dobrica †osi†-vreme prijateljstva-feljton dnevnika

Download Dobrica †osi‡-Vreme prijateljstva-feljton Dnevnika

Post on 03-Apr-2018

231 views

Category:

Documents

0 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • 7/29/2019 Dobrica osi-Vreme prijateljstva-feljton Dnevnika

    1/30

    Slikar na frontu

    Sub, 04/09/2011

    VREME PRIJATELjSTVA 1Pie: Dobrica osi

    Bio sam urednik Mladog borca kad mi je na sto stigla jedna molbaNaelniku

    Propagandnog odeljenja Druge armije, sbelekom pri vrhu: Ovo obraditi i dati u listu.Odmah sam video da je primer izrazito pozitivan i treba ga iskoristiti u propagandi za

    sveoptu mobilizaciju omladine za konano Osloboenje i Obnovu ratom poruenezemlje:Molim druga Naelnika da me uputi u boraku jedinicu. Razlozg je pre svega posledicamunog samopriznanja da ja lino, za borbu koju vode nai narodi, nisam uinio skoronita. U vojsku sam doao tek posle osloboenja Beograda, a to to su moji drugovi trigodine pre mene otpoeli sa borbom, poslednjih meseci mue me sve nesnosnije. I, ta

    sam ja uradio od presvlaenja u vojniko odelo? Sedeo sam u tabu Korpusa, a sad tabuArmije. Ni pucanj puke nisam uo. Dovoljno da ovek sam sebe pone duboko daprezire. Odmah iznosim i drugi razlog. Slikar sam. Zapravo, mislim da postanem slikar!Hou li moi ovde, onako intenzivno kao na frontu, da doivim ove velike dane, kojiposle rata, treba da postanu pokretai jednog novog slikarstva? I najzad, evo dogaajakoji me je naterao da ba danas napiem ovaj raport! U pismu dobivenom od kue, majkami pie da su zarobljenici, koji su tu skoro doli u Beograd, doneli o mom ocu, takoeratnom zarobljeniku, crne vesti. Ostajem u uverenju da ete, shvativi me, uiniti da semoja molba pretvori u stvarnost.

    Miodrag Popovi, slikar u Propagandnom Odeljenju, Druge ArmijeTako sam ga prvi put sreo krajem januara 1945. Sremskim frontom je grmela artiljerija i

    mladii su netedimice juriali, najvie da speru krivicu to su tri godine ginuli bezjurianja; u Beogradu se od uniformi nije mogla videti devojka; prazni izlozi bili su punifotografija pobednika Drugog svetskog rata; kafane su pretvorene u menze, samo jeMaestik preputen strancima, pijunima i krupnim reakcionarima; veina je grdilakapitalizam, a svi smo se otimali o Unrine pakete; dobrovoljne brigade beogradske

    omladine, one to nije stasala za puku, na Rudniku i Crnom vrhu sekle su se ume zaogrev Beogradu; seljaci su oko Bosuta krali mrtve sinove i vercovali ih preko Savskogmosta, vukui ih na svoja groblja; u omladinskim domovima po Beogradu u smenama semitingovalo, a uvee su se itale prve pesme i prie, pa kritikovale u ime socijalistikogrealizma. A mi ratni pobednici, vrsto ubeeni da u naoj slobodi vie ne postoje nikakvirazlozi da ljudi budu nesreni; bili smo toliko opijeni naom slobodom i sobom da nam nina pamet nije padalo da neko od nas moe biti tuan.Naelnik je usliio molbu slikara Mie Popovia i poslao ga na front da povratipozadinom ugroeno dostojanstvo i ui slikarstvo. Na frontu oko Drine postao je lanPartije, a u juriu na nemaki bunker kod Graanice bombom je ranjen. U vojsci je postaoprijatelj i sa Stojanom eliem, s kojim je zajedno crtao plakate, te mu je iz Beograda,gde je dekorisao Dom Sovjetskepeadije, napisao pismo o svom komunistikomrazoaranju u neke sovjetske oficire, te nae komesare i komandante, koji su umestojednakosti zasnivali privilegije; to je pismo zaplenio oficir Ozne, zvani Berija, pa je

    odmah potom uhapen naivni komunist Mia Popovi. Osuen je zbog trockizma naest godina, ali je Titovom amnestijom odmah osloboen; pravo iz zatvora u Somboru

  • 7/29/2019 Dobrica osi-Vreme prijateljstva-feljton Dnevnika

    2/30

    otiao je u Umetniku galeriju i tu sreoe Milana Konjovia: Jesi li slikar?, obratio muse on. elim da to postanem!, odgovorio je Mia i krenuo u Beograd, kui. U Skeli naDunavu potukao se sa zastavnikom koji je iz obesti bacio neko kuence u reku. UBeograd se vratio da slui slici, s ranama: gelerima u butini i sumnjama u dui.A Popovi je o meni prvi put uo od svoje devojke, skojevke, koju sam komunistikikritikovao to voli jednog dekadenta. Prvi put me je sreo u Omladinskom domu, kadsam u polumranom, hladnom holu eksproprisane vile ministra Srkia, ispunjenom

    skojevkama i demobilisanim ratnicima koji su naumili da postanu pisci i umetnici. Ja sambio potresen sluajui noima u Siminoj 9a njegov dnevnik iz zatvora.Neu biti demobilisan, izbaen sam iz Partije, i pozvan na isleenje u Beli Manastir.Stole mi je poruio da budem spreman na najgore. Znai, jo jedna proputena godina naAkademiji. Peta po redu. Gospode boe, da li u se uopte izraziti? Jutros mi ree nekimajor kako mu moja pisma zbog kojih sam optuen izgledaju kao rad trockista. Prvo tou uraditi kad doem na slobodu, bie da pronaem to vie materijala o trockizmu, dashvatim to po emu ja na njih liim. Samo se kroz maglu seam fotografije Trockog unekim novinama.

    Taj dnevnik Fame Famia, kako smo tad zvali Popovia, Mihiz, u kome smo gledalinovog Skerlia, sa samo njemu svojstvenom samouverenou, proglasio je to za nau

    najbolju ratnu prozu. Mihizovo miljenje je potvrdila i Isidora Sekuli. Ne seam se da lise neko od nas suprotstavljao Isidori, koja nam je bila najubedljiviji sudija u svetu knjiga.Ali ideoloko ubeivanje Popovia nije ilo lako. Od svih je nas bio stariji, mudriji,zreliji, obuzet sobom i svojom milju; ve se tada u svom zanatu ponaao samouvereno,kao stari majstor, a ambiciozno kao kalfa pred enidbu. iveo je za slikarstvo, mislio jekao slikar, svagda se ponaao kao slikar.

    Sremski dalaj-lama

    Ned, 04/10/2011

    VREME PRIJATELjSTVA 2

    Pie:Dobrica osi

    Zapisivao sam svata u svesku o sebi, o prijateljima, istomiljenicima ineistomiljenicima,

    ponekad pod naslovom Ljudibez kompasa. Evo ta 1946. i 1947. o Mii Popoviu,koga smo zvali Fama Fami.Naumio Fama da prvi put letuje na moru i slika ribare i masline. Otac Toma nije imaopara, pa je majka Dana prodala vunu iz dueka i za nju uzela 2000. S njima se uputio u

    Ulcinj. Kad je uzimao kartu kod Putnika, ugleda neku lepoticu koja kupuje kartu prveklase. Zaljubio se dok je stigao do altera, pa kupio i on kartu prve klase. Kui kad jestigao, rashladio se i nastala je mukakako kartu da zameni za drugu klasu. Preko vezaDejana Medakovia, nekako je uspeo i krenuo. U Sarajevu, ekajui voz, da utedi nekidinar, spavao je na livadi pored stanice. Milicija ga je uhapsila. U zatvoru je prenoio kaoskitnica. Na sasluanju se predstavio kao inenjer koji ide na prugu. Ali milicija utvrdi dase lano predstavio i opet ga strpa u aps, gde provede jo dva dana. Potom nastavi zaUlcinj. Njegov prtljag sa tafelajem, platnima i ostalim slikarskim priborom, zbog neegaje bio sumnjiv miliciji, i ona ga legitimie. Kako je linu kartu zaboravio kod kue, oniga, kao lice bez identiteta, strpaju u zatvor, gde provede pet dana. Kad su ga pustili, on se

  • 7/29/2019 Dobrica osi-Vreme prijateljstva-feljton Dnevnika

    3/30

    oajan uputi za Beograd, ne videvi ni grad ni more. U zatvorima i oko njih, sav je novacpotroio. Tako se svrilo prvo slikarsko i morsko puteestvije Famia, na kojem je tri putabio uhapen. Igra sudbine?Ne, to je zakon moje sudbine!kae on.Teko mi je da listam tu svesku. Puna je moje muke da se ideologijom odbranim od nekihivotnih saznanja i istina. A iveo sam dvojnim ivotom: radio s pravovernima, aprijateljevao s grenicima. Radio sam politiko-partijske poslove meu vrnjacima kojisu bili bez ijedne politike i moralne dileme, sa strasnom pobonou verovali u sve to

    radi i govori Partija i ni u snu nije dolaz ilo da neto na ovom svetu moe biti i drukije noto kau drugovi i Partija, a drugovao i intelektualno prijateljevao s vrnjacima koje sumuile ideoloke sumnje, moralne dileme, sloboda stvaranja. Iako su skoro svi biliskojevci ili partijci, iako su se svi u biti oseali komunistima i naprednim intelektualcima,zbog njihovih sumnji u staljinizam i socijalistiki realizam, zbog njihovog kritikog stavaprema odstupanjima od partizanskog i komunistikog morala, zbog njihovih gnevnihkritika, negiranja i kritizerstva, i ja sam ih esto smatrao saputnicima revolucije,dekadentima, ljudima bez kompasa. Ali sam ih voleo kao ljude; voleo sam njihovuiskrenost i intelektualno potenje, darovitost i znanje, duh i originalnost. eleo sam da tovie i to razliitijih ljudi upoznam; osobito su me zanimali ljudi koji misle drugaije odmene i u drugo veruju. A bio sam zaista porono radoznao za neznano i novo. U mojoj

    vernikoj dui neastivi je kresao svoje varnice. Istovremeno i uporno nastojao sam daneke zabludele ovce vratim naoj svetoj komunistikoj veri.Bili smo mi, ako me pamenje ne vara, u prvim poratnim godinama, verovatnonajpoznatiji, najgrlatiji socijalistiki dekadenti i anarhisti u beogradskoj mladojinteligenciji. Nae leglo bila je jedna velika soba na prvom spratu Simine 9a, odmahpreko puta zloglasne Glavnjae. Dakle, preko puta policije i zatvora govorilo se tada,sigurno, najslobodoumnije u Beogradu; tu su se ruile sve svetinje i autoriteti; tu smo sedo izbezumljenja i gaenja muili za nekakve istine o naoj stvarnosti; tu smo se gualioko socijalistikog realizma i slobode stvaranja; tu su se okupljali ambiciozni, daroviti iduhoviti nezadovoljnici i njihovi potovaoci; tu je dolazio svako ko je eleo netozabranjeno i nepravilno da kae o novoj vlasti i umetnosti koja se u tim danima

    stvarala; tu se, vie od svega na svetu, prezirala i ismevala ljudska glupost. Tu sobu, ukojoj su stanovali Voja J. uri i Sremac Borislav Mihajlovi Mihiz, ovako sam opisao usvom dnevniku: Vrata na sobi nikad nisu zakljuana. U nju ulazi ko hoe i kad hoe. Akad ve ue, levo i desno pored zida, na parketu, umesto kreveta, zgnjeene perine; nanjima zguvana nemaka ebad, prljavi jorgan i od znoja i praine ukasti jastuci.Izmeu tih leaja beli ambulantni sto; na njemu razbacane knjige, tegla umesto ae zavodu, otpaci hrane i ceduljice na kojima posetioci psuju domaine to nisu bili kod kue,a oni ih dugo ekali. Na pei zefir, lonii za hranu iz menze i vojnike cokule. Naprostom rafu razbacane knjige: za svakog tu ima poneka. U oku zarala puka, ratnitrofej domaina Voje, a kraj nje istroena metla. Vie leaja, na zidu po jedan p