javni prostori

gradjanske.org javniprostori.org facebook.com/javniprostori twitter.com/javniprostori

Sadraj

OTVORENO O JAVNIM PROSTORIMA............................................................................................................................................. 4 OPENLY ABOUT PUBLIC SPACES ..................................................................................................................................................... 6 STUDIJA SLUAJA: MESNA ZAJEDNICA ................................................................................................................................... 26 STUDIJA SLUAJA: ULINA GALERIJA ....................................................................................................................................... 34 Ana Pajvani-Cizelj ZNAAJ I FUNKCIJE URBANIH JAVNIH PROSTORA............................................................................................................. 38 Boris Kosturanov OTVORENO O JAVNIM PROSTORIMA-IJI SU JAVNI PROSTORI? ............................................................................... 42 Branko Miovi JAVNI PROSTORI...................................................................................................................................................................................... 46 Ognjen Kojani KOME PRIPADAJU GRADOVI? .......................................................................................................................................................... 50 Astrea Pejovi, Jovana Papovi GRAANSKA SVEST I NESTAJANJE JAVNIH PROSTORA U BEOGRADU ................................................................. 53 Marko Raki ULICA KAO PARATEATAR.................................................................................................................................................................... 56 Selena Savi DIZAJN KONTROLISANIH PROSTORA ........................................................................................................................................ 59 Jelica Ili OBNOVA TAMAJDANA STARO U NOVOM RUHU ILI NOVO POD PLATOM STAROG ................................ 64

Ana Vilenica SPOMENICI NAPOLJE IZ PARKA..................................................................................................................................................... 69 Uro Maksimovi NOVI OPTIMIZAM STRUKE ............................................................................................................................................................... 72 Iva uki JAVNA UMETNOST KAO SREDSTVO ZA KREIRANJE MESTA ........................................................................................ 75 Jasna Cizler OBJEKTI INDUSTRIJSKOG NASLEA KAO JAVNI PROSTORI ......................................................................................... 80 Krsto Radovanovi MIKROURBANISTIKE INTERVENCIJE KAO SREDSTVO REVITALIZACIJE ZAPUTENIH GRADSKIH PODRUJA ................................................................................................... 84 Maja Agi URBANI POKAZIVA UPOZORENJA ZA GRAANE NOVOG SADA O OPASNOSTI OD POPLAVA................................................................................................................................91 Andrej ivuljskij REVITALIZACIJA DELA OBALE DUNAVA U NOVOM SADU (OD KAMENIKE ADE DO PLAE TRAND) .......................................................................................................................... 94 Darko Aleksovski EXIT .................................................................................................................................................................................................................101 LITERATURA .............................................................................................................................................................................................103

otvoreno o javnim prostorima

Srbija, 2009. godina. Nema vezu, nema novac, nema roake na visokim pozicijama... NEMA PROSTOR. Informii se i kreni! Naoruan Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja, Program za mlade Graanskih inicijativa je svim optinama i gradovima u Srbiji, poslao zvanian zahtev sa pitanjem ta sve poseduju od imovine i kako mladi do toga mogu doi. Dve treine od ukupno 167 upitanih optina je reagovalo na dopis ali najee sa odgovorom da nemaju evidenciju o imovini u svom posedu. Iako na samom poetku, kampanja se nala u procepu izmeu zakonskih reenja jer se ispostavilo da je sva imovina u vlasnitvu drave a da optine i gradovi njome samo upravljaju. Ovo je izmeu ostalog bio i ostao jedan od najeih odgovora i alibija lokalnih vlasti u pregovorima za prostore. Od 2009. godine pa do usvajanja Zakona o javnoj svojini (septembar 2011.), mnogo se imovine i javnih prostora izgubilo i privatizovalo. U daljem radu, koncetrisali smo se na sredine u kojima su razliite grupe i organizacije mladih ve pokrenule inicijative za dobijanje prostora. Tu dolazimo do drugog stuba kampanje a to je: jaanje omladinskih grupa koje trae prostor. Malo ih je. Ne znaju kako. esto su maloduni i nemotivisani. Bilo je porazno videti koliko se mladi u Srbiji malo bave javnim prostorima i sa kakvim pesimizmom ulaze u osvajanje istih. Stalnim povezivanjem,

irenjem informacija, tribinama, zvaninim i nezvaninim sastancima, upoznavanjem sa regionalnim iskustvima, nastojali smo da osnaimo sve formalne i neformalne grupe, organizacije i pojedince koji su pokrenuli inicijative za dobijanje prostora. Savetima, usmeravanjima, pomaganjem u pravljenju strategije, voenju pregovora sa lokalnim vlastima, sprovoenju akcija oivljavanja javnih prostora, doli smo i do primera dobre prakse. Aradac. Novi Beograd. Bezistan. Inex. Nakon to grupa mapira javni prostor koji eli da osvoji, ona moe da sprovodi akcije u njemu (sreivanje, okupljanje, razliite umetnike intervencije u prostoru) ili da odmah zapone pregovore sa lokalnim vlastima. Bilo da osvajanje poinje pravljenjem sadraja ili predstavljanjem planova za sadraj u prostoru za koji se bori, najvanije je da ne odustaje u sluaju poraza, negativnog ishoda pregovora ili neodobravanja sadraja. Mladi esto odustaju nakon poetnih neuspeha, ne ele da se zamere ovom ili onom, neorganizovani su i pesimistini. Otkljuavanje javnih prostora...traje. Zahteva mnogo akcije, ideja i upornosti. U Aradcu (okolina Zrenjanina) omladinska organizacija Foto Ekspo ve dve godine koristi prostorije mesne zajednice. Udruenja Kontekst, ApsArt i neformalna scena Carina dobila su na korienje prostor od 100 kvadrata u MZ Studentski grad na Novom Beogradu. Bezistan je naziv ulinog prolaza u centru Beograda u kome e udruenje MikroArt napraviti prvu ulinu galeriju u gradu. Vie od 10 udruenja, omladinskih grupa i samostalnih umetnika trenut-

4

Otvoreno o javnim prostorima

no ureuje i oivljava veliku naputenu zgradu od 1500 kvadrata u Beogradu. Vlasnik ove zgrade koja je nekada bila sedite InexFilma, dozvolio je mladima da koriste ove prostorije jer u skorijem periodu nee investirati u njegovo obnavljanje. Lokalne vlasti i institucije? Zatvorene. Centralizovane. Neobavetene. Javni prostori i grupe koje ih osvajaju su veoma promenljiva oblast koja se prilagoava savremenim deavanjima. Inex film je uslovno reeno, osvojen prostor na odreeno vreme, i to je odlino! Malim inicijativama i koracima postepeno menjamo sistem. Institucije i lokalne vlasti esto imaju predrasude, zatvorene su prilikom pregovora, neinformisane, centralizovane i spore u donoenju odluka. One ne vide da im otvorenost ka mladima samo ide u prilog i da je svaki ustupljen javni prostor samo plus. NJIHOV PLUS. uvanje naputenih zgrada, fabrika, parkova i slino kako bi se na njima u nekoj dalekoj budunosti zaradilo, ne koristi nikome. Doi e poznati reiser da tu otvori multipleks bioskop ili pozorite. Ne, to se u 2011. godini u sred ekonomske krize nee desiti! Megalomanija zaslepljuje. Prepustite naputene prostore onima

koji imaju znanja, volje, interesovanja i ideja da u njima neto naprave. Videete neverovatne stvari. Otvoreno o javnim prostorima - krov za sve inicijative Kasarne u Novom Sadu i Niu, naputeni objekti u Majdanpeku, Inex, Livnica u Kragujevcu, pokrenute inicijative u Smedevu, Kruevcu, Gornjem Milanovcu. Ne kreimo dabe. Ljudi sve vie koriste termine iz kampanje, tema je sve prisutnija u javnosti, mladi postepeno shvataju da e rezultatima i sprovedenim akcijama u prostoru postii vie u borbi za prostor. Sporo da, ali stvari se menjaju. Kao kiobran za sve inicijative i grupe Graanske inicijative e kroz Otvoreno o javnim prostorima nastaviti da pruaju podrku, savete, kontakte i ujedinjuju akcije u cilju ostvarivanja skrivene ali veoma vane agende ovog projekta, a to je: uee graana i graanki u ivotu zajednice. Graani treba da budu ukljueni u sve to se deava u njihovoj okolini a javni prostori su jedan od mehanizma uz pomo kojih se to ui. Informii se. Okupi ekipu. Mapiraj. Kreiraj. Otkljuavaj javne prostore...


5

openly about public spaces

Serbia, year 2009. You have no connections, no money, no cousins who hold high positions YOU HAVE NO SPACE. Get informed and give it a go Armed with the Law on Free Access to Information of Public Importance, the Civic Initiatives Youth Programme launched an official appeal to all municipals and cities in Serbia, asking what assets they had and what the way for young people to get them was. Two thirds of all 167 municipalities reacted to the appeal mostly by stating that they did not posses a record of municipal assets. Although at the very beginning, the campaign was in the gap between judicial resolutions because it turned out that the whole property was in possession of the government authorities and that municipalities and cities are the sole administrator. This argument, among others, was and still is one of the most frequent answers and `alibis` of the local authorities when it comes to negotiations on space issues. Since 2009 until the adoption of the Law on Public Ownership (September 2011), a great deal of assets and public spaces got lost and became privatised. In our subsequent work, we focused on areas where different groups and youth organisations had already started an initiative for obtaining space. At this point we have entered another campaign pillar, which is: strengthening youth groups seeking space. There are only a few of them. They dont know how. They are often discouraged and unmotivated.

It is disappointing to notice how young people in Serbia act very little about public spaces and how pessimistic they are in acquiring them. By constant connecting, information dissemination, workshops, official and unofficial meetings, introducing to regional experience, we tried to strengthen all formal and informal groups, organisations and individuals who started initiatives for space acquiring. Through consulting, directing and helping in strategy making, negotiating with local authorities, conducting actions for public spaces revival, we reached a few examples of good practice. Aradac. New Belgrade. Bezistan. Inex. After a group maps a public space they want to `conquer`, they can start taking actions in it (arranging space, gathering, conducting various artistic interventions in space) or start the negotiations with local authorities right away. No matter whether the conquest starts with actions or negotiations, the most important thing is not to give up in case of defeat, negative outcome of negotiations or disapproval. Young people often give up after beginners failure, they dont want to displease anyone, they are unorganised and pessimistic. Unlocking of public spacestakes time. It requires a lot of action, ideas and persistence. In Aradac (near Zrenjanin), youth organisation Photo Expo has been using rooms of local community office. Associations Context, ApsArt and informal scene Carina were allowed to use an area of 100 square meters in the local community Studentski Grad in New Belgrade. Bezistan is the name of street passage in

6


the centre of Belgrade, where MicroArt Company will make the first street gallery in town. More than 10 associations, youth groups and independent artists at this time are arranging and renewing a big abandoned building of 1500 square meters in Belgrade. The owner of this building, which was once the central office of Inex Film, gave the young people permission to use these rooms because he is not going to invest in reconstruction any time soon. Local authorities and institutions? Closed. Centralised. Uninformed. Public spaces and groups which take them are a very changeable entity which adjusts to modern circumstances. Inex Film is, conditionally speaking, a gained public space for a certain period of time and that is great! We are gradually changing the system through little initiatives and steps. Institutions and local authorities often have prejudice, in negotiations they are closed, uninformed, slow and centralised in decision-making. They do not see their benefits in opening to young people and that every given public space is a bonus. Their bonus. `Keeping` abandoned buildings, factories, parks etc., in order to gain economic benefits in some distant future, is of no use to anyone. A famous director will come to open a multiplex cinema or a theatre. No, that will not happen in 2011, in the mid-

dle of an economic crisis! Megalomania blinds. Let abandoned spaces to those who have the knowledge, will, interests and ideas to make something out of them. You will see amazing things. Openly about Public Spaces the roof for all initiatives Barracks in Novi Sad and Nis, abandoned facilities in Majdanpek, Inex, Livnica in Kragujevac, initiatives in Smederevo, Krusevac, Gornji Milanovac. No more painting for free. People are more and more using campaign terms, the topic is more present in the public, young people are beginning to realise that they will achieve more in gaining the public space through results and conducted actions in the space itself. It is a slow process, but things are changing. As an umbrella to all the initiatives and groups, the Civic Initiatives will, through Openly about Public Spaces continue to provide support, advice, contacts and will unite the actions in order to accomplish a hidden but very important agenda of this project and that is: citizen participation in community life. The citizens should be involved in everything that happens in their surrounding and the public spaces are one of the learning mechanisms. Get informed. Make a team. Map. Create. Unlock public spaces


7

8



9

10



11

12



13

14



15

16



17

studija sluaja: mesna zajednica

Optina Novi Beograd i njena ustanova kulture Novobeogradska kulturna mrea (NBKM) uspostavili su saradnju sa udruenjima graana Kontekst, Scena Carina i ApsArt, kojom je predvieno ustupanje prostora mesne zajednice Studentski grad za umetnike programe od septembra 2011. do februara 2012. godine. Protokol o poslovno-tehnikoj saradnji potpisali su 5. jula u prostorijama MZ Studentski grad (Narodnih heroja 30), zamenik predsednika optine Novi Beograd, Milo Petrovi, direktorka NBKM, Ana Vrbanec, predsednica Upravnog odbora Udruenja Kontekst, Vida Kneevi, predsednica Scene Carina, Nataa Milovi i izvrna direktorka ApsArta - centra za pozorina istraivanja, Aleksandra Jeli. Protokolom je predvieno da se udruenjima ustupa na korienje, bez naknade, prostor velike sale mesne zajednice. Potpisivanjem Protokola stvara se institucionalni okvir u kojem e udruenjima biti pruena prilika da zajedniki stvaraju novu kulturnu vrednost na nivou mesne zajednice i optine, aUKUPNA KORISNA POVRINA Vlasnik Poslovni prostor Infostan Jugoregistar Mesna zajednica Milo Salevi Milo Salevi Ukupno m2 374,84 335,26 209,95 178,4 160,79 45,59 1304,83 Uee 28,73& 25,69% 16,1% 13,67% 12,32% 3,49% 100%

njihov rad e, pruanjem prostora za realizaciju programa i oslobaanjem od drugih trokova u vezi sa prostorom, pomoi NBKM i optina Novi Beograd. Ideju o otvaranju javnih prostora sprovodi nevladina organizacija Graanske inicijative, koja je i pomogla uspostavljanje saradnje udruenja Kontekst i ApsArt sa optinom Novi Beograd. Optina Novi Beograd i NBKM su, u okviru prethodne saradnje sa Scenom Carina, ve prepoznale prednosti koje donosi nezavisna kulturna scena pruanjem kvalitetnih umetnikih programa i unapreivanjem kulturne ponude Novog Beograda. Prema reima zamenika predsednika optine Novi Beograd Miloa Petrovia, takva saradnja e biti od koristi ne samo za graane MZ Studentski grad, ve i cele optine. Petrovi je rekao da na ovaj nain Optina eli da stavi javne prostore u funkciju svih graana i istakao da je to prvi put da jedna optina ustupa javne prostore koji nisu iskorieni za ovakve sadraje, ali i svoju nadu da e ostale optine slediti ovaj model.

Saglasan

Peat OSNOVA-II-SPRAT RAZMERA 1:200

POSLOVNI-CENTARN.HEROJA-30

26



27

Iako se Protokol potpisuje na vreme od est meseci, oekivanje je da e se ostvariti kvalitetna saradnja u duem vremenskom periodu, a mogunost pristupa protokolu ostaje otvorena i za druga zainteresovana udruenja. Prema navodima udruenja Kontekst, potpisivanje Protokola sa optinom Novi Beograd predstavlja doprinosom pre svega u iznalaenju novih PROSTOR 1 - Kancelarije 2 - Ostava 3 - Predvorje 4 - Predvorje 5 - Hodnik 6 - Hodnik 7 - Kancelarije 8 - Kancelarija 9 - alter sala 10 - Kancelarija 11 - Kancelarija 12 - Kancelarija POVRINA 207 4,3 8,64 8,03 12 70 26 12 46,5 21 21 22 PROSTOR 13 - Hodnik 14 - Hodnik 15 - Hol 16- Biblioteka 17 - Hodnik 18 - Hodnik 19 - Hodnik 20 - Predvorje 21 - Predvorje 22 - Arhiva 23 - Spir.step. 24 - Sala

modela i procedura u ostvarivanju prostornih reenja koja mogu biti korisna mnogim drugim organizacijama sa nezavisne kulturno-umetnike scene, pre svega na lokalnom nivou. Iako Protokol nije idealan, svakako je veliki korak napred u daljim pregovorima, i otvara potpuno nov nain saradnje izmeu nezavisnog/civilnog sektora i institucija. POVRINA 32 70 36 50 13,5 12 5,28 8,29 8,58 10,69 8 87 PROSTOR 25 - Sala 26 - Mala sala 27 - Kancelarije 28 - Kancelarije 29 - Kancelarije 30 - Stepenice 31 - Balkon (50%) 3A - WC 4A - WC 20A - WC 21A - WC POVRINA 87 52,5 141 32 117 56 3,24 1,51 1,51 1,51 1,51

28


PROTOKOL O POSLOVNO-TEHNIKOJ SARADNjI STRANE POTPISNICE PROTOKOLA: 1. Gradska optina Novi Beograd, sa seditem u Beogradu, Bulevar Mihaila Pupina 167, u svojstvu nosioca prava korienja prostora, koju zastupa mr Milo Petrovi, zamenik predsednika optine (u daljem tekstu: Optina) 2. ApsArt centar za pozoritna istraivanja, sa seditem u Beogradu, Pariske komune 10, 11070 Novi Beograd, MB: 17600818, D: 91330; PIB: 104403664, raun broj 160-256717-08 kod Intesa banke a.d. Beograd, koju zastupa Izvrni direktor, Aleksandra Jeli u svojstvu partnerskog udruenja (u daljem tekstu: Partner) 3. Novobeogradska kulturna mrea, sa seditem u Beogradu, Jurija Gagarina 221, koju zastupa Ana Vrbanec, direktor, u svojstvu faktikog korisnika prostora (u daljem tekstu: Korisnik) PREDMET PROTOKOLA: Ustupanje Velike sale Mesne zajednice Studentski grad Partnerskom udruenju za obavljanje kulturne delatnosti lan 1. Strane potpisnice Protokola saglasno konstatuju da je gradska optina Novi Beograd nosilac prava korienja prostora Mesne zajednice Studentski grad na adresi Narodnih heroja br. 30, Novi Beograd i da kao takva ima potpuno pravo raspolaganja i upravljanja ovom nepokretnosti. Strane potpisnice Protokola saglasno konstatuju da je Novobeogradska kulturna mrea faktiki korisnik navedenog prostora. lan 2. Optina i Korisnik prostora zajedno ustupaju Partneru na korienje na est meseci u periodu septembar 2011. godine februar 2012. godine Veliku salu Mesne zajednice (u daljem tekstu Prostor) povrine 87 kvadratnih metara i to svakim danom u nedelji, sem ponedeljkom, sredom i petkom nakon 18 asova. Strane potpisnice saglasne su u tome da najkasnije petnaest dana pred kraj navedenog vremenskog perioda razmotre mogunost produetka i revizije Protokola. PRAVA I OBAVEZE OPTINE I KORISNIKA lan 3. Korisnik ustupa Prostor za realizaciju programa Partneru bez naknade za njegovo korienje. Korisnik snosi trokove tekueg odravanja Prostora. lan 4. Korisnik ima pravo da Prostor ustupi za realizaciju programa i drugim udruenjima ili organizacijama, a uz prethodno pribavljenu saglasnost Optine i Partnera. Korisnik ima obavezu da o gore navedenom obavesti Partnera mesec dana unapred pismenim putem. Optina i Korisnik se obavezuju da e nivo prava i obaveza svih organizacija u statusu Partnera biti jednak, odnosno da e se prema svima odnositi na isti nain. lan 5. Optina i Korisnik imaju pravo da ovaj Protokol jednostrano raskinu ukoliko o raskidu Protokola pismeno obaveste Partnera mesec dana unapred.


29

lan 6. Optina daje pismenu saglasnost na realizaciju estomesenog programa Partnera, najkasnije mesec dana pre poetka realizacije programa, odnosno najkasnije petnaest dana po pribavljanju odgovarajueg plana i programa aktivnosti Partnera za estomeseni period, koji je Partner duan da dostavi takoe pisanim putem. Izostanak navedene saglasnosti odlae realizaciju programa Partnera. lan 7. Optina i Korisnik imaju pravo na uvid u aktivnosti koje Partner obavlja u Prostoru i to putem mesenih izvetaja sastavljenih od strane Partnera, a koji se dostavljaju Optini i Korisniku, kao i neposrednim uvidom u programe koji se realizuju u navedenom prostoru. lan 8. Korisnik ima pravo da koordinira proces sastavljanja rasporeda aktivnosti u Prostoru, bez mogunosti albe Partnera, ukoliko to Partner i druge organizacije naznaene u lanu 10 ovog Protokola ne budu bili u mogunosti da urade samostalno. PRAVA I OBAVEZE PARTNERA lan 9. Partner se obavezuje da Prostor koristi za obavljanje kulturne delatnosti, kao i za druge srodne nekomercijalne aktivnosti koje e detaljno opisati u posebnom dokumentu Planu i programu aktivnosti, koji ini sastavni deo ovog Protokola, a koji se dostavlja Optini pre zakljuivanja ovog Protokola, na nain opisan u lanovima 6 i 13 protokola. lan 10. Partner se obavezuje da Prostor koristi zajedno sa Udruenjem Kontekst sa seditem u Beogradu, ora Lobaeva 7, 11080 Zemun, MB: 17600818, koje zastupa Predsednica upravnog odbora, Vida Kneevi kao i sa neformalnom grupom graana Scena Carina koju zastupa mr Nataa Milovi (upisati podatke), a koji e sa Optinom i Korisnikom takoe potpisati Protokole o poslovno-tehnikoj saradnji. lan 11. Partner se obavezuje da o Prostoru brine kao dobar domain, da omogui nesmetano korienje prostora u terminima u kojima mu nije dozvoljeno korienje prostora, kao i da e Prostor u tim terminima ostaviti u stanju koje nee remetiti aktivnosti Korisnika u Prostoru u okviru tih termina. lan 12. Raspored aktivnosti u Prostoru naznaen u lanu 8 bie predmet posebnog Protokola koji e biti potpisan izmeu izmeu Partnera i drugih organizacija koje e realizovati programe, a koje su naznaene u lanu 10. lan 13. Partner ima obavezu da 45 dana unapred Optini i Korisniku dostavlja plan i program svojih aktivnosti za period u kome mu se Prostor ustupa na korienje. lan 14. Partner ima pravo da u Prostor unese i instalira svoja tehnika, scenografska i druga sredstva neophodna za obavljanje aktivnosti naznaenih u lanu 9 ukljuujui, ali se ne ograniavajui

30


na rasvetna tela, kompjutere, audio-vizuelnu tehniku, scenografiju, kostime, praktikable, panele i dr. ako to ne remeti aktivnosti drugih organizacija, kao i korienje Prostora od strane Korisnika u terminima koji nisu dodeljeni Partneru. Svaka takva aktivnosti iziskuje prethodnu pismenu saglasnost Korisnika prostora. lan 15. Partner je osloboen trokova tekueg odravanja Prostora (trokova elektrine i toplotne energije i drugih srodnih trokova). lan 16. Partner nema pravo da upotrebljava Prostor u svrhe ostvarivanja komercijalne dobiti. Od stava 1 ovog lana izuzeti su dobrovoljni prilozi, kao i naplata karata za programe koje realizuje Partner, kada su navedeni programi dostupni svim zainteresovanim graanima i graankama. lan 17. Partner moe da u Prostoru izvede graevinske i druge radove kojima e Prostor privesti nameni za aktivnosti naznaene u lanu 9 uz saglasnost Optine. Uslovi i nain izvoenja graevinskih i drugih radova e biti regulisani posebnim ugovorom izmeu Optine i Partnera. lan 18. Partner je duan da u svim medijskim i drugim javnim nastupima, a koji su u vezi sa programima koji se realizuju u Prostoru, naznai doprinos Optine i Korisnika realizaciji programa. lan 19. Partner ima pravo da ovaj Protokol jednostrano raskine ukoliko o raskidu Protokola pismeno obavesti Optinu i Korisnika meseca dana unapred. lan 20. Prilikom predaje Prostora Partneru od strane Korisnika sainie se Zapisnik o primopredaji u kome e se konstatovati stanje objekta i inventara u njemu. ZAVRNE ODREDBE lan 21. Ova Protokol je sastavljen u etiri (4) primerka, po dva (2) za svaku stranu. Strane su pre potpisivanja ovaj Protokol razumele te ga uz saglasnost volje i potpisuju.

U Beogradu datum .......................................................

ZA KORISNIKA ...................................................... ZA PARTNERA ......................................................

ZA OPTINU ......................................................


31

PROTOKOL O POSLOVNO-TEHNIKOJ SARADNjI STRANE POTPISNICE PROTOKOLA: 1. Gradska optina Novi Beograd, sa seditem u Beogradu, Bulevar Mihaila Pupina 167, u svojstvu nosioca prava korienja prostora, koju zastupa mr Milo Petrovi, zamenik predsednika optine (u daljem tekstu: Optina) 2. Scena Carina Omladinskih brigada 4, Novi Beograd sa matinim brojem 17405306, PIB: 107089033, koju zastupa predsednica mr Nataa Milovi u svojstvu partnerskog udruenja (u daljem tekstu: Partner) 3. Novobeogradska kulturna mrea, sa seditem u Beogradu, Jurija Gagarina 221, koju zastupa Ana Vrbanec, direktor, u svojstvu faktikog korisnika prostora (u daljem tekstu: Korisnik) PREDMET PROTOKOLA: Ustupanje Velike sale Mesne zajednice Studentski grad Partnerskom udruenju za obavljanje kulturne delatnosti lan 1. Strane potpisnice Protokola saglasno konstatuju da je gradska optina Novi Beograd nosilac prava korienja prostora Mesne zajednice Studentski grad na adresi Narodnih heroja br. 30, Novi Beograd i da kao takva ima potpuno pravo raspolaganja i upravljanja ovom nepokretnosti. Strane potpisnice Protokola saglasno konstatuju da je Novobeogradska kulturna mrea faktiki korisnik navedenog prostora. lan 2. Optina i Korisnik prostora zajedno ustupaju Partneru na korienje na est meseci u periodu septembar 2011. godine februar 2012. godine Veliku salu Mesne zajednice (u daljem tekstu Prostor) povrine 87 kvadratnih metara i to svakim danom u nedelji, sem ponedeljkom, sredom i petkom nakon 18 asova. Strane potpisnice saglasne su u tome da najkasnije petnaest dana pred kraj navedenog vremenskog perioda razmotre mogunost produetka i revizije Protokola. PRAVA I OBAVEZE OPTINE I KORISNIKA lan 3. Korisnik ustupa Prostor za realizaciju programa Partneru bez naknade za njegovo korienje. Korisnik snosi trokove tekueg odravanja Prostora. lan 4. Korisnik ima pravo da Prostor ustupi za realizaciju programa i drugim udruenjima ili organizacijama, a uz prethodno pribavljenu saglasnost Optine i Partnera. Korisnik ima obavezu da o gore navedenom obavesti Partnera mesec dana unapred pismenim putem. Optina i Korisnik se obavezuju da e nivo prava i obaveza svih organizacija u statusu Partnera biti jednak, odnosno da e se prema svima odnositi na isti nain.

32


PROTOKOL O POSLOVNO-TEHNIKOJ SARADNjI STRANE POTPISNICE PROTOKOLA: 1. Gradska optina Novi Beograd, sa seditem u Beogradu, Bulevar Mihaila Pupina 167, u svojstvu nosioca prava korienja prostora, koju zastupa mr Milo Petrovi, zamenik predsednika optine (u daljem tekstu: Optina) 2. Udruenje Kontekst sa seditem u Beogradu, ora Lobaeva 7, 11080 Zemun, MB: 17697323, D: 9499; PIB: 105131058, raun broj 160-280154-22 kod Intesa banke a.d. Beograd, koje zastupa Predsednica upravnog odbora, Vida Kneevi u svojstvu Korisnika prostora (u daljem tekstu: Partner) 3. Novobeogradska kulturna mrea, sa seditem u Beogradu, Jurija Gagarina 221, koju zastupa Ana Vrbanec, direktor, u svojstvu faktikog korisnika prostora (u daljem tekstu: Korisnik) PREDMET PROTOKOLA: Ustupanje Velike sale Mesne zajednice Studentski grad Partnerskom udruenju za obavljanje kulturne delatnosti lan 1. Strane potpisnice Protokola saglasno konstatuju da je gradska optina Novi Beograd nosilac prava korienja prostora Mesne zajednice Studentski grad na adresi Narodnih heroja br. 30, Novi Beograd i da kao takva ima potpuno pravo raspolaganja i upravljanja ovom nepokretnosti. Strane potpisnice Protokola saglasno konstatuju da je Novobeogradska kulturna mrea faktiki korisnik navedenog prostora. lan 2. Optina i Korisnik prostora zajedno ustupaju Partneru na korienje na est meseci u periodu septembar 2011. godine februar 2012. godine Veliku salu Mesne zajednice (u daljem tekstu Prostor) povrine 87 kvadratnih metara i to svakim danom u nedelji, sem ponedeljkom, sredom i petkom nakon 18 asova. Strane potpisnice saglasne su u tome da najkasnije petnaest dana pred kraj navedenog vremenskog perioda razmotre mogunost produetka i revizije Protokola. PRAVA I OBAVEZE OPTINE I KORISNIKA lan 3. Korisnik ustupa Prostor za realizaciju programa Partneru bez naknade za njegovo korienje. Korisnik snosi trokove tekueg odravanja Prostora. lan 4. Korisnik ima pravo da Prostor ustupi za realizaciju programa i drugim udruenjima ili organizacijama, a uz prethodno pribavljenu saglasnost Optine i Partnera. Korisnik ima obavezu da o gore navedenom obavesti Partnera mesec dana unapred pismenim putem. Optina i Korisnik se obavezuju da e nivo prava i obaveza svih organizacija u statusu Partnera biti jednak, odnosno da e se prema svima odnositi na isti nain.


33

studija sluaja: ulina galerija

Projekat Uline galerije predlae rekonstrukciju javnog prostora, naputenog i devastiranog ulinog prolaza u centru Beograda, kako bi se u njemu odvijala kulturna i umetnika produkcija. Saradnjom gradskih, optinskih vlasti i udruenja graana uspostavljen je jedan model za ustupanje zaputenih javnih prostora za kulturnu produkciju. Udruenje Mikro Art ukazalo je na problem zaputenog prostora i njegov neiskorien potencijal, koji je potom pokrenuo meuinstitucionalnu saradnju rezultirajui ustupanjem prostora. Ulina galerija je jedinstven projekat i po svom fizikom karateru iskorienja javnog prostora za

odrivu galerijsku postavku, i po sutinskom, odnosno po programu koji predlae. Program ce se sastojati od angaovane umetnost koja se bavi pitanjima od kljunog znaaja za drutvo. Smatramo da je zbog svog inovativnog i jedinstvenog principa izmetanja umetnosti u javni prostor, Ulina galerija pravi nain da se tradicionalno ignorisana i zapostavljena pitanja prikau javnosti. Ovaj projekat uraen je u saradnji sa Kancelarijom za mlade Beograda, optinom Stari grad, Agencijom za poslovni prostor Grada Beograda i uz posredovanje Graanskih inicijativa u pregovorima i uestvovanje u celom procesu.

34



35

UGOVOR O MEUSOBNIM PRAVIMA I OBAVEZAMA POVODOM ORGANIZACIJE PROGRAMA ULINA GALERIJA ZAKLJUEN U BEOGRADU, IZMEU: 1. 2. GRADSKE OPTINE STARI GRAD U BEOGRADU, sa seditem u Beogradu, ulica Makedonska 22, MB 07027125, PIB 102689765, koju zastupa Naelnik optinske uprave Dejan Kovaevi , u svojstvu davaoca ovlaenja MIKROART, sa seditem u Beogradu, ulica Nuieva 8, MB 28041071, PIB107010969, koga zastupa Izvrni direktor Radomir Lazovi, u svojstvu partnera Programa PREDMET UGOVORA: Davanje ovlaenja za sprovoenje Programa ulina galerija LAN 1. Ugovorne strane saglasno konstatuju: da je, reenjem Gradonaelnika grada Beograda, broj: 361-2288/11-G od 09. juna 2011. godine, dat Gradskoj optini Stari grad u Beogradu na korienje, bez naknade na neodreeno vreme, prostor na zidu zadnje strane poslovnih objekata lokala u poslovnom centru Bezistan u Beogradu, ulica Terazije 27 u Beogradu, koji poslovni prostor se nalazi u fondu poslovnog prostora, iji je korisnik dravne svojine grad Beograd; da je stavom dva dispozitiva reenja Gradonaelnika odreeno da se dato pravo ne moe kao vrsta svojinskog, odnosno stvarnog prava upisati u javnoj knjizi u katastru nepokretnsoti u kojoj se vode podaci o svojinskim pravima na nepokretnosti; - da je zakljukom Vea gradske optine Stari grad u Beogradu, I-02, broj: 020-3- /11 od 01. septemra 2011. godine dato ovlaenje MikroArt-u, sa seditem u Beogradu, ulica Nuieva 8, MB 28041071 da o svom troku, bez prava refundiranja trokova, pokrene, organizuje i odrava Program uline galerije, na otvorenom prostoru - zidu zadnje strane poslovnih objekata-lokala, u poslovnom centru Bezistan, u Beogradu u ulici Terazije 27, na odreeno vreme, na period od tri godine, od dana zakljuenja ugovora o meusobnim pravima i obavezama; - da je Program ulina galerija nekomercijalnog karaktera u cilju upoznavanja javnosti sa umetnikim izrazom mladih, kroz omoguavanje mladima da izvode kulturno izdavaku aktivnost; - da se prostor iz stava 1. dispozitiva zakljuka ne moe da se koristi za oglaavanje pravnih i fizikih lica; - da dato ovlaenje za Program ulina galerija ne ukljuuje pravo na sprovoenje postupka javne nabavke dobara i usluga za potrebe realizacije Programa, koji e po potrebi sprovoditi Optina, a u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama; - da e Umetniki nadzor nad Programom ulina galerija vrie UK Parobrod, sa seditem u Beogradu, ulica Gospodar Jevremova 33; - da e Organizator programa obavetavati UK Parobrod o aktivnostima na

36


Obraiva: Odeljenje za optu upravu, imovinsko-pravne i stambene poslove Predlaga: Naelnik uprave gradske optine Prethodno miljenje: / Donosi: Vee gradske optine

PREDLOG ZAKLjUKA KOJIM SE OVLAUJE MIKROART DA POKRENE PROGRAM ULINA GALERIJA Vee Gradske optine Stari grad, na sednici odranoj dana 01.09.2011. godine, na osnovu lana 77. Statuta Gradske optine Stari grad (Slubeni list grada Beograda, broj 3/11 preien tekst), reavajui po predlogu MikroArt-a, donosi ZAKLjUAK DAJE SE OVLAENjE MokroArt-u, sa seditem u Beogradu, ulica Nuieva 8, MB 28041071 da o svom troku, bez prava refundiranja trokova, pokrene, organizuje i odrava Program ulina galerija, na otvorenom prostoru - zidu zadnje strane poslovnih objekata-lokala, u Poslovnom centru Bezistan, u Beogradu u ulici Terazije 27, na odreeno vreme, na period od tri godine, od dana zakljuenja ugovora o meusobnim pravima i obavezama sa Optinom. Program ulina galerija je nekomercijalnog karaktera, iji je cilj da upozna javnosti sa umetnikim izrazom mladih i omogui mladima da izvedu kulturno izdavaku aktivnost. Prostorizstava1.dispozitivazakljukanemoedasekoristiradioglaavanjapravnihifizikihlica. DATO OVLAENjE za Program ulina galerija ne ukljuuje pravo na sprovoenje postupka javne nabavke dobara i usluga za potrebe realizacije Programa i odravanja prostora. Postupak javne nabavke, po potrebi, sprovoditi e Optina, a u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama. Umetniki nadzor nad Programom ulina galerija vri UK Parobrod, sa seditem u Beogradu, ulica Gospodar Jevremova 33 u Beogradu. Partner programa e obavetavati UK Parobrod o aktivnostima na realizaciji Programa ulina galerija. Izmeu Gradske optine Stari grad u Beogradu, sa jedne strane i partnera Programa ulina galerija, MikroArt, sa druge strane, bie zakljuen ugovr o meusobnim pravima i obavezama, koji e u ime Optine potpisati, naelnik uprave gradske optine, Dejan Kovaevi. Ugovor je sastavni deo ovog zakljuka. OBAVEZUJE SE organizator Programa, da u okviru odobrenog roka na svakih 6 meseci dostavlja izvetaj o svom radu Veu gradske optine, radi davanja odobrenja Vea na isti.


37

Ana Pajvani-Cizelj

znaaj i funkcije urbanih javnih prostora

Prostor se, kao u javnom tako i u nekim od teorijskih diskursa esto poima kao prazan fiziki prostor koji oblikuju strunjaci (urbanisti i arhitekte) za potrebe apstraktnih korisnika. Prema ovakvim shvatanjima, prostor je kontejner u okviru kog se odvijaju odreene drutvene delatnosti i koji, sa tim delatnostima nije povezan. Urbani sociolozi, sa druge strane prostor vide kao drutvenu kategoriju. Prvobitni napori bili su usmeravani ka povezivanju prostora sa ljudskim delatnostima gde se prostor posmatrao kao zavisna, a drutvene delatnosti kao nezavisna varijabla. Tako nastaje tzv. prostorni determinizam, shvatanje po kom je kvalitet ljudskih aktivnosti odreen fizikim strukturama u koje su situirane. Iako je ovo shvatanje podleglo reviziji, ni danas se ne moe osporiti injenica da prostor u kom boravimo utie na nas kao osobe kao i na kvalitet ivota koji imamo. Ovakvo zapaanje postaje oigledno ako za primer uzmemo uslove stanovanja (kao privatni prostor), uslove poslovnih aktivnosti (kao radni prostor) ili uslove provoenja slobodnog vremena i drutvenog angamana (kao javni prostor). Na tragu ovih ideja u okviru razliitih disciplina (umetnost, urbanizam, arhitektura i sl.) nastaju brojni praktini pokuaji da se uz pomo intervencija u prostoru (npr. postavljanje osvetljenja, dekoracija i zelenila, obogaivanje prostora umetnikim i sportskim sadrajima i sl.) uspostave kvalitetniji drutveni odnosi i pobolja kvalitet ivota. Postavlja se, naime, pitanje: da li je prostor dat ili zadat. Da li je on neto to zatiemo u svom okruenju i to nastaje nezavisno od ljudskih aktivnosti ili je pak drutveno proizveden. Da bi se istakao drutveni i kulturni sadraj prostora, ovaj

pojam se nekada zamenjuje pojmom mesta. Mesto postaje mesto kada mu ljudi pripiu odreena znaenja. Mesta su, osim izgraena od strane ljudi, i interpretirana, ispriana, percipirana, oseana, shvaena i zamiljena (Soja, 1996). Znaenje mesta je zato fluidno razliito u odnosu na kulturne, istorijske, individualne i druge specifinosti ljudi (Gieryn, 2000). Mesta su tvorevina ljudske prakse i institucija, iako ona pomau nastanak tih praksi i institucija (Giddens, 1984). Ljudi su, dakle, ti koji kreiraju prostor, ali i podleu povratnim uticajima koji dolaze iz tog prostora. Na oblikovanje prostora, meutim, ne utiu samo ljudi kao pojedinci sa svojim kulturnim osobenostima. Prostor je fundamentalno oblikovan irim drutvenim procesima, drutvenim ustanovama i institucijama. U ovakvoj perspektivi javni prostori grada se posmatraju uglavnom u odnosu na dominantni oblik kapitalizma, globalizaciju i (u sluaju naeg drutva) tranziciju. Ovu problematiku meu prvima otvara Anri Lefevr tvrdei da je svaki prostor drutveno proizveden, drutveno preoblikovan i proizvodi drutvene posledice (Lefevr, 1980). Ovaj autor pokazuje da je u savremenim uslovima javni prostor postao, nita drugo do roba koja je u funkciji uveanja profita i reprodukcije postojeih klasnih odnosa u drutvu. Kapitalizam, stvarajui apstraktne prostore kao to su oping molovi, stvara i homogenizaciju (apstraktni prostori kao to su oping molovi ili aerodromi identini su u gradovima potpuno razliitih kultura) i hijerarhizaciju (eksluzivni prostori potronje otvoreni su samo za one najimunije). Razlike koje pravi lokalna kultura i razliitosti prirodnih predela su potisnute, a ap-

38


straktni prostor je podeljen na privatno vlasnitvo, trite i radnu snagu. Instrumentalizacija prostora i njegovo svoenje na profit, usko je povezano i sa komercijalizacijom slobodnog vremena. Svoenje slobodnog vremena na potronju i pojedinca na potroaa ima svoj prostorni odraz u zaposedanju javnih prostora i izgradnji profitabilnih igraonica, kockarnica, kafia i sl. Industrija slobodnog vremena kontinuirano stvara nove proizvode i usluge, a potom uverava potroae da treba da ih koriste. Ljubinko Pui primeuje proces uzurpacije javnih gradskih prostora u periodu tranzicije. Svako ko je nameran da negde na javnom prostoru neto uradi, to mu je potrebno zbog biznisa, to e i uraditi (Pui, 2009: 198). Ovakvo podilaenje profitu u periodu tranzicije, dovodi do grubog naruavanja bilansa izmeu javnog i privatnog interesa, koji se kroz istoriju pokazao kao kljuni mehanizam odrivog razvoja gradova. To znai da gradovi moraju da obezbede ravnomernu zastupljenost privatnih interesa ekonomskih aktera i javnih interesa graana u okviru izrade urbanistiih planova i reenja. Osim funkcije uveanja profita, javni prostori postaju i efikasno sredstvo drutvene i politike kontrole. Takvu kontrolu moemo itati kroz savremeni trend postavljanja kamera za nadzor u okviru javnih prostora, ali i kroz istorijske primere urbanistikih reenja usmerenih na kontrolu potencijalno revolucionarnih masa1. Oito je da je, i u politikom smislu, sigurnije i u ekonomskom smislu isplativije imati pasivne i kontrolisane graane koji svoje slobodno vreme troe u okviru zatvorenih i otuenih komercijalnih prostora. U savremenim raspravama o javnim prostorima pokreu se i pitanja njihove poseenosti, stepena otvorenosti/zatvorenosti prema odreenim drutvenim grupama, sigurnosti u okviru njih, vrste urbanistikog planiranja i sl. Poseenost javnih prostora obino se analizira sa aspekta uspenosti njihovog urbanistikog pozicioniranja i dizajna, a otvorenost sa aspekta socijalne segregacije i drutvenog iskljuivanja odreenih grupa1 Kao slikovit primer navodimo veliku rekonstrukciju Pariza pod vostvom Barona Osmana (1853-1870). Poznato je da su tom prilikom uske i krivudave ulice zamenjene irokim bulevarima to je imalo (latentnu) funkciju lakeg nadgledanja i kontrolisanja potencijalnih revolucionarnih aktivnosti.

iz javnog ivota putem uspostavljanja prostorne distance. Kritike javnih prostora koje su usmerene na urbanizam obino se odnose na funkcionalni i progresivistiki pristup urbanom planiranju koji rezultira u raspodeli prosene koliine zelenila po osobi i formiranju bezlinih i uniformnih javnih prostora izmeu blokova zgrada. Analizirajui znaaj i funkcije otvorenih javnih prostora u Novom Sadu, Ljubinko Pui navodi da u tom gradu trgovi, skverovi i parkovi nisu uspeli da se izbore za one vrste socijalnih prostora grada koji grade sliku gradske autentinosti (Pui, 2009: 35). Razlog tome lei u progresivistikom urbanizmu gde su normativistiki kriterijumi nadvladali funkcionalne, ekoloke i estetske (Pui, 2009: 40). Seta Lou smatra da se u savremenom drutvu glavne pretnje javnim prostorima sastoje u iskljuivanju odreenih drutvenih grupa iz javnog ivota i smanjivanju kulturnog diveriteta. Nekada je to iskljuivanje rezultat namernog programa iskljuivanja nepoeljnih, a nekada nusprodukt privatizacije, komercijalizacije i odreenog tipa urbanog planiranja. Autorka navodi da su ovi procesi izuzetno tetni za odravanje i razvoj demokratskih praksi jer one zavise od javnih prostora koji su aktivni javni okvir meuklasnih i meukulturnih kontakata. (Low, 2005). Miel Basan javni prostor posmatra kao jedan od preduslova drutvene kohezije i smatra da: tri pretnje pritiskaju javni prostor: sve vei broj privatnih automobila, razvoj telekomunikacija i akti nasilja. Prva preti peaku kao urbanom akteru, druga privatizuje drutveni ivot, trea stvara klimu nesigurnosti tetne po ambijent javnih prostora, koja zauzvrat dovodi do njegove privatizacije (Basan, M, 2001: 6). Javni prostori imaju potencijal za ostvarivanje mnotva pozitivnih drutvenih funkcija. Oni mogu da kompenzuju pojedine nedostatke ivota u velikim gradovima. S obzirom da je injenica da se od sudbine savremene urbane civilizacije ne moe pobei (Pui, 1997:5), napori urbane sociologije najpre su usmereni na pronalaenje naina da se postojeu uslovi ivota u gradu humanizuju, te da grad postane grad po meri oveka (Supek, 1987), ili u terminima savremene urbane sociologije, odrivi grad (Pui, 2001). Javni prostori grada bi, u tom kontekstu, mogli biti morfoloki okviri socijalne integracije pojedinca u drutvenu zajednicu, i vana determinanta njenog ouvanja i unaprei-


39

vanja. Pretpostavka je da ovi prostori imaju i vanu funkciju simbolike identifikacije koje pojedinci razvijaju u odnosu na njih, i tim putem osnauju svoje simbolike veze sa samim gradom. Iako su ranija istraivanja usmerena na funkcije javnih prostora ukazala na smanjenje (ili gubitak) njihovog znaaja (javni prostori kao mesto prolaza), ili ak na smrt javnih prostora usled globalizacije ekonomskih procesa, irenja komercijalnih prostora i divlje urbanizacije oni su i dalje znaajan izvor socijalne kohezije i socijalnog kapitala kao i mesta na kojima se testira stepen drutvene otvorenosti i tolerancije. Koncept socijalnog kapitala u sociologiju uvodi Robert Patnam i definie ga kao one osobine drutvenih organizacija kao to su mree, norme i poverenje, koje olakavaju koordinaciju i saradnju zarad zajednike koristi (Putnam, 1995). Socijalni kapital se oituje u organizacijama civilnog drutva, ali i neformalnim oblicima udruivanja i povezivanja ljudi oko zajednikih interesa. Socijalni kapital je pogon koji lanove drutva usmerava ka aktivnom ueu u izgradnji demokratije. Udruivanje ljudi i socijalni kapital koji iz njega proishodi predstavljaju dakle osnov izgradnje participativne demokratske politike kulture, ali, po nekim autorima, i determinantu ekonomskog razvoja drutva (Fukuyama, 1997). Jedan od kljunih faktora koji omoguuju stvaranje i ouvanje socijalnog kapitala je prostor. Prostor predstavlja sutinsku pretpostavku uspostavljanja interakcije, ali i do odreene mere, utie na njeno oblikovanje. Nain na koji je odreeni prostor definisan uticae na intenzitet, kvalitet i trajanje interakcije meu ljudima. U trnim centrima, koji u poslednje vreme postaju jedno od osnovnih obeleja gradova, ponaanje i interakcije su najpre definisani osnovnom namenom ovih prostora potronjom. Eventualne interakcije svode se na povrno formalno komuniciranje i privremenog su karaktera. Osim toga ovakvi prostori su zatvoreni za mnoge marginalizovane grupe, jer kao ulaznicu pretpostavljaju odreeni materijalni standard za zahtevanu potronju. Zbog toga se kae da trend otvaranja i provoenja slobodnog vremena u oping molovima vodi ka otuenju. Ljubinko Pui, pojavu trnih centara vidi kao kulminaciju potroake prirode oveka i jednu od najveih prekretnica u gradskoj organizaciji prostora (Pui, 2009: 198). Javni prostori kao to

su trgovi i parkovi su, sa druge strane, otvoreni za svakog. Obino ne usmeravaju direktno ni na kakvu aktivnost ve samo pruaju mogunost za njih. U okviru grada (a posebno u okviru novih naselja) javni prostori mogu da budu neka od retkih mesta susreta, upoznavanja, pronalaenja zajednikih interesa i trajnog umreavanja ljudi. Kroz itavu istoriju javni prostori grada imali su i vanu funkciju praktikovanja demokratskih praksi graana i javnog izraavanja slaganja ili neslaganja sa odreenim pojavama u drutvu. Poznato je da su se revolucije, postavljanja i svrgavanja vladara, trajkovi i parade uvek odigravale na gradskim trgovima i to upravo zato to su to mesta gde drutvena aktivnost moe da postane vidljiva i da izazove odreenu eljenu reakciju. U savremenim okolnostima javni prostori grada postaju i vaan medijum potvrde identiteta razliitih drutvenih grupa, a time i indikator slobode i tolerancije. Razliitost kao fundamentalna karakteristika modernih urbanih drutava testira se na javnim gradskim prostorima. Bivajui vie nego zainteresovan za drutvenu promenu Anri Lefevr je predlagao da se razmilja o zauzimanju/stvaranju prostora koji bi bio slobodan od diktata profita i usmeren na ostvarenje navedenih pozitivnih drutvenih funkcija. Pojedinci i organizovane drutvene grupe mogu da uzimaju aktivno uee u izgradnji javnih prostora. Interesne grupe sa ekonomskim profitom kao ciljem ulaganja u gradski prostor, esto se susreu sa organizovanim otporom graana koji su vie motivisani nematerijalnom vrednou mesta, koji se protive nekontrolisanom rastu zbog njegovih tetnih posledica po nain ivota u kraju ili ivotnu sredinu. Borba izmeu onih koji proizvode prostor u funkciji profita i onih koji ga konzumiraju u svakodnevnom ivotu odigrava se nasuprot globalne borbe izmeu mesta za sredstva rasta (investicije, zaposlednja, spektakle, politike institucije, kulturna bogatstva, turiste i sl.). Sve to odraava borbu razliitih aktera (i uestvovanje razliitih sila) za konstrukciju urbanog prostora (Gieryn, 2010). Na tragu ideja Anrija Lefevra, Manuel Kastels problematiku javnih prostora razmatra u kontekstu globalizacije. Pitanje graanske i politike kontrole nad apsktaktnim globalnim sistemima i obuzdavanja globalizacije problematizovali su mnogi autori

40


(npr. Gidens, 1998; Bek, 2001), a Kastels ansu za to vidi u prostorima mesta. Prostori mesta su protivtea globalizaciji, oni znae lokalizaciju. Logika identiteta lociranih u mestima, odupire se instrumentalnoj logici prostora tokova i globalizaciji. to je vie drutvena organizacija utemeljena u bespovesnim tokovima, nadmaujui logiku bilo kod posebnog mesta, to logika globalne moi vie izbegava drutveno-politiku kontrolu istorijsko specifinih nacionalnih i lokalnih drutava (Castells, 2000). Ovim Kastelsovim zapaanjem sasvim se adekvatno mogu objasniti sve ei urbani sukobi u kojima se graani protive pretvaranju javnih gradskih prostora u profitabilne privatne prostore, obino u vlasnitvu multinacionalnih kompanija. Umesto zakljuka vratiemo se idejama Anrija Lefevra. Lefevr je koncipirao i zagovarao ideju o pravu na grad koje podrazumeva pravo svakog graanina na gradske resurse i pravo na uee u ivotu gradske zajednice. I pored toga, jedno od osnovnih pitanja koje je sebi (bezuspeno) postavljao, bilo je kako to da su graani u okviru svog svakodnevnog ivota pasivni pred gradskim problemima.

Ana Pajvani-Cizelj roena je 1980. godine u Novom Sadu. Radi kao asistentkinja na Odseku za sociologiju, Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Na istom Odseku je diplomirala na temu Demokratizacija gradskih institucija uee graana u donoenju odluka i odbranila master rad na temu Drutveni razvoj na putu odrivosti: rodna perspektiva. U okviru akademskog rada, bavi se urbanom sociologijom, sociologijom okruenja i sociologijom roda. U koautorstvu je objavila knjigu Kapaciteti politikih stranaka za ostvarivanje rodne ravnoravnosti (2010). U okviru ireg drutvenog angamana posebno je aktivna u oblasti ravnopravnosti polova i ukljuivanja graana u donoenje odluka na lokalnom nivou pri emu najvie sarauje sa pokrajinskim Zavodom za ravnopravnost polova i Graanskim inicijativama iz Beograda. lanica je Vojvoanske socioloke asocijacije i Hrvatskog drutva sociologa.


41

Boris Kosturanov

otvoreno o javnim prostorimaiji su javni prostori?Gde prestaje usamljenost, poinje trg; a gde poinje trg, poinje i buka velikih glumaca i zujanje otrovnih muva. Fridrih Nie, Tako je govorio Zaratustra, Novosti, Beograd, 2005.

Odavno je reeno da je mera svake civilizacije grad, a mera kvaliteta grada su njegovi javni prostori. Javni prostori poveavaju kvalitet ivota u gradu, povezuju ljude, ideje, prolost i budunost mesta, tradiciju i modernost sredine i omoguuju istinski i neposredni utisak o gradu, predstavljaju scenu u kojoj se dogaa drama ivota, ine suivot njegovih stanovnika podnoljivim. Otuda javni prostori (ulica, trg) ali i zatvoreni javni prostori (trni centri, oping molovi) postaju nove gradske scene ili jo bolje arene gradskog ivota u kojima se kreiraju nove vrednosti ili kulturni obrasci, ili se ponekad, mada ree, ponavljaju do iscrpljivanja stari obrasci kulture i ivljenja. Danas se postavlja osnovno pitanje da li u naim gradovima postoji tradicionalni pojam gradskog prostora i u kojoj meri? Potrebno je definisati ta se podrazumeva pod gradskim prostorom ili javnim prostorom, i koji znaaj ima danas u sklopu grada. Pojam prostor je u ovom kontekstu estoko diskutovan pojam. Njime su se bavili razliiti teoretiari iz oblasti antropologije, psihologije, arhitekture, sociologije grada. Norveki arhitekta i teoretiar arhitekture Kristijan Norberg ulc, izvrio je diferencijaciju sintetikog prostora nekog primitivnog oveka na pet koncepata prostora savremenog oveka: na pragmatiki prostor fizikog delovanja (prostor koji oveka integrie sa njegovom organskom okolinom), na perceptualni prostor neposredne orijentacije (prostor koji je bitan za identitet oveka kao

linosti), na egzistencijalni prostor koji predstavlja ovekovu stabilnu predstavu njegove okoline (kojim se ovek ukljuuje u odreenu socijalnu i kulturnu totalnost). Ovaj niz po njemu predstavlja progresiju apstrakcija, poinjui od pragmatikog prostora, kao najnieg stupnja, pa sve do logikog prostora, koji se nalazi na vrhu skale i koji predstavlja orue da se opiu svi prethodni prostori saglasno sa rastuem sadrajem informacije. Ne treba zaboraviti ni pojam estetskog prostora koji su prouavali teoretiari arhitekture i filozofi, ali ni izraajni prostor, ijim ekspresivnim osobinama su se bavili arhitekti i planeri, pa sve do pojma arhitektonski prostor kao konkretizacije ovekovog egzistencijalnog prostora. Martin Hajdeger, nemaki filozof, prvi je govorio da je egzistencija prostorna i da oveka ne moemo odvojiti od prostora, jer ni prostor ni ovek ne postoje odvojeno jedno od drugog. Stoga on zakljuuje da prostori stiu svoje postojanje od mesta, a ne od prostora. Po njemu, ovekov odnos prema mestima i mesta prema prostoru sadrani su u boravljenju. Boravljenje ili stanovanje je bitno svojstvo egzistencije po njegovom miljenju jer se posebni kvaliteti prostora izraavaju kroz subjekte koji ga doivljavaju i stanuju u njemu. Koncepcija arhitektonskog prostora ima u arhitektonskoj teoriji samo ogranien znaaj kojim se opisuju njegova trodimenzionalnost. Meutim kada se uvede koncept egzistencijalnog prostora, povrni pristup problemu se prevazilazi, a prostor u izgraenoj sredini ponovo

42


dobija onaj znaaj koji mu u arhitektonskoj teoriji i pripada. Francuski antropolog Mark Oe zastupa tezu da nadmoderno doba priozvodi preobilje prostora, usled ega je i njegovo tumaenje postalo tee. Konkretno, ovo preobilje prostora ima za posledicu umnoavanja onoga to Mark Oe naziva nemestima odnosno prostora koji nisu antropoloki, koji se ne mogu poistovetiti s prostorno i vremenski lokalizovanom kulturom. Autor pojam nemesto definie kao prostor koji za razliku od mesta ne moe da se identifikuje ni kao identitetsko, ni kao relaciono, ni kao istorijsko. Nemesto je posledica postindustrijskog i umreenog informacijskog drutva. Za njega vae ista naela kao za mesto, a to je da ono nikad ne postoji u istom obliku jer se u njemu mesta preustrojavaju i odnosi preoblikuju. Mesto i nemesto su fleksibilni antipodi: mesto se nikada ne brie, a nemesto nikada to nije u potpunosti. Nemesto oznaava dve komplementarne ali razliite stvarnosti koje se u odreenoj meri preklapaju, ali se nikako ne poistoveuju. Sa jedne strane to su prostori stvoreni radi zadovoljenja odreenih potreba (transporta, tranzita, trgovine i zabave), a s druge strane odnos ljudi prema tim prostorima. Za razliku od antropolokih mesta koja stvaraju organsku socijalnu mreu, prostor nemesta ne stvara ni lini identitet ni meusobne odnose, ve generie ugovornu usamljenost i slinost. On ne stvara istoriju, u njemu vlada imperativ aktuelnosti i sadanjeg trenutka. Prema Marku Oeu, mesto je zbir tri komponente; ljudi koji su na neki nain povezani borave tamo i komuniciraju; karakter mesta; i potencijalno seanje na mesto. Ako mestu nedostaje jedna ili vie komponenti on ga naziva nemestom, na kojem dominira karakter tranzita. Prema Norbergu ulcu mesto je uvek ogranieno, njega stvara ovek i to tako da odgovara njegovim posebnim ciljevima. Mesta karakteriu posebne aktivnosti koje se u njima odvijaju, ili drutvena zbivanja i uzajamni odnosi ljudi. Akcije su u stvari osmiljene tek kada su povezane sa odreenim mestom, a svoj karakter dobijaju od tog mesta. Umnoavanje mesta ali i nemesta, koje ine na egzistencijalni prostor po njemu dovodi do konanog oslobaanja od vezanosti za mesto uopte. Egzistencijalni prostor, po njemu, u velikoj meri ima javni karakter, i okuplja lanove jednog drutva na

zajednikim javnim mestima u kojima pojedinac nalazi svoje individualno mesto. Strukturu egzistencijalnog prostora ine sistem razliitih nivoa, razliiti shemati razvijeni na pojedinim nivoima kao i njihovo uzajamno meusobno delovanje. Ovi nivoi mogu se ticati geografije (geografski nivo), pejzaa (pejzani nivo ovekov uzajamni odnos sa prirodnom okolinom), ali i urbani nivo koji svoje odrednice dobija iz socijalnih uzajamnih dejstava koji i jesu sr grada i gradskog ivota. Tokom svog razvoja, pojedinac otkriva jednu uoblienu celinu u kojoj odrasta, ivi i deli sa drugima, a koja u velikoj meri doprinosi njegovom oseanju identiteta. U stvari svaka graena sredina predstavlja ivotnu bazu pojedinca u odnosu na okolni nepoznati svet. Stoga je primarni kvalitet urbane sredine: odreeno mesto sa svojim identitetom. Odnos oveka tj. korisnika i javnog prostora je dvosmeran proces, u kome egzistencijalni prostor ima svoj realni odraz u arhitektonskom prostoru kao konkretnog rezultata tog stvarnog meusobnog odnosa. Meutim, izomorfni odnos izmeu egzistencijalnog i arhitektonskog prostora u praksi se ne ostvaruje u potpunosti, jer se svaki pojedinac suoava sa ve postojeim arhitektonskim prostorom kao odrazom predstave o egzistencijalnom prostoru prethodnih generacija. Stoga je potrebno da pojedinac uloi napor da shvati i prihvati njegovu strukturu, a u sluaju kad se eli stvoriti arhitektonski prostor koji konkretizuje egzistencijalni prostor sadanjice, onda rezultat ne nailazi uvek na odobravanje i dopadanje ostalih. Iz ovoga sledi da ako se eli postii izvestan doprinos egzistencijalnom prostoru ostalih ljudi, arhitektonski prostor mora imati javni karakter. ovekov identitet odreuje celovitost egzistencijalnog prostora, pa samim tim i arhitektonski prostor kao njegova konkretizacija mora imati svoj jasno odreen identitet. Ako toga nema, onda e i ovekova predstava ili slika njegove okoline biti nejasna, a njegov lini identitet ugroen. Art-itektura vs marketing i javni prostor Pre nego to e postati mesto na kome e se ovek stalno naseliti, grad je bio sastajalite ljudi, koje je proisteklo iz njihove sklonosti ka drutvenom ivotu, trgovini, komunikaciji odnosno razmeni


43

informacija, koja je u sutini oblikovala i njegovu morfoloku dimenziju tokom itave istorije postanka i razvoja gradova. Luis Mamford, teoretiar arhitekture i urbanizma, takoe je govorio o gradu kao posudi za skladitenje i prenoenje poruka. Savremena civilizacija svedena je na ogoljenu razmenu informacija, to navodi da se i diskurs o gradu, a samim tim i njegovim javnim prostorima kao njegove paradigme, svodi na razmatranja grada kao prostora proizvodnje informacija. Do devetnaestog veka razliite delatnosti poev od religije, umetnosti, zabave do rada i trgovine bile su podjednako zastupljene u evropskom gradu, iako je ve od esnaestog veka jaala tendencija koncentracije na privredne delatnosti. Meutim, gradovi danas sve vie dobijaju trgovaku ulogu, i oni sve vie slue kao podloga za ekonomsku propagandu i reklamu. Svedoci smo da u javnom prostoru dolazi do irenja poruka od strane reklamne industrije kao forme propagande. Sa druge strane, svaki vid uline ili javne umetnosti od strane politiki angaovanih umetnika je protivzakonit, dakle od strane vlasti neprihvatljiv i nepoeljan. Celokupni legitimitet marketinga u javnom prostoru, lei u injenici da je za proizvodnju reklame i njeno oglaavanje u javnom prostoru uloen novac, i da se proizvodi profit, dok je ulina umetnost besplatna u svakom smislu rei, i samim tim za osudu. Marketinke agencije monopolizuju javne prostore grada uz svesrdnu pomo vlasti, dok se sa druge strane graanima i korisnicima tih prostora onemoguava izraavanje miljenja na javnom mestu, i ne dozvoljava da imaju slobodu da se bore protiv poruka, iji je cilj manipulisanje ljudima, da ih kritikuju i zamene sopstvenim. S druge strane postoji problem nedostatka javnog prostora u svim novim delovima grada podignutim u duhu Atinske povelje, koji se zapravo, kao na primeru Novog Beograda nikada u potpunosti nisu ni razvili, i umesto koga niu hipermarketi, oping molovi i poslovni centri. Brojne studije pokazuju da oping molovi ubijaju ivot javnih prostora u gradu, ubrzavaju tempo ivota, koncentriu zadovoljavanje razliitih potreba na jednu taku i time osiromauju ivot razliitih gradskih etvrti. Danas smo upravo svedoci kako se brojni sadraji iz centra grada, prazne i nestaju uporedo sa otvaranjem novih trnih centara (o-

ping molova) ostavljajui brojne izloge prodavnica prazne, to nije sluaj samo u naim gradovima, ve je to opta pojava. oping mol je pre svega nemesto, kao to je taj pojam definisao Mark Oe. Izvesno je da u urbanom oping centru nema istorijske reverberancije ni tragova prethodnih generacija, teksture. oping mol je do krajnosti kontrolisani javni prostor, putem sistema video kamera, u kojem su iskljuene anarhija, konflikt i graanska neposlunost koje po miljenju sociologa Riarda Seneta predstavljaju energetsko gorivo koje podstie imaginaciju i razvoj urbane kulture. Socijalna energija, kreativnost, individualni gestovi pojedinca i kolektivna memorija oduvek su karakterisali javne prostore kao arene drutvenih dogaaja. U oping molu vlada iskljuivo imperativ aktuelnosti i sadanjeg trenutka, kao i plasmana informacija iskljuivo iz domena marketinga kojima se potroai bombarduju jednosmerno. Javni prostori u gradu esto trpe nedostatak identiteta i drutvenog ivota, koji iz razliitih razloga polako izezavaju iz njih. Ono to je za javne prostore najgore, jeste proces privatizacije i agresivnog prisvajanja kad se oni ograuju i prestaju da budu svima dostupni. Ovaj proces koji ve uveliko traje u mnogim gradovima na zapadu, posledica je odsustva interesa drave kao i finansijskih sredstava za odravanje i planiranje javnih prostora u gradu, pa ih preputa privatnim investitorima. Tendencija okupiranja javnih prostora od privatnih korisnika, izolacija, izgradnja zagraenih naselja pretvaraju grad u nedrutveni prostor koji nije njegova izvorna odlika. Pa ipak, ne bi trebalo prevideti injenicu, o kojoj je govorio arhitekta Miodrag Mitrainovi bavei se problematikom javnog prostora amerikih gradova, da ameriko iskustvo pokazuje da se samo komercijalne urbane lokacije privatizuju, dok sa druge strane vei deo gradske teritorije ne samo da nikad nee biti privatizovan ve grad nee imati dovoljno sredstava da ih odrava. U savremenom globalizovanom svetu, pitanje je samo trenutka kada e ovi procesi zahvatiti i nae gradove, a samim tim i javne prostore. Iz svega prethodnog navedenog, sledi da je proces samoorganizacije graana sve izvesniji i potrebniji u narednim decenijama. U tom smislu umetnici delovanjem u javnom prostoru treba da pokrenu

44


energiju u stanovnicima, povrate oseaj pripadnosti jednom gradu, istaknu anomalije i daju smisao prostoru kroz umetniko delovanje pokretanjem oseanja vezanih za odreeni javni prostor. U tom smislu umetnost u javnom prostoru, bilo kao pojedinani akt, ili putem urbanog dizajna kao arhitektonske discipline od strane strunjaka, mogu pomoi da se javni prostori osmisle kao mrea mnogobrojnih autonomno povezanih celina urbanih ambijenata, koji e pokrenuti interakciju mase i pojedinca to i jeste glavni zadatak javnih prostora. U tom smislu, urbani dizajn bi mogao da bude efikasno reenje za povezivanje fragmentiranog gradskog tkiva, i da se gradovi uine humanijim. Poto se radi o kolektivnoj intervenciji, urbani dizajn kao disciplina ne moe se shvatiti bez ukljuivanja i drugih disciplina kao to su urbana i politika ekonomija i socijalne teorije. Gradovi se menjaju, rastu i razvijaju, i urbani dizajn bi trebalo da doprinosi koherentnom razvoju strukture grada i da sprei ili otkloni greke u planiranju i izgradnji. Zadatak arhitekata i planera je da urbanim dizajnom javnog prostora doprinesu transformaciji arhitektonskog prostora koji je postao zastareo u smislu namene i oblikovanja, dostupnosti i atraktivnosti ili je usled porasta nivoa urbaniteta i poveanja nivoa buke i zagaenja dolo do nje-

govog funkcionalnog odumiranja. Preoblikovanjem fizikog okvira, javni prostori postaju mesta okupljanja, druenja, rekreacije. Koncerti, festivali i razliite aktivnosti organizovane od strane udruenja ili pojedinaca unose ivot u javne prostore, kao i razmenu ideja i interakcije meu graanima koje u njima pobuuju oseaj pripadnosti mestu i zajednitva, odnosno pretvaranja arhitektonskog prostora u egzistencijalni prostor. Treba zapamtiti Rusoovu definiciju po kojoj kue ine naselje, ali graani ine grad. Ova misao u dananjim uslovima jo vie dobija na znaaju, znajui da se razvoj grada i demokratija nalaze u stimulativnoj sprezi nezamislivoj bez samih graana kao nosilaca slobode i odgovornosti, od kojih se oekuje da imaju, iskazuju i stvaraju svoje miljenje o izgraenom prostoru i aktivno uestvuju u razvoju grada, utiui na njegov ukupni izgled.

Boris Kosturanov, roen 1979. Arhitektonski fakultet zavrio u Beogradu. ivi i radi kao samostalni autor u Beogradu. Pored arhitekture bavi se grafikim dizajnom i teorijom arhitekture. Uestvovao je na nekoliko domaih i inostranih arhitektonsko urbanistikih konkursa, kongresa i radionica. Od nedavno je i bloger.


45

Branko Miovi

javni prostori

Ukoliko poemo od ideje francuskog sociologa Anrija Lefevra da je grad otisak drutva u prostoru i da se kroz urbani, arhitektonski pejsa najbolje itaju uticaji i unutardrutvena kretanja, onda odatle moemo sagledati i znaaj javnih prostora, kao i poloaj u kome se oni danas nalaze u Srbiji. U tom kontekstu nemogue je itavu situaciju javnih prostora posmatrati ukoliko se ne ukae na istorijsko naslee i omasovljavanje javnih prostora, a to sve u dananjem drutvu Srbije ima veoma kratku tradiciju. Prvi ozbiljniji pokuaji u istoriji samostalnih jugoslovenskih naroda (to je bitno naglasiti jer je pre stvaranja Jugoslavije na ovim prostorima jedino Austro-Ugarska ostavila ozbiljnije tragove u prostornom planiranju) da se javni prostori afirmiu kao sutinski neprofitni aspekat drutvenog ivota poinje sa socijalistikom republikom koja je u ove krajeve sistemski donosila ideje Moderne, odnosno Prosvetiteljstva, a to su pre svega emancipacija, vera u razum, progres, objektivnost. Sa ovim naelima se nastupilo u oblasti izrade prostornog planiranja gde je na scenu izala ona arhitektonska orijentacija prepoznatljiva u radovima Le Korbizijea, Gropijusa, Van de Roea, Rajta, a prepoznatljiva pod imenom modernistika arhitektura, odnosno progresizam. To je prvi put da se prostor tretira kao iri krug, kao sfera kretanja indvidue koja nije svedena samo na samodovoljno bitisanje; industrijski grad je zahtevao i strukturalno preureenje ivotnih navika oveka, te je iz tog razloga sam grad morao biti prilagoen novonastalim potrebama oveka. To su problemi koji vie nisu mogli biti reavani sitnim prepravkama, bilo je neophodno

otro povlaiti linije i obezbediti jednu koherentnu urbanu formu adekvatnu sutinskim unutranjim principima datog drutva, ba onako kako je u devetnaestovekovnom Parizu to uradio baron Osman. U tom smislu, Novi Beograd je olienje tih revolucionarnih zbivanja u drutvu sa svim svojim irokim bulevarima koji se seku pod pravim uglovima, sa svim svojim stambenim blokovima graenim po principima vrtnih gradova i sa svojim arhitektonskim simbolima: zgradom SIV-a, zgradom CK-a (ije se sedite prvobitno nalazilo u dananjoj zgradi Doma Omladine), kao i sa zgradom Muzeja savremene umetnosti.1 Tadanja dravna ideologija je prepoznala, odnosno njeno sutinsko obeleje je u sebi ve podrazumevalo, elju za stvaranjem novog oveka, emancipovanog kosmopolite sa oseajem pripadnosti jednoj urbanoj sredini. To je znailo ubrzanu industrijalizaciju i masovni egzodus iz ruralnih u (novonastale) urbane sredine, pri emu se bilo kakvo romantiarenje doivljavalo kao reakcionarnost (odatle i veoma lo status seljaka u komunizmu koji su se doivljavali kao koniari revolucije, a takav stav je imao pogubne posledice za samo selo). Ipak, moe se rei da je tadanja dravna politika orijentisana na urbano planiranja u sebi sadrala klicu onoga to se danas ita kao civilni sektor, neto1 Veoma je zanimljivo vienje itave politike ili, jo dublje, ideoloke prie rasta (Novog) Beograda i njegovog znaaja u delima Borislava Pekia, koji je ukazivao na animozitet jednog sloja prema vojvoanskoj, odnosno austrougarskoj strani jugoslovenske prestonice. Ovo se naroito aktuelizovalo posle 90-tih godina, kada je Stari Beograd bio stoer srpskog nacionalnog bia.

46


to podrazumeva graansku participaciju, odnosno stvar od javnog znaaja u ovom sluaju to su javni prostori. Ideologija komunizma je imala svoje oboavanje boga, koje je dodue bilo sekularno i olieno u harizmi voe, meutim sama ideja u praksi nije bila u tolikoj meri rigidna, jer u protivnom ne bi postizala rezultate na meunarodnoj sceni iz oblasti sporta i umetnosti. Dakle, jedno institucionalno regulisano omladinsko organizovanje imalo je svoj cilj, a to je da prosveuje i pomae mladim ljudima u cilju samoostvarenja i participacije u irem javnom ivotu. Poenta je bila ljudima ponuditi nezvaninu i neformalnu specijalizaciju i rekreaciju. Sa raspadom tog sistema nestaju i institucije koje su bile nadlene za ove probleme, a sa uplivom neoliberalne ideologije neto to ne donosi profit sasvim sigurno ne moe biti jedan od prioriteta dravnih institucija. Iz tog razloga vano je aktuelizovati probleme koji se tiu omladinskog aktivizma, i uopte, graanskog aktivizma, jer je to jedina mogunost za obuzdavanje dravnog i korporativnog kapitalizma. Koliko god fraza o potroakom drutvu zvuala otrcano, ona se moe uzeti kao fenomen u irem drutvenom okviru koji moe posluiti za lociranje sutinskog problema u kome se jedno tranziciono drutvo nalazi. Nedostatak onih institucija koje bi imale funkciju da podre stvaralatvo i inovativnost bitno je uticao na promene u najveem delu civilnog sektora, tek se poslednjih godina poinju javljati samostalni kulturni centri i kancelarije za mlade kao nepofitne organizacije. injenica da je nacionalizam bio (a i danas igra znaajnu ulogu na polju ideologija savremenog drutva) promovisan i potpomognut od zvaninih institucija koje menjaju svoju sutinu sa svakom novom smenom vlasti, dolazilo je i do erozije i sve vee devastacije potencijalnog korektivnog elementa olienog u civilnom drutvu. Sigurno da ni socijalistiki model nije bez greaka, daleko od toga. Oigledno je da su ondanje dravne institucije radile na omladinskom aktivizmu sa voluntaristikim pobudama, pri tom se ne obazirui na mogunosti neideolokog aktivizma i uopte ureenja drutva, jer da je tako zaista i raeno, sasvim sigurno ne bi bilo dananje ruiniranosti i zaostalosti. U tome i jeste poenta civilnog drutva i graanske participacije, kroz aktivno uee u borbi za javna dobra stvara se slojevito kulturno-istorijsko naslee koje kasnije ne moe biti tek tako

uzurpirano samovoljom politike ili ekonomske elite. Zato je evoluciono-materijalistiki pristup drutvenog razvoja i prouavanja tog razvoja daleko plodniji od onog koji se bazira na sistemskoj i ekstraideolokoj tendenciji da se menja svest ljudi. Treba sagledati realnu situaciju i realne potrebe, a zatim iz toga izvoditi korake za zadovoljavanje tih potreba. Kada je re o samim javnim prostorima treba imati na umu da je vreme dravnog nadzora i brige za omladinski razvoj prolo i da savremena drava pre svega predstavlja neoliberalnu ideologiju, a koja sadri jednu, u osnovi, konzervativnu socijalnu politiku sa minimumom izdataka za one drutvene sektore koji ne donose direktan profit. To se, izmeu ostalog, primeuje i na primeru javnih prostora koji su u periodu posle demokratskih promena uzurpirani bez javnih rasprava i davani u zakup, ili prodavani, bez ikakvog obzira na eventualna oteenja koja bi se mogla priiniti. Ta situacija se desila sa brojnim javnim povrinama, platoima, zelenim povrinama, prostorima namenjenim za izgradnju trgova, a takoe i brojnim zgradama koje mogu biti spomenici od umetnike vrednosti. Verovatno je najprepoznatljiviji primer uzurpacije javnog prostora u Beogradu izgradnja trnog centra Ue koji je unitio jedan deo ireg urbanog modernistikog kompleksa i planiranja uopte. Komercijalizacija je sveprisutna i ona, svakako, treba da postoji, ali je problem to se to radi neplanski, bez tendera i javne rasprave; povrine i objekti od nesumnjive arhitektonske i javne vrednosti bivaju zloupotrebljeni od strane gradske i republike vlasti, a u cilju linije slabijeg otpora krupnim kapitalistima, odnosno, tajkunima. Dovoljno je uzeti primer gradskog parking servisa koji raspolae monopolom na preureenje gradskih povrina, pa tako povrine namenjene za izgradnju trgova, kojih u Srbiji ionako ima malo, sem u onim vojvoanskim gradovima gde je austrougarsko prostorno planiranje ostavilo traga, postaju povrine za parkiranje motornih vozila. To je jo jedan primer koji ukazuje na nepostojanje graanskosti i, uopte, oseaja za prostorno ureenje, a samim tim i drutveno ustrojstvo. Dozvole koje se dodeljuju trgovcima kako bi mogli da vozilima snabdevaju svoje trgovine u strogim peakim zonama bivaju zloupotrebljene, to znai da parking servisi imaju pravo da slobodno naplauju dozvole za kre-


47

tanje kroz peake zone i onim graanima koji nemaju ulogu dobavljaa robe u ove zone. To sve vie podsea da se grad i prostor vie ne posmatraju kao prilagoeni meri oveka, ve meri automobila, s tim to se to radi na prilino skandalozan nain tamo gde je trenutna struktura grada koji ivi u 21. veku prerasla njegovu formu iz 19. veka, ili u najboljem sluaju poetka 20. veka. Situacija je u Beogradu posebno zanimljiva, s obzirom da taj grad nema aktivno prostorno planiranje (sem pomenutog Novog Beograda koji je, sasvim sigurno, jedina beogradska optina, a verovatno i u itavoj dravi, koja sa sigurnou moe da bude metropola u malom). Najnoviji problem koji se odnosi na prestonicu jeste ukopavanje Narodnog muzeja koji se nalazi u zgradi koja, uzgred, uopte nije namenjena muzejskim postavkama. To je problem Beograda generalno koji nema ni adekvatan trg, jer se centralni Trg Republike pre moe doiveti kao saobraajnica; druga stvar je problem koji se tie Hrama Sv. Save koji nema apsolutno nikakvu umetniku vrednost, a plato oko njega je sasvim neodgovarajui ako se posmatra u odnosu na monumentalnost hrama. Pre nekoliko godina postojao je problem i sa zelenim povrinama, medijski je najbolje ispraen sluaj Petog parka gde su graani iz kvarta protestima, institucionalnim i ulinim, uspeli da spree uzurpaciju javnog prostora. Sudbina Gradia Pejton je i dalje neizvesna, mesto je prilino oronulo, a moglo bi se iskoristiti kao taka okupljanja mladih jer se sitno preduzetnitvo pokazalo kao slabo u odnosu na velike kompanije. Svojevrsna briselizacija urbanog prostora (termin je nastao ezdesetih godina 20. veka kada je u Briselu dolo do masovne modernistike restrukturacije centra grada koja je delovala nezgrapno) ovde kao da je oduvek prisutna, a njen pandan u politici mogao bi se povezati sa onim to savremeni teoretiari, u makro sociologiji, nazivaju balkanizacijom, a to je da svaka nova garnitura koja se pojavi na politiko-ekonomskoj sceni vodi jednu ekskluzivistiku politiku i zahteva korenite promene koje podrazumevaju totalni raskid sa svim idejama i tvorevinama njenih prethodnika. Nedostatak oseaja za kontinuitet i neprepoznavanje onih kulturnih tvorevina koje drutvo povezuju sa modernim svetskim drutvima, sveprisutna je injenica koja proima, u svojoj generikoj sutini, provincijske drave. To nije

samo kritika na raun dananje dravne nomenklature, ve uoptena kritika onih koji su zahtevali skokovite mentalne promene. Pa ipak, dostignua pojedinih sistema ne mogu se relativizovati tako da su svi podjednako znaajni za progres, odnosno regres, jer u tom sluaju nemamo pravo ni da se alimo na postojee stanje. Iz tog razloga, definisati ciljeve znai i, donekle, odrediti metode kojima e se postizati ti ciljevi, a ako su ciljevi emancipacija, participacija i stvari od javnog znaaja, onda je preovlaujua reperna taka drava koja je nastala kao rezultat (narodne i) socijalne revolucije. To ne znai dogmatizam i romantizovanje socijalizma, ve tendenciju da se neke ideje tog vremena pokuaju integrisati u savremeno drutvo. To je svakako briga za oveka i njegovo samoostvarenje, promovisati aktivnog lana drutva koji vie nee biti samo konzument masovne kulture, ve i akter u njenom oblikovanju. Dananja slika koja predstavlja slobodno vreme svodi se na konzumerizam, a najvei deo najbolje organizovanih omladinskih aktivnosti su ispolitizovane sfere javnog delovanja, tj. to su stranaki omladinci koji predstavljaju interese svojih centrala. I zato su veoma potrebne organizacije koje e se kretati linijom veeg otpora u cilju pribliavanja ideje o vanosti javnih prostora koji stoje na raspolaganju civilnom sektoru, jer se jedino na taj nain borbom na lokalnom nivou mogu postii ciljevi koji e sluiti konkretnim potrebama odreene populacije. Moda najbolji primer jeste beogradski umetniki festival Mixer koji se poslednjih godina svakog maja meseca odrava u silosima itomlina na obali Dunava, a takoe je svoje mesto u underground kulturi naao i kulturni centar Grad. Novi Sad ima sline i zanimljive koncepte omladinskih centara, pre svega to je Crna kua i, skoro otvoreni, kulturni centar Fabrika. Ono to je zajedniko ovim centrima jeste da su to bili naputeni i ruinirani objekti (kao to je npr. zgrada BIGZ-a) koje bi sasvim sigurno zadesila sudbina ruenja, iako neki od njih predstavljaju, iz arhitektonske take gledita, vredna umetnika dela. Briga za industrijsku batinu ili industrijsku arheologiju moe izvanredno da poslui nekim organizacijama, pogotovo to ovi objekti raspolau velikom povrinom koja je graena (u odreenom smislu u stilu beton brutalizma) u jednostavnom stilu, to su prostori koji su bili ru-

48


kovoeni idejom manje je vie i forma sledi funkciju. Ne treba zaboraviti da su pobornici i osnivai ideja koje su reprezentovane preko pomenutih naela, bili prvi koji su poeli da se bave industrijskim dizajnom i da su u najveoj meri doprineli pribliavanju racionalizma i avangarde u svakodnevni ivot. Danas u ovim centrima delaju najvie umetnici koji pokuavaju da uhvate korak sa savremenim svetskim tendencijama u oblasti muzike, slikarstva, knjievnosti, filma, pozorita. Tribine koje se organizuju na ovakvim mestima izgleda da predstavljaju oazu kritikog miljenja i iznoenja zahteva za onim za ime supkulturna scena najvie vapi. Zvanine institucije su toliko trome i toliko zatvorene da na izlobe, tribine i promocije knjiga koje se u njima organizuju dolaze jo samo ljudi koji su ostali u jednom ideolokom vakuumu. Verovatno najbolji primer znaaja alternativnih kulturnih centara predstavlja kulturni centar Rex koji organizuje omladinska takmienja u poeziji i prozi Pesnienje (ideja o organizovanju govorenja nezvanine poezije potie iz ikaga gde ju je promovisao graevinski radnik Mark Smit). Mogunost da se uje i vidi neto to nee biti optereeno kanonima svakako deluje subverzivno, u najekstremnijem sluaju anarhino. To ne znai da se te ideje poto-poto moraju primeniti u zvaninim institucijama ili da svi moraju iveti po principima buntovne omladine, to je pre korektiv na koji bi drutvo trebalo da bude ponosno, a drava da ga uzima kao nezvaninog kulturnog i socijal-

nog savetnika. Dati mogunost iskazivanja nekome kome nije na prvom mestu profit, dati mogunost izvoenja performansa i hepeninga, poenta je institucija javnog dobra, odnosno javnih prostora. Tzv. urbani istraivai (meu kojima su prvi bili Dadaisti koji su ukazivali na naputene objekte gde su mogli da ispoljavaju svoju antiumetnost), organizovanje flash mob aktivnosti (koje simbolizuju potrebu za masovnom bezazlenom subverzijom okupljanjem i performansima na trgovima i ulicama), skvotiranje (koje se radi iz nude ili iz ubeenja), street art, najreprezentativnije su pojave koje ukazuju na znaaj javnog prostora. Nekomercijalizovani kafei koji rade kao profilisani klubovi idealna su mesta za iznoenje sveih ideja u cilju aktivnog uea i donoenja odluka u institucionalnoj sferi. Napraviti kulturni front koji e samostalno izlaziti pred dravne institucije sa jednostavnim zahtevom na koji svi imamo pravo, a to je da se slobodno udruujemo i da slobodno govorimo i piemo. Krupni kapital sam po sebi ne moe biti glavni krivac za zloupotrebe javnog prostora, krupna politika koja odluuje ide ruku pod ruku sa njim i zato pritisak treba da bude usmeren pre svega na nju.

Branko Miovi, diplomirani - master sociolog, Odsek za sociologiju, Filozofski fakultet u Novom Sadu. Oblasti interesovanja: sociologija grada, sociologija drutvenih promena, istorijska sociologija.


49

Ognjen Kojani

kome pripadaju gradovi?

Nakon Parade ponosa u oktobru 2010. godine vrlo brzo se proulo za jednog policajca zahvaljujui reenici: Moj Beograd si doao da rui?! Iako se slaem sa principom da gradove ne bi trebalo unitavati u demonstracijama to nije tema ovog teksta, ve bih eleo da se bavim prvim delom njegove reenice kako nekim ljudima gradovi vie pripadaju nego drugima. Gradove lako identifikujemo sa velikim poslovnim zgradama i ljudima koji u njima rade, vanim kulturnim ustanovama i zvaninom kulturom koja se u njima proizvodi ili stambenim zgradama i ljudima koji ih naseljavaju. Meutim, postoji i druga strana: imigranti, skvoteri, karton naselja. (globalni) nomadi ili starosedeoci? Pomenuta reenica koju je uvar reda i mira izgovorio implicirala je starosedeoce Beograda nasuprot pridolicama meu kojima je i nasilnik koji je ruio Beograd. Rekao bih da je to uobiajen nain miljenja o gradovima, prema kome izvorni stanovnici bolje razumeju sutinu grada bolje od onih koji u njega dolaze sa strane bilo sa sela ili iz inostranstva. Takav stav implicira kultur-rasizam (a ponekad i pravi rasizam) eksploatiui esencijalistiku ideju o kulturi gradova koju mogu razumeti samo oni u njemu roeni i odrasli. Nasuprot popularnom razumevanju migracija i migranata koje moe, ali ne mora, imati uticaja na njihove ivote zvanina politika regulisanja migracija sasvim sigurno ima efekta na njih. Ona je u najveem broju sluajeva zapravo politika kriminalizacije te pojave. Propisi se donose sa ciljem

odvraanja veine migranata kao posledica u poslednjoj deceniji XX veka umrlo je gotovo 3000 ljudi u pokuaju da ue u Evropu. U potrazi za poslovima, oni su prisiljeni da na ilegalne to esto podrazumeva nebezbedne naine ulaze u eljene zemlje, vrlo esto kao meta trafikanata. Oni koji uspeju da dobiju potrebne dozvole u veini sluajeva ostaju prikovani za najmanje plaene poslove koje lokalna populacija nee. Ako sa japija u odelima koji ulaze u solitere skrenemo pogled na piljare koji ulaze u svoje radnjice ili istae koji se voze kamionima za skupljanje smea, videemo drugaija lica. Debate o imigraciji u Evropi optereene su nasleem (neuspene?) multikulturne politike. Velika Britanija, Nemaka ili Francuska kao zemlje sa ogromnim brojem imigranata svakodnevno se susreu sa problemima balansiranjem izmeu multikulturalizma (davanja prava grupama) i liberalizma (davanja prava pojedincima). Reenje svakako nije lako nai, ali mislim da treba biti skeptian prema oba ova projekta: multikulturalizmu zato to sutinski proizvodi kulture kao zatvorene nepromenljive grupacije ljudi, liberalizmu zato to je istorijski ogranien na poimanje individue (subjekta) svojstveno zapadnoevropskoj tradiciji. sticaoci ili vlasnici? Jedna od osnova liberalizma je i koncept privatnog vlasnitva. Meutim, vlasnici ne praktikuju uvek svoja vlasnika prava to ostavlja prostor za skvoting (squatting) nedozvoljeno zauzimanje i korienje tue imovine. Ako umesto nacionalnih teatara ili opera pokuamo da naemo umetnost

50


na alternativnim lokacijama, moemo videti kreativnu energiju koja buja na najneoekivanijim mestima. Od uline umetnosti (o kojoj je bilo rei u prethodnom broju kripa) do umetnikih kolektiva koji skvotuju naputene objekte za svoje potrebe. Zanimljiv je sluaj Hamburga u kome je nekih 200 umetnika zauzelo zgrade borei se protiv namere gradskih vlasti da dentrifikuju1 jedan deo grada. Paradoksalno je da je namera gradskih vlasti bila upravo da dentrifikacijom u grad privuku kreativnu klasu projekat se zvao Hamburg, grad talenta. Za razliku od recimo Berlina u kome su vlasti rasterale poslednje (zvanine) skvotere 2009. godine, u Hamburgu je usvojena strategija dogovora sa skvoterima tako da su na kraju gradske vlasti otkupile zemlju od investitora koji je eleo da gradi u tom delu grada. Tako ovaj deo grada danas predstavlja jednu jako ivahnu zajednicu umetnika i neumetnika koji stvaraju i prave ozbiljne planove o revitalizaciji tog dela grada. stanovnici karton naselja ili graditelji konzumeristikih Meka? Naravno, postoje i drugi, anonimniji, primeri skvotinga, kako uspenog tako i bezuspenog. Osnovna ideja skvotinga je zaposedanje i korienje prostora koji se inae ne koristi. Ono to ide na ruku dugogodinjim skvoterima su pravne regulative, tanije institucija odraja. Naime, ako dravina faktika vlast subjekta nad neim to nije njegova svojina, a koja teti vlasniku traje odreeni dug period, on svoj status moe legalisati kao svojinu. Zato vlasnici pribegavaju izbacivanju onih koji ive na njihovom posedu. Ali ak i kad se to ne desi, jako je teko u praksi dokazati da dravina traje potrebni vremenski period. Formalno, jednim od oblika skvotinga moe se smatrati i ivot u kartonskim naseljima (slamovima), s obzirom da oni koji u njima ive nemaju dozvolu za to. Meutim, postoje bitne razlike koje odvajaju one koji ive u straarama od sekundarnih sirovina od onih koji mogu, poput stanovnika Ham1Dentrifikacija je proces renoviranja delova grada koji su u loem stanju, a koji je praen naseljavanjem srednje ili vie klase i obino raseljavanjem siromanijih stanovnika (osim u sluajevima kad su objekti koji se rue ve naputeni).

burga, da zauzmu zgradu i ne daju gradskim vlastima da je srue. Prema jednoj proceni UN, do 2030. polovina svetske populacije e iveti u slamovima. I danas, ogromni procenat stanovnitva nekih gradova ivi u ovakvim naseljima, naroito u zemljama treeg sveta. Kao krajnje nezatieni i siromani, oni vrlo lako postaju meta gradskih vlasti i investitora koji ele da dentrifikuju delove grada u kojima te populacije naseljavaju. U Beogradu je primer naselja Belvil bio aktuelan za vreme Univerzijade 2009, ali i irom sveta se deavaju sline stvari npr. u Delhiju za Komonveltske igre 2010. godine. U nekim sluajevima se deava da pri iseljenju ljudi iz slamova dobiju obeteenje u vidu neke druge lokacije, esto na samoj periferiji grada to u praksi podrazumeva smanjene prilike za posao zbog dugog i skupog putovanja do centra grada gde su izvori zaposlenja za njih. Zbog svega toga su na nekim mestima nastali jako organizovani politiki pokreti koji se bore za prava onih koji ive u slamovima. Dobar primer su crvenokouljai, Abalali basemdondolo (Abahlali baseMjondolo, u prevodu: oni koji ive u straarama) u Junoafrikoj republici. AbM je najvea organizacija te vrste u Junoj Africi, a sutina njihovog zalaganja je zahtev da drutvena vrednost urbanog zemljita treba da bude vanija od komercijalne vrednosti. Na poetku se zalaganje ovog pokreta baziralo na protivljenju ruenju karton naselja, ali ubrzo je borba za poboljanje uslova ivota u ovim naseljima postala mnogo uoptenija. Oni ne uestvuju u politikom ivotu JAR bilo kroz politike partije, bilo kroz NVO i umesto toga pokuavaju da stvore ivljeni komunizam, kroz izgradnju direktne demokratije na mestima gde ljudi ive i rade. promiljanje ili slogani? Pripadnici AbM-a koriste slogan pravo na grad, kao i skvoteri iz Hamburga, ali i mnogi drugi koji se angauju u borbi za aktivno uee u oblikovanju gradova. Iako se danas jako esto koristi u aktivistikim kontekstima, ovaj je pojam nastao u akademskom kontekstu. Naime, to je pojam francuskog teoretiara urbanosti Anrija Lefevra (Henry Lefebvre). Glavna Lefevrova ideja je da se prostor drutveno proizvodi na sloen nain jer je zasnovan


51

na vrednostima i drutveno proizvedenim znaenjima. Kao takav, prostor utie na prostorne prakse i percepcije oblikuje delanje i miljenje. Upravo zato, drutvena proizvodnja prostora slui reprodukciji drutva, a posledino i kapitalizma. Njegov koncept razvija najpoznatiji geograf dananjice, Dejvid Harvi. On tvrdi da je usvajanje prava na grad kao slogana, ali i politikog ideala vano jer se usredsreuje na pitanje ko upravlja vezom izmeu urbanizacije i proizvodnje vika vrednosti i upotrebe. Prema njegovom miljenju, pravo na grad je vie od individualne slo

javni prostori

Documents

gradovima u srbiji

u daljem radu

imovine i kako mladi

informii se

nema prostor

malo ih je

nema novac

nema vezu