Govor je dar bogova.Kvintilijan

U dana{nje vreme, ve{tinu verbalnog komuniciranja treba posmatrati sastanovi{ta prakti~nog dela govornog procesa, odnosno poku{aja da se govoruobli~i i formira u moderan, savremen, adekvatan izraz. Javni govor i govor ujavnosti pretpostavljaju izrazitu odgovornost spram kazane re~i.

Stoga se, usled veoma slo`enih zahteva u odnosima s javno{}u, ve{tinagovorenja izu~ava na tri osnovna na~ina:

– teorijski,– prakti~no,– empirijski.a) Teorijski pristup podrazumeva: sticanje obrazovanja u datoj struci, ali i

{irenje fonda znanja u datoj i drugim oblastima, prikupljanje materijala, bazepodataka i odre|ene literature, obradu informacija na specifi~an, kreativanna~in; tako|e uklju~uje i sa~injavanje bele`aka, kreiranje sopstvenog stila ikoncepcije u izlaganju.

Teorijsko istra`ivanje jezika, pre svega, zna~i upoznavanje sa gramatikom,sintaksom i akcentologijom. Jezik je osnovno sredstvo sporazumevanja i podra-zumeva jezi~ku kulturu i kulturu govora uop{te, poznavanje ortoepskih i orto-grafskih pravila kao {to su: razlikovanje pojedinih glasova, akcenata, du`ina,pravopisa. Govorna delatnost se izu~ava kroz afirmativno, efektno komunici-ranje koje isti~e jednostavnost i prirodnost govornog akta, ali i primenu speci-fi~ne tehnike – slikanje re~ima.

b) Prakti~an pristup predstavlja prakti~no – stru~no usavr{avanje putemve`banja: sticanje glasovne kondicije i vokalne ekspresije, oblikovanje govor-nog procesa, dinamika konverzacije, itd. Govorni ~in u prakti~nom smislutako|e uklju~uje: sposobnost logi~kog izlaganja, sa`imanje ili pro{irivanje go-vornog ~ina, ekonomi~nost u izlaganju, kao i elokventnost, mogu}nost gradi-ranja i sl. Ovaj pristup podrazumeva izu~avanje i uve`bavanje konverzacijskihmaksima i analizu konverzacije, prou~avanje zapisâ, snimaka i govorâ, mnogo-brojne ve`be. Prakti~ni pristup obuhvata prou~avanje op{tih i posebnih osobinaglasa i govora, govornih konstanti, kao i knji`evnih i stilskih figura.

381

UDK 659.442

Marina Markovi}

ZNA^AJ VERBALNE KOMUNIKACIJEU ODNOSIMA S JAVNO[]U

c) Empirijski proces predstavlja komunikaciju sa razli~itim strukturama igrupama, uo~avanje potreba klijenata, prihvatanje pozitivnih iskustava uspe-{nih poslovnih partnera i saradnika, stvaranje otvorenog, kreativnog, radozna-log pristupa informacijama. U ovom slo`enom procesu, zna~ajan je posebnokreativan momenat u preno{enju poruka i informacija. U tom smislu, trebaobratiti pa`nju na:

– saznajni (kognitivni) deo ovog procesa – fokusiranje teme, argumen-tovano i kompetentno izlaganje, dinamiku konverzacije, izbor odre|enihznakova i kodova;

– izgra|ivanje li~nog stila, sticanje govorne i jezi~ke kulture uop{te;– uskla|ivanje govornog ~ina sa znacima neverbalne komunikacije koji

prate slo`ene procese fonacije, govora i komunikacije.U zavisnosti od profesije, kreira se specifi~na strategija u mnogim segmen-

tima marketinga, pa i u oblasti odnosâ s javno{}u, javnog govora i istupanja ujavnosti. Izbor govornih znakova, razlikuje se u odnosu na oblast koja je ukontaktu s javno{}u; u zavisnosti od dru{tvenih odnosa i jezi~ki sistem se menja.Politi~ki govor razlikuje se u izboru sredstava po sadr`aju i strukturi govora,variranju govornih konstanti, upotrebi stilskih figura, itd., od na primer, besedebranioca na sudu, predavanja profesora u amfiteatru ili prezentacije mena-d`era prodaje. U tom smislu mo`e se govoriti o jezi~kim i govornim obrascimakarakteristi~nim za svaku pojedinu oblast.

Poslovni stilSposobnost dobrog govorenja je prirodni dar. Me|utim, pored prirodne

obdarenosti, neophodno je unapre|ivanje kulture izra`avanja i izgra|ivanjeli~nog stila. Tokom vremena formirali su se specifi~ni stru~ni jezi~ki oblici kao:pravni~ki, nau~ni, knji`evni, administrativni, akademski, arhai~ni, publicisti~ki,neutralni i poslovni stil. Razli~iti stilovi podle`u posebnim pravilima i termi-nolo{kim sistemima, pa i poslovni stil.

Da bi se do{lo do koncizne i ta~ne besede (govora), potrebno je prikupitimnogo podataka, informacija, obraditi odre|enu literaturu, sa~initi niz bele-`aka, te pokazati spretnost u sa`imanju i uobli~avanju sadr`aja. Sloboda izborau prikupljanju materijala zna~ajna je koliko i sloboda i samopouzdanje u saop-{tavanju i plasiranju poruka.

Jezik je osnovno sredstvo sporazumevanja, ali predstavlja kako bogatstvo ivrlinu, tako i manu modernog dru{tva: sve je manje va`no razumeti se, sve jeizrazitija otu|enost u komunikaciji; ne poklanja se du`na pa`nja izboru re~i ikontekstu, smislu i zna~enju poruke; odgovornost prema izgovorenoj i datojre~i gotovo da ne postoji. U procesu monolo{kog ili dijalo{kog kazivanja, svakaizgovorena re~ ima zna~aj, va`nost, specifi~nu te`inu; re~ ne oslikava samosimbol, ne opisuje predmet ili osobu, ve} odra`ava i li~nost govornika – mi{lje-nje, ose}anje, stepen obrazovanja, stavove i sl. Iza odre|enog govornog pro-cesa, slobodno se mo`e re}i, stoji kompletna li~nost.

382

Osnovne odlike stila uop{te, pa tako i poslovnog stila jesu: jasnost, konciz-nost, ta~nost, `ivost u izlaganju, skladnost. Stil izra`avanja i osobeni manir (upozitivnom zna~enju), predstavlja na~in na koji se obra}amo sagovornicima ilislu{aocima, klijentima, publici. Upotreba i izbor odre|enih re~i i izraza sa~i-njavaju, izme|u ostalog, li~ni stil govornika.

Jedna od ~estih gre{aka u obra}anju javnosti jeste prekomerna upotrebastru~ne terminologije, nedostupne za razumevanje {irem auditorujumu. U te-`nji da se ostavi {to bolji utisak, prenebregava se jednostavnost i jasno}a stila.Ta pojava ponekad vodi u suprotnost –frazeologiju i kitnjast stil. Sadr`aj, ideja iporuka razumljivi su ukoliko se postigne jednostavnost, konciznost i ta~nost uizra`avanju. Jednostavnost stila u obra}anju javnosti, {irem auditorijumu, slu-{aocima i sagovornicima daje znak da je li~nost – govornik spreman za komu-nikaciju, siguran, kompetentan, ali ne superioran i nadmo}an.

Prilikom javnog nastupanja, treba izbegavati tu|ice, strane re~i i izraze.Ukoliko ne postoji odgovaraju}a re~ na maternjem jeziku, ili se ne mo`e adekvat-no i doslovno prevesti, re~ ili pojam treba navesti u originalu i objasniti iskaz.

Neosporno je da danas postoji potreba za jednostavnom i pozitivnom komu-nikacijom. Stil u opho|enju i kompletan imid` u javnosti, treba da s jednestrane bude bri`ljivo osmi{ljen, interesantan, individualan, a s druge stranesveden u svojoj jednostavnosti i prirodnosti. Takav vid komuniciranja zahtevavisok stepen li~ne odgovornosti u toku permanentnog op{tenja sa ljudima ijavno{}u.

Osnovni vidovi saop{tavanjaU verbalnom komuniciranju mogu se uo~iti dva osnovna vida saop{tavanja.

To su:a) monolo{ka ib) dijalo{ka forma.

Monolog kao tip saop{tavanja isklju~uje okrenutost govornika KA sebi. Na-protiv, govor je intenzivno upu}en ka slu{aocima, li~nim anga`ovanjem i zala-ganjem govornika. Monolo{ko kazivanje zahteva izrazitu kontrolu dinamikegovornog ~ina, “unutra{nje“ slu{anje i pra}enje reakcija sagovornika ili slu{a-laca. Stoga, govor izra`en u monolo{koj formi postavlja pred govornika ne-koliko zahteva:

a) jasan, koncizan i `ivopisan tok izlaganja,b) isticanje teme, fokusa govornog ~ina,c) odabir govornih konstanti (i vokalnu ekspresiju),d) podesan tempo izlaganja,e) momenat improvizacije,f) poentiranje,g) zaklju~ak.

383

U monolo{kom kazivanju, postoji povratna reakcija koja se, tokom go-vornog ~ina, mo`e uo~iti kao: nerazumevanje, negiranje, razumevanje, sla-ganje, suprotstavljanje, otpor prema iznetim idejama i programima i sl. Da bi seuo~ile sve mogu}e reakcije, potrebna je izuzetna psiholo{ka spremnost i spo-sobnost posmatranja i predvi|anja. Momenat kreativnog, spontanog, elementihumora, u znatnoj meri pospe{uju monolo{ko kazivanje.

Dijalog je osnovni oblik komuniciranja u poslovnom okru`enju. Dijalog usavremenom dru{tvu, predstavlja formu kojoj se te`i. U razgovoru u~estvujunajmanje dve osobe, a slo`enost ovog procesa pove}ava se sa brojem u~esnika isagovornika.

Dijalog sadr`i:a) osnovni koncept – izlaganje teme,b) momenat slu{anja,c) razmenu mi{ljenja,d) pregovaranje (primena metoda i tehnika pregovaranja),e) kontrolu sagovornika,f) ube|ivanje (kontrola konverzacije),g) mogu}nost zaklju~ivanja.

U dijalo{kom procesu komuniciranja, zna~ajan faktor je proces slu{anja.Ponekad se, u toku `ivog komuniciranja, zaboravlja sagovornik; govornik, za-divljen sopstvenim idejama i izlaganjem, ostaje u svojoj auri i tok dijaloga segotovo prekida. Sukob u pregovorima mo`e nastati usled neslu{anja ili ~inje-nice da pogre{no ~ujemo sagovornika. Koncentracija energije i pa`nje samo natok sopstvene besede vodi ka osiroma{enju komunikacijskog ~ina i “zatva-ranju“ dijaloga. Spremnost da se prekine izlaganje, saslu{a primedba, prigovorili pitanje, ukazuju na sigurnog, koncentrisanog, pripremljenog, kompetentnoggovornika. Aktivno slu{anje sagovornika iskazuje pa`nju i po{tovanje, pokazujerespekt i `elju da se saslu{a druga strana u dijalogu.

Razgovor, konverzacija, dijalog je na~in razmene mi{ljenja, a ciljevi vo|enjadijaloga su razli~iti: saznajni momenat, preno{enje informacija, razmena ideja,pregovaranje, ube|ivanje, dokazivanje, postizanje dogovora. Rezultat krea-tivnog pristupa govornom ~inu jeste sloboda govora, uva`avanje tu|eg mi-{ljenja i po{tovanje pravila govora u javnosti.

Razgovori se vode na razli~ite na~ine, u odnosu na vrstu profesije i oblikrazgovora – poslovni, privatni, formalni, neformalni, intervju, pregovori, itd.Izvesni razgovori se odvijaju i vode veoma jednostavno, dok drugi zahtevajuposebnu pripremu, kao {to je slu~aj sa poslovnim sastancima i pregovaranjem.Razli~ite vrste i na~ini vo|enja razgovora mogu se uve`bavati; pripremaju se poutvr|enoj shemi i primenom odre|enih metoda i tehnika. Najva`nije je defi-nisati potrebe i odrediti {ta je cilj dijaloga. Tako|e, treba razdvojiti va`ne odneva`nih razgovora.

384

Razgovaranje je aktivan proces govorenja i slu{anja. Slu{anjem se uspos-tavlja kontakt, kao i prate}im neverbalnim signalima: kontakt pogledom, kli-manjem glavom i drugim znacima odobravanja.

Razgovor prolazi kroz odre|ene faze, ~ije su odlike:1. Oblikovanje govornog procesa zna~i i uobli~avanje, konkretizovanje mi-

{ljenja. Ciljevi dijalo{ke aktivnosti mogu biti: razmena informacija, postizanjezajedni~kog stava dogovorom i sporazumom, verbalne pobeda jednog od pre-govara~a ({to nikako ne treba da bude cilj), kao i potpuno nerazumevanje iprekidanje poslovnog kontakta. Komunikacija izme|u dva sagovornika podra-zumeva neprekidnu, koncentrisanu upu}enost jednog lica KA drugom. U dija-logu u kome u~estvuje vi{e sagovornika, pa`nja je podeljena i nije fokusiranasamo na jedno lice. Vreme (trajanje) je, tako|e, zna~ajan faktor u razgovaranjui zavisi od broja pregovara~a. Strane u pregovorima treba da poka`u `elju zadono{enjem zaklju~ka, sporazuma i zajedni~kog stava, op{teg zajedni~kog do-govora.

2. Tekst, podtekst, kontekst povezani su sa razli~itim nivoima zna~enja.Informacija se saop{tava kao odre|en, uobli~en tekst, ali ona tako|e podra-zumeva razlog i uzrok nastajanja.

Tekst i kontekst grade se na osnovu:– postavljene teme,– predmeta razgovora,– vremena predvi|enog za razgovor,– trajnosti procesa ili trenutnog momenta kao odlu~uju}eg faktora,– predvi|enih pauza za proveru procesa razumevanja i za odmor.3. Proces razgovaranja ima dinami~an tok, menja se i transformi{e, biva

manje ili vi{e slo`en proces, u zavisnosti od:– uzajamnog poznavanja sagovornika,– statusa i mo}i,– pozicije u firmi,– efekta dopadanja i nedopadanja,– teritorije.

Oblikovanje govornog procesa

Nastupi mogu biti raznovrsni: dr`anje predavanja i govora u javnosti (poli-ti~ki govor, na primer), prezentiranje razli~itih sadr`aja, vo|enje poslovnihrazgovora, u~e{}e u pregovorima, nastupanje u medijima, itd. Da bi se steklosamopouzdanje u nastupanju, savladavaju se odre|ene govorni~ke ve{tine, kao{to su: racionalno izlaganje, izgra|eni glasovni i vokalni kvaliteti govornika,dobra artikulacija i dikcija, razvijanje kreativnosti u kori{}enju glasovnih kva-liteta i u ostvarivanju govornog dinamizma.

385

1. Racionalno izlaganje predstavlja na~in razmi{ljanja, odnosno logi~ko ra-su|ivanje. Jednostavan i jezgrovit na~in mi{ljenja treba razumljivo i razgovetnopreneti slu{aocima i sagovornicima, obrazla`u}i osnovni nacrt teme. Dina-mi~no saop{tavanje poruka posti`e se ulaganjem odre|enog stepena intenzi-teta, kao i emocionalnim zalaganjem.

Konkretno, precizno, jasno izra`avanje, upotpunjeno interesantnim prime-rima, {iroj javnosti postaje blisko, dostupno, razumljivo, jasno. Ovakav na~inizlaganja zahteva: selekciju obra|enog i pripremljenog materijala, odabir pro-motivnog miksa, statisti~ku proveru raspolo`ivog vremena za efikasno i ekono-mi~no izlaganje. Pripremanje jezgrovite koncepcije mogu}e je ostvariti: izbo-rom adekvatne terminologije, organizacijom materijala, slikovitim, `ivopisnim,ali i konciznim obja{njenjem u pisanoj ili usmenoj formi, isticanjem zanimljivihprimera.

2. Motivisanost za besedu ili razgovor, preduslov je efektnog komuniciranja.Ona se ispoljava kroz dinami~nost, informisanost, sigurnost u toku govornog~ina u plasiranju informacija na nov, individualan na~in, kombinacijom maksi-malne informisanosti, obave{tenosti i tehni~ke, prakti~ne pripremljenosti zanastup. Izra`ajnost u govoru je komponenta koja podrazumeva upotrebu slikovitih,`ivopisnih izraza, zanimljivo melodijsko – tonsko kretanje u okviru re~i i re~e-nice, fraze i misli. Izra`ajnost zna~i i pravilno, fokusirano artikulisanje teme.

3. Izgra|eni glasovni i vokalni kvaliteti govornika predstavljaju prakti~andeo obrazovanja govornika. Akusti~ka slika je dostupnija slu{aocima ako je glaspostavljen u okviru svog prirodnog volumena i opsega, ako pleni svojom bojomi emisijom u prostoru. Komunikacijskom procesu i njegovom uspehu u mno-gome doprinose slede}e vokalne karakteristike govornika: zdrav, ~ist, sonoran,~vrst glas, pravilno disanje, izbor centralnog registra i adekvatne visine tona,kao i odabir odre|enog tempa i ritma kazivanja.

4. Artikulacija i dikcija su zna~ajne komponente za jasno govorenje i izra`a-vanje. Tema treba da bude izlo`ena jasno, te~no, razumljivo, artikulisano.Artikulacioni procesi zavise od dejstva organa za oblikovanje glasa, ali i odslo`enih psihofizi~kih procesa. Pronala`enje sopstvenog stila u izrazu deli-mi~no zavisi od mno{tva artikulacionih kombinacija: optimalno formirani vo-kali, pravilno izgovaranje suglasnika po mestu njihovog nastajanja u usnojduplji, nagla{eni i nenagla{eni akcenti, du`ine, itd.

5. Ma{tovitost u kreiranju govorne strukture i “negovanje“ kulture izra`ava-nja, danas treba svesno i energi~no suprotstaviti ru`enju i siroma{enju jezi~kekulture, kao i krajnjem pojednostavljivanju govorne delatnosti, naro~ito u sva-kodnevnom komuniciranju (ali i u elektronskim medijima). Raslojavanje i ra-spadanje jezika, kako upozoravaju savremena lingvisti~ka istra`ivanja, dovodedo siroma{enja verbalne aktivnosti. To je poslednjih decenija uo~eno kao spe-cifi~na kulturolo{ka regresija koje smo bolno svesni naro~ito u profesijama kojetreba da neguju govornu delatnost i umetnost govorni{tva. Potreba da se budeve{t govornik svodi se na jezi~ko nadmetanje, buku i kori{}enje konverzacijskih

386

fraza i bombastih jezi~kih znakova u okviru su`enog terminolo{kog sistemastruke. Kreativnost se ogleda u slobodi i ma{tovitosti prilikom kombinovanja,slaganja, raspore|ivanja i oblikovanja re~i u re~enicu.

6. U sadr`aju svake konverzacije, jedna re~enica (deo re~enice) je seman-ti~ki posebno nagla{ena – to je bitan argument, najzna~ajnija ta~ka u dijalogu,fokus govornog ~ina. Analiza konverzacije upravo se odnosi na prepoznavanje iizdvajanje fokusa. Ve{tina se sastoji u tome kako delovati na slu{aoce da sebitan argument posebno istakne i zapamti. Izvesne jezi~ke jedinice i znaciimaju zna~enje samo u konkretnom govornom procesu. Grade}i interpreta-tivnu semantiku, lingvista Noam ^omski je istakao da fokus odgovara temi,nosi sobom informaciju. Komunikacijski ~in je uspe{niji ukoliko je nagla{ena ikonkretizovana tema.

7. Upotreba pauza u toku konverzacije, prezentacije ili govora, mo`e bitiuslovljena na~inom disanja i artikulisanja (u tehni~kom, finkcionalnom smislu).No, pravljenje pauze, deo je retorske figure, predstavlja i momenat prevarenogo~ekivanja, privla~enja pa`nje auditorijuma i sl. Pauze u govoru ili pauze zaodmor, uslovljene su situacionom analizom, a delimi~no zavise i od publike.Broj u~esnika u dijalogu ili pregovorima, jedan je od razloga za planiranopravljenje i trajanje pauza. Duge pauze u dijalogu sa jednim sagovornikommogu da naru{e konverzacijski tok, posebno u nastupima na radiju i televiziji.U kontaktima sa {tampom, me|utim, pauze – cezure, mogu biti vi{estrukokorisne: pa`ljivo slu{anje pitanja omogu}ava pripremu za odgovor, poentiranjei isticanje bitnog argumenta. U politi~kim i javnim istupanjima, pauza imaveliki zna~aj kao retorska finesa. Ona pru`a mogu}nost za akcentovanje iskretanje pa`nje na posebno zna~ajno mesto u besedi. Auditorijumu se sanamerom ostavlja mogu}nost i prostor za reakciju, za odobravanje, izra`avanjevolje, slaganje, neslaganje, itd. Pauze su ~esto deo osmi{ljene strategije, kojagovorniku daje izvesnu psiholo{ku prednost. U okviru planirane besede, pauzemogu izostati ili biti svesno upotrebljene. U prvom slu~aju, ne prekida se tokmonologa ili dijaloga; svesnom organizacijom i kontrolom, razgovor se vodi ukontinuitetu. Sagovorniku se namerno ne ostavlja mogu}nost, vreme, ni pro-stor da postavi pitanje, da reaguje ili izrazi neslaganje. Na ovaj na~in se po-sebno izbegavaju upadice ili kratki komentari, replike, dobacivanja i sl. Udrugom slu~aju, namerna upotreba pauze skre}e pa`nju na fokus govornog~ina, na poentu. U toku trajanja pauze, govornik mo`e pripremiti jo{ nekidokaz, izvesti argument. Dobro postavljeno pitanje usmerava tok razgovora ilipregovora u `eljenom smeru, povoljnom za dalji razvoj situacije. Pauza se mo`eskratiti ili produ`iti u zavisnosti od potrebe govornika i ve{tine da se pauzaodr`i ili spontano izostavi.

8. Igra re~ima se koristi radi jednostavnog, konciznog i jasnog izlaganjaporuke, ali i da bi se na ma{tovit, kreativan na~in, iskazao zanimljiv sadr`aj.Mogu se upotrebiti:

387

a) re~i u svakodnevnom, kolokvijalnom zna~enju,b) re~i i iskazi u okviru izbora iz terminolo{kog sistema struke,c) re~i u doslovnom zna~enju,d) re~i u prenesenom smislu.a) Prezentuju}i odre|ene ideje, programe, predmete, javnosti se prikazuju

svojstva, kvalitet, osobine, marka, zastupljenost predstavljenog sadr`aja. Re~ikoje se upotrebljavaju u svakodnevnoj konverzaciji, a kojima se sadr`aj pribli-`ava slu{aocu, treba da budu razumljive, jasne, poznate i dostupne svima.Primaoci poruke se ose}aju bezbedno i sigurno ako je informacija plasiranajednostavno i zanimljivo.

b) U okviru odre|ene struke ili profesije, koriste se standardizovani i usvo-jeni termini. U javnom istupanju, posebno u elektronskim medijima, valja bitiveoma oprezan prilikom kori{}enja previ{e stru~ne terminologije. Umesto dapostigne cilj, stru~no koncipiran sadr`aj mo`e da postane nerazumljiv, samimtim odbojan, a li~nost govornika nesimpati~na, jer je nepristupa~na u poka-zanoj nadmo}i.

c) Re~i upotrebljene u doslovnom zna~enju slu`e opisivanju i prikazivanju,na primer, predmeta, njegove svrhe, namene i kvaliteta. (U domenu trgovine, uprodajnom sektoru marketinga, ovaj metod se pokazuje kao svrsishodan.)

d) Re~i upotrebljene u prenesenom smislu, posti`u cilj u pru`anju intere-santnih i neobi~nih primera, u pore|enju, itd. (U turisti~koj ponudi koristi seslikovito i `ivopisno izlaganje.) Politi~ki govori i sudsko besedni{tvo obilujure~ima u prenesenom smislu, podsti~u}i tako slu{aoca da nakon govornog ~inarazmi{lja o dubljem zna~enju i slojevima poruke.

9. Govorni dinamizam i efektno koncipirana poruka doprinose snazi javnoggovora i kreativnosti u izra`avanju, mi{ljenju i interpretiranju. Nije va`no samopreneti informaciju, ve} izvr{iti uticaj i preneti odre|enu energiju u javnost.

Kvintilijan je rekao: “Govor u ve}ini slu~ajeva otkriva karakter ~ovjeka, anajskrovitije tajne njegova srca izbijaju iz njegova govora“.1

Sadr`ajSvaka beseda mora biti sastavljena kao `ivo bi}e,mora imati svoje vlastito telo, tako da nije ni bez

glave, ni bez noge, nego da ima i trup i udove...Platon

U procesu sa~injavanja osnovne koncepcije besede i u toku izlaganja, trebarazlikovati dva osnovna principa:

– {ta re}i – sadr`aj i– kako re}i – na~in kazivanja – interpretaciju.

388

1 Marko Fabije Kvintilijan, Obrazovanje govornika, Sarajevo, 1985, str. 435.

Prvi princip se odnosi na temu, sadr`aj poruke, fokus govornog ~ina. Dugiprincip odnosi se na: na~in saop{tavanja poruke, predstavljanje ideje i prika-zivanje programa u javnosti.

Delovi govora u pogledu sadr`aja su:– ekspozicija – uvod,– obrazlaganje teme,– isticanje fokusa – bitnog argumenta,– umetnuti, povezuju}i skup elemenata,– primeri,– poenta,– zaklju~ak.

Sadr`aj se kreira u odnosu na du`inu i vrstu govora, kao i na oblik saop-{tavanja (monolog ili dijalog), a podrazumeva:

– poznavanje ideje, koncepta, programa, proizvoda u potpunosti;– otvaranje i dopunjavanje baze podataka;– kreiranje osnovnog koncepta;– isticanje fokusa u dinami~kom toku konverzacije;– izbor jezi~kih znakova, kodova i terminolo{kog sistema;– efektno zaklju~ivanje.

Varijante govora po du`ini mogu biti:– kra}a varijanta koja sadr`i: uvod, primer, zaklju~ak;– {ira varijanta podrazumeva: uvod, umetnute delove, primere, zaklju~ak;– naj{iri oblik sadr`i sve gore navedene delove govora.Svaki od pojedinih delova govora treba da traje u zavisnosti od ideje ili

programa koji se prezentuje. Ponekad je potrebno da uvod ili ekspozicija, kao iobrazlaganje teme, budu produ`eni u odnosu na druge delove govora. Pove-zuju}i, umetnuti skup, koji se uglavnom sastoji od stilskih i knji`evnih figura,slikovito i `ivopisno upotpunjuje izlaganje. Primeri se izdvajaju kao karakteri-sti~ni reprezentanti ideje ili programa. Zaklju~ak mo`e biti kra}i, ukoliko suprethodni delovi besede jasno i koncizno objasnili svrhu i cilj ideje ili du`i uzavisnosti od procene efekta prethodnih sastavnih delova govora, trajanja istepena u~inka svakog pojedina~nog dela. Poenta i zaklju~ak su ponekad sadr`aniu samom govoru i njegovim sastavnim delovima, pa ih ne treba posebno ponav-ljati; u tu svrhu koristi se – rezime. Me|utim, repeticija je va`na retorska figurai slu`i ponavljanju i isticanju poente i nekoliko puta u toku govornog ~ina.

Govor ne treba da bude dug, ali ni prekratak. Situaciona analiza, odnosnodate (zadate) okolnosti: prostor, vreme, broj u~esnika, uti~u na raspored itrajanje delova govora. Ukoliko govor iz bilo kog razloga mora da bude svedeni skra}en, valja izabrati najinteresantnije delove, koji u najkra}im crtama pred-stavljaju program. Karakteristike dobrog govornika su: stabilnost, kreativnost i

389

ma{tovitost. Govornik treba da deluje objektivno, ubedljivo, jednostavno, stru-~no, kompetentno.

Govori se pripremaju u zavisnosti od profesionalne delatnosti. U odnosu naspecifi~ne oblasti i grane, prilago|avaju se interpretativni elementi, kao {to su:vokalna ekspresija, izbor sredstava verbalne i neverbalne komunikacije, itd.Politi~ki govori, na primer, zahtevaju ulaganje odre|enog stepena intenziteta iglasnosti, izvestan “povi{en“ ton blizak re~itativu. Ova vrsta “povi{enog“ na~inaizlaganja (u pogledu visine glasa, melodije i ritma re~enice) ima za svrhuube|ivanje auditorijuma. Uvodne parnice ili rasprave u sudovima, javne ra-sprave, zahtevaju te~an, jasan, precizan na~in izra`avanja, uz “prigu{en“ inten-zitet i pauze koje mogu da nazna~e postojanje i pripremanje “tajnog oru`ja“ –argumenta koji mo`e da preokrene tok parnice i kojim se poentira. Ton besedeu sudu karakteri{e umeren tempo izlaganja, izbor centralnog registra u pogleduobima glasa i glasnosti. Zna~ajna figura koja se koristi u politi~kim govorima iliu sudskom besedni{tvu jeste gradacija – u glasnosti, intenzitetu, tempu.

Svaki govor (beseda, prezentacija) ima svoj operativni i strategijski karakter.Operativni se sastoji od: koncipiranja osnovnih ideja, odlika i karakteristikaprograma, isticanja trajnosti, kvaliteta i ta~nosti programa. Operativno pla-niranje odvija se u nekoliko faza:

– priprema,– odabir teme;– isticanje fokusa govornog ~ina,– odabir metoda,– raspored materijala – delovi govora,– prora~un vremena,– povezivanje odlomaka,– momenat improvizacije,– poentiranje – aktivno dejstvovanje radi postizanja odre|enog cilja,– zaklju~ak.Strategijski karakter povezan je sa na~inom preno{enja poruka, odnosno sa

interpretacijom.

Interpretacija

Glumci, po prirodi svoje profesije, imaju zadatak da tu|e misli i ideje pre-do~e publici, ne samo snagom pisane re~i, ve} specifi~nim ~itanjem, dubinskomanalizom i promi{ljanjem teksta, koji deluje na ma{tu i podsti~e kreativnostgledalaca. Interpretator je, tako|e, “onaj koji ne{to interpretira, tuma~i, obja-{njava“.2 Stoga, bez obzira na vrstu nastupa, govornik nikada ne treba dazaboravi da je tokom izlaganja, pored svega navedenog i – zabavlja~.

390

2 Ljubo Mi}unovi}, Savremeni Leksikon stranih re~i i izraza, Beograd, 1991, str. 297.

Interpretacija se odnosi na onaj deo komunikacijskog ~ina koji u fokusu imana~in kazivanja poruke i daje odgovor na pitanje kako se informacija prenosido primaoca. Postoje u osnovi dva mogu}a pristupa interpretaciji: unutra{nji ispolja{nji.

Unutra{nji pristup podrazumeva, pre svega, poznavanje i prihvatanje mate-rije i teme koja je predmet interesovanja, konverzacije, pregovora, prezen-tacije, itd.

Spolja{nji pristup uklju~uje poznavanje tehnika i metoda u nastupanju, po-sebno u elektronskim medijima. Kompletan nastup zavisi od datih ili zadatihokolnosti; on se menja u zavisnosti od novonastalih ili nepredvi|enih okolnosti.Od broja sagovornika, klijenata ili slu{alaca, kao i od raspolo`ivog vremena iprostora (situaciona analiza), zavisi izbor i uskla|ivanje govornih konstanti iglasovnih transformacija. Prostor, mesto u kome se komunikacijski ~in odvija,kao i vreme, trajanje (tajming), parametri su koji umnogome uti~u na tokprocesa, jer postavljaju odre|ene zahteve pred govornika. Govor ili dijalog kojise odvija u manjem prostoru, veli~ine kancelarije, sasvim se razli~ito razvija iinterpretira od govora u eksterijeru, na otvorenom prostoru. U tom smislu,menjaju se glasnost, visina tona, tempo, ritam i intenzitet. Svi parametri supoja~ani i nagla{eni, posebno intenzitet i glasnost, ukoliko se nastupa u ve}emprostoru. Visina glasa se ne menja; centralni registar treba da se ozvu~i i poja~au smislu gradacije u glasnost; glasnost koja se gradi u vi{em registru (tonalitetu)ne deluje ubedljivo. Nastupanje u ve}em prostoru, posebno u eksterijeru, tako|ezahteva i br`u jedinicu tempa, sa cezurama za kra}e i burne reakcije slu{alaca.

Interpretacija tako|e zavisi od broja sagovornika ili slu{alaca. U dijalogu sajednom osobom, pa`nja i koncentracija su usmerene na sagovornika, te je izborverbalnih i neverbalnih sredstava sveden, jednostavan; intenzitet je “prigu{en“,stil kazivanja jednostavan i koncizan, tempo – umeren, kao i glasnost. Interpre-tacija u dijalogu sa vi{e lica je razu|enija i bogatija, melodijski usponi i padovidaju bogatu skalu zvu~anja. U centralnom registru glasa (u obimu) nalazi se nizod tri do pet tonova, ali melodija mo`e biti i raznovrsnija u pogledu intervalskihskokova. Izmene ritma i tempa razbijaju ritmi~ku monotoniju.

Jedan od zna~ajnih parametara u op{tenju jeste – trajanje (tajming), pro-ra~un vremena. Ovaj fenomen zahteva samokontrolu i kriti~nost te odricanjeod najmilijih ideja i poentiranje, ukoliko je vreme za nastup isteklo ili ako jeatmosfera “zasi}ena“. U govorni{tvu, kao u muzici, treba gotovo metronomskimeriti vreme. Trajanje zavisi od datih okolnosti, situacije, prostorne i vremen-ske analize. Okolnosti su ponekad takve da beseda traje kra}e no {to je predvi-|eno, pa je utisak nedovoljan i nepotpun. U ovakvim situacijama treba imatidragocenu “rezervu“, bazu podataka, fond koji slu`i za popunjavanje i pro{iri-vanje besede. U drugom slu~aju, vreme brzo proti~e, zahvaljuju}i zaintereso-vanoj publici, zbog pauza, reakcija, pitanja i sl. U ovom slu~aju se treba odre}idragocenih delova govora, zarad uspostavljanja kvalitetnog i `ivog dijaloga.

391

Ponekad je bolje izostaviti izvesne argumente i ~injenice i izlo`iti zanimljiveprimere da sagovornici ili slu{aoci ne bi bili “zatrpani“ samo informacijama.

U odnosu na tri osnovne jedinice tempa: lagani, umereni i brzi, u zavisnostiod broja sagovornika i okoline, tempo mo`e da varira od umerenog u dijalogusa jednim licem do br`eg u odnosu na ve}i broj sagovornika; od sporijeg unastupima na televiziji, do `ivog i `ivahnog u odnosu na ve}i prostor i razu|enuokolinu.

U ve}ini slu~ajeva, govorniku je poznato mesto doga|anja i trajanje, kao ibroj sagovornika, te se strategija mo`e bri`ljivo planirati. U drugom slu~aju,postoji momenat iznena|enja u pogledu vremena, mesta i broja sagovornika.Planirana strategija tada se spontano prilago|ava, zahvaljuju}i kreativnosti,sigurnosti, spretnosti i sposobnosti govornika za improvizaciju.

Na~in saop{tavanja poruka jednako je va`an kao i smisao, sadr`aj poruke.Kao {to se te`i jednostavnosti stila u sa~injavanju govora, treba ostvariti sli~anefekat i u interpretaciji, bez preuveli~avanja i preterivanja, razmetanja znanjemi govorni~kom ve{tinom. Dobro obave{ten govornik `eli da svoje znanje i idejepodeli sa drugima.

Kako da postanete dobar govornik?

Poeta se mora roditi, a orator se mo`e postati.

Atinska sofisti~ka {kola

Glasovna obuka i govorna kultura najzna~ajnije su komponente u obliko-vanju govora, a posebno u okviru marketin{ke koncepcije odnosa s javno{}u.Istupanje u javnosti, kontakti razli~ite vrste, nastupi, odnosi sa medijima, publi-citet kao oblik javne promocije, zahtevaju specifi~nu pripremu.

Govorna kultura ne predstavlja samo te`nju ka odnegovanom jeziku, ve}potrebu i sposobnost govornika da se prilagodi svakoj situaciji i da uvek ostanena nivou i visini dobrog kazivanja (jezi~ka snala`ljivost, bogatstvo i gipkostjezika, itd.)3

Srpski jezik krase melodi~nost i bogatstvo tonskih kretanja intonacije uokviru re~enice – melodija ima tonski uspon i pad. Op{te osobine govora su i:akcentuacija (postojanje ~etiri vrste akcenata), du`ine i logi~ki akcenat re~e-nice, re~eni~ki ritam, ritam disanja pri govoru.

392

3 Briga o govoru podrazumeva poznavanje osnovnih postulata fonologije, fonetike, besedni{tva,retorike, recitovanja, pripovedanja i sl.Neuro-lingvisti~ki programi (NLP) pokazuju na~in na koji ljudi razmi{ljaju dok govore. Jednood interesantnih istra`ivanja ukazuje na ~injenicu da se zvuk i re~ mogu vizuelizovati. Vizue-lizacija (govora) i slu{anje se fizi~ki mogu osetiti kao neka vrsta odraza u ogledalu. Tako sestvara vizuelni govor (ovo nije sasvim adekvatan prevod termina “visual language“).

Prakti~no obrazovanje govornika odnosi se, u pogledu govorne aktivnosti, na:– glasovnu pripremu i– prilago|avanje govornih konstanti u odnosu na situacionu analizu.Glas je osnovno sredstvo u komunikaciji, a istovremeno je odraz i obele`je

li~nosti.4 Primaran zadatak glasovnog obrazovanja govornika, jeste sticanjeglasovne kondicije, uspostavljanje (u~enje) pravilnog tipa disanja i pravilnapostavka glasa za nastupanje u medijima.

Govorne konstante predstavljaju zna~ajan element govorne delatnosti kojidoprinosi (nesvesno ili svesno) govornom dinamizmu i interpretaciji. One semogu posmatrati u knji`evnom, ali i u kolokvijalnom, svakodnevnom, prak-ti~nom, poslovnom stilu izra`avanja. Govorne konstante su: intenzitet (ja~ina),glasnost (~ujnost), visina glasa koja je u vezi sa intonacijom i melodijom re~eni-ce, tempo, ritam. Od svesne upotrebe i promena govornih konstanti direktnozavisi: preno{enje zna~enja informacije, interpretacija smisla i poruke, pribli`a-vanje teme sagovorniku, fokusiranje konverzacije, dinamizam govornog ~ina.

Interesantno je uo~iti da intenzitetom, ja~inom i bojom glasa mo`e da sezadobije poverenje slu{alaca. Prijatan ton, centralna glasnost i umeren inten-zitet ne pla{e ljude. Oni smiruju i “uvla~e“ slu{aoca u pri~u. O variranju tempa,kao i transformisanju govornih konstanti u odnosu na situacionu analizu (ko,kad, gde, koliko), govorili smo u delu o interpretaciji.

Rezime – [ta podrazumeva dobar nastup u verbalnom smislu?

– kvalitetnu i odgovaraju}u pripremu,– prikupljanje svih potrebnih ~injenica i informacija,– selekciju materijala,– sa~injavanje strategije i operative govora,– izdvajanje tri glavne poruke,– postavljanje problema – analiza,– odre|ivanje du`ine govora,– pripremu podsetnika,– pojavu i predstavljanje,– dinami~ko izlaganje,– prirodnost i jednostavnost stila u izlaganju,– vokalnu ekspresiju,– pauze u govoru,– variranje govornih konstanti.

393

4 Fenomenu glasa – njegovom nastajanju, oblikovanju i produkciji, posve}ena je posebna pa`njau knjizi Marine Markovi}, Glas glumca, Beograd, 2002.

LITERATURA:

Aristotel, Retorika, Svetovi, Novi Sad, 1997.

Blek, Sem, Odnosi s javno{}u, Clio, Beograd, 1997.

\or|evi}, Branivoj, Elementi srpskohrvatske dikcije, Univerzitet umetnosti, Beograd, 1975.

\or|evi}, Branivoj, Osnove recitovanja, Savez amaterskih dru{tava Vojvodine, NoviSad, 1989.

Kvintilijan, Marko Fabije, Obrazovanje govornika, Veselin Masle{a, Sarajevo, 1985.

Markovi}, Marina,Glas glumca, Clio, Beograd, 2002.

Markovi}, Marina, Poslovna komunikacija – Oblikovanje govora u odnosima sa javno-{}u, Clio, Beograd, 2000.

Mi}unovi}, Ljubo, Savremeni Leksikon stranih re~i iizraza, Zavod za ud`benike i nastav-na sredstva, Beograd, 1991.

Petrovi}, Sreten, Retorika, Filolo{ki fakultet u Beogradu – Narodna knjiga, Beograd, 2001.

Marina Markovi}

PUBLIC RELATIONS DEVELOPMENT (RE: LINGUISTIC POINT OF VIEW)

Summary

1. PUBLIC SPEECH AND SPEAKING IN PUBLIC; SPEAKER’S PERSONALITY– BUILDING PERSONAL STYLE.

2. BASIC FORMS OF MAKING STATEMENTS – MONOLOGUE AND DIA-LOGUE.

3. CREATING CONTENT – WHAT TO SAY?

4. INTERPRETATION – HOW TO SAY IT?

5. VERBAL ACTIVITY

a. breathing

b. relaxation

c. vocal preparation

d. articulation

e. diction

f. voice positioning, resonance

g. practising the speech invariables.

394