anglomothodipe 19/romski.pdf · 2016. 10. 27. · kavne thanesko „miloš crnjanski“, ćerda e...

Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina

Lil fundosarda thaj inkalel Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi

Šerutno redaktori Duško Jovanović

Redaktori katar angluno kotor đindosko:Duško Jovanović

Inkljistimasko redaktori:Aleksandra Mićić

Redakcija:Dragana Dimitrov

Dragana RajićDaniel Dimitrov

Zita Farkaš

Korespodenturja:Koordinatorja pale rromane pučhimata APV

prof. dr Vladimir GecelovskyIvana Koprivica

Pe rromani čhib nakhada:Igor Dimić

Pe anglikani čhib nakhada:Mirjana Serdar

Tehnikano lačharipe thaj štampa: MAXIMA GRAF, Petrovaradin

[email protected]

Tiraž: 1000 kotora

Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 25,21000 Novi Sad

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

323.1(=214.58) (497.113)

DEKADA e Romenđi ande AP Vojvodina : čhoneskoinkljistipe Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi /šertutno redaktori Duško Jovanović. - 2011, đindo 1-Novi Sad : Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi, 2011.30 cm

Mesečno. - Tekst na rom. i srp. jeziku.ISSN 2217-5024COBISS.SR-ID 261837831

anglomothodipe

Kamlimašće đinavimatarja,Deta te lundžaras khetane te ćeras amaro čhone-

sko lil, sar lesko inkljistipe andar štampa maj bare ođava ažućarena, te majmajbare ođarimava đinave-nales, sikavena les averenđe thaj araćhena les lundži vrjama...

Anfo nakhlo đindo dijam Tumenđe šajipe te den mothodimata palo amaro lil, te den sugestije thaj te inkalen averčhandimata thaj e teme, kana si e tek-sturja ando pučhipe.

No si jekh šajipe savo kamas te das Tumenđe...Amenđe avela po kamlipe te khetane ćeras vi

them ande pilte. Pala godova das Tumenđe p šajipe, te po amaro bahtalipe, aven sar bućarimatarja amare cikne redakcijatar. Te ande Tumari arhiva inćaren e pilta save ćerdan, a pala save gîndin kaj but mothol thaj paša godova kamen te ulaven la amenca thaj amare đinavimatarnenca, šaj te bičhalen la pe e-mail adresa: [email protected], thaj amen, te e redakcija mothol gajda, inkalasa la talo tumaro alav sar pilta e čhonešći.

E agorutnimašći vrjama palo bičhalipe piltengo si 20. ando čhon. Te či bičhalen e pilte pe vrjama, tumari pilta dela ando losaripipe pala pilta e čhone-šći palo aver đindo. Sa e pilte avena arakharde ande arhiva thaj von nisar či avena te aven e konkurencija pale majneve, aresle pilte.

Pašo kvaliteto piltengo ando tehnikano kotor, jekhutno kriterijumo, kana si e teme ando pučhipe, si godova te e fotografija (po direktno jal metafori-čno varo) si phangli pale rromani populacija. Sa aver mekhas tumenđe pe gođi.

Paćas pale aresimasko khetanimasko bućaripe,

Tumari redakcija

2 Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina

Averčhandimasko therdipe džanglimatengo e Rromenca

Fundosko sikavimasko than „Đura Jakšić“ andar Srpska Crn-

ja ando nakhlo sikavimasko brš inćarda trujal 320 sikamne katar angluno džiko ohtoto klaso. Šta-ro kotor lendar si e Rroma.

Šerutno sikamne thanesko Zorab Kovačević mothoda kaj si therdipe džanglimatengo kale si-kamne thenesko ando bućaripe e rromane čhavorrenca averčhan-de: „Sasme talentuime indivi-due. Vi majdur majbaro kotor si e kola čhavorra save aven andar čorre familije. Lenđe pharimata si but bare. Majanglal, godova si e pharimata ande materijalno sfera, bijandimatarja si bibu-ćarne thaj trajin katar socijalno ažutipe thaj godova dićhelpes vi ando aresipe čhavorrengo thaj po lengo sa jekh buhljaripe. Aresas te khetane gatisaras e pharimata. Katar nakhlo brš simen angažu-ime pedagoško asistento, savo bućarel vi e rromane čhavorren-ca. Gajda kaj vi pe godva plano aresenpes lačhe rezultaturja.

Kana si ando pučhipe an-dipe šehosko „Romski jezik sa elementima nacionalne kulture“, Kovačević inkalel kaj si godova aver paso ando majlačharipe in-tegracijako rromane čhavorren-go ando sikavimasko sistemo. Po pučhipe po savo varo šaj te gatisarenpes pharimata rromane sikamnengo Kovačević mothol: „Trubulipe si te delpes majbaro lesamalipe ando bućaripe e bi-jandimatarnenca, a niči pe čha-vorra. Bijandimatarja trubun te len udžilipe te e čhavorra rîndova džan ande sikavo than. Godova si angluno thaj majimportantno paso.

E RRomA Ando sikAvimAsko sistEmo – ćijA pAlo AgoRisARipE phARimAsko

Nevo sikavimasko brš teljarela nevo kotor andimasko Rromane čhibjako e elementonenca na-vionalne kulturatar. Direktoro Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi, Duško Jovanović thaj Jele-na Jovanović, vučo savetniko ando Pokrajinako sekretarijato palo sićope, ortuipe thaj nacionalne amalimata, ćerdine e vizite, ando avgusto, fundošće sikavne thana ande Srpska Crnja, Stari Bano-vci, Dobrica thaj Ilandža kamimasa te ćeren promocija palo kava šeho.

kamipe thaj misija sićimašći rromane čhibajko

Kamipe sićimasko rromane čhibjako si te e sikamne theren fundošće džanglimata pala rromani, dejaći čhib, te sićon te den svato pe leste, te pindžaren lilaripe pire themesko, no vi aver themengo thaj nacionalne minoritengo save trajin ande amari raštra, sar vi themesko lilaripe, filmasko, thaj teatrosko artisti-pe.

Po kasavo varo ćerenas gođi palo amalimasko-istorijsko thaj kulturako kotor čhibjasko thaj lilarimako ando phandadipe themengo thaj nacionalne minoritengo thaj lenđe kulturako, no vi pala lengo fatumosko, khetanimasko trajo. Paše godova, kate si vi pindžaripe e varijantenca rromane čhibjako thaj buhljaripe katar čhibjaći tolerancija pala aver čhibja.

Po angluno than si te von theren džanglipe palo korkorrutno đinavipe thaj ramosaripe, te buhljaren trubulipe pala lil thaj te rîndova thaj kritički dićhen pe štampa, radio thaj televizija.

Majimportantno kotor katar sićimasko šeho „Rromani čhib“ si ande korelacija e sićimašće šehova „Dasikani čhib“, kamima-sa te o therdino džanglipe andar dasikani čhib čačarelpes thaj buhljarelpes krozal kava šeho.

Foto

: M. K

arad

žić

Šerutno po fundosko sikavno than„ Đura Jakšić”Srpska Crnja, Zoran Kovačević

Angluno kotor đindosko: Rromani čhib ande fundošće sikhavne thana

3Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina


E Rroma jekhetane thaj aresi-mašće

Ando aver sikavimasko brš, Fundosko sikavno than „Slobo-dan Savković“, ande Stari Bano-vci džana 485 čhavorra ande 19 klasurja.

„Amen ašarasmen godoleja kaj but brša palal inkalas kaj sam jekh katar kola sikavne thana ando savo barjol đindo čhavor-rengo bršenca. Godova si lačhe

pala mende, thaj poloće pašuni-sarasmen katar 500 šela save in-ćardam majanglal deš brš“, mo-thoda šerutno sikavne thanesko Branko Milojević.

Sikavno than ando avutni-masko brš džana 33 rromane sikamne rromane populacijatar thaj po dićhipe godolesko andar brš džiko brš von averčhanden-

pe, 7 -8 %.Kooperacija e rromane po-

pulacijava, sar mothoda o Milo-

jević si but lačhi. „Jekh sam katar anglune sikavne thana save inća-ren o pedagoško asistento, savo ažutil men, bućarel vi e rroma-ne vi e narromane populacijava. Majbaro ažutipe del men ande pharimata komunikacijaće e bi-jandimatarnenđe, pala save dži akana či sasmen čhinadipe. Maj-butimašće pharimata si phangle

palo čorrîpe, no godova naj ka-rakteristika pala rromani popu-lacija, no pale sa aver manuša.

Amen godova kovlisaras gajda kaj nakhavas humanitarne akci-je palo ćidipe furjavimasko thaj lilengo. Paluni humanitarno ak-cija palo ćidipe furjavimasko sas but aresimašći thaj ćidapes but vi neve furjavimata. Zumavas te ažutisaras kole rromane čhavor-renđe save si majčorre, gajda kaj zumavas te das lenđe habe gadići kozom den men šajimata sikavne thanešće.“

Kana si o alav pale Rroma thaj bućaripe lenca, šerutno Mi-lojević mothol kaj naj bare pha-rimata. „Šaj te mothav kaj but Rroma amaro sikavimasko than agorisardine sar inćarimatarja katar Vukošći diploma. Ando jekh brš sikamno generacijako sas vi jekh Rromnji. Pala lende či inćaras nisave varesave ave-

Sanja Stojkov si kandidato palo sikamno kale šehosko. Anketa savi ćerda, sikavel kaj 33 čhavorra kamen te sićon kava šeho. E Sanja si pedagoško asistento dujto brš ando kava sikavno than. Gîndil kaj sićope rromane čhibjako ažutila ande socijalizacija rromane sikamnengo, majanglal save si anglu-nimatarja. Po kava varo haravelape barijera čhibjaći savi si but droma ačhadipe ando bućaripe e rromane populacijava, sikamnenca thaj bijandimatarnenca.

Danijela Jovanović andar Stari Banovci sas nakhli sikam-ni sikavne thaensko „Slobodan Savković“. Pale aneketa savi ćerda si baro interesuipe sikamnengo palo kava šeho, savo sar voj gîndil, si trubulimasko elemento palo arakhadipe identite-tosko rromane themesko.

„Paše rromani čhib, ćerasa sa te e čhavorra pindžarav e istorijava, adeturjenca thaj tradicijava lenđe themstar, no vi te, te si po trubulipe, loćarav ando sićope vi aver šehurjengo, kaj sem me kate pala lende.“

Šerutno po fundosko sikavno than „Slobodan Savković”Stari Banovci,

Branko MilivojevićFundosko sikavno than „Slobodan Savković”

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić



rčhandimašće relacije. Von si je-khetane averenca.“

Ažućaripe palo gatisaripe pharimatengo rromane

sikamnengo

Ando fundosko sikavno than „Sava Veljković“ ande Dobrica ando kava septembro teljarela 94 sikamne, katar godova dešuoh-to anglunimatarja so si but lačhi situacija. Ande sikavno than si vi anglal sikavimasko than savi ando kava brš inćarena inja an-glal sikavimatarja. Šerutni po kava sikavimasko than Zlatka Drndarski mothol kaj piro akha-ripe ćerel pherde ilesa, kaj si kava

lako bijandimasko than. Kana si o alav pale rromani populacija, šerutni kale sikavne thanesko inkalel kaj von roden lundžardo bućaripe. „Rromane čhavorra naj rîndošće ando sikavno than. Či anen pesa e šeja thaj e lila, či ćeren ćherutne bućarimata thaj či len kotor ando sićope. Bijandi-matarja pala godova či len sama. Lenca či bućarelpes po adekvat-no varo, a paćav kaj butipe len-dar šaj te aresen lačho rezultato, no numaj roden lesamalipe thaj bući.“

Kana si o alav pale godova sar šaj te agorinpes kala phari-mata e šerutni inkalel angažuipe katar pedagoško asistento. „Sar

me džanglem, pedagogikano asi-stento či lele kotor numaj ando sićope, vo džal vi ande vizite ande ćherešće ćhera thaj bijan-dimatarja. Kooperacija e bijan-dimatarnenca pala mande si maj importantni, a kasavo khetani-masko bućaripe pala akana naj.“

pedagoško asistento - egzemplaro lačhe praksako

Sikavno than „Miloš Crnjan-ski“ ande Ilandža si, prdal DILS projekto „Obrazovna inkluzija Rroma“, thereda piro pedago-ško asistento savo detot bućarel e rromane čhavorrenca. Vo naj ažutimatari ando sićope, no ula-

Novakov Zorica andar Ilandža, si nakhli sikamni kale si-kavne thanesko „Miloš Crnjanski“, ćerda e anketa ando than Dobrica, Ilandža thaj Alibunar. Ande Dobrica kava šeho lo-sarde 35, ande Ilandža thaj Alibunar 30 sikamne. Paše godova kaj o dromaripe inđarela but vrjama, Zorica mothol kaj si but bahtali palo šajipe savo si dino laće. „Paćav kaj ćerava lačhi-pe. Džanav kaj si udžilipe savo si phanglo pala kava bućaripe baro, no zumavasa te sa majkvalitetno nakhavav les. Džanav kaj ando teljaripe či avela loko, no sa jekh teljaripe si pharo. Po kamlipe avela manđe te mungrre sikamne, pire sićimava aven sar egzemplaro pire themešće. Godova si kamipe savo kamav te aresav thaj čačarav.“

Fundosko sikavno than „Sava Veljković”Šerutni po fundosko sikavno than „Sava

Veljković” Dobrica Zlatka Drndarski

Novakov Zorica

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić



vel rromane čhavorra thaj detoto bućarellenca, nekozom časurja. Šerutno sikavne thanesko si but bahtalo bućarimava katar peda-goško asistento thaj rezultato-nenca save areslinepes: „Čha-vorra gîndil pala leste kaj si si-kamno „numero uno“, sar lengo amal. Areslam te aresas godova te kala sikamnimatarja inćaren elementarno džanglipe. E mola

majbut naj dine sar dipe, von si therdine džanglimava. Čhavorra rîndova aven po sićope. Phari-mata gatisaras po tereno, bijan-dimatarnenca. Sar me gîndiv sa fundošće sikamne thana trubun te inćaren pedagoško asisten-to. Šerutno inkalel godova kja e rromane sikamne ando kava si-kavno than naj „averutne.“ Palo kava mothol vi đindo rromane

čhavorrengo pe sa ćhelutnima-ta save ćerenpe andi sikavno than.“

„Detot se, bahtalo kaj von cîra, po cîra, aven mande, thaj varekana den svato manca. But si šukar kana dićhen kaj asan.“ Vi kana ćeren varesave pharima-ta, me mekhav len te korkorre aven džiko čhinadipe.“

J. D.

Fundosko sikavno than „Miloš Crnjanski” Šerutno po fundosko sikavno than „Miloš Crnjanski” Ilandža Bogdan Pavlović

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić

Savremeno lačhardo kabineto ando fundosko sikavno than„Miloš Crnjanski”


intervjuAngluno kotor đindosko: Rromani čhib ande fundošće sikhavne thana

sikAvno, AmAl thAj phARAl čhAvoRREngo Ando klaso si biš čhavorra averčhande bršengo, po butipe kola cikne, ulade balenca thaj dićhi-

mava savo mothol palo lengo gođaveripe, dićhimava savo mothol kaj therena areseipe kaj god te džan. Rîknipe savo ćeren buhljarelpe krozal o holo thaj sokakova krozal putarde feljastrina. Motho-lape kaj si godva but “džude” čhavorra. Maškarpeste ispidenaspe, rîknjisardine alava. Andegdata, sa ačhel…Bari figura avili anglal vudar thaj phandadalen. Sa e čhavorra, sar po sikavipe, uštiline thaj bahtardine but pindžardo thaj lenđe kamlo muj: “Maj mištorro, sikavneja!”

O muj katar sikavno rromane čhibjako Đorđe Fan, asajlo. Si muja save vi vare-save bipindžarde manušenđe arakhadon persona manušali. Lesko si kasavo.

Po kamlipe si lešće kaj

si lenca ando klaso. Thaj kaj si lenšće. Pire nakhadimava sikavel kaj kate avelas sar vi volontero. Pašunisajlo sinijaće, andar piri trasta, kovle thaj ažućarimasa teljarda te inkalel e naočarja, penkalo, gatisari-

mata palo časo, a aska inkalda e kisi thaj andar late, crda, lesa-malimava nekozom najenca, sar majbaro barvalipe, rromano lil grafemengo thaj bućarimašće patrina. Džanel kaj but phare araćhenpes thaj kaj či loće avelas palem dži lende, te ćerelpes te čhinenpe, jal po bibaht, te hasarenpes. Vo džanel sar aver sikavimatarja teljaren o klaso. Vi vo kamel te mothol: “A akana čhavorralen putren o lil grafemengo, tranda thaj dujto patrin, ađes…” No, lešće čhavorra, sar ni čhavorra katar aver rromane sikavimatarja, naj sićimašće šeja. Sa e čhavorra save džan po sićope rromane čhibjako e informacije ašunen katar pire sikavne thaj kova so sar, fotokopija, anen po klaso. Bešla thaj ramosarda o časo

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić

Fundosko sikavno than „Dositej Obradović“

Sikavno Đorđe Fan



ando baro, lolo lil (dnevnik), a e čhavorra poloće den svato maškar peste. Aska poloće phandada o lolo lil thaj dikhla ando duripe. Anglal jakha sas lešće ćinđe teljardimata. Ande godoja vrjama sas but pharo.

Sikavno Fan či agorisarda o fakulteto, no e kompetencije palo bućaripe ande sikavne thana thaj e čhavorrenca therda pe seminarja. Katar leste, sar gîndilas, ažućarelaspe majbut no katar sikavimatarja aver šehurjengo. Pire sikavnenđe si vi sikavno, vi amal, vi šerutno klasosko, butimasa vi bijandima-tari vi majphureder phral. Lestar e lešće manuša ažućardine but. Šerutne pe sikavne than pe leste čhutine sa e pučhimata save si phangle pale rromane sikavne. No či džangline kaj vo pester ažućarda but.

Sikavel rromani čhib deš brša thaj bućarda paralelno ande nekozom sikavne thana thaj inćarda duj časurja po kurko ande sa jekh lendar. Bare grižava džalas ando sikavno than. Džangla kaj butipe lešće čhavorrendar či del svato rromani čhib, kaj si sa majphare andar generacija ande gener-

acija te ćerelpes motivacija te sićon piri dejaći čhib. Dar si lešće kaj e rromani čhib bistare-lape. Lešći dar barjarsapes đes đesesa. Haćarda kaj poloće hasarel e thav andar vasta. O sikavno than ando savo si kana đinavel šovardeš thaj pandž sikavne save kamen te sićon e rromani čhib.

Numaj jekh čhavorro či nakhla katar teljaripe. Sa aver či ni džangline sar te mothon pire alava. Sićidalen, a e čhavorra džiko aver časo sa bistarenas. Sas trubulipe te vareso vi ćhere sićon, so e čhavorra či ćeredine bizo pire bijandima-

tarja save butimasa ciknjardine importantnipe arakhadimasko rromane čhibjako thaj trubu-lipe te lengo čhavorro sićol rromani čhib. Gîndisardine kaj si numaj importantno te sićol te ramosarel thaj te đinavel, a kaj e rromani čhib či trubulalen ando trajo. Či džangline kaj bizo čhib naj ni nacija. Đorđe sas grižardo pale vuče sikade Rroma save či džanen rromani čhib. Naturako avela te von teljaren kaj vo ačhilo thaj te pire sićimava thaj majneve energijava zurjaven sićope pe rromani čhib. Jekhutni strafin rošarimasko sas e studen-turja andar Vršco, save sićon kotoreja vi pe rromani čhib, thaj save agorisaren e smerurja pale rromane vinaja. Paćarada kaj von inćarena intereso palo bućaripe ando sikavipe. Gîndosarda pale varesavo nevo sikavno than ando savo e Rroma sikavenaspe pale sikavimatarja rromane čhibjako. Butimasa dikhlala ande sune…Sa kala pilte thaj gîndurja line lestar numaj minuto – duj, gadići si janse thaj butimašće.

“Čhavorralen, te bućaras” Te ašunav, ko šaj te mothol so sićilam po nakhlo klaso?, harada o mukhlipe o rromano sikavno.

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić

Sićope Rromane čhibjako

Amalipe po hodanipe


Čhavorra teljardine te rîknjin. “Kozom drom inke musaj te mothav kaj naštik savorra amen ando jekh krrlo?! Tumen vazden e vasta, a me alavarava varekas pala savo gîndiv kaj majlačhe džanel.” Thaj alavarda majkovli čhej. Džanel o sikavno kas te majzur-javel, kas te kovlisarel, a kas te sikavel ažućarimašće.

Po nakhlo časo sićiline palo baro Trifun Dimić. Sa jekh brš kaja lekcija palem sićelpes sar kola purane denaspe gođi, a neve – anglunimatarja – sićona kava

alav savo si jekh katar majim-portantne alava pale rromani čhib thaj rromano lilaripe. Ađes sićona jekh đilji katar kava romologo, a po agor klasosko o sikavno ašunela sar sas pe aver časurja, dal e čhavorra paćan, haćare sa so trubul, majdur, talo agor časoso ačhavela o M. pala savo e lešći sikavni mothoda kaj naj lačho pe časurja. Zumavela te mothol lešće sar nakhavelpe thaj te rodel lestar te mothol pire dadešće, save but lačhe pindžarel, te avel ando sikavno than.

O sikavno alavarel kaj kola save majlačhe sićon e đilji avena šajipe te len kotor ande manife-starciha “Dani poezije Trifuna Dimića”, savi ando oktobro avela ćerdini ande rromani lilar-varni ando Šangajo.

E čhavorra bahtarenpes kaj džan ande vizite ande aver sikavimašće thana thaj instutucije. O sikavno godova džanel thaj naj lešće pharre khanči pala lende – kaj o lesko ilo si sar čhavorresko – baro thaj ođardo.

Dragana Dimitrov

Petar Nikolić, Matica romska

pAlE pRocEduRA AndimAšći RRomAnE čhibjAko

*Save uslovurja trubun te therenpe te e rromani čbin anel-pe ando sikavno than?

Majnaglal trubulpes te ćerelpes e anketa po kasko fundo e sikavne inkalena mothodipe palo losarimasko šeho Romski je-zik sa elementima nacionalne kulture. E anketa delpes thagarut-nimašće sikavne thanesko a aska bičhalelpes rodipe palo sikavo thanesko ortuipe e inicijativasa te anelpes kava šeho.

Minimumo đindosko palo fundosaripe kupasko si 15. Te o đindo aresel 30, ćerenpes duj kupe. Angluni kupa ćeren e sika-vnimatarja katar angluno džiko štarto klaso, a dujti katar pan-džto džiko ohtoto klaso. Ortuipe sikavne thanesko aska anel

čhinadipe palo andipe losarimašće šehosko thaj đindo kupengo. Talo čhinadipe, sikavno than ramosarel o kontrakto e sikamnesa rromane čhibjako.

*Ko šaj te avel sikavno rromane čhibjako?O sikavno šaj te avel manuš rromane nacionostar savo therda minimumo maškarutno stručno sićo-

pe. Paše godova o manuš trubul te naćhel o treningo tala savo therela Sertifikato katar Matica rromani. Treningo naćher therdipe edukacijako palo proceso sikavimasko thaj administrativne sikamnešće udži-limata.

*Sar si učhardi poćin pala sikamno rromane čhibjako thaj kozom si godova pala lenđi bući?Poćinimata si ulade andar budžeto Ministerijumosko prosvetako Republikako Srbijako. Poćinipe

sikamnengo si phanglo palo đindo kupengo. Sićope rromane čhibjako e elementonenca nacionalne kul-turatar inćarelpes pale sa jekh kupa pe duj časurja po kurko. Gajda kaj pala sa jekh kupa e sikamne len 10 % katar aver sikamne, jal, štar milje dinarja po čhon.

*Si šajipe palo lengo sevrjamako bućaripe?Si šajipe te čačarenpes sa uslovurja save si dine Kanonosa palo bućaripe thaj fundošće sikavimasa.

Ando baro kotor sevrjamako bućaripe si phanglo palo đindo rromane nacionosko save džan po kava sićope, sar vi katar kontinuiteto inćarimasko sićimasko pe rromani čhib.

Dragana Dimitrov

Foto

: Vla

da A

PV



intervjuPokrajinako sekretaro pale kultura thaj ašunimasko informišipe, Slaviša Grujić

E RRomA thAj institucijE khEtAnE – ćijA pAlE AREsimAtAPokrajinako sekretaro pale kultura thaj ašunimasko informišipe, Slaviša Grujić, ando intervjuo

pala amalo magazino sidana sekretarijato po kasko si vo čikat, akcentova pe udžilimata, aktivite-turja thaj projekturja save nakhavenpes. Sikada amenđe vi e projakturja pale rromani populacija, inklimasa kaj jekhetanipe Rromengo ande Vojvodina pe sa nivelurja si khetanimasko bućaripe vi e Rromengo vi e instutucijengo, talo mothodipe kaj o Sekretarijato pale kulturja thaj ašunimasko in-formišipe ćerela sa te godova bućaripe anel aresipe.

*Sikaven amenđe Tumaro sekretarijato – udžilimata thaj aktiviteturja.

- Pokrajinako sekretarijato pale kulturja thaj ašunimasko informišipe bućarel te nakhavel kulturaći politika savi, majan-glal pašljol po tromalipe sikadi-masko ando kulturaći thaj arti-stikani sfera, po paćivalipe ande kulturaće barimata thaj nacio-nalna tradicija palo arakhadipe, majbuhljaripe katar kulturako thaj arakhadipe palo piro nacio-nalno identiteto, sar vi nakha-vipe politikako jekhutnimasko ando kotor informacijako pe dejaćhi čhib. Godova si kova si šaj te mothav formalno. Šaj maj-dur te dav svato vi ple ortuima-ske kotora, Ustavo republikako Srbijako, Kanono palo čačripe

udžililmasko thaj sa pharimata save inkljen andar godova. No, majanglal inkalav: Vojvodina si detoto thaj specifično egzem-plaro palo mkultikulturalizmo ande Srbija. Multinacionaliteto, multičhibjalipe thaj multikul-turalnost ande Autonomna Po-krajina Vojvodina, ande istorija averčhandinepes ande naturaći situacija,

Čačipe sajekhđesutnimasko thaj kavaliteto palo trajimasko thaj kulturako than Vojvodina-ko.

Godova si kova, so čačima-sa sikavel bućaripe kale Sekre-atrijatosko.

*Savo projekto, ando savo line kotor, ulavenas sar majim-portantno?

-Ando kotor kulturako thaj artistimasko, ande palune dep brša teljaridne si thaj aresline si importantne peojekturja: fundo-sardapes efta kulturaće ćhera, pandž Zavodurja pale kultura katar nacionalne amalimata vo-jvodinaće Ungrikanengo, Slova-konengo, Rumunengo thaj Rusi-nengo, sar inkladimasko zavodo „Forum“, sar vi Vojvodinako simfonijsko orkestro.

Aska, ande 2008. brš, ga-tisardo si ćerdipe objekturjen-go katar Regionalno kreativno atelje „Jožef Nađ“ ando foro Kanjiža ande save realizuinpes multikulturne thaj multimedi-jalne programujra, a ande 2011. brš agorisardi si adaptacija katar Srpsko narodono pozorište ando Novi Sad, talo lošanipe katar 150. brša kale teatrosko katar nacionalno importanntipe pale dasikani kultura.

E Rroma, vi kate inćardine piro than thaj rola. Ando 2007. brš Rromano teatro Suno e Rro-mengo savo bešel ande Nevi Karlovci, therda statuso palo profesionalno teatro rromane nacionalne amalimatar, ande save Rroma ćeren teatrošće si-kadimata pe piri dejaći čhib. Sikadimata kale teatrosko sufi-nansiril e Pokrajina. Ađesutni praksa sikada kaj bućaripe kale pokrajinaće institucijako inćarel baro importantipe pale rromano nacionalno amalipe, palo ara-khadipe, afirmacija thaj majdu-

Foto

: Vla

da A

PV


intervju

rano buhljaripe palo kulturkako rromano identiteto.

Prdal ramosarde konkursur-ja, po sa jekh brš si sufinansisar-di realizacija majbut katar 2000 multikulturne projekturja thaj projekturja andar sa kotora kul-turaće thaj artistipe pe 18 čhibja thaj themešće čhibja save trajina ande Vojvodina, sar vi projek-turja andar kotor katar ašunima-sko informišipe. Po ašaripe si vi godova kaj ašunimasko informi-šipe ande Vojvodina ande elek-tronske medije nakhavelpes pe inja čhibja (dasikani, rromani, ungrikani, slovačko, hrvatsko, rumunsko, rusinsko thaj ukra-jinsko čhib).

*Ande džiakanatune projek-turja, dal e rroma line kotor?

Sar kaj dićhen, Rromen li-pardam kana dijam svato pale majimportantne projekturja. Paša godova inkalavas kaj e membrurja katar rromani popu-lacija participatarja ando projek-to Afirmacija multikulturalizma i tolerancije u Vojvodini, savi realizuil Thagaripe AP Vojvodi-nako thaj ando kasko kotor in-ćarenpes sportoske kotora Kupa tolerancije, kampurja pale terne, kvizurja džanglimašće Koliko

se poznajemo thaj aver. Šerut-no kamipe kale projektosko si ćerdipe uslovurjengo pale ma-škarutni komunikacija, pindža-ripe thaj pašunisaripe ternengo averčhande etinakane thaj na-cionalne membruimata thaj, pe godova varo, haradipe predrasu-durjengo. Zurjavel e informacija kaj po Kupo Tolerancijako ando sa jekh brš len kotor e timurja andar majbut katar 130 fundošće thaj maškarutne sikavne thana andar sa jekh Forošće ćhera Vo-jvodinaće, paše duj milja parti-cipatorja, a po dujđesesko finale kotor len majbut katar 30 ekipe thaj 350 participatorja.

Ando kotor Zavodosko pale kulturja Vojvodinaći ćerel Koor-dinaciono odboro amalimasko pale čhibja, lilaripe thaj kulturja thaj aktivne membrurja gadale odborosko si Asocijacija rroma-ne sikavnengo Vojvodinako thaj Rromano asocijacija paloi ne-pristarsno informišipe „Bašno.“ Majdur, Zavodo pale kultura Vo-jvodinaći ćerel o programo palo Maškarthemutno đes e Rromen-go, a e manuša andar rromano amalipe len kotor vi ande aver programurja save ćerel kava zavodo, sar kaj si: Takmičenje ando pindžaripe dejaće ćhibja-

ko, stručno maladipe palo Ma-škarthemutno đes sikavnengo, Čhavrrikano festivalo multikul-turako „Hajde da se upoznamo“, Multi čhibjali nakhadimašći radionica, programo palo The-mesko đes poezijako, kreativne radionice palo Maškarthemutno đes lilarimasko, lilarimašće ma-ladimata thaj dr.

Te liparav inke jekh drom Suno e Rromengo andar Nevi Karlovci savo duj droma sas ko-tor BITEF-osko ando Beogrado, a jekhvar ando programo ka-tar Sterijino pozorje ando Novi Sad.

*Nakhadine dži kanana varesave projekturja save sas phangle numaj pala Rroma?

-Majanglal lipardam vare-save, no te lundžarav: Pokrajina ažutisarda realizacija katar kapi-talno muzičko projekto: kompo-novanje thaj inćaripe Liturgijako Jovanosko Sumnakune Mujestar pe rromani čhib, katar kompozi-toro Zorano Mulić. Ando kotor inkaldimaske bućarimasko, Po-krajina po sa jekh brš sufinansi-ril o magazino pale kultura thaj amalimašće rromane pučhimata „Romologija“, a ažutisarda vi inkaldipe lilengo: „Leksikon Romkinja iz Vojvodine“, kupa autorenđi, „Antologija romskih pesama Vojvodine” thaj „Rom-ske pričice” katar Ranko Rajko Jovanović, „Istorija romske knji-ževnosti” Rajko Đurić, „Rom-ske bajke 1 i 2” Alija Krasnići, „Znameniti Romi Srema 1 i 2” kupa autorenđi „Izabrane pe-sme” Trifun Dimić (pe rromani thaj dasikani čhib) „Poštovana deco” Dušan Radović (nakhadi-pe pe rromani čhib).

Programurja palo arakha-dipe nematerijalne kulturaće barvalimasko thaj ćerdipe katar

Foto

: Gav

erm

ento

APV


intervjukulturno-artistikane manifesta-cije sufinansirime si po fundo katar bršesko konkurso savo si ramosardo palo sufinansiranje katar tradicionalno themesko ćerdipe nacionalne amalimaten-go Vojvodinako. Liparasa vare-save projekturja palo arakhadipe nematerijalne kulturaće barva-limata katar bigavermentosko rromane ćidimata: Očuvajmo kulturnu tradiciju Roma ando Beočino, Očuvanje narodnih običaja i starih zanata Roma ando Pančevo, Obuka romske dece za romski ples ando Novi Bečej, Očuvanje kulture i tradi-cije Roma u multietničkoj sredi-ni thaj Očuvanje kulturne bašti-ne Roma ande Subotica, Rom-ski jesenji običaji ande Čuruga, Iskonske vatre ando Mokrino thaj dr.

Pokrajinaće šejendar sufi-nansirime si vi kulturno-artisti-mašće manifestacije save ćerdi-ne rromane forutnimašće ćidi-

mata: artistikano programo ande but thana Vojvodinaće palo loša-nipe katar Maškarthemunto đes e Rromengo, aska manifestacije Dani kulture vršačkih Roma, Smotra romskog folklora u Vo-jvodini ando Vilovo thaj Beoči-no, Savremena kultura Roma iz opštine Sombor, Kulturni susreti vojvođanskih Roma, Dani po-ezije Trifuna Dimića, Slikom i muzikom za pomoć deci, NS Romafest ando Novi Sad, Dani pisaca Roma i Mađara ande Senta, Pesnički susreti Roma Vojvodine ande Subotica, Festi-val romskih recitatora Vojvodine ande Deronja, Radionica mladih romskih književnih, muzičkih i likovnih stvaralaca ando Žabalj, Slikajmo srcem ande Kikinda, Dani romske kulture ando Ho-džako, Pokaži se i ti ande Ilan-dža, Igrom i plesom do prija-teljstva i tolerancije ande Senta thaj aver. Kulturno-artistimaće amalimata e Rromenđe ande but

Vojvodinaće thana lošanin deš bućarimašće brša. Či džanav jal mothodem sa, fajma kaj či.

*Ko sas Tumare partnerja ande godola projekturja?

¬-Lil si lungo. Paše profe-sionalne institucije, sar kaj si Zavod pale kultura Vojvodinaći, Književno Forosko ćher Vršac, Rromano teatro Suno e Rromen-go, partnerja sas, bivladaće ćid-mata: Ćidipe forutnengo Mladi Romi ando Bogojevo, Romska omladina ande Purane Banovci, Romska snaga – Rromenđi zor ande Ilandža, Ćidipe „Romi za Dekadu Roma” ando Novi Be-čej, Ćidipe forutnengo „Rroma muzika”, „Ženske studije i istra-živanja“, ĆF „Romska omladina danas”, Ćidipe rromane studen-tonengo, Ćidipe forutnengo„Ro-mano baripe”, Ćidipe forutnen-go „Phralipe”, Ćidipe Rromengo „Šangaj” thaj Ćidipe korkorrut-ne dejengo „Majčina kolevka”

Foto

: Gav

erm

ento

APV


intervjuando Novi Sad, Ćidipe e Rro-mengo „Beočin”, KUD „Rom” ando Srbobrano, Ćidipe forut-nengo „Rroma Rota” thaj Ćidi-pe forutnengo „Amaro Kham” ande Kikinda, Rromano ćidipe „Rromane jakha” ando Vršco, Ćidipe forutnengo „Romkinje u Dekadi” ando Čurug, Rromano manušnjalo maškar „Rromanja-ko ilo” ando Zrenjanino, Ćidipe Rromengo „Danica” ando Pa-nčevo, Ćidipe forutnengo „Kali Jakh” ande Senta, Asocijacija rromane sikavnengo Vojvodi-nako andar Deronja, Bahtale Rroma ando Sombor, Rromani asocijacija palo nepristrasno in-formišipe „Bašno” ando Sombor thaj aver.

*Ande soste dićhelpes Tu-mari kooperacija e Kancelarija-va pale inkluzija e Rromenđi?

-Jekh katar importantne aspekturja katar amari kulturaći politika, aspekto save das baro importantnipe si mere pale afir-mativne akcija save anen ćerdi-pe katar trubulimašće sikavima-ske-kulturološke thaj socio-eko-nomske uslovurja palo hasnari-pe katar fundošće manušale thaj minoritane orturja rromane po-pulacijatar, mere save den šaji-pe pale rromani integracija ando amalipe. Pe integracija e Rro-menđi či dikhas sar po proceso asimilacijako, no sar jekhutne šajimata pal save džal kulturako diverziteto ande atmosfera katar maškarutni tolerancija. Koope-racije e Kancelarijava pale inklu-zija e Rromenđi, institucijenca thaj rromane bivladaće sektoreja trubul te avel suštinsko, fundo-sardi pe partnerske fundurja, a niči formalna. Bućaripe Pokra-jinaće sekretarosko pale kultura thaj ašunimasko informišipe si te del institucionalno zuralipe

thaj te zurjavel inicijative insti-tucijenđe thaj organizacijenše katar civilno amalipe save inća-ren zor, vizija thaj ideja, sar vi te ažutin averčhandipe džangli-masko thaj phandadipe kole in-stitucijengo thaj bivladaće ćidi-matengo e majbuhle ragionalne aktiviteturjenca, lengo zuravipe thaj kujbipe.

*So gîndin, savo si maj baro problemo e Rromengo ando pro-cesko lenđe integracijako?

- Tale sa socio-ekonomi-kane, sikavimaske thaj sastari-mašće indikadorja e Rroma si but marginalizuime kupa thaj si majčorrî kupa populacijaći ande Srbija: čorrîpe, baro đindo bi-sikade manušengo, bibućaripe, bisikavipe palo bućaripe thaj ekonomikano ćhelipe, bilačhe uslovurja palo bešipe, socijalno čhudipe elementonenca katar et-nikane predrasude, ando baripe čhudipe amdar šerutne amali-maše kotora, si varesave kotora katar lengo pharo than amalima-sko. Inkluzija e Rromenđi ando amalipe thaj lengo jekhetano linipe kotorengo ando socijalno thaj forutnimasko trajo, maripe opral diskriminacija thaj pre-drasude save si phangle pala rromano nacionalno minoriteto, linipe kotoresko rromane lide-rengo ande mehanizmurja palo andipe čhinadimatengi save si phangle palo rromano amalipe, nakhavipe thaj kontrola pale projekturja save si vortome palo majlačharipe uslovurjengo thaj bućarimasko e Rromengo thaj Rromnjengo pe teritorija Vo-jvodinaći – fundosko si kamipe Gavermentosko AP Vojvodina-ko, bućaripe Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi, sar vi Se-kretarijatosko pale kultura thaj

ašunimasko informišipe, savo kate, inćarel detot rola.

*Sar tumen gîndin šerutni rola anod godova proceso inća-ren institucije jal Rroma korkor-re?

-Bivladako sektoro thaj ćiidmata latar civilno amalipe si binakhadimasko elemento de-mokratikane trujalimasko. Kana si o alav palo problemo inklu-zijako e Rromengo, partnerska kooperacija maškar raštraće in-stitucije thaj civilno sektoro ma-janglal sikadapes sar but hasna-rimašće thaj trubulimašće pale realizacija projektonenđi palo majlačharipe thanesko kale na-cionalne amalimasko thaj pro-mocijaće barimasko katar civil-no amalipe.

Ande palune deš brša ci-vilno sektoro ćerda averčhande programurja ando kotor sika-vvimasko, lačharipe bešimašće uslovurjengo, kulturako, promo-cija katar tolerancija thaj maripe opral diskriminacija e Rrome-nđi.

*So, katar than Pokrajina-će sekretarosko, mothodanas e Rromenđe?

- Inkluzija e Rromenđi sar jekhetane ando trajo AP Vojvo-dinako si amaro khetanimasko bućaripe. Vo naj loko, naštik te čačarelpes ande harni vrjama, no lesko importantnipe si baro vi pala rromano amalipe vi palo majdurano aresipe thaj barvali-pe trajosko ande AP Vojvodina. Savorra amen musaj khetane godova te aresas. Pokrajinako sekretarijato pale kultura thaj ašunimasko informišipe, thaj me sar sekretaro, ćerasa sa te kava bućaripe aresimasa agorisaras.

Dragana Dimitrov


intervjuŠerutno po Forosko ćher Stara Pazova, Đorđe Radinović

lAčhimAsko gEogRAFsko thAn – dinipE pAlo AvutnipEĐorđe Radinović, šeruno po Forosko ćher Stara Pazova, ando intervjuo palo amaro lil del svato

pale anglunimata pire thanesko, uladimasa katar lačhimasko geografikano than sar akharipe pale investitorja, po anglno than. Paše godova, sikada amenđe alune pasurja katar forosko ćheresko tha-garipe, maškar save si vi palem putaripe Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi.

*So ulavel Forosko ćher Stara Pazova katar aver foro-šće thana and Vojvodina?

- Majanglal, gîndiv kaj si godova but lačhimasko geogra-fikano than. Forosko ćher Stara Pazova pe piri teritorija inćarel 25 km katar Dorjav. Inćarelpes pe duj autodroma, autodrom Beograd – Novi Sad, thaj auto-drom Beograd – Zagreb. Paše si vi o majbaro foro amare ra-štrako Beogrado, a Novi Sad, sar dujto majbaro foro, si ando pašunipe. Sa godova ćerel te e amaro Forosko ćher avel la-čhimasko pale investicije. Sar me gîndiv, kasavo geografika-no than thaj investitorja, ćerela amaro forosko ćher, ando avut-nipe, jekh katar majbuhljarde ade raštra.

Forosko ćher inćarel trin maškara. Godova si Nova Pa-zova, Stara pazova thaj Sta-ri banovci, save akana barjon

ando jekh baro centro, avel sar foro, lačho vi pale forutne vi pale investitorja, odolaći kaj si paše o autodrom, Beogrado thaj Dorjav.

Ando Forosko ćher trajin 80.000 manuša. Sar me gîn-div godova đindo džal vi džike 100.000, kaj baro đindo manu-šengo si alavardo kaj trajin pe teritorija Beogradošći.

*Dićhimasa pe godova kaj san po čikat Forošće ćheresko Stara Pazova katar agor juno-sko kale bršesko, save si Tu-mare anglune pasurja, kana si ando pučhipe buhljaripe foro-šće ćheresko?

- Angluno bućaripe katar nevo forosko thagaripe avela čhutino ando kotor te agorinpes infrastrukturaće pharimata, savi či džal tala majbaripe đindosko fotutnego. O pale godova našik khanikas te došaras. E vrjama

si phari, thaj godova naštik te ćerelpes.

Pharimata pale infrastruk-tura phandavenpes pale thane-nđe agora, odolaći kaj e thana sa majbut buhljarenpes. Pu-čhimata pale infrastruktura si importantne vi pala Rroma, kaj von po butipe trajin pe ago-rimašće thana. Aver kotor po savo bućarasa si lačharipe tra-josko katar čorre familije. So-cijalno momento, po bibaht, vi majdur inćarel importantni rola ande amari raštra. Amen ćerasa sa so šaj te majlačharas trajošće uslovurja amare forutnengo.

Aver akcija savi nakhavasa si uladipe ogrevosko. Akcija si rezervišime palo agor septem-brosko, teljaripe oktobarosko. Ando pučhipe si uladipe anga-resko, savo mištardam e rudni-kosa andar Kostolac. Kava an-gar si majlačhimasko averčhad-nipe pale kašta. Sa jekh famili-ja, katar 600 šela, lena duj tone angarengo.

Trito kotor ai andipe katar ćherutne thaj avrjalune inve-stitorengo, sar dasa šajipe palo bućaripe amare forutnenđe, di-ćhimasa pe godova kazom si vučo procento bibujćarimasko manušengo savo si jekh katar majnglune fakotrja save ćeren čorrîpe.

Dasa anglunipe kole inve-stitorenđe save dena bući palo minimumo 50 bućarne. Majdur, dasa sa pestar te investitorenđe

Foto

: M. K

arad

žić

Šerutno po Forosko ćher Stara Pazova, Đorđe Radinović ando kabineto


intervju

majloćaras thaj ažutisaras te ći-den trubulimašći dokumentaci-ja, pala savi ande paluni vrjama trubusarda but vrjama. Godova si fundosko rezono pala savo e investotitorja či aviline. Godo-va majbut naštik te ćerelpes.

*Lipardan kaj e infrastruk-turja si jekh katar pharipe rro-mane populacijaće. Sar si situ-acija ande aver kotora?

Jekhutno savjava ašaravma, kana si ando pučhipe rromani populacija, majbaro đindo e Rro-mengo savo aresel 2000. Kana si lengo than ando pučhipe, vo naj sar trubul, kaj bibućaripe si baro. Paćas kaj investijenca ažutrisara-sa te godova momento averčhan-delpes.

Kova so si pharipe, kana si o alav pale rromani populacija, si komunikacija savi naj lačhi maškar forošće organurja thaj rromani popujlacija. Pala godo-va palem putarasa e Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi ande amaro forosko ćher. Po than še-rutnesko kale kancelarijako, tru-bul te čholpes e persona, ande savi e Rroma paćana. Zumavasa te godova ćeras ande sigo vrja-ma, kaj naštik majbut te hasaras e vrjama.

*Pašo palutno putardipe Kancelarijako, save si inke pla-nurja save si phangle pala rro-mani populacija?

Phare si te motholpes save si konkretno godola planur-ja. Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi thaj rromano ko-ordinatoro ažutina men te di-khas e situacija ande rromani populacija thaj te losaras vorta strategija palo gatisaripe pha-rimatengo ando kotor Dekada-ko e Rromengo. Paše godova, majlačharelaspe vi kooperacije e pokrajinaće institujcijenca, majanglal e Kancelarijava pale inkluzija e Rromenđi AP Vo-jvodinaći. Angluno aktiviteto si ćerdipe katar Lokalošće akcio-ne planurja pale Rroma.

Khetane e Kancelarijava bućarasa palo majbuhljaripe thaj zurjavipe sićimasko e Rro-mengo. Kana avelamen e ča-čune informacije palo sićope e Rromengo, nivelo sikavima-sko, avasa ando šajipe te ćeras e strategija savi si pala bućaripe e Rromengo. Modelo pala go-dova avela aver forošće thana save bršenca aresimkava buća-ren pale rromane pučhimata.

Kana si o alava palo bu-

ćaripe, angluno paso si ažuti-pe rromane bućarimatarnenđe ando buhljaripe bućarimasko, sar putarelaspe šajipe pale neve bućarne thana. Godova si lačho drom, kaj godoleja delpes šaji-pe e Rromenđe te korkorre len kotor ande piri integracija.

* Palo agor, so ćerena te po Dorjav ando Tumaro forosko ćher ačhen e manušenđe ila

Palo Dorjav, musaj te mo-thav, kaj sem vi me but phan-dado. Thaj saste ilesa sem paša leste thaj kamav te čačarelpes kova so si ando Tumaro pučhi-pe. Pala godova teljardam palo ćerdipe katar Urbanističko pla-no palo lačhardipe Dorjavesko. Pe godova varo džanasa kaj so šaj te ćerelpes, so avela katar baro ažutipe ande kooperacija e investitorenca, kaj but lendar sikadine intereso pale lokacije save si kate čhutine. O lava si pale tutistikane objekturja. Paša lende, interesantne si vi motho-dimata te ćerenpe mini luke, di-ćhimasa pe godova kaj si paje-sko dromardipe majjeftino.

E ila katar but manuša ačhena po Dorjav ando Bele-gišo. Das svato e jećhe firmava andar Izraelo savi kamel te pe kava lokacij aćerel turistikano komplesko thaj golf terenurja. Inćardam vi e maladipe e am-basadoreja katar Izraelo Josefo-sa Levijesa po savo si mištardo te e amnuša andar kaja firma aven ando amaro ćher po telja-ripe oktobaresko.

Dragana Dimitrov

Foto

: M. K

arad

žić


sićope

po thAn bijAndimAtARnEngo vAzdEn E čhAvoRRA thAj sićon lEncAFundosko sikavimasko than „Dositej Obradović“ ando Novi Sad averčhandelpe aver sikavne

thanendar godoleja kaj, paše lačhe sikavne, ande late džan but cikne čhavorra save sikavimašće udžilimata šaj te theren bizo lundžardo zurjavipe. Džike kava problemo avelpes odolaći kaj e bijan-dimatarja naj zainteresuime palo aresipe sikavimaske pire čhavorrengo, a katar lengo nakhavipe haćarimasko si phanglo vi čhavrrikano.

Andar kava rezono maškara bućarne arakhlapes vi mo Milan Dimić, pedagoško asistento. Vo si katar anglune generacije pale pedagoške asistenturja. Kompe-tencije palo bućaripe therda pe seminarja save ćerda o Ministe-riujumo prosvetako thaj džan-glimasko, no mothol kaj o ka-mavipe pale čhavorra fundosko anglaluslovo palo ćerdipe kava bućarimasko.

Milan si sa jekh đes ando si-kavno than katar 08 džike 14 h. Piri bućarimašći vrjama nakha-vel ando klaso e čhavorrenca, ando holo e bijandimatarnenca jal ande zbornica e aver sikavni-matarnenca.

Vo si čhavrrikano amal, adresa pale buažućarde bijandi-matarja, vareso kasa den svato e sikavimatarja, butimasa vi o „golub – pismonoša“ – kana e sikavimatarja bičhalen e lila bi-jandimararnenđe.

Sikavimatarje (a niči numaj ando kava sikavimasko than) bu-

timasa bilačhe hasnaren e peda-goško asistento. Varekana či ni zumaven te gatisaren varesavo pharipe e čhavorrenca, no sigo bičhalen len ke leste.

No Milano inćarel paćape, savorrenca si lačho, našel katar konflikturja e kolegurjenca thaj bijandimatarnenca.

Ašundam kaj ni jekh bijan-dimatari či kamel pala godova te ažutil pire čhavorrešće te vareso majlačhe sićol. Milan pindžarel sa e bijandimatarja thaj mothol kaj ni jekh dej či khetane ćerda pire čhavorrenca ćherutne bu-ćarimata palo sikavipe. Kani si von bisikade, si jertisarimata, no vi aksa e deja trubun te len sama pala godova te o čhavorro haćarel sikavipe but zurale thaj sar trubul. Nek sikavel e čhavor-rešće kaj inćaren intereso pale leske mola thaj varesave impor-tantne šeja save ćerenpe ando sikavno than. No mek averčhan-denpe kaj inćaren intreso. Mek pučhen pire čhavorres sar nakhla ando sikvno than thaj so sićila. Vi godova avela baro pala leste.

No e bijandimatarja ni go-dova či ćeren. „Me šaj soro đes te mothav lenđe kaj si important-no te džan ando sikavno than, no kana ven ćhere, te e dej/dad či sikaven intereso palo sićope pire čhavorrengo jal te či džun-gaven len detharinava palo sika-vno than, sa mungrro bućaripe si khančesko.“ Inkalas gîndipe kaj naj rezultaturja bizo bijandima-tarja ando proceso sikavimasko lenđe čhavorrengo. Dimić mo-thoda amenđe pale pharimata

save inćaren e čhavorra savenca bućaren. Po butipe si godova bi-buhljarde bućarimašće sićimata, nedisciplina thaj biažućaripe, no sa godova naj gadići pharo te na-khavelpes po agor, te e čhavor-ra rîndova aven ando sikavnmo than. Kana del bršînd, vo či aven. Nejlen pođipe. Kana si šudri vrjama – ačhen ćhere, kaj najlel tato furjavipe. Mothodimata si but. Bijandimatarja naj gođale kozom si importantno rîndosko avipe po sićope. Von pire čha-vorren bičhalen numaj pala go-dova te šaj te len čačarimasko lil kaj rîndova aven po sićope. Go-dova si lengo tiketo palo vudar rudimasko. Po kasavo šaj te len socijalno ažutipe, harnovrjamko ažutipe thaj sa averažutipe savo nisar či crdela len andar čorrîpe. Jekhutni čhinadipe pale čhavor-ra si te von theren sićope palo bućaripe. Bizo sikavno than go-dova naštik te ćerelpes. „Ando sikavno than sikavas len te aven udžilimašće, te paćan, phare te sićon, disciplinuime. Godova trubunlen palo sajekh bućaripe, vi pale sokačenđe šîlavimatar-ja.“, mothoda vo.

Kana dija svato amenca, Mi-lanos malada jekh bijandimatari savo avilo ando sikavno than te intervenišil thaj te pučhel sostar lesko čhavorro či lija e lila (tel-jaripe si katar nevo sikavimasko brš): Sa e čhavorra line, numaj vo či.“

Cîrra sas te gîndisaras kaj si godova inkljsitipe diskriminaci-jako...Ando vorta momento lija te ćerel svato o Dimić. Vaćarda

Foto

: M. K

arad

žić

Milan Dimić


sićopevi amenđe vi e dadešće kaj o re-zono pašljol ande godova kaj e bijandimatarja či andine o čha-vorro po prijemo anglunimatar-nengo. Kote ćerdine e patrin pale lila, thaj pala godova lengo sika-vno či sas pe patrin.“Na te daran, lela vi vo e lila“, kovle mothoda vo.

„Sićilem pe godova“, mo-thoda dikhavimasa talo bijandi-matari savo duradape.

But džanglimata vo inćarel e bijandimatarnenca. Ašundam vi o mothodipe po pučhipe sostar butimas e bijandimatarja aven ando sikavimasko than te roden ortuipe. Godova ćerelpes kana o čhavorro žalilpes kaj e sikavni mothoda „vareso“, kaj či sas fer, thaj thejara ake bijandimatarja ando siakvno than thaj džan vor-ta ko šerutno sikaven thanesko te žalinpes po sikavni thaj roden te voj došarelpes.

Asistento Milan kava fe-nomeno vaćarel godoleja kaj sa jekh kasavi situacija šajipe pale bilačhe bijandimatarja te zuma-

ven te garaven o fakto kaj naj lačhe. „Godova si majloko varo te o dad čačarel piri bijandima-tarešći rola thaj te sikavel vi pire čhavorrenđe thaj sikavnešće kaj si vo laččho bijandimatari. Čha-vorro kamel lesamalipe, dićhipe-,a a o bijandimatari kamel te sika-vel kaj dićhel pire čhavorres thaj kaj si kate te lesamarel les...katar sikavni – majloće si.“ Bahtasa, kasave bijandimatarja si loće te pindžarenopes, kaj vazden rîkn-jipe thaj ando butipe si te mothos lenđe kaj kava či ćerelape palem thaj aska von kovlinpes.

sa jekh paso si paso majnaglal

Asistento inđardamen džiko klaso kaj inćardapes o časo. Ande skamije sas jekh rromano thaj jekh arromano čhavorro. Amaro dićhipe crdine duj čhejorra save bešline jekh paša peste. Ivende-ske parne zeja thaj dume jećhe čhejaće sas melel čikastar savo sućardapes. Lako vunato bal sas

ande froncle, a furjavipe bledo, purajlo. Laći amali e handuk, kale jakhenca, majbari, zumada te loćarel laće palo ramosaripe grafemengo. Pherdi paćavima-sa, či dijapes sa džike si sićila te grafema „A“ či ramosarelpes e duj paralelne linijenca. Sikavni sa e vrjama dikhla pe lende kaj aresla te buhljarel manušalipe ke pire čhavorra.

Von pe hodanimata amalina-spe maškar peste, gajda kaj nu-maj e morćaći farba šaj te sikavel nacionalno identiteto, savo naj khanikašće importanto. Savorra sam bahtale pala godova.

Sa e čhavorra sas asarde. Jekhutno averčhandipe sas jal inćarenpes sar trubul jal či „Pe čhavorra dićhelpes sar si lenđe bijandimatarja“, mothol o Mi-lan.

Thaj džikaj mothol, lešće ja-kha si pe čhavorra, kaj kamel te dićhel kaj si sa sar trubul. „Dža-nen, čhavorra naj mirne, andeg-data šaj vareso te ćerelpes. Paše godova kaj si dežurne sikavima-

Foto

: M. K

arad

žić

Milan Dimić e sikavnenca


sićope

tarja, musaj vi me te lav sama.“Pašo sikavno than, khatende

či sićon e disciplina. Ande lenđe ćhera naj buhljardo sistemo di-nimasko thaj došalimasko bizo vazdipe ortuimasko. „Čhavorre-nđe naj sa dino te ćeren numaj kana si o bijandimatari holjariko pale aver šeja, thaj e čhavorra daran te či aven marde, te si po drom bijandimatarnengo ando bilačho momento.“ Pala godova musaj te inćaren sa jekh lesama-lipe.

Sar dićhel pe lende, ando jekh momento mothoda: „No tumen či džanen sar thaj kozom čhavorra

Godova džanen te kamlisa-ren.“ Sigo lundžarda thaj rigarda lesamalipe katar jasvale jakha: Kana god thaj kaj malaveman. Numaj dena svato manca thaj ćerena komendije. Von či ro-den socijalno lesamalipe, ni bi-poćinde šeja, či žalinpes thaj či inkalen bilačhe alava...Jekhutno si trubul lenđe si lesamalipe. Te vareko ašunen len, te den lenđe mothodipe, te dićhen kaj ađes šukar fuljardinepes jal te bičha-lel len po thovipe vastengo thaj mujesko thaj te sikavel lenđe kaj si von numaj čhavorra, so lenđe bijandimatarja butimasa bista-ren.“

Amaro svato ačhada e sika-vi štarte klasosko Milica T. Savi naćhelas, thaj savi, kana dikhla o asistento, inćarda gatisardo pučhipe: „Milane, sar mungrre čhavorra?“. Pučhimata avile jekh pala avreste, ćerdine ćherutne bućarimata, pherdine čučarima-ta ando džanglipe, mothodine e informacija bijandimatarešće te trubun pire čhavorres te...

Hasnardam o šajipe thaj ašundam latar kozom si impor-tantno godova kja o sikavno than inćarel pedagoško asistento: „Pa-ćav ande leste thaj te avav kovli-sardi, kaj džanav kaj si mungrre čhavorra ande lačhe vasta.“ Pu-čhlam la save čhavorresa ćerda baro aresipe.

„Majbahtalo sem zbogal cikni Milica savi sas but mirno čhej, no butimasa crdini, kha-nikastar či amalinaspe, niti dija svato, kana e sikavni pučhlala vareso či mothoda khanči, vi kana džangla čaimasa. Malada-ma lava po sa jekh đes, dijam svato, sikadam la, bičhaldam la ke aver amala thaj akana dićhena kozom areslem.

Ando godova momento dži mende prastarda e čhejorri e paž frizurava thaj bare paćivalimasa ande peste thaj jertisardape kaj

ačhadamen thaj mothoda Mila-nešće, buhlje asamasa, kaj ther-da majlačho molipe andar ma-tematika andar kova so khetane sićiline.

Či aresel sa jekh drom, mo mothol kaj si but bahtalo kana po sa jekh brš aresel te crdel ne-kozom čhavorra. „Sasma e čhej ando V klaso savi unsurisardape. Kana zumadem te ašunav so sas lava, e bijandimatarja mothodine thaj garade kaj si nasvali. Kana džanglem čačipe, semas tristo. Sostar o fatumo rromane čhe-jengo gajda poloće averčhandel-pe?“

Či inćardam thaj pučhlam sostar e bijandimatarja andar čorre familije silen but čhavorra – trin thaj majbut, kana naštik te inkalen len po vorta drom.

„Vi me pučhavma godova, no kana pučhav len, ašunav ave-rčhande mothodimata e daden-dar: slučajno, po trito čhavorro den but love, zbogal socijalno ažutipe jal miškon e čhavorra thaj naj len vorta mothodipe.“

Lačhe si te došaras e bijan-dimatarja kaj či planirin e fa-milija, no naštik te das pešće te negativno jal negativno te das mothodimata pale familje e but čhavorrendar. Von naj došale. Naštik te losaren e familija ande savi bijandenape.

Amalimata po baro hoda-nipe ačhada o zvono, thaj amen uladaman e čhavorrenca thaj Milanova. Mothodam kaj palem avasa te dikhas sar e Milica bah-tarelpes sikavne thanešće, thaj sar kali thaj parni palma inćarel jekh aver.

Dragana Dimitrov

Foto

: M. K

arad

žić

Milan Dimić thaj Đorđe Fan e amare žurnalistkinjava


korkorrobućaripe

bAhtARAstumEn ćiRAvnAlEn!

talento thaj kamipe majbu-hljardinepes džanglimava

Sar mothoda e sikavni Oli-vera Avramović kava si laći bahtalimašći kupa. Sa e manu-šnja rîndova aviline po treningo. Pašo rîndosko avipe, sikadine vi e bari voja te theren trubulima-sko džanglipe.

„Sa e ćiravimatarja savenca khetane bućardine ašaren lengo bućaripe thaj sas katar bato ažu-tisaripe lenđe. Kana si o alav palo agorimasko egzamo, e manušnja pe leste sikadine kova maj lačhe, vi paše bari trema savi inćardi-ne, dićhimasa pe godova kaj butipe lendar po angluno drom maladinepe godoleja. Rodam but lendar, pecisardam len, vi po treningo, vi po agorutnimasko egzamo, no von bare inćarimava nakhadine sa pharimata. Zuma-dem te pala kaja harni vrjama sa majbut sićavav len. Kozom areslem ande godova, sikavena kana lundžaren te bućaren kava bućaripe. Mungrro kamlipe ave-las te sa von araćhen o bućaripe ando kava kotor, odolaći kaj gîn-div kaj silen talento thaj kamipe palo kava bućaripe.“

lako ternipe zurjardalen

Majterni po treningo, e Branka Šajin, si 17. brša. Sar majterni, putarda nakhavipe eg-

zamosko. Mothoda amenđe kaj si but phangli pala kaja kupa thaj kava treningo. PO kamlipe laće avelas, sar mothol, te sigo ara-ćhel o bućaripe sar o džanglipe savo therda či naćhel bi hasna-rimasko. O Treningo ažutisarda leće te therel bućarimasko si-kavipe. Po teljaripe sa godova sas laće pharo, no sigo aresla te astaretl o ritmo. Aver manušnja mištardinepes kaj e Branka pire ternimava, asamasa loćarda o treningo.

„Dijem sa mandar te čhav o asape po lengo muj. Khonik amendar či avilo po kava trenin-go zbogal ćhelipe, no asape si lačho. Savorra amendar inćarel pire pharimata, vareko majbare, vareko majcikne, no important-no si te či hasaras o paćape thaj te či vazdas e vasta. Paćav kaj mungrre alava thaj asape loćar-dine te po momento bistren pe sa kova so si lenđe pharro. Šukar si te dikhas len kaj asan. Godova či ćerel nisavo bilačhipe.“

Eskpertiza thaj rutina

Čubrilovski Pava si maj pu-rani manušnji po treningo. Paše godova kaj si majpurani loće mištardapes ande kupa thaj tre-ningo. „Dži akana či bućardem ando ćiravipe, profesionalno. Ćiradem pala mungrri familija. Čačipe si kaj butipe kale šejen-

go ćerdem sajekh đes, no godo-va či ćerdem e ekspertizava savi therdem po kava kurso. Musaj te mothav kaj vi mungrre ando ćher dikhline pozitivno averčhandipe ando mungrro ćiravipe, godova si lačho sikadipe palo teljaripe. Kova so man lošaninm si go-dova kaj sem akana majsiđarni ande kuhinja. Paćav kaj inćarava šajipe te sa so sićilem nakhavav vi po bućarimasko than.“

šajipe savo či mećhelpes

Kava treningo dija šajipe pale Vesna Lukić, a savo voj či inćarda dži akana. „Či sas loko. Trubulipe sas te mištarenpes e ćherešće bućarimata, familija thaj treningo. No džanglem kaj či tromav te vazdav e vasta thaj kaj si kava šajipe savo či inćarel sa jekh persona. Kava si privile-gija. Thaj me vi haćaravman gaj-da. Po angluno drom ando trajo. Thaj bahtali sem pala godova. Čače sem. Ande vrjama ande savi trajisaras, sa jekh mekhli-no šajipe si luksuzo. Dićhimasa pe situacija ande savi si akana mungrri familija, sar vi butipe o Rromengo, than palo luksuzo naj.“

čačardo kamipe

Te bućarel sar ćiravni sas kamipe pala Svetlana Munćan. No, o trajo čhuta anglal godova

Ando kotor projektosko „U okviru projekta „Poboljšanje zapošljivosti Roma u AP Vojvodini” savo nakhavel e Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi, ando partneripe e Pokrajinaće sekretarijato-va pale privreda, bućaripe thaj jekhetanipe maškar manušnja thaj murša, inćarelpes o treningo pale 150 manuša rromane populacijatar. O projekto si finansirime Evropaće Unijastar. Otreningo palo aisitetno ćiravnesko ando Forosko ćher Pančevo aresimasa gatisardapes. E manušnja aresimavas nakhadine gatisarimasko egzamo thaj therdine o sertifikato palo gatisardo kurso.

O treningo inćardapes katar 20. juno džiko 31. julo. Inćardapes po sa jekh đes ando Gerontolo-ško maškar ando foro Pančevo. Ćerdino si katar teorija thaj praksa. Teorijsko kotor sikada sićope katar trin, a praktično bućaripe ande kuhinja katar ohto saturja. Ande kupe sas pandž manušnja katar dešuefta džike štarvardeš thaj duj brša.


korkorrobućaripekamipe varesave aver planurja thaj droma, no kana therda te čačarel la. „Mungrri paramiči si sikadipe kaj o trajo korkorro sa majlačhe ćerel. Kana gîndi-sardam kaj naj varo te čačarav mungrro lundžebršesko kamipe, kava projekto avilo. Paćav kaj si kava numaj angluno paso thaj kaj aresava te džanglimava maj-buhljarav sićope savo therdam. Po kasavo varo čačarava šajipe savo therdam. Kamlipe si manđe te po jekh đes putarav vi piro re-storano ando savo me inćarava treningo pale mungrre manuša.

majbaro šajipe palo bućaripe

O treningo pale Mana Dani-jela dela majbaro šajipe palo bu-ćaripe. E bući laće, sar mothol, si trubulimasko sar šaj te therel čhavorrenđe sa so trubul lenđe. „Či kamav te avav bilačho eg-zemplaro mungrre čhavorrenđe. Či kamav te von aven ande si-tuacija ande savi sem me akana. Dav sa mandar te mothav thgaj te vaćarav lenđe kaj si o sićope vareso bizo savo naštik. Džanav kaj ni lenđe naj loko, no o sićo-pe si jekhutno varo te inkljen an-dar čorrîpe thaj katar amalima-šći margina. Mungrro bućaripe avelas dinipe palo lengo sićope, savo rodel bare poćinimata, save naštik te aven nisavo ačhadipe.“

Pandž Rromnja kale trenin-gova therdine sertifikato savo dela lenđe šajipe po tržište bu-ćarimasko. Dićhimasa pe godo-va kaj si o bibućaripe jekh katar fundurja palo čorrîpe rromane populacijatar, kava treningo si zumavipe te e kasavi pilta ave-rčhandelpe po majlačhipe.

Dragana Rajić

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić


Angluni RRomAni poljopRivREdno zAdRugA

Agrikultura

Zemljoradnička zadruga „Amari grino barr” fundosardi si ando 2006. brš, bešimava ando than Čurug, sar angluni rromani zemljoradinčka zadruga ande Vojvodina. Zadruga si fundosardi talo ažutipe ćidimasko ADF. Akanutne membrurja zadrugaske si Novak Jovanović andar gav Popinci, Radivoj Dimitrov andar Kovilj, Ivan Jovanović andar Obrež, Sadri thaj Alija Krasnići andar Subo-tica, Srđan thaj Živan Miler thaj Dušan Radule andar Čuruga.

palo bijandipe idejasko, partnerja thaj dinimata

Duško Radul andar Čuruga katar piro 19. brš. bućarda ande firma “Novkabel” ando Novi Sad. Tale biš bućarimašće brša avilo sar butimasko thaj ačhilo bibućarimasko. Trajo katar le-šći pandž dženenđi familija sas phanglo katar lesko čhonesko poćinipe. E ideja palo ćerdi-pe kale zadrugasko bijandapes ando Radulesko ćherutnipe.

Familija Radul bućarel ando kotor povrtarstvo, barjon o patlidžano thaj paprika. Pire produkturja bićinel pe pijace, bare thaj cikne marketurja ande Čuruga thaj trujalipe. Sa jekh brš katar Direkcija pale robne rezerve, Duško Radul thaj lešće zadrugarja, len o rasad. Trubu-limasko ažutipe adno čhutipe pharimatengo thaj gatisaripe pharimasko zadrugaće del vi o Poljoprivredno fakulteto Uni-verziteto ando Novi Sad.

„munggri zor si mungrre čhavorra”

Familija katar Srđano Mi-lero andar Kovino ande pire

plastenikurja barjon o patlidža-no thaj e salata, save bićinel po lokalosko pijaco. “Poljopri-vredava teljardem te bućarav kana e rromnji mungrri ačhili

bibućako, kana mungrri fami-lija ačhili bizo poćinimata. Či arakhlem khanč aver, a sasma e phuv thaj šaj sigo te teljarav e bućarimava.

Godova sas majangluno thaj majimportantno rezone pala savo čhinadama pale po-ljoprivreda. Paše povrtarstvo, Milerurja bućaren vi ando kotor ratarstvo thaj stočarstvo, save si paše, odolaći kaj kukuruzo thaj detelina hasnaren palo habe ba-ličengo thaj gurumnjengo.

Ćherutnešće Srđanošće ando bućaripe ažutin e rromnji thaj čheja. Bizo lengo ažutipe, mothol, naj čačuno ando aresi-pe.

Dragana Dimitrov

Po 44. Novosadosko poljoprivredno sajmo, 2009. brš, Zemljoradni-čka zadruga “Amari grino barr” lija pandž sumnaku-ne thaj jekh rupino dinipe palo kvaliteto paprikako thaj patlidžanesko.

Foto

: M. K

arad

žić

„Von si mungrro baro zurjavipe. Pala lende uštav zorava thaj sasto đes sem pe pungrre. Thaj khanči naj manđe pharro, Butimasa e pašune pučhenman: “Katar tut gadići zor?” Pe godova pučhipe asav thaj mothav: “Munggri zor si mungrre čhavorra!”


AŽutipE Ando ćhER pAlE čhAvoRRA sAvE inćAREn dEtot lEsAmAlipE thAj lEnĐE FAmilijE

Tale principruja konkuren-cijaće thaj ašunimašćem forošći, jal forosko ortuipe del teljaripe, jal buljaripe thaj realizacija pale usluha (ANĆ) losarde inćarima-tarešće savo šaj te avel andar ašunimasko, neprofitno jal pro-fitno sektoro.

Usluga Ažutipe ando ćher pašljol pe kala principurja; zu-ralipe pale biološko familija – ačhipe čhavorresko ande fami-lija, zuralipe familijaće savi lel sama po čhavorro, arakhadipe thaj čačipe čhavorresko ande le-šći familija si po angluno than, zuralipe familijaće ano kotor korkorrutnimasko thaj biphan-gllimasko („Cîra si majbare“), zuralipe familijako ando ćerdipe socijalen integracijako, sar vi sa jekh zuralipe familijako.

Ažutipe thaj lesamalipe ćhe-resko pale čhavorra save roden detot lesamalipe thaj lenđe fami-lijengo inćarel rola suporto ande sajekh đesešće trajošće trubuli-mata ande pire ćhera, sar maj-buhljarelaspe thaj inćarelaspe kvaliteto trajosko thaj čhudelapes arakhadipe ande institucije. Sa aktiviteturja save ćerenpes tru-bun te anen zuralipe familijenđe thaj korkorrutnipe čhavorrengo.

Ažutipe thaj lesamalipe ando ćher delpes kan e familija rodel zuralipe, a ando mištaripe e identifikuime individualne tru-bulimata čhavorrenđe save inća-ren ciknjarde funkcionalne šaji-mata save si ćerdine invalidetova jal nasvalimasa thaj trubulimasa lenđe familijendar. Ažutipe ando ćher delpes pašo linipe kotorengo hasnarimatengi thaj familijako. Usluga ažutipe ando ćher si pale čhavorra save inćaren harnjardi-mata ande fizikane thaj psihičhe

šajimata thajzbogal lende naštik te trajin korkorre ande pire ćhera bizo rîndosko ažutipe ande akti-viteturja palo đesesko trajisaripe, lesamalilpe thaj kontorla, a e fa-milijako zuralipe naj kozom tru-buli jal naštik te delpes. Godova si e čhavorra e kovle, phare thaj majphare kotoreja katar mental buhljaripe, savo naj sar trubul, fizikane, senzorne, butimašće jal e pervazivne nasvalimata, sar vi e čhavorra sabe inćaren hronične nasvalimata save trajin ande na-turaće, jal habenatešće familije. Te pučhasmen:

Sostar o Forosko ćher telja-rela kaja usluga? varesave argu-menturja avenas:

- Usluga či rodel bare inve-sticije

- Loće ćerelps thaj ortuilpes lava

- Šaj te pašunisarelpes ke buhljardi usluga pale maj-purane/khetanimasko ha-snaripe resursurjengo

- Zuralipe familineđe ande agorimašće thana save na-štik te hasnaren aver kotora ažutimašće odolaći kaj si durane

- Zuralipe familijenđe save lesamalen o čhavorro savo sip hare miškosardo jal bi-miškosardo

- Bućaripe kadrurjengo katar tržište bućarimasko e maj-cikne trito nivelosko stru-čne spremasko

- Prevencija katar hasardipe membrurjengo familijako/arakhadipe familijengo

Pale usluga Ažutipe ando ćher pale purane thaj pherde-bršešće manuša e invaliditeova

si ćerdino nacrto minimalne standardurjengo ando kotor katar angluni kupa prioritetne uslu-gurjengo, no trubulipe sit e kaja usluga specifikuilpe pale kamli-sardi kupa čhavorrenđi save in-ćaren pharimata ando buhljaripe (ando nacrto si Pravilnik pale standardurja savo učharel PUK pale bare thaj čhavorra sar jekh katar đesešći usluga).

Dikhavimasa pe godova kaj si specifično kaja kamlisardi kupa thaj kozom si importano zuralipe familijenđe (naturaće, habena-tešće), aska ačhipe čhavorrengo ande familija thaj familijako tru-jalipe, sar vi socijalno linipe ko-torengo čhavorrengo thaj mem-brujengo lenđe familijengo ando amalipe ando savo trajin, čholpes trubulipe pe čačarelpes zurjavipe buhljarimasko kale uslugurjengo ande lokalošće amalimata.

Ivana Koprivica

Krozal program So-cijalna inkuzija IPA 2008, kaja usluga si teljardi ande 28 Forošće ćhera ande Srbija:

Aleksinac, Babušnica, Bela Palanka, Boljevac, Dimitrovgrad, Gadžin Han, Gornji Milanovac, Irig, Ki-kinda, Knjaževac, Negotin, Niš, Nova Crnja, Paraćin, Pirot, Požega, Prokuplje, Ražanj, Rekovac, Sečanj, Stara Pazova, Svrljig, To-pola, Užice, Vlasotince, Vrnjačka banja, Žagubica, Žitište

socijalno arakhadipe


nApoRi dA sE REši Romski „pRoblEm” u čEhoslo-vAčkoj u pERiodu nAkon dRugog svEtskog RAtA

1.Andralunipe

Talo Dujto themesko mari-pe, pala butipe e Rromengo sas sane dićhimata maškar raštraće vele. Lenđe miškomata sas harn-jardine nacionalne politikava, sar vi velarava maškar Istočna thaj Zapadna Evropa. Butipe Rromengo ačhilo ande istočne raštre. Statuso e Rromengo sas tale thagarimašći politika, ando gîndipe palo pozitivne čhina-

dimata jal ćerdimata pale neve harnjardimata. Pala sa pristupur-ja motholaspe kaj si zumadima-ta te majlačharelpes e situacija, no von naj sas čačimaske a či ni andine aresimata. Cikno socio-ekonomikano nivelo e Rromen-go sas pale raštra thaj laće koto-ra niči ekonomikano problemo, no majanglal ideološko pharipe. Alavardi amamlimasko bije-khetanipe forutnengo (po egz. Ustavo andar 1948. brš) tha len-go planirime čačo trajosko stan-dardo sas pe duj riga opral jekh avrestar e čačarde standardova rromane populacijava.

2. teorijska definicija problemošći

Tale marimašći vrjama, paše godova kaj avilape džike averčhandimata ando pristupo raštrako pale Rroma, čačune rezultaturja raštraće politikako savi si phangli pale Rroma či sas prioriteto. Godova sas ide-ološko ačhadipe dićhimasko averčhandimasko pe funkcija raštraći thaj laće forutnengo.

Čačuno raštrako standardo buti-pe Rromengo sas kontra e dine kamimatenca thaj pale godova o rromano problemo averčhan-dape ando šej pala politička ma-nipulacija. Sasto talomarimasko buhljarippe rromane populacija-će ando godova šaj te alavarelpe sar proceso hasarimasko katar kulturno, socijalno thaj moral-no identiteto. Politikano reži-mo ande kaja vrjama zumada te lačharel o amalipe thaj te ave-rčhandel lešći naturaći stratifi-kacija. Pala godova, thagaripe teljarda te harnjavel e Rrome-nđe lengo edtnikano identiteto;

paše godova, andini sas e poli-tika katar kulturaći asimilacija. Pharipe phanglo pale identifika-cija e Rromenđi, savo ćerdapes sar ačhadipe čhudimasko enti-kasko, anda džike formulacija „persona katar rromano buču-mo.“ Ande godoja vrjama, ra-štrako thagaripe nakhada rodipe kazom e Rroma line kotor ando bućaripe ando sa jekh regiono. Rodipe sikada kaj e Rroma in-ćarine harnjarde šajimata pale bućarimata, sar vi godova kaj bućardine kova so či roda nisa-ve džanglimata.

Ande vrjama talo Dujto themesko maripe, teritorija Bo-hemijaći thaj Moravija sas bizo Rroma. Cikno đindo e Rromen-go save nakhline amanušikane uslovurja ande koncentracione logorja hamisardine e aver the-mesa. Ande Slovačka e situacija sas averčhandi odolaći zbogal averčhadno historijsko buhljari-pe. Ande talemarimašći vrjama pe teritorija Slovačko trajisardi-ne 100.000 Rroma. Talemarima-šći situacija, trajošće uslovurja rromane forutnenđe thajk subet-ničke thaj demografske karakte-ristike rromane imigrantengo pe češko teritorija sas averčhande no so sas ando anglalmarimasko periodo. Raštraće kotora čačar-da thaj institucionisarda đesešći segregacija, izolacija, diskrimi-nacija thaj tradipe bikamle mi-noritengo. Kasavo ortuimasko instrumento hasnardine niči nu-maj e Bohemija thaj Moravija palo tradipe e Rromengo, savo anda džiko direktno genocido opral Rroma ando protektorato, no ando talomarimasko periodi,

Rroma ande Evropa


sar akharelaspe, Themesko re-žimo hasnarda kasavo ortuima-sko instrumento sa džike 1950. brš. Sar rezultato katar lungo-šelbršutnimasko buhljaripe thaj averčhande gîndimasko, sar vi regulacija rromane populacija-ko ande zapadne kotora katar Habzburška monarhija, ćerdine kvaliteto, nivelo integracijako, nivelo kulturako thaj relacijengo e averčhande butimaske „kupen-ca“ Rroma, save arakhadinepes ande khetanimašći raštra. Ando anglalmarimasko periodo češko ašunipe maladapes niči numaj e nomadske Rromenca, save bu-timašće miškomata sas phangle e implementacijava bućarimava save si phangle palo dromardipe, no vi kolenca save inćardine be-šavimasko than. Nomadurja sas limarja, mlinaraja, ćerdine am-relurja, butimašće grastenđe ar-limatarja, manuša save arlinesas cikne šejenca, trakenca, sastri-nava, instrumentonenca palo đi-labipe. Dromardipe sas phanglo pale đilabimatarja, komedijaša thaj profesionalne prosjakonen-ca. Sevrjamašće averčhandima-ta bešavimašće thanendar thaj „furjalipe po ruralne agora“, savo sas sar pretnja pale aver

forutne, teljardine but negativne gîndimata pe sa nivelurja katar češko ašunipe, sar vi barjardipe ćićidimasko te e Rroma elimi-nišinpes andar amalipe. Dujto temesko maripe sar lačhimasko tujalipe palo nakhadipe kasave merengo opral Rroma thaj ma-ripe pala sa jekh vrjama opral bikamle amalimašće kotora. Pala godova „rromano pučhipe“ pale šov marimašće brša nakh-lo andar fokuso češke ašunima-sko. Gîndapes kaj si sa gata bizo ačhilimaske pharimata, sa džiko ćerdipe katar „majnevo amali-pe.“ Brš 1945. thaj Dujto the-mesko maripe ćerda thagaripe češkako thaj forutne maladinepe e neve čačimasa – avimasa katar slovačke, ungrikane thaj vlaške Rroma, save sas „kvalitativno“ averčhande, kulturno thaj soci-jalno majpalune, aresline andar istokostar ruralne agora, etni-kane thaj čhibjale averčhande. Lengo avipe ando češko regiono ćerda kulturako šoko thaj ande kulturno, ekonomikano thaj so-cijalno buhljarde kotora katar češko kotor raštrako, e Rroma, sar ramosardine e lil „haradine bilačhe nakhavimasa westetika-no haćaripe češke forutnengo.“ E Rroma ande Slovačko, nakha-dine Dujto themesko maripe sar kupa. Araćhenlen e ekonomi-kane veze e anglalmarimaske amalimasa, fakto kaj talo gati-saripe „agorimašće ćhinadima-sko“ – genocido opral Rroma – majanglal sas likvidacija katar jevrejsko amalipe.

Ćerdipe bilačhimasko thaj tradipe e Rromengo ande logor-ja, razne butimašće ačhadimata thaj sankcije andine džike go-dova kaj ande neci ćerdini Če-škoslovačka sas čorrî rromani populacija savi sas bokhali thaj

nasvali katar tifuso. Kana ćerdi-nepes astakurja pe lende, garadi-nepes ande voša jal cikne ćhera andar savi darade či inkljenas, demorališime opral ciknjaripe šejengo palo trajo thaj bućaripe. Sar kaj lipardine, Bohemija pala Rroma sas mothodimašći raštra. Pala butipe lendar džalipe andar Slovačko sikada paćape ando majlačho trajo. Biorganizuisar-do thaj spontano miškosaripe katar slovačke, ungrikane thaj vlaške Rroma ande Bohemija averčhandapes ando baro pro-blemo, thaj e thagaripe češkako ćerdine reakcija. Zumadimata te nakhavelpes nacionalno šîla-vipe katar češke kotora kana e Njamcurja crdinepes thaj aver tradimašće kotora, sar vi ele-menturja katar nacionalna ne-tolerancija, dićhenpes ando sar akharelaspe rromano pučhipe. Godoja nacionalna netoleran-cija dikhlapes sar asocijalnost ando akcento savo sas phanglo pale sasti rasa. Gîndapes kaj e raštra sas „pherdi“ avrjalune dromarimatarnenca save ćere-nas bilačhimata pe vela sar save majanglal došardinepes pale špijunaža, a ande neve istorij-ske uslovurj či line jal paćajine

Rroma ande Evropa


ando butimasko them. Katar 15. novembro, pe zor avilo Kanono đindo 195/1945 palo hasnaripe kanonoske kotora ande muda-rimašći vrjama thaj bilačhipe opral minoriteturja, ande vrjama katar 30. septembro 1938. džiko 4. majo 1945. bršesko. Godova kanono harada, maškar aver, Dekret-kanono đindo 223/1938, bućarimašće kotora thaj kotor Thagarimasko đindo 72/1939, sar vi dusciplinarne bućarimašće logorja. Ando ivend 1946/1947. brš savorra ažućardine kaj e ra-dikalne mere opral Rroma aven po zor po fundo katar gatisardo nacrto rezolucijako Gavermen-tosko pale koncentracione logor-ja thaj kaj ćerelapes inventaro manušengo save učharel Kano-no đindo 117/1927. Relevantna ministerijumurja mištardinepe e procedurava opral Rroma, ro-dimasa numaj pala kanonosko „nakhavipe“ thaj „učharipe“ opral hasnarimasko kanono, jal amandmano Kanonosko đindo 117/1927 sar avela učhardini sasti rromani populacija. Paše godova kaj kotor e Rromengo ande ivendeske čhona irisarda-pe ande pire bijandimašće gava

ande Slovačko, a đindo e Rro-mengo ande averčhande forurja ciknjardape, godova či cikn-jarda došalimašće alava pala lende, save ćerdine griža ande velaraće forurja, banjem thaj vi čučo foro Prag. Avilimašće mere opral Rroma ando milaj 1947. Realizuisardapes numaj sar mo-thodimata, kašće rezultaturja si po agor ciknjarde pe majsa-ne arakhadimašće elementurja. Talo ramosaripe andar avgusto 1947. bršesko, angluno taloma-rimasko, katar 101.190 registru-ime Rroma ande Čehoslovačko, ando češko kotor si registru-ime 16.752 Rroma, katar save 16.000 aviline andar Slovačko. Katar 1908 Forošće thana ande save i rromani dijasporda sar rîspisardi ande Čehoslovačka aver themeja, 1709 Forošće tha-na, 89,5 % sas ande Slovačko.

Ando periodo talo maripe pala rromani etnikani kupa lun-džardapes e politika andar na-khlo periodo, sar vi konfliktno nakhavipe palo nevo čhinadipe. Sikadipe katar „asocijalna per-sona“ sas maska pale etnikani thaj rasna diskriminacija e Rro-menđi inke ande vrjama katar

Slovačko raštrak sar vi ando talomarimasko periodo, detot ando čhutipe manušengo ande bućarimašće logorja. Situaci-ja ande Slovačka, detoto andeo lako istočno regiono, lundžarda-pes ande handukano amalima-sko konflikto, etnikano thaj ra-snako bikamlipe. Voj dikhlapes ande bare egzistencijalne, ama-limasle thaj ekonomikane phari-mata e Rromenđe pe majanglu-ne adrese, kaj o ćićidipe sas de-limično ciknjardo migracijenca ande Bohemija. Ande Slovačka, detoto ando istočno kotor, rro-mano pučhipe buhljardapes kro-zal raštra. Averčhande uslovurja, džanglipe thaj rezultaturja katar đesešći praksa andine džike go-dova kaj e raštraći služba roda o varo sar te inkljel po agor e maj-neve socio-ekonomikane uslo-vurjenca katar kava bikamlipe – kupe katar averčhande kulturne thaj amalimašće karakteristike. Čhudipe katar etniciteto thaj čhudipe rromane amalimastar sar detoto etnikano minoriteto ande dimenzije katar politikano thaj kanonasko statuso nacio-nosko, niči ande brša talo ma-ripe no vi majkasnije, andine džiko čhinadipe palo rromano amalimasko pharipe thaj kultu-rako vazdipe katar amalimašće majpalunisarde thaj praktično bitrajimašće manuša. Pala o thagaripe ande češka e rromane emigranturja sas „avrjalunima-tarja“ thaj „biforutne“, slovačko administracija pe aver irg, pe sa nivelurja musaj te agorisarda sar te, tale neve šajimata, inkljel po agor e „pire Rromenca.“ Politi-ka sas formulišime opral lende ande sfera katar nacionalizmo thaj nacionalne, klasne thaj so-cijalne zumadimata te šîlavelpe češko thaj slovačko amalipe,

Rroma ande Evropa


thaj sas lačhi palo konteksto nacionalne politikako opral sa naslovenske nacionurja thaj iz-dajnikurja. Slovačko ašunipe, khetane e lokalošće službenca, trubusarda te anel kanonoske thaj administrativne mere save lačharela e integracija e Rrome-nđi ando amalipe thaj bućaripe. Amalipe dikhla pe Rroma sar pale andiamalimašće paraziturja thaj bilačhipe katar ruralne ago-ra. Bikamlipe biamalipe pale sa majbut marginalizuime etnikane minoriteturja arakhline piro in-kljistipe ando linipe thaj hasna-ripe katar varesave standardurja opral Rroma, save si butimasa garadine tale antimigratorne thaj antiamalimaske individue. Odolaći kaj ašunimašće službe naj sas gatisarde te čačaren neve uslovurja thaj neve pristupurja, sar gođaverimasa agorinas bare pharimata katar rromani etnika-ni kupa, andine džike palem ha-snardi antirromani politika katar maškarmarimašći, tradimašćit thaj majbare mere opral Rroma.

Lundžardo si o proceso mi-škomasko katar socio-ekonomi-kane thanesko, detot ande rural-ne kotora katar istočna Slovača, ande save sas majbut etnikane thaj amalimašće konflikturja. Migracija, vrjamaći, ando an-gluno perdiodo talomarimasko buhljaripe sikada jekhutni opci-ja palo gatiasripe katar bare so-cijalne thaj egzistencijalne pha-rimata rromane populacijatar ande Slovačko. Paše godova kaj e migracije sas vortosarde pe anglune thana e egzistencijalen pharimasa, ande kamlimašće thana ćerdine neve amalimašće thaj kulturne konflukturja, save sas opral Rroma, detot sar mo-thodipe pe akcije katar slovačko thagaripe save zurjardine but rromane familije te džan.

inkaldipe gîndimasko

Ando talomarimasko perio-di sas duj pristupurja thagarima-šće thaj forutnenđe pala rromani etnikani kupa. Jekh rigatar, kana sas alavardi forutnengo jekheta-nipe thaj kana haradinepes di-skriminatorne mere save ćerdi-nepes andar rasistikani teoprija fašizmošći, pe averčhande ni-velurja sikadini si bari toleran-cija, lačhi voja thaj simpatije, sar ažutina lenđe. Egzemplarur-ja pale tolerancija si ignorišipe pale averčhande došalimata thaj kriminalne bućarimata, mo-thodipe pale došalimata kaj si cikno nivelo kulturako zbogal dar katar rasne došaldimata thaj aver. Aver rigatar, sas neozbilj-no pristupo thagarimasko e Rro-menđe, averzija thaj čhudipe, direknto čhindipe andar gav sar alhavelaspe lengo irisaripe thaj bešavipe, ćerdipe ačhavimasko

talo ćinipe phuvjako ande gava thaj aver. Ando marcino 1952. Komisija ktar andralune bu-ćarimata inkalda mothodipe te lačharelpes đindo manušenfo rromane nacionosko niči prdal sankcije, no gajda kaj agorina pharimata palo lengo bućaripe, sićope, bešipe thaj aver mere save averčhandena lengo varo trajosko. Udžilipe pala kava tru-busarda te avel ande vasta katar nacionalne komiteturja. No, ha-snaripe katar kala bare bućari-mata naštike nakhavelaspe ande kola regionourja kaj sas baro đindo rromane populacijako an-dar objektive rezonurja.

prof. drVladimír GecelovskýTeljardipe piltorengo:

arhivo autoresko

Rroma ande Evropa


bgć

Ando teljaripe ke hasnari-matarja lenđe uslugurjengo ćer-dapes bipaćape, thaj čhudipe, no kana e gerontoćherutnima-tarja Miradija, Šaha, Enisa, Će-lebija thaj aver, jekhvar andine ande lenđe familije thaj bare lasamalimava gatisardiune but bućarimata, e hansarimatarja

pindžardine len thaj kamlisar-dine len thaj vrjamava therdine paćape ande lende. Nekozom phare amalimata bijandinepes po kava varo. Gerontoćherutni-matarja pire manušen vizitirin vi prdal o vikenod, te khetane pen e kafa thaj den svato jal te anen lenđe sa sos trubul len ka-tar pijaco, savi ando Beočino bućaren savatova.

Samas ke jekh hasnarima-tarka, purani manušnji katar pe-riferija Beočinašći. Pučhlam la si voj čaljardi, pe soste voj mo-thoda: „Sar si but bućarne kala manušnja! Kava ažutipe trubu-lasma majanglal! Naisaraipe godolenđe save dinepe gođi pe amen purane, kaj naj ko te vael pe amare vudara. Čhavorralen, numaj voj putrel mungrre vuda-ra thaj pučhel sar sem.“ Rezul-taturja katar projekto „Ažutipe ando ćher“ si butimašće – ther-da pala šel manuša trajo manu-šalo, no vi pašunisarda o do-micilno populacija thaj o them savo avilo pe kaja teritorija.

AŽutipE pAlA bistARdE Kana sam terne či gîndisaras po nakhavipe, puranipe thaj nasvalipe. No kana puranipe aresel-

men korrkorre, mangas tato vast savo dela men tahtaj pajesa thaj kovlo alav jal asape. Po baht, si aktivne ćidimata save džanen so trubul dukhaldimašće kategorijenđe populacijaće – purane manu-šenđe. Ćidipe forutnengo andar Beočino „Udruženje Roma Beočin“ pala šel manuša save trubun ažutipe therda efta gerontoćherutnimatarja, Rromnja save našline katar Kosovo thaj Metohija. Von agorisardine treningo, a po konkurso alavardinepe odolaći kaj si humane. Von ažutin puranenđe kana džan, den len habe, džan lenca ko sastarno, inćaren higijena pala lenđe bešavimašće thana, den svato lenca thaj šukaren lenđe puranipe.

„Udruženje Roma Beočin” andar Beočino fundosardo si primarne kamimava pale edukacija thaj emancipacija rro-mane populacijaće savi su butimašći ando beočinsko forosko ćher (majbaro nacionalno minoriteto savo lel kotor ando sasto đindo populacijako e 7 %. Laće fundimatarja si e Rroma save kamline te ćidine ande jekh organizacija majloće gatisaren e pharimata save silen thaj savenca maladinepe ande institucije, sar po lokalno, gajda vi po nacionalno nivelo.

Foto

: arh

iva

BG

ĆFo

to: a

rhiv

a B

GĆ

Projekato „Ažutipe ando ćher”


bgć

Aver aktiviteturja ćidimašće

„Udruženje Roma Beoči-na”, pašo dinipe ažutimasko purane manušenđe, bućarel vi ando kotor edukacijako rroma-ne čhavorrengo thaj pherde-bršengo, dinipe ažutimasko palo bućaripe e Rromengo, dinipe palo higijensko-sastarimasko lesamalipe thaj majlačharipe uslovurjengo bešavimasko thaj arakhadipe čhibjako, kulturako thaj tradicijako e Rromengo.

Dijem svato e šerutneja po kava ćidipe, Selimi Ramizeja, savo mothol: „Šaj te ašarasmen mothodimasa kaj amaro ćidipe, paše godova kaj si jekh katar anglune BGĆ save si registru-ime pe teritorija Vojvodinaći, inke aktivno thaj gatisardo te sa resursurja del andeo maj-lačharipe piltako pale Rroma ando Beočino, Vojvodina thaj Srbija, sar ando kotor „Dekada-ko e Rromengo“ majlačharela socijalizacija amare amalima-tengo, šašunengo thaj forut-nengo. Ande nekozom palune brša baro lesamalipe das palo pindžaripe e Rromengo e šaji-matenca palo korkorrobućari-

pe, treningo, edukacija, sar vi palo trubulimasko sastarimasko sikavipe.“

Džiakanutno bućaripe ćidi-masko ašarel lačhimašći koope-racija aver amalimatenca, sar vi lačho khetanimasko bućaripe e lokalošće korkorrutnimava, po-

krajinaće thaj republikaće orga-nonenca.

Ande nakhle dešuduje brša ćidipe pe averčhande varuruja zurjarda sićope rromane čha-vorrengo. Therdine rezultaturja mothon kaj therdinepes aresi-mata; sa rromane čhavorra džan ando anglal sikavimasko thaj fundosko sikavimasko than, maškarutno sikavimasko than ramosarel nekozom rromane čhavorra, no vi gatisarel len. Ando amalipe si but bahtale pe godova kaj jekh lengo mem-bro ane paluni vrjama gatisar-da o fakulteto thaj kaj si inke

duj studenturja andar Beočino apsolventurja pe Vučo sika-vno than strukovne studijengo ando foro Vršac. Von bičhalen e poruka pire nacijaće palo im-portantnipe katar vučo sićope. Majdur, čačaren vi pire theme-šće thaj aver manušenđe kaj šaj te areselpes džike fakultetsko diploma. E kultura thaj tradi-cija či čhon pe rig. Membrurja katar kava ćidipe aresimava in-ćaren sekcije palo folkloro thaj gluma, save đinaven but mem-brurja.

Baro lesamalipe den vi pale sastarimasko lesamalipe thaj edukacija. Ćerdine but radioni-ce pe tema katar AIDS, kham-nipe, kontracepcija. Ćerdine e projekturja „Budimo zdravi“ thaj „Moje pravo moje ydra-vlje“, sar vi seminarja: „Rom-kinje studenkinje Romkinjama srednjoškolkama”, „Moje pra-

vo moje zdravlje”, „Romkinje to mogu”. Bućaripe ćidimasko inćarel vi humanitarno karak-tero, so dićhelpes ando kotor katar tradicionalno uladipe čha-vorrenđe dinimasko, furjavima-sko thaj habenatešće produktur-jengo.

Ando ćidipe inćaren but kamimata thaj but čhutine kam-limata, no ando sićope čhavor-rengo thaj ternengo majbut den thaj lenđe aresimava majbut ašarenpes.

Dragana Dimitrov

Projekto inćarel alav „Pomoć u kući“, nakhavelpes pe teritorija forošće thanesko Beočin, a učhardo si Evropaće Unijatar. Partnerja po projekto si, pašo „Udruženje Roma Be-očin”, thaj Novosadski humanitarni centar thaj Maškar palo socijalno bućaripe andar Beočino.

Foto

: arh

iva

BG

Ć

Treningo palo korkorrobućaripe


Jovan Nikolić, sportista

spoRt – ćhElipE ilEjA

Jovan Nikolić andar than Futog, pindžardo vi talo alav Dudija, savo therda pire dadestar, tale biš brša, agorisarda piro sportoski karijera. Ando intervjuo pala amaro lil del svato pale pire telja-drimata, pale marimašće kotora savenca bućarelas thaj pharimatenca savenca maladapes. Tristi-masa ande jakha del svato palo crdipe andar sporto. Palo agor dija mothodipe bijandimatarnenđe kašće čhavorra teljaren e spotova, inkaldimasa kaj si o sporto ćhelipe, a niči love thaj barvalipe.

*Kana teljardine e sportova thaj sar čhinadan savo sporova trenirina?

- Me, čače te mothav, hasnardem ando mungrro spor-tosko trajo šov marimašće spor-turja. Ando 1982. brš, kana semas 12. Brša teljardem te sićivav džudoo ando džudo klubo „Slavija“ ando Novi Sad. Džudova bućardem sa džike 1989. brš, kana dželjam ande katanija. Pašo džudo ande godoja vrjama hasnardem inke duj marimašće sićimata – aikido thaj điuđica. No džudo sas šerutno sporto.

*Kana teljardan te hasnaren ful kontakt marimašće spor-turja?

- Dićhimasa pe godova kaj

o maripe arakhlama kana semas ande katanija, musaj te irisar-avma ćhere. Kana irisardaman, inke brš đesa či trenirisardam. Aska teljardine e bilačhimata – thulajlem thaj godva zurjar-daman te pale treniriv. Boldama po džudo, no dukhaldipe kočasko andar 87. brš, či dija man te aresi-masa bućavarav kale sportova. Dukhaldipe roda e operacija, no ande godoja vrjama, nekozom mungrre amala inćardine isto problemo, a sar e situacija ande medicina či sas lačhi, von tale operacije musajine te ačhaven piri sportoski karijera. Andar godova rezono či kamlam te operišima. Ando Futogo aska putardape kung-fu full kontakt klub „Mladost“. Ando teljaripe đelem kote te dikhav lenđe treningurja. Sas interesantne. Majanglal sas lačho trenažno proceso majanglal no so teljarela tehnikano kotor treningosko. Gatisaripe palo treningo sas but kompleksno, gajda kaj palo kava sporto čhinadam odolaći kaj kamlem te čišljivav. Musaj te mothav kaj nisar či interesu-jsardineman kontaktne, dabešće sporturja. Ando džudo, aikido thaj điuđica naj kontaktno, dinipe dabesko. No, sar e vrjama nakhlo e amala andar klubo mothodine mandđe te lav e rukavice, no me lčikamlem. Mungrro trenero Milovan Drobnjak thaj Dragan Vukičević, karate majstor rodine mandar godova. Dićhimasa pe

godova kaj džanavas džudo, semas loko miškome, gibko thaj elastično, kaj, sar me mothav, džudo si aver alav pale gimnas-tika. No vi kava sas importantne rezonurja sostar čhinadaman pale kontakte sporturja. Pale štar čhona, kozom trenirisardam, avilo vi munggro angluno mešo. Ando pučhipe sas anglunipe raštrako ande B klasa ande Kiinda. Trenero thaj amala andar klubo pire mothodimava ares-line te paćav. Sasma dar. Majan-glal, sasma dar te či dukhavav varekas zurale, a aska daradama vi pala mande. No, arelen te nakhavav e duvar dar thaj dijem ando mečo. Inđaram o trijumfo, no te mothav čače, ni ađes či džanav sar areslem godova. Kana avilem ćhere e sumankune dinimasa, mungrre sas ando čuduripe, kaj džangline kozom našavas e agresijava thaj mari-mava. Tale godova sigo đeljem ande A klasa, khetane e sa aver bare alavenca katar amari repr-ezentacija. Po anglunipe raštrako ando Leskovco, ande anglune duj runde či areslem khanči, no ande trito runda inđardam o trijumfo nokautova.

*Kana kamlisardine kava sporto?

- Tale duj trijumfurja, man kava sporto teljarda te intere-suil. Dikhlem kaj šaj, te sima potencijalo thaj čhinadam te lundžarav, te dikhav kasavo si

Foto

: M. K

arad

žić

Jovan Nikolić e dinimasa „Sportista 2004. godine”

pindžarde Rroma


mungrro baripe ande sa kava. Sar ačhadem e katanija zbogal e situacija ande savi sas amaro regiono, a ande godoja vrjama sas baro ladžavo, detoto ando mungrro gav, palem đeljam ando katanijako kotor forosko. Bičhaldinema ando Svilajnac. Me rodem prekomanda ando pašunipe Beogradosko, sar avavas ando šajipe te treniri-sarav. Majanglal bičhaldinema ando Jakovo, a aska ando Generalštabo ando Beogrado. Teljardem te trenirisarav ando klubo Crvena zvezdako Delija. No, atmosfera savi sas pe godola treningurja, thaj ando klubo, či sas manđe po kamlipe, gajda kaj đelem ando Kik boks klub Zemun andar Zemun, kaj godova, pašo Zvezdako, ande godoja vrjama sas majlačho klubo ande raštra. Či sas loko, no sas but majlačhe no ande Zvezda thej me ačhilem te trenisarav. Ortuipe klubako bađe ođava lineman. Semas pindžardo sar Lalo savo ande palune duj mećurja ćerda čuduripe thaj nokautisarda pire biamala. Sigo dijem ande repr-ezentacija. Mungrro trito mečo sas po anglluniope Balkanosko. Thaj lijem sumnakunimata

pale reprezentacija. Ando meči phanglem o vast, palma, no či kamlem te dav o mečo. Mara-masma džiko agor thaj inđardam o trijumfo. Me sem inadžija, no aska ande mande džungadapes vi o patriotizmo, kaj maramasman opral manuš andar Turska. Sar te inkljev mungrre Futožanenđe anglal jakha, te dav o maripe. No, godova nisar či tromavas, a ni kamavas. Po bibaht, inđardam trijumfo. Sigo palo alavardipe trijumfatoresko, man inđardine ando špitalo, kaj čhutinema ando gipso. Sar anglunimatari Balkanosko, irisardema amde raštra thaj godova sas baro. Mungrre amala thaj bijandi-matarja sas vu majdur ando čuduripe, dićhimasa pe godova kaj nisar či semas, ni kana semas cikno, pale agresija, ma savi voj te si.

*Paše godova kaj senas aresimašće, e amala andar klubo ando Zemuno či linetut palo lačhipe?

-Ando Zemun, čačipe si, či semas lačho ažućardino. Opaš brš ćerdine bilačhimata manca, kaj semas averutno po lengo tereno thaj godova či sas lenđe

po kamlipe. Či sas loko, no inćardem mungrro kamipe thaj von či ačhadinema te čačarav les. Uslovurja palo treningo sas but lačhe. Sas baht te bućarav e trenereja Mićova Markovićeja, savo po bibaht mulo ando 1999. brš. Kana avilem, naštik paćarda kaj me, sar vo phenda „smotan, nezgrapan i neskladan”, a vi o Lalo, areslem te nokauti-sarav lundžebršešće aresimašće boksero andar Leskovco. Nevimatenđe ande marimašće kluburja nisar naj loko, godova si pindžardo duranimastar...“Nevo mas, musaj te zumavelpes.“ Me sa godova džanavas, thaj či mekavasman, no sar godova lundžardapes, čhinadem te ačhal anglal lende. Paša mande ačhilo vi o menadžmento klubako, kaj dikhline ande mande potencijalo savo šaj te averčhandelas Zorano Šijano, savo si vi ađes sinonimo Zumunosko, no vi sinonimo dasikane boksosko. Musaj kaj godova sas rezono sostar nakhavenaspe bilačhe manca. Trenero Mića Marković jekhvar, pire pučhimata ačhadaman, a o pučhipe sas „Čhavrreja, kames tu te aves šampiono themesko?“ Me mothodem, cîra bezobrazno: „So si kava, varesavi zeznacija?“, dićhimasa pe godova so ćerelaspe mandar. Marković numaj asaja thaj mothoda kaj godova pučhel rezonova, kaj dićhel sa so ćeren manca, thaj vi paše godova, me rîndova avilemas pe treningurja. Godova naštik savorra. Dama gođi, mothoda manđe kaj rošarav „šampionoske energijava thaj ođava.“ Tale godova teljardam but phare te trenirisaras. Aska aviline vorta thaj čače mečurja thaj akhardimata. Lijem duj anglunimata raštraće thaj duj anglunimata Evropaće khetane mungrre kolegava andar klubo

Foto

: M. K

arad

žić

Dinimata katar Jovan Nikolić

pindžarde Rroma


Milomireja Jocovićeja savo sa pharimatari, a me superphari-matari. Amen sam jekhutne save aresline te len duj sumnakuni-mata ande duj kategorije – ando full kontakto thaj kik bokso, ando jekh brš.

*Sigo tale godova, ašunipe ačhilo ando čuduripe kaj crden-tumen andar sporto. So sas?

-Sar štar dromesko angluni-matari raštralp thaj duj droma anglunimatari Evropako amat-

erski semas ando šajipe te boksi-sarav pale titual palo angluni-matari Evroazijako. Či semas gatisardo. Sasma vi familijaće pharimata save ćerdine baro efekto pe mande. No, sar kasavo šajipe Srbijaće či dijape dži godoja vrjama, pale čhon đesa inkljistem po mečo andar patri-otske rezonurja. Thaj godova šaj te poćinavas mungree trajo-star. Sasma e fraktura lobanjako thaj fraktura vilicako. Ćerdapes sasto haoso. Štarvardeš thaj trin đes khanči či halem. Godova sas vorta pakao. Kana pašljavas ando špitalo ašunipe ande Srbija čhudama sar sportisto. No, o inato ande mande pale mdžungadilo. Paše godova kaj e mišićurja atrofisardine manđe thaj o trupo sas ando but bilači situacija, phare phiravas, no či dijem man. Poloće teljardem te hav, te therav zor. Kana inkljistem andar špitalo, teljardem te treniri-sarav korkorro, godova khonik či džangla. Prastajem munggri futoško voš ko džanel kozom droma. Inke džanav đindo kaštengo. Po munggro drom, deš milja efta šela pandžvardeš kotora.

Pala trin čhona poloće teljardam te boldama ande forma. Fundosardem munggro kik nboks klubo „Faraon Futog.“. Kana areslo alavardipe palo anglunipe themsko mungrre alaveja, manuša andra majvučipe boksosko sas ando čuduripe. Gîndisardine kaj vareko ćerel komendija. No, me ćerdem sa trubulimašće kontrole ando Sportosko dispanzero ko sastarno Srđano Soldatović thaj lijem o čačripe kaj sam gatisardo te lundžarav munggri sportoski karijera.

Za tri meseca sam počeo da se vraćam u formu. Osnovao

sam svoj kik boks klub „Faraon Futog”. Kada je stigla prijava za prvenstvo sveta sa mojim imenom, ljudi iz vrha boksa su se čudili. Mislili su da se neko šali. Međutim, ja sam obavio sve potrebne kontrole u Sportskom dispanzeru kod dr Srđana Soldatovića i dobio sam uverenje od njega da sam spreman da nastavim svoju sprotsku kari-jeru. Ande godoja, 1995. brš, ando anglunipe themesko ande Ukrajina, hasardem ando finalo katar Vladimir Kličko, savo si jekh katar majbare alava ando themesko bokso. Godova, te mothav čače, harada o mungrro moralo.

*Paše trin liparde discipline bućardine vi ando klasično bokso. Save si Tumare rezultat-urja ande godoja disciplina?

-Ando brš 1996. brš teljardam te trenirisarav klasično bosko ando savo semas aresi-masko. Adno godova periodo maramasma ande trin discipline: klasično bokso, kik bokso thaj full kontakto thaj godova sas mungrri majaresimašći vrjama. Khonik naštik te ačhel anglal mande. Dešutrin droma semas anglunimatari raštrako, duj drom anglunimatari Balkanosko, duj droma anglunimatari Evropako, jekhvar trito thaj jekhvar dujto po them. Titula palo angluni-matari themesko lijem 2001. bršesko ando Beogrado, a profi anglunimatari Evropako semas ando 1999. brš. Palo profesion-alno anglunimatario mardama anglal mungrre Novosađarja, no po bibaht hasardem. Losardo sem palo sportisto bršesko 2004. brš khetane e Jasnava Šekarić. Alavardo sem sar majlačho tehničaro maškar superphari-matarja ande Evropa thaj palo

Foto

: M. K

arad

žić


pindžarde Rromamajsiđarno superpharimataro po them. Talo bombardovanje 1999. bršesko semas ke phen po Kipar. Kote trenirisardam numaj pale godva te čhudav e negativan energija. No, kan von dikhline sar boksujiv, inkaldine kamipe te boksujuv pala lenđi phuv. Trin brša boksujisardem pala kiparsko reprezentacija. Duj droma semas anglunimatari Kiprasko. Pala Srbija bućardem ful kontakto thaj semas anglunimatari Srbi-jako, Evropako thaj themesko. Pale Republika Srpska mardama ande disciplina kik boks thaj semas anglunimatari themesko.

*Andar save rezonurja čhinadine te gatisaren piri spotroski karijera?

- Tretmano savo e sportis-turja inćardine ande Srbija ande godoja vrjama či sas lačho. Man godova dukhada. Či semas spor-tisto sar theravas love. Manđe sas baripe thaj paćivalipe te maravman pale mungrri raštra. Jekhutno so mungrre kolege thaj me rodam si paćivalipe. No, godova či sasmen. Ando mungrro dešbršutnimasko inćaripe klubako ažutisardam te e čhavorra save teljardine po bilačho drom irisarenpes po vorta drom. Mungrro si paćivalipe, thaj kamlisarav godova te mothav, kaj pandž terne manušenđe areslem te ažutima te mećhen e droga, heroino. Kana sasma phare, rodam ažutipe mungrre kole-gurjendar thaj institucionendar, no sa godova ačhilo numaj pe mothodimata.

Jekhvar, sas rjat, membrurja mungrre klubostar, mardinepe ande diskoteka. Mungrre pašune došardeineman pala godova. Manđe sas but phare. Me godova či sikademlen. Me sikadem len te aven sportisturja, paćivale,

pošteni. Thaj te silen varesao pharipe, te či agorisaren len marivava thaj korkorre, no te aven mande, sar ažutivavlen te naćhen godova pharipe. Moth-odem lenđe: „Tumen trubun te vaen po ašaripe pire thanesko, klubako, tumare familijako thaj mungrro. Me se udžilo pala tumende.“

Detharinava, avilem po treningo, but holjariko. Kriti-kuisardem len. Dama gođi, kaj von aska mothodine, sostar te aven paćivale sportisturja, kana man savo sem gadići but brša aresimasko ando sporto, khonik či paćan, ni andomungrro than. Godova sas but phare manđe thaj akana rujemas lak dama gođipe godova. Avilem ćhere. Mothodam mungrre romnjaće, jasvenca kaj me godova naštik majbut, te mećhel pe rig mungrre sportoske šeja thaj me gatisardam mungrri sportoski karijera. Godova sas ando 2005. brš. Kava si mungrro trito inter-vjuo tale godova. Akhardineman nekozom droma te palem putarav o klubo. Či kamlem, kaj godova majbut či sas godova. Kana dama gođi pe godova, čače dukhalman, kaj sa godova bućardem e ilesa, a khonik godova či paćarda.

*Savo si tumaro motho-dipe čhavorrenđe save teljaren te aven sportisturja thaj lenđe bijandimatarnenđe?

Ađes, kana malavenman e manuša, pindžarimatarja thaj amala, kašće čhavorra teljaren te aven sportisturja, mothav lenđe te e čhavorra trubun te aven vortome ko sporto, no nisar po kik bokso. Von aska dićhen pe mande čudurimava, dićhimava pe godova kaj negativno ćerav promocija saveja bućardem, no tale godova kana mothav lenđe

so kava sporto anel, čuduripe hasarelpes.

Pala godova majangluno periodo majlačho si o plivanje, vaterpolo, atletika, a katar marimašće sporturja majlačho si o aikido. Aikido si marimašći disciplina ando savi buhljar-elpes motorika čhavorrenđi, koordinacija thaj psiha. Kova so čhavorrešće majbut trubul. Kana von barjol thaj kana avel gođardo pestar thaj pire šajimatenca, vo čhinavela dal ačhela ando godova sporto, jal čhinavela pala varesavo aver marimasko kotor.

Ande ađesutni vrjama, bijandimatarja butimasa ćeren bilačhipe, kaj dićhen kaj čhavorro šaj te „lovarelpes“, savo si sporto majprofitabilno. Me but droma dikhlem godova, thaj godova či trubul te ćerelpes. Dićhern, siman šov čhavrra, Mungrro maj purano čhavrro, savo si 16. brša, či treniril khanči, o sporto či interesuil les thaj me godova zurjavav. Palo averčhandipe mungrre dadestar, savo tradama te avav fudbalero, kaj si vo vorta majstoro pale godova. Godova lesko tradipe ande mande mudarda o intereso pale sa kotora katar kupeske sporturja. Odolaći kamlisarav individualne sporturja. Thaj godova si vorta egzemplaro kaj pe sila khanči naštik te areselpes. Čhavorra trubun te mećhenpes te ćhelenpe. Kaj sporto si ćhelipe, krozal savi e čhavorro fizikane thaj mentalno buhl-jarelpes. Po bibaht, me najma vrjama te ćhelama. Po kamlipe emanđe avelas te si e situacija averčhandi thaj te e raštra inćarel averčhande relacije pala mende, sportisturja, Akana si e vrjama te boldama mungrre familijaće, savi but droma, čhutem po dujto than. Akana zumavav te godova lačharav.

Dragana Dimitrov

anglomothodipe 19/romski.pdf · 2016. 10. 27. · kavne thanesko „miloš crnjanski“, ćerda e...

Documents