УВОЂЕЊЕ У МЕТЕОРОЛОГИЈУНЕПХДНА ЗНАА ЗА ПРАЋЕЕ БРЕМЕНСКЕ ПРГЛЗЕ

Др. Д.В

Појам подела и задаци• Природна наука која се бави проучавањем појава ипромена које се догађају у атмосфери

• Дели се на:– Динамичку– Аерологију– Климатологију– Микрометеорологију– Физичку метеорологију– Синоптичку метеорологију– Агрометеорологију– Медицинску– Поморску– Техничку и– Ваздухопловну

Појам о метеоролошким елементима, појавама, времену и клими

• Метеоролшки елементи• Атмосферске појаве• Време• Клима

Састав и структура атмосфере

• Гасовити омотачкојим је окруженаземља. Простире седо висине од 1000 Км

• Шта садржиатмосфера

• Подела нахомосферу ихетеросферу

Вертикална подела атмосфере

Барометарски притисак

• То је однос силе притиска иповршине на коју делује

• Изражава се у мбар, мм Хгстуба или hPaстуба

• На нивоу мора притемператури 15°Ц и на 45°географске ширине изниси1013.2 мбар или hPa односно760 мм Хг

Изобаре

Свођење притиска на морскиниво

Померања у атмосфери, градијент притиска

• Ваздух се креће од подручја вишег каподручју нижег ваздушног притиска

• Градијент притиска у некој тачки јехоризонтални вектор који лежи на правцухоризонтални вектор који лежи на правцунајбрже пром ене притиска, усмерен одвишег ка нижем

• Његов интензитет се изражава у мбар/100км• У природи најчешће има вредност од 1 до 3 мбар/100км

Густинa ваздуха

Загревање од сунца ирадијацијом од површине земље,

температура

Температура ваздуха

Адијабатски процеси• Промене темературе ваздуха без довођењатј. одвођења топлоте називају сеадијабатским променама температуре

• Постоје адијабатско загревање иадијабатско хлађење ваздуха а процеси прикојима се ово дешава називају сеадијабатски процеси

• Ови процеси се одвијају при вертикалномкретању ваздуха

• Постоје две врсте адијабатсих процеса:– Сувоадијабатски, и– Влажноадијабатски

Стабилна атмосфера

Нестабилна атмосфера

Притисак испаравања

• Ваздух изнад одређене површине може даприми само одређену количину водене пареи тада постаје засићен воденом паром

• Вредност која показује колико највише• Вриједност која показује колико највишеводене паре ваздух може да садржи приодређеној температури назива се апсолутнавлажност

• Са порастом Т количина паре коју ваздухможе да прими расте екпоненционално

Релативна влажност

• Дефинисана је као однос стварногпритиска водене паре премамаксималном притиску у посматраномваздуху при одређеној температури иизражава се у процентима.

• До повећања релативне влажностиможе доћи:– Довођењем водене паре– Снижавањем температуре

Тачка росе

• Тачка росе је она вредносттемпературе ваздуха на којој би, придатој количини водене паре, дошло дозасићеностизасићености

Кондензација

• До кондензације долази када је ваздухзасићен воденом паром

• По месту на којем се вршикондензација се дели на:кондензација дијели– Кондезацију на земљиној површини– И у ваздуху у слободној атмосфери

• У ваздуху се дели на:– Хомогену– Хетерогену

Падавине• Сва вода која у течном и чврстом стањудоспева на земљину површину

• По месту настанка деле се на:– Формиране у облакуФормиране у облаку– Настале на тлу

• Зависно од тога гдје се појављују:– Фронталне– Унутар ваздушне масе

Падавине• На основу свог настанка:

– Пљусковите Cb, CuCong– Уједначене Ns, As– Сипеће падавине St, Sc

Ветрови

• Ветар је хоризонталнаодносно приближнохоризонталнакомпонента ваздушнихкомпонента ваздушнихструјања

• Ветар је скаларнавеличина и одређује сеправцем и јачином

Висински ветар

Висински ветар (градијентни)

Однос изобара и ветра'-Boys Ballot(ов) закон

• Boys Ballot(ов) закон показује однос измеђуветра и расподеле притиска и гласи:

Ако нам вјетар дува у леђа, низак притисаксе налази улево испред нас а високсе налази улијево испред нас а високудесно иза нас

Стални ветрови

Локални ветрови

• Локални ветрови су веома битнии разликују се у односу на

позицију где се налазимо• Највећи утицај приликом стварања• Највећи утицај приликом стварањалокалних ветрова чини географијапланине, речне долине и сл.

Фен

Ако се са обе стране налази иставаздушна маса настају Фен ветрови

Копнени и морски поветрац

Дневне промене струјања

Турбуленција

• Термичка турбулентност• Динамичка турбулентност• Орографска турбулентност

Турбуленција и удари ветрова

Облаци• Облаци су продукт кондензације исублимације водене паре ипредстављају скуп водених капљица иледених честица

• Облачност је прекривеност небескогсвода облацима

• Када се у ратарству разматраоблачност битни подаци су врстаоблака, количина облака, висина доњеи горње базе

Класификација облака

• Приликом класификације облака уобзир се узимају следећасвојства :–Спољни изглед–Положај према висини доње базе–Према процесу стварања облака

Класификација према висинидоње базе

Начини настанка облака

• Узлазно струјање малих брзина узфронталну површину малог нагиба

• Вертикално струјање ваздухаТаласасто• Таласасто кретање ваздуха на границидве ваздушне масе чије сетемпературе разликују ( испод слојаинверзије)

ЦИРУС Ci

ЦИРОКУМУЛУС Cc

ЦИРОСТРАТУС Cs

СТРАТУС St

АЛТОСТРАТУС As

АЛТОКУМУЛУС Ac

СТРАТОКУМУЛУС Sc

НИМБОСТРАТУС Ns

КУМУЛУС Cu

КУМУЛУС КОНГЕСТУС Cc

КУМУЛOНИНБУС Cb

ФРАКТУС

МАГЛА

• Скуп водених капљица и ледених кристала, насталих у процесима кондензације, мржњења и сублимације у приземном слојуваздуха који лебде у ваздуху смањујућиваздуха, који лебде у ваздуху смањујућивидљивост на мање од 1 км

• Јачина магле се одређује према видљивостикоја преовлађује и постоје:– Јака магла ( видљивост испод 50 м )– Умерене ( видљивост од 50 до 500 м )– Слабе магле (видљивост преко 500 м )

СУМАГЛИЦА

• Јачина сумаглице се одређује премавидљивости која преовлађује и постоје:– Јака сумаглица ( видљивост од 1 до 2 км )– Умерена сумаглица ( видљивост од 2 до 4 км )– Слаба сумаглица ( видљивост од 4 до 10 км )

Висина магле и сумаглице може да буде однеколико метара до 1 км

Врсте магли• Обзиром да до засићења ваздуха воденом паром

( настанка кондензације ) настаје на два начина ито снижавањем температуре ваздуха и довођењемводене паре тако се и магле деле на:– Магле хлађења– Магле испаравања

• Даљом класификацијом добијамо следећу поделу :– Радијационе магле– Адвективне магле– Јесење магле– Фронталне магле– Градске магле

Радијационе магле

Адвективне магле

Јесење магле

Фронталне магле

• Јављју се пре свега на топлом фронту. Када је тло значајно натопљено водомпа испарава а испаравају и капи кише утоку падањако ваздух достигне засићењетоку падањако ваздух достигне засићењеводеном паром јавиће се магла.

Градске магле, замућеност