada kod osiguranika nastane gubitak, bitnije oteenje ili znatnija onesposobljenost pjedinih organa ili delova tela, to oteava normalnu aktvnost organizma i iziskuje vee napore u ostvarvanju ivotnih potreba, bez obzira da li prouzrokuje ili ne prouzrokuje invalidnost. 18

Osiguranik i lice koje je telesno oteeno povredom na radu ili profesionalnom boleu iznosi najmanje 30% stie pravo na novanu naknadu. Telesna oteenja kao i procente oteenja utvruje ministar nadlean za PIO i ministar nadlean za poslove zdravlja na predlog fonda. Razvrstavaju se prema teini u 8 kategorija 100, 90, 80, 70, 60, 50, 40, 30-prvi, drugi, trei ... stepen.Kada kod osigiranika kod koga je ranije nastupio prvi stepen doe do pogoranja ili nastane nov sluaj telesnog oteenja osmog stepena ili vie, odreuje se novo stanje i stie pravo na novanu naknadu u odgovarajuem %.

19

PITANJA U SKLOPU PRAKTINOG DELA 70. .MERE ZATITE PRI IZGRADNJI GRADJEVINSKIH OBJEKATA 70.1 Opte mere se odreuju se prema Pravilnik za gradj. obj. Gradjevinski objekat obuhvata prostorije za rad, kretanje i povremno zadravanje, saobraajnice i pomoni objekti u krugu organizacije, radne i pomone prostorije sa pripadajuom opremom, ureajima i instalacijama. Mora biti kontrolisanu u svima fazama: projektovanje, izgradnja, rekonstrukcija, sanacija, odravanje go. Projektovanje GO se vri tako da se obezbedi primena mera BZR; Saobraajnice prema Zakonu o bezbednost u saobraaju (znaci, veze sa javnim putevima, osvetljenje nou, parkiranje, znaci upozorenja, branici i signali na mestima gde nema dovoljne preglednost, kolski putevi i bono rastojanje. Ograde, kapije, pristup spec.vozilima, razvodi instalacija se postavljaju van saobraajnica i drugih mesta gde postoji mogunost njihovog mehanikog oteenja; Slavine i tuevi sa istom vodom pored tehn. procesa koji se obavljaju na otvorenom ili gde se vri transport otrovnih ili tetnih materija; Otvorena skladita i deponija materijala na dovoljnoj udaljenosti ili ozidani vodei rauna o rui vetrova. Uslovi projektovanja: zatita od atmosf. padavina, odstranjivanje hem. tetnosti nastalih u procesu rada, zagrevanje i provetravanje, osvetljenost, zatita od buke i vibracije, bezbednost kretanja radnika i transp. sredstava, zatita od vlage, toplotna izolacija; Putevi evakuacije obleeni, osvetljeni, dovoljno vazduha,broj zavisi; Ako se u prostoriji razvijaju hemijske ili fizike tetnosti potrebno je da bar jedan zid ima otvor za prirodno provetravanje; Spoljna vrata otvaranje u pravcu izlaza, vrata sa automatskim otvaranjem se postavljaju tako da se moe i runo otvoriti, na velikim vratima na halama moraju se postaviti i mala vrata. Drugi spoljni otvori-otvaraju se iznutra, bezbedno ienje, zidovi gde su mogue pare izbegavanje difuzije, ako je difuzija mogua na spoljnem zidu potrebno je projektovati odvode, zidovi moraju biti takvi da se tetnosti ne prenose na okolne prostorije, bezbedan prilaz na krovnu konstrukciju gde takoe mora biti obezbeeno bezbedno kretanje radnika, objekti u kojima se proizvodi buka, vibracije i sl. projektuju se tako da odgovaraju normativima zatite na radu. Prostorije u kojima se stvaraju tetni gasovi, pare, praina ili toplota se postavljaju u prizemnim objektima ili na najvii sprat tako da imaju direktan odvod preko krova. Radna prostorija 2.60-3, P2-3, V10-12), Pod, Zidovi, Tavanice, Prozori, , Unutranja vrata, Unutranja stepenita, zavojna stepenita. irina gazita ne manja od 10cm, prolazi prelazi i radne platformoe i sva mesta na visini veoj od 1m moraju imati zatitnu ogradu, do 10 stepenika moe biti ograda samo sa jedne strane, opis ograde otvori ne manji od 25cm, visina ne manja od 1m, vrsto oslonjena, stabilna , glatke povrine bez neravnina; Transport u radnim prostorijama-hodnik 1-1,5m, glavni transportni put 1,8, Prostorije irine preko 80m na svakih 40 m po jedan transportni put najmanje irine 3m. Uskladitenje robe u pomonim prostorijama udaljenost od zida, plafona, hidranta, od rasvete i grejnih tela, priruna skl, ormani, Osvetljenje odgovara vrsti posla, ravnomereno to vie dnevne svetlosti; Pomone prostorije - ista visina ne manja od 2,60, prostor za obavljanje pomonih radnih procesa, gardarobedvostruki gardarobni ormani gde se razvijaju tetnosti, posebne gardarobne prostorije om za smetaj lzs, , za suenje posebno, otvori za ventilaciju, brave, obojeni zatitom bojom, hladna i topla voda, prostor za presvalaenje, predprostor, odvojeno za /M, broj tueva -5,10,20 radnika, tu kabina umivaonice- 50, 20, 15, 10 (razvijaju tetne materije ili jonizirajua zraenja), prostorije za linu higijenu ena, prostorije za uzimanje hrane, prostorije za povremeno zagrevanje radnika, prostorije za ienje i dezinfekciju radne i zatitne odee;

70.2 SREDSTVA ZA RAD Propisuju se mere i normativi zatite na radu na oruima za rad koja se korste ili su namenjena tehn. procesu ili su u njegovoj funkciji bez obzira na to kojom su energijom pogonjena. Orua: postrojenja, maine, ureaji, sredstva za prenos tereta, , mehanizovani runi alat Propisane mere se odnose i na saobraajna sredstva, na podizvoae, i na korisnike! Rukovanje Upravljanje u procesu rada i nadziranje nad ispravnim radom. Posluivanje = prinoenje, 20

Opasna mesta gde su mogua prignjeenja, ukljetenja, zahvatanja, rezovi, posektotine, udarci, udari el.struje i druge energije, tetna delovanja opasnih materija; Opasne mater- prema def.tetan uticaj na.. Zatitne naprave tite radnika od opasnog mesta ili onemoguu prodor delova tela u opasno mesto za vreme rada-ograde, zagrade, titnici, poklopci, vrataca, oklopi, kuita, kape, nape, branici, Zatitni ili sigurnosni ureaji onemoguavaju telu i delovima tela pristup opasnim mestima, onemoguavaju prekoraenje ili snienje pritiska i temperature, preoptereenje orua-senzori, nekontrolisan rad. Obuhvataju regulaciono-sigurnosne sklopove, elektromagnetske ventile, osigurae, ureaje za automatsku kontrolu. Oni zatiuju orue i radnika od drugih opasnih pojava u sluaju zatajivanja normalne funkcije orua, zatitni ureaji za blokiranje; Preventivno konstruktivna reenja: materijal, oblikovanje orua, zatvaranje u kuitu u smislu zatite od opasnih mesta, ugradnja izolacionih materijala, mehanike, elektro opreme i instalacija, hermetizacija tehnolokog procesa, automatizacija i daljinsko upravljanje procesom. Ako se ne moe obezbediti tada se u toku rada obezbeuju dodatna zatitna orua i lzs. Mere i normativi zatite na radu: Smetaj orua postaviti tako da ne predstavlja opasno mesto ili ograditi, ili zabrana prolaza, predvideti slobodne povrine za rukovanje, posluivanje i odlaganje materijala, pristup za ienje, raspored takav da radnici budu zatieni od mehanikih, zdravstvenih i drugih neeljenih pojava, , dobra vidljivost, bljetavost zahteva zasenjivanje ili difuzori, dobar pregled nad radnom zonom, stablina orua na vrstu ili uvrenu podlogu prema tehnikom uputstvu, amortizirajui podmetai-kada su mogui udarci, vibracije i buka (drveni, gumeni, elastini temelji i plivajui podovi za sluaj postavljenja na spratove) Natpisi i upozorenja natpisna loa, proizvoa, tehn. karakteristik, signalizacija, pojedine funkcije, alarmi, upustva, nedoputene radnje.. Pogonska energija i osobenosti zatite JUS za elektrinu opremu industrijskih maina. Smetaj u posebnim prostorijama, poseban nain temeljenja, odvod izduvnih gasova, dovod pogonskog goriva, el-ne vlane prostorije, ne vrue prostorije, ne prostorije ugroene od zapaljivih ili ekspl. materija; regulatori pritiska, regultari izduvnih gasova; orua koja pokreu ljudi moraju biti vodei rauna o sli pri kontinuiranom i isprekidanom radu. Rukohvati moraju biti prilagoeni prema aci i prema normalnom poloaju tela radnika; Poremeaji i ponovni povratak energije Orua moraju delovati tako da ne stvore opasna gibanja, ne otpadaju i lete delovi, da zatitni ureaji ostanu delotvorni, da se ne omogui neeljeno automatsko ponovno putanje u rad, postavljanje upozorenja u sluaju neispunjenosti prethodnih uslova; Ureaji za upravljanje Svako orue ili linija sastavljena od vie orua pogonjeno energijom mora imati aktuator za pokretanje rada, poseban ureaj za rastavljanje od dovoda energije, upravljanje u fiziolokom poloaju tela, za upravljanje na visinama-dubinama preko 1m-zatitna ograda, stepenite 30cm, spreava klizanje, ograda 1m, merdevina preko 75%, vee od 3m-moraju imati vrstu ledjnu zatitu, penjalice, odmorita na udaljenosti 6-10m od radne platforme; sa elektro i toplotnom izolacijom. Ako postoji vie pogonskih mehanizama za razliite radne operacije mora postojati i blokada da ne smeju da rade istovremeno niti da moe da se izvri promena rada bez posredovanja radnika. Rastavljanje s napajanja je obavezno pre poetka rada na ienju, odravanju, popravkama, pri iskljuenju radi servisiranja, na kraju smenskog rada; hitno zaustavljanje u sluaju opasnosti na nivou jenog orua, pojedinano ili cele linije. Ureaji nisu potrebni kada su ugraeni automatski ureaji za zaustavljanje, kada postoji centralni raunarski, signalni ili merni nadzor, kada se na glavnom mestu upravljanja moe prekinuti napajanje, ako ne postoji opasnost po radnika, ako je orue na runi pogon. Ureaj mora biti takav da iskljuuje dovode, posebno obeleen, na prikladnom dostupnom mestu i razliit od ostalih ureaja. Ureaj ne sme uticati na druge zatitne ureaje i delovanje zatitnih naprava. Kod velikih i nepreglednih orua potrebno je i vraanje ureaja za hitno zaustavljanje u prvobitan poloa. Orua sa rotirajuim delovima mogu imati i dodatne ureaje za koenje i do dva ureaja kada postoji opasnost od razletanja delova rasprsnutih komada materijala i alata; Orua za automatski rad orua koja kada se uklue dalje rade bez prisustva radnika. Kada su odreene funkcije meusobno povezane moraju se obezbediti koordinacija i zatitna blokada, a posebno ponovno putanje 21

u rad ako odreene operacije nisu izvrene. Potrebno je sprovesti zatitu o zoni delovanja orua ako je u istoj prostoriji sa radnikom, zatiti SW, zatita od spoljnih uticaja. Zatitne naprave da onemogue ulazak delova tela i tela u opasna mesta za vreme rada, iskljuivanje kada se skidaju radi ienja i odravanja, vrste, otporne, prikladan materijal, odgovarajue dimenzije i oblik, da ne izazivaju nove opasnosti, ograde. sklopovi, titnici moraju biti stabilni, da se ne mogu skinuti bez upotrebe alata, neometaju rad orua, omogue nadgledanje i posmatranje u toku rada, vodti rauna od 2m visine, mehaniki prebacivai, perforacije 120mm prst-850mm rameni zglob, pokrentni delovi prenosnika snage iznad poda moraju biti ograeni, delovi orua za rezanje ogradjeni, povezano sa ureajima za blokiranje, sem ako postoje fotoelija, na drobilicama, mlinovima, strugalicama, usisnim koevima itd moraju biti postavljeni levci ili reetke tako da ruka ne moe da upadne, za manje ureaje moe biti produeno kuite u obliku levka, orua za gnjeenje-poklopac ili ograda bez mogunosti otvaranja dok orue radi; Zatitni ureaji primenjuju se iste odredbe kao na z.naprave, po pitanju vrstoe,, otpornosti materijala, dimenzioniranja, priklanosti, slobodnog pristupa, rukovanja i mogunost dobrog pregleda. Mogu se aktivirati rukom, nogom, glavom ili telomAko se radi o ureajima sa dva aktuatora rad mora biti razdvojen. Ureaje za daljinsko upr. potrebni su kada se radi sa toplotnim zraenjem, opasnim zraenjem, pri stvaranju velike buke, pri oslobaanju tetnih materija i kada je potrebna bolja preglednost, izuzetno za povremeni rad kada se koriste lzs nije potrebno daljinsko upravljanje. Zatitna blokada Ako ureaji za upr. ili pogonski mehanizam mogu prouzrokovati neeljena opasna stanja za ivot i bezbednost zaposlenih, mogu se uvesti zatitne blokade. Kod orua sa elektr. pogonom primenjuje se kada treba spreiti odvijanje nekontrolisanih operacija, zastoj pomonih funkcija, zatita od nepravilnog rada, koenje motra, okretanje u suprotnom smeru, prekoraenje brzine, na oruima sa duplim aktuatorima da bi se spreilo ponavljanje radnog ciklusa, Zatitna blokada mora biti izvedena tako da se automatski ukljuuje od poetka nastajanja opasnosti. Zat. blokada mora biti delotvorna sve vreme trajanja gibanja ili opasnosti, da se kod montae i demontae ureaj automatski iskljui, Orua sa rotirajuim delovima moraju imati zat. blokadu na poklopcu ili vratacima kojom se zaustavlja rotacija. ZB mora biti takva da ne ugrozi rad i stvori uslove za nove opasnosti. Kontrolni instrumenti i signalni ureaji- termometri, manometri, pirometri, brzinometri, indikatori nivoa tenosti itd i signalni ureaji moraju biti postavljeni kada treba obezbediti nadzor nad radom orua. Podleu kontrlnim pregledim u skladu sa Zakonom o merilima. Moraju biti vidljivi za oitavanje, boje, naponi su odreenih srpskim standardima. Na velikim i pokretnim oruima obavezno se stavljaju zvuni signali ili i signali (zvuni i optiki) za komunikaciju izmeu dva orua. Zvuni ur. za upozorenje treba da imaju razliite tonove i vreme podeeno za naputanje ugroenog podruja. Orua kod kojih se stvara statiki elektricitet primena mera je obavezna kada mogu ugroziti radnika, izazvati poar ili eksploziju vodei rauna o stepenu opasnosti, vrsti tehn. procesa i mikroklimatskim uslovima Orua kod kojih se stvara i izdvaja praina - moraju imati ureaje za odsisavanje praine, sa sopstvenim ili centralnim sistemom ventilacije, mora biti povezan sa oruem da se ne moe staviti u rad ber ureaja za odsisavanje, Orua koja drobe ili melju u zatvorenom prostoru zahtevaju ureaje koji reguliu koncentraciju praine prema MDK. 70.4 RAD SA OPASNIM MATERIJAMA Orua sa opasnim materijama pored mera utvrenih ovim pravilnikom primenjuju se i pravilnici vezani za postupanje sa opasnim materijama. Moraju biti tako napravljena da se tetno dejstvo eliminie ili svede na MDK. Orua za proizvodnju i preradu om moraju biti postavljena u zasebne prostorije. Procesom se upravlja iz zasebne prostorije. Uzorci se uzimaju upotrebom zat. ureaja. Opasne materije se ulau u hermetine posude. 22

Orua koja se otvaraju radi punjenja om moraju imati zatitne ureaje za odsisavanje i naprave kojima se spreava da om prodre u radni prostr. Tamo gde ne moe da se postigne hermetinost potrebno je staviti ureaje za odsisavanje i LZS. Orua sa el. pogonom i instalacijama gde je mogue da doe do eksplozije i paljenja moraju biti izvedena u protiv eksplozivnoj zatiti. Konstrukcija tog orua mora biti takva da: ne stvaraju iskre, statiki elektricitet ili zraenje, da se podmazuju sredstvima i na nain da ne izazovu poar, spree isparenje ili isticanje sadraja prilikom brade, materijal otporan na nagrizanje, el. sprovodnici nisu preoptereeni, da se u blizini ne koriste sredstva koja mogu biti izvor vatre, uz obavezno posedovanje LZS. Plin-plinski potroai pod neposrednim nadzorom morju imati zatitni ureaj-ventil ili slavinu. Takoe kontrolu plamena, runu i automatsku. Zagrevanje putem plina-mora imati ureaje za odvod dimnih gasova u atmosferu, kao i posebne elemente regulacije, meraa, instrumenata. Na stabilnim plinskim instalacijama obavezni zaporni organi (ventil ili slavina). Plinske kotlarnice u kolektivnom smetaju moraju imati indikatir koncentracije plina. Delovi orua na kojima su nagrizajue materije moraju biti uraeni od materijala otprnog na korozivne i agresivne materije. Pregledi i LZS. Orua koja koriste zarazne i gadne materije moraju biti tako napravljena da se mogu istiti, prati i dezinfikovati. i lzs. Cevi kojima se prevoze om moraju biti adekvatno obojene i zatiene od mehanikih oteenja. Izlazni otvori na krovu za sprovoenje om moraju biti izvedeni na1m iznad krova, a 8 m od nivoa poda za rukovanje i od usisnih ventilacionih sistema. Spreavanje isputanja u atmosferu ureaji za apsorpciju, neutralizaciju i taloenje ili spaljivanje. Posude za smetaj om moraju biti kontrolisane na pritisak, trmperaturu, signalne ureaje, po pravilu sa poklopem Prenosne posude za om se peru na posebno odreenim mestima uz izbegavanje prisustva radnika. Ugradjene posude podzemne i nadzemne za skladitenje om treba da budu opremljene prikljucima za vodu i paru za pranje i ienje. U sluaju ulaska radnika moraju se preduzeti sve mere BZR merenje koncentracije, lzs, ue sa opasaem, izolacioni aparati, uputstva za sluaj opasnosti. Na oruima sa veom koliinom otpadnih materija u gasovitom, tenom ili vrstom stanju moraju se preduzeti mere zs. Orua kod kojih nastaju visoke temperature Toplotno zraenje odnosno prenos toplote do mesta rada mora biti ogranieno izolacijom, hermetizacijom procesa ekranizacijom i daljinskim upravljanjem. Mora postojati mehanizovano punjenje i pranjenje, ureaji za blokiranje struje, termika izolacija vrata ili poklopca. Unutranji prostor suaonica mora biti odvojen od radne prostorije. Gasovi iz suaonice se moraju odstraniti radi pranjenja i punjenja. Ne smeju imati odvod u radne prostorije. Rashladna postrojenja upravljanje mehanizovano, automatizovano, daljinsko, , boravak radnika ograniiti. Ulazna vrata iznutra, lako otkluavanje, toplotno prilagoavanje radnika, lzs, merai.. Orua kod kojih se izdvaja vodena para Treba da budu zatvorena i da imaju uredjaje za odvoenje pare i kondenzata. Ako hermetizacija nije mogua potrebno je ugraditi ventilaciju ili ur. za ubacivanje suvog vazduha Otvorene posude moraju imati ugradjene uredjaje za skupljanje i odvoenje pare ili ako to nije mogue, zavese sa toplim vazduhom. Orua koja stvaraju buku i vibracije Tako konstruisana da buka i vibracija budu u MDK. Pri instalaciji posebno voditi rauna, poseban nain temeljenja, uvrivanja orua sa elastinim podmetaima, visina, konstrukcija prostorije. Ako to nije mogue onda treba primeniti: ogradjivanje, zidove, zvunu izolaciju, odvajanje u posebnu prostoriju. Rukohvati moraju imati amortizere za ublaavanje prenosa vinbracija (pneumatina kljeta), lzs. Orua sa opasnim zraenjem Posebni propisi reguliu rad sa njima, njihove konstrukcije, smetaj u prostorijama i na otvorenom, granice izloenosti, evidencija, pregledi , ispitivanje, lzs, Runi mehanizovani alat mora biti tako konstruisan da ne zahteva veliki napor. Ploica sa tehnikim podacima, potreban napon struje. U uslovima kada se poveava elektrina provodljivost (kia na otvorenom) preduzeti mere zatite-gumene rukavice, gumene izme, gumeni prostirai, cevi od gume prikluni deo, prikljuno mesto zaporni ventili. Otklanjanje smetnji, odravanje i transport orua zatitne naprave, ureaji, mere proizvoaa, , unutranje blokade, trenutno zaustavljanje ili postavljanje zatitne naprave u zatitni poloaj. Iskljuen dovod struje (gasa, vode) na razvodnoj mrei, ureaj mora imati i ureaj za blokiranje -blindiranje ili da bude zatvoren, obleeno 23

ploicom i natpisom koju moe skinuti samo struno lice, prikljuci podleu pregledima. Ako se popravka vri u radnoj prostoriji mora biti izdvojeno, obeleeno, daleko od prolaza, otvoreni i oznaeni drugi prolazi. Popravka zapaljivih i eksplozivnih orua ili njihovih delova potrebno je preduzeti preventivne mere odreuje odgovorno lice, pranjenje posuda sa tenostima, gasovima i vrstim materijama, ienje i ispitivanje orua, posuda osd zaostalih materija, punjenje orua, neposredno rukovoenje ienjem, prisutnost osposobljenog radnika. Podmazivanje samo ako je orue podeeno. Remeni, trake, lanci, kaevi, uad ne smeju izgubiti funkcionalnost usled ienja. Popravka na visini preko 2m zahteva postavljanje platforme. i sred. za zatitu od pada sa visine. Popravka orua teih od 30kg koristiti rune dizae. Transport orua moe zahtevati ruice, hvataljke, skice transporta, privrivanje pokretnih delova, zatitu opreme od oteenja, posebna ogranienja u saobraaju, fiksiranje, , eliminacija enegenata kao izvora opasnosti kada se radi o unutranjem transportu, uput. proizvoaa. Ureivanje mesta rada na otvorenom Zatita od kie, snega, hladnoe, sunevih zraka, , nastrenicama i LZS naotvorenom. Blizu saobraajnice signalizacija u skladu sa Zakonom o bezb. u saobr. Platforma na kojoj radnik stoji ne sme biti klizava, mora biti ravna, sigurna za kretanje, stabilna konstrukcija poda, toplotna zatitu poda. Ako se koriste sredstva za podmazivanje i hlaenje rukovaoci moraju imati odgovarajue sabir