13. javni prihodi.ppt

8/18/2019 13. JAVNI PRIHODI.ppt

1/64

EKO NOM IJA EKO NOM IJA

JA V NOG

JA V NOG

S EK TO RA S EK TO RA

P r o f. d r B i l j a n a

R a k i ć

b i lj a n a. r a k ic @e k n f a k. n i

. ac. rs


2/64

JAVNIPRIHODI


3/64

FISKALNI SISTEM - skup normi kojima se regulišufiskalni prihodi i skup mera koje se primenjuju radisprovođenja ovih normi.

FISKALNISISTEM

Poreski

sistem

Carinski

sistem

Sistemnaknada

Sistemtaksi

Sistemdoprinosa

Ostalifiskalniprihodi


4/64

Fiskalni prihodi - obavena !avanja!r"avi.

Igraju najznačajniju ulogu u finansiranju javnih

potreba.

Čine ih porezi, carine, doprinosi, takse i

naknade.

ajznačajniji fiskalni prihodi su porezi.

!ni učestvuju sa "#-$#% u savremenojstrukturi javnih prihoda.


5/64

Poreski sistem - skup svih poreskih oblika koji seprimenjuju u jednoj zemlji za ostvarivanje ciljevaporeske politike.

Porezi - instrument javnih prihoda kojim dr&avaod subjekata koji se nalaze pod njenom poreskomvlaš'u prinudno uzima novčana sredstva bezneposredne protivnaknade, radi zadovoljenjasvojih finansijskih potreba i ostvarivanja drugihciljeva (ekonomskih, socijalnih, kulturnih,zdravstvenih, ekoloških i sl.)


6/64

Osnone karakteristike poreza!

"# Prin$dnost - prinudno davanje,

%# Ne posto&i direktna protinaknada,

'# (eriatinost - instrument preraspodele nacionalnog

dohotka,)# Sl$*e za finansiran&a &anih rashoda,

+# Porez &e no,ano daan&e.

*r&ava napla'uje poreze i iz prikupljenihsredstava finansira odreene dr*ane f$nk.i&e#

Koristi od određene funkcije se ne mo/$direktno ezati za po&edin.a ko&i pla0a porez#


7/64

PO1ESKATE1MINOLO2I3A

+IČI+I!/!01I2343

30I43+I+I!/!01I2343


8/64

"# Poreska last 4 dr&ava, finansijski organi kojirazrezuju i napla'uju poreze i javna tela u čijukorist se napla'uju porezi.

%# Poreski o5eznik - fizičko5pravno lice komezakon nala&e da plati porez.

'# Poreski plata. - fizičko5pravno lice koje mora daobračuna i stvarno plati porez. o ne mora uvekbiti poreski obveznik (npr. autor i izdavač knjige).

)# Poreski destinater - lice koje po intencijizakonodavca treba da snosi poreski teret.

+# Kona,ni plata. poreza - lice koje stvarno snosiporeski teret nezavisno od intencije zakonodavca.

LI6NI ELEMENTI OPO1E7I8AN3A


9/64

"# poreski o5&ekt9predmet 4 svaku činjenicu ili

manifestaciju ekonomske snage koja pru&aosnov da se uvede neki poreski oblik (npr.prihod, dohodak),

%# poreska sposo5nost 4 ekonomska mogu'nostobveznika da odgovori svojoj obavezi pla'anjaporeza,

'# poreski izor 6 sve ono čime poreski obveznikraspola&e i iz čega mo&e da plati porez,

)# poreska osnoi.a - veličina ili vrednost za

utvrđivanje poreske obaveze,+# poreska stopa - deo poreske osnovice koji

poreski obveznik izdvaja i pla'a na ime poreza,:# poreska tarifa 6 sistematizovan pregled

poreskih objekata, osnovica i poreskih stopa.

MATE1I3ALNI ELEMENTIOPO1E7I8AN3A


10/64

CIL3E8IOPO1E7I8AN3A

"# Fiskalni - obezbeđenje finansijskihsredstava za pokri'e javnih rashoda dr&ave.

%# 8anfiskalni9ekstrafiskalni - ekonomski,socijalni, demografski, politički i dr.


11/64

Principi oporezianja !

#ravila koji$ se %reba #ri!r"ava%i#riliko& i'ra!nje #oresko'

sis%e&a.


12/64

7) /rema Smit$8"#prin.ip op;tosti - svi građani jedne dr&ave treba

da pla'aju porez za izdr&avanje dr&avne uprave ito srazmerno svom dohotku koji oni u&ivajuzahvaljuju'i njenoj zaštiti.

%#prin.ip odreenosti - treba jasno ista'i kojiporeski oblik koji građanin treba da plati, kada i ukom iznosu.

'#prin.ip $/odnosti - svaki poreski obveznik trebada bude oporezivan u vreme i mesto kada tonjemu najviše odgovara.

)#prin.ip ekonomi,nosti naplate - svaki poreztreba tako da se organizuje da se iz d&epa narodauzima što manje iznad onoga što je potrebnodr&avnoj blagajni.


13/64


14/64

'< Prin.ipi oporezian&a

III So.i&alni prin.ipi!+# Op;tost poreske o5aeze - slično kao kod :mita, s tim

da za siromašne postoje poreske olakšice,:# 1anomernost $ oporezian&$ - oporezivanje prema

ekonomskoj snazi poreskih obveznika.

I8 Poresko-tehni,ki prin.ipi!=# Odreenost poreske o5aeze - jasno i nedvosmisleno

odrediti ko, kada i koliko pla'a koji porez,

># ?/odnost pri pla0an&$ - pla'anje na način i u vremekada poreskim obveznicima najviše odgovara,

@# 3eftina re*i&a poreza - da troškovi ubiranja poreza budušto manji.


15/64

eposredni (direktni) i posredni (indirektni), 0edovni i vanredni, !pšti i namenski,

;atastarski i tarifni, :ubjektni i objektni,


16/64

Neposredni se ne mogu prevaliti, aposredni mogu.

1edoni se koriste za finansiranjeredovnih javnih rashoda, a anredni zafinansiranje vanrednih javnih rashoda.

Op;ti kod kojih nije unapred utvrđenanamena, a namenski kod kojih jeste.

Katastarski se obračunavaju na osnovupodataka iz katastra, a tarifni na osnovutarifnika.

KLASIFIKACI3A PO1E7A


17/64

S$5&ektni kod kojih su va&ne lične karakteristikei o5&ektni kod kojih je va&na ekonomska snaga.

F$ndirani se pla'aju na prihode od zemljišta,

opreme, =!2, a nef$ndirani se pla'aju naprihode ostvarene ličnim radom.

Osnoni značajno pune bud&et, a dop$nski gasamo dopunjuju.

Porezi po rednosti se pla'aju po stvarnoj iliprocenjenoj vrednosti, a spe.ifi,ni se pla'aju po jedinici mere.

KLASIFIKACI3A PO1E7A


18/64

/ri koncipiranju poreskog sistema poreskevlasti moraju posebno voditi računa o$merenosti poresko/ optere0en&a#

/orezi ne smeju biti previsoki jer 'e negativno

delovati na poreskog obveznika, ali ne ipreviše niski jer dr&ava ne'e mo'i da pokrije

javne rashode.

Laferoa kria je korisna za objašnjenjeumerenosti oporezivanja.


19/64

"aferoa kria

Poreska stopa

Poreskiprihod

B "B

?ME1ENOST OPO1E7I8AN3A

3 >


20/64

Optimalno oporezian&e - trade off između efikasnostii pravičnosti u oporezivanju.

Efikasano oporezian&e - izabrati porez koji izazivamale administrativne troškove i troškove prikupljanja.

Prai,nost $ oporezian&$ ima 9 dimenzije8

? orizontalna prai,nost - ljude sa istim plate&nimsposobnostima treba tretirati isto.

? 8ertikalna prai,nost - ljude sa različitimplate&nim sposobnostima treba različito tretirati,tako da oni koji su u mogu'nosti plate ve'e poreze.


21/64

(istorzini porezi - porezi zbog kojihpojedinci5firme menjaju svoju ponašanje kakobi smanjili svoju poresku obavezu.

Nedistorzini porezi - porezi kod kojihpojedinci5firme ne mogu da učine ništa da bipromenili svoju poresku obavezu. akav je

paušalni porez.


22/64

7. Izbegavanje pla'anja poreza i poreska evazija,9. /revaljivanje poreza,

@. ransformacija poreza,

A. *ejstvo oporezivanja na preraspodelu nacionalnog

dohotka,B. *ejstvo oporezivanja na uslove privređivanja

privrednih subjekata,

C. :tabilizaciono dejstvo oporezivanja,

". *ejstvo oporezivanja na privredni razvoj,

D. *ejstvo oporezivanja na spoljnotrgovinsku razmenui platni bilans.


23/64

Iz5e/aan&e pla0an&a poreza - poreski obveznici menjaju svoje

ponašanje da bi smanjili svoju poresku sposobnost. o nije

nezakonito.

Poreska eazi&a - namerno pravljenje grešaka pri pla'anju

zakonom propisanih poreza.

Nezakonita poreska eazi&a!

?ta&a Ddefra$da.i&a


24/64

1akonita poreska evazija8

Nameraana - zakonom je predviđeno

delimično ili potpuno oslobađanje od poreske

obaveze.

Nenameraana - koriš'enje nepotpunosti u

zakonu ili zakonske šupljine.


25/64

PO7ITI8NA PO1ESKA E8A7I3A


26/64

Moguća je i situacija da se

optimalno rešenje nalazi u

nekorišćenju prevara, kada za

pojedince marginalni troškovi

utaje poreza nadmašuju

marginalne koristi za sve

vrednosti R, tako da se

optimum nalazi u 0.


27/64

Na&,e;0i $zro.i poreske evazije8

7.visoko poresko optere'enje,

9.finansijska nedisciplina,

@.nefunkcionisanje pravne dr&ave,A.mali ose'aj za pripadnost društvenoj

zajednici,

B.značajan stepen korupcije,C.neefikasan poreski sitem sastavljen odvelikog broja poreskih oblika.


28/64

E potrazi za socijalno prihvatljivijim načinomborbe protiv poreske utaje, vlade određujuperiod amnestije.

Amnesti&a 6 period tokom koga sva licamogu da plate poreze koje su utajili, a da nebudu ka&njeni. a taj način se uvode poreskiobveznici u legalne okvire poslovanja.

*a bi amnestija dala dobre rezultate ne smese ponavljati, jer bi onda bilo dosta onih koji biutajili porez i očekivali novu amnestiju.


29/64

Preal&ian&e poreza - trgovinsko preduze'epotpuno ili delimično prebacuje teret oporezivanjana kupca.

Transforma.i&a poreza - pove'anje efikasnostiposlovanja modernizacijom, kako bi senadomestili troškovi poreza.

(e&sto oporezian&a na preraspodel$ 2(P -

socijalna funkcija putem progresivnih poreskihstopa i ekonomska putem diferenciranih poreskihstopa za razvijene i nerazvijene regione.

EFEKTI OPO1E7I8AN3A


30/64

(e&sto oporezian&a na $sloe prireian&a

prirednih s$5&ekata i na priredni razo& -stimulisanje razvoja prioritetnih grana,stimulisanje stranih investicija, poreskaoslobađanja za modernizaciju.

Sta5iliza.iono de&sto oporezian&a -pove'anje poreske stope u slučaju inflacije, kakobi se apsorbovali viškovi sredstava.

(e&sto oprezian&a na spol&notr/oinsk$razmen$ i platni 5ilans - stimulisanje izvozaoslobađanjem od pla'anja poreza, uvođenjecarina na uvoz određenih proizvoda radi zaštiteodređene privredne grane.

EFEKTI OPO1E7I8AN3A


31/64

ajznačajniji poreski oblici uporeskom sistemu :rbije su8

7) /orez na dohodak građana

9) /orez na dobit preduze'a

@) /orez na dodatu vrednost.


32/64

? Porez na dohodak /raana je jedan od najznačajnijihporeskih oblika svake savremene dr&ave.

? ;arakterističan je po finansi&sko& izda;nostielasti,nosti i predidiosti, pa je pogodan zaostvarivanje mnogih ciljeva ekonomske i socijalne politike.

? Pri p$t se javio "=@># /odine $ En/lesko&, kada jeuveden kako bi se prikupila sredstva za pokri'e ratnihizdataka.

? akon prestanka ratne opasnosti je ukinut, ali je kasnije uviše navrata ponovo uvođen.

? 7DA9. godine je poslednji put uveden u ngleskoj i nakontoga je ostao sve do današnjih dana.


33/64

/ri oporezivanju dohotka koriste se tri sistema8

7. jedinstveni ili sintetički sistem,

9. parcijalni ili analitički sistem,@. mešovit sistem.

"# 3edinsteni ili sinteti,ki D/lo5alni< sistem -oporezivanje svih prihoda fizičkog lica jednimporezom, primenom progresivnih poreskih stopa.

*anas se u gotovo svim industrijskim razvijenim

zemljama primenjuje sintetički sistem oporezivanja uzprimenu progresivnih poreskih stopa, pa zato ovajporez zauzima jedno od centralnih mesta u poreskomsistemu javnih prihoda ovih zemalja.


34/64

%# Par.i&alni ili analiti,ki D.ed$larni< sistem- svaki prihod fizičkog lica se oporezuje odvojenouz primenu različitih poreskih stopa, a ukupanprihod (dohodak) oporezuje se jednim dopunskimporezom uz primenu progresivnih poreskih stopa.

'# Me;oit sistem je u osnovi cedularni sistemuz komplementarno oporezivanje viška prihodaiznad određenog limita na kraju godine.


35/64

Elementi poreza na dohodak građana8

a) /oreski obveznik,

b) /oreska osnovica,

c) /oreska stopa.

a< Poreski o5eznik - u ve'ini savremenih dr&ava i kodnas se poreskim obveznikom smatra pojedinac (fizičko lice),dok je u nekim poreskim sistemima to porodica, jer se

smatra da se na taj način vrši oporezivanje premaekonomskoj snazi i izbegava poreska evazija.

;ada se za poreskog obveznika uzme fizičko lice, va&no jeutvrditi princip oporezivanja.

@ principa oporezivanja8 /rincip neograničene poreske obaveze,

eritorijalni princip,

/rincip dr&avljanstva.


36/64

Prin.ip neo/rani,ene poreske o5aeze u centar pa&njestavlja prebivalište. aime, prema ovom principuoporezuju se svi prihodi jednog lica koje ima prebivalište u

zemlji, nezavisno od toga da li su prihodi ostvareni uzemlji ili inostranstvu, nezavisno od dr&avljanstvaporeskog obveznika.

Teritori&alni prin.ip podrazumeva da poreska obavezatereti samo prihode ostvarene u zemlji, pa su na pla'anjeporeza obavezna i lica koja nemaju prebivalište u zemlji.

Prin.ip dr*al&ansta poreski tereti dr&avljanina jednezemlje koji ima prebivalište u drugoj zemlji tako što pla'ana pojedine prihode ostvarene u inostranstvu porezzemalja čiji je dr&avljanin.


37/64

5< Poreska osnoi.a obuhvata sve prihode iz radnogodnosa, od samostalnih delatnosti, poljoprivrede išumarstva, autorskih honorara, kapitalnih dobitaka isl., koji su izra&eni u novcu, naturi ili činjenjem na nekidrugi način, umanjene za standradne i nestandardneodbitke, zbog uva&avanja ličnih i porodičnih prilikaporeskih obveznika.

.< Poreska stopa se primenjuje na poresku osnovicukako bi se dobio iznos poreske obaveze. E ve'ini

zemalja primenjuju se progresivne poreske stope, čiji je osnovni zadatak da se postigne pravičnije iravnomernije zahvatanje ekonomske snage poreskogobveznika.


38/64

E :rbiji je "@@%# /odine uvedeno sinteti,ko oporezian&e dohotka građana. !vakav sistemoporezivanja primenjivao se do "@@># /odine, kada jeuveden me;oit sistem oporezian&a dohotka/raana, koji se zasnivao na akontacionom

ceduralnom oporezivanju sistemom poreza po odbitkuili po rešenju poreskog organa uz korektivno godišnjeoporezivanje ukupnog dohotka ako je ostvaren godišnjiiznos ve'i od zakonski propisanog iznosa.

? Sr5i&i porez na dohodak /raana pla'aju svafizička lica koja ostvaruju dohodak i on se pla'a iz svihizvora. !bveznik poreza na dohodak fizičkih lica jerezident :rbije za dohodak ostvaren na njenoj teritoriji iu inostranstvu, kao i nerezident za dohodak ostvaren

na teritoriji :rbije.


39/64

!porezivi prihod se dobija kao razlika između brutoprihoda i troškova. 1bir svih oporezivih prihodaostvarenih u kalendarskoj godini predstavlja dohodak.

Poreska stopa je proporcionalna.

1načajne stavke kod ovog poreza su poreskaoslobođenja i poreske olakšice za zapošljavanje novihradnika.


40/64

Poreska oslo5oen&a!

7. naknada troškova prevoza do određenog iznosa,

9. dnevnice za slu&bena putovanja u zemlji doodređenog iznosa,

@. naknada za smeštaj na slu&benom putu, prema

računu,A. naknada prevoza na slu&benom putovanju do

određenog iznosa mesečno za sopstveni automobil,

B. solidarna pomo' za slučaj bolesti do određenogiznosa,

C. pokloni za decu za ovu godinu i >o&i' doodređenog iznosa,

". jubilarne nagrade do određenog iznosa godišnje.


41/64

Poreske olak;i.e za zapo;l&aan&e noihradnika8

za lice sa invaliditetom ne pla'a se porez za periodod @ godine,

pravo na povra'aj dela pla'enog poreza na zaradu zanovozaposleno lice, ispla'enu zaključno sa @#. C.9#7C. godine i to8

7-$ novozaposlenih 6 CB%

7#-$$ novozaposlenih 6 "#%,

najmanje 7## 6 "B%.


42/64

Elementi poreza na dohodak /raana$ 1ep$5li.i Sr5i&i

Izvor: Zakon o porezu na dohodak građana,

http://www.poreskauprava.gov.rs/pravna-lica/pregled-propisa/zakoni/17/zakon-o-porezu-na-

dohodak-grad!ana.ht"l

8rste prihoda Na,in oporezian&a Poreska osnoi.aPoreska

stopa

1arade /o odbitku >ruto zarada 6 77.### 7#%

/rihod od samostalnihdelatnosti (uključuju'i prihodod poljoprivrede i šumarstva)

/o rešenju poreskogorgana

!poreziva dobit 7#%

/rihod od autorskih prava i

prava industrijske svojine/o odbitku >ruto prihod - troškovi 9#%

/rihod od kapitala /o odbitku ;amata i dividende 7B%

/rihod od nepokretnosti /o odbitku>ruto prihod 6 9B%troškovi

9#%

;apitalni dobici/o rešenju poreskogorgana

;apitalni dobitak 7B%

!stali prihodi (zakup opreme,dobici od igara na sre'u i sl.)

/o odbitku 0azno 9#%


43/64

Poreski o5eznik poreza na do5it pred$ze0a mo&e biti akcionarsko društvo, društvo saograničenom odgovornoš'u, komanditno društvona deonice i javno preduze'e.

(o5it kod dr$;ta li.a oporezuje porezom nadohodak građana.

(o5it dr$;ta kapitala oporezuje porezom na

dohodak pravnih lica.1asprostiran&a poreske o5aeze - neophodno

je utvrditi rezidentstvo i izvor dohotka.


44/64

1ezident se utvrđuje na osnovu mesta registracije,tj. mesta iz koga se obavlja efektivna kontrola iuprava preduze'a poreskog obveznika.

/ored rezidenta i nerezident mo*e 5iti poreski

o5eznik poreza na dohodak pravnih lica, ali samoza onaj deo dobiti koji ostvari u zemlji u kojoj imasvojstvo nerezidenta.

/ravilo je da je izor dohotka teritorija na kojoj se

ostvaruje dobit, ali se on veoma retko koristi kaoodlučuju'a činjenica za određivanja poreskogobveznika ovog poreza.


45/64

Poresk$ osnoi.$ kod poreza na dohodakpravnih lica predstavlja ostvarena dobit.

!va dobit iskazana u bilansu uspeha se korigujeu poreskom bilansu, tako što se na strani prihodaisključuju transferne cene i iskazuju zalihe, takošto se priznaju samo one koje se odnose naposmatrani period.

Poreske stope poreza na dohodak pravnih licasu jednoobrazne i proporcionalne.


46/64

? Sr5i&i &e porez na do5it pred$ze0a uveden #7. #7.7$$9. godine.

Poreski o5ezni.i ovog poreza su akcionarska društva,

društva sa ograničenom odgovornoš'u, ortačka društva,komanditna društva, društvena preduze'a i javnapreduze'a i zadruge.

Poreska osnoi.a kod poreza na do5it pred$ze0a je

oporezovana dobit, koja se dobija kao rezultat usklađivanjaprihoda sa rashodima.

Poreska stopa na do5it pred$ze0a je u :rbijiproporcionalna i iznosi 7B%.

Etvrđivanje poreza na dobit preduze'a u :rbiji se vrširešenjem poreskog organa, a pla'a se akontaciono,mesečno, dok se konačni obračun ostvaruje popodnošenju poreske prijave i poreskog bilansa na krajugodine.


47/64

Poreski podsti.a&i8

"# Oslo5aa se pla0an&a poreza na do5it

preduze'e za radno osposobljavanje,profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanjeinvalidnih lica, srazmerno učeš'u tih lica uukupnom broju zaposlenih.

%# Oslo5aa se poreza na do5it $ period$ od" /odina poreski obveznik ukoliko ulo&i uosnovna sredstva više od 7 milijarde dinara i uperiodu ulaganja zaposli na neodređeno vremenajmanje 7## lica srazmerno tom ulaganju.

Izvor: Zakon o porezu na do#it pravnih lica, http://www.poreskauprava.gov.rs/pravna-lica/pregled-propisa/zakoni/$%&/zakon-o-porezu-na-do#it-pravnih-lica.ht"l


48/64

Porez na do5ra i $sl$/e - pla'a se za koriš'enje finalnih

dobara i usluga u zemlji potrošnje. /ripada /r$pi osnonih poreza.

Evek su posredni jer indirektno pogađaju poresku snagu

poreskih obveznikajednom poreskom sistemu.

ajznačajniji oblici poreza na dobra i usluge su porez napromet i ak.ize#

Prednosti Nedosta.i

? izdašnost,? elastičnost,? ugodnost pri pla'anju,? pla'anje pod anestezijom.

? regresivnost,? inflatorni potencijal.


49/64

!porezivanje prometa se javilo dosta rano, još u

staroj Frčkoj, giptu, 0imu, ;ini i Indiji. oderan porez na promet je nastao kao vanredan

porez u /rvom svetskom ratu u emačkoj 7$7C.godine.

7$7". ovaj porez je uvela


50/64

!d svih ovih poreza sefazni neto porez na prometodnosno porez na dodat$ rednost jenajrasprostranjeniji oblik poreza na promet u tr&išnimprivredama.

Osnona karakteristika P(8-a - napla'uje se usvakoj fazi prometnog ciklusa.

1a razliku od svefaznog bruto poreza na prometpo/aa samo on$ rednost ko&a &e $ to& fazidodata od strane o5eznika, pa konačno pogađakrajnju potrošnju.

Izra,$naan&e dodatne rednosti se vrši na osnovurazlike između vrednosti autputa (prodajna vrednost) ivrednosti inputa (nabavna vrednost).


51/64

E zavisnosti od toga kako se tretiraju nabavke

sredstava, razlik$&emo nekoliko rsti P(8-a!7. Potro;ni tip P(8-a je dominantan oblik /*2-a u ve'ini

savremenih poreskih sistema. ;arakterističan je po tome što se

se na5ake ko&e se koriste $ proizodn&i od5i&a&$ pri

$trian&$ dodate rednosti poresko/ o5eznika &er seporeska o5aeza odnosi samo na potro;n&$ ezan$ za li,ne

potre5e. *akle, iz poreske obaveze su isključeni predmeti rada i

sredstva za rad, iako pri njihovoj nabavci kupac pla'a /*2 on mu

se kasnije refundira iz bud&eta. a ovaj način dolazi do

stim$lisan&a tehnolo;ko/ prosperiteta dr$;ta koje primenjujeovaj tip /*2-a.


52/64

%# (ohodni tip P(8-a je karakterističan po tome što u momentu

nabavke opreme ni&e mo/$0e da se iz$zme porez pla0en na

oprem$ e0 se na kra&$ /odine dozol&aa od5itak/odi;n&e/ iznosa amortiza.i&e za na5al&eno sredsto# o

ukazuje da je veliki deo poreza ostao u vrednosti inputa, pa

samim tim ulazi u osnovicu za obračun poreza u narednu fazu i

tako dovodi do k$m$latino/ efekta#'# Tip 5r$to P(8-a dovodi do dostr$ko/ oporezian&a. aime,

kod ovog tipa /*2-a nema nikako/ od5i&an&a pri na5a.i

osnonih sredstaa pa se ona oporezuju pri nabavci a potom i

kada se dobra i usluge proizvedena tim sredstvima prodajupotrošačima.


53/64

!sobine /*2-a8

7. povoljno utiče na preraspodelu nacionalnogdohotka,

9. visokofleksibilan,@. zahteva centralizaciju poreske vlasti,

A. nije previše komplikovan za primenu,B. dozvoljava veoma malu mogu'nost evazije,C. uspešnost i brzina primene /*2-a zavisi od toga

kakav je bio prethodni poreski sistem u zemljigde su uvodi /*2.


54/64

P1E(NOSTI NE(OSTACI

? izdašniji od poreza na promet umaloprodaji

? pove'ava troškove i slo&enostadministriranja

? efikasniji u suprotstavljanju

evaziji

? ima relativno izra&en inflatorni

potencijal

? omogu'ava da se izvoz upotpunosti oslobodi poreza

? zahteva da se jedinstvenouvede i administrira

? omogu'ava da se nabavkeizuzmu od oporezivanja ? ima naglašenu regresivnost

? uvođenje /*2-a je preduslov zapristupanje :rbije vropskoj Eniji


55/64

? Sr5i&i &e oa& porez $eden "# "# %+# /odine iod tada se primenjuje. /rihod od poreza na dodatuvrednost pripada bud&etu 0epublike.

Poreski o5eznik kod poreza na dodatu vrednost jelice koje samostalno obavlja promet dobara i uslugaili uvozi dobra, a sve u okviru delatnosti koju obavlja.

Poreska osnoi.a poreza na dodatu vrednost sedefiniše kao iznos naknade (u novcu, stvarima iliuslugama), koju obveznik primi za isporučena dobra

odnosno pru&ene usluge.


56/64

Op;ta poreska stopa poreza na dodatu vrednost za oporezivi prometdobara i usluga ili uvoz iznosi %B./ored ove stope postoji i pose5na stopa od "B kojom se oporezuje

promet dobara i usluga ili uvoz slede'ih proizvoda8 hleba, mleka, brašna, še'era, jestivog ulja od suncokreta, kukuruza,

uljane repice, soje i masline, jestive masno'e &ivotinjskog i biljnogporekla i meda,

sve&eg i rashlađenog vo'a, povr'a, mesa, ribe i jaja, lekova, uključuju'i i lekove za upotrebu u veterini, ortotičkih i protetičkih sredstava, kao i medicinskih sredstava -

proizvoda koji se hiruški ugrađuju u organizam, materijala za dijalizu, đubriva, sredstava za zaštitu bilja, semena za reprodukciju, sadnog

materijala, kompletne krmne smeše za ishranu stoke i &ive stoke, ud&benika i nastavnih sredstava, dnevnih novina,

monografskih i serijskih publikacija, ogrevnog drveta, usluga smeštaja u hotelima, motelima, odmaralištima, domovima i

kampovima, komunalnih usluga, prirodnog gasa.

Poreske stope po poreskim o5li.ima $ razli,itim zeml&ama $ B


57/64

7eml&aPorez na dohodak

/raanaPorez na do5it

pred$ze0aPorez na dodat$ rednost -

P(8

Maarska ": "9"@ %=

Grazil =#+-%=#+ ') "=-%+

ratska "%-) % %+

1$m$ni&a ": ": %)

Finska :#+-'"#=+ % %)

2r,ka -)% %: %'

Pol&ska ">9'% "@ %'

Itali&a %'-)' %=#+ %%

Sloeni&a ":-+ "= %%

6e;ka %% "@ %"

A$stri&a %"-+ %+ %

8elika Gritani&a -)+ % %

Sloa,ka "@9%+ %% %

Sr5i&a "-% "+ %

G$/arska " " %

Fran.$ska +#+-)" ''#'' %

Nema,ka ")-)+ '-'' "@

Crna 2ora @9"+ @ "@

T$rska "+-'+ % ">

1$si&a "' % ">

Kina '-)+ %+ "=Izvor: http://www.worldwide-ta'.co"


58/64

Ak.ize - specijalni porezi na potrošnju i u ve'ini zemalja

javljaju se pored poreza na promet. ajstariji oblik poreza na potrošnju.

!snovni .il& $oen&a akcize je fiskalni.

Predmet oporezian&a su proizvodi široke potrošnje8 so,naftni derivati, duvan, alkohol i alkoholna pi'a, kafa,

luksuzni proizvodi i sl.E :rbiji se akcizama oporezuju slede'i proizvodi8

derivati nafte, biogoriva i biotečnosti, duvanske prerađevine,

alkoholna pi'a, kafa, tečnosti za punjenje elektronskih cigareta, električna energija za krajnju potrošnju.


59/64

Poreski o5eznik po akcizi je doma'i proizvođač ili uvoznik

proizvoda koji podle&u akcizama. Poreska osnoi.a za obračun akcize je neka jedinica mere

(kilogram, litar, komad, paklica, hektolitarski stepen i sl.), jedino je kod luksuznih proizvoda poreska osnovicaprodajna cena proizvoda.

Poreska stopa akcize se utvrđuje dvojako8

- u apsolutnom iznosu i

- primenom proporcionalnih stopa.

Etvrđivanje akcize $ apsol$tnom iznos$ i to za sveproizvode kod kojih se kao osnovica uzima jedinica mere.Propor.ionalne stope za izračunavanje iznos akcize seprimenjuju kod proizvoda kod kojih se kao osnovica uzimaju

cene.


60/64

;od javnih prihoda 'e akcenat biti na teku'imprihodima, pošto oni čine preko $B% javnihprihoda.

E okviru kategorije teku'ih prihoda najviše 'emose zadr&ati na porezima, jer oni čine preko DB%teku'ih prihoda.

E okviru javnih rashoda najzastupljenija jekategorija socijalne pomo'i i transfera, a za njomslede i rashodi za zaposlene i kupovina roba iusluga.


61/64

Izor! Gilten &anih finansi&a


62/64


63/64

I7(AHNOST PO1ESKI OGLIKA


64/64

Poreski prihodi $ Sr5i&i za period %+-%")# D$ B<

2odina PoreziPorez nadohodak

/raana

Porez nado5it

pred$ze0a

Porez napromet -

P(8

Ak.ize

%+# " 7A."D 7.C9 @@.DB 77.7"

%:# " 7B.C$ 9.A9 9$."D 77.A$

%=# " 7@.@7 @.A7 @#.B7 77.@@%># " [email protected] @.$# @#.7C 77.#7

%@# " 7@.@A @.79 9$.CD [email protected]"

%"# " [email protected] @.#$ @#.9@ 7A.A#

%""# " 7@.@A @.@A @#.9D 7B.79

%"%# " [email protected] A.A" 9$.$D 7A.""

%"'# " 79.#A A.CD 9$.@C 7B."$

%")# " 7#.7D B.#B 9D.AC 7A."C

13. javni prihodi.ppt

Documents