1. 1. Mainsko-elektrotehnika kola Bor Raunarske mree i komunikacije UVOD 1
2. 2. Definicije: Raunarska mrea je skup meusobno povezanih raunara, perifernih i ostalih ureaja tako da mogu meusobno komunicirati. Mrea za prenos podataka predstavlja skup meusobno povezanih komunikacionih ureaja koji mogu razmenjivati informacije (podaci, multimedijalni sadraji). Posmatrajui iz ugla korisnika Mrea predstavlja zbirku resursa (mrenih objekata) kojima se moe pristupati radi dobijanja odreenih usluga. 2
3. 3. Svaka raunarska mrea mora da zadovolji tri osnovna principa umreavanja i to: sposobnost govora preko funkcionalne veze (hardware), mogunost razumevanja zajednikog govora odnosno mogunost komunikacija (protokol) posedovanje i razmenjivanje zajednikog skupa usluga (mreni operativni sistem). 3
4. 4. Upotreba raunarskih mrea: Velika rasprostranjenost i broj raunarskih mrea su uzrokovani velikom potrebom za povezivanjem od strane korisnika. Mogu da se razlikuju: Poslovne mree Kune mree Pokretni korisnici 4
5. 5. Mree se upotrebljavaju u svrhu: Deljenje resursa Smanjuju se trokovi i optimizuje korienje Deljenje podataka Omoguava se rad vie korisnika nad istim skupovima podataka Pristupanje udaljenim informacijama Danas su to prevashodno servisi koje omoguava Internet/intranet i omoguen je pristup velikom setu digitalnih sadraja kao to su elektronska izdanja asopisa i knjiga, muziki sadraji, video zapisi i sl. 5
6. 6. Komuciranje izmeu korisnika E-mail Chat Diskusione grupe (Newsgroups) Video konferencije Uenje na daljinu Telefonski razgovori (VOIP) Elektronska trgovina 6
7. 7. Interaktivna zabava Mrene igre Internet radio i TV programi Video on demand video na zahtev Interaktivne kladionice 7
8. 8. Istorijat raunarskih mrea: U poetku raunari su bili centralizovani, a potom su formirane terminalske mree. Pojavom PC raunara i raunarske mree doivljavaju veliku ekspanziju. ARPANET Naziv je dobila po ARPA, Advanced Research Project Agency (Agencija za napredne istraivake projekte). Projekat pokrenut od strane Ministarstva odbrane SAD. 1967. god. objavljen prvi rad koji opisuje principe na kojima se zasniva ova mrea sa komutiranjem paketa. Raunari su bili povezani obraivaima poruka na interfejsu (Interface Message Processors, IMPs), koji su bili povezani linijama brzine prenosa 56 kb/s. Zbog vee pouzdanosti rada, svaki IMP je bio povezan s barem jo dva druga IMP-a. 8
9. 9. Izgradnja mree poela je decembra 1968, a eksperimentalno je putena u rad decembra 1969 i obuhvatala je 4 vora. Mrea je brzo rasla da bi do 1972. pokrila najvei deo SAD. Pojavom potrebe za ukljuenjem drugih LAN mrea, ARPANET protokol je zamenjen TCP/IP protokolom (1974.) koji je posebno projektovan za meumreni rad. Tokom osamdesetih godina, ARPANET-u su se prikljuivale dodatne mree, naroito lokalne. Kako je mrea rasla, pronalaenje raunara na mrei bilo je sve tee, pa je napravljen sistem imenovanja domena (Domain Name System, DNS) da bi se raunari svrstali u domene i omoguilo prevoenje imena raunara u njihove IP adrese. Od tada je DNS prerastao u opti sistem distriburianih baza podataka za skladitenje brojnih informacija u vezi sa imenovanjem. 9
10. 10. NSFNET Ova mrea je formirana krajem sedamdesetih godina od strane Amerike nacionalne fondacije za nauku NSF, u svrhu razmene podataka i saradnje u naunim projektima. Osnovu je inilo 6 vorova koji su takoe komunicirali brzinom od 56 kb/s. Od poetka je koristila TCP/IP kao mreni protokol. Kako je brzo bila zaguena iznajmljeni su optiki vodovi brzine 448 kb/s, a 1990. brzina okosnice je poveana na 1,5 Mb/s. Razvoj i upravljanje mreom je preuzela neprofitna organizacija ANS (Advanced Networks and Services) u kojoj je uestvovao i IBM. Brzina okosnice je poveana na 45 Mb/s, promenjen je naziv u ANSNET i nakon pet godina mrea je prodata firmi American Online. Nakon toga se javio veliki broj mrenih operatera koji su korisnicima nudili pristupne take. Sline mree se paralelno formiraju i u drugim razvijenim dravama. 10
11. 11. Internet Uspostavljanjem veze izmeu ARPANET-a I NSFNET-a, a potom i sa drugim regionalnim mreama, sredinom osamdesetih godina poinje se upotrebljavati termin Internet. Osnov Internet-a je TCP/IP model sa svojim skupom protokola. Ovo je omoguilo funkcionisanje Internet-a kao distribuiranog sistema koji omoguuje integraciju razliitih platformi koje su za korisnika transparentne. Do poetka devedesetih godina Internet su uglavnom koristili Univerziteti, Instituti i firme i koriena su 4 osnovna servisa: E-mail (elektronska pota) koja omoguuje slanje poruka izmeu korisnika mree. Newsgroups (diskusione grupe) omoguuju razmenu informacija vezanih za neku konkretnu temu. 11
12. 12. Remote login (udaljeno logovanje) omoguava rad na udaljenom raunaru. File transfer (prenos podataka) omoguava prenos datoteka izmeu raunara. Pojavom World Wide Web-a (WWW) Internet postaje interesantan za irok krug korisnika. Ovaj servis, koji olakava pristup tekstualnim i multimedijalnim sadrajima na mrei, osmislio je Tim Berners-Lee iz CERN-a, a prva implementacija je bila putem Mosaic Web itaa, razvijenom na Illinois Univerzitetu 1993.god. 12
13. 13. Razvoj raunarskih mrea: 1969: 4 krajnja raunara (hosts) na internetu 1983: 500 hostova 1995: 5.8 miliona hostova, 30 miliona korisnika interneta 2000: 70 miliona hostova 2008: >500 milona hostova Rast: priblino milion puta za 25 godina 13
14. 14. 14
15. 15. 15
16. 16. Drutveni aspekti: Sve vee korienje mrea donelo je sa sobom nove drutvene, etike i politike probleme. Diskusione grupe iznose se teme koje direktno pogaaju druge ljude Elektronska pota prava poslodavca da kontrolie potu zaposlenih Cookies nadgledanje aktivnosti korisnika 16
17. 17. Informacije sa interneta slobodno se distribuiraju tako da se postavlja pitanje njihove tanosti Spam Neeljena pota Virusi Mogu dovesti do gubitka bitnih informacija Autorska prava pitanje efikasne zatite autorskih prava 17
18. 18. Razlozi implementacije raunarskih mrea: Bolje iskorienje resursa periferni ureaji, ureaji za skladitenje podataka,... Smanjenje trokova ne moraju se obezbeivati skupi ureaji koji se malo koriste za svaki raunar. Olakano obezbeenje i zatita podataka titi se mrea kao celina, a olakana je i distribucija na pojedinane raunare i backup podataka. Olakana komunikacija i zajedniki rad meu korisnicima timski rad u sloenim projektima, e-mail,... Poveana pouzdanost ne zavisi sve od jednog raunara 18
19. 19. Mreno osoblje U zavisnosti od veliine i kompleksnosti mree, potrebno je angaovati odreen broj strunih kadrova. Administrator mree - Da bi ispravno radila i da bi mnogobrojni podaci u mrei bili sigurni, raunarska mrea se mora svakodnevno odravati i nadgledati. Uloga administratora mree je najvanija i najodgovornija, jer se od njega oekuje da iz mree (koja nije uvek nova i savremena) izvue maksimum. Takoe, velika je uloga administratora mree u proirenju i obnavljanju mree. Neophodna je sistematinost i sposobnost dokumentovanja poslova koje obavlja. 19
20. 20. Administrator bezbednosti - U velikim organizacijama akcenat se stavlja na bezbednost, tako da je neophodno angaovati i Administratora bezbednosti, koji analizira bezbednosne stavke, dodeljuje i ukida korisnike naloge, istrauje eventualne upade u sistem i slino. Sluba podrke - U velikim i sloenim mreama, zaposleni u slubi tehnike podrke pomau administratoru mree tako to obavljaju rutinske poslove i reavaju uobiajene probleme, a po potrebi i obuavaju krajnje korisnike mree. Servisna podrka - Zaduena je za popravku i nadogradnju hardvera. Sistem administrator i Sistem inenjeri su uglavnom zadueni za ispravno konfigurisanje i rad mrenih operativnih sistema u firmi. Neki (ili svi) od ovih poslova se mogu poveriti specijalizovanim firmama. 20
21. 21. 21