137045456 teorija organizacije prvi deo

5/27/2018 137045456 Teorija Organizacije PRVI DEO

1/23

TEORIJA ORGANIZACIJE

I DEO

1. Organizacija kao sistemta je organizacije ,definisanje organizacije, slinost u definicijama, koji su osnovni elementi organizacije

Organizacijaje svako udruivanje dvoje ili vie ljudi da izvri neki posao. Oni definiu cilj udruenja, raspodeljujuzadatke,obezbeuju sredstva i vode odreene poslovne procese, izvravaju funkcije radi realizacije zadataka. Teorijaorganizacije izuava ljudsko ponaanje ali u realitetu tj. u stvarnom stanju. Pri svom uenju se teorija organizacijeoslanja na socijologiju, socijalnu psihologiju, ekonomiju itd. Zbog toga je i ona interdisciplinarna.

F. Nordzikdefinie organizaciju kao: Sistem vaeih organizacionihregulisanja,ija je sminjena povezanostodreena osnovnim zadatkom preduzea. U tom smislu, organizacija predstavlja strukturu preduzea.ivko KostiOrganizacija preduzea je forma u kojoj se obavljaju procesi rada koji predstavljaju sadrinuposlovanja preduzea. Kao to su forma i sadrina u svemu nerazdvoljno vezane, tako su i organizacija preduzea iizvrni procesi rada nerazdvoljno vezani u poslovnom uspehu preduzea.Mija Novak: Mogli bismo organizaciju kao opsti pojam definisati kao svesno udruzivanje ljudi kojima je cilj da

odgovarajucim sredstvima ispune zadatke sa najmanjim mogucim naporom u bilo kojem podrucju drustvenog zivota.

Podela elemenata organizacije po Slavku MarjanoviuOn ih deli na 4 osnovne i 8 izvedenih komponenti:

- Direktne radna snagapredmet rada

- Pomone Sredstva ya radUslovi za rad

metode rada

- Prometne zahtevi za radom Novcana sredstva

- Razvojne istrazivanja

2. Organizacija kao sistem

Definisanje organizacije, slinost u definicijama ,organizacija je nauka ili vetina?

Organizacije je relativno mlada disciplina i esto se postavlja pitanje: da li je ona nauka,moda vetina ili nauka i

vetina u isto vreme.U dobi tzv naune organizacije radaTejlor i njegovi sledbenici ljudski rad u organizaciji shvataju kao faktor i

instrumentovek je privezak maini.U periodu tzv meuljudskih odnosaorganizacija izgrauje itav instrumentarij faktora, i ovek se stavlja u centarzbivanja. Nauka je usmerena na zadovljavanje oveka kao motivacionog faktora.kolasistemskog pristupauzima sistemski pogled na organizaciju i kibernetsko upravljanje.Sve ovo ukazuje da pre moemo govoriti o pojedinacnim naunim disciplinama nego o organizaciji kao optoj nauci.Zato nema celovite nauke o organizaciji?Herbert Sajmon i Dejms Mara govore o tri mogua razloga:

- Konkretne organizacije pojedinih preduzea nisu vane pojave za nauku- U organizaciji postoji malo problema koji nisu u isto vreme i problemi sociologiji- O organizaciji je malo pisano jer se o tome malo zna

Znaajno je u prouavanju orgazniacije istraivati pored ostalog:

- Prostorni faktor- Procese industrijalizacije i urbanizacije- Demografiju- Pravni sistem- Ekonomske nauke- Kulturu, itd


2/23

3. Organizacija kao sistem

Organizacija je nauka ili vetina,osnovne komponente organizacije, terminoloke razlike u organizacijiOsnovne komponente organizacije su:

- ovek- Cilj- Zadatak- Funkcije- Sredstva

ovekje pokreta ideja, predlaga reenja, donosilac odluka, izvrilac i kontrolor. Sistem u kome nema prisustvaoveka nije ni organizacioni sistem. Zbog prisustva oveka, sloenih maina i velikog broja odnosa i komunikacije,organizacija predstavlja izuzetno sloeni sistem.Ciljje ono to ovek eli ostvariti postojanjem i funkcionisanjem organizacije. Cilj je najpre svake organizacije daomogui egzistenciju lanova i razvoj sistema. Cilj je razlog postojanja organizacije.Zadatak je konkretizacija cilja. Zadaci se izvravaju,ciljevi se ostvaruju. Zadaci se odvijaju tzv funkcijama.Funkcijapredstavlja skupi istih ili slinih poslova,koji se vode na jednom ili vie radnih mesta. Funkcije se dodeljuju

jednom ili vie ljudi. Osnovne funkcije su upravljanje,rukovoenje i izvrenje.Sredstva su neophodni elementi organizacije ijim troenjem ili prenoenjem vrednosti dolazi do stvaranja novogproizvoda ili usluga.

Terminoloke razlike u organizacijiOrganizovanje je proces usklaivanja elemenata organizacije kao permanentno prilagoavanje preduzea okruenju.Orgazniacija je trenutno stanje organizovanja, slika jednog uspostavljenog optimuma elemenata i odnosa u

preduzeu.

4. Karakteristike razvoja organizacije

Objasnite velika nauna otkria (hronoloki) i uticaj na stvaranje sloenih organizacionih formi

Zanatski nain proizvodnjeje okupljao nekoliko,najvie desetak radnika,koji su se organizovali u jednostavnijeorganizacione oblike. Ovaj period proizvodnje je trajao nekoliko hiljada godina. Pojedini pronalasci nisu doveli do

unapreenja procesa proizvodnje.Manufakturna proizvodnjase vezuje za period od 16. Do 18. Veka i dovodi do usavravanja procesa i metoda rada.Industrijski razvojnastaje u drugoj polovini 18. Veka,koji se vezuje za nove tehnike pronalaske i dovode do tzv.Industrijske revolucije. Umesto manuelnog rada se sve vie koriste maine. ovek dobija novu ulogu u rukovoenjui kontroliranju rada maina.

Roko Braut smatra da je skraja 18. Veka i poetka 19. Veka dolo do velikih naunih otrkia koja su usloviatehnoloke, ekonomske i drutvene promene:

Godina Naziv Pronalska Ime Proizvoaa1770. Predilica Jenny James Hargreaves1771. Predilica na pogon pokretanja vodom Richard Arkwright

1772. Predilica pokretana ivotinjskom snagom Samuel Crompton1785. Tkaki razboj Dr Edmund Catwright1785. Parna maina primenjena u proizvodnji James Watt1785. Upotreba hlora za beljenje platna Claude Luis i James Watt

1797 Strug za obradu metala Henry Maudslay

1808. Proizvodnja zamenjivih delova Eli Whitney i Simeon North

5. Razvoj organizacijeTri etape razvoja po P. Druckeru, prikaite hronoloki razvoj organizacije svrstavajui poznate autore uodreene pravce i kole

Prva etapanastaje poetkom dvadesetog veka sa razvijanjem upravljanja i vlasnitva preduzea. Vlasnici preduzeapoinju da uvode profesionalne rukovodioce menadere.Druga etapanastaje dvadesetih godina XX veka, kada se razdvaja rukovodee i operativno osoblje preduzea.Trea etapapo miljenju Drakera je ve zapoeta. Tu rukovoenje firmom postaje timski rad. Preduzee se nalazi

pred novim izazovima okruenja i trai nove naine adaptacije tim promenama. Ti izazovi su rastua konkurencija ivelike tehnike i tehnoloke promene. Ubudue e firme voditi interdisciplinirano formirani timovi strunjaka eksperata.


3/23

6. Razvoj organizacije otkria, i teorijski pristupiNavedite hronoloki najvanije publikacije i najznaajniji doprinos u teoriji organizovanja i

upravljanja autora: H Fayol-a, H. Emerson-a, F.W. Taylor-a

Ime Glavne publikacije Najznaajniji doprinosHenri Fayol

(1884-1925)

Upravljanje u proizvodnim i drugimorganizacijama 1916

Aksiom da se teorija upravljanja moe ujednakoj meri primenjivati u svim

vidovima rada ljudskih kolektiva

Harrington Emerson

(1853-1931)Efikasnost kao kriterijum za izbor vidaorganizovanja operacija i odreivanja

plata 1900,Dvanaest principa efikasnosti 1912

Nauni metodi biranja saradnika 1913

Reorganizacija eleznike kompanijeSanta Fe uvoenje termina nauno

upravljanje u optu upotrebu

Fredercik W. Taylor

(1856-1915)

Akordni sistem 1895Upravljanje pogonom 1903

Umetnost seenja metala 1912Principi naunog upravljanja 1911

Rodonaelnik naunog upravljanja.Pronaao brzorezni alat. Uveo metode

merenja radnog vremena.

7. Teorije i pristupi organizaciji

Pristup teorijama : . Kostiivko Kosti organizacione kole i pravce deli u osam segmenata:

1. Klasina teorija2. Neoklasina teorija3. Teorija humanih odnosa4. Teorija donoenja odluka5. Koncept sistema6. Koncept projektne organizacije7. Druge kole i pravci8. Razvoj novih koncepcija

8. Teorije i pristupi organizaciji, dati globalan pregled

Principi klasine kole, ema Fajolove organizacije, Max Weber, Parkinsonov zakon

Osnovni doprinos klasine teorije,pored navedenog je definisanje pet osnovnih principa:1. Definisanje ciljeva2. Podela rada3. Rasponi rukovoenja4. Hijerarhijska struktura5. Koordinacija

Anri Fajolje tvorac tzv administrativne doktrine. Posmatrajui celinu preduzea Fajol je sve poslove podelio uest podruja:

- Tehniki poslovi- Komercijalni poslovi- Finansijski poslovi- Poslovi sigurnosti- Raunovodstveni poslovi

- Administrativni posloviPo Fajolu administrativna funkcija ima najvei znaaj. Prikazuje administrativnu funkcijukao sloenu od:

- Predvianja- Organizovanja- Komandovanja- Usklaivanja- Kontrolisanja

Fajol daje i koncept oblikovanja organizacione strukture u dva modula:

- Na izvrnom nivou postaviti poslovou za 15 radnika- Na ostalim nivoima jedan rukovodilac na etiri podreena


4/23

Fajolova doktrina se moe rezimirati u tri zakljuka:- Odrava strogo jedinstvo upravljanja,komandovanja,osoblja itd- Akcenat je na formalnoj organizacionoj strukturi sa elastinim hijerarhijskim odnosima- Ljudski faktor ima znaajno mesto i ulogu kao meuljudski odnosi

Weberse smatra tvorcem tzv birokratske organizacije. Osnovne postavke ove teorije su zasnovane na: hijerarhiji,

pravilima,autoritetu i strukturi.

U Parkinsonovom zakonuvidimo osnovne nedostatke birokratske koncepcije. Osnovna slabost se vidi u tome da

strogo formalna struktura ne vodi rauna o ljudskim oekivanjima i spontanim organizacionim funkcijama. Ovajkoncept zanemaruje oveka i njegovo ponaanje. Parkinson izvodi dve osnovne postavke u vezi sa ponaanjem ljudiu organizaciji:

- Slubenici su skloni da umnoavaju sebi potinjene- Slubenici obezbeuju jedni drugima posao


Neoklasini pristup (autori, bitnekarakteristike, A. Etiziioni, primerijalni pristup)

Neoklasine teorija je obeleen radovima Tomsona,Sajmona i Smajtburga. Dolazi do drutvenih promena i promenau proizvodnim procedurama. ovekova uloga postaje sve dominantnija. Neoklasini koncept je sredina izmeutradicionalnog i emperijskog pristupa. Meu bitne karakteristike neoklasine kolesu:

1. Motivacija

2. Neformalna organizacija3. Participacija4. Komunikacija

Etzioni smatra da neoklasiari razmatraju sledee aspekte1. Odgovornost2. Strunost3. tednja4. Nivoi reavanja konflikata5. Programe6. Centralizacija7. Decentralizacija

Primerijalni pristupizuava razliite organizacionestrukture i njihove prednosti. Primerijalni pristup pokuava datiire aspekte organizacionih problema,kao to su: organizacija,komunikacija, kontrola prilagoavanja. . .

Izazivanje i reagovanje je pristup o prouavanju organizacije. Ovaj koncept polazi od stava da je upravljanje praksakoja mora potovati ideje koje razvija nauka i umetnost. Ovo radi poveavanja rezultata izvrilaca.P. Draker daje rukovodeem organu tri funkcije:

- voenje celine preduzea- voenje delova preduzea- voenje rukovodilaca

Daje i kriterijume uspenog rukovoenja:- Samokontrola pri voenju- Rezultat voenja je dobra praksa- Za rad ljudima sledi nagrada i napredovanje- Glavni direktor timski izdaje naloge


Moderna teorija (bitni elementi organizacije, osnovne karakteristike po Hiksu i Guletu, podsistemorganizacije, skice)

Bitni elementi organizacijesu:

1. Porast obima poslovanja preduzea2. Rastua sloenost preduzea3. Promene u preduzeu i van njega4. Preduzee je sastavni deo okruenja


5/23

Hiks i Guletsu dali osnovne karakteristike moderne teorije organizacije:

1. Sistemski pristup2. Dinamiki karakter procesa u sukobu je sa prikazivanjem klasine organizacije koja je statine prirode3. Vienivovska i viedimenzionalna struktura4. Stohastika priroda zbivanja znai da se promena moe javiti kao posledica preduzetih mera ali i ne

mora

5. Multidisciplinarnost6. Deskriptivnost7. Veliki broj promenljivih8. Adaptivnost

Organizacija kao sistem se rasclanjuje na sledece podsisteme:

1. Ciljevi i vrednosti2. Psihosocijalni3. Tehnicki4. Strukturni5. Rukovodilacki podsistem

13. Teorije i pristupi organizacijiUpravljake teorije navedite ostaleProjektna i matrina organizacija (ta je projekat ta je matrina organizacija, nedoreenost koncepta,

bitne karakteristike moderne teorije)

Projekatje svaki celovit, zaokrueni sloen poduhvat ije se karakteristike i ciljevi mogu definisati. Za svakiprojekat se utvruje cilj,vremenski rok i raspoloivi resursi. Sloenost zadataka projekta uslovljava podelu sistemana podsisteme za koje se imenuju odgovarajui rukovodioci, koji preuzimaju odgovornost za odreeni deo zadatka uokviru celine. Po zavretku projekta treba da su zadovoljene vreme,trokovi i kvalitet.Odreene slabosti se javljaju kod upravljanja i rukovoenja projekta i to uslovljava razvoj fleksibilnih koncepcijaorganizacije, tj dovode do razvoja matrine organizacije. Matrina organizacija je kombinacija podele naspecijalizovane organizacione jedinice i upravljanje i rukovoenje projektom. Matrina organizacija iri pojam odupravljanja i rukovoenja organizacijom. Realizacija delatnosti se vri po pojedinim prijektima, za koje se formiratim na eku sa rukovodiocem.Nedorecenostovog koncpta ima dva kljuna elementa:

- ovek kao izvrilac,njegova pozicija i motivacija- Zaokruenost delatnosti u odnosu na zadatke izvan projekta

Bitne karakteristike moderne teorije organizacije:

- Viestruki karakter podele celine na delove- Multidimenzionalna priroda interakcija dela i celine- Adaptivnost- Otvorenost organizacije

SREDINA

ORGANIZACIJA


6/23

14. Teorije i pristupi organizacijiUpravljake teorije navedite ostaleUpravljanje pomou ciljeva (ciljevi prednosti, mane koncepta, osobine ciljeva po Charles Granger-u,

podela ciljeva prema vremenu i znaaju cilja, potencijalna podruja gde se utvruju ciljevi)

Ciljevisu moto postojanja organizacije i predstavljaju stanje u koje preduzee eli da dodje. Ciljevi se dele prema:vremenu, nosiocima, hijerarhijski.

Prednostiovog koncepta:

1. Mognost identifikovanja merljivih ciljeva2. Vea motivisanost za ciljeve nosilaca istih3. Kvantitet formulisanja ciljeva4. Razvoj komitetnog rukovoenja samokontrolom i saradnjom pretpostavljenog

Manekoncepta:

1. Kratkoronost definisanja ciljeva2. Mogunost jednostranog ostvarivanja parcijalnih ciljeva3. Nedovoljna obuhvatnost ciljeva ire celine4. Mogunost konflika u prioritetu ciljeva

arls Grangeristie bitne osobine ciljeva:- Ciljevi prema redosledu moraju biti usklaeni sa irokim prikazom vizije preduzea- Ciljevi treba da omogue radnicima da u preduzeu neto dobiju- Bitna je osobina ciljeva da budu realni

- Moraju da analiziraju svaku alternativu,efikasnost i cenu kotanja svake od mogunosti- Ciljevi treba da su svima poznati da bi radnici shvatili svrhu njihovog posla- Ciljevi se moraju povremeno preispitivati i ponovo definisati

Vremenskise mogu podeliti na: Dugorone, srednjorone, kratkorone i telue.Premaznacaju: zajedniki i pojedinani ciljevi.

Neka podruja gde se mogu utvrditi vie ciljeva organizacije:1. PROFITABILNOSTmera u kojoj firma moe ostvariti oekivani nivo profita2. TRITAtip trzita odreuje i poloaj firme3. PRODUKTIVNOSTodnos inputa i autputa4. PROIZVODizraava se vremenom kada je proizvod uveden i izbaen5. FINANSIJSKI RESORSIdirektno su vezani za potrebe firme za gotovinom,obrtnim

kapitalom,boljom strukturom kapitala itd.

6. FIZIKI KAPACITET predstavlja zainteresovanost firme za korienje kapaciteta

7. ISTRAIVANJE odravaju istraivanje,razvoj ili inovacije8. ORGANIZACIONA STRUKUTRAmotivisanje radnika za bolje uinke9. LJUDSKI RESURSImotivisanje radnika zabolje uinke10. JAVNA ODGOVORNOSTizraava se kroz pomo lokalnim kulturalnim,obrazovnim institucijama,

zatiti sredine i slino

Stepenasti prikaz postavljanja ciljeva:DEFINISANJE MISIJE ORGANIZACIJE----------------------------- TOP MENADMENT---DUGORONI CILJEVI----------------------------------------------- TOP MENADMENT------KRATKORONI CILJEVI----------------------------------------- TOP MENADMENT---------CILJEVI DIVIZIONA-------------------------------------------- MENADERI DIVIZIONA-------------CILJEVI DEPARTMENTA--------------------------------- MENADERI DEPARTMENTA-----------------CILJEVI ODELA----------------------------------------- MENADERI ODELA

--------------------INVIDUALNI CILJEVI------------------------------- IZVRIOCI


7/23

15. Teorije i pristupi organizacijiUpravljake teorije glavne razlike izmeu njihpo vaem miljenju.Upravljanje prema ciljevima (tabela glavnih ciljeva za razliite tipove organizacija,pregled glavnih ciljeva)

a. OpstanakOrganizacije se osnivaju na neogranieno vreme. Zato je minimalan zahtev svake organizacije njen opstanak. Zbogdinaminosti poslovanja u savremenim uslovima je stalno prisutna opasnost od propadanja

b. Pruiti usluguOva vrsta cilja je karakteristina za neprofitne organizacije. Pruanje usluge dakle moe biti cilj organizacije ali jepitanje da li je to glavni cilj

c. RastRast organizacije nije jasno definisani cilj,ali svaka organizacija tei rastu. Neke organizacije nemaju u interesu darastu,jer bi time izgubili efikasnost kontrole

d. Biti velikiUkoliko je cilj organizacije da dostigne neku veliinu, onda ona treba da raste. Postoji vie mera za merenje veliineorganizacije:

- Stepen penetracije na ciljna trita izraava vrednost prodaje u inostranstvu- Veliina profita- Vrednost aktive- Neto vrednost

- Trina vrednost- Ostale mere fizike prirode

Biti velik ima dva kljuna nedostatka- Velike firme privlae panju jer velike multinacionalne organizacije esto formiraju monopolistike

cene

- Oteano je obezbeivanje profita i uspeno poslovanjee. Biti efikasan

Ovo se ostvaruje u sastavu ostalih ciljeva. Nijedna organizacija nije 100% efikasna.

f. Ostvariti profitProfit se moe ostvariti prodajom ili iznajmljivanjem

g. Biti profitabilanKako meriti profitabilnost i koja je najbolja mera predmet je rasprava.

Pored ekonomskih,organizacije moe imati i druge vrste ciljeva,prvenstveno socijalnih.


Upravljanje pomou rezultata (problem definisanja rezultata, profit kao cilj, faktori profitne stope i nekestrategije za poveanje profitne stope)

Problemi definisanjasu dvojaki:

- Definisanje rezultata u celini preduzea- Definisanje rezultata pojedinca ili delova organizacije

Profitje mera uspenosti poslovanja. Faktori koji maksimiraju profit su: manji trokovi, kvalitet, inovacije, boljiplasman na tritu, bolja prodajna cena, bolja motivisanost radnika itd.Profit je razlika izmedju ukupnih prihoda i troskova i predstavlja poresku osnovu. Razlikuje se neto i bruto profit.

Bruto profit je razlika izmedju ukupnog prihoda i rashoda sadrzanih u prodatim proizvodima.

Profitna stopase moe uzeti kao mera uspenosti ostvarenog profita. Pokazuje dakle koliko se uspeno poslovalo u

odnosu na angaovani kapital

K

PFpfs

Pfsprofitna stopaPFostvareni profitKKapital


8/23

FAKTORI PROFITNE STOPE NEKE STRATEGIJE ZA POVEAVANJE PROF.STOPE1. CENA PROIZVODA Uvodi novi proizvod i vodi politiku visokih inicijalnih

cena za vreme tranje. Izbori se za monopolski poloajna tritu

2. NAJAMNINA PO SATU Obavljaj posao sa minimanim brojem radnika tjoslobaaj se previe ljudstva. Poveavaj sposobnost ikreativnost osoblja u odnosu na konkurente

3. CENE POTROENIH MATERIJALA Umesto skupe materijale koristi jeftinije. Pronai novatrita materijala sa niim cenama

4. CENE MAINA,OPREME,ALATA. . . Umesto skupe maine koristi jeftinije. Pronai novatrita maina sa niim cenama.

5. KAMATA NA KAPITAL Orijentii se na sopstveni kapital6. KOLIINA UTROENOG

MATERIJALA,KVAROVI I HAVARIJE

MAINA I ALATA

Poboljati odravanje maina i uvoditi metodeorganizacije koje e dovesti do manje karta

7. POREZI Organizovati preduzee kao holding ili pokrenutiinicijativu za smanjenje poreza

17. Teorije i pristupi organizaciji koje poznajete

Upravljanje pomou izuzetaka (interni ciljevi, zadaci subjekta voenja, osnovni elementi koncepta)

Interni ciljeviili standardi su:

1. Profitabilnost2. Ostvareni promet3. Prodaja i promocija4. Istraivanje i razvoj5. Menadment6. Organizacija

Subjekat vodjenjafunkcionise kao organ upravljanja, a njegovi zadaci su:

1. Postavljanje ciljeva2. Definisanje problema postizanja ciljeva

3. Odluivanje o reenju4. Planiranje reenja problema5. Praenje realizacije reenja

Osnovni elemenati koncepta:

1. Merenje2. Projekcija3. Izbor4. Posmatranje5. Uporeivanje6. Odluivanje

MERENJEM se utvruju vrednosti koji treba da su brojano izraene.PROJEKCIJA predstavlja utvrivanje ciljeva razliitog vremenskog karaktera na razliitim nivoima.SELEKCIJA postoji da bi se meu alternativama mogli izabrati osnove koje omoguavaju ostvarenje plana.POSMATRANJEM se prikupljaju potrebne informacije.

UPOREIVANJE je po logici poslednji elemenat upravljanja prema izuzecima.ODLUIVANJE sadri sve mogunosti da bi se planovi realizovali.


9/23


Upravljanje prema ivotnom ciklusu preduzea (organistiki pristup, ivotni periodi- ema, osnovneodlike top forme kao stadijuma, razliiti interesi firme prema fazama ivotnog ciklusa)

Pristupi izuavanja organizacionih sistema se kreu izmeu dva posmatranja:Jedna organizaciju pokuava identifikovati sa mainama i njegove postupke formalizovatiautomatizovati. Ovoposmatranje zovemo mehanistiki pristup.Drugi pristup je organistiki. Ovaj pristup organizaciju posmatra kao ivi organizam, koji se stvara,raste i umire.Isak Adies je stvorio i u praksi uspeno testirao koncepciju ivotnim ciklusima preduzea. On preporuuje iodreuje zadatke prema ivotnom dobu preduzea.Preduzetnik se najpre udvarabiznisu. Ideja odnosno posao se moe odbaciti (flert) ili se moe prihvatiti. Ako seprihvati ideja dolazi do formiranja preduzea tj novoroeneta.Ako nema koncepta o poslovanju i kreativnosti firma e se ugasiti (smrt novoroeneta).Ako poslovanje prevazilazi prvu fazu,nastupa period go-go. Definiu se prioriteti u firmi. Prioriteta ima na stotine.Ako firma izabere stvarne prioritete onda e opstati,ako odredi loe prioritete,onda e upasti u zamku i propast. Akouspeno pree ovu fazu, dolazi do zrelije faze,faze adolescencije.Adolescencijaje faza kada ima vie mogunosti da firma ne odraste a samo jedan put da doe do top forme.Adolescencija je ponovno raanje firme,odnosno poetak hodanja ka uspehu. Firma koja prebrodi sve to dolazi doTop forme- optimalna taka ivotnog ciklusa. To nije najvii stadij u rastu,ali se tu treba todue zadrati. Odavdeje bolje rasti nego pasti. Osnovne karakteristike top forme:

- Funkcionalna postavljanje organizacije- Postojanje vizije i kreativnosti organizacije- Orijentisanost ka tritu- Preuzee planira- Rezultati su sve bolji- Raste i plasman i profit- Firma osniva sopstvena preduzea itd.

Faza stabilnostije faza kada je firma jo uvek jaka, ali je nestalo kreativnosti,inovativnosti i fleksibilnosti premapromenama. Preduzee poinje stariti i prestaje rasti. Firma postaje konzervativna,koristi se starim metodama kojimaje stigao do top forme.

U fazi aristokratijeje firma ve poela da propada. Vie nije pitanje ta se radi,nego kako. Promene su iskljuene.ivi se od rezultata prolosti steene slave.Faza rane birokratijeje predvorje propasti firme. Umesto da se okrene ka tritu i rastu,unutar firme poinju

obrauni meu menaderima firme. Svi trae krivice za gubitke i promaaje. Opada tranja i profit.Period birokratijenastaje kada se firma ve iscrpi od unutranjih borbi.Faza smrtimoe nastati vrlo brzo,ali zavisno od situacije moe i odrati vie godina.Skicom prikaite razliite interese firme prema fazama ivotnog ciklusa:

1. udvaranje 6. stabilnost2. novoroene 7. aristokratija3. go-go 8. rana birokratija4. adolescencija 9. birokratija5. top forma 10. smrt

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Rad kupac Menad Organiz Rad Rad Rad Kapital politika

Kapital kupac Menad Kapital Kapital KapitalOrganiz Kupac Organiz Organiz OrganizMenad Menad Menad menadkupac Kupac kupac

Skica pokazuje koji su interesi firme prema fazama ivota. Vidi se da posle faze novoroeneta raste broj elemenataza koje je preduzetnik zainteresovan. Posle top forme interesovanje opada, i u periodu birokratije ona se svodi jedino

na politiku.


10/23

19. Teorije i pristupi organizacijiOstali upravljaki koncepti (teorija D.M. Gregora, teorija R. Likerta)

Teorija x i teorija y

MekGregor u vezi ponaanja ljudi predpostavlja da se ponaanje radnika prema rukovodiocu moe izvesti izponaanja rukovodioca prema radniku. Definisao je dve teorije sa razliitim stilovima rukovoenja.Kod teorije Xpolazi od sledeih pretpostavki:

- Prosean radnik ima odbojnost prema poslu- Najvei broj ljudi zahteva usmeravanja i kontrolu to treba pratiti kaznama- Osnovni stil rukovoenja je tutorstvo a radnisi su bez ambicije i tee ka sigurnosti

Teorija Yje suprotna teoriji X. Kod teorije Y polazne postavke su:

- Prosean radnik ne zazire od datog posla- Kontrola i prenje kaznama nisu jedino sredstvo upravljanja- Najdelotvornije usmeravanje radnika je u sluaju ako to zadovoljava i njegove potrebe- Prosean radnik ne bei od odgovornosti- Imaginacija,kreativnost,snalaljivost i druge osobine ljudi su esta a ne retka pojava- Intelektualizam oveka u savremenom drutvu nije dovoljno iskorien

MekGregor priomeuje da se u praksi rukovoenje najee bazira na osnovu teorije X. Po njemu je to pogreno jerovek ne moe iskoristiti svoje mogunosti koje su velike.

Likertje prouavao sistem rukovoenja i menadmenta. Nastojao je da uskladi interese manjih grupa radnika sainteresima organizacije. Umesto klasine hijerarhije odozgo-nanie Likert preporuuje odnose odozdo-navie. Ovajodnos bi poveavao motivaciju pojedinca i pomogao bi da pojedinac menadzera vidi kao izuzetno orijentisanogrukovodioca prema podreenim. Poto je Likertova teorija osnovana na motivaciji,ona se smatra izuzetno efikasnimza voenje grupe. On predlae etiri sistema menadzmenta:

- AUTORITARNImenadzeri se ponaaju kao autokrate. Motivisanje zaposlenih se zasniva na strahu ikaznama. Podreeni se samo povremeno nagrauju

- DOBROUDNI AUTORITET menaderi se ponaaju kao patroni. Imaju poverenja u radnicima, alipo sistemu toplo-hladno, as nagrauje as zastrauje. Mogue je uestvovanje radnika u odluivanjuali se ipak stalno kontroliu

- KONSULTATIVNImenaderi konsultuju svoje saradnike ali odluke donose sasvim sami- DEMOKRATSKIkoncept je zasnovan na zajednikom ueu u vlast.Sistem se zasniva na

potpunom poverenju menadera u saradnika. Menaderi stimuliu kreativnost i inovativnost saradnika.

Go - go

Novoroene

Adolescencija

Top formaStabilnost

Aristokratija

Rana birokratija

Birokratija

smrt

Nezadovoljstvo

Smrtnost novoroenadiFlert

Osnivaka ili porodina zamkaorodina zamka

Razvod

Rast Starenje

smrt u fazi rasta

Udvaranje


11/23


Upravljake teorije ta je zajedniko u ovim teorijama po vaem miljenjuUpravljanje multinacionalnim preduzeima (definisanje osnove organizovanja i upravljanja specifinosti

ovih kompanija, podela multinacionalnih kompanija)

Osnovi organizovanja:1. Struktruirane od velikog broja preduzea2. Rade u vie drava,esto i na raznim kontinentima3. Organizuju se prvenstveno u oblasti gde se ostvaruje visok prinos kapitala4. Okupljaju najvie strunjaka specijaliste za pojedine oblasti poslovanja5. Multinacionalne kompanije su esto toliko jaki,da faktino predstavljaju dravu u dravi

Specifinost upravljanjamultinacionalnih kompanija:1. Ove kompanije imaju ztvmeunarodno sedite tu rade strunjaci iz razliitih zemalja.2. Filijale multinacionalnih kompanija vode lokalni ljudikako zbog politkih razloga tako i zbog toga

to oni bolje poznaju okolinu3. Sedita kompanija je u zemljama,gde im odgovara tzv fiskalni raj4. Osnovni upravljaki moto ovih kompanija je uporeenje mixa trokova u jednoj zemlji prema

trokovima u drugim zemljamaPodela:

1. Oblasti u kojima egzistiraju i sistemi odnosa

2. Organizaciona struktura i sistemi odnosa3. Razvojne koncepcije4. Zakonski i drugi uslovi funkcionisanja5. Menadzerski pristupi i sistemi rukovodjenja

25. Principi organizacije

ivko Kosti, Alfred Jeager

ivko Kostprincipe organizacije svrstava u pet velikih grupa i nabraja 19 principa:

I principi kolektivnog rada III principi koordinacije- Podela rada - discipline

- Jedinstva cilja - odgovornosti- Zajednikih interesa - saradnje- Solidarnosti IV Ekonomski principi- Optimalne strukture kolektiva -produktivnosti

II principi motivacije - ekonominosti- Potrebe za radom - rentabilnosti- Prava na rad V principi fleksibilnosti- Prava iz rada - informisanosti- Raspodele prema radu - identifikacije- Stimulacije -naucne metode

Alfred Jeager

1. Kooperacija

2. Podela rada3. Mehanizacija,automatizacija4. Standardizacija,tipizacija5. Centralizacija, decentralizacija6. Odgovornost,autoritet7. Disciplina


12/23

26. Principi organizacije

Petar Dejanovic, Sintetizovanje principa organizacije

etiri principa organizacije po Petru Dejanoviu1. Princip jedinstva suprotnih interesa2. Princip ravnopravnosti3. Princip poslovnosti4. Princip stalnosti

Prilog sintetizovanju principa organizacije

Svi principi organizacije se mogu svesti na dva fundamentalna:

- Princip poslovne efikasnosti- Princip humanosti odnosa

Organizacija treba da bude premerena ljudima i da efikasnou realizuje ciljeve. Proces organizovanja se realizujenizom aktivnosti organizatora

PRINCIPI ORGANIZACIJE Faktori od kojih zavisi zadovoljenje principa

EFIKASNOST

1. Adekvatnost zaposlenog osoblja2. Permanentno obrazovanje i usavravanje motivacija

menadera i radnika3. Informacioni sistem4. Razvojnost

HUMANOST

1. Dobrovoljnost udruivanja2. Demokratinost udruivanja3. Ravnopravnost4. Solidarnost u radu5. Javnost u radu

27. Struktura i organizacija

Uslovi za adekvatnost strukture,osnovne komponente strategijskog upravljanja preduzeem (1-8)

Uslovi za adekvatnost strukture:1. Da je fleksibilna na potrebe orkuenja

2. Da je uspostavi funkcionalan i efikasan sklad odnosa meu elementima3. Da omogui razvojnost preduzea4. Da uspostavi tzv odbranbene mehanizme protiv rasta entropije

Osnovne komponente:1. Analiziranje i projektovanje faktora okruenja2. Analiziranje i elaboranje internih mogunosti preduzea3. Identifikovanje kritinih faktora za poslovni uspeh preduzea4. Definisanje misije preduzea5. Definisanje razvojnih ciljeva preduzea6. Identifikacija i izbor strategije rasta i razvoja7. Institucionalizacija organizacione strukture i prilagoavanje stila upravljanja8. Definisanje mehanizma kontrole i revizije poslovanja


13/23

28. Struktura i organizacija

ema faktora koji determiniu organizacionu strukturu preduzea, pristupi prouavanja org. strukture

Pristupi proucavanja organizacione strukture:

1. Klasina kola i pristup strukturi organizacije2. Neoklasina kola i pristup strukturi organizacije3. Sistemski model i pristup strukturi organizacije4. Situacioni model i pristup strukturi organizacije

Klasina kola se prema Maru i Sajmonu deli na dva velika pravca:- pravac na temelju radova Tejloraakcenat je na odnosu oveka prema proizovdnji (ovek je privezak

maini)- pravac na temelju radova Galika i Arvikau ii interesovanja je organizacija kao celina i problemi

celine

29. Teorija o departmentalizaciji i struktura

(najznaajniji autori. raslanjavanje zadataka po Erich Kosiolu ,pet veza meu elementima, skicom prikaiteproces departmentalizacije)

Napisi o departmetalizaciji su dosta stari,ali savremeni pristup su dali Galik i Arvik. Nastavljai su zatim bili Mar iSajmon,Heldejn,Fajlo,Muni i Rejli.

Erik Kosiolnavodi sledee principe deljenja zadataka preduzea:1. izvrenje kao princip podele2. objekt kao princip podele3. rang kao princip podele4. faza kao princip podele5. svrha kao princip podele

Nordzik kod uspostavljanja veza meu elementimarazlikuje pet vrsta veza:1. sistem podele zadataka2. povezanost sa vostvom3. tabni sistem odnosa4. komunikacioni sistem5. kolegijalni odnosi saradnje

Ciljevi i zadaci

preduzeca

Uticaji i potrebe

okruzenja

Organizaciona

struktura

Unutrasnje

potrebe i zahtevi


14/23

30. Teoirja o departmentalizaciji i struktura

- ta je departmentalizacija (proces)? Guliki Arvik, rasprava o kriterijumima grupisanja poslova (a-e)

Galik i Arvikgovore o grupisanju poslova po odreenim kriterijumima:- s obzirom na svrhu posla- s obzirom na proces rada- s obzirom na klijente- s obzirom na mesto odvijanja rada- s obzirom na vreme odvijanja rada

Departmentalizacija se ne uvodi iskljuivo radi bolje podele rada ve i zbog omoguavanja efikasnostikomunikacija,koordinacije i kontrole.

31. Teorija o departmentalizaciji i struktura

- Navedite osam kriterijuma departmentalizacije

- ematski prikaite funkcionalnu departmentalizaciju

Departmentalizacija se moe vriti prema raznim kriterijumima:- po funkcijama - prema korisniku- prema teritoriji - prema kupcima- po proizvodima - prema klijentima

- po projektima - prema vremenu, itd

32. Autoritet i principi strukturiranja

- Nabrajte hijerarhijske tipove organizacije (1-6)

- skicom prikazati osnovne tipove hijerarhijskih struktura

Struktuiranje organizacije na osnovu autoriteta emo podeliti na sledee hijerarhijske tipove:1. linijski tip2. hijerarhijski po funkcijama3. linijskitapski tip4. funkcionalni tip5. linijski i funkcionalnotapski tip 6. linijski i funkcionalnotapski s kolegijalnim organom


15/23

33. Autoritet i principi strukturiranja

- linijski sistem (opis, prednosti, mane, autor)

- tapski sistem (opis, razlozi nastanka, stavovi P. Druckera- Funkcionalni sistem (opis, autor)

Linijski sistemje tipino vojniki sistem rukovoenja gde se rukovoenje sprovodi odozgo nanie.Tipian primer je odnos po vertikali meu generalnog direktora i tri saradnika: direktor proizvodnje,direktor finansijai direktor komercijale.

Prednostovog tipa sukovoenja je jedinstvo komande, pa i jedinstvo akcije i sprovoenja poslovne politike. Slabostje obaveza rukovodioca da poseduje niz znanja u okviru grupe poslova kojima rukovodi. Linijskom vezom ide

komanda od generalnog direktora do direktora preduzea. Njegov razvoj se prvenstveno vezuje za H. FajolaFunkcionalni sistemje onaj gde se celina preduzea deli po slinosti funkcije. Funkcionalna veza postoji meudirektora komercijale i efova nabavke, prodaje,transporta. . .Takoe je u funkcionalnoj vezi direktor finansija sarukovodiocem nabavke i prodaje. Funkcionalne veze mogu biti i po vertikali i po horizontali. Funkcionalni sistem se

najvie vezuje za Tejlora.tapski sistemNarasli poslovi u preduzeu kao organizaicji trae sve vie strunog i specijalistikog rada. Linijskei funkcionalne veze ne zadovoljavaju sve potrebe i zadatke firme. tab se javlja kao poetna faza ove tree etape urazvoju organizacije po P. Drakeru. Mogue je neke funkcije dii do nivoa taba. Na primer ako bi se poslovianalize,kontrole,planiranja postavili kao tabni organi. Oni bi bili funkcionalno povezani sa direktorom ili saresornim direktorima. Mogue je i da direktor ima svoj tab gde su strunjaci raznih profila, koji mu pomau u

strunoj pripremi donoenja i realizaciji odluka

34. Pristupi sistemskog modela i organizaciona struktura

- preduzee kao sistem- Nabrojite instrumentarije kibernetskog upravljanja

- objasnite ta je : povratna sprega i entropija i homeostaza

Preduzee ima svoje ciljeve. Ulazi u preduzee inputi kao i izlazioutputi se planiraju. Pretvaranje inputa uoutpute je proces transformacije koji se upravljakom aktivnou regulie. Svaki sistem koji ima oveka kaoelementa, zovemo organizacioni sistemom. Proces voenja sistema ka cilju se zove upravljanjem sistemom.Upravljanje organizacionim sistemima je zadatak kibernetike i njenog instrumentarija,koje su sledee:

- upravljanje na osnovu povratne sprege- primenljivost teorije verovatnoe

- metod odreivanja ciljeva- uvoenje kibernetskog sistema- modeliranje kao osnovni metod kibernetike- prilaz kibernetici s pozicije bihevijoristikih sistema- kompleksnost postupka pojavama- zainteresovanost kibernetike za pojave zajednike itavom materijalnom svetu

Povratna spregapredstavlja korigovanje funkcionisanja sistema u zatvorenom krugu od informacije o devijaciji

preko regulacije i intervencije. Budue funkcionisanje sistema se navodi koristei se iskustvom njegovog prethodnogfunkcionisanja. Povratnu spregu kao mehanizam nalazimo u organizmima svih ivih bia te ovek analogiju eli

preneti i na vetake sisteme i na organizacije unutar te grupe sistema. Upozavanje principa povratne sprege jeneophodno za izuavanje upravljanja. Prema J. Boberu bez poznavanja principa povratne sprege ne bismo moglishvatiti na koji nain sistem u stanju da kontrolie ispravnost sopstvenih reakcija na naruavajue delovanje. R.Stojanovi govori o 7 tipova povratnih sprega (prva dva odraavanja zakon samoregulacije):

- informacijeodluivanje akcije- proizvodnjatrite plan- investicionog ciklusa- proizvodnjaaukumulacijapotronja- materijalnih privrednih tokova


16/23

EntropijaRaspad sistemaPreduzee kao ekonomski sistem ima za cilj ostvarivanje odreenih rezultata za koje je neophodno regulisanjefunkcionisanja. Usmeravanje funkcija i aktivnosti se odvija pod u ticajem informacija, koje smanjuju neodreenost.Nasuprot tome pojam entropije govori o dezorganizovanju, o razbijanju sistema. Potrebna je stoga regulisati

funkcionisanje organizacije da se nalazi u to manjoj entropiji, da se ista moe kontrolisati smanjivati. Entropijupreduzea odreuju pre svega:

- broj podsistema u organizaciji- sloenost veza izeu delova- sloenost i definisanost veza sa orkuenjem- entropije vieg sistema...

Homeostaza

Lerner: ivi organizmi poseduju osobinu odravanja svojih glavnih koordinata u doputenim granicama pri znatnimpromenama uslova u kojima je ivi organizam. Svakako bi eleli da preduzee organizujemo tako da funkcionie pouzoru ivog organizma, da se entropija automatski regulie,da funkcionie kao homeostatski sistem. Izgradnjom niza

povratnih sprega ii emo ka automatizovanju tog sistema. O homeostatskim procesima u organizaciji moemogovoriti samo u dalekoj budunosti,to zahteva vei stepen poznavanja nauke i tehnike.


- preduzee kao sistem- objasnite pojam MODEL faze u stvaranju sistemskog modela,elementi jednog modela

- objasnite znaaj crne kutije

Modelje uproena slika originala i slui za prouavanje odreenog aspekta iz problematike konkretnog sistema. Upreduzeu se najee koriste matematiki modeli u problemima donoenja odluka.Faze u procesu stvaranja matematikih modela:I fazaizuavanje sistemaII fazazamiljanje sistema izraeno matematikom strukturomIII fazamisaono konstruisanje modelaIV fazapisanje matematikog modelaElementi modelae biti:

- varijable,vrste proizvoda u planu- ogranienja,mogunosti trita,kapaciteta,sirovina itd- parametri,odnos izmeu varijabila i ogranienja- ciljevi,maksimiranje dohotka ili minimiziranje trokova- reenja koji je to proizvodni asortiman koji uz ova ogranienja omoguava optimalan rezultat.

Crna kutijaje sistem u kojem posmatra ne zna nita o unutranjoj strukturi. Poznati sus samo uzlazno izlazneveliine sistema. Pomou ovog metoda se mogu prouavati sistemi ije je unutranje ureenje ili nepoznato ili suviesloeno. Meuzavisnsot ulaza i izlaza daje osnov za zakljuke o unutranjoj strukturi i o ponaanju posmatranogsistema. To je Bela kutija


- projektna organizacija (ema i objanjenje)- Matrina organizacija (ema i objanjenje, etiri preduslova za

uvoenje- Matrine strukture po Hiksu i Gulitu)


17/23

Higs i Gulet daju preduslove za uvodjenje matricne struktire organizacije:1. aktivnosti treba da imaju obavezujuce rokove

2. troskovi su ogranicavajuci faktor3. koordinacija je neophodna od strane raznih sprecijalista u realizaciji zajednickog projekta4. radi se o neuobicajenim poslovima za ucesnike

37. Situacioni pristup i struktura

- grafiki prikazati situacioni pristup- ostali autotri u ovom pristupu

- skicom prikaite situacioni odnos prema Mullinsu


18/23

Ostali autori: pored Fidlera, tu su i Mulins, Luthans, Mintzberg....

38. Situacioni pristup i struktura

- grafiki prikazati i tumaiti situacioni pristup- modeli organizacione strukture

Modeli (oblici) organizacione struktureIskristalisala su se tri osnovna modela organizacione strukture:

- U struktura organizacije(funkcionalna struktura, pogodna za stabilna i mala preduzeca)-UNITARNA

- M struktura organizacije(divizionalna strukt. Pogodna za vece odg koje imaju divizije i rastu)-MULTIDIVIZIONA

H struktura organizacije(mesovito vlasnistvo, firma majka ima vlasnicki aspekt nad firma cerka)-HOLDING

42. Odnos organizacione strukture i preduzetnitva- strana iskustva (objasnite odnos, ematski prikaite primere firmeMercedes Benz i Siemens)

Tabela prikazuje razvoj firme Mercedes Benz. Razliite poslovne filozofije je firma realizovala razliitimorganizacionim formama. Poslovna filozofija ove firme razvijala se izgradnjom sopstvenog stila u proizvodnji

autumobila,preko stvaranja koncerna,a potom holdinga. Finansijskim jaanjem je firma kupila pakete kontrolnihakcija u nizu drugih firmi.

Tabela prikazuje razvoj firme Siemens. Preduzee Siemens tek u narednom periodu ima mogunost da pree uholding. Od firme vlasnika porodinog kapitala, Siemens prelazi na funkionalnu organizacionu formu. Razvojem


19/23

trita i potrebom za flesibilnou, uvodi fleksibilne forme organizovanja od jednolinijske,preko matrine do istelinijske strukture odnosa.

Na osnovu ova dva primera vidimo da se organizaciona struktura prilagoava poslovnoj filozofiji a ne obrnuto.

43. Odnos organizacione strukture i preduzetnitva- domaa iskustva (koji se odnosi prate skicirajte i objasnite 4 etape ustrukturiranju firme Market, procesi i faze organizovanja a-d)

Prate se sledeci odnosi:

1. Poslovna politika- org.struktura2. Rezultati funkcionisanja3. Trzisni zahtevi

Procesi i faze org:

1. Specijalizacija- podela zadataka izvedena iz ciljeva org2. Podela autoriteta3. Grupisanje ili departamentalizacija4. Koordiniranje komuniciranja izmedju clanova


20/23

44. Mega trendovi organizacija

- (Na koje segmente je bio usresreen razvoj organizacije, o kojimpromenama tzv. "treeg talasa" govori Alvin Tofler,)

Razvoj organizacije je bio usreen na:- maksimiziranje uinaka- koncentraciju proizvodnih kapaciteta- centralizaciju odluivanja- centralizaciju moi

Alvin Tofler period iza nas naziva drugi talas a odlike su se promenile. Ove promene se odnose na meuljudskeodnose i na odnose prema prirodi. To su tzv. mega trendovi, Tofler govori o promenama tzv treeg talasa gdegovori o:

- promenama u vrhovima vlasti- razmasovljenju sredstava javnog informisanja- elektronici i promenama- post-masovnoj proizvodnji- promene u porodici- krizi identiteta korporacija

45. Mega trendovi organizacija

- Nabrojite 10 najznaajnijih mega trendova po M. Damjanoviu iobjasnite ta je petougaonik pritisaka na savremeno preduzee?

Mijat Damjanovi nabraja 10 najvanijih mega trendova:

1. informacijska ekonomija2. otpori prema visokim tehnologija3. globalizacija i povezivanje4. dugorona planiranja5. fleksibilne strukture i decentralizacija6. obezbeivanja i kontrola institucija kolstva, zdrastva, socijalne zatite7. ljudi sve vie poveavaju znanje i participaciju u odluivanju8. organizacione strukture

9. prisutnost suprotnosti10. heterogeniji svet ekonomije

Toflergovori o petougaoniku pritisakana savremeno preduzee:- pritisak iz bio-sfere- pritisak iz socio-sfere- pritisak iz info-sfere- pritisak iz sfere vlasti- moralni pritisak

46. Principi organizacione decentralizacije

- (razlozi dekomponovanja sloenih struktura, preduslovi za korienjeprednosti male firme, kriterijumi za definisanje profitnih nosilaca,

etiri osnovna principa profitne decentralizacije)

Dekomponovanje sloene strukture preduzea predstavlja se kao zahtev u cilju:1. motivisanje niih organizacionih jedinica za vee preduzetnike napore2. razvoja celine preduzea kao sinergijsko dejstvo razvoja delova3. korienja prednosti velike firme (degresija optih trokova)4. alokacije trokova i njihove optimalizacije u cilju vee konkurentnosti5. korienja prednosti male firme (napr. Brzina odluivanja)6. mogunosti kupovine i prodaje firme odnosno njenih delova itd.


21/23

Da bi se podel afirme ostvarila i da bi se koristile prednosti velike firme i male poslovne jedinice,neophodno

da se poslovanje moe:1. jasno definisati2. planirati tj zadati obim,veliinu i rezultat poslovanja3. upravljati tom poslovnom celinom4. meriti poslovni rezultat poslovanja5. kontrolisati rezultat poslovanja jedinice

Kriterijumi koji definiu profitne nosioce:1. profitni centar treba imati poseban i od ostalih delova firme samostalan proizvod ili usluge2. treba imati definisanu odgovarajuu rukovodnu garnituru3. treba da ima uslove za planiranje u okviru globalnog zadatka firme4. treba da bude trino samostalan i konkurentan5. treba da ima odreena sredstva na raspolaganju

Meu osnovne principe profitne decentralizacije ubrajamo:1. definisano vrhovno vodstvo firmom2. definisani zadaci,slobode i ovlaenja centralizovanih jedinica3. minimum centralistikih veza firme i delova4. uspostavljanje odnosa izmeu decentralizacije i centralizacije

47. Razvoj malih i srednjih preduzea- (pet karakteristinih procesa svetske privrede, osnovne tendencijerazvoja SME u svetu, osnovna obeleja SME u odnosu na velikesisteme 1-12

Procesi u svetskoj privrediukazuju da se tranzicija odvija u pet karakteristinih procesa:1. proces privatizacije2. proces liberalizacije3. proces restruktuiranja4. proces institucionalizacije5. proces stabilizacije

Meu osnovna obeleja SME u odnosu na velike sisteme ubrajamo:1. vea vitalnost2. vea fleksibilnost

3. mogunost specijalizacije4. olakano upravljanje5. manji trokovi6. ostvarljivost prihoda7. lake investiranje8. olakan izvoz9. bre inovacije10. ofanzivno preduzetnitvo11. lokalna razvojnost12. omoguavaju zapoljavanje

48. Razvoj malih i srednjih preduzea- koja su ogranienja sa aspekta nae privrede 1-8, koje su eljene

promene u okruenju preduzea 1-10)

U naoj privredi postoji niz tekoa i ogranienja kao to su:- nereeni vlasniki odnosi- privatna lica najee nemaju finansijska sredstva za ulaganje- strani kapital je nedovoljno zainteresovan za ulaganja u nau privredu itd.

Bitne karakteristike eljenog okruenja za SME:- orijentacija na budunost umesto na prolost- koncepcija marketinga na ne proizvodnje- graditi konkurentno a ne pregovarako okruenje


22/23

- uspostaviti jedinstvo rada i kapitala umesto polarizacije- uvesti profesionalni menadment umesto vlasnike kontrole- odrediti se za razvoj umesto akumulacije- upravljati inovacijama umesto da imamo sluajne inovacije- uzgraditi pluralistiku motivaciju a ne ekonoskog oveka - ii ka globalnom drutvu umesto izolaciji preduzea- stvariti pluralistiku organizacionu teoriju umesto monistike

49. Razvoj malih i srednjih preduzea- Kriterijumi tipologije SME u Evropskoj uniji, Velikoj Britaniji, Japanu

a) Evropska Unija

Mikro preduzea Mala preduzea Srednja preduzea-preduzee do 10 zaposlenih -preduzea do 50 zaposlenih -preduzea do 250 zaposlenih

-do 7 mil evra godinjeg obrta -nije deo firme,nego firma ili lancafirme

-bilans stanja do 5 mil eura -godinji obrt do 40 mil evra-bilans stanja do 27 mil evra

b) Velika Britanija

Mala preduzea Srednja preduzea-preduzea do 250 zaposlenih -preduzea preko 250 zaposlenih-godinji obrt manji od 12 mil. Funti -godinji obrt vei od 12 mil. Funti

c) Japan

Mala preduzea Srednja preduzeaPreduzea u trgovini na malo i uslugama

-preduzea do 50 zaposlenih -preduzea preko 50 zaposlenih-sa imovinom do 10 mil. Jena -sa imovinom preko 10 mil. Jena

Preduzea u veletrgoviniPreduzea do 100 zaposlenih Preduzea preko 100 zaposlenih-sa imovinom do 30 mil. Jena -sa imovinom preko 30 mil. Jena

Preduzea u rudarstvu,proizvodnji i industriji-preduzea do 300 zaposlenih -preduzea preko 300 zaposlenih-sa imovinom do 100 mil. Jena -sa imovinom preko 100 mil. Jena

50. Razvoj malih i srednjih preduzea- Tipologija SME; prema obliku vlasnitva i vlasnicima, premasektorima, tipovima preduzea i trinim prilikama, prema kontinuitetuposlovnog procesa.

Prema obliku vlasnistva i vlasnicima:

Oligarhija (vise vlasnika), porodicno (jedan upravljac), upravljanje jednog covekaPrema sektorima, tipovima preduzea i trinim prilikamaRetki uspesi, mala preduzeca optimalne velicine, firme zasnovane na inovacijama, satelitske firme, firme

Prema kontinuitetu poslovnog procesaTradicionalno/ Savremeno

1. Bruto dimenzija procesabr.zaposlenih, aktiva, iznos uk.prihoda 0-1/ 200-500mil.dolara2. Tradic. Sektor, ili vezan za prirodne ivore, ili za potrosace/ savremeni sektor, ili sekundarni proiz.ili

perfekcionirani

3. Trziste, lokalno, zasticeno/ medjunarodno, otvoreno4. Kontrola i centralizovana org/ decentralizovala ili organizovana na visem nivou


23/23

5. Strategija, intuitivna, prezivljavanje, niskih rizika/ formalizovana strategija, rast sa visokim rizicima6. Tehnologija, slabe inovacije, sportska/ vrhunska, organizovana, radikalna

51. Svetska iskustva u organizovanju SME

- Razvoj SME u Japanu, Italiji i Nemakoj

Japan

Posle II svetskog rata vazi za najbolji primer posleratnog oporavljanja, gde su mala preduzeca imala vodecu

ulogu. Ekspanzija malih i srednjih preduzeca trajala je od 1945.do 1955. Drzava je dosta intervenisala u ovom

periodu. Mala preduzeca su omogiucila velikim da formiraju tzv. Fleksibilne masovne produkcije.

ItalijaPosle II sv.rata nisu postojale intervencije i izlaz se trazio u malim i srednjim preduzecima. Posebno mesto imala

je regija Emilia-Romana. Regionalna vlast i NVO bile su aktivne u obnovi i razvoju SME. Dva kljucna

momenta: 1. Kreditna banka za pomoc i placanje malih preduzeca 2. Vlasti su brinule o drustvenom ugovoru

Nemacka

Posle rata, Zapadna Nemacka bazirala je razvoj na porodicnom biznisu, a kasniji razvoj na srednjim

preduzecima. Koncentrisalo se na kvalitet, ne kvantitet. Postojala je i drzavna intervencija.

52. Svetska iskustva u organizovanju SMERazvoj SME u Azijskim zemljama i Rusiji

J.Koreja

Posle rata, razvoj zemlje temelji se na stvaraanju kongomerata. Drzava je pomogla razvoj malih preduzeca

zakonski i bankovno.

Singapur

Velik uticaj drzave. Drzavna politika je isla u dva pravca: 1. Uticati na velika preduzeca i njihov odnos prema

SME 2. Uticati direktno na razvoj SME

KinaLokalne vlasti stimulisu privatnu inicijativu i finansiraju dalji razvoj malih preduzeca.

Rusija

Rast SME posebno je izrazen 1991-1992, kada su doneti zakoni o vlasnistvu, preduzecima i preduzetnickoj

delatnosti. Mala privreda je u rusiji bila najrazvijenija. To je jedini privredni sektor koji omogucava vracanje

ulozenih sredstava i efikasno koriscenje resursa.

53. Svetska iskustva u organizovanju SME

- Razvoj SME u Poljskoj i Sloveniji

Poljska

Zahvaljujuci podsticajima vlade SME se brzo prilagodjavaju uslovima trzisne privrede. Razvoj SME u Poljskoj

je prosao kroz 4 etape. Razlikuju se tri grupe preduzeca:

Mikro- do 5 zaposlenih

Mala preduzeca- do 50 zaposlenih

Srednja preduzeca- do 250 zaposlenih

Slovenija

Zamah u razvoju SME nastaje Aktom o ekonomiji Slovenije 1993. Cime se definise legalni status firme. SME

postizu znacajan doprinos u zaposljavanju radne snage. U 1991 6.1% zaposlenih bilo je u SME, a vec sl.godine

8.9%

137045456 teorija organizacije prvi deo

Documents