republicki javni prihodi

7/29/2019 Republicki javni prihodi

1/24


2/24

Republiki javni prihodi

1. Sadraj............................................................................................ 2

2. Uvod................................................................................................ 3

3. Finansijski sistem.............................................................................. 4

4. Pojam i funkcija javnih prihoda............................................................ 5

4.1 Klasifikacija javnih prihoda.............................................................. 7

5. Poreski sistem................................................................................... 8

5.1 Pojam poreza.............................................................................. 8

5.2 Karakteristike poreza..................................................................... 8

5.3 Poreska terminologija.................................................................... 95.4 Osnovni ciljevi oporezivanja............................................................ 10

5.5 Principi oporezivanja...................................................................... 11

5.6 Izbegavanje plaanja poreza (evazija)................................................ 11

5.7 Prevaljivanje poreza...................................................................... 11

5.8 Klasifikacija poreza....................................................................... 12

5.9 Ekonomska klasifikacija poreza........................................................ 14

6. Akcize.............................................................................................. 15

7. Fiskalni monopoli............................................................................... 16

8. Carine.............................................................................................. 17

9. Takse............................................................................................... 18

10. Doprinosi........................................................................................ 19

11. Budet........................................................................................... 19

12. Zakljuak........................................................................................20

13. Literatura....................................................................................... 21

2. UVOD

2


3/24


Javni prihodi su novana dravna sredstva za finansiranje optih izajednikih potreba. Formiraju se putem raspodele i preraspodelenacionalnog dohotka. Savremena finansijska teorija, pored klasinih javnihprihoda, prihvata i javni dug, emisiju novca i druge oblike javnih prihodakao dopunske javne prihode, koji slue za prikrivanje javnih rashoda. Javni

dug postaje redovni izvor javnih prihoda modernih drava.Javni prihodi predstavljaju sredstva koja drava i drugi javno - pravni

subjekti prikupljaju putem poreza, taksa, doprinosa, javnih zajmova i sl.,radi podmirivanja odreenih drutvenih potreba. Kako ubiranje javnihprihoda, u stvari, znai preraspodelu nacionalnog dohotka, u novije vremeoni su od posebnog znaaja ne samo za podmirenje optih i zajednikihpotreba drave i njenih graana, nego i kao instrument ekonomske politikeputem kojeg se moe bitno uticati na kretanje nacionalnog dohotka, naprivredni rast, na zaposlenost i na privrednu stabilnost.

Na visinu i strukturu javnih prihoda utiu javne funkcije, ekonomskamo drave i konkretni ekonomski odnosi. Javni prihodi izraavaju se unovcu i slue za pokrivanje trokova opteg karaktera u jednogodinjemperiodu. Oni su osnovna institucija javnih finansija, deo su novostvorenevrednosi, a njihova upotreba ne ugroava postojeu imovinu.

Osnovni faktori koji deluju na sistem javnih prihoda su privrednisistem, drustveno-ekonomsko ureenje zemlje, ostvareni nacionalnidohodak, valiina teritorije, broj stanovnika.Javni prihodi se ostvaruju naosnovu oporezivanja, prihoda javnih preduzea, upotrebe dravne imovinenaknada za usluge dravnih organa, javnog duga i drugo.

Poreski prihodi su osnovni i najznaajniji obim javnih prihoda kojeubire drava na osnovu poreskog suvereniteta. U novije vreme javniprihodi se preteno realizuju na osnovu poreza na dohodak fizikih lica,poreza na dobit, poreza na potronju, na promet proizvoda i usluga,doprinosa za socijalno osiguranje, porez na imovinu i dr.

Javni prihodi predstavljaju efikasan instrument finansijske iekonomske politike. Poreska politika je deo ekonomske i socijalne politike.Subjekt poreske politike je drava odnosno njeni organi od centralnih dolokalnih.

Javni prihodi, njihova raspodela i javni rashodi (ukupni sistem javnihfinansija), ureuju se zakonima. U principu, prava i ovlaenja dauspostavljaju, uvode i odreuju visine stopa za pojedine vrste javnihprihoda (tri elementa fiskalnog suvereniteta), i deoba tih prava iovlaenja na pojedine javno-pravne subjekte (deoba fiskalnogsuvereniteta), zavise od dravnog ureenja. Danas, u svetu, nema drave(osim Australije) u kojoj su sva tri elementa fiskalnog suverenitetakumulirana na jednom mestu. A raspodela javnih prihoda obavlja se premakriterijumima optimalnog zadovoljavanja javnih potreba. U federativnim,pa i u unitarnim dravama, to se pitanje reava fiskalnim sporazumima.

Njima se, u stvari, rasporeuju i konkretizuju kompetencije i odgovornostiunutar sistema.

3


4/24


3. FINANSIJSKI SISTEM

Finansije u irem smislu obuhvataju sve poslove koji se zasnivaju nanovanim odnosima. Finansije u uem smislu odnose se na sistemprikupljanja i troenja javnih sredstava u zadovoljavanju javnih potreba.

Javne finansije ili fiskalna politika prouavaju obim i strukturu javnihrashoda i sistem prikupljanja javnih prihoda. Savremene finansijeobuhvataju ukupno novano poslovanje u zemlji. Predmet javnih finansijaje finansijka aktivnost drave i njenih upravnih organa i organizacija. Javniprihodi i rashodi koriste se kao instrumenti fiskalne politike. Finansijejavnog sektora su predmet javnih finansija.

Finansije u uem smislu obuhvataju novanu privredu drave, njenihorgana i drugih javno pravnih tela koja uestvuju u podmirenju javnihpotreba. Finansije u irem smislu obuhvataju sve poslove koji se zasnivaju

na novanim odnosima, javno mravne finansije, bankarstvo i osiguranje.U savremenoj teoriji razlikujemo tri finansijske oblasti: monetarne

finansije, javne finansije i meunarodne finansije. U okviru monetarnihfinansije izuavaju se problemi novca: novana emisije, stabilnost novca,kupovna mo novca, kredit, kamatna stopa, monetarna politika.Mikrofinansije izuavaju finansiranje na nivou preduzea. Makrofinansijeizuavaju monetarne finansije, bankarstvo, osiguranje i meunarodnefinansije.

Drava je politika, pravna, ekonomska i ideoloka institucija. Drava

deluje na politiku i ekonomsku stabilnost preko javnog sektora, poreskepolitike, politike javnih rashoda, budetske politike. Drava preko mera imstrumenata monetarne, fiskalne, spoljnotrgovinske i drugihmakroekonomskih pohtika deluje na stabilnost proizvodnje, punezaposlenosti, stabilnosti cena i dr.

Fiskalna politika na osnovu javnih rashoda i prihoda deluje naglobalna kretanja u privredi. Instrumentima fiskalne pohtike deluje se napreraspodelu nacionalnog dohotka, formiranja dohotka, zaposlenosti,otklanjanja ciklinih kretanja u privredi. Ciljevi fiskalne politike su istovetniciljevima ekonomske politike: politika alokacije, privrednih resursa,

politika, raspodele, i politika stabilizacije. Drava je istovremeno uesnikna flnansijskom tristu i njegov regulator. Savremena drava koristi sejavnim zajmovima, kreditima i drzavnim vrednosnim papirima (dravneobveznice) radi finansiranja javnih potreba.

4


5/24


4. POJAM I PRIRODA JAVNIH PRIHODA

Pod javnim ili drutvenim prihodima podrazumevamo sva onanovana sredstva koja slue drutvenoj zajednici za podmirenje tj. pokriejavnih ili drutvenih rashoda.

Izvravanje brojnih i obimnih funkcija i zadataka koje u savremenimuslovima ima drava nuno nalae postojanje odgovarajuih sredstava.Naime,da bi moglo uopte da pristupi izvrenju javnih rashoda,savremenadrava mora da raspolae odgovarajuim javnim prihodima. U toku svogistorijskog razvoja ,javni prihodi su se pojavljivali u brojnim oblicima i bilisu predmet brojnim transformacija. Mnogi raniji postojei oblici i vrstejavnih prihoda su vremenom nestali, ali su se pojavljivali i novi, u skladusa vladajuim ekonomskim, socijalnim i politikim prilikama.

Drutveni ili javni prihodi predstavljaju novana sredstva koja drava

prikuplja radi pokrivanja drutvenih rashoda. Prema tome, drutveniprihodi predstavljaju sredstva koja imaju osnovnu nameru pokrivanje ilifinansiranje drutvenih funkcija. To su sredstva koja slue zazadovoljavanje optih i zajednikih drutvenih potreba. Javni prihodi seformiraju uglavnom kroz sistem raspodele i preraspodele nacionalnogdohotka. Analogno tome, velikim delom njihovo formiranje je opredeljenoodnosima u proizvodnji. Otud drava raspolae raznovrsnim prihodimaija visina i struktura zavise od politikih , ekonomskih , socijalnih i drugihfaktora unutar svake privrede.

Javni prihodi imaju brojne karakteristike, meu kojima treba posebno

izdvojiti sledee:1. Obaveznost koju utvruje drava2. Ubiru se po pravilu u novcu3. Ubiru se redovno godinje4. Slue za podmirivanje javnih potreba5. Ne podleu zakonima trita6. Njihovo troenje ne dovodi u pitanje postojeu imovinu

Javni prihodi mogu imati razliite oblike. Kao glavni oblici javnihprihoda javljaju se prihodi iz javne imovine, porezi, doprinosi, takse,

parafiskalni prihodi, javni dug, sredstva iz trezora i sredstva koja dobijajunovom monetarnom emisijom kao i pokloni. Koju e vanost imati svaki odovde pomenutih javnih prihoda u finansijama jedne zemlje zavisi od nizakonkretnih okolnosti meu kojima e ekonomski, socijalni i politiki faktoriimati odluujuu ulogu.

Struktura javnih prihoda imajui u vidu uee i znaaj pojedinihkategorija prihoda u ukupnim javnim prihodima znatno se razlikuje odzemlje do zemlje u zavisnosti od mnogih faktora ekonomsko socijalne ipolitike prirode. Meutim, ipak se kao opta karakteristika sistema javnihprihoda savremenih drava ve na prvi pogled istie injenica da se u

najveem broju zemalja porezi pojavljuju kao osnovni i najvaniji vidprihoda. Porezima se u razvijenim privredama danas formira preko 85%

5


6/24


javnih sredstava od ega 6o-7o% otpada na direktne poreze, a ostalo naindirektne. Kao redovnim izvorima javnih sredstava porezima se u svimrazvijenim privredama pokriva preko 5o% javnih prihoda. Ostalo inesredstva javnog duga i sredstva socijalnog osiguranja. Takodje odnosporeskih prihoda prema javnom dugu pokazuje sve vei znaaj javnog

duga kao vanrednog izvora javnih sredstava. Javni dug postaje redovniizvor za pokrie javnih i drugih oblika rashoda.

U savremenoj ekonomskoj i finansijskoj politici javni prihoda sekoriste za ostvarenje brojnih ciljeva i zadataka. Ako bi se ovi ciljevi izadavi grupisali u odgovarajue komplekse onda bi se moglo diferenciratinajmanje.

etiri osnovna kompleksa ciljeva i zadataka odnosno funkcije javnihprihoda:

Preraspodela dohotka i akumulacije Alokacija privrednih resursa Ekonomska i socijalna stabilizacija Podsticanje privrednog razvoja

Preraspodela dohotka i akumulacije - predstavlja najvanijufunkciju ukupnog sistema javnih prihoda. Analogno tome stvaranje javnihprihoda preko odgovarajuih fiskaliteta ekonomski oznaava inpreraspodele dohotka i akumulacije, s obzirom da su se oni realizovali natritu. Preraspodela dohotka i akumulacije putem javnih prihoda mogu seiniti pretpostavke za stvaranje niza javnih funkcija koje e pomoi daljim

privredni i socijalni razvoj zemlje. Meutim priroda ove raspodele nosi sasobom i potencijalne opasnosti pre svega ekonomske i socijalne prirode.Slian je sluaj i javnim prihodima nefiskalnog karaktera. Oni takodjepredstavljaju znaajan in u preraspodeli dohotka i akumulacije pa otudmogu pomoi ostvarenje znaajnih ekonomskih politikih i socijalnihciljeva i zadataka.

Alokacija privrednog resursa - predstavlja znaajnu funkcijujavnih prihoda s obzirom da oni mogu viestruko delovati na alokacijuprivrednih faktora u nacionalnoj privredi. Naime preko javnih prihodastvaraju se finansijska sredstva koja e alocirati preko javnih rashoda upravcu koje utvrdi odgovarajua finansijska odnosno ekonomska politika.Meutim, javni prihodi nose u sebi mogunost da utiu na alokacijuprivrednih resursa kod subjekata i van fiskalnog sistema. Zbog toga,podsticanje alokacije privrednih resursa preko javnih prihoda u eljenepravce (delatnosti, regione, strukture investicija itd), ini aktivan sadrajnajveeg broja savremenih finansijskih politika. U tom kontekstu,savremena finansijska teorija posveuje veliku panju i znaaj ovoj funkcijijavnih prihoda, traei nove naine i nova reenja koja bi vodila kanajboljim rezultatima.

Ekonomska i socijalna stabilizacija - predstavlja znaajnufunkciju javnih prihoda. Veliki znaaj i ulogu javnih prihoda ustabilizacionoj politici potie iz njihove moi da utiu na direktan i

6


7/24


indirektan nain na dinamiku osnovnih agregata nacionalne privrede.Naime preko javnih prihoda mogue je uticati na rast ili smanjenje mnogihpojedinanih oblika tranje. To se postie veim ili manjim zahtevanjemosnovnih izvora takvih oblika tranje. Analogno tome parcijalne akcijestrukture javnih prihoda na segmentima tranje ili ponude nacionalne

privrede odrazie se na ukupnu nacionalnu tranju ili ponudu.Podsticanje privrednog razvoja - preko javnih prihoda mogue je

na vie naina. Prvo javni prihodi se mogu javiti direktno u funkcijialimentatora odreenog javnog fonda koji ima funkciju da finansira ue iliire programe privrednog razvoja nacionalne privrede. Drugo javni prihodimogu i indirektno uticati na privredni razvoj preko podsticanja onihekonomskih kategorija koje su od najveeg znaaja za privredni razvoj.Tako preko strukture javnih prihoda moe se uticati na rast akumulacije ucelini ili po privrednim oblastima i regionima

Javni prihodi slue za finansiranje dravne organizacije i njenofunkcionisanje to je uvek zahtevalo velika sredstva koja se prikupljaju uvidu dravnih (javnih) prihoda, a troe u obliku dravnih (javnih) rashoda.Javni prihodi su imali i imaju razliite izvore koji se razlikuju po obimu istrukturi. Njihova visina i struktura zavise od niza faktora od kojih sunajvanija ekonomska mo drave, njene funkcije i sami ekonomski odnosikoji vladaju u odreenoj zemlji.

4.1 Klasifikacija javnih prihoda

Redovni i vanredni prihodi

Ova klasifikacija podrazumeva prihode koji se prikupljaju u kontinuitetu,svake godine i iz izvora koji se u ekonomskom smislu obnavljaju. Oni slueza podmirenje redovnih, a ne vanrednih dravnih rashoda. To su uglavnomdravne potrebe: izdaci za vojsku, policiju, sudstvo, zdravstvo,obrazovanje i ostale korisnike dravnog budeta.

Pod vanrednim javnim prihodima podrazumevamo one koji se prikupljajupovremeno i slue za podmirivanje vanrednih potreba koje je nemoguepredvideti (elementarne nepogode, poari, poplave, zemljotresi, epidemijeitd).

Javno-pravni i privatno-pravni prihodiJavno-pravni prihodi su oni koje drava naplauje na osnovu svogfinansijskog suvereniteta (iz dohotka graana a putem poreza i taksi).Nasuprot njima privatno-pravni prihodi su oni koje drava ostvaruje izsvojih preduzea ili svoje imovine.

Originarni i derivativni prihodi

Originarni ili izvorni prihodi su oni koje drava ostvaruje tokom svojeekonomske aktivnosti ili na osnovu prava vlasnitva, odnosno oni kojipotiu od dravnih preduzea i imanja. Derivativni (izvedeni) prihodi su onikoje drava ostvaruje na osnovu svoje suverene vlasti a koristei svojfiskalni suverenitet.

7


8/24


Prihodi od stanovnitva i prihodi od pravnih lica

Prihodi od stanovnitva su oni koje graani plaaju iz svog dohotka ili izsvoje imovine, a prihodi od pravnih lica su oni koje drava prikuplja odprivrednih preduzea, finansijskih institucija (banaka), zadruga i drugihpravnih lica.

Povratni i nepovratni prihodi

Javni prihodi koje graani, preduzea i druga pravna lica plaaju dravi popravilu se ne vraaju i imaju bespovratni karakter. Postoje prihodi kojiimaju povratni karakter ali se to kod njih unapred mora naglasiti.

Namenski i nenamenski prihodi

Namenski (destinirani) prihodi su takvi gde je tano unapred utvrenanamera utroaka sredstava. Tako se na primer raspisuju javni zajmovi zaizgradnju puteva i drugih objekata infrastrukture. Nenamenski(nedestinirani) prihodi su oni koji slue za podmirivanje svih drutvenihpotreba, a njihova namena nije unapred utvrena.

5. PORESKI SISTEM

Poreski sistem podrazumeva skup svih poreskih oblika kao i skuppravnih normi kojima je regulisana poreska materija. Smatra se da poreskisistem predstavlja ukupnost poreskih oblika povezanih u jednuneprotivrenu celinu.

Na poreski sistem utie istorijski razvoj, privredna struktura, veliina

zemlje, broj stanovnika, visina nacionalnog dohotka, drutveno-ekonomskiodnosi, pripadnost odreenim integracionim zajednicama i slino.

Poreski sistem koji je sastavljen iz vie poreskih oblika nazivamo poreskipluralizam. Nasuprot njemu postoji poreski monizam, tj. sistem sastavljeniz samo jednog poreskog oblika.

5.1 Pojam poreza

Porez je postojao jo u staroj Grkoj, Rimu i Egiptu ali su se najvie porezirazvili u kapitalizmu.

Porez je deo dohotka ili imovine koji drava na osnovu svog suverenitetaoduzima od fizikih i pravnih lica za pokrie svojih rashoda ne dajui im zato neposrednu naknadu.

Porez je prinudno davanje za koje se ne obezbeuje neposredna protivnaknada.

Porez je deo dohotka i imovine, slui za pokrie javnih rashoda ipredstavlja najvaniji prihod drave koji se ubira u novcu.

5.2Karakteristike poreza

Najece karakteristike poreza su :

8


9/24


1) Predstavlja prinudno davanje i ogleda se u tome da poreski obvezniknema drugog izbora nego da plati odreeni iznos u odreenom roku.

2) Njegovom obvezniku se ne obezbeuje nikakva direktna protiv-naknadai drava mu ne polae raun o tome u koje e svrhe biti utroen.

3) Davanje u ovom obliku potie uglavnom iz dohotka ali ree moe i izimovine.

4) Slui za pokrie dravnih rashoda i ujedno govori o ciljevima ubiranjaporeza (finansiranje optih potreba).

Porez inae predstavlja po obimu najznaajniji prihod drave i uvek seizraava u novcu. Po obimu je vrlo dominantan pa tako u formiranjuukupnih prihoda uestvuje sa 80-85 posto, u nekim zemljama i vie. Poobimu, porezi obino predstavljaju od 25 do 35 procenata drutvenogproizvoda drave.

5.3 Poreska terminologija

Meu mnogobrojnim poreskim elementima i terminima najee su uupotrebi:

Poreski obveznik - je fiziko ili pravno lice kome zakon nalae da platiporez tj. izmiri poresku obavezu. To lice se naziva pasivnim poreskimsubjektom ili poreskim dunikom.

Poreski platac - fiziko ili pravno lice koje stvarno plaa porez ili ga plaauz mogunost da ga prevali na neko drugo lice koje bi snosilo poreskiteret.

Poreski destinater - za razliku od poreskog obveznika koji je po zakonuduan da plati porez, poreski destinater oznaava lice koje definitivnosnosi poreski teret.

Poreska vlast - oznaava politiko-teritorijalnu jedinicu (optina,pokrajina, republika, federacija) koja ima pravo da uvede poresku obavezui koja ima finansijke organe koji vre razret i naplatu poreza.

Poreska sposobnost - oznaava ekonomsku mogunost plaanja poreza.Ona zavisi od visine dohotka poreskog obveznika i veliine njegoveimovine.

Poreski izvor - ine ga sva ona dobra koja pripadaju jednom poreskomobvezniku i iz kojih on plaa porez. Izvor plaanja poreza moe biti prihod,dohodak i imovina.

9


10/24


Poreski objekt ili predmet - su odreene injenice, pokretne ilinepokretne stvari, iznosi novca, kao i pravno-ekonomske transakcije kojeine osnovu za obraun poreza.

Poreska osnovica - je kvalitativna i kvantitativna konkretizacija poreskog

objekta. To je veliina ili vrednost za utvrivanje poreske obaveze. Takokod poljoprivredne delatnosti poreska osnovica je katastarski prihod, kodnaslea osnovica je vrednost nasleene imovine, kod poreza na promet toje cena oporezovanog proizvoda.

Poreska stopa - je deo osnovice i utvruje se po pravilu u procentu odporeske osnovice. Postoje tri metode za utvrivanje poreske stope:

1) metod proporcije - poreska stopa uvek ostaje ista2) metog progresije - sa porastom poreske osnovice rastu i stope3) metod degresije - sa porastom poreske osnovice opadaju stope

Poreska tarifa - sistematski pregled i spisak poreskih stopa koji jesastavljen za izvestan broj predmeta koji se oporezuju na isti nain. Tako upraksi imamo tarifu poreza na promet, troarinsku tarifu, carinsku tarifu idrugo.

Poreski katastar - je trajna i sistematizovana evidencija poreskihobveznika i svih elemenata sistema oporezivanja (stope osnovice ...). Vodije poreska administracija i vezana je za poljoprivredu. U katastru seutvruje prosean prihod na osnovu podataka o povrini zemljita,kvalitetu zasejanim kulturama.

Predmet oporezivanja - je svako injenino i ekonomsko stanje, kojezakonodavcu daje pravo i osnovu za uvoenjem poreza (imovina, prenosimovine, dobici ...

5.4 Osnovni ciljevi oporezivanja

Ciljevi oporezivanja mogu bit i:

1. fiskalni - obezbeivanje sredstava za finansiranje javnih potreba.2. nefiskalni - ostvarivanje drutveno-ekonomkih, spoljno-politikih

ciljeva i zadataka.

Fiskalni ciljevi se, u sutini , svode na obezbeivanje finansijskih sredstavapotrebni za finansiranje javnih rashoda, vezanih za zadovoljenje javnihpotreba.

Poznato je da su ciljevi poreza bili iskljuivo fiskalni u starom i srednjemveku, odnosno da su se koristili iskljuivo za finansiranje javnih rashoda.

10


11/24


Nefiskalni ciljevi poreza predstavljaju ostvarenje drutveno-ekonomskih isocijalno-politikih zadataka poreza u drutvenoj reprodukciji i svimsverama drutvenog ivota.

U merkantilizmu su porezi prvi put upotrebljeni kao sredstva

ostvarivanja ekonomskih ciljeva.U liberalnoj fazi razvoja kapitalizma dominira shvatanje o neutralnomporezu. Porez se iskljuivo koristi u fiskalne svrhe.

Monopolistika faza razvoja kapitalizma predstavlja period u komedominira shvatanje o porezima kao sredstvu za ostvarivanje ekonomskihciljeva.

Porezi se danas koriste za ostvarivanje mnogih drutvenih, ekonomskih,socijalnih, obrazovnih i drugih ciljeva.

Politikom poreza se mogu: podsticati akumulacuje,

ujednaavati uslovi privreivanja,

uravnoteavati spoljnotrgovinski i platni bilans,

stimulisati globalni, regionalni i strukturni razvoj,

harmonizovati ponuda i tranja,

preraspodeljivati novoostvarena vrednost

Prema savremenoj finansijskoj teoriji i politici porezi (zajedno sabudetskom politikom) utiu znaajno na privredna kretanja u drutvu.Preko poreza se efikasno upravlja potronjom u ekonomskoj politicizemlje(regulie domaa potronja, tranja i preraspodela nacionalnogdohodka).

5.5 Principi oporezivanja

Principi oporezivanja ili poreska naela su ona pravila kojih se trebapridravati nadleni drutveni organ prilikom izgradnje svog poreskogsistema. Formulisao ih je Adam mit 1776. godine.

Princip optosti - svi graani jedne drave treba da plaaju porez zaizdravanje dravne uprave i to srazmerno svome dohotku koji oni uivajuzahvaljujui njenoj zatiti.

11


12/24


Princip odreenosti - porez svakog graanina treba da bude odreen.Poreski oblik, vreme obrauna, poreski iznos, sve to treba da je jasno zaporeskog obveznika, kao i za svako drugo lice.

Princip ugodnosti - svaki poreski obveznik treba da bude oporezovan na

nain i u vreme koje e mu najbolje odgovarati.Princip ekonominosti naplate poreza - svaki porez treba da budeorganizovan na takav nain da iz depa naroda uzima to je moguemanje iznad one sume koja je potrebna dravnoj blagajni.

5.6 Izbegavanja plaanja poreza (Evazija)

Zakonita fiskalna evazija je takav oblik izbegavanja fiskalne obaveze kodkoga nije izvrena povreda vaeih propisa (korienje rupa u fiskalnimpropisima, promena mesta boravka ili delatnosti).

Nezakonita fiskalna evazija je takvo izbegavanje poreske obaveze kod kojedolazi do povrede propisa.

Postoje dva vida i to su:

Defraudacija - krijumarenje Kontrabanda verc

1) Defraudacija se manifestuje kroz lano prikazivanje knjigovodstvenihpodataka, obavljanje usluga bez izdavanja rauna, prikazivanje veihtrokova od stvarnih, davanje lanih izjava i slino.

2) Kontrabanda je vid fiskalne utaje kod posrednih poreza (porez napromet, carine, troarine, prodaja cigareta i alkoholnih pia neposredno odproizvoaa krajnjim potroaima).

5.7 Prevaljivanje poreza

Postoje etiri faze to su:

perkusija reperkusija incidenca difuzija

Perkusija ili impakt je prva faza gde nastaje fiskalna obaveza i u kojoj seutvruje fiskalni obveznik.

Reperkusija je druga faza u kojoj poreski obveznik prihvata poreski teret ipreduzima mere da ga se oslobodi ili da ga prevali na drugo lice,uraunava u cenu svojih proizvoda i usluga i time poreski teret prevaljujena kupca ili korisnika (ako je u pitanju usluga) (prevaljivanje unapred).

Incidenca je faza u kojoj se ispoljavaju efekti prevaljivanja jer lice na koje

je prevaljen porez nije u stanju da se na bilo koji nain oslobodi poreskog

12


13/24


tereta ve ga stvarno snosi i time postaje konani platac odnosnodestinater.

Difuzija je poslednja faza u kojoj se ispoljavaju efekti incidence. Onapredstavlja efekte oporezivanja koji su najvidljiviji na nivou celokupne

nacionalne privrede i to kroz oscilacije ponude i tranje na tritu.5.8 Klasifikacija poreza

D irektni i indirektni porezi

Direktni su oni koji direktno pogaaju prihode, dohodak i imovinu poreskogobveznika, pa im nakon oporezivanja ostaje manje toga.Ako se pravilno utvrde i naplate, onda omoguavaju adekvatnu raspodelu, uzpotovanje subjektivnih okolnosti (vee stope primenjuju za one poreskeobveznike koji vie imaju, a osloboenja su predviena za one koji imaju manje ilisu u tekoj materijalnoj situaciji). Poreski obveznici ne vole ovaj porez jer zalazi u

njihov dep i otkriva koliko oni zarauju.Indirektni ili porezi na potronju su oni koji poreski obveznici plaaju a da nisu nisvesni toga. To su porezi koji ulaze u cenu proizvoda i koje plaa krajnji potroa-kupac, koji najee i ne zna da plaa, Ovi porezi ne vode rauna o poreskojsposobnosti, tj. materijalnim mogunostima poreskih obveznika.

Redovni i vanredni porezi

Ova podela za kriterijum uzima vreme u kome je poreska obaveza nasnazi.

Redovni porezisu oni koji se redovno naplauju iz godine u godinu a

sredstva prikupljena njihovom naplatom slue za podmirenje redovnihjavnih rashoda. Najvei deo javnih prihoda ine redovni porezi u poreskimsistemima savremenih drava.

Vanredni porezi su oni koji se uvode vanredno i slue za finansiranjevanrednih rashoda koji nemaju trajni karakter (zemljotresi, poplave, sue,poari i drugo).

Opti i namenski porezi

Ova klasifikacija poreze deli u dve grupe. U prvoj su oni ija je namena

unapred utvena, a drugu grupu ine oni koji slue za podmirenje svihjavnih potreba. To znai da su prvi namenski a drugi opti.Porezi su nekada sluili iskljuivo za podmirenje svih javnih potreba dok usavremenim dravama sve vie imamo pojavu i namenskih poreza.

13


14/24


Katastarski i tarifni porezi

Katastarski porezi se utvruju na osnovu podataka iz katastarskih knjiga.To su javne isprave u kojima su navedene pravno-relevantne injenice akoje nisu predmet estih promena.

Tarifni porezi su oni koji se odreuju prema pojedinim injenicama iradnjama (proizvodnja, uvoz, kupovina) i naplauju se po poreskoj tarifi.Poreska tarifa je sistematski pregled objekata oporezivanja i odgovarajuihporeskih stopa koje su izraene u procentu ili u apsolutnom iznosu.Poreske tarife se najee upotrebljavaju kod posrednih poreza.

Lini (subjektni) i realni (objektni) porezi

Lini ili subjektni porezi su takvi kod kojih se prilikom utvrivanja poreskesposobnosti u obzir uzimaju i line okolnosti poreskih obveznika, njegovi

porodini, ekonomski i socijalni uslovi, a koji mogu imati uticaja na njegovuekonomsku snagu i poresku sposobnost.

Objektni porezi pogaaju prihod tj. dohodak ili imovinu nevodei pri tomrauna o linosti poreskog obveznika tj. vlasnika tog prihoda ili imovine.

Porezi po vrednosti (ad valorem) i specifini porezi

Porezi po vrednosti su oni kod kojih se oporezivanje vri na osnovu stvarnetj. procenjene vrednosti poreskog objekta. Kod specifinih poreza poreskaobaveza se odreuje na osnovu mernih jedinica (teina, jedinica duine,snaga motora, jedinice zapremine i drugo).

Reparticioni i kvotni porezi

Ova podela je napravljena prema nainu raspodele poreskog tereta.Reparticioni su oni porezi kod kojih je poznat ukupan iznos koji se eliostvariti (od strane drave prikupiti) i koji treba da bude rasporeen naodgovarajui broj poreskih obveznika, a pri tom se unapred ne zna visinasvakog pojedinog poreskog optereenja za svakog obveznika.

Kod kvotnih poreza je poznata samo kvota tj. visina poreskog tereta kojitreba da plati poreski obveznik a nije poznata ukupna suma koja se timporezom treba prikupiti.

Centralni i lokalni porezi

Ova podela je izvrena s obzirom na to ko uvodi poreze i kojoj politiko-teritorijalnoj jedinici pripadaju prihodi od poreza. Najei je sluaj dacentralni dravni organi imaju najvia ovlaenja za ustanovljavanje iuvoenje poreza a isto tako da njima pripadaju najizdaniji prihodi. Sobzirom na ovakav pristup u podeli javnih rashoda razlikujemo poreze irihi uih teritorijalnih jedinica. U dravama federativnog ureenja to susavezni porezi, porezi lanica federacije i porezi lokalnih teritorijalnihjedinica.

Porezi u naturi i porezi u novcu

14


15/24


Podela fiskalnih oblika na one u naturi i one u novcu je jedna od najstarijihpodela a nastala je kao nuna posledica nedovoljno razvijene fiskalnetehnike. Ove vrste poreza (u naturi) su bile karakteristine za nedovoljnorazvijene robno-novane oblike privrede. Sa razvojem robno-novanihodnosa ova podela je izgubila na znaaju pa u savremenim dravama

porezi u naturi gotovo i ne postoje.

15


16/24


5.9 Ekonomska klasifikacija poreza

Prema ovoj podeli imamo poreze koji se plaaju na imovinu, porezekoji se plaaju na dohodak i poreze koji se plaaju na potronju.

P orezi koji se plaaju na imovinuObino imaju izvor u samoj imovini tj. u prihodima koji se ostvaruju iz teimovine uz naknadu ili bez naknade. Porezi iji je izvor sama imovinanazivaju se realnim porezima na imovinu. Porezi iji je izvor prihod to gadaje imovina nazivaju se nominalnim porezima na imovinu i postoji jojedna grupa, a to su porezi povodom sticanja prava svojine na imovinu.Porezi na imovinu smatraju se najstarijim oblikom oporezivanja jer suspoljne manifestacije ekonomske snage graana bile odluujue zaodreivanje njihove poreske sposobnosti.

Realni porezi na imovinuTo je vrsta poreza koju plaa vlasnik imovine bez obzira na to da li se ontom imovinom koristi ili ne. Predmet realnog poreza je ili ukupna imovinaili njeni delovi, a obveznici su fizika i pravna lica. Osnovica je vrednostimovine umanjena za iznose koji se odnose na amortizaciju i njenoodravanje. Poreske stope mogu biti proporcionalne ili progresivne. Unaoj poreskoj praksi realni porez na imovinu je porez na zgrade i zemljite(porez od poljoprivredne delatnosti).

Nominalni porezi na imovinu

Nominalni porezi na imovinu se ne plaaju iz supstance odnosno aktiveimovine ve iz prihoda koji se ostvaruje njenim korienjem.Razlikaizmeu realnih poreza na imovinu i nominalnih poreza je u tome to senominalni porezi na imovinu plaaju iz prihoda, a realni iz same imovine.Obveznici i predmet oporezivanja su isti i kod jedne i kod druge vrsteporeza. Kod nas kao nominalni porez na imovinu se tretira porez naprihode od imovine i imovinskih prava.

Porezi povodom sticanja prava svojine na imovinu

Postoje dve situacije: kad imovina prelazi sa jednog lica na dru go uz novanu naknadu - U

situaciji kada imovina prelazi sa jednog lica na drugo, to je vrstaposrednog poreza i vezana je za transfer vrednosti. Mogue jeprevaliti ga, to ga razlikuje od poreza na imovinu koji se ne moeprevaliti.

kada se prenos vri bez naknad e (porez na naslee ili poklon) - porezna prenos imovine bez naknade se pojavljuje kao porez na naslee iporez na poklon.

Porez na naslee i porez na poklon

Je je oblik poreza koji plaa poreski obveznik - naslednik za nasledstvo, iliprimalac za poklon koji prima. Oporezuje se nasleena ili primljena

16


17/24


nepokretnost, gotov novac, novana potraivanja, tedni ulozi, depoziti ubankama, udeli u pravnom licu.

P orez na prenos apsolutnih prava

Je vrsta poreza koji se plaa kada se radi o prenosu uz naknadu: stvarnihprava na nepokretnosti, prava intelektualne svojine, udela u pravnom licu iHOV, prava svojine na polovnim vozilima, plovnim i vazduhoplovnimobjektima.

Ono to je karakteristino za sve oblike poreza na imovinu je da se visinaporeza utvruje na osnovu podataka iz poreske prijave koju obveznikpodnosi poreskom organu u optini, a na osnovu poslovnih knjiga koje

vodi. Poreska prijava sa tanim podacima podnosi se najkasnije do 31.03.ove godine za utvrivanje poreza za ovu godinu. Sve promene kojenastanu ili nestanu u toku godine moraju se prijaviti poreskom organunajkasnije 10 dana od dana nastanka promene. Obveznik plaaakontaciono porez na imovinu, a ako postoji razlika izmeu uplata ikonanog reenja obavezan je da doplati. Obaveza se plaa tromeseno.Za svako nepotovanje obaveza predviene su kazne od novanih dozaplene imovine.

P orezi koji se plaaju na dohodak

Uvoenje poreza na dohodak se opravdava potrebom obezbeenjapravinijeg oporezivanja ekonomske snage obveznika. Postoje tri vrsteporeza na dohodak:

1) jedinstveni porez na dohodak koji se jo naziva i dohodarina, poreskestope su progresivne kod pravnih lica a kod fizikih proporcionalne;

2) cedularni porez na dohodak i obuhvata vie posebnih poreskihpodoblika od kojih svaki zahvata dohodak iz pojedinog izvora (oddelatnosti, nadnice, imovine i dr.);

3) kombinovani koji sadri elemente i jedinstvenog i cedularnog poreza na

dohodak, ovde se svaki izvor posebno oporezuje posebnim cedularnimporezima po proporcionalnoj stopi. Onda se sabiraju svi dohotci poreskogobveznika koji su ve jednom oporezovani i zahvataju dopunskomporeznom stopom koja je najee progresivna. U ovom sluaju imamopojavu dvostrukog oporezivanja.

P orezi na potronju

Porezi na potronju nastaju povodom upotrebe i troenja dohotka. Suprotnisu porezima na dohodak i u poreze na potronju spadaju: akcize(troarine), fiskalni monopoli, porez na promet, carine, neke vrste taksi.

Akcize i fiskalni monopli se u fiskalnoj teoriji nazivaju pravim dabinama napotronju.

17


18/24


6. AKCIZE

Akcizama se oporezuju pojedinano odreeni proizvodi kao to sualkohol, eer, sire, cigarete, proizvodi nafte i slino. Akcize se neodmeravaju prema vrednosti proizvoda ve prema njegovoj koliini, teini,

dimenzijama, zapremini i slino. Predstavljaju poseban oblik javnogprihoda za dravu i u ukupnom iznosu ine relativno velika sredstva naprihodnoj strani budeta. U novije vreme jedan od zahteva i namera ufiskalnom sistemu Srbije jeste usklaivanje visine akciza kod nas saoblicima i visinama naplate akciza u Evropskoj uniji. Ovo je inae deoukupne harmonizacije poreske regulative (samim tim i akciza) saregulativom Evropske unije.

7. FISKALNI MONOPOLI

Drugaije se zovu jo i poreski monopoli i sastoje se u iskljuivom pravudrave da proizvodi i prodaje odreene proizvode u fiskalne svrhe (svrhuprikupljanja prihoda). Na taj nain drava utvruje cenu tih roba koje jeinae gotovo uvek iznad cene koja bi se formirala na tritu u uslovimaslobodne konkurencije. Najei monopolski proizvodi jesu elektrinaenergija, duvan, alkohol, eer, ulje i dr.

Izbegavanje plaanja poreza u ovakvom reimu oporezivanja prometaveoma je ogranieno, a uspeh prevaljivanja tog poreza je gotovo upotpunosti obezbeen.

P orez na dohodak fizikih lica

Porez na dohodak fizikih lica plaa se primenom progresivnih poreskihstopa. Prilikom utvrivanja osnovice na koju treba primeniti odgovarajuustopu javlja se problem utvrivanja dohotka koji podlee oporezivanju,odnosno na koje se prihode odnosi poreska obaveza. Tako razlikujemo triprincipa, a to su:

1)princip neograniene poreske obaveze po kome se porezom nadohodak oporezuju svi prihodi jednog lica koje ima prebivalite u zemlji,

nezavisno od toga da li su prihodi ostvareni u zemlji ili inostranstvu inezavisno od dravljanstva poreskog obveznika;

2) teritorijalni princip po kome poreska obaveza tereti samo prihode(dohodak) ostvaren u zemlji. U najveem broju zemalja na plaanje porezaobavezna su i lica koja nemaju prebivalite na teritoriji te zemlje.

3) princip dravljanstva po kome dravljani jedne zemlje koji imajuprebivalite u drugoj zemlji plaaju na pojedine prihode ostvarene uinostranstvu porez zemalja iji su dravljani. Prilikom utvrivanja njihoveporeske obaveze odbija se eventualno plaeni porez u zemlji u kojoj je

ostvaren prihod koji podlee oporezivanju.

18


19/24


P orez na dohodak pravnih lica

Porez na dohodak pravnih lica kao takav postoji u svim poreskimsistemima savremenih drava. Postoje dve koncepcije, a to su finansijsko-politika i socijalno-politika koncepcija.

Pristalice prve koncepcije o potrebi uvoenja ovog poreza istiu negativnefiskalne posledice po dravnu kasu. Pristalice drugog principa u ovomporezu vide princip pravednosti u oporezivanju to proistie iz samogkoncepta jednakosti.

Smatra se da ovaj porez nastaje kao posledica postojanja drutvaakcionara koji ujedno i snose poreski teret. Inae se smatra da se porez nadohodak pravnih lica prevaljuje unapred mehanizmom cena na potroaa.Postoji i miljenje da se ovaj porez moe prevaliti i unazad (na radnike)smanjivanjem ili nepoveavanjem njihovih zarada.

Obveznici ovog poreza su sva pravna lica, zadruge, osiguravajua drutva,banke, javna preduzea to u najveoj meri zavisi od samog poreskogsistema zemlje. Poreska osnovica kod ovog poreza se dobija kada se odukupnog prihoda odbiju materijalni trokovi i amortizacija pa od takodobijenog dohotka se odbiju sve poreske olakice i eventualnaoslobaanja.

Obveznici su duni da plaaju porez na dohodak ostvaren u zemlji iinostranstvu. Primenom ovog poreza ostvaruje se naelo ravnomernosti uplaanju porez a onih koji samostalno obavljaju privrednu delatnost i onih

koji su svoj kapital udruili u akcionarska drutva.Porez na promet

Porez na promet je takva vrsta poreza koja svakom poreskom sistemu dajebitno obeleje. To je porez koji plaaju svi graani u jednoj dravi, jer senjime oporezuju svi akti prometa koji se vre uz naplatu. Predmetoporezivanja su proizvodi, usluge, prava i nekretnine. U skoro svimsavremenim poreskim sistemima najznaajniji je porez na prometproizvoda.

S vefazni neto porez na promet (porez na dodatu vrednost iliPDV)

Ova vrsta poreza je karakteristina po tome to se odnosi samo na onuvrednost koja je proizvodu dodata, odnosno stvorena u odreenoj fazinjegove obrade, prerade, dorade ili celokupne proizvodnje. Kod PDV-akrajnji poreski teret jedne robe je nezavistan od broja faza kroz koje robaprolazi na svom putu od proizvoaa do potroaa. Smatra se neutralnimzato to ne stvara diskriminaciju meu proizvodima koje pogaa odnosnona koje se odnosi tj. svi su podjednako podloni plaanju ovog poreza i poistoj poreskoj stopi. U svim zemljama koje su uvele porez na dodatuvrednost postoje via i nia poreska stopa. Kod nas je via 18%, a nia 8%.

19


20/24


Drugi argument za neutralnost PDV-a je to kod njegove primene nedolazi do diskriminacije u pogledu broja faza prometa koji on optereujejer su proizvodi na koje se on plaa podjednako optereeni. Kod ovogporeza ne postoji mogunost tzv. nadoporezivanja, odnosno dodatnogoporezivanja investicija. Porez na dodatu vrednost obezbeuje primenu

principa optosti i jednakosti. Spreava dvostruko oporezivanjeinvesticionih dobara i ima pozitivno dejstvo na privredni razvoj zemlje.

8. CARINE

Carine su oblik javnih prihoda koji se ubire prilikom prelaza robepreko dravne, odnosno carinske granice. Carine se dele prema pravcukretanja robe: uvozne, izvozne i tranzitne. Prema ciljevima uvoenjarazlikujemo fiskalne, zatitne, antidampinke, represivne i preferencijalne.Jo jedan kriterijum za podelu carina je kriterijum tehnike obrauna koja serazlikuje od zemlje do zemlje.

Carinska terminologija:

Carinska deklaracija je pisana prijava robe za carinjenje kojupodnosi vlasnik prilikom uvoza robe u carinsko podruje, prevozom prekonjega ili izvozom iz carinskog podruja. Ova deklaracija se podnosi napropisanom obrascu u koji treba uneti relevantne podatke o robi koja secarini (naziv robe, ifra, koliina, poreklo, namena robe).

Carinske isprave su kompletna dokumentacija na osnovu koje seobavlja razrez carinskih dabina. Pored deklaracije u carinske isprave

spadaju i tovarni list kod eleznikog, renog i avionskog saobraaja;teretnica kod pomorskog; rauni o ceni robe; potvrda o poreklu,ispravnosti i drugo.

Carinski postupak sastoji se iz niza radnji koje je potrebno obaviti uvezi sa carinjenjem. Te radnje su: primanje carinske deklaracije, ispitivanjeistinitosti podataka navedenih u njoj i uporeivanje sa robom, kontrolaisprava, carinski pregled kojim se utvruje kvalitet, kvantitet i vrednostrobe, primena carinske stope iz carinskih tarifa, obraun i naplata osnovnecarine i drugih davanja kojima je roba optereena.

Carinska dabina to je ukupan iznos svih davanja kojima jeoptereena roba i ukljuuje iznos carine, carinskih taksi, learine i ostaladavanja i plaanja u toku carinskog postupka.

Carinski organi to su posebni finansijski organi drave koji suovlaeni da kontroliu izvoz, uvoz i tranzit robe preko carinske teritorije.Ovlaeni su da obavljaju carinjenje i deviznu kontrolu na granici carinskogpodruja.

Carinska javna skladita slue za smetaj neocarinjene robe gdese roba koja se u njima nalazi smatra robom u inostranstvu sve dotrenutka dok se ne ocarini. Obino se nalaze u lukama, na aerodromima, uvelikim centrima i dr.

20


21/24


Carinska unija (carinski savez) nastaje na osnovu bilateralnog ilimultilateralnog ugovora izmeu dve ili vie drava. Na njemu su ukinute, amogu biti ograniene ili sniene carinske barijere i uveden reimnesmetanog meunarodnog uvoza i izvoza.

Slobodna carinska zona je deo luke ili posebna teritorija koja jeizuzeta od carinskog podruja drave u odnosu na primenu carinskihpropisa, ali pravno i dalje ini suverenu, integralnu celinu drave iji jedeo. U nekim zemljama se na podruju zone primenjuje poseban carinskinadzor i olakice u carinskom podruju.

9. TAKSETakse predstavljaju protivnaknadu za uinjene usluge organa dravne

administracije ili drugih tela fizikim i pravnim licima. Ovaj oblik javnihprihoda se razvio jo u robovlasnikim i feudalnim dravama. Smatra se da

se takse naplauju ne da bi pokrile opte rashode drave, kao to je tosluaj sa porezima, ve da bi se iz njih podmirili potpuno ili deliminotrokovi javnih organa koji nastaju tokom pruanja konkretnih uslugapojedincu. Tako postoji razlika izmeu taksi i poreza jer kod taksi postojineposredna protivnaknada dok kod poreza ne postoji. Takse spadaju u redprihoda drave tj. dravnih organa kod kojih je prisutna dobrovoljnostmada se u nekim sluajevima plaanja takse radi o relativnojdobrovoljnosti.

Kriterijumi podele:

1. Prema organu koji utvruje taksenu obavezu razlikujemo takse kojepropisuju centralni dravni organi i takse koje propisuju ueteritorijalne jedinice.

2. Prema organima koji obavljaju usluge takse delimo naadminsitrativne i sudske.

3. Prema vremenu plaanja delimo na one koje se plaaju unapred itakse koje se plaaju unazad.

4. Prema nainu plaanja takse razlikujemo direktan i indirektan nain.5. Prema broju izvrenih usluga imamo pojedinane i paualne takse.

10. DOPRINOSI

Pojavili su se u XIII veku u Engleskoj kada su sluili za izgradnjukanalizacione i vodovodne mree, javne rasvete, ureenje ulica i drugo.Doprinosi su posebna vrsta namenskih javnih prihoda koja se na osnovuuvedene obaveze ubire od fizikih i pravnih lica. Izmeu doprinosa i porezapostoje slinosti i razlike to se moe rei i za odnos izmeu doprinosa itaksi.

21


22/24


Slinost doprinosa sa porezima se sastoji u tome to obe kategorijepredstavljaju javne prihode, to se uvode kao obaveza, a razlike to nepostoji optost obaveze kao kod poreza.

11. BUDET

Re budet potie od francuske rei bouget (to znai kona torba) izkoje je francuski ministar finansija vadio papire i obrazlagao ih uparlamentu. Budet je akt predstavnikog tela kojim se predviaju iodobravaju prihodi i rashodi drave za jedan period, po pravilu za godinudana. Sistematski i cifarno je izraen pregled prihoda i rashoda drave kojiobeleava cilj i odnos dravnih potreba i treba da poslui kao obavezniprivredni plan u jednom vremenskom periodu, obino jedna godina.

Sa drutvenog aspekta budet je instrument drutvenog finansiranjapotronje, a shodno karakteru drutveno-ekonomskih odnosa u drutvu.

Donosi se svake godine, ima zakonsku snagu i sintentizuje ovlaenja,prava, dunosti, obaveze u domenu finansiranja javnih potreba. Budetskiprincipi ili naela su skup pravila koja se primenjuju u procesupripremanja, sastavljanja, donoenja i izvrenja budeta.

Budet se sastoji iz opteg ili normativnog dela i posebnog ili bilansnogdela. Opti deo sadri odredbe o ukupnim budetskim rashodima iprihodima, pravima i dunostima organa koji se finansiraju iz budeta,merama za odravanje ravnotee i drugo. Posebni deo predstavljasistematski pregled budetskih prihoda i rashoda gde su iskazanibudetski prihodi po vrstama (pa dalje po oblicima i podoblicima), arashodi po namenama (pa dalje po grupama i podgrupama).

Svi poslovi vezani za budet poev od inicijative za njegovo donoenje,pripremu, usvajanje, izvravanje, kontrolu izvravanja i zavrni raunbudeta nazivaju su budetskom procedurom.

Izrada nacrta predloga budeta zapoinje od plana prihoda i rashodakoje korisnici budetskih sredstava treba da pripreme prema dobijenimtehnikim uputstvima. Ovi planovi se dostavljaju ministarstvu finansija gdese prouavaju i usaglaavaju. Krajnje usaglaavanje predloga buduegbudeta se zavrava na sednicama Vlade.

Sledei korak je podnoenje Skuptini na razmatranje i usvajanje.Potom sledi donoenje tj. odobravanje budeta. Tokom donoenja budetaVladin predlog moe pretrpeti odreene izmene predloene odpojedinanih poslanika ili poslanikih grupa, ili su te promene posledicarasprava na odborima. Po donoenju i usvajanju budeta, prema naemzakonu, on je dostupan svakom ko je zainteresovan da se upozna sanjegovim sadrajem na odreeno vreme. Po isteku vremena za koje jebudet bio na uvidu javnosti u Slubenom listu se objavljuje zakon kojiprati usvajanje budeta i on postaje pravosnani akt.

12. ZAKLJUAK

22


23/24


U pojedinim finansijama porezi su glavni izvor javnih prihoda inajznaajniji instrument fiskalne, socijalne, ekonomske i razvojne politike.U funkcionisanju finansijskog i privrednog sistema, prisutna su raznovrsnai sloena dejstva oporezivanja. Porezi postaju snaan instrumentpreraspodele nacionalnog dohotka. Fiskalna presija utie na otklanjanje

socijalno-ekonomskih razlika. Porezima se deluje na izmenu privrednestrukture, odnosno, na razvoj odreenih grana i grupacija, razmetajprivrednih kapaciteta, zaposlenost, cene i dr. Savremena drava porezimautie na potronju, tednju, investicije, uravnoteenje trgovinskog iplatnog bilansa.

Mere poreske politike utiu na integraciju preduzea, tehnikotehnoloki progres, obezbeenje sredstava za potrebe razvoja i dr.Savremene teorije odbacuju tezu liberalizma o neprihvatljivosti meanjadrave u regulisanje privrednih tokova. Dravna intervencija je neophodnau ekonomskim odnosima izmeu privrednih subjekata, radi korekture u

sticanju dohotka i podsticaja za privredni razvoj zemlje. Oporezivanjem sezahvata ekstradobit, odnosno razliiti rentni oblici koji su rezultat eksternihfaktora. Mere poreske politike se usmeravaju ka efikasnijem ostvarivanjuprograma razvoja.

Ekonomska stabilnost se obezbeuje preko instrumenata ugraenih,automatskih stabilizatora. Ovi instrumenti automatski reaguju naporemeenje ekonomske ravnotee i promene bruto proizvoda, i doprinosestabilizaciji. Promene poreskih stopa i poreske olakice postaju instrumentdiskrecione poreske i budetske politike.

Poreska politika je deo ekonomske i socijalne politike. Ona obuhvatausklaeno delovanje dravnih institucija kroz ubiranje javnih prihoda naraspodelu, razmenu, potronju i proizvodnju u odreenom nacionalnomprostoru i vremenu u skladu sa drutveno prihvatljivim ciljevima izadacima. U naoj zemlji, subjekti poreske politike se javljaju od nivoaRepublike do nivoa optina. Mere poreske politike oslanjaju se na poreskisistem pod kojim se podrazumevaju sve vrste poreza, doprinosa i drugihdavanja koja ine javne prihode sa jedne i sve oblike javnih rashoda ipropise koji ih ureuju sa druge strane.

Da bi se uspostavila kordinacija dejstva instrumenata i realizovali

ciljevi koji su prioritetni, ekonomska politika, odnosno poreska politika,treba da rei probleme unutranjeg zaostajanja putem blagovremenoguoavanja poremeaja, zatim donoenjem odluka-odreivanjeminstrumenata i njihovom primenom.

23


24/24


13. LITERATURA

1. Monetarne i javne finansije, Mr Nataa Simi, Megatrend Univerzitet

Primenjenih Nauka Beograd, 2005.

2. http://sr.wikipedia.org

3. http://www.javnefinancije.com/

4. http://www.kombeg.org.rs/

5. http://www.racunovodstvo-porezi.org/new/

6. http://www.poreskauprava.gov.rs/

7. http://mfp.gov.rs/

republicki javni prihodi

Documents