Страна | 1

Вики

Садржај

1. Увод

2. Шта је вики?

3. Примена у настави

4. Упутство за креирање и уређивање вики

4.1 Уређивање садржаја

4.2 Уређивање дозвола

4.3 Уређивање изгледа

4.4 Навигација

4.5 Праћење промена

5. Примери добре праксе

1. Увод

У току последњих неколико година, начин коришћења технологије се у многоме променио,

између осталог и због великог броја веб страница и услуга које су по својој природи

,,друштвене'', које позивају људе да деле са другима оно што проналазе, раде и подучавају у

разним контекстима. Појам Веб 2.0 више није нов и односи се на коришћење технологија и

алата који подржавају интерактивну размену информација приликом које корисник интернета

више није сведен само на улогу читаоца и примаоца информација, већ постаје и сам активан

стваралац и сарадник у процесу прикупљања и објављивања информација. Ово неминовно

доводи и до промене става према коришћењу рачунара и интернета у образовању јер

технологија постаје незаменљив алат у школовању данашњих ђака. Могућност да се учионица

прошири ван њених физичких зидова када наставник више није једина публика чини да се

сада другачије размишља о начину унапређења и побољшања наставе, остваривања исхода

наставног плана и програма и саме структуре часа. Ова чињеница повлачи за собом и питање

медијске писмености која овим све више добија на важности јер припрема данашње ученике

за нове компетенције и доживотно учење.

2. Шта је вики?

Које су то технологије које обећавају да ће променити начин на који подучавамо, тј. учимо?

Иако им се број сваки дан повећава, све се могу свести на спој оних које објављују

информације и дозвољавају управљање и дељење садржаја у току сарадничког рада као што

су, на пример, блог, подкаст, друштвене мреже и друге.

Страна | 2

Једна од најпознатијих и веома често коришћених је и вики. По пореклу, реч је скраћеница од

хавајске речи wiki –wiki која значи ,,брзо''. Означава простор, тј. скуп страница на интернету,

који нуди и омогућава сарадњу приликом које велики број корисника може додати или

уредити садржај. За разлику од блога, структура вики није линеарна, већ странице помоћу

хипервеза упућују на претходне или наредне.

Већини људи прва асоцијација на ову реч је Википедиа, онлајн енциклопедиа која представља

скуп људског знања. Осим ње, постоје и Wikibooks (библиотека образовног материјала),

Wikitravel (туристички водич), Wikiquotes (збирка цитата знаменитих људи на свим језицима),

Wiktionary (речник доступан на око 150 језика) и многе друге које све користе вики софтвер и

дозвољавају сваком ко има приступ интернету да мења и допуњује садржај када год то

пожели. Ова чињеница, наравно, води ка питању веродостојности података, појави грешака

међу њима и поштовању ауторских права, али то неће бити тема овога чланка. Из претходно

поменутих разлога није лоше, приликом упућивања ученика на претраживање података на

интернету, упутити их на Википедиу и остале вики странице само као на полазну тачку, а не

једини извор информација.

3. Примена у настави

Због своје доступности, једноставности и могућности креирања, вики је веома популаран алат у

образовању у свету. Могу јој се лако додати текст, слике, линкови, презентације као и аудио и

видео датотеке. Због овога може постати место на интернету где се стварају и чувају многи

наставни материјали. Али оно што вики издваја од осталих технологија је могућност сарадње,

како међу ученицима, тако и међу просветним радницима и на тај начин представља

демократски процес стварања знања и вид вршњачког учења. Ученици оваквим начином рада

уједно развијају и своје вештине сарађивања, критичког мишљења, слагања и изражавања

супротног става као и толеранцију према различитости. Ученици једног одељења могу

креирати комплетан садржај и изглед вики, уређивати га, мењати и исправљати свако према

својим интересовањима, могућностима и знањима. Ово им даје осећај одговорности према

заједничком производу рада и веома их мотивише.

Будући да се од ученика, приликом коришћења вики у настави, очекује да активно учествују у

раду и да то буде видљиво, ово повлачи са собом мере опреза. Осим уобичајених (писменa

сагласност родитеља, необјављивање ученичких презимена или било ког другог личног

податка, отварање корисничких налога под псеудонимом), вики нуди и још једну сигурносну

меру која штити, како садржај од вандализма и злонамерног мењања или брисања, тако и

ученике од прилике да ступе у контакт са непознатим особама, а то је двострука заштита. Осим

тајности ученичких личних података, могуће је приликом креирања одабрати једну од три

опције за давање дозвола: прва дозвољава свима приступ и уређивање садржаја (Public),

Страна | 3

друга нуди прегледање садржаја свима, али уређивање и мењање садржаја само члановима

(Protected) и трећа, пробна на 30 дана, приступ садржају и његово уређивање имају само

чланови (Private). Одабиром друге опције, наши ученици и њихов рад постају сигурни, а ипак

видљиви свим заинтересованим странкама.

Осим у одељењу, вики може наћи своју примену и у оквиру целе школе, или више партнерских

школа. Погодне су за коришћење приликом рада на пројектима, планирања активности,

постављања материјала и било које врсте сарадње.

4. Упуство за креирање и уређивање вики

Постоји више вики софтвера који нуде бесплатне услуге од којих су најпознатији PBworks и

Wikispaces. На интернету се, такође, могу наћи и многа упутства за креирање и употребу овог

алата.

Wikispaces софтвер има посебне категорије за пословне и непрофитне вики, као и вики за

основно, средње и више образовање. Креирање је веома једноставно и брзо. Све

функционише на принципу страница повезаних хипервезама, уношења текстуалног и

мултимедијалног садржаја и прикључивања чланова са одређеним дозволама.

Први корак је отварање налога. Након одабира корисничког имена, шифре и уношења адресе

електронске поште, корисник бира један од три горе наведена нивоа заштите, као и врсту вики

(пословна, образовна...) (слика 1).

Страна | 4

Слика 1. Отварање налога и почетак креирања вики

По завршетку, долази се на почетну страну (слика 2) и може се почети са уређивањем вики

помоћу опције за управљање (Manage Wiki ).

Страна | 5

Слика 2. Изглед почетне странице

На слици 3 се види чиме се може управљати: садржајем (Content) - странама, датотекама,

ознакама, обрасцима и одбаченим материјалом; корисницима (People) - чланови, дозволе и

позиви; подешавањима (Settings) - изглед, информације, претплата, назив домена и

управљање садржајем и алатима (Tools) - обавештења, статистика, увожење и извожење

датотека... Улоге су дефинисане тако да само креатор вики може да мења изглед и позива

чланове, а чланови могу да уређују садражај.

Слика 3. Могућности управљања вики

Страна | 6

4.1 Уређивање садржаја

За основни рад са вики довољно је знати отворити нову страницу, направити хипервезу у

одељку за навигацију, укуцати текст садржаја и поставити мултимедију (слике, аудио или

видео снимке).

Нова страница се отвара тако што се кликне на опцију Нова страница (New Page) у горњем

левом углу (слика 4), именује се и сачува промена.

Слика 4. Отварање и уређивање нове странице

Уношење и уређивање садржаја се почиње кликом на дугме Уреди (Edit) у горњем десном углу

окружења (слика 4), а затим се може уносити текст, уредити врста, боја и величина фонта,

убацити хипервеза, слика или аудио и видео запис који су претходно увезени у вики (слика 5).

Све промене обавезно сачувати кликом на дугме Сачувај (Save).

отварање нове

странице

уређивање

садржаја

Страна | 7

Слика 5. Уређивање садржаја

4.2 Уређивање дозвола

У делу за управљање корисницима (People), најпре се могу позвати чланови вики (Members)

тако што се у поље Позови новог члана (Invite a New Member) укуца користичко име или адреса

електронске поште оних људи за које желимо да могу да мењају и уређују садржај наше вики

(слика 6).

уређивање фонта убацивање

хипервезе

убацивање аудио и

видео датотека

чување

промена

Страна | 8

Слика 6. Позив члановима

Када будући члан добије позив, његово корисничко име или електронска адреса се виде у

пољу за захтев чланства (Pending Membership Requests), и креатор вики бирањем опције за

прихватање захтева (Approve) прихвата, одбија (Reject) или повлачи свој позив (Withdraw

Invitation). Уз претпоставку да је позив прихваћен, имена свих чланова вики се виде у одељку са

члановима (слика 7).

слика 7. Чланови вики

4.3 Уређивање изгледа

Страна | 9

Изглед и распоред делова вики може да одреди само креатор. У пољу за подешавања

(Settings ), одабиром опције за промену изгледа (Look and Feel), могу се одабрати тема и боје,

распоред делова и лого, тј. заштитни знак вики (слике 8 и 9).

Слика 8. Креирање изгледа вики

Слика 9. Мењање изгледа вики

Страна | 10

Како је описано у делу о уређивању садржаја, и изглед вики се може мењати складу са

одабраном темом вики.

4.4 Навигација

Навигација је веома важна приликом креирања вики јер она омогућава прегледност и лако

кретање кроз све садржаје. Кликом на опцију Уреди навигацију (Edit navigation), отвара се

поље за уношење назива страница и постављање хипервеза према њима (слика 10).

Слика 10. Уређивање навигација

4.5 Праћење промена

И, на крају, оно што је веома важно приликом рада са вики је праћење промена садржаја. На

тај начин се тачно може видети ко, када и колико је допринео заједничком раду. Осим овога,

свака страница се може вратити на своје претходно стање пре промене и тиме се веома лако

исправљају евенуталне грешке или злонамерне промене. То се постиже кликом на опцију

Последње промене (Recent Changes) и тада се јасно може видети који корисник је мењао

садржај (слике 11 и 12).

дугме за уређивање

навигације

Страна | 11

Слика 11. Праћење промена

Слика 12. Листа промена

5. Примери добре праксе у Србији

На крају представљам два примера из наше праксе како се вики може користити у настави.

Први је резултат дугогодишњег рада Снежане Трифуновић, професора биологије из

Медицинске школе у Пожаревцу. Бионет школа (Школа биологије) је образовни сајт

који за основну тематику има биологију са освртом на науке које су јој сродне:

екологију, заштиту животне средине и биохемију. Урађен је на измењеној платформи

википедије толико да је могу уређивати само аутор и сарадници. Поред огромног

Страна | 12

броја текстова о биолошким појмовима и појавама, који најчешће задовољавају

интересовања средњошколаца, покренуто је неколико пројеката: виртуелна настава,

биолошки речник, веб галерија (фотографија, цртежа и шема), база научних,

семинарских и такмичарских радова ученака и студената биологије.

Други пример је лингвистичка онлајн радионица, Деца говоре, заједнички рад Славице Јурић, професора српског језика у ОШ ,,Свети Сава'' у Бачкој Паланци и аутора овог текста. Вики формат нам је послужио као платформа где се срећу деца из, за сада, четири школе из различитих крајева Србије да би се кроз лингвистичке радионице од најмлађег узраста упознали са разним могућностима матерњег језика и развили љубав према њему. У месечним задацима сарађују, истражују и откривају особености и лепоте српског језика, снимају своју интерпретацију и говор везан за задату активност, а цртежима илуструју тему. Уз помоћ вики, једни друге подучавају сличностима и разликама говора из географски удаљених крајева наше земље.