dobrica Ćosić - feljton novosti

Brozov kult uništen

Radovan Popović | 02. januar 2012.

SANU 1990. godine usvaja predlog Dobrice Ćosića da se naredne godine održi skupština na temu "Srpski narod danas i sutra", na koju bi bili pozvani i ugledni kulturni i javni radnici van Akademije.

Dobrica Ćosić

Srpska akademija nauka i umetnosti 1990. godine usvaja predlog Dobrice Ćosića da se naredne godine održi skupština na temu "Srpski narod danas i sutra", na koju bi bili pozvani i ugledni kulturni i javni radnici van Akademije.

Ćosić 16. januara putuje u Moskvu na okrugli sto NIN-a i "Literaturne gazete" o 1948. godini i sukobu Tita sa Staljinom u novom svetlu (iz Jugoslavije su još učestvovali Milovan Đilas, Svetozar Stojanović, Branko Petranović, Andrija Krešić). Ćosić je naglasio:

"Uzroci sukoba KPJ i Informbiroa su po svojoj prirodi i državni, i ideološki, i lični..."

Ali je takođe primetio:

"Ono što predstavlja 1948. godina shvatiće i saznaće celovito - naši unuci. Naravno, ta 1948. godina daje i danas istoriografiji i književnosti veoma mnogo činjenica da izraze opštu svest epohe u kojoj živimo..."

POVRATAK U ZAVIČAJ U Kruševcu, na Slobodištu, čiji je Ćosić idejni tvorac, 27. i 28. juna izvedene su dve predstave rađene po njegovom delu. Jugoslovensko dramsko pozorište je prve večeri prikazalo "Kolubarsku bitku", a druge večeri "Valjevsku bolnicu". Bio je to njegov prvi povratak u zavičaj posle više od dve decenije, ali je odbio da lično prisustvuje svečanostima.

Ćosić je, međutim, ukazao i na dramu ljudi u Jugoslaviji u to vreme, pa i kasnije:

"Uzrokovane su ogromne ljudske tragedije, tipične za staljinističke čistke. Zavladao je enkavedeovski teror, sa inovacijama Udbe i KOS-a, nad ubeđenim i mnogobrojnim nabeđenim i

http://www.novosti.rs/upload/images/2011/13/02/feljton.jpg

policiji sumnjivim informbirovcima. Vršena su stravična nasilja i nad nevinim ljudima. Izvršena je prava logorizacija Jugoslavije..."

U intervjuu "Literaturnoj gazeti", Ćosić je naglasio da "veoma pesimistički gleda na budućnost međunacionalnih i međureligijskih odnosa na Balkanu, posebno na albansko-srpske i hrvatsko-srpske odnose". On je pozitivno ocenio zbivanja u istočnoj Evropi, ali je bio veoma zabrinut za podanike Staljina, Tita, Živkova, Čaušeskua...

Na 14. vanrednom kongresu Saveza komunista Jugoslavije, održanom 20-22. januara u Beogradu, napuštanjem zasedanja delegacija Slovenije i Hrvatske, SKJ se raspao. Ćosić će 1. marta dati intervju i "Njujork tajmsu". Uglednom novinaru ovog lista Dejvidu Bajnderu, on kaže:

"Centralno pitanje u Jugoslaviji danas glasi: da li će Jugoslavija biti federacija na osnovu novog ustava ili konfederacija, što žele Slovenci i Hrvati... Vladajuća Komunistička partija je uništena. Uništen je i kult Titove ličnosti... Ja apsolutno verujem u demokratsku budućnost Srbije..."

Ćosić smatra da se u Jugoslaviji živi na razvalinama sistema...

BIGZ krajem marta najavljuje objavljivanje novog Ćosićevog dela "Vernik", romana od oko 700 stranica. Prethodno su štampane Ćosićeve knjige: "Grešnik", u tiražu od 100.000, i "Otpadnik" u 70.000 primeraka! U aprilu, zajedno sa Zoranom Đinđićem, učestvuje u Bratislavi na svetskom skupu intelektualaca, na poziv Vaclava Havela, predsednika Čehoslovačke (razgovarano je na temu "Etika i politika").

Krajem aprila boravi u SAD, u Vašingtonu, gde je u Kongresu obavljeno "saslušanje" o zbivanjima na Kosovu, o položaju Srba i Albanaca. Učestvovala su četiri američka senatora i osam članova Predstavničkog doma, predstavnici Albanaca sa Kosova, predvođeni Ibrahimom Rugovom. Sa srpske strane, pored Ćosića, bili su vladika prizrenski Pavle (budući patrijarh) i dr Radoslav Stojanović. Bila je to, kako je neko od novinara primetio, "repriza kosovskih bitaka". Evo šta je Ćosić, pored ostalog, rekao:

"... Ako se želi opstanak Jugoslavije i njen demokratski preobražaj, ako se želi da se spreči građanski rat i libanizacija Jugoslavije, ako se želi mir na Balkanu i ne želi njegova državno-politička dekompozicija opasna po Evropu, čemu teže snažni internacionalni činioci ideološke i religijske provinijencije - neophodno je da se prevladaju ideološka predubeđenja, prestane s degradiranjem srpskog naroda optuživanjem Srbije za boljševizam i totalitarizam i napuste tekući informacijski stereotipi o jugoslovenskim prilikama i nesrećama".

Kritičar "Politike ekspres" Dragan Orlović 5. juna prvi objavljuje kritiku o romanu "Vernik". Orlović zaključuje da je vernik "svedočanstvo tragizma čovekovog bivstvovanja u vremenu zla i vremenu smrti", a trilogiju kojoj ovaj roman pripada ("Vreme zla") Ćosić je morao da napiše, "iz duboke unutrašnje potrebe, i kao jedan mučan pogled u sebe samog, u ideologiju pokreta kojem je pripadao". Kritičar "Politike" Čedomir Mirković oglasiće se tek 30. juna, ističući da je "Vernik" najdirektniji nastavak "Grešnika" i "Otpadnika" i da su sve te tri knjige naši "Zli dusi" i srpski "Budenbrokovi"...

U Parizu, Ćosić se 16. maja susreo sa svojim čitaocima u centru "Andre Malro", i tom prilikom je rekao da je "proživeo dva poretka, preživeo slom dveju generacija, dedova i očeva, a da je doživeo slom i svoje generacije". Izveštač "Politike" je javio da je Ćosić podvukao kako danas u Srbiji i u Jugoslaviji ima mnogo razočaranih ljudi, ljudi bez nade, i da lično oseća veliku strepnju i jezu od nacionalizama, koji bujaju na sve strane. Pa ipak, on je odbio premisu da je razočaran čovek...

Pod teretom prošlosti

Radovan Popović | 03. januar 2012.

U ovim danima nema ničeg težeg od stvaranja razumne nade. Politička i ideološka opozicija titoizmu.

Ivo Andrić i Dobrica Ćosić

U Parizu je izdavačka kuća "L‘Age d'Homme" objavila prvi tom Ćosićevog romana Vreme zla, u prevodu Slobodana Despota. Knjiga je naišla na izuzetno dobar prijem i kod kritike i kod čitalaca. A u Srbiji, pak, u klimi opšteg previranja u političkom životu zapaženo je i učešće mnogih pisaca na političkim tribinama. Ćosić je bio, kako je neko primetio, "enigma i za vlast i za opoziciju".

On podržava sve one koji se zalažu za demokratizaciju Srbije, za pluralizam, za novu, modernu Srbiju. NIN-u daje opširan intervju u kome najpre kaže da je "Vreme zla" smišljao i skicirao istovremeno kada je pisao "Vreme smrti", a onda je odmah (1980) započeo pisanje "Grešnika", "Otpadnika" i "Vernika". Potom veli:

Neizvesnost nam je dublja od nade. Prošlost nas više muči nego što nas ozaruje budućnost. Ispoveda se patnja, najavljuje se osveta... U ovim danima za duh nema ničeg težeg i odgovornijeg od stvaranja razumne nade... Bio sam politička i ideološka opozicija titoizmu i činio sam to što sam činio i zato što tada moji savremenici nisu hteli, nisu smeli, nisu mogli. Borio sam se sa grupom istomišljenika da nastave pluralističko i demokratsko društvo i da se u demokratskom sadržaju i obliku na stupnju istorijske zrelosti i umne i moralne visine srpskog naroda rešava i reši srpsko pitanje. Ti ciljevi opozicije kojoj sam pripadao - danas se ostvaruju. Teško, nedosledno, sporo. Ali se ostvaruju i ubeđen sam ostvariće se...

http://www.novosti.rs/upload/images/2011/13/03/feltjon-Andric.jpg

Ali Ćosić ne prilazi nijednoj stranci, jer njegove ideje i zamisli "ne staju u program nijedne političke stranke". Zovu ga socijalisti (i u Glavni odbor!), zovu ga i demokrate...Odbija ih.

"KORENI" Za radovanje na svečanosti prilikom uručenja NIN-ove nagrade kritike za najbolji roman objavljen u 1954. godini - za "Korene" (u žiriju su bili Milan Bogdanović, Velibor Gligorić, Eli Finci, Zoran Mišić, Borislav Mihajlović Mihiz i Stevan Majstorović), Ćosiću je prišao Ivo Andrić, čestitao mu i prijateljski ga posavetovao: "Nasmejte se, obradujte se, Dobrice, nećete u životu imati mnogo prilike za radost..."

Od 21. do 26. jula u Engleskoj, u jorkširskom gradiću Harougejt održan je četvrti svetski kongres za sovjetske i istočnoevropske studije. Ćosić je učestvovao u radu skupa kada se raspravljalo na temu "Književnost kao kritika ideologije".

U Kninskoj krajini je 17. avgusta počela pobuna obespravljenih Srba u Hrvatskoj. Srbi su započeli otimanje oružja od hrvatske milicije, podizanje barikada na saobraćajnicama... Narednih dana počinje i generalni štrajk Albanaca na Kosovu... Donet je, na tajnom sastanku u Kačaniku, tzv. Ustav Republike Kosovo... Sukobi Muslimana i Srba u Foči... Početkom septembra, u razgovoru sa Petrom Džadžićem (za reviju "Svet") Ćosić kaže:

- Po mom mišljenju, boljševizam, to jest, staljinizam, kod Srba bio je "lažna svest", ideologija determinisana globalnom evropskom konstelacijom. Slom titoizma, varijante boljševizma-staljinizma, omogućuje srpskom narodu da se vrati svojim autohtonim energijama i demokratiji, te se tako istorijski i civilizacijski ponovo uspostavi".

U prepunoj dvorani Sremskokarlovačke gimnazije Ćosić je imao književno veče, 14. septembra, u dane održavanja "Brankovog kola". Tih dana, iz Zrenjanina je potekao predlog da se Ćosić kandiduje za predsednika Republike Srbije.

Povodom 75. godišnjice junačke odbrane Beograda 1915. godine, u velikoj dvorani Sava centra, Društvo za čuvanje spomenika i negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije od 1912. do 1918. godine, NIP "Politika" i Skupština grada Beograda ogranizovali su (23. septembra 1990. godine) spektakularnu predstavu Odbrana Beograda - prizori vremena smrti, po romanu Dobrice Ćosića. Dramatizaciju je uradio Radomir Putnik, režirao Petar Zec, a uloge su tumačili: Ljuba Tadić (Nikola Pašić), Miloš Žutić (vojvoda Radomir Putnik), Mihajlo Janketić (vojvoda Živojin Mišić), Predrag Ejdus (Vukašin Katić), Tanasije Uzunović (major Gavrilović), Milan Gutović (Bora Pub)...

Od 22. do 27. otkobra, kao gost Saveza pisaca Mađarske, Dobrica Ćosić boravi u Budimpešti. Povod je objavljivanje njegove knjige "Sedam dana u Budimpešti" na mađarskom jeziku, u prevodu Stojana Vujičića. O Ćosićevom delu govorili su Arpad Genc i prevodilac, dok je poznati mađarski pisac Đerđ Konrad postavljao Ćosiću pitanja posle kojih se razvio veoma zanimljiv, povremeno uzbudljiv dijalog. Ćosić je održao i predavanje u velikoj dvorani Sociološkog instituta Mađarske akademije nauka: "Jugoslovensko pitanje danas".

Na Cetinju je 28. oktobra Dobrici Ćosiću uručena Njegoševa nagrada za troknjižje "Vreme zla". Ovu odluku doneo je žiri u saastavu: Milo Kralj, Čedomir Mirković, Svetozar Petrović,

Petar Sarić, Nikola Kovač, Radomir Ivanović, Georgij Stalev, Husein Bašić i Slobodan Kalezić. Ćosić je doputovao nekoliko dana ranije u Crnu Goru. Bio je u Podgorici, nameravao je da sa suprugom obiđe Skadarsko jezero (ali je zbog nevremena taj izlet odložen), bio je u Rijeci Crnojevića, potom posetio manastir Ostrog, održao je i konferenciju za štampu i dao intervju Televiziji Beograd...

Onda je stigao na Cetinje gde je pročitao svoj govor o mučnoj sadašnjici, ističući da nas samo vizija najumnijih može dovesti do bolje budućnosti... Govorio je i o tome da nam stihija preti, da su neminovne velike promene postojećeg poretka kod nas. (Grupa crnogorskih separatista dočekala ga je pred salom sa transparentom "Ovo nije Srbija"...)

Novčani iznos nagrade (50.000 dinara) Ćosić je poklonio fondu za povratak Njegoševe kapele na Lovćen.

U Hilandaru prisustvuje ustoličenju oca Pajsija za novog igumana ove carske lavre (zajedno sa prijateljem Vojislavom Vojom Đurićem).

Odlazak bivše braće

Radovan Popović | 04. januar 2012. 19:58 | Komentara: 1

Ne smemo silom sprečiti one koji su odlučili da odu. Srbija od mene može da očekuje samo ono što imam

Dobrica Ćosić u svom kabinetu

Nastavci

1. Brozov kult uništen 2. Pod teretom prošlosti 3. Odlazak bivše braće 4. Roman jednog svedoka 5. Udarci sleva i zdesna 6. Svedok srpske tragike 7. I partizan i disident

http://www.novosti.rs/upload/images/2011/13/04n/feljton-cosic.jpg

8. Rovovi budućih ratova 9. Aplauzi šefu države 10. Kojim putem iz tmuše 11. Sve dalje od Miloševića 12. Zemlja kažnjenog naroda 13. Slobodane, daj ostavku 14. Na nišanu radikala! 15. Dva srpska rata i mira 16. Mir bez ucena i diktata 17. Obruč oko predsednika 18. Glas miran, reči teške

Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Slučaj Artemije Sve žene Lotara Mateusa

SA mnogih strana stižu predlozi, pa i zahtevi, da se kandiduje za predsednika Srbije. Ćosić, međutim, na te predloge odgovara:

- Nisam ubeđen da imam sposobnosti da vršim funkciju za koju su u ovim vremenima neophodna svojstva koja ja nemam. Moramo birati mlađe i ljude spremne da sav svoj život ulože u traženje izlaza iz ćorsokaka u kome smo se našli. Najgori izbor će biti ako to bude čovek koji se bori za vlast i koji zastupa neku regresivnu ideologiju koja obnavlja građanski rat i vuče Srbiju sve dalje od savremenih evropskih tokova.

- Ja, naravno, jesam dužnik Srbiji; ali ona od mene može da očekuje samo ono što ja imam i mogu da joj dajem. I to ću činiti dok sam živ...

U BLIZINI BOGA OSNOVAN je, 25. januara, Fond donatorstva bolnice "Sveti Sava". Dobrica Ćosić je član počasnog odbora Fonda, zajedno sa nizom istaknutih ličnosti javnog i kulturnog života. Rekao je da "između Boga i bola postoji razlika samo u jednom slovu" i da je ovaj poduhvat "ozbiljan moralni čin obnavljanja pravih tradicija i ljudskih vrednosti".

U Rimu, 28. i 29. novembra, učestvuje na seminaru koji je organizovalo međunarodno odeljenje Socijalističke partije Italije na temu "Kuda ide Jugoslavija - poreklo jugoslovenske krize". Iz Hrvatske skupu prisustvuje Mika Tripalo, a iz Slovenije Ciril Zlobec. Između ostalog, Ćosić je upozorio:

- Dezintegracija Jugoslavije se ubrzava...

Krajem septembra Sabor Hrvatske usvojio je Ustav Republike Hrvatske kojim se ova zemlja proglašava "nacionalnom državom hrvatskog naroda". I Skupština Slovenije proglasila je (26.

decembra) samostalnost Republike Slovenije, na osnovu plebiscita na kome se za to izjasnilo 86 odsto glasača.

Povodom smrti Vaska Pope, Ćosić 7. januara 1991. govori na komemorativnom skupu u Udruženju književnika Srbije. On kaže da je Popa "najnarodniji i najuniverzalniji pesnik", da je bio "strasni kulturni poslenik, izdavač najviše kulture, ubeđeni intelektualac levičar... ingeniozni maštovnjak..."

Posle više od dve decenije, došao je 18. januara u Kruševac, odazvao se pozivu iz zavičaja, i u prepunoj dvorani bioskopa govorio o Jugoslaviji i srpskom pitanju. Naglašava:

- Država za koju se dva veka bori srpski narod ne treba i ne može da bude velikosrpska i hegemonistička, centralistička i unitaristička... Na provizornu postbrionsku Jugoslaviju, na zaraćeno stanje i sadašnji haos u njoj, srpski narod ne može više da pristaje u ime nekakvih viših ciljeva...

Ćosić je izneo i svoju viziju Jugoslavije:

- Mogućnost opstanka i opravdanost postojanja Jugoslavije vidim u radikalnom demokratskom preobražaju državne, političke i ekonomske strukture i zasnivanju pluralističkog, otvorenog društva, čija je osnova slobodni građanin, sa pravima normiranim Helsinškom deklaracijom i odlukama KEBS-a. Znam: takva Jugoslavija je moja utopija. I ne samo moja...

Novinarima koji ga zapitkuju o stranačkoj pripadnosti odgovara:

- Ne interesuje me nikakva stranačka politika, nisam pristalica nijednog stranačkog vođe, iako imam prijateljske odnose sa mnogim političkim ljudima. Nemojte me svrstavati ni u kakve pristalice vlasti, ni u kakve sledbenike nikakve vlasti... Biću sledbenik svakog dobrog nastojanja u ovoj zemlji. Naravno, to ne isključuje moju grešku, moju zabludu...

Vodeći francuski list "Mond" objavljuje opširan prikaz Ćosićeve knjige "Vreme zla" (prevod Slobodan Despot, izdavač "L'Age d'Homme") iz pera poznatog kritičara Žorža Niva, pod naslovom "Velika komunistička ispovest". Niva podseća:

- Ovim ogromnim romanom Ćosić se upustio u ispovest koja se može svrstati pored velikih komunističkih ispovesti Malapartea, Abelija, Hakslija, Georgijua, Grosmana ili Solženjicina... Roman se grana i daleko izvan Srbije, ide do Pariza neposredno pred rat i do kominternovske Moskve... Hroničar izgubljene bitke protiv Zla, jedne nacije koja ne prihvata realnost, hroničar ljudskog bića koje ima perverznu potrebu za falsifikovanjem, Dobrica Ćosić, koji je i sam sebe ugradio u svoj roman kao mali donator na velikom srednjovekovnom oltaru, stavlja u usta jednom od svojih junaka onaj "ludi stih" velikog srpskog pesnika Njegoša: "Neka bude što biti ne može!", čemu odgovara razmišljanje njegovog jeretika Ivana izmrcvarenog Istorijom: "Na kraju svega jeste reč". Parodija na Jevanđelje po Jovanu, i povratak Bogu jednog ateističkog vernika...

Ne pamti se da je neki srpski pisac dobio tako veliki prikaz u ovom pariskom listu.

Na sastanku Svetske srpske zajednice, čije je sedište u Ženevi, a na čijem je čelu patrijarh Srpske pravoslavne crkve, Ćosić je izabran za člana Saveta.

U manastiru Studenici održan je 26. februara skup posvećen godišnjici smrti vajara Nebojše Mitrića. Ćosić veli:

- Od svih svojih prijatelja najčešće srećem Nebojšu Mitrića. Svakog dana silazeći sa Topčiderskog brda, vidim Nebojšu u njegovom krstu na svetosavskom hramu; u krstu, tom po obliku najprostijim, a sadržajem apsolutnim znamenjem ljudske sudbine; u apsolutumu tog znamenja, jednakog su mi značenja saznanja i tajna...

Drugog marta govori na skupštini Matice srpske, ističući da sumnja da je u HH stoleću neka njena skupština održana u težim i neizvesnijim prilikama od današnjih, jer se "Jugoslavija ubrzano i nezaustavljivo raspada". On je veoma zabrinut za sudbinu srpskog naroda, ne samo za njenu kulturu, i napominje:

- Narodi sa kojima smo sedam decenija živeli u jednoj državi, žele da se odvoje od nas i stvore svoje nacionalne države. Iako te težnje možemo smatrati retrogradnim, nerazumnim, opasnim, mi se u ime slobode ne smemo nikakvom silom suprotstaviti...

Roman jednog svedoka


Pariski "Ekspres": Ćosić vraća Srbiji njeno napaćeno pamćenje. Odbio da primi nagradu za najčitaniju knjigu godine

Ćosić sa čitaocima

Nastavci

1. Brozov kult uništen 2. Pod teretom prošlosti 3. Odlazak bivše braće 4. Roman jednog svedoka


5. Udarci sleva i zdesna 6. Svedok srpske tragike 7. I partizan i disident 8. Rovovi budućih ratova 9. Aplauzi šefu države 10. Kojim putem iz tmuše 11. Sve dalje od Miloševića 12. Zemlja kažnjenog naroda 13. Slobodane, daj ostavku 14. Na nišanu radikala! 15. Dva srpska rata i mira 16. Mir bez ucena i diktata 17. Obruč oko predsednika 18. Glas miran, reči teške

Srodne teme


ČETVRTOG marta 1991. iz Vukovara, Tenje i Osijeka kreću ka Srbiji kolone srpskih izbeglica... Narednog dana Jugoslovenska narodna armija povlači se iz Makedonije.

Od 6. do 15. marta boravi na Zlataru. Odmara se na ovoj planini. Preko televizije prati događanja i previranja na ulicama Beograda (9. mart i potonje demonstracije, izlazak tenkova na ulice prestonice...). Sopstveno viđenje naše drame on beleži u svoj dnevnik:

"Nesaglasan sam sa ovakvom opozicijom, ne mogu da budem ni za postojeću vlast. A nemoćan sam da činim bilo kakvo dobro... Politika koja se danas vodi u Srbiji preti opasnostima da srpski narod nestane kao politički narod; da se pretvori u gnevnu ili ravnodušnu, svim manipulacijama podložnu gomilu. Izgovaram to bez straha da me obuzelo pesimističko klonuće.

Mi smo pred ponorom ništavila..."

ODAN SVOM NARODU "...Sledim napregnutim očima živahnog Dobricu koji je zamišljen i zabrinut, a zanosan i nepopustljiv; koga energija ne izdaje; koji svaku stvar prima sa urođenim književničkim-pripovedačkim, arhaičnim darom; koji jasno slika naše teškoće, promašaje, zla, ali u okviru demokratskom, nacionalno svesnom, umnom. Prevodi me u lepu, dobru, bezbednu tradiciju... Dobrica u sebi nosi, poslanje, posvećuje mu svoj život. Nije li to za primer? Da li bi trebalo da mi smeta njegova izuzetna odanost srpskom narodu?..." Taras Kermauner, dnevnički zapis

Nezadovoljan politikom Slobodana Miloševića, 12. marta uputio mu je telegram sledeće sadržine:

"Ako vodeći ljudi Srpskog pokreta obnove sa svojim političkim saveznicima, svojom ideologijom i agresivnošću služe i neprijateljima Srbije i srpskog naroda, a služe im, onda i Vaša nespremnost, vlade i Vaše stranke da se tolerantno odnosite prema svojim neistomišljenicima, sa neodgovaranjem na zahteve i osećanja mladog naroda, takođe služi neprijateljima Srbije. Razuman cilj borbe za jedinstvo srpskog naroda u ovim danima, za koje se zalažete, ne može da se ostvari bez saradnje sa opozicijom, radikalnog raskida sa titoizmom i ubrzane demokratizacije društva. Savetujem Vam i molim Vas da ispunite studentske zahteve. Nema tog političkog i ideološkog principa koji danas ne treba podrediti spasavanju građanskog mira i demokratskog lica Srbije."

Rezignirano stavlja na papir i ovo:

"O srpskom pitanju sam, verovatno, prvi i najviše razmišljao u mojoj generaciji. Time ne želim da kažem da sam i najdublje i najispravnije razmišljao. Svakako sam napisao najviše stranica o istorijskom tragizmu srpskog naroda. A da li sam shvatio osnove, uzroke, činioce tog tragizma, koji kao konstatacija nisu nikakvo originalno novo saznanje? Moje samouverenje smalaksava pred odgovorom na to pitanje..."

Pariski nedeljnik „Ekspres“ objavljuje 21. marta na cele dve strane prikaz Ćosićeve knjige "Vreme zla". Kritičar Rafael Soren na samom početku prikaza ističe:

"U času kada se u Beogradu diže pobuna protiv ostataka komunizma, jedan sedamdesetogodišnji Srbin, Dobrica Ćosić - oštra seda kosa, u kamenu klesano lice, probadajući pogled - predaje nam veliki roman jednog svedoka iz ’zemlje zbunjujuće laži’. On zna da reč može da okalja ili da ubije. Od 1951. naovamo, on je ščepao svoj vek za gušu. Njegovi romani doživljavaju u Jugoslaviji ogroman uspeh. Reč je o jednoj tetralogiji ’Vreme smrti’, te dve trilogije, ’Deobe’ i ’Vreme zla’. Ovaj poslednji naslov je upravo preveden i ne šteti mu poređenje sa ’Zlim dusima’ Dostojevskog ili romanom ’Život i sudbina’ Vasilija Grosmana..."

Kritičar zaključuje:

"U svojim ’romanima-rekama’, Ćosić vraća Srbiji njeno napaćeno pamćenje..."

U Vranju, 24. marta, na dvadeset petoj po redu "Borinoj nedelji", Ćosić je održao književno veče u prepunoj dvorani Doma kulture. Tom prilikom je najavio da se priprema "jedna deklaracija srpskog saveza", ali je podsetio i na gorku istinu:

"Deobe u srpskom narodu još traju... Kosovo je naša rana koja će još dugo da nas muči..."

Četvrtog aprila saopšteno je (u Narodnoj biblioteci Srbije, na osnovu podataka dobijenih od biblioteka širom Republike) da je Ćosićev roman "Vernik" najčitanija knjiga u protekloj godini. Dobrica Ćosić je odbio da primi nagradu. U pismu upućenom Narodnoj biblioteci Srbije on kaže:

"Poštovani upravniče, kada ste me telefonom obavestili da je ’Vernik’ najčitanija knjiga u Srbiji 1990. godine i da mi pripada nagrada, rekao sam Vam da nagradu ne mogu da primim, navodeći

Vam razloge. Vi ste, uprkos mom stavu, odluku doneli. Time ste me primorali da Vam i pismeno, za javnost i Vašu arhivu, ponovim razloge neprihvatanja nagrade Narodne biblioteke Srbije.

Ta nagrada je obeščašćena krivotvorenjima bibliotečkih statistika koja su vršili neki nesrećni bibliotekari po direktivi režimskih upravnika Narodne biblioteke Srbije. A onda kada više nije mogao da se obmanjuje taj malobrojni i čedni čitalački narod, uprava Narodne biblioteke Srbije ukinula je nagradu. Izgovori su smišljeni, ali su za nas pisce neuverljivi.

"Toj, za mene obeščašćenoj nagradi, ja ne želim da dodajem i svoj stid što sam pisac vremena i društva u kome nije postojalo ni toliko časti i dostojanstva da se čitaoci knjiga ne proglašavaju moralno-politički nepodobnim. Ako niste, uvaženi upravniče Narodne biblioteke Srbije, upoznati, koristim priliku da Vas obavestim: postoje ljudi koji su u Srbiji i Bosni i Hercegovini u sedmoj i osmoj deceniji ovoga velika ležali u apsanama i robijali zato što su čitali moje knjige. Njihova patnja za knjigu i istinu, tu vernost knjizi i istini ja smatram jedinom nagradom kojoj treba da se odužujem dok držim pero..."

Ćosiću je, da podsetimo, ova nagrada uskraćena kad su romani "Grešnik" i "Otpadnik" sigurno bile najčitanije knjige ne samo u Srbiji nego i u Jugoslaviji.

Udarci sleva i zdesna


Mihiz podseća da je Ćosić svojom voljom sišao sa Brozovog broda. Milan Kangrga: Nikad nije bio demokrata već samo dobar Srbin

Matija Bećković, Dobrica Ćosić i Jovan Rašković

Nastavci

1. Brozov kult uništen 2. Pod teretom prošlosti 3. Odlazak bivše braće 4. Roman jednog svedoka 5. Udarci sleva i zdesna

http://www.novosti.rs/upload/images/2011/13/07/feljtoni-cosic.jpg

6. Svedok srpske tragike 7. I partizan i disident 8. Rovovi budućih ratova 9. Aplauzi šefu države 10. Kojim putem iz tmuše 11. Sve dalje od Miloševića 12. Zemlja kažnjenog naroda 13. Slobodane, daj ostavku 14. Na nišanu radikala! 15. Dva srpska rata i mira 16. Mir bez ucena i diktata 17. Obruč oko predsednika 18. Glas miran, reči teške

Srodne teme


DOBRICU Ćosića opanjkavaju neki mladi pisci. Svetislav Basara govori o Ćosićevim “kuririma, seizima i ađutantima” u literaturi, a Dušan Kovačević javno tvrdi da je Ćosić “sa dve ruke gurao srpski narod u komunizam, a nijednom rukom ga nije iz komunizma vadio”. Na ovu Kovačevićevu tvrdnju Borislav Mihajlović Mihiz je u NIN-u replicirao:

“Nije u pravu princ srpske dramaturgije. I dok je bio u vladajućoj garnituri, Dobrica Ćosić je činio i učinio mnogo na liberalizaciji našeg kulturnog života, da pomenem samo osnivanje NIN-a i Beogradskog dramskog pozorišta. Sa Brozovog broda on nije izbačen, sišao je sam, svojom voljom. Treba li da dodam da je više od dve decenije Ćosić u otvorenoj opoziciji, počev od onog istorijskog istupa o Kosovu i vojvođanskom autonomaštvu. On je promotor bezbroj demokratskih inicijativa i osnivač najznačajnijeg intelektualnog i moralnog opozicionog odbora, i mogao bih ređati u nedogled... Dobrica Ćosić za poslednju četvrt veka nikada nije dao bezrezervnu podršku bilo kojoj partiji, pa ni vladajućoj...”

Na pitanje novinara Radio Beograda Jelice Roćenović, o intelektualcima u ovim dramatičnim i teškim vremenima, Ćosić odgovara:

“Pravo da vam kažem, s velikom nelagodnošću odgovaram vam na to pitanje. Inače, o ulozi inteligencije u našem društvu, kao što znate, govorim i pišem četiri decenije, a danas mi se o toj ulozi samo ćuti. Jer, u narodu u kome je više pametnih no što je njegovih žitelja, intelektualac, tj. umni radnik i stvaralac duhovnih vrednosti ne može da ima nikakvu značajnu ulogu. Ja mislim da je pad uloge intelektualca očigledan za svakog čoveka koji učestvuje ili prati javni život u ovoj zemlji... Kod nas se uporno, i danas u višestranačkom političkom sistemu, upravo od takozvanih ’intelektualaca-političara’ istrajava na načelu: ’Ko nije sa nama, taj je protiv nas’... U ovim danima stranačkog politikantstva i sveopšteg lova na duše i savest, u javnom životu u kome najviše govore oni koji imaju najmanje šta da kažu, danas postaje zaista rizično, opasno, postaje

sumnjivo slediti svoja uverenja... U ovom prljavom vremenu, u kome inače vršljaju opskuranti, naročito u štampi i tzv. sredstvima informisanja, opasno je slediti svoja uverenja...”

O Ćosiću se piše loše ne samo u Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu, nego i u Beogradu. U tome su naročito agilni pisci, tzv. kosmopoliti, poput Mirka Kovača, Mira Glavurtića... Smeta im Ćosićev slobodni, nezavisni nacionalni angažman.

Dobija udarce i sleva i zdesna!

Na izbornoj skupštini Srpske akademije nauka i umetnosti, 26. aprila, izabrana su dva kandidata za koje je preporuku potpisao i Dobrica Ćosić: Matija Bećković je izabran za redovnog člana (na osnovu predloga i Irene Grickat-Radulović i Stevana Raičkovića), a Slobodan Selenić je izabran za dopisnog člana (predlagači su, pored Ćosića, Predrag Palavestra i Borislav Pekić).

U reviji “Duga” oglašava se i zagrebački filozof Milan Kangrga, kao jedan od poslednjih levičara u Hrvatskoj (kako sam kaže), osvrće se i na prilike u Srbiji i na Ćosića:

“Ova ideja o stvaranju Srpskog nacionalnog savjeta na čelu sa Ćosićem - pa to je pravi pakao. Da mi nije izgledalo smiješno jer to nikakvog značaja ne bi imalo, htio sam napisati otvoreno pismo Ćosiću kao svom prijatelju... Namjeravao sam da napišem Ćosiću da je njegov koncept pravi poraz... Srbija je ugrožena zato što je nedemokratska zemlja. To Ćosiću ne ide u glavu, jer Ćosić nikad nije bio demokrata. On je bio samo dobar Srbin. I to je ta strašna stvar: on ne zna šta je demokratija. Zato on misli da je jedini spas za Srbiju da se svi Srbi sakupe...”

Krajem aprila Ćosić putuje u London na operaciju tromba u arteriji. U London je putovao u pratnji kćerke Ane. U bolnici “Čering kros” 29. aprila zapisuje:

“Strah nas je od smrti dok smo zdravi; bolesnom čoveku zamire i taj strah. Ako plačem najavljuje život, čovek ga u ćutanju napušta.”

Žali se na sudbinu:

“Ne čujem na desno uvo... na levo oko ne vidim da čitam...”

Strah ga je od šloga. Seća se sudbine Ive Andrića i Meše Selimovića, njihovog ponižavajućeg umiranja... Misli na Božicu, na brata Bogosava... Uoči operacije kao da svodi račune: svoje rukopise ostavlja Ani i unučićima - “Mileni i Nikoli (neka ih oni daju nekoj arhivi, ako ta hartija to zaslužuje...). Mileni ostavljam radni sto u mojoj sobi; Nikoli radni sto u Grockoj. I lovačke puške, naravno!...)”.

Njegov prijatelj, psihijatar Jovan Rašković, koji je bio predvodnik Srba u Hrvatskoj, kaže u NIN-u:

“... Dobrica Ćosić nikada nije bio ničiji sljedbenik. Ja, njega sad ne branim... Srbi napadaju oca. Srbi su edipalan narod, a duhovni otac srpskog naroda je Dobrica. Oni sada hoće da ga tuku tamo gdje je on najosjetljiviji. Hoće da ga tuku na njegovoj etičkoj strani... Protiv Dobrice su četnici, a

to je ludorija jedna... Ta pobuna četnika je pobuna banalnih ljudi... On je, u osnovi, čovjek demokratske volje... Dobrica Ćosić je, najprije, javni čovjek koji je definitivno ušao u historiju Srbije... On kaže da je od mene više naučio nego ja od njega, što vjerovatno jeste, jer je on od mene naučio i malo psihologije, i malo psihijatrije i malo snova, i malo Frojda, malo Junga. I, on o Frojdu govori sada bolje od mene...”

REFERAT MOG PRIJATELjA

JA sam mu čak rekao jedanput prije mnogo godina: hajde, Dobrice, napiši jedan psihijatrijski referat, ja idem u Amsterdam i ja ću ga prevesti i pročitati na engleskom jeziku, samo mi to napiši... I on napisao referat, ja uzeo to i pročitao i snebili se ljudi. I onda, kad sam završio, rekao sam: ovo nije moj referat, ovo je referat mog prijatelja pisca, koji sam pročitao da vidite da psihijatrija nije nauka”, navodi Jovan Rašković.

Svedok srpske tragike


Švajcarski dnevnik „Žurnal de Ženev“ objavljuje na prvoj strani intervju Dobrice Ćosića s Antuanom Bosarom

Nastavci

1. Brozov kult uništen 2. Pod teretom prošlosti 3. Odlazak bivše braće 4. Roman jednog svedoka 5. Udarci sleva i zdesna 6. Svedok srpske tragike 7. I partizan i disident 8. Rovovi budućih ratova 9. Aplauzi šefu države 10. Kojim putem iz tmuše 11. Sve dalje od Miloševića 12. Zemlja kažnjenog naroda

http://www.novosti.rs/upload/images/2011/13/0801/feljton.jpg

13. Slobodane, daj ostavku 14. Na nišanu radikala! 15. Dva srpska rata i mira 16. Mir bez ucena i diktata 17. Obruč oko predsednika 18. Glas miran, reči teške

Srodne teme


ŠVAJCARSKI dnevnik „Žurnal de Ženev“ objavljuje na prvoj strani intervju Dobrice Ćosića s Antuanom Bosarom. Razgovaraju o grehu srpskih intelektualaca. Novinar za Ćosića kaže da je on „Dostojevski i Tolstoj istovremeno“, citirajući reči najpoznatijeg švajcarskog pisca Žorža Aldasa. Novinar ga odmah pita: „Biti Srbin, šta to znači po Vašem mišljenju?“

„Na to sam pokušao da odgovorim na hiljadama stranica... To je moja otadžbina, moj jezik, moja suštinska duhovnost. Ono što bih, ipak, podvukao, to je prevashodno dugotrajnost postojanja srpske kulture: naša literatura traje osam vekova. Naša arhitektura, takođe. Obe su zaustavljene tokom turske okupacije. Pa, ipak, malobrojni narodi u Evropi imaju u svojoj istoriji tako napredan srednji vek. Još jedno veliko nasleđe: naša slobodarska tradicija...“

Na razgovoru u Matici srpskoj, 4. juna, u kom je učestvovala delegacija Sabora srpskog ujedinjenja (iz Amerike, Kanade i Australije, predvođena Miroslavom Đorđevićem), Ćosić kaže:

„Ako nas nešto održi na okupu, to su vera i nacionalni mit...“

Na poselu u Beloj Vodi (književno-filozofskom skupu), nedaleko od Kruševca, Milovan Đilas okupljenima govori i o njihovom slavnom zemljaku:

„Ja sam sa Dobricom Ćosićem dobar prijatelj, pisao sam o njemu i gledaću sada da ne budem pristrasan. Dobrica Ćosić je izuzetna ličnost u našem savremenom životu i srpskoj istoriji. Najznačajnija ličnost novije srpske istorije! Kretao se u dva pravca - literarnom i političkom, kao originalan pisac i originalan političar. Pisac tragične strane srpske istorije spojio se sa piscem srpske nacionalne ideologije u najopštijem smislu. Ne u smislu nekog konkretnog programa, nego u smislu opšte orijentacije - da Srbi u Jugoslaviji treba pre svega da se okrenu svojoj sudbini i svojim interesima. U tom pogledu s Dobricom Ćosićem može biti neslaganja... Sada Ćosića napadaju i to je normalno u ovom višepartijskom sistemu. Ima i mnogo zla u tim neopravdanim napadima. Treba meriti svaku reč kada se napada tako veliki pisac, gromada u srpskoj istoriji koju niko ne može da pomeri...“

Sabor Republike Hrvatske 25. juna i formalno jednoglasno donosi odluku o proglašenju samostalne i suverene Republike Hrvatske.

Od 1. do 3. jula u Beogradu je održan naučni skup „Jugoslavija u Drugom svetskom ratu 1941. godine“. Učestvujući na ovom skupu, Dobrica Ćosić je kazao:

„Ovde sam da potvrdim svoju solidarnost sa partizanskom generacijom, više sa mrtvima nego sa živima, da potvrdim svoju skromnu boračku i moralnu odgovornost, za dela i nedela narodnooslobodilačkog pokreta kom sam pripadao. Među nama nema najodgovornijih ljudi za vođenje i ishod građanskog rata, a među takvima su i najveći beskrupulozni profiteri tog rata. To, naravno, nije slučajno i to je dokaz da je ovaj skup više komemorativni nego jubilarni...“

„Ja uvažavam pravo svakog naroda na samoopredeljenje, na svoj život, na svoju državu, na svoj društveni poredak... i pri tom ne smatram te narode krivcem. Naprotiv, pokazao sam svojim tekstovima, da optimalno uvažavam pre svega nacionalnu ideologiju hrvatskog i slovenačkog naroda, težnje tih naroda da stvore svoje samostalne države. Međutim, nijednog trenutka ne poučavajući ih i ne držeći im pridike da li čine glupo ili nerazumno; da li čine progresivno ili neprogresivno; jednostavno, uvažavam istorijsko ponašanje tih naroda. Uvažavam ga i ovog trenutka...“

U intervjuu „Politici“ (26. i 27. jula) Ćosić govori o istorijskoj prekretnici za srpski narod, ističući da savremena država ne počiva na ideologiji i zalažući se da „političkim razumom treba formulisati novu srpsku politiku“. Zapaža da su „neprijatelji Srba Srbe učinili Srbima“, te da bi „srbijanski unitarizam i beogradski metropolizam mogli naneti veliku štetu modernom srpskom društvu i državi“, i određuje se otvoreno prema politici aktuelnog predsednika Srbije Slobodana Miloševića:

„Ja se prema politici Slobodana Miloševića ne odnosim stranački. Nastojim da ga vidim kao hroničar i pisac ovog doba. S tog stanovišta, smatram da posle Nikole Pašića u Prvom svetskom ratu nijedan srpski političar nije imao teže uslove i veće breme od Slobodana Miloševića. Sa svim svojim opštepoznatim nedostacima i promašajima, osobito u personalnoj politici, zakašnjenjima u demokratizovanju srpskog društva, medijskoj nekomunikativnosti, Slobodan Milošević je, po mom uverenju, od svih srpskih političara u poslednjih pet decenija najviše uradio za srpski narod... Imamo pravo da zahtevamo od predsednika Republike da odlučnije utiče na izgradnju moderne pravne države i institucionalizaciju demokratije“.

Njegov intervju vodećem srpskom listu izazvao je različite reakcije. Najžučniji je bio Vuk Drašković, predsednik Srpskog pokreta obnove. „Politika“ je objavila njegov komentar uz ogradu uredništva. Drašković tvrdi:

„Najgori su na čelu države, najbolji se žigošu za izdajnike...“

Kao bivši komunista Drašković upozorava Ćosića:

„S kim ste, Dobrice, i gde ste to zalutali? U kratkom ljudskom veku dovoljno je jednom biti komunista...“

KNJIGA O JUGOSLOVENSTVU

Zagrebački ekonomista Branko Horvat replicirao je Ćosiću da se on kao Hrvat ne može „identificirati sa ljudima koji su u Drugom svetskom ratu izvršili genocid nad Srbima, i ne samo njima i nad Romima, Židovima... sa ustašama“.

Ćosić mu je odgovorio:

„Ja sam, gospodine Horvat, napisao knjigu o jugoslovenstvu i knjigu protiv srpskog nacionalizma, i tri knjige o srpskom četništvu. Ja nisam pisao o četništvu kao fašizmu, nego kao srpskom ekstremnom nacionalizmu i kontrarevolucionarnoj ideologiji srpstva - nikako drukčije...“

I partizan i disident


Rimska "Republika": Za 7O godina života Ćosić je bio u svim ulogama. Draža Marković optužuje pisca da želi da bude novi Garašanin

Dobrica Ćosić i patrijarh Pavle

Nastavci

1. Brozov kult uništen 2. Pod teretom prošlosti 3. Odlazak bivše braće 4. Roman jednog svedoka 5. Udarci sleva i zdesna 6. Svedok srpske tragike 7. I partizan i disident 8. Rovovi budućih ratova 9. Aplauzi šefu države 10. Kojim putem iz tmuše 11. Sve dalje od Miloševića

http://www.novosti.rs/upload/images/2011/13/09n/feljton.jpg

12. Zemlja kažnjenog naroda 13. Slobodane, daj ostavku 14. Na nišanu radikala! 15. Dva srpska rata i mira 16. Mir bez ucena i diktata 17. Obruč oko predsednika 18. Glas miran, reči teške

Srodne teme


ĆOSIĆ 4. avgusta prisustvuje sahrani žrtava ustaškog zločina (pre 50 godina) u selu Prebilovcima kod Čapljine, u Hercegovini. Ovom tužnom činu prisustvovali su i patrijarh srpski Pavle sa arhijerejima, Antonije Isaković, Radovan Samardžić, Ljubomir Tadić, Milorad Ekmečić, Stevan Raičković, Matija Bećković, Milić od Mačve, Radovan Karadžić, Nikola Koljević, Biljana Plavšić i mnogi drugi viđeniji Srbi iz Bosne i Srbije.

Za to vreme u Hrvatskoj, u Lici i na Kordunu, borbe između Srba i Hrvata su se rasplamsale. Formirana je Srpska autonomna oblast Krajina. Borbe se vode i u Slavoniji...

OglaŠava se, u reviji "Vreme", još jedan nekadašnji Ćosićev prijatelj, veoma blizak posleratni sabesednik, arhitekta Bogdan Bogdanović, a povodom Ćosićevog intervjua u "Politici" sin Milana Bogdanovića piše:

"Postoje dva pisca koja sam čitao prilično rasejano. To su Moris Bares i Dobrica Ćosić... Ćosićeve romane nikad nisam do kraja dočitavao, sa dužnom pažnjom sam čitao njegove političke eseje... Ne, nisu mi se sviđali... Više od svega izazivale su nelagodnost njegove sentimentalne fanfaronade, taj svečani govor ispred pokolenja koje je, u njegovoj uobrazilji, gradilo novi bolji svet, pa se umorilo i razočaralo. Dobrica Ćosić je promovisan u učitelja i proroka... Umeo je svima nama (građanima, oprostite - varošanima) da podstiče osećanje krivice.

Pisac je primio urednika uglednog rimskog dnevnika "Republika" i list taj članak naslovljava preko cele strane: "Srbijo moja, tragični romanu". Novinar Bernardo Vali počinje svoj tekst impresijom:

"... Dok mi autor govori o svakodnevnim tenzijama između Srba i Hrvata, u salonu jedne vile u rezidencijalnom kvartu Beograda, osećam da sam još utonuo u stranice njegovih knjiga, u tragičnu sagu o Katićima... Za sedamdeset godina života Ćosić je, vremenom, bio u svim ulogama: partizan, Titov saborac, komunista - disident, zatim samo disident i, napokon, vatreni rodoljub.

Rekao bih vatreni nacionalista, ali on odbacuje taj izraz. Smatra ga uvredljivim, mada je jedan od pisaca koji su najviše podstakli razbuktavanje srpskog iredentizma, što je i koren današnje krize, zajedno sa slovenačkim i hrvatskim secesionizmom".

Novinar "Republike", na kraju posete Ćosiću i razgovora sa njim, zaključuje:

"Dobrica Ćosić se ne žali. Kaže da Evropljani nisu u pravu: ne prestaju da dozivaju mir ali se ne brinu o srpskoj manjini u Hrvatskoj. To je nevolja. Ćosić je pesimista. Oseća da ga možda čekaju još mnoge tužne stranice koje će napisati da bi dovršio svoj dugi nacionalni roman..."

Dojučerašnji političar, Dragoslav Draža Marković, jedan od čelnih ljudi Srbije u proteklim decenijama, prigovara Ćosiću da želi da bude "novi Garašanin na kraju 20. veka".

U intervjuu italijanskom listu "Korijere dela sera", Ćosić kaže:

"Hrvatska ima jednu ultranacionalističku i šovinističku vlast i ne mogu se naterati 700.000 Srba da žive u toj državi... Srbi nisu Kurdi..."

UdruŽenje književnika Srbije, u pismu predsedniku Nemačke, upozorava:

"Ustaška Hrvatska posegla je za genocidom nad Srbima da bi osigurala državu i na prostorima koji ne pripadaju samo hrvatskom narodu. Sadašnja federalna jedinica Hrvatska, u administrativnim okvirima komunističke Jugoslavije, jednostavno proglašava sopstvenu suverenost kako bi, manje drakonski, ali dovoljno nasilnim sredstvima, postigla isto: da u svoju samostalnu, otcepljenu državu uključi teritorije za koje nema istorijsko, geografsko i pre svega etničko pokriće..."

Zapisuje i 26. avgusta:

"... U Titovom Užicu je srušen Titov spomenik. Ali vojska mu još čuva grob u "kući cveća".

"Da ti je neko 1941. ili 1951. godine rekao da će 1991. propasti komunizam i biti zabranjena Komunistička partija u Rusiji, šta bi mu radio?"

"Streljao bih ga odmah. Ne! Ne bih ga streljao. Zaključio bih da je jadnik umobolan i poslao bih ga u ludnicu".

"Ali svi smo mi u ludnici. Istorija je ludnica..."

U septembru se i Makedonija zvanično osamostalila.

Zatim, 14. septembra, na dan kada su u Negotinu počeli "Mokranjčevi dani", tradicionalna manifestacija ozbiljne muzike, pa u pozdravnoj reči Ćosić upozorava:

"Država nam se pretvorila u zemlju nesreće i sramota; mir nam se preobratio u rat; narodi koje smo smatrali bratskim uzvraćaju nam nebratskom, ustaškom i surovom mržnjom i neprijateljstvom..."

Otvoreno postavlja pitanje:

"Kome je danas u Srbiji do pesme i uživanja u muzici?..."

U dugoj nesanici zapisuje:

"Kao pisac srpskog jezika i tragalac za istinom o ljudskoj sudbini na srpskoj zemlji, u nacionalnoj politici nastojim da sledim Vuka Karadžića, Njegoša, Cvijića, Dučića, Kočića, Veljka Petrovića, Ivu Andrića, Milorada Ekmečića, ostajem veran svojim književnim junacima - Vukašinu Katiću, Savi Mariću, kaplarima Đačkog bataljona i svim srpskim antifašistima i partizanima iz Drugog svetskog rata s kojima sam se borio za slobodu. Do kraja svog života ostaću na strani ljudi koji pate zato što su Srbi; prognoze ih sa svojih ognjišta, oduzimaju slobodu i prava i čine im zla zato što su Srbi. Sa istim motivima sam na strani svakog naroda koji neko potčinjava, obespravljuje i ubija mu decu i dušu..."

ZEMLjA PUNA ORUŽJA

ĆosiĆ u svoj dnevnik beleži, 25. avgusta:

"Zemlja je puna oružja, ratna uniforma je legitimna na našim ulicama, to oružje i ti ratnici pod vođstvom svojih stranaka i vođa, vratiće se u politiku i celokupnu društvenu sferu i ozbiljno ugroziti demokratiju... Ideološki rat u Jugoslaviji i Srbiji pretvorio se u totalni rat..."

Rovovi budućih ratova


Strane sile nam određuju granice, a to nisu granice prava, pravde i mira. Specijalna Vukova nagrada do danas nije uručena


Na otvaranju izložbe o Hilandaru u SANU

Nastavci

1. Brozov kult uništen 2. Pod teretom prošlosti 3. Odlazak bivše braće 4. Roman jednog svedoka 5. Udarci sleva i zdesna 6. Svedok srpske tragike 7. I partizan i disident 8. Rovovi budućih ratova 9. Aplauzi šefu države 10. Kojim putem iz tmuše 11. Sve dalje od Miloševića 12. Zemlja kažnjenog naroda 13. Slobodane, daj ostavku 14. Na nišanu radikala! 15. Dva srpska rata i mira 16. Mir bez ucena i diktata 17. Obruč oko predsednika 18. Glas miran, reči teške

Srodne teme


U petak 20. septembra Dobrica Ćosić je primljen na lečenje u Univerzitetski klinički centar (Urgentna kardiologija) zbog srčanih smetnji. Brigu o njegovom zdravlju preuzeo je jedan od vodećih kardiologa u Srbiji, prof. dr Dejan Bošković. U pratnji ovog mladog kardiologa, Ćosić će 12. oktobra otputovati u Sjedinjene Američke Države, u Hjuston, gde će mu u sredu 15. oktobra biti operisano srce. Četvorostruki koronarni bajpas uradio je čuveni svetski kardiohirurg prof. dr Dadli Džonson, a operaciju, u iznosu od 50.000 dolara, platio je sam Ćosić. U zemlju se vratio 27. oktobra, i posle nekoliko dana izašao je iz bolnice, na kućni oporavak.

Bilo je to pred 70. Dobričin rođendan. Tim povodom je u kulturnom dodatku „Politike“ Petar Džadžić na celoj strani objavio portret ovog pisca najtiražnijih knjiga kod nas:

"Ovo tužno vreme kao da je stvoreno za ponovno iščitavanje „Vremena smrti“... U ratu prednost nije na strani onoga ko udara agresivnije i bezobzirnije, drži Ćosić, nego onoga koji je kadar da trpi i otrpi, da podnese sve..."

Povodom rođendana stiglo je i jedno kasno priznanje: specijalna Vukova nagrada. Ovo priznanje, međutim, nije mu ni do danas uručeno!

I malo statistike: roman „Daleko je sunce“ štampan je u milion i po primeraka, „Koreni“ u oko 300.000 primeraka, „Deobe“ u više od 80.000, „Vreme smrti“ u 180.000, „Grešnik“ u oko 115.000, a „Otpadnik“ u više od 80.000...

Povodom rođendana Dobrice Ćosića 1992. godine objavljeni su prigodni tekstovi u novinama. Izdvajamo esej Predraga Palavestre u NIN-u i njegovu tvrdnju:

"Možda najdosledniji od svih srpskih pisaca druge polovine DžDž veka, Ćosić je održao tradiciju otvorenog i živog saučestvovanja pisaca u političkim i istorijskim promenama, ali prema merilima višim od trenutnih zahteva dnevne politike... U novijoj srpskoj istoriji, kako onoj političkoj tako i onoj duhovnoj, Ćosić je osvetlio najsudbonosniju dramu: raspad građanske kulture pod naletom komunizma... postavio je mnoštvo presudnih pitanja novije srpske istorije i doveo u sumnju jednu od najmoćnijih ideologija savremenog sveta. Sve to činio je i učinio na dva međusobno vezana i uslovljena plana - kao pisac i kao građanin jednog po mnogo čemu nesrećnog i nesavršenog sveta."

Prema zvaničnom saopštenju vojnih vlasti u Beogradu, na ratištima u Hrvatskoj poginulo je 1.279 pripadnika JNA.

U Bosni i Hercegovini se, kako je zvanično saopšteno, 62,68 odsto birača izjasnilo za nezavisnost ove federalne jedinice (bez učešća Srba).

Ćosićev prijatelj Živorad Žika Stojković, pak, u „Književnim novinama“ naglašava:

"Kao retko koji u savremenoj srpskoj književnosti, Dobrica Ćosić je pisac sa biografijom koja može podvezati, ličnim iskustvima i iskušenjima samo pojačati njegov bibliografski komplet od dvadesetak tomova. Težak ali čist račun sa sobom i svojim vremenom, jedini je pravi način i razduženja sebe, i nepristajanja na beznađa oko sebe, ili od sebe - to Dobrica Ćosić zna daleko bolje od svojih čitalaca. Ali, eto, on među njima ima i takve koji mu, umesto današnjeg pozdrava još samo staju na muku. Neka bi mu ona ipak bila srećna!"

StojkoviĆ kaže da piscu, umesto na jubilarnom rođendanu, valja čestitati na životu.

Predstavnici Srbije i Crne Gore su 12. februara u Titogradu usvojili Osnove uređenja i funkcionisanja Jugoslavije kao zajedničke države.

Ćosić se 26. marta obraća pismom Kongresu srpskih intelektualaca Bosne i Hercegovine u Sarajevu, pošto je bolešću sprečen da se odazove njihovom pozivu i prisustvuje skupu:

"Sada na bivšem jugoslovenskom i bosanskohercegovačkom tlu, nijedna istina nije cela, nijedna briga nije samo naša, nijedna neizvesnost i strah nisu samo naši. Jer, u Bosni i Hercegovini nijedno dobro ne može biti dobro samo Srbima i nijedno zlo ne može biti zlo Muslimanima i Hrvatima a da ne bude zlo i Srbima... Strane sile rasturaju u ime njihovog mira i njihove koristi. U to ime, u ime 'novog evropskog poretka', određuju nam identitet i granice; a te granice nisu granice prava, pravde i mira, nego rovovi sutrašnjeg i budućih ratova... Mi ne želimo da stvorimo državu u kojoj će da žive samo Srbi, jer takva država ne može biti demokratska država. Mi

želimo državu u kojoj će se celini srpskog naroda trajno obezbediti sloboda postojanja i stvaranja... U ovim danima više se ne delimo na Srbijance, Bosance, Ličane, Slavonce, Hercegovce, Vojvođane, Crnogorce, Krajišnike, Kosovce, Banijce, Kordunaše, Šumadince; čuvajući i negujući svoje zavičajne originalnosti i različitosti, u ovim vremenima postajemo jedan politički narod sa raznolikom, a istomernom mišlju i istom razumnom voljom u odbrani slobode i svojih prava."

U svečanoj dvorani Skupštine grada Beograda Dobrica Ćosić 10. aprila govori o monografiji „Sopoćani“ Vojislava J. Đurića, koju je objavila „Prosveta“. Tom prilikom on se zapitao:

"Šta se to dogodilo sa nama i njima oko nas, da više ne značimo i više im nismo uzneseni, da smo onemoćali, omraženi i ugroženi u celokupnom svom biću? To je ono prvo životno pitanje našeg opstanka i budućnosti na koje mora istinito i hrabro da odgovori nauka i umetnost..."

POSVETE PRIJATELjA

ZA sjećanje na sva lijepa sjećanja - Božici, Ani i Dobrici - moja "Sjećanja". Beograd 9. 4. 1973. Meša i Darko

Božici (mom najboljem čitaocu), Dobrici (mom najvažnijem savremeniku) i Ani (mom kritičaru), prijateljski Boba Selenić

Beograd 23. 11. 1989. (Slobodan Selenić "Timor mortis")

Dragi Dobrica, ovo je odgovor na pitanje

Šta ima novoga u hrv.(atskoj) knjiž.(evnosti)?

Ima svašta, ali malo šta viđenoga

Srdačno Tvoj Igor Mandić 28. 10. 1998.

(Književno (st)ratište)

Aplauzi šefu države


Novi predsednik Jugoslavije taksijem stigao u Skupštinu. Odbija platu i nastavlja da živi od penzije

Ćosić otpozdravlja ispred Skupštine Jugoslavije

Nastavci



Srodne teme


U maju boravi u Parizu kod svoga izdavača Vladimira Dimitrijevića, vlasnika izdavačke kuće "L'Age d'Homme". Tom prilikom, na književnoj večeri, Ćosić je ukazao na odgovornost zvanične vlasti, ali i opozicije, za stanje u Srbiji u vreme kada se Jugoslavija raspala. On ističe da se "pobednička oholost vladajuće partije suočila sa destruktivnim inatom opozicije". Rekao je da je inicirao dogovor vlasti i opozicije oko nacionalnih intersa, ali se oni "nisu sporazumeli".

Pre Pariza, Ćosić je boravio u Bordou, gde je predstavljeno francusko izdanje njegove trilogije "Vreme zla", a pre toga štampana je tetralogija "Vreme smrti". Pisac i njegov izdavač razgovarali su sa književnim i kulturnim radnicima Akvitanije u velikoj biblioteci Bordoa i u susednom Beglu, kao i u čuvenoj knjižari "Mola", koja predstavlja čitavu jednu instituciju u francuskom svetu knjige.

Ima dva razgovora i sa Žak-Šabanom Delmasom, gradonačelnikom Bordoa, uglednim degolistom, ratnikom, ministrom, predsednikom vlade i Skupštine Francuske.

Pre odlaska u Francusku Ćosić je predložio da se hitno u Srbiji organizuje politički savet "u kome bi se postigao dogovor predstavnika stranaka o svemu što bi izbore za novu Saveznu skupštinu i opštine učinilo što demokratskijim". Tada je apelovao:

"Mi nestranački građani očekujemo od stranačkih prvaka da u ovim sudbonosnim časovima za srpski narod ne zaboravljaju da sve njihove stranke sa članstvom i pristalicama predstavljaju izrazitu manjinu biračkog tela, da ne kažem neznatnu skupinu građana i delić naroda Srbije i Crne Gore..."

Strahuje od haosa, anarhije, građanskog rata u Srbiji. Smatra da je izlaz u ostavci Slobodana Miloševića i raspisivanju vanrednih izbora. Milošević je te njegove predloge odbio.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija 30. maja usvojio je Rezoluciju 757 o Jugoslaviji. Njome su uvedene sankcije bez presedana u istoriji UN - potpuna ekonomska blokada i prekid svih naučnih, kulturnih i sportskih veza sa svetom!

U ponedeljak, 15. juna 1992. Dobrica Ćosić je izabran za prvog predsednika nove Jugoslavije. U oba doma Skupštine 154 poslanika bila su za Ćosićev izbor, a 14 poslanika glasalo je "protiv". Ćosić je u Skupštinu stigao taksijem. Poslanicima je rekao:

"... Zalagaću se za prikupljanje i ujedinjavanje celokupne snage naroda za preporod društva. Za mir i svestranu saradnju sa svim susedima balkanskim, evropskim narodima, Amerikom i čitavom svetskom zajednicom. Za oslobađanje naše države iz izolacije i sankcija svetske

zajednice... Zalažem se za izbor valjanih ljudi, vladu koja će biti sposobna da zaustavi inflaciju, dalji pad životnog standarda i pokrene optimalne potencijale zemlje..."

Na prvoj konferenciji za štampu Ćosić je kazao:

"Verujem da će svet shvatiti istinu, da će se okrenuti pravdi i pravima i da će i srpskom narodu dati ono mesto u svetskoj zajednici koje kao narod zaslužuje..."

Slobodan Milošević je dao kurtoaznu izjavu:

"Izborom Dobrice Ćosića siguran sam da će se uspešno konstituisati Savezna Republika Jugoslavija i da će ona uspešno funkcionisati."

Čini se da je prof. dr Dragoljub Mićunović najbolje okarakterisao vreme i prilike u kojima je Ćosić stupio na kormilo države:

"Njegov govor je pun nade. Ostaje da se vidi da li će se njegov glas iz Savezne skupštine čuti u onoj zgradi preko puta (srpskoj Skupštini), gde se zapravo odlučuje."

Stupa na dužnost 16. juna 1992. godine. U Palati federacije (na prvom spratu) čekao ga je avetinjski pust kabinet; došao je na posao u devet časova, a iz Palate je otišao u deset uveče! Narednih dana primio je na desetine stranačkih političara, raznih stručnjaka, međunarodnih posrednika... Njemu je najvažnije da izabere mandatara za sastav nove vlade Jugoslavije. Za najbližeg savetnika uzima prof. dr Svetozara Stojanovića, uglednog filozofa, Kragujevčanina, desetak godina mlađeg od sebe.

Ćosićev izbor za šefa države naišao je na povoljan prijem u svetskoj zajednici. On je pisac od ogromnog ugleda i dela koje je na Zapadu poznato (i u Evropi i u Americi).

Posetio je Generalštab Vojske Jugoslavije 22. juna, i tom prilikom razgovarao o stanju borbene gotovosti i transformaciji vojske.

Razgovora sa liderima opozicije, sa studentima, sa crkvenim dostojanstvenicima. Sluša njihova mišljenja o tome kako izaći iz pakla u kome se zemlja našla, traži kompromise, rešenja, izlaze... A svako rešenje je daleko.

Odbija da prima predsedničku platu. Živi od penzije i književnog rada.

Sužava se krug za izbor predsednika Vlade. Najozbiljniji kandidat je Milan Panić, biznismen iz Amerike, blizak Beloj kući, ali on svoj dolazak na premijersko mesto uslovljava odlaskom sa političke scene kompletnog rukovodstva Srbije sa Miloševićem na čelu!

Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Butrosu Galiju Ćosić poručuje: da se hitno omogući snabdevanje bolnica (srpskih) u Bosni i Hercegovini najneophodnijim lekovima!

Kao čovek kompromisa između vlasti i opozicije, Ćosić ima bezrezervnu podršku patrijarha srpskog Pavla, kao i većine arhijereja.

PISMO DžORDžU BUŠU

Osamnaestog juna obraća se pismom predsedniku Sjedinjenih Američkih Država Džordžu Bušu i iznosi svoje viđenje krize na prostoru bivše Jugoslavije, kao i pravce politike za koju će se zalagati. Narednih dana pismima će se obratiti lično predsedniku Ruske Federacije Borisu Jeljcinu, predsedniku Republike Francuske Fransoa Miteranu, predsedniku Vlade Velike Britanije Džordžu Mejdžoru, predsedniku Savezne Republike Nemačke Rihardu fon Vajcekeru...

Kojim putem iz tmuše


Požalio se princu Tomislavu da ima samo titulu, ali ne i moć. Milanu Paniću poveren mandat za sastavljanje vlade

Dobrica Ćosić i Milan Panić

Nastavci

1. Brozov kult uništen 2. Pod teretom prošlosti 3. Odlazak bivše braće 4. Roman jednog svedoka 5. Udarci sleva i zdesna 6. Svedok srpske tragike 7. I partizan i disident 8. Rovovi budućih ratova 9. Aplauzi šefu države 10. Kojim putem iz tmuše 11. Sve dalje od Miloševića


12. Zemlja kažnjenog naroda 13. Slobodane, daj ostavku 14. Na nišanu radikala! 15. Dva srpska rata i mira 16. Mir bez ucena i diktata 17. Obruč oko predsednika 18. Glas miran, reči teške

Srodne teme


PRINCA Tomislava Karađorđevića (sa suprugom) Ćosić je primio 19. juna 1992. godine. Princ je, istina, pre nego što je Ćosić postao predsednik Republike, posetio piščev dom. Tražio je njegovu podršku u zahtevu da mu se vrati porodična vila u Tolstojevoj ulici. Ovoga puta, međutim, prijem je bio zvaničan i princ ga je ovako opisao u svojim memoarima:

"... On je nekonvencionalna ličnost, što se potvrdilo i kad smo iz njegove kancelarije krenuli na ručak. Ćosić se tad okrenuo mojoj supruzi i rekao da ne zna kako je po protokolu, da li ona treba da ide prva ili on kao predsednik, na šta mu je ona odgovorila: ’Pa hajdete, onda, da idemo zajedno’. Ugodni razgovor za ručkom samo je potvrđivao da se sa Ćosićem odista može o mnogim temama pričati i sadržajno raspravljati. Posle toga sam bio još dva-tri puta sa Dobricom Ćosićem, jer sam želeo da vidim šta će biti sa mojim stambenim pitanjem kada je on predsednik Republike Jugoslavije... Potpuno sam ga razumeo kad mi je rekao da on ima samo titulu, ali mu ona ne daje nikakvu moć".

Primio je i muftiju beogradskog Hamdiju Jusufspahića i njegova četiri imama i s njima dugo razgovarao.

Sve je manje vremena za povremene večernje šetnje i razgovore o svetu i životu sa prijateljima kao što su Jovan Rašković, Nikša Stipčević, Milorad Ekmečić, Mihailo Marković, Ljubomir Tadić...

ODLAZAK PRIJATELjA JOVANA U Beogradu je 30. jula iznenada preminuo dr Jovan Rašković. Ćosić se oprostio od bliskog prijatelja; došao je i na komemoraciju u bolnicu "Sveti Sava" i na sahranu na Novom groblju, a porodici je uputio dirljiv telegram saučešća: "Potresen sam Jovanovim konačnim odlaskom od vas, od nas njegovih prijatelja, od srpskog naroda u Hrvatskoj, čijem je političkom i demokratskom uspostavljanju bio odlučujući duhovni pokretač i organizator..."

Povodom opaski nekih opozicionih lidera da Ćosić čezne za vlašću, Borislav Mihajlović Mihiz u NIN-u izjavljuje:

"Ne znam šta Dobrica Ćosić hoće i može. Ono u šta sam uveren, to je da su njegove namere najplemenitije. Bojim se samo da je došao kasno i da ne može da ostvari ono što želi. Ali nijednog trenutka ne sumnjam u dobre namere Dobrice Ćosića; ubeđen sam da on nije nikakav zaštitni znak, ni pokrivač za Slobodana Miloševića... Ne samo zato što je Dobrica čovek u visokim godinama, on je čovek sa dve teške operacije i odavno čezne, posle dvadeset godina opozicije i disidentstva, da se posveti završetku svog literarnog dela. Bez obzira na to šta bude učinio, dobro ili pogrešno, Dobrica Ćosić svakako na ovu poziciju nije došao iz želje za vlašću. O tome mogu da svedočim svom snagom svojih ubeđenja... Ubeđen sam da su ga prijatelji, deo njegovih prijatelja, možda i njegova savest, ubedili da je dužan, uprkos tome što ne želi, da pokuša nešto da spase, ako se spasiti može..."

Krajem jula Ćosić je u dvodnevnoj poseti Crnoj Gori. Boravi u Podgorici, Herceg Novom i u Pljevljima, gde razgovara o aktuelnim problemima.

Pred put je imao težak dijalog sa lordom Piterom Karingtonom o problemima na Kosovu.

U njegov dom došao je (17. jula predveče) britanski šef diplomatije Daglas Herd...

Milan Panić je izabran za predsednika Vlade SRJ. Mnogi su poverovali da je to put nade za izlazak iz krize. Ćosić je u Skupštini, tim povodom, rekao da je došlo vreme novih ljudi, jer vanredno stanje u kojem smo, novi državni i društveni poslovi i zadaci zahtevaju i novu politiku i nove ljude, zatrpavanje starih rovova i poništavanje deoba. Naglašava da je on za društvo demokratije, slobode i ljudskih prava.

"Večernjim novostima" (4. avgusta) izjavljuje:

"Opšta svest je ubedljivo nezadovoljstvo postojećim stanjem društva, pa je zato prvo životno i nacionalno pitanje danas: kako tu pomamu za promenama i silnu energiju usmeriti ka izlazu iz užasnih nedaća i tmuše... Srbija i Crna Gora su istorijom i sudbinom, prirodom i grobljima, duhom i putevima, hlebom i knjigom, Vukom i Njegošem, toliko jedinstvena ljudska zajednica da ih ništa ne može razdvojiti... Neke opozicione stranke unele su nasilje i užasavajuće prostaštvo u naš politički život, ali za rđavu, nazadnjačku opoziciju odgovorna je i postojeća vlast..."

Dobrica Ćosić je kao predsednik Republike 10. avgusta posetio Beli dvor na Dedinju i Užičku 15 i izneo mišljenje da ceo dvorski kompleks treba pretvoriti u muzej dostupan građanima. (Obrazovao je komisiju od najeminentnijih stručnjaka koji su predložili način formiranja muzeja.)

Na međunarodnu konferenciju o Jugoslaviji otputovao je u London 25. avgusta. Svet nastoji, tako se čini, da po svaku cenu "ugasi balkanski požar".

Na ovom skupu (trajao je tri dana) - predsedavao je britanski premijer Džon Mejdžor, a prisutnima (iz svih bivših jugoslovenskih republika) obratio se i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Butros Gali - Ćosić se zalagao za demilitarizaciju Bosne i Hercegovine i celog Balkana, zatim za to da se prizna kontinuitet Savezne Republike Jugoslavije, da se SRJ oslobodi sankcija i

učini ravnopravnim partnerom... Jer, postojala je realna opasnost da NATO bombarduje mostove i vitalne objekte u Jugoslaviji... Po povratku iz Londona izjavio je:

"Sa više optimizma gledamo na našu budućnost..."

Ćosić pokreće inicijativu da se rehabilituju žrtve Golog otoka i Informbiroa. On je taj predlog uputio Saveznom parlamentu.

Sve dalje od Miloševića


Lord Oven: Srpska istorija Ćosiću je važnija od religije. Vlada Krajine oduzima mandat za pregovore sa Zagrebom

Nastavci


Srodne teme


ITALIJANSKOM nedeljniku "Espreso" Ćosić daje opširan intervju naglašavajući:

"Evropa nas je gurnula u rat... Nemačka danas, u miru i neometana, ponovo protiv Srba, a uz korišćenje Hrvata, upravo zadobija ono što je izgubila u Drugom svetskom ratu... Drama Srbije i Hrvatske je upravo ona kao između Kaina i Avelja..."

Često se sreće i razgovara sa kopredsednicima konferencije o Jugoslaviji, američkim diplomatom (bivšim ministrom spoljnih poslova SAD) Sajrusom Vensom i lordom Dejvidom Ovenom, britanskim diplomatom (takođe bivšim ministrom spoljnih poslova Velike Britanije). Ćosić nastoji da na sve moguće načine sačuva mir u Jugoslaviji i okonča rat u Bosni.

Lord Oven u svojoj knjizi "Balkanska odiseja" piše o tom septembarskom boravku u Beogradu.

"Sledećeg dana prvi put sam sreo predsednika Ćosića... Ćosić je počeo da govori, sa dubokim smislom i dostojanstvom... Tada, sa 72 godine, on je bio najčuveniji živi romanopisac Srba. Većina njegovih dela je romantično kazivanje duge srpske istorije... Nije bilo prizivanja etničkog čišćenja ili bilo čega tako grubog kao rasizam; pre je to bilo ponosno afirmisanje nacionalne odgovornosti. I mi smo nastojali da usvojimo upravo taj aspekt njegove ličnosti... Posećujući ga u njegovoj kući u Beogradu i obedujući s njim i njegovom suprugom, osetio sam da su mu srpska istorija i njeni damari mnogo važniji nego religija..."

Ćosić predlaže da se rehabilituje Milovan Đilas. Zapravo, prihvatio je inicijativu osmorice generala poreklom iz Crne Gore, sa Svetozarom Vukmanovićem Tempom na čelu.

Sredinom septembra boravi na kraćem odmoru u Herceg Novom. Odlazi na Prevlaku, razgovara sa vojnicima.

Putuje u Ženevu 30. septembra, na razgovore sa hrvatskim predsednikom Franjom Tuđmanom; razgovaraju o problemima odnosa između dveju zemalja. Dogovorili su se da se "intenzivira rad na normalizaciji odnosa između SRJ i Hrvatske na bazi obostranog priznanja".

MiloŠević, Jović i Šešelj ne prihvataju Deklaraciju Ćosić-Tuđman, koju je pozdravila Evropska zajednica. Vlada Republike Srpske Krajine oduzima mu mandat da zastupa Srbe u Hrvatskoj.

Opozicija Ćosiću već odbrojava. Navršilo se sto dana otkako je na čelu Jugoslavije: šta je uradio? NIN mu zamera da "sastavlja meka saopštenja, objašnjenja, izjave i kominikea da bi narod 'shvatio'..."

Na osnovu ispitivanja javnog mnjenja, "Borba" piše da je Dobrice Ćosića ubedljivo prvi, na drugom mestu je Milan Panić, a Miloševićeva popularnost opada...

Bi-Bi-Siju izjavljuje:

"Srbi iz Krajine treba da pregovaraju sa Hrvatskom..."

Prisustvuje (11. oktobra) svečanoj akademiji posvećenoj stogodišnjici rođenja Ive Andrića, u Narodnom pozorištu u Beogradu. Izjavljuje:

"Ako postoji ličnost iz naše kulturne prošlosti kojoj se u ovim danima treba pokloniti i nad čijim se rečima i istinom treba zamisliti - to je, svakako, Ivo Andrić."

Zameraju mu ("Vreme", 12. oktobra) da je svoj najbliži tim saradnika, pre svega savetnika, formirao od ljudi odanih patriotizmu, prijatelja i znatiželjnika (Svetozar Stojanović, Vladimir Matović, Dragoslav Rančić, Miodrag Mitić, Ivan Mrkić, Petar Vajović, Puniša Pavlović, Dragana Gnjatović, Vlado Nadaždin...).

"Očekujem da kraj ove i početak sledeće godine budu u naponu radikalnijeg zaokreta ka promišljenim evolutivnim promenama, a možda sa košavom nastupaju i košavne promene... Političke razlike između gospodina Miloševića i mene, događaji i vreme nesumnjivo produbljuju, što je razumljivo i neminovno... Treba stvoriti pravnu i što jeftiniju državu koja je podjednako dobra Srbiji i Crnoj Gori..."

Poslanici oba doma Savezne skupštine počeli su 16. oktobra raspravu o međunarodnom položaju i bezbednosti Jugoslavije. Ćosić otvoreno kaže poslanicima da nije "ni za pakt, ni za rat" i da je naš opstanak "u aktivnom miru".

Rasprava je bila žestoka, a najgrlatiji u napadima na Ćosića i Panića bio je vođa Radikalne stranke Vojislav Šešelj.

Predsednik SRJ Dobrica Ćosić doputovao je 18. oktobra u Ženevu, na razgovor sa bosanskim liderima i međunarodnim posrednicima Sajrusom Vensom i Dejvidom Ovenom. Ćosić izjavljuje:

"SRJ želi da utiče da se okonča rat u Bosni, ne samo zato što je to obaveza nametnuta sankcijama, nego i zato što smatra da je to njena nacionalna, moralna, osnovna ljudska dužnost..."

Razgovara sa Alijom Izetbegovićem, čelnim čovekom bosanskih Muslimana, a potom se 20. oktobra sreće i sa hrvatskim predsednikom Franjom Tuđmanom, sa kojim razgovara o daljoj normalizaciji odnosa sa Hrvatskom.

Sve su vidljivija njegova razmimoilaženja sa Slobodanom Miloševićem. Ćosić nastoji da spoljnu politiku zemlje, prema Ustavu, vode Vlada SRJ i Savezna skupština.

Na Vojnomedicinskoj akademiji, 20. oktobra, u 85. godini umire Koča Popović, pisac i državnik, komšija Ćosićev, sa kojim se povremeno viđao i razmenjivao misli o aktuelnim zbivanjima, ne samo o politici.

Opozicija, radikali i pripadnici SPO-a optužuju Ćosića "za izdaju Srpstva"

SPORAZUM U ŽENEVI

U Ženevi je potpisan dokument sa sedam tačaka, u kojem se, između ostalog, predviđa otvaranje puteva, pruga, telekomunikacija, razrešavanje pitanja lične imovine, penzija i novčanih doznaka

raseljenih osoba i njihov povratak u Hrvatsku. Tuđman i Ćosić su se dogovorili i da upotrebe svoj uticaj za rešavanje konflikta u Bosni i Hercegovini. Milošević, Jović i Šešelj ne prihvataju politiku normalizacije odnosa sa Hrvatskom.

Zemlja kažnjenog naroda


Povratak u svetsku zajednicu prvo, životno pitanje. Služba državne bezbednosti Srbije prisluškuje predsednika Jugoslavije

Ćosić u poseti Prvoj armijskoj oblasti

Nastavci


Srodne teme

http://www.novosti.rs/upload/images/2011/13/1401/feljton-cosic.jpg


U GALERIJI SANU, 23. oktobra 1992. Dobrica Ćosić otvara izložbu “Ivo Andrić i njegovo vreme”.

“Andrić je tragični pesnik bosanskog prokletstva...”

Otputovao je 25. oktobra u Rim, gde se sreće i razgovara sa najvišim državnicima Italije, predsednikom Luiđijem Skalfarom, premijerom Đuliom Amatom i šefom diplomatije Emiliom Kolombom. Ćosić je, kao svog specijalnog izaslanika, u Rim prethodno poslao prof. dr Nikšu Stipčevića, najpoznatijeg italijanistu u Jugoslaviji. Ćosić ovom posetom nastoji da obnovi pokidane veze sa Evropom i svetom i da izvuče zemlju iz međunarodne izolacije. Dočekan je uz najviše počasti u predsedničkoj palati Kvirinale, a ministru Kolombu poklonio je i dva toma francuskog izdanja romana “Vreme smrti”...

U intervjuu nemačkom listu “Zidojče cajtung” Ćosić kaže:

“U opkladu - sto hiljada dolara za onoga ko u 18 mojih knjiga nađe bar jednu nacionalističku rečenicu...”

DUŽNIK POD krovom Matice srpske osećam se samo dužnikom srpskoj kulturi i jeziku koji se ovde uvek glasno i dostojanstveno govorio - Dobrica Ćosić, 17. 3. 1966. (Knjiga utisaka Matice srpske, Novi Sad).

U Irigu, rodnom mestu prijatelja Borislava Mihajlovića Mihiza, 31. oktobra, povodom proslave 150-godišnjice Srpske čitaonice, Dobrica Ćosić i Boško Petrović (tada su izabrani za počasne članove) sreću se sa čitaocima.

Srpski institut u Lozani objavljuje brošuru Dobrice Ćosića “La Yougoslavie et la ljuestion Serbe” (Jugoslavija i srpsko pitanje).

Ponovo sledi udar opozicije na vladu Milana Panića (pa i na Dobricu Ćosića), iza koje Ćosić bez ostatka staje. Otvoreno kaže oponentima: “Sad ja ulazim u borbu...”

Jer, država na čijem je on čelu, međunarodno nepriznata, počinje da puca! Šešelj, očito, nije sam, već ima podršku (za sada još ne i javnu) zvanične srpske vlasti... Milošević je sve više izolovan, zaobilaze ga međunarodni uglednici, koji dolaze u Beograd, a Panić ga ignoriše. Ćosić uživa naklonost međunarodne zajednice i nastoji da s njom obnovi pokidane veze. Novoizabranom predsedniku Sjedinjenih Američkih Država Bilu Klintonu, početkom novembra, upućuje čestitku:

“...Izražavam duboko uverenje, gospodine predsedniče, da postoji obostrani interes za svestran razvoj međusobnih odnosa u skladu sa tradicionalnim prijateljstvom i savezništvom naših naroda...”

Ali iz sveta teško i jedva stiže, na kašičicu, neki dobar glas.

Na konferenciji za štampu (5. novembra) Ćosić kaže da se neće kandidovati za predsednika Srbije na izborima koji predstoje. Smatra da je povratak Jugoslavije u svetsku zajednicu prvo, životno pitanje, jer “živimo u svojevrsnom koncentracionom logoru kao zemlja kažnjenog i izolovanog naroda”. Ne krije da je nespokojan kad je o budućnosti reč...

Otputovao je u Ženevu, na poziv Sajrusa Vensa i lorda Dejvida Ovena, 6. novembra. Razgovaraju o rešavanju jugoslovenske krize, a pre svega o zaustavljanju rata u Bosni.

Vojnomedicinska akademija je 8. novembra saopštila da je predsednik Jugoslavije Dobrica Ćosić “podvrgnut lakšoj hirurškoj intervenciji na prostati... intervencija je više puta odlagana zbog neodložnih državnih poslova”.

Filozof Ljubomir Tadić u intervjuu “Večernjim novostima” kaže da Dobrica Ćosić “daje ravnotežu svim neumerenostima, razlikuje se od Miloševića i Panića, jedini je faktor stabilnosti, on je mudar čovek koji je proživeo razna iskustva”.

Ćosić dobija nagradu “Skender Kulenović” za “monumentalno prozno delo u kome je na epski način izražena drama srpskog naroda”, kako je rekao Mladen Oljača, predsednik Odbora književnih susreta na Kozari.

Jedanaestog novembra piše generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Butrosu Galiju apelujući na Savet bezbednosti i Evropsku zajednicu da odmah izvrše pritisak na Hrvatsku i Muslimane u Bosni i Hercegovini da neodložno prekinu borbena dejstva u istočnoj Hercegovini. U suprotnom, Vojska Jugoslavije će biti prinuđena da preduzme energične mere za zaštitu srpskog naroda.

“Borba” (13. novembra) piše, pozivajući se na poverljive izvore, da Služba državne bezbednosti Srbije prisluškuje Dobricu Ćosića otkako je na dužnosti predsednika Jugoslavije.

Jara Ribnikar u “Politici”, između ostalog, govori o Ćosiću (21. novembra):

“Ja se divim poštenju i hrabrosti Dobrice Ćosića, poželela bih da bog da da on izdrži, jer on je nada svih nas. On je do kraja pošten da je to za divljenje...”

Matija Bećković iznosi u “Dugi” (21. novembra):

“Ćosić vuče iznuđene poteze. Te poteze je znao čim je pristao da preuzme završnicu... Po meni, to je hrabrost... Koliko vidim, između njega i Miloševića je otvoren sukob...”

Krajem novembra i početkom decembra u Jugoslaviji, na Ćosićev poziv, boravi nobelovac Eli Vizel (Nobelova nagrada za mir 1986), čovek koji je preživeo logore Aušvic i Buhenvald, neku godinu mlađi od Ćosića. Posle boravka u logoru Manjača, u Sarajevu i izbegličkom centru kraj Kragujevca, apelovao je na sve u Jugoslaviji i zemljama bivše Jugoslavije da unesu malo razuma u svoja srca. Na konferenciji za štampu, koju je održao Vizel, govorio je i Ćosić:

“Znam da je ljudska patnja daleko šira, viša i dublja od svake naše istine i svake naše reči. Hoću da verujem da ste nešto od te velike ljudske patnje i nesreće videli, nešto naslutili i da će vaša imaginacija tu sliku da učini potpunijom.”

Vizel, Jevrejin sa granice Mađarske i Rumunije, koji živi u Americi, kada je napustio našu zemlju, za sve nedaće i nevolje optužio je uglavnom Srbe...

Slobodane, daj ostavku


Predsednik zahteva da se formira vlada narodnog spasa. Skupština SR Jugoslavije izglasala nepoverenje Milanu Paniću

Franjo Tuđman, Dobrica Ćosić i Sajrus Vens

Nastavci

1. Brozov kult uništen 2. Pod teretom prošlosti 3. Odlazak bivše braće 4. Roman jednog svedoka 5. Udarci sleva i zdesna 6. Svedok srpske tragike 7. I partizan i disident 8. Rovovi budućih ratova 9. Aplauzi šefu države 10. Kojim putem iz tmuše 11. Sve dalje od Miloševića 12. Zemlja kažnjenog naroda 13. Slobodane, daj ostavku 14. Na nišanu radikala! 15. Dva srpska rata i mira 16. Mir bez ucena i diktata 17. Obruč oko predsednika

http://www.novosti.rs/upload/images/2011/13/1501/feljton-cosic.jpg

18. Glas miran, reči teške

Srodne teme


ĆOSIĆ je u Palati federacije 2. decembra primio najuglednije srpske pisce sa Kosova (Petra Sarića, Darinku Jevrić, Radoslava Zlatanovića, Slobodana Kostića, Radosava Stojanovića, Acu Rakočevića i Jordana Ristića) i razgovarao o njihovom viđenju stanja na Kosovu, ali i o njihovim utiscima posle boravka u Hercegovini. Ćosić je rekao:

“Nama je sve napadnuto, a ne znamo šta nam je važnije da branimo. Ne znamo ni na kom se frontu može sve izgubiti. Kad sam jednom rekao da se treba sagnuti, to možda nekima deluje kao klonuće. Ali to ne znači to. Ja sam rekao: ’Sagnuti se, ali ne kleknuti, jer je odnos snaga u svetu takav da se moraju davati neki ustupci, da se ponekad mora dati ruka da se ne bi dala glava. Spas je u trpljenju, upornosti, racionalnosti, pameti...’”

Dva vodeća tehnička instituta u Jugoslaviji, “Vinču” i “Mihajlo Pupin”, posetio je 14. decembra i razgovarao sa naučnim radnicima, naglašavajući da “nismo spremni da prihvatimo političke ucene i ultimatume, i mešanje u naše unutrašnje stvari...”

I PAMET I HRABROST OSMOG decembra 1992. Ćosić je posetio Komandu Prve armije, u Klubu Vojske Jugoslavije govorio o državnim i nacionalnim ciljevima, teškoj situaciji u zemlji, međunarodnim pretnjama, prilikama u Jugoslaviji, kao i o potrebi transformacije i detitoizacije armije. Apelovao je na starešine: “Danas su nam potrebni pamet, trezvenost i hrabrost”.

U intervjuu švedskom dnevnom listu “Svenska dagbladet” najavljuje da će se “ukoliko na predstojećim izborima ne pobede demokratske snage, odmah povući sa funkcije...” Najavio je ostavku!

Izbori su održani (prevremeni) u nedelju 20. decembra. Ćosić i supruga Božica glasali su u Mesnoj zajednici 4. jul na Dedinju. Na pitanje novinara da li je proteklu noć mirno spavao, odgovorio je kratko:

“Jesam, malo sam spavao, ali dobro. Bio sam sinoć na slavi” (Sveti Nikola)...

Milošević je pobedio u Srbiji. Dobio je 55,6 odsto glasova, bez pravog protivkandidata.

U palati Federacije Ćosić je 26. decembra primio patrijarha srpskog gospodina Pavla. Posle razgovora, novinarima je rekao:

“Neću podneti ostavku, zasad... Ostaću da primam udarce sve dotle dok ne procenim da ću podnošenjem ostavke bolje služiti svom narodu...”

Ostanak na funkciji predsednika Jugoslavije Ćosiću je savetovao i poglavar Srpske pravoslavne crkve. Poslušao ga je. Bulatović i Đukanović su mu rekli da njegova ostavka dovodi u pitanje opstanak Crne Gore u Jugoslaviji.

Miloševiću je uputio čestitku.

U Ženevi je 28. decembra u Palati nacija. Razgovara sa Butrosom Galijem, Franjom Tuđmanom, Sajrusom Vensom, lordom Ovenom i šefom ruske diplomatije Andrejom Kozirjevom. Ćosić smatra da je donekle otklonjena opasnost da Jugoslavija bude bombardovana zbog rata u Bosni i Hercegovini... A lord Oven na konferenciji za štampu izjavljuje: “Predsednik Ćosić je intelektualna zvezda u Ženevi...”

Skupština SRJ izglasala je 29. decembra nepoverenje predsedniku Vlade SRJ Milanu Paniću.

U novogodišnjem NIN-u 1993. godine, u anketi “Ćosić posle izbora”, građani misle (66,5 odsto anketiranih) da će Ćosić pokušati da pomiri vlast i opoziciju. Njegov nekadašnji bliski prijatelj dr Kosta Čavoški veli da je Ćosić “najvećma odgovoran za neregularnost održanih izbora, jer ih je raspisao iako je unapred znao da nisu obezbeđeni svi neophodni uslovi da ti izbori budu uistinu regularni”, a opoziciju je podržao “mlako i beskrvno, tako da je od toga bilo više štete nego koristi”.

Dragoljub Mićunović smatra da bi Dobrica Ćosić pobedio da se kandidovao za predsednika Srbije. Vojislav Šešelj je zahvalio Ćosiću što ga je pred izbore napao, što ga je nazvao ekstremistom (“Mislim da nam je to donelo dosta glasova.”), dok je Vuk Drašković kazao da “nisu protekla ni dva dana od izbora, a vođa fašista (Šešelj) je neukusno i primitivno išamarao samog Ćosića...”

Ćosić je u novogodišnjoj noći posetio ranjenike na Vojnomedicinskoj akademiji, i tom prilikom je rekao:

“Predsednik Republike noćas ne treba i ne može da bude tamo gde se igra, gde se peva, gde se ljudi vesele... Poverovao sam da su u ovoj kući ljudi koji pate, mladići koji su svoje živote žrtvovali slobodi, otadžbini, zajednici, opstajanju našeg naroda. Smatrao sam svojom dužnošću da noćas neki trenutak budem sa njima...”

Na VMA je te noći, na raznim odeljenjima, bilo 230 ranjenika, mladih ljudi iz raznih krajeva Jugoslavije, sa ranama od snajpera, mitraljeza, mina i dum-dum metaka.

Na Badnje veče Ćosić se preko Radio-televizije Srbije obratio naciji, pred odlazak u Ženevu, na nove razgovore o situaciji u bivšoj Jugoslaviji. Rekao je:

“Nikad nam nije bilo teže, ali ima nade...”

Slobodanu Miloševiću upućuje otvoren poziv da podnese ostavku i da se formira vlada narodnog spasa:

“Ako to ne uradimo sutra, prekosutra će biti kasno...”

Radikali prete da će pokrenuti inicijativu za Ćosićevo razrešenje! Socijalisti ih prećutno podržavaju.

Po povratku iz Ženeve, sa pregovora, 12. januara, Dobrica Ćosić je ponovo izjavio “da ima nade”, napominjući:

“Okolnosti su me primorale da se u Palati nacija, takoreći pred celim svetom, ne saglasim sa svojom braćom iz Bosne i Hercegovine, sa predstavnicima Srba iz BiH. Ta nesaglasnost nije nesaglasnost u cilju nerazumevanja ili neodobravanja njihove oslobodilačke borbe. To neslaganje je u taktici borbe za ostvarivanje demokratskih i ljudskih prava Srba u Bosni...”

Novinari u svetu pišu o Ćosiću kao o “balkanskom Havelu u Brozovoj kancelariji”.

Na nišanu radikala!


Predsedniku život zagorčava i deo crkve sa vladikom Atanasijem na čelu. Otkriva da jedva čeka da se vrati pisanju

Mihajlo Marković i Dobrica Ćosić na Zlatiboru

Nastavci

1. Brozov kult uništen 2. Pod teretom prošlosti 3. Odlazak bivše braće 4. Roman jednog svedoka 5. Udarci sleva i zdesna 6. Svedok srpske tragike 7. I partizan i disident 8. Rovovi budućih ratova 9. Aplauzi šefu države

http://www.novosti.rs/upload/images/2011/13/1601n/feljton-markovic-cosic.jpg

10. Kojim putem iz tmuše 11. Sve dalje od Miloševića 12. Zemlja kažnjenog naroda 13. Slobodane, daj ostavku 14. Na nišanu radikala! 15. Dva srpska rata i mira 16. Mir bez ucena i diktata 17. Obruč oko predsednika 18. Glas miran, reči teške

Srodne teme


OD Saveta bezbednosti Ćosić traži da energično osudi hrvatsku agresiju na Krajinu i naglašava da "nema mira u Bosni i Hercegovini ako nema mira u Krajini". Američkom predsedniku Klintonu upućuje ličnu poruku povodom agresije Hrvatske na Republiku Srpsku Krajinu.

Putuje u Atinu 27. januara gde sa predsednikom Grčke Konstantinom Karamanlisom i premijerom Konstantinom Micotakisom razgovara o drami Jugoslavije i prilikama u regionu. Dobija podršku Grčke u svojim nastojanjima.

StiŽe isto veče u Beograd na Svetosavsku akademiju u Sava centru. Nedeljna "Borba" objavljuje ovakav komentar:

"Dobrica Ćosić! Potpuno usamljen, praktično i bez vlade, i bez parlamenta, postao je meta žestoke unakrsne vatre i, po svemu sudeći, označen kao sledeći kapitalac za odstrel. Radikali ga već odavno drže na nišanu, ali ne samo oni. A on na sve to mudro ćuti. Dozvoljava da ga izvesna gospoda i drugovi blate, prozivaju najgorim, često i vulgarnim, rečnikom, lepe mu najgroznije etikete, nazivaju ga čak i lažovom i izdajnikom. Zašto uvaženi predsednik javno i jasno ne raskrinka pozadinu, svrhu i cilj svih tih silnih, neodmerenih i grubih napada, ne samo na njegovu ličnost, već i na funkciju predsednika države?..."

ĆOSIĆEVE POSVETE DRAGOM Branku Ćopiću, njegovom čovekoljublju u svim vremenima, njegovom jedinstvenom daru da opeva, otuguje, ožali i nasmeje narod i obesmrti mu dušu; njegovoj blagoj i drugarskoj podršci u danima mojih sumnji - odano i s prijateljstvom. juni 1972. ("Vreme smrti") SRPSKOJ carskoj lavri, manastiru Hilandaru, neugaslom baštiniku srpske kulture, sa poštovanjem aprila 1976. ("Vreme smrti") AKO je ovo sedmo izdanje malo bolje od svih šest, onda je dragi moj Borislave, to i tvoja zasluga. Hvala ti! "Vreme smrti" Borislavu Mihajloviću Mihizu

NIN, ipak, piše, istim povodom:

"... Sama okolnost da se u javnosti raspreda priča o Ćosiću i Šešelju, mora biti neprijatna prvome. Po rangu i ambicijama "ocu nacije" bi mogao da bude ravnopravan junak u pripovesti - Slobodan Milošević. No, predsednik Srbije se, izgleda, pokazao suviše vešt i za mudraca Velike Drenove. Prvo je jesenas Milošević bio u defanzivi, onda se neko vreme borba činila ravnopravnom, da bi sad Ćosiću odjednom ostalo da se rve sa Šešeljem..."

ĆosiĆu život zagorčava i deo Srpske pravoslavne crkve. Vladika zahumsko-hercegovački Atanasije Jeftić u tome prednjači. I on Ćosića kalpi po novinama, na šta mu Ćosić šalje poruku:

"...Sramotu srpskom narodu ne nanosi samo njegova politička vlast sa Dedinja, Pala i Trebinja, kako kažete, nego i crkvena vlast iz vladičanskih dvorova i domova, kako ne govorite. Znamo takvu vlast obojica. Žalim samo što se Vi u monaškoj bogougodnosti ne upitate: niste li Vi među takvim grešnicima i nesrećnicima? Ja bezbožnik, moliću se Tvorcu da se u Vašem srcu mržnja potisne ljubavlju i oholost smernošću".

Patrijarh Pavle se umešao i poslao Ćosiću ličnu poruku:

"... Kraj tolikih nevolja i nesreća koje se narodu našem množe, i prete da budu sve gore i gore, zar nam i ovo još treba? Zar kobni naši razdori treba da uđu i među ljude u kojima srpski narod gleda ličnosti vredne najvećeg poštovanja i za njihove različite, ali jednako važne službe u ovakvom vremenu.

DRAGOCENE OSOBINE "... Dobrica je imao neke dragocene osobine koje je zadržao kroz ceo život i koje sam uvek cenio. On je bio izuzetno veliki radnik. Čovek ogromne intelektualne radoznalosti, on je mnogo i stalno čitao i po svojoj opštoj kulturi prevazišao je mnoge intelektualce koji su u ranoj mladosti imali neuporedivo bolje uslove za obrazovanje... U neposrednim odnosima s drugim ljudima on je retko dobrog srca, pun obzira, uvek spreman da pomogne i to ne samo prijateljima, nego i potpuno nepoznatim ljudima... Uvek smo bili na neki način angažovani. Razlikovali smo se po mentalitetu - on rođeni pesimist, uvek svestan mračnih strana života, ja optimist..." Mihailo Marković, "Juriš na nebo"

Vaša je namera da stojim između vas, ja bih da stojim sa vama i zato Vam predlažem, dragi Dobrice Ćosiću, da se utroje, ili samo sa najužim vašim zajedničkim prijateljima, nađemo u Patrijaršiji, kada to najbolje bude odgovaralo i Vama i Vladiki... Uveren da se oporavljate, ostajem u molitvama za Vaše zdravlje i za Vaša nastojanja na dužnostima koje Vas očekuju, Vaš..."

U vodećem mađarskom dnevniku "Nepsabadšag" Ćosić (13. februara) kaže:

"Jedva čekam da ponovo budem pisac..."

Toga dana u Brankovini je sahranjena pesnikinja Desanka Maksimović. Ćosić se od nje oprašta rečima:

"... U dvadeset vekova od Hristovog rođenja, Desanki Maksimović pripada jedan ceo vek. Rodila se u devetnaestom da časno odživi i lirski odsluži dvadeseti - svoj, čovečiji srpski vek. U svetskoj

kulturi ne znamo većeg pesnika sa dužim i plodnijim životom u ovom veku. A to je ’vek-zver’, vek u kome su ljudi, ’na žrtvu ko jagnje’, prineli teme života i sveta, vek u koje je, zaista, najopasnije biti čovek... Laka Ti zemlja tvoje Brankovine. Laka ti noć, Desanka!"

Šesnaestog februara prisustvuje svečanoj sednici Matice srpske u Novom Sadu, zajedno sa suprugom, a potom je na večeri kod Boška Petrovića, predsednika Matice.

Dva srpska rata i mira


Laži su uvek efikasnije od istina, odgovara francuskom sociologu Morenu. Žestok napad u "Pari maču" na Havela i Kušnera

Sa Sajrusom Vensom i lordom Ovenom

Nastavci

1. Brozov kult uništen 2. Pod teretom prošlosti 3. Odlazak bivše braće 4. Roman jednog svedoka 5. Udarci sleva i zdesna 6. Svedok srpske tragike 7. I partizan i disident 8. Rovovi budućih ratova 9. Aplauzi šefu države 10. Kojim putem iz tmuše 11. Sve dalje od Miloševića 12. Zemlja kažnjenog naroda 13. Slobodane, daj ostavku 14. Na nišanu radikala! 15. Dva srpska rata i mira 16. Mir bez ucena i diktata 17. Obruč oko predsednika

http://www.novosti.rs/upload/images/2011/13/1701n/feljton-Vens.jpg

18. Glas miran, reči teške

Srodne teme


PARISKI dnevnik "Mond" objavljuje i pismo Dobrice Ćosića upućeno kao odgovor poznatom francuskom sociologu i intelektualcu Edgaru Morenu, koji je u ovom listu štampao (20. januara) tekst "Vreme smrti i zla". Moren piše:

"Predsednik Jugoslavije Dobrica Ćosić pisac je dva remek-dela evropske književnosti koja su, istovremeno, dva rata i mira srpskog naroda. 'Vreme smrti' govori o patnjama kroz koje su prošli Srbi za vreme rata 1914. godine, zlostavljanju i svireposti kojima su bili podvrgnuti od strane austrougarske vojske. 'Vreme zla' govori o pustošima koje je prouzrokovao staljinski fanatizam i ludilo nečovečnosti do kojih su došli njegovi junaci Petar Bajević, Bogdan Dragović, njegov sin Vladimir, dok Ivan Katić, portparol pisca, nastoji da se odupre okrutnosti i gluposti.

Ipak je pod predsedništvom ovog izvanrednog pisca i pod rukovodstvom Miloševića Srbiji doneto novo vreme zla i novo vreme smrti. I zato, u ime dela njegove prošlosti, želim da mu kažem sledeće:

Dobrice Ćosiću, da li ste postali novi Petar Bajević, Bogdan Dragović srpskog nacionalizma? Mislite li Vi da problem srpskih manjina treba da se rešava mačem i vatrom i uništenjem Bosne i Hercegovine? Mislite li vi da je dobro za srpski narod da osvoji životni prostor sa kojeg su oterani oni koji etnički nisu čisti Srbi? Da li ste upoznati sa strašnim pričama o pokoljima, silovanjima, pogubljenjima, koje su potvrdile međunarodne istražne komisije i bezbrojni, evropski svedoci koje prevazilaze Vaše sopstvene priče iz 'Vremena smrti'. Da li ćete sebi dati za pravo da deportujete sa Kosova stanovništvo, koje je u većini postalo albansko?... Ogromna istorijska odgovornost leži na Vama... Znajte, Dobrice Ćosiću, da je još veoma kratko na Vama da preokrenete sudbinu."

DIJALOG SA BUDIMPEŠTOM U UGLEDNOM mađarskom dnevniku "Mađar hirlap", Đerđ Konrad, vodeći pisac ove zemlje, govori o svome razgovoru koji je tih dana imao u Beogradu sa Dobricom Ćosićem o poboljšanju srpsko-mađarskih odnosa. On je posebno istakao Ćosićevu spremnost da se reše svi otvoreni problemi mađarske manjine u Vojvodini i da se otvori prijateljski dijalog Beograd - Budimpešta.

Neprijatno otvoreno pismo od uglednog čoveka sa Zapada, autora knjiga "Duh vremena", "Kako izaći iz HH veka" i "Kako misliti Evropu".

U svome odgovoru, nazvanom "Vreme smrti, zla i goreg!", Ćosić kaže:

"... Naše životno pitanje u ovom času glasi: kao narod, kao društvo, kao država republika Srbije i Crne Gore, imamo li snage i pameti da pobedimo najpre svoja zla, a potom ona tuđa koja su nas opkolila?... Stare ideološke zablude, i kod nas i oko nas, danas se prikrivaju nacionalnom ideologijom, a ona se pretvara u nacionalističku, sa šovinističkim motivima. Takva ideologija preti balkanskim zemljama... Ako pratite događaje, mogli ste se uveriti kako ste i sami sebi učinili nepravdu prihvatajući za gotovo mišljenje masmedijski stereotip o Srbima koji 'mačem, vatrom i etničkim čišćenjem' uništavaju Bosnu i Hercegovinu...

Koja komisija, dragi prijatelju, koji svedoci, na osnovu kakvih i od koga utvrđenih dokaza? Zar iole ozbiljnim i pouzdanim možete smatrati nešto što je samo tvrdnja i to samo jedne, muslimansko-katoličke strane u ovom opštem ludilu od verskog, građanskog, međuetničkog rata? I sami znate da su laži uvek jednostavnije od istina i, naravno, efikasnije. Verujem da bismo se manje razlikovali i u mišljenjima kada bismo ih otvoreno i strpljivo razložili na jednom skupu evropskih intelektualaca za koji se, kako saznajem, zalaže Edgar Moren. Ja bih ga svesrdno pozdravio i podržao..."

Matija Bećković, novosadskom listu "Indeks":

"Sve manje shvatam Dobricu Ćosića... Ako Dobrica Ćosić dozvoli to poniženje da ga Šešelj obara, a Slobodan Milošević spasava, onda je on sam odabrao svoju sudbinu..."

Rumunskom listu "Adaverul" pred posetu Rumuniji, Ćosić kaže:

"Nosi me 'balkanska košava'. Ona sada vitla po Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji; ali, čini mi se, preti da zavitla i nad Balkanom..."

Poslednjih dana februara Dobrica Ćosić je boravio u Bukureštu. Razgovarao je sa najvišim državnim rukovodiocima ove zemlje i dočekan je najvišim počastima. On je naglasio da je "srpsko prijateljstvo sa Rumunijom istorijsko čudo" i da bi dobro došla posrednička uloga Bukurešta u traženju rešenja za jugoslovensku krizu".

"Mond" objavljuje belešku:

"Dobrica Ćosić, predsednik nove Jugoslavije (Srbija i Crna Gora), nepriznate od međunarodne zajednice, žestoko je u intervjuu objavljenom u 'Pari maču' od četvrtka 25. februara, napao svog češkog pandana Vaclava Havela, Bernara Kušnera i francuske intelektualce Alena Finkelkrauta i Bernara Anrija Levija."

O Vaclavu Havelu, pristalici vojne intervencije u Bosni i Hercegovini, rekao je:

"To nije neko koga mogu smatrati ozbiljnim političkim čovekom, a još manje humanistom i pristalicom mira. On je, jednostavno, ratoborni kosmopolita; ratnički duh g. Havela, koji se pokriva baršunastom revolucijom predstavlja intelektualni i moralni skandal."

Gospodin Ćosić takođe želi da živi u jednoj Evropi "bez Bernara Kušnera", francuskog ministra za zdravlje i humanitarne akcije, i bez nekih intelektualaca koji su vodili kampanju protiv "srpskih nedela" u Bosni.

"Kada bih mogao da biram kontinent na kome ne bi bilo Finkelkrauta, Bernara Anrija Levija, Kušnera, nemačkih novinara, Si-En-Ena...", nastavlja Ćosić. "Od Dekartove devize 'mislim, dakle jesam', oni su napravili 'ne mislim, dakle jesam'. Gospodin Ćosić takođe zamera Evropskoj zajednici i Sjedinjenim Američkim Državama to što su priznale bivše jugoslovenske republike Hrvatsku, Bosnu i Sloveniju "bez ikakvih konsultacija" i "u okviru veštačkih granica koje je Tito skrojio".

Mir bez ucena i diktata


Ako bi vođe potpisale mape iz Ženeve, nema im povratka na Pale. Dobrica Ćosić čovek dijaloga, Milošević monologa

Radovan Karadžić, Biljana Plavšić i Nikola Koljević

Nastavci

1. Brozov kult uništen 2. Pod teretom prošlosti 3. Odlazak bivše braće 4. Roman jednog svedoka 5. Udarci sleva i zdesna 6. Svedok srpske tragike 7. I partizan i disident 8. Rovovi budućih ratova 9. Aplauzi šefu države 10. Kojim putem iz tmuše 11. Sve dalje od Miloševića 12. Zemlja kažnjenog naroda 13. Slobodane, daj ostavku

http://www.novosti.rs/upload/images/2011/13/1801n/feljton-pale.jpg

14. Na nišanu radikala! 15. Dva srpska rata i mira 16. Mir bez ucena i diktata 17. Obruč oko predsednika 18. Glas miran, reči teške

Srodne teme


GRČKOJ parlamentarnoj delegaciji, 11. marta 1992. Ćosić govori o drami Jugoslavije i procesu prekompozicije Balkana.

"... I danas su spoljni faktori odlučujući u našoj sudbini... Dalekosežno nesrećna politika stranih centara moći... Mi ćemo savetovati Srbe u Bosni da prave kompromise, ali ih ne možemo primorati da prihvate diktate, da prihvate te mape kakve su nacrtane u Ženevi ili negde drugde... Uveravam vas, gospodo, kada bi Radovan Karadžić, Momčilo Krajišnik, Nikola Koljević ili bilo ko od njihovih rukovodećih ljudi sada potpisao te mape - on u Bosnu ne bi smeo da se vrati, on bi to glavom platio od svojih vojnika!"

Slobodan Rakitić, pesnik i šef poslaničke grupe DEPOS-a u Saveznom parlamentu, upozorava u "Borbi" (23. marta):

"Rasprava o poverenju Ćosiću ugrožava saveznu državu... Neke poteze koje je Ćosić napravio vladajuća partija (socijalista) je doživela kao ugrožavanje sopstvenih interesa. Recimo, njegov fleksibilniji stav u međunarodnim kontaktima. Uostalom, Ćosić je čovek dijaloga, Milošević monologa. Predsednik Ćosić je prvi rekao da je srpsko pitanje demokratsko pitanje..."

ODBIJEN PLAN O MIRU POČETKOM maja 1992. Ćosić putuje u Atinu, na razgovore o miru u Bosni. Radovan Karadžić je potpisao dokumenat o miru. Tim povodom Ćosić je boravio na Palama, zajedno sa Slobodanom Miloševićem i grčkim premijerom Micotakisom, i dao je sve od sebe da Srbe ubedi da prihvate Vens-Ovenov plan... Od Zvornika do Pala video je "ljudsku patnju i pustoš ljudskog zla..." Skupština na Palama odbila je predlog plana o miru.

Veoma su zategnuti odnosi između Ćosića i Miloševića. Dok Ćosić svoje poteze vuče javno, Milošević sve radi "ispod žita", najčešće uz podršku Šešeljevih radikala. Ozbiljni komentatori upozoravaju da se vodi borba "prsa u prsa". Istraživanje javnog mnjenja koje je obavila "Borba" pokazuje da je Dobrica Ćosić najpopularniji političar u Jugoslaviji, Milošević je na drugom mestu, a Vuk Drašković na poslednjem, desetom.

Glavna zamerka Ćosiću (radikala i socijalista) jeste "što je potpao pod uticaj ljudi koji nisu zastupali srpski nacionalni interes"!

Boško Petrović, predsednik Matice srpske, izjavljuje:

"Sve što je Ćosić učinio u kriznom vremenu, za pohvalu je..."

Nikola Milošević, ugledni intelektualac, čelnik male, Liberalne stranke, međutim, misli drugačije:

"Ćosić nije ništa bitnije izmenio nabolje... Valja reći da su ovlašćenja Dobrice Ćosića takve prirode da on sam, sve i da je to zbilja iskreno želeo, nije mogao bitnije uticati ni na unutrašnju ni na spoljnu politiku zemlje..."

Na samom početku aprila Dobrica Ćosić je doputovao u Brisel, gde je za govornicom Saveta za spoljnu politiku Evropskog parlamenta govorio o namerama Savezne Republike Jugoslavije i međunarodnim zabludama o njenom podgrevanju rata, koje su dovele do sankcija prema Srbiji i Crnoj Gori, kakve nije doživela nijedna evropska zemlja do sada. On smatra da je do mira na prostorima bivše Jugoslavije mogućno doći samo bez ucena i sankcija. Tri najveća dnevna lista u Briselu istovremeno su objavila intervju sa Ćosićem. U Evropskom parlamentu je strpljivo i argumentovano, ali i emotivno, govorio o tragičnoj jugoslovenskoj krizi, ali i nadi da se kriza prevaziđe.

Po povratku u zemlju, posle dvodnevne posete Briselu, on je rekao:

"Previše sam pričao u Briselu..."

Za tako kratko vreme nikad nije dao toliko intervjua - ravno sedam! Bio je centralna medijska ličnost.

Savezna vlada donela je odluku da se 1993. (u kojoj se navršava sto godina od rođenja jednog od najvećih srpskih pisaca Miloša Crnjanskog) proglasi godinom Crnjanskog. Na čelo Odbora za obeležavanje ove godišnjice Vlada je imenovala Dobricu Ćosića.

Pariski magazin "Pari mač", prikazujući Ćosićev roman "Koreni", koji je na francuskom jeziku objavila kuća "L’Age d’Homme" piše da "misao i blistavi stil Dobricu Ćosića čine srpskim Viktorom Igoom..."

Predsedniku Ministarskog saveta Evropske zajednice (ministru inostranih poslova Danske N. H. Petersenu) Ćosić upućuje poruku u kojoj, između ostalog, kaže:

"Dali smo dokaz o svojim mirotvornim ciljevima... Ne razumem u ime kog političkog, moralnog i evropskog načela jedan narod treba da bude kažnjen najtežom kaznom zato što njegovi politički predstavnici ne mogu da ubede deo svog naroda, i to u drugoj državi, Bosni, da ne brani goli život i pravo na opstanak..."

U palati Federacije 6. aprila razgovara sa grčkim premijerom Micotakisom o prevladavanju muka u kojima su se našle Srbija i Crna Gora, računajući da u Atini bolje nego u ostalim evropskim prestonicama poznaju i razumeju prilike na Balkanu.

Sedmog aprila Ćosić je u centralnoj aleji Kalemegdana otkrio spomenik pesniku Jovanu Dučiću (rad vajara Rista Stijovića).

Prima specijalne izaslanike američkog predsednika Klintona i ruskog predsednika Jeljcina. Ubeđuje ih u složenost jugoslovenske krize i u to da u čitavoj drami Srbi ne mogu biti jedini krivci...

Stiže i da čestita 80. rođendan dvojici svojih prijatelja i kolega po peru (15. aprila): Tanasiju Mladenoviću i Erihu Košu. Patrijarhu Pavlu čestita veliki hrišćanski praznik Vaskrs, i naglašava:

"Ponosan sam što sam Vaš savremenik i skromni sledbenik u službi ljudima i srpskom narodu. Sa takvim osećanjima primite, Vaša Svetosti, moje iskrene pozdrave i želje za dobro zdravlje i dobrobit Srpske crkve i njenog naroda".

Patrijarh Pavle, inače, u povremenim razgovorima i konsultacijama sa vodećim srpskim intelektualcima, piscima i istoričarima, kulturnim, javnim radnicima iz raznih oblasti umetničkog i naučnog života, uvek se obraćao i Dobrici Ćosiću do čijeg je mišljenja veoma držao.

Obruč oko predsednika


Raspravu o smeni pokrenuli radikali, a podržali socijalisti. Kosovo treba podeliti i trajno rešiti antagonizme

Na pešačkom prelazu ispred Savezne skupštine

Nastavci

1. Brozov kult uništen 2. Pod teretom prošlosti 3. Odlazak bivše braće 4. Roman jednog svedoka 5. Udarci sleva i zdesna 6. Svedok srpske tragike

http://www.novosti.rs/upload/images/2011/13/1901n/feljton-dobrica.jpg

7. I partizan i disident 8. Rovovi budućih ratova 9. Aplauzi šefu države 10. Kojim putem iz tmuše 11. Sve dalje od Miloševića 12. Zemlja kažnjenog naroda 13. Slobodane, daj ostavku 14. Na nišanu radikala! 15. Dva srpska rata i mira 16. Mir bez ucena i diktata 17. Obruč oko predsednika 18. Glas miran, reči teške

Srodne teme


U BANJALUCI, u centru grada, nepoznati ekstremisti, u osvit zore srušili su čuvenu Ferhat-pašinu džamiju, staru četiri veka! Ćosić izjavljuje:

"U stihiji bezumlja koje hara Bosnom i Hercegovinom, gde sa ljudima ginu i deca, a sa kućama ruše se i bogomolje i groblja, što čine sve tri strane u tom međunacionalnom, verskom i građanskom ratu, rušenje Ferhat-pašine džamije i Arnaudija džamije predstavlja poslednju opomenu svim razumnim i odgovornim ljudima u svim zaraćenim nacijama da odlučno, svim sredstvima i odmah, obustave rat i razaranja. Očekujem da će vlasti u Banjaluci preduzeti sve da se otkriju i kazne počinioci tog varvarskog čina."

Povodom Dana pobede, 9. maja, Ćosić je položio venac na Grob neznanog junaka na Avali. U knjigu utisaka upisao je:

"S dubokom poštom klanjam se senima palih ratnika svih oslobodilačkih ratova Srbije i Crne Gore i senima palih boraca antifašističkog rata u Drugom svetskom ratu. Danas, na Dan pobede antihitlerovske koalicije nad fašizmom, ponavljam zavet mnogih naraštaja Srbije i Crne Gore: hleb i sloboda jedno su nama."

EKSTREMISTI PRETE NA pitanje novinara italijanskog lista "Manifesto", o ekstremnim grupama u Jugoslaviji i opasnosti od njih, Ćosić kaže: "Nacionalistički ekstremizam jača i preti svojom agresijom svim narodima koji učestvuju u građanskom ratu u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Moje je uverenje da je Šešelj sa svojim ratoborstvom i političkim ekstremizmom u ovim danima mnogo izgubio u Srbiji i Crnoj Gori. Njegov uticaj je u naglom padu i ograničen je na određen socijalni sloj i izbegličku populaciju... Svaki ekstremizam se hrani kolektivnim osećanjem nepravde..."

Dva i po sata sa Ćosićem u Beogradu razgovara (19. maja) predsednik Rumunije Jon Ilijesku. Ćosić u razgovoru težište stavlja na budućnost - vreme posle mira, posle blokade; pominje buduću podunavsku transverzalu Rajna-Majna-Dunav...

No, i šira javnost vidi da je Ćosić u zapećku što se tiče državnih medija, a naročito Radio-televizije Srbije. Milorad Vučelić, direktor ove moćne, najmoćnije medijske kuće u zemlji, okreće mu leđa, iako je donedavno bio blizak s njim. Vesti o Ćosiću i njegovim državničkim aktivnostima dospevaju pri kraju udarnog TV dnevnika u pola osam! Vidljivo je ignorisanje šefa države, kao i favorizovanje svakog gesta predsednika Srbije Slobodana Miloševića.

Obruč oko Ćosića se steže.

Poslednji intervju koji je dao kao predsednik Jugoslavije bio je poslednjih dana maja, bugarskoj televiziji.

"Ukidanje sankcija je i balkansko i istočnoevropsko pitanje..."

A poslednje saopštenje iz njegovog kabineta odnosilo se na kritiku stanja u zdravstvu, pojavu korupcije (u razgovoru sa delegacijom Sanitetske uprave Vojske Jugoslavije, 25. maja).

Prvog juna u jedan čas posle ponoći Skupština Jugoslavije razrešila je dužnosti predsednika SRJ Dobricu Ćosića. Odluka je doneta tajnim glasanjem. U Veću građana za tu odluku izjasnilo se 75 poslanika, protiv je bilo 34, a 10 listića, od 119, bilo je nevažećih. U Veću republika 22 poslanika je glasalo za razrešenje, 10 ih je bilo protiv, a četiri listića su bila nevažeća. Poslanici su, kako je rečeno, utvrdili da je Ćosić povredio Ustav.

Odluka je doneta nakon devetočasovne rasprave, koju su pokrenuli radikali Vojislava Šešelja, a podržali socijalisti Srbije i Crne Gore. Ćosić nije prisustvovao raspravi. Odluku je dočekao u svom domu, sa svojom porodicom, jer je znao njen ishod.

Kući je stigao opet taksijem, žutim!

Javnost je bila u šoku. Neizvesnost je potpuna. Ćosić je otišao, šta dolazi? I u svetu je ova odluka jugoslovenskog parlamenta dočekana kao grom iz vedra neba i sa velikom zabrinutošću i strahom od desnog skretanja.

Neposredno pred smenjivanje Ćosić je u intervjuu Adamu Mihnjiku, uglednom poljskom piscu i uredniku varšavskog lista "Gazeta viborča", rekao:

"Svet je prema Srbiji okrutan i nije spreman ni zainteresovan da sagleda njenu istinu... Jugoslavija je još od 1962. ili 1963. godine počela da se raspada, pretvarajući se od federacije u konfederaciju. Jer sve komunističke partije u republikama, naročito slovenačka i hrvatska, bile su prikriveno nacionalističke, skrivale su nacionalizam pod koncepcijom samoupravljanja. Najveću odanost ideji jugoslovenstva izražavala je srpska partija...

"Tri godine sam potrošio na stvaranje jugoslovenske opozicije, pre svega u Beogradu i Ljubljani, jer je Zagreb bio demoralizovan i nepripremljen za bilo kakvu jugoslovensku opciju. Verovao sam da beogradski i ljubljanski intelektualci mogu inspirisati reforme jugoslovenskog društva. Ali ništa od toga nije ispalo. Svi slovenački intelektualci bili su nacionalisti, a mnogi šovinisti, prikriveni ili otvoreni..."

Narednih dana i meseci, pa i godina, na Ćosića će se sručiti "opozicionarska bujica ponižavanja, kleveta, likovanja, pametovanja, negativnih procena" svih njegovih osobina. Pravi, tipičan srpski zverinjak. A on sam se ispoveda u svom dnevniku:

"Moj glavni cilj je bio podstaći promene u društvu i državi, spasti državno jedinstvo Srbije i Crne Gore, ostvariti mir... Šta sam uradio? U unutrašnjoj politici malo... Trudio sam se da budem uzor demokratizma i državničke skromnosti. Radio sam i po petnaest sati dnevno... pa ipak nije bilo uslova da svoj nacionalni i državni program razvijem i u potpunijem vidu obznanim narodu..."

Ćosić otvoreno kaže:

"Skoro dve decenije sam ubeđen da Kosovo treba podeliti i trajno rešiti albansko-srpske antagonizme, a pritom spasti Pećku patrijaršiju, Dečane, Gračanicu... po atoskom modelu u grčkoj državi..."

U državi i društvu - opšti je haos. Njega muči sutrašnjica Srbije - jer ona ubrzano propada.

"Gotovo čitavo društvo razbolelo se od nerada, lopovluka, nepoštenja, kriminala..."

Glas miran, reči teške


"Đornale": Najveći srpski pisac živi u svojoj kući prepunoj knjiga. Neka krst kneza Lazara ostane u Gračanici

Dobrica Ćosić

Nastavci



Srodne teme


ĆOSIĆ se potpuno predaje pisanju romana o Ivanu Katiću - "Vreme vlasti". "O bedi koja kuca na sve strane", o prilikama najčešće razgovara sa Mihailom Markovićem, Tanasijem Mladenovićem, svojim kumom Antonijem Isakovićem... Dotiču se u tim razgovorima i pisaca, njihovog ponašanja, života. Po njemu:"Crnjanski nije bio čovek uzor; on je pisac uzor... Dar ne prati vrline. Dar potčinjava vrline... I Njegoš i Vuk, i Crnjanski i Andrić, i Dučić i Stanković, i Nastasijević i Popa, toliko su veliki i značajni da im nijedna istina ne može da naudi i osenči veličinu..."Pred Vidovdan, 24. juna, u Prištini je saopšteno da je Dobrici Ćosiću dodeljena književna nagrada "Zlatni krst kneza Lazara". Ovo priznanje ranijih godina dobili su Desanka Maksimović, Matija Bećković i Ljubomir Simović. Ćosić nije došao 27. juna u Gračanicu da primi priznanje. Zahvalio se na nagradi i rekao da zbog narušenog zdravlja nije mogao putovati. U poruci domaćinima kaže:"... Neka krst kneza Lazara ostane u Gračanici, gde se i sačinio da nam bude u sudbini. Njegova senka je u mojoj duši i ne treba je pozleđivati..."Ćosića je 25. juna, u njegovoj kući na Topčiderskom brdu, posetio patrijarh srpski Pavle (dovezao ga je vladika Irinej Bulović) i zahvalio mu za iskrenu službu narodu.Povodom pisma stotinu javnih ličnosti iz sveta da se bombarduje Srbija, zbog rata u Bosni, objavljenog 2. septembra u američkim listovima, Dobrica Ćosić je jedan od potpisnika odgovora srpskih intelektualaca na ovu pretnju (potpisalo ga je četrdesetak pisaca i drugih kulturnih i javnih radnika Srbije).

U oktobru su se na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu pojavile dve knjige o Ćosićevom predsednikovanju. Autori su bili Ćosićevi najbliži saradnici - prof. dr Svetozar Stojanović: "Autoritet bez vlasti" (Dobrica Ćosić kao šef države), Dragoslav Rančić: "Dobrica Ćosić ili predsednik bez vlasti".Prema istraživanju javnog mnjenja, Dobrica Ćosić i dalje uživa najveći ugled u javnosti, a Vuk Drašković najmanji (istraživanje "Politike" i centra "Medijum").Poslednjih dana 1993. navršio je sedamdeset dve godine. ("Svestan sam svoje starosti.") Prijateljima se žali na "prokletu starost"...Sredinom februara 1994. godine, zajedno sa više pisaca, na godišnjicu smrti Desanke Maksimović, Ćosić je pohodio Brankovinu, a episkop šabačko-valjevski Lavrentije održao je pomen.Milanski dnevnik "Đornale" krajem aprila objavljuje intervju sa Dobricom Ćosićem, ističući da je reč o najvećem srpskom piscu koji ima 73 godine "i izgled mudre sove". Živi "u svojoj lepoj kući prepunoj knjiga". Novinar dalje kaže da mu je "glas smiren, ali reči teške":"Najveća greška je bila namera da se napravi muslimanska država; samo je u jedinstvenoj Jugoslaviji bilo mogućno apsorbovati muslimane, na način da postanu evropski narod... Ujedinjene nacije bi želele da svi izginemo da bismo dokazali da smo pacifisti. Sjedinjene Američke Države će još godinama da nas muče, ali naša ekonomija je već sada uništena: proizvodimo svega 30 odsto od onoga što smo proizvodili pre trideset godina, a naši susedi nas mrze jer je, na primer, i bugarska ekonomija uništena zbog nemogućnosti da trguju sa nama..."PiŠe roman "Vreme vlasti".Iako je otišao sa političke scene, međunarodni posrednici lord Dejvid Oven i Norvežanin Torvald Stoltenberg žele, privatno, da čuju Ćosićevo mišljenje o zbivanjima i događanjima na ovom području, pre svega o Bosni - o podeli teritorije, miru, budućnosti. U leto, početkom jula, boravili su u njegovom domu.U Sava centru, 21. jula prisustvuje razgovoru za međunarodnim otvorenim stolom "Istočnohrišćanski svet i izazovi novog svetskog poretka".Kćerka Ana (udata Vukić) odbranila je doktorsku tezu o delu Branka Ćopića. Naredne godine njena teza biće objavljena kao knjiga "Slike sveta u pripovetkama Branka Ćopića". Ona je naučni saradnik u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu.Dve noći uzastopce sanja svoju sahranu:"Ja sam u svojoj podsvesti umro", zapisuje u svoj dnevnik, u kome će nešto kasnije zabeležiti:"Sve je više onih koji me žestoko kritikuju, pored ostalog i zato što sam stvorio legendu od Simine 9a i 'siminovaca'. I jesam ih preizdašno ishvalio! Niko od njih koji pišu mi ne uzvraća. Neka! Meni je bila radost da hvalim ljude. To mi je nagrada..."Krajem novembra završio je konačnu verziju rukopisa "Vreme vlasti" (knj. 1). Pored Božice i Ane, rukopis daje na čitanje i mišljenje Petru Džadžiću i Novici Petkoviću. Rukopis je preobiman, kako ga skratiti? Poslušaće mišljenje dvojice uglednih kritičara.Navršio je sedamdeset i tri godine. Tim povodom kaže:"Dugo sam živeo! Kako i zašto sam živeo, znam ja i znaće ponešto neko od mojih potomaka..."

dobrica Ćosić - feljton novosti

Documents