9772560365004

ISS

N 2

56

0-3

65

5IS

SN

25

60

-36

55

NOVE

Godina II • Broj 150 • 24. januar 2020. • Cena: 40 dinara

DOLGOZUNK SZOMBATON IS!Radimo i subotom!

éve A pOLGáROK eGéSZSéGéNeK SZOLGáLATáBAN13Nikole Kujundžića br. 6

Ceo život seju pšenicu a obogatili

se na vetrust

r 7

Zlatna groznica trese Čantavir

Samo od zakupa zemlje u selo će se direktno sliti 1,8 miliona evra. Italijani koji grade vetropark po parceli plaćaju 1.000 evra

Nova radna mesta uvećala budžet za

900 miliona

Otkrivamo kako je Subotica za četiri godine postala

evropska investiciona meka

str 5

NOVEaktuelno2 Broj 15024. januar 2020.

Svečana sala SKC-a bila je prepuna posetilaca, predstavni-ka Gradske uprave, škola, sve-štenstva i drugih gostiju. 28. „Svetosavska nedelja” posveće-na je Svetom Savi, utemeljivaču srpske države, srpske pismeno-sti, prvom srpskom arhiepisko-pu, prosvetitelju, državniku, mi-rotvorcu, zakonopiscu.

Otvarajući svečanost, grado-načelnik Bogdan Laban ista-kao je da su prosvetne i druge propovedi Svetog Save upravo ono što nam je danas najpotreb-nije, a to su ljudske, hrišćanske i moralne vrednosti.

- U danima kada obeležava-mo sećanja na život i rad Sve-tog Save, svetitelja i učitelja svog naroda, vraćamo se njego-vim mnogostrukim zaslugama, a naš zavet, oslanjajući se na slova Svetog Save, mora biti te-žnja ka miru i očuvanju vekov-nih dragocenih dostignuća. Sve-ti Sava je oplemenio dušu Srbije vrlinama izvornog hrišćanstva. Naučio je svoj narod šta je to ljubav, mirenje, praštanje, zna-nje, istinoljublje, čast, dostojan-stvo, ali i državnička mudrost i umeće upravljanja narodom. Treba li napominjati koliko je danas značajno da celim svo-jim bićem čuvamo svetu nam veru pravoslavnu, koja vaskr-sava na najdublji mogući način upravo ovde, na našim prosto-rima, u nama i oko nas. Možda ga, izazvani događajima današ-njeg vremena možemo smatrati za našeg savremenika, jer živi-mo u vreme kada nam njegove vrednosti predstavljaju neku vr-stu duhovnog svetionika u svim oblastima života. Srbija je da-nas, pa i mi u Subotici, na Sveto-savskom putu, jer spoznajemo da veština i znanje nisu sami po sebi ciljevi, već da moraju po-stojati radi boljeg života zajed-nice i pojedinca, a u skladu sa duhovnim vrednostima. Uspeo

je da pomiri naizgled nepomir-ljive stvari i da u harmoniju sta-vi rodoljublje i ljubav prema čo-večanstvu, istok i zapad, crkvu i državu, crkveni autoritet i slo-bodno stvaralaštvo i još mnogo toga. Tim putem koračamo i mi danas – rekao je gradonačelnik Bogdan Laban.

Laban je podsetio, da se u tom sudbonosnom vremenu, koje je pretilo pre rasulu nego sabiranju i napretku, na srpskoj istorijskoj sceni pojavio Sveti Sava, uvodeći Srpsku pravoslavnu crkvu i na-rod u zlatnu epohu Nemanjića, te da je to period kada je Srbija doživela politički, državni i kul-turni vrhunac.Prisutnim gosti-ma obratio se i Episkop mohački Isihije Rogić.

- Prenosim vam i blagoslov Episkopa bačkog Irineja. Obzirom da je u Subotici osno-van SKC „Sveti Sava”, nijedno drugo ime, ne može da bude pri-kladnije za naziv nekog kultur-nog centra. SJC „Sveti Sava” u Subotici već skoro trideset godi-na na ovim prostorima afirmi-še srpsku duhovnost i kulturu - rekao je Episkop mohački Isihi-je Rogić.

Itvorena je i izložba slika „Iza zida vremena”, autora Vasili-ja Dolovačkog, koji se zahva-lio na divnim rečima o njegovim slikama.

—Raduje me da posle 10 go-dina, Svetosavska nedelja po-činje otvaranjem izložbe mo-jih radova. Svojim slikama že-lim da vas pozovem na ponov-no viđenje. To zapravo znači da ako imate neku knjigu koju po-novo želite da pročitate, pred-stavu da ponovo u pozorištu po-gledate, pa evo i sliku koju želi-te ponovo da vidite, da ste dopr-li do suštine umetnosti, u ovom slučaju slikarstva - rekao je au-tor slika.

U okviru ovogodišnje “Sve-tosavske nedelje” u sredu je

predstavljena knjiga „Mojih 80 - Portreti” Matije Bećkovića, a u četvrtak knjiga Mira Vuksanovi-ća „Danonoćnik”. Večeras, 24. januara održaće se duhovna tri-bina na kojoj će biti predstavlje-na knjiga vladike bačkog Irine-ja „Tajna razlikovanja Božanske suštine i energije u Svetoj Tro-jici po svetome Marku Efeskom Evgeniku”.

Sutra je u 19 sati u SKC-u Mu-zički diptih - dela srpskih i ruskih

autora, a u nedelju će se održati Svetosavska akademija, na kojoj će učestvovati učenici Gimnazi-je „Svetozar Marković” i Mešovi-ti hor SKC „Sveti Sava”.

„Svetosavska nedelja” se zavr-šava u ponedeljak, 27. januara, Svetosavskim balom u restoranu „Spartak” na kome će nastupiti Slobodanka Stojiljković i sastav „Gipsy Rhapsody Band”.

A. Šiška

U Srpskom kulturnom centru Sveti Sava, gradonačelnik otvorio 28. Svetosavsku nedelju

Laban: Srbija je danas na Svetosavskom putu

Sveti Sava je oplemenio dušu Srbije, ljudskim, hrišćanskim i moralnim vrednostima, poručio gradonačelnik na otvaranju Svetosavske nedelje

U Srpskom kulturnom centru “Sve-

ti Sava” 21. januara otvorena je 28.

“Svetosavska nedelja”, a kulturno-

prosvetnu i duhovnu manifestaciju

otvorio je svečanim govorom grado-

načelnik Bogdan Laban. Sedmodnev-

ni program počeo je himnom Svetom

Savi, u izvođenju Mešovitog hora SKC

„Sveti Sava”

U Savremenoj galeriji Subotica

večeras promocija zbirke tekstova o

TERRI

Bela Duranci „Čudo u Kikindi”

• Bela Duranci:

Čudo u Kikindi –

promocija zbirke

tekstova o TERRI

U Savremenoj galeriji Suboti-ca će večeras 24. januara u 18 ča-sova biti održana promocija tek-stova o TERRI, autora Bele Du-rancija pod nazivom „Čudo u Kikindi“.

Zbirka sadrži tekstove koje je Duranci pisao od nastanka TERRE, 1982. godine do danas.

Centar za likovnu i primenje-nu umetnost TERRA je ustanova kulture u Kikindi. U svojoj osno-vi ovaj Centar ima dva segmen-ta – organizovanje Internacio-nalnog vajarskog simpozijuma u terakoti i organizaciju i prire-đivanje izložbi. Gosti TERRE bili su mnogi ugledni umetnici iz ze-mlje i inostranstva.

Gosti večeri biće Bela Duranci, istoričar umetnosti i autor publi-kacije i Zdenko Štricki, autor foto-grafija nastalih u TERRI. Modera-tor večeri biće Miroslav Jovančić, kustos SGSU. N.H.K.

NOVE društvo 3Broj 15024. januar 2020.

izlaze nedeljno

IZDAVAČ: NOVE SUBOTIČKE NOVINE d.o.o.Društvo za novinsko - izdavačku delatnost

Subotica, Maksima Gorkog 8, tel: 024/553-042

Matični broj: 21255947, PIB: 109859609

Direktor, glavni i odgovorni urednik:Vlado Tomić dipl. ecc. tel: 553-529 (direktor@subotickenovine.rs), (urednik@subotickenovine.rs);

Zamenik gl. i odg. urednikaNada Harminc Karanovićtel: 552-859

Redakcija - novinari: tel: 553-042;

Alana Šiška, Miodrag Radojčin, Nikola Stantić, Milutin Mitrić, Biljana Vučković, Bojan Nikolić, Milutin Mitrić

Karikaturista:Milenko Kosanovićtel: 064/386-3435(mkcartoons@gmail.com)

Tehnički urednik: Robert Kiš (tehnicki@gmail.com)

Marketing: tel: 553—914, e-mail: marketing@subotickenovine.rs

Oglasi i čitulje: tel: 553-805(oglasi@subotickenovine.rs)

Štampa: „Štamparija Borba” A.D. Kosovska 26, Beograd

CIP: Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд ISSN 2560-3655 = Nove subotičke novine COBISS.SR-ID 22996660

www.subotickenovine.rsinfo@subotickenovine.rs

NOVE

CENA NOVIH SUBOTIČKIH NOVINAU PRETPLATI:

6 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU2.080 dinara + poštanski troškovi

6 MESECI ZA INOSTRANSTVO1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA INOSTRANSTVO 2.080 dinara + poštanski troškovi

Kosanović

Svi znamo onu pesmu „Kada pad-ne prvi sneg...“, ali sneg ove zime još čekamo. Fotografi ja je da nas podseti na prošlu godinu, koja isto tako nije bila nešto snegovita, pa se i biciklističkom stazom na Sombor-skom putu moglo voziti „po crnom“.

Zimska služba je i ove sezone poverena fi rmi „Ekstra auto-tran-sport“ iz Vrbasa, koja je dužna da održava 240 km gradskih i pri-gradskih saobraćajnica, 100.000 kvadrata pešačkih i 35.000 kva-drata biciklističkih staza.

Ali, šta je sa javnim površinama koje nisu u programu održava-nja? Prema Odluci o čišćenju i uklanjanju snega i leda na teritori-ji grada Subotice, i mi u tom pogledu imamo obaveze, pa možemo da budemo i kažnjeni ako ih ne ispunimo! Pošto je „ponavljanje majka učenja“, nije na odmet još jednom podsetiti na član 15a:

Uklanjanje snega i leda sa površina javnih namena, ukoliko po-vršina nije obuhvaćena Planom zimskog održavanja upravljača opštinskih puteva i ulica, i sa površina u javnom korišćenju, dužni su da izvrše ili da organizuju:

- vlasnici i korisnici poslovnih zgrada i drugih objekata - sa tro-toara ispred i oko poslovnih zgrada i objekata;

- vlasnici i korisnici stambenih zgrada odnosno stanova i po-slovnih prostora u zgradi - sa prilazne komunikacije do istih;

- vlasnici porodične stambene zgrade u svojini građana, bez obzira da li stanuju u tim zgradama ili ne - sa trotoara ispred zgrade;

U slučaju poledice, trotoar se mora posuti odgovarajućim ma-terijalima odmah po nastanku poledice, a ako je poledica nastala noću, trotoar se mora posuti najkasnije do 6,00 časova ujutru.

Pravna i fi zička lica iz stava 3. ovog člana dužna su da sa kro-vova zgrada i oluka uklone sneg odnosno led koji predstavlja opa-snost za prolaznike ili korisnike zgrada vodeći pri tome računa da se obezbede prolaznici ili korisnici zgrade i da se ne oštete vazduš-ne instalacije i vodovi.

Iznos zaprećene kazne je 50.000 dok je za fi zička lica 5.000 dinara.

Tek toliko, da se zna. MR

Foto + rečKada padne prvi sneg...

Prelo je prilika da se ljudi oku-pe i provesele, pa je to i jedan od najposećenijih i dugo čekanih nacionalnih praznika Bunjevaca. Uz proslavu i dobru atmosferu, provlači se nit sećanja na bunje-vačke običaje, ali i važne istorij-ske činjenice koje svedoče o po-reklu i statusu Bunjevaca koga je ova zajednica, uprkos brojnim problemima, zadržala i danas.

Kako je to i običaj, prelo će biti održano na Marin, 2. feb-ruara, u restoranu „Spartak” u Subotici. Organizatori, Nacion-alni savet bunjevačke nacion-alne manjine i Ustanova kul-ture „Centar za kulturu Bunje-vaca”, pripremaju tradicionalni izbor najlepše preljske pesme, a biće izabrana i najlepša prel-ja. U toku su konkursi po oba pitanja, a zainteresovani za iz-bor preljske pesme mogu poslati svoj rad u zatvorenoj koverti, za-jedo sa šifrom, a u drugoj koverti treba dostaviti šifru, ime autora i broj telefona. Što se konkursa za najlepšu prelju tiče, prijava treba da sadrži ime i prezime, adresu, godinu rođenja, zan-imanje, broj telefona i kratku biografi ju kandidatkinje. Rok

za podnošenje prijava po oba konkursa je 30. januar, a prijave se mogu slati na adresu Centra za kulturu Bunjevaca, Trg cara Jovana Nenada 15/5. ističe Kata Kuntić, predsednica Odbora za kulturu u NSBNM.

U okviru Prela će biti organ-izovana i tradicionalna tom-bola, a prisutne će zabavlja-ti Tamburaški orkestar „Naša

tajna”, dok će gosti večeri biti Ta-mara Babić i Marko Križanović.

Početak proslave je u 19 sati, cena ulaznice, u kojoj je uključena večera i konzumaci-ja, iznosi 1.800 dinara, a infor-macije i rezervacije se mogu do-biti na telefone 024/551-604 i 060/759-0-003, radnim danima od 9 do 14 sati.

N. S.

Bunjevačka zajednica priprema se za obeležavanje nacionalnog praznika

Dan Velikog prela

Za prvi februar, subotu, u 19 sati, zakazano je petnaesto po redu „Bajmočko bunjevačko prelo”. Prepoznatljivo po dobroj zabavi, autentičnoj večeri – domaćoj krumpirači iz tepsije, ali i tomboli.

Kako najavljuju organizatori, koji obećavaju dobro gostoprimstvo, i ove godine goste na pre-lu očekuje prigodan kulturno-umetnički program, posle čega slede pesma i igra, uz neograničenu konzumaciju pića i nadaleko čuven zimski specijalitet.

Na ovaj način Bunjevački kulturni centar „Ba-jmok” priključuje se obeležavanju prvog u nizu na-cionalnih praznika bunjevačke nacionalne zajed-nice „Dan Velikog prela”.

Cina karte ostala je nepromenjena u odnosu na prošlu godinu i iznosi 1.300 dinara, a ulaznice se mogu kupiti u prostorijama Mesne zajednice „Ba-jmok”, a informacije se mogu dobiti i na broj tele-fona 064/814-34-30.

N. S.

BKC „Bajmok” i ovog februara organizuje

„Bajmočko bunjevačko prelo”

U bunjevačkoj zajednici uveliko teku pripreme za obeležavanje jednog od četiri nacionalna praznika „Dana Velikog prela”. Biće to prilika da se Bunjevci okupe, da obeleže Prelo, ali i da se sete prvog Velikog bunjevačkog prela održanog 1879. godine.

NOVEobrazovanje/socijala4 Broj 15024. januar 2020.

PORODICA ZUROVAC USELILA SE U SVOJ NOVI DOM

Hercegovci pomogli zemljaku da sagradi kuću

● Nakon tri decenije bez krova nad glavom,

u novi život kreću sa prinovom Mihajlom

Četvoročlana porodica Deja-na Zurovca je tri decenije provela bez sopstvenog krova na glavom. U vihoru rata u Bosni i Hercegovi-ni, porodica Zurovac ostala je bez svog imetka u Mostaru što ih je nateralo da krenu u beg u neizve-snu budućnost. Nakon brojnih se-obi od Podgorice do Novoga Sada, Zurovci su svoju budućnost pro-našli u Subotici, a za vikend i ko-načno su dobili svoj dom zahva-ljujući humanosti ljudi iz Zaviča-noj udruženja Hercegovina i sta-novnika Subotice.

Kuću, u Mesnoj zajednici Zor-ka, koju su mu dodelili grad Su-botica i Komesarijat za izbegla lica Dejan je uspeo da renovira i sre-di uz pomoć svojih zemljaka iz Za-vičajnog udruženja Hercegovina. Oni su prikupljali donacije među članstvom i obezbedili neophodna sredstva i građevinski materijal za izgradnju nove kuće. Zurovci su dobili poptuno nov i namešten dom u koji su se uselili sa malim Mihajlom koji je sredinom prošle godine došao kao najlepši božji dar nakon svih muka koje su preživeli.

Po dobijanju ključeva novog doma, Dejan Zurovac je istakao da je presrećan kao i da je malo reći hvala svim ljudima koji su mu pomo-gli da se konačno skući.

„ Osećaj je neopisiv, jer u nešto svoje ulazite i posebno jer su vam to drugi napravili tako da je osećaj zaista neopisiv. Od rata nismo ima-li svoj dom, u međuvremenu smo se selili, borili ali eto u Subotici smo se snašli i zahvaljujući zemljacima i svih ljudima dobre volje, napra-vili svoj dom. Super se osećam, zaista ne znam kako da opišem ovaj osećaj. Teško bih dom sagradio ovako brzo da nije bilo pomoći do-brih ljudi.“

Predsednik Zavičajnog udruženja Hercegovina Dragoslav Andrić nije krio svoje zadovoljstvo, što su uspešno realizovali akciju pomoći porodici Dejana Zurovca, i što su uz pomoć svojih članova ali i stanov-nika Subotice doprineli da svojim zemljacima obezbede siguran dom.

„ Dočekali smo da se naš Dejan useli u svoj dom i sada ima uslo-ve da on i njegova porodica žive normalno. Inicijativa pomoći Deja-nu pokrenuta je odmah posle Dana udruženja prethodne godine i za kratko vreme smo uspeli da ovu kuću privedemo nameni i da se poro-dica Zurovac useli u svoj dom. Mi smo uspeli kao jedna neprofitna or-ganizacija da izguramo ovako značajan projekat do kraja i hvala na-šim članovima i svim građanima Subotice koji su učestvovali u ovoj humanitarnoj akciji. Ljudi su pomagali finansijski, donirali su građe-vinski materijal a mnogi su pomogli i svojim radom.“ objašnjava Dra-goslav Andrić, predsednik Zavičajnog udruženja Hercegovina.

B. Nikolić

Od kada je 27. Januara 1994. godine osnovna škola „25.maj“ u Aleksandrovu promenila ime u „Sveti Sava“, ta osnovnoškolska ustanova na taj dan slavi Dan škole, ali i školsku slavu u spo-men na prvog srpskog prosveti-telja Rastka Nemanjića, Svetog Savu.

Tako će biti i ove godine, a učenici s nastavnicima već pri-premaju prigodan program, kaže direktor škole Novica Pavlović.

Jedna od važnih aktivnosti te obrazovne ustanove, po čemu je poznata među drugim školama, je da je prva i do nedavno i je-dina u Subotici, koja učestvu-je u Erazmus+programu Evrop-ske unije. To je program koji je namenjen finansiranju projeka-ta, partnerstava, događaja i mo-bilnosti u oblasti obrazovanja i obuka, mladih i sporta, kaže za Subotičke direkto škole Novica Pavlović.

U okviru tog projekta su to-kom 2017. i 2018. godine realizo-vane posete osnovnim školama u Zagrebu, Firenci i Ljubljani.

„Tokom tih poseta nastavnici su imali priliku da razmene isku-stva sa svojim kolegama iz ino-stranstva, a neka od novosteče-nih znanja i da primene u nasta-vi. Učešće škole u ovom progra-mu podržala je lokalna samou-prava, a sa jednom osnovnom školom iz Ljubljane, OŠ “Sve-ti Sava” potpisala je i protokol o saradnji, pa ove dve partnerske škole zajedno konkurišu za pro-jekte. Ove godine subotička ško-la očekuje uzvratnu posetu na-stavnika iz Ljubljane”, ističe di-rektor Pavlović i naglašava i sa-radnju sa osnovnom školom iz Segedina.

Lepa iskustva na zajedničkim projektima

Takođe, već nekoliko godina traje zajednička saradnja na pro-jektima i sa OŠ „Arany János“ iz Oroma. Ovu saradnju pomaže pokrajinski sekretarijat za obra-zovanje, a prednosti ove sarad-nje su i to što deca tokom sport-skih aktivnosti, kojima obično završavaju radionice, od svojih vršnjaka uče mađarski jezik, dok se đaci škole iz Oroma na ovaj način bolje upoznaju sa srpskim jezikom.

„Zajednički projekti su jako lepa iskustva”, ističe Pavlović i s ponosom naglašava izuzetno do-bru saradnju s lokalnom samou-pravom i sa kancelarijom za lo-kalni ekonomski razvoj i sekreta-rom Božidrakom Golubović.

Ova subotička škola je za po-slednje 3 godine, dobila pre-ko 20 miliona dinara od grad-skih i pokrajinskih vlasti za ra-dove na školi. Trenutno u ško-li postoji mogućnost za internet konekciju, školska zgrada u Bi-kovu je potpuno renovirana, a u zgradi glavne škole je promenje-na kompletna drvanarija. Plani-ra se uređenje rukometnog tere-na, a i sala za fizičko vaspitanje je u potpunosti renovirana. Di-rektor škole Pavlović kaže, da u školi, uz pomoć lokalne samou-prave, za buduće radove već po-stoji potrebna projektno tehnič-ka dokumentacija.

U susret školskoj slavi

Škola u Aleksandrovu ima 546 učenika u 26 odeljenja, a u isturenom objektu škole na Bi-kovu, školu trenutno pohađa

36 učenika od 1 do 4 razreda, raspoređenih u 4 odeljenja. Ta-kođe, u školi u Gradu, postoji i produženi boravak.

Ono što ovu školu krasi su i brojne nagrade učenicima na okružnom, republičkom, opštin-skom i zonskom takmičenju, a đaci se ističu u pohvalama i na-gradama iz većine predmeta.

Na dan svetog Save, u školi će se održati i Akademija koju or-ganizuje profesor srpskog jezi-ka i književnosti doktor nauka Milanka Stankić, koja je i do-bitnica nagrade za najboljeg na-stavnika u bivšoj Jugoslaviji.

U programu svetosavske Aka-demije u ponedeljak će biti gosti i posetioci videti prikaz o znača-ju prosvetnog rada Svetog Save. Na kraju Akademije, predviđena je dodela diplome učenicima koji su nagrađeni i pohvaljeni.

Nela Skenderović

Sa dobrim rezultatima, u susret školskoj slavi

Škola „Sveti Sava“ stvara uzore i po programu EU

• Osnovna škola „Sveti Sava“ ove sedmice pri-prema proslavu školske slave, gde će istaći do-bre rezultate nastavničkog kadra i đaka, u škol-skim i u vannastavnim aktivnostima •Prva i do nedavno i jedina u Subotici, ta škola učestvuje u Erazmus+programu Evropske unije

Ova subotička • škola je za poslednje 3 godine, dobila preko 20 miliona dinara od gradskih i pokrajinskih vlasti za radove na školi.

Novica Pavlović

Ljudi su pomagali • finansijski, donirali su građevinski materijal a mnogi su pomogli i svojim radom

NOVE privreda 5Broj 15024. januar 2020.

www.pusin.rs

Pon. 08-16hUto. 10-18hSre. 08-17hČet. 13-18hPet. 08-14h

Skupština Subotice, krajem 2019. godine usvojila je najveći budžet u istoriji grada od 8,3 milijardi dinara. Analizirajući “gradsku kasu” za ovu godinu, posebno u oči “upada” podatak da je priliv od poreza na zarade 10 odsto veći nego 2019. godine. Kad se porezu na zarade doda i porez na imovinu, dođe se do fantastičnih 4,56 milijardi dinara, što je za samo milijardu dinara manje od celokupnog budžeta za 2015. godinu.

Konstantan rast

Subotica je grad u kom je za kratak period otvoren veliki broj fabrika, ali je, kako kaže Dubravka Rodić, sekretar Sekretarijata za finansije u Gradskoj upra-vi, zahvaljujući gradonačelniku Bogda-nu Labanu, realizovan veliki broj kapitalnih projekata, koji su omogućili stvaranje dobrog ambijenta za ulaganje. Ona objašnjava da uvećanje prihoda od poreza na zarade i imo-vinu ukazuju da je u Subotici otvoren veliki broj novih radnih mesta, ali i da su izgrađeni novi stambeni i poslovni prostori.

„Grad Subotica konstantno u zadnjih 5 godina beleži rast u naplati poreza na doho-dak, dobit i kapitalne dobitke tako i rast os-tvarenih prihoda po osnovu drugih vrsta po-reza. Ono što je značajno jeste prihodovan-je poreza na zarade zaposlenih u našem gra-du, koji u ukupnoj strukturi svakog budžeta grada učestvuje sa skoro 40 odsto. Ovaj porez administrira Republička poreska uprava a od ukupnog naplaćenog poreza na teritoriji Gra-da 77 odsto pripada budžetu lokalne samou-prave. Moram ponoviti da je ovo najznačajniji izvor finansiranja na nivou lokalne samou-prave i on je u 2019. godini dostigao skoro 2,5 milijarde dinare ostvarenih prihoda na teri-toriji Grada. Unazad nekoliko godina ovaj us-tupljeni prihod beleži rast između 6 i 10 ods-to, dakle imamo konsantan rast koji možemo povezati sa dobrim poslovnim ambijentom i zapošljavanjem novih radnika u privredi.“

Dubravka Rodić dodaje da i porez na

imovinu takođe beleži rast kao i da su građani Subotice disciplovani u plaćanju svojih oba-veza prema državi i gradu. Prema njenim rečima, zahvaljujući tome porez na imovinu čini skoro 20 odsto budžeta lokalne samou-prave. Tokom 2019. godine grad je prihodovao 2,5 milijardi dinara poreza na dohodak, do-bit i kapitalne dobitke a 1,12 milijarde dinara naplaćeno je od poreza na imovinu što ukup-no iznosi nešto manje od 3,7 milijardi dina-ra na ime ova dva poreza za prethodnu godinu kada je budžet Grada iznosio oko 6,7 milijardi dinara. Stoga su gradske vlasti na osnovu ana-lize ostvarenja prihoda u prethodnom periodu i projektovanih makroekonomskih pokazatel-ja privrednih kretanja za naredni period, pro-jektovali budžet Subotice za tekuću godinu u iznosu od 8,3 milijardi dinara.

U kabinetu gradonačelnika smatraju da će se broj radnih mesta i prihoda grada Subo-tice dodatno uvećati kad bude završen akva park i spa centar na Paliću. To će, kako kažu, omogućiti dramatičan rast i razvoj ugostite-ljskog i turističkog sektora sa svim pratećim granama.

Podržati preduzetnike

Velika je stvar za grad i za njegov razvoj kada se u budžet slije toliko novca samo na ime poreza na zarade, ističe Milan Jerinkić predsednik Udruženja poslodavaca Suboti-ce i dodaje da veruje da bi taj iznos bio i veći

kada bi se mikro i malim preduzetnicima po-moglo na više načina.

“Postojeći rezultat je zaista za svaku pohvalu, i taj novac će se sigurno investirati u pobošljanje uslova u gradu. Sa druge strane verujem da bi taj rezultat dodatno unapredili mikro i mali preduzetnici ukoliko bi im omogućili subven-cije za zapošljavanje ili kredite neophodne za njihov dalji razvoj. Dakle kada bi na lokalnom nivou i njima olakšali poslovanje, pritom uman-jili im namete, siguran sam da bi imali dodatni

rast. Naš stav jeste da se na nivou države sman-ji aktuelni porez sa 62,5 % na oko 40 % , i to bi bila ogromna mera koja bi omogućila tzv. malim preduzetnicima lakše poslovanje i razvoje, a ne-mojte zanemariti činjenicu da takvih preduzet-nika ima dosta. Da sumiramo, očigledno ima-mo zdrave temelje i dobre rezultate, ali isto tako imamo i priliku da damo priliku malim privred-nicima da se razviju i doprinesu tim dobrim re-zultatima.” zaključio je Milan Jerinkić, pred-sednik Udruženja poslodavaca Subotice.

B. Nikolić

Poreski prihodi budžeta grada Subotica za period 2015. – 2019.

U milionima dinara

��������������������� ����� ����������

����������

�����

����������

�����

����������

�����

�����

����

�����

����� ����� ����� ����� ����� ������ ����� ������ ����� ������ �����

�����������������������

��������������������� ����� ����� ����� ������ ����� ������ ����� ������ �����

����������������� ��� ����� ������ ����� ������ ����� ������ ����� ����� �����

����������������� ��!� ��� ��� ������ ��� ������ ��� ����� ��� ����� ���

"��!�������� �� �� ������ �� ������ �� ����� �� ����� ��

„Vidite sa toli-kim prilivom sre-dstava sigurno možemo da podig-nemo nivo kvalite-ta života u našem gradu. Generalno ulaganjem u putnu i komunal-nu infrastrukturu na rubu grada i u prigradskim mesnim zajed-nicama, sigurno bi podigli kvali-tet života na viši nivo.“ izjavio je Dragan Nikolić iz Subotice.

„To su značajna sreds-tva sigurno, jer ako je samo od poreza na zara-de naplaćeno 2,5 milijardi dina-ra, to su zaista značajna sreds-tva za Suboticu. E sad ta sreds-tva će biti sigurno utrošena za projekte bitne za sve građane. Videćemo.“ istakao je Silard Baranji.

“Verujte mi nisam do sada razmišljao iako sam čuo za taj podatak. To je zaista pohvalno za grad, e sad sa tim sredstvima može se mnogo toga uraditi za poboljšanje kvaliteta života . Posla ima i oko pu-tne i komunalne infrastructure i ve-rujem da će lokalna samouprava to uložiti u projekte kako bi zadovolji-li zahteve građana.” dodao je Mla-den Grčić.

“Iskreno da vam kažem nisam pra-tio toliko vesti oko naplate poreza u gradu, ali mi je dra-go da čujem da su se poslodavci uozbiljili i da uredno izmiruju svoje obaveze. Podatak koji ste mi rekli za mene je mnogo novca, čak i za naš grad, e sad ako će se ta sredstva potrošiti u razvoj grada, to je onda pozitivno za sve.” rekao je Slavko Petrović.

O ovoj temi razgovarali smo i sa građanima. Anketirani Subotičani pozitivno su iznenađeni informacijom da zahvaljujući vi-sokoj stopi zaposlenosti, gradska kasa beleži priliv novca od poreza na zarade. Jednoglasni su u oceni da bi taj novac iskoristi-li za dalji razvoj grada i prigradskih naselja.

Kako komentarišete podatak da je prihod od poreza na zarade svake godine u porastu?

Otkrivamo kako je Subotica za četiri godine postala evropska investiciona meka

Nova radna mesta uvećala budžet za 900 miliona

Velika je stvar za grad • i za njegov razvoj kada se u budžet slije toliko novca samo na ime poreza na zarade. Postojeći rezultat je za svaku pohvalu Milan Jerinkić, predsednik Udruženja poslodavaca Subotice

Planirani priliv od poreza za 2020. godinu iz-

nosi preko 4,5 milijardi dinara, što je za samo

trista miliona manje od celokupnog budžeta za

2012. godinu, odnosno svega 12 odsto manje od

celokupnog budžeta za 2015. godinu

Milan Jerinkić Dubravka Rodić

● Pod lupom je su-

đenje dvojici mla-

dića koji su u mo-

tociklistička ode-

la zašili 112 hilja-

da evra od šver-

ca cigareta i nakon

hapšenja lagali da

pare nose kao po-

moć u poplavljeni

Obrenovac Među deset pravnosnažnih

predmeta, koje su izabrali Repu-bličko javno tužilaštvo, Tužilaš-tvo za organizovani kriminal i Viši sud u Beogradu, i koji su u Beogra-du predstavljeni Ekspertskoj misi-ji Evropske unije iz oblasti organi-zovanog kriminala i visoke korupci-je, našao se i predmet iz suda opšte nadležnosti u Subotici koji podseća na fi lmsku priču.

Radi se o krivičnom delu pranja novca i po oceni stručnjaka zani-mljiv je iz više aspekata.

Krijumčari.

Zahvaljujući postupajućem poli-cijskom službeniku, zatim sudiji Vi-šeg suda u Subotici Ivanu Bogo-savljevu i zameniku višeg javnog tužioca Branislavu Rankovu, jedan je od inače retkih predmeta krivičnog dela pranja novca, koji je prošao dvostepenost, dok su ostali bili završeni sporazumnim prizna-njem krivice te nije bilo komplet-nog postupka.

- Predsedavao sam Većem sudija

koje je tokom 2018. godine osudilo Nikolu V. iz Kuršumlije i Željka K. iz Ripnja, zbog krivičnog dela pranja novca, jer su prenosili novac u izno-su od 112.999 evra preko graničnog prelaza Horgoš, koji su prethod-no ostvarili krijumčareći cigarete u Francusku. Osuđeni su na kazne zatvora od dve i godinu i po dana, novčane kazne od po 100.000 dina-ra i oduzimanje novca, 112.999 evra i vozila – kaže sudija Ivan Bogosav-ljen, jedan od retkih koji je prošao međunarodnu obuku za rad na ko-ruptivnim predmetima i druge vr-ste kriminalnih dela.

Veliki ulov

Slučaj je u mnoštvu drugih iz-dvojilo i to što su počinioci otkrive-ni po posebnoj proceduri za otkri-vanje krivičnih dela. Praćena je te-lekomunikacija izvršilaca i predu-zete su i druge istražne specijalne metode. U sudu objašnjavaju, da će međunarodni eksperti, polica-jac, sudija i tužilac iz inostranstva, analizirati svih 10 predmeta i saop-štiće opšta zapažanja o tome koliko je Srbija napredovala u borbi protiv korupcije.

Posebno je slučaj obeležila odbrana.

- Oni su izneli iz zemlje cigare-te i uputili se u Francusku, ali tada nisu bili otkriveni. Otkriveni su tek u povratku. Na Horgošu su uhvaće-ni s novcem od cigareta koji su uši-li u motociklistička odela. Fingirali su da su išli na moto trke, a imali su i prikolicu, vozilo sa duplim dnom u kome su prilikom izlaska iz zemlje izneli cigarete. Njihova odbrana je

išla u pravcu da su novac name-nili za pomoć ugroženom licu od poplava, u Obrenovcu – kaže naš sagovornik.

Biznismen kao paravan

Sve to su potkrepili pričom o svedoku, koji im je navodno dao taj novac. Radi se o biznismenu koji ima benzinske pumpe i prodavnice što je bilo stavljeno u posebnu ana-lizu. Međutim, ocenjeno je kao ne-logično, jer se ni kod nas gotovina ne može tek tako uzeti, a kamoli u inostranstvu.

Interesatno je i što su počinioci u prvom krugu suđenja bili oslobođe-ni krivice, pošto je prethodni postu-pajući sudija prihvatio njihovu od-branu, da je novac bio pomoć za lice iz Obrenovca. Postupak je ipak vra-ćen na početak i sudija Bogosavljev ih je osudio.

Predmet je prošao žalbeni postu-pak i zahtev za zaštitu zakonitosti pred Vrhovnim kasacionim sudom, tako da je pravosnažno okončan.

V. K. B.

hronika6 Broj 15024. januar 2020.NOVE

Stomatološkaordinacija

beljenje zuba, bezmetalna cirkon kruna, mostovi, proteze

- dermarolleri, mezoterapija lica, hijaluronski fi leri

ESTETSKA STOMATOLOGIJA

ANTI-AGEING TRETMANI LICA

Subotica, Partizanskih baza br. 8tel: 024/544/335; 062/151-72-11 www.dentala.rs

Stravičan požar na Makovoj sedmici

Izgorela u kući čekajući ćerku da joj donese ručak

• Kada su policija i vatrogasci stigli na lice mesta, kuća je ličila na plamenu buktinju. Ibolji nije bilo pomoći. Zate-čena je mrtva u ugljenisanoj sobi. • U policiji smatraju da se nesrećna starica najverovatnije ugušila

Starica Ibolja T. pronađena je mrtva u kući koja je izgorela u po-žaru u j utarnjim satima, 17. januara. Devedesetjednogodišnja Ibolja, živela je sama na Makovoj sedmici, jednom dnevno ju je obilazila ćer-ka i donosila joj ručak.

Požar je prijavljen oko 7 sati i 30 minuta. Kada su policija i vatro-gasci stigli na lice mesta, kuća je ličila na plamenu buktinju. Vatro-gasci su vodenim topovima vrlo brzo lokalozovali požar.

Ibolji nije bilo pomoći. Zatečena je mrtva u ugljenisanoj sobi. U policiji smatraju da se nesrećna starica najverovatnije ugušila u gu-stom dimu.

„Starija osoba I.T.B. koja je imala 91 godinu, vlasnica je kuće u kojoj je izbio požar. Posle lokalizovanja vatre nađena je u prostoru kuće, bez znakova života”, potvrdili su za Subotičke novine u subo-tičkoj policiji.

Kako smo nezvanično saznali, požar se naglo proširio u kući. Ko-mšije kažu, da je nakon što je nađen leš žene, počelo da se spekuliše o uzroku smrti starice. Kažu da je žena živela sama, da se jedva kre-tala, da joj zdravlje nije bilo dobro, ali je obilazila kćer, donoseći joj svakodnevno ručak.

„Brinula je sama o sebi, ali nije nam baš jasno kako nije na vreme napustila kuću”, spekuliše se nezvanično u javnosti.

Navodno, požar su izazvale varnice iz kaljeve peći koje su kroz ne-zatvorena vrata peći, iskočile i zahvatile stari nameštaj, pa je soba naglo ispunjena dimom, kojeg se sirota žena nagutala, što je kako se pretpostavlja i usmrtilo. U sobi je potpuno igoreo krevet pored same peći, krevet je dogoreo do žica koje su bile vidljive a i ostalo pokućstvo.

Slučaj preminule starice je u nadležnosti Višeg javnog tužilaštva.Dan ranije, lokalizovan je još jedan požar u Subotici, u Kosovskoj

ulici, gde na sreću nije bilo smrtnog ishoda, ali se procenjuje da je po-žarom načinjena ogromna materijalna šteta.

Požar se nije proširio dalje od radionice, ali je izgorela čitava auto-mehaničarska radionica u kojoj je prema prvim nezvaničnim pretpo-stavkama, izgorelo oko 100 hiljada evra vredne opreme.

N.H.K.

Dvojica Subotičana uhapšeni zbog sumnje za trgovinu ljudima

Primoravali ženu na prostituciju, uzimali joj zarađeni novac!

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Subotici uhapsili su B. N. (1990) i M. L. (1995) iz Subotice, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo trgovina ljudima. Sumnja se da su oni, u prethodnom periodu, primoravali tridesetjednogodišnju ženu da se bavi prostitucijom i uzi-mali joj sav zarađeni novac. Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 časova nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni Višem javnom tužilaštvu u Subotici.

N.H.K.

Slučaj iz subotičke sudnice na međunarodnoj proveri

Pranje novca s Horgoša pred eskpertima EU

EU preporukeEkspertska misija EU iz

oblasti organizovanog kri-minala i visoke korupci-je održana je u Palati Srbije u Beogradu i to je bila dru-ga po redu, a prethodna na istu temu, organizovana je u decembru 2017. Radi se o zahtevu Evropske komi-sije i obavezama preuzetim u okviru pregovaračkih po-glavlja 23. i 24., u okviru ko-jih su eksperti sa nadležnim institucijama prošli kroz pre-poruke koje su date u izve-štaju, nakon održane misi-je 2017. godine, da bi ocenili napredak u ispunjavanju za-dataka i preporuke u vlada-vini prava.

Međunarodni • stručnjaci, policajac, sudija i tužilac iz inostranstva analiziraće 10 predmeta iz Srbije

NOVE grad 7Broj 15024. januar 2020.

Oranice kod Čantavira, iz-među autoputa i farme Keča-nović, danas su obična vojvo-đanska njiva na kojoj se zara-đuje teškom mukom. Za ma-nje od pe g godina ratari se ovde neće obogatiti na pšeni-ci, nego na vetru jer će italijan-ska kompanija „Fintel Energija group“ uložiti 700 miliona evra u vetropark sa 60 vetrogene-ratora i plaćaće zakup oranica. Subotičke novine prve su obiš-le lokaciju gde će biti realizova-na najveća strana investicija u Srbiji.

Dogovor evre donosi.

U Čantaviru vlada zlatna groznica otkad su italijanski

investitori najavili da će ratari-ma plaćati zakup za zemlju na kojoj će graditi vetropark. Pri-stanak da se na njihovoj zemlji podižu italijanske električne ve-trenjače dalo je 60 poljoprivred-nika. Potpisani su i ugovori. Po-sao s Italijanima sklopio je i Fe-renc Kečenović, koji investiciju ocenjuje pozitivnim događajem za selo.

„Trebalo bi puno da znači jer govorimo o novoj investiciji koja dolazi u naše selo i raduje me što će se jedna takva investici-ja realizovati i kod nas u Čanta-viru, a koliko sam čuo, biće oko 60 vetrogeneratora postavljeno, što nije malo. Prethodne godine su nas kontaktirali, objasnili su nam šta žele pa videćemo kada

će krenuti sa izgradnjom. Tre-nutno ne znam ni plan niti ka-kav će biti njihov tempo grad-nje, a rekli su nam da će to iz-graditi u roku od 4 do 5 godina. Ugovore sa nama su potpisali i rekli su da će ispoštovati svake godine da nam plate 500 evra u dinarskoj protivrednosti za iznajmljivanje dela zemljišta, a kada krene izgradnja ta cifra po-rašće na 1.000 evra i ugovor je potpisan za narednih 30 godina.

Dakle uzeće samo deo parcele, a mi možemo ostatak i dalje da koristimo za poljoprivredne ra-dove. Pozitivno je i to što ćemo dobiti i atarske puteve, nasute koji će biti održavani i koje i mi kao poljoprivrednici možemo da koristimo.“ istakao je Ferenc Kečenović, poljoprivrednik iz Čantavira.

Italijanski milioni nisu posvađali Čantavirce.

Srećnici čija će zemlja biti zakupljena inkasiraće solid-nu količinu novca. Prostom ra-čunicom se može izračunati da je minimalna zarada samo od iznajmljivanja zemljošta blizu 30.000 evra.

Zoltan Ladanji nije iznena-đen dolaskom Italijana. ističe da je Čantavir selo u kojem ve-tar stalno duva, stoga je logično da tu nikne vetropark.

„Pozitivna je vest za naše selo. Vidite u Čantaviru je uvek vetrovito vreme, pa zašto da to ne iskoristimo na pravi način? Smatram da bi se to moglo isko-risti za naše dobro. Mislim da će ova investicija itekako koristiti selu i pozitivno je da ćemo imati

tako značajno ulaganje u okolini našeg sela.“

Neda Cipo, stanovnica Viš-njevca, sela koje se nalazi u ne-posrednoj blizini Čantavira ve-ruje da će investicija doneti i nova radna mesta.

„Reakcije ljudi sa kojima sa razgovarala na ovu temu su po-zitivne. Znate, ljudi su dolazak Italijana i gradnju vetroparka lepo prihvatili jer smatraju da to treba da otvori i neka nova rad-na mesta. Sa druge strane, lju-di podržavaju sve što je čisto, a ovakva proizvodnja električne energije to svakako jeste.“

U korak s Evropom.

Vetroparkovi su sastavni deo

modernog zapada, koji je sa pro-izvodnjom električne energije putem snage vetra počeo pre 5 decenija, kaže Ferenc Buranj. On dodaje da mu je žao što nje-gova zemlja nije u delu sela gde će niknuti vetrogeneratori.

„Video sam putem interneta i negativne i pozitivne komentare. Ja se sećam kao mlad čovek sam pre 5 decenija putovao u Nemač-ku kod mojih roditelja, kad su te vetrenjače krenule da se prave u

zapadnim zemljama i šta u tome ima loše. Kad mogu oni, možemo i mi. Šteta samo što moja zemlja nije na toj strani Čantavira gde će biti postavljeni vetrogeneratori, jer bih i ja bez razmišljanja potpi-sao sa njima ugovor, jer su uslo-vi dobri. Smatram da je ovo pozi-tivno za Čantavir, jer ako Evropa 50 godina koristi te vetrogenera-tore, zašto ne bi i mi.“ zaključuje Ferenc Buranj.

Bojan Nikolić

30 hiljada evra • zaradiće u proseku ratari na čijim njivama će biti vetrogeneratori

60 stanovnika • Čantavira potpisalo je ugovore s italijanskim investitorima

700 miliona evra • biće uloženo u gradnju vetroparka snage 600 megavata

Energetska groznica trese Čantavir

Ceo život seju pšenicu a obogatiće se na vetru

Pristanak da se na njihovoj zemlji podižu italijanske • električne vetrenjače dalo je 60 poljoprivrednika. Potpisani su i ugovori. Subotičke novine prve su obišle lokaciju gde će biti

realizovana najveća strana investicija u Srbiji

Ljudi su dolazak • Italijana i gradnju vetroparka lepo prihvatili jer smatraju da će to otvoriti i neka nova radna mesta Nada Cipo, stanovnica Višnjevca

NOVEgrad8 Broj 15024. januar 2020.

Niko u Srbiji ne zna ko stoji iza in-formacija da su srpski gradovi, pa i Subotica, među najzagađenijima na planeti. Subotičku industriju izgradi-li su investitori iz Evropske unije pre-ma evropskim standardima i pravili-ma. Kompletna tehnologija je iz EU, kao i materijali za proizvodnju.

Ako se ne zna ko je autor istraživanja o zagađenosti, pozdano se zna da se kampanja vodi po mo-delu češke Nevladine organizacije Benkvoč (Bankwatch), sa sedištem u Pragu, čiji su članovi i saradnici i nekoliko organizacija iz Srbije i dur-gih država bivše Jugoslavije. Češki NVO od 1995. godine, od svog osni-vanja vodi kampanju za zatvaranje kompletne industrije uglja i termo-elektrana, na Balkanu, a stoje i iza akcija zabrane gradnje minihidroe-lektrana. Češki aktivisti i njihovi par-tneri, po sopstvenom priznanju, pre-dstavljaju grupu za pritisak koja treba da primora vlade balkanskih država da se odreknu uglja kao ključnog energetskog resursa i omoguće ma-sovnu gradnju fabrika na pelet i bri-ket, po tehnologiju tri proizvođača iz Evropske unije.

„ Naše sedište je u Pragu, Češka, ali naše osoblje je smešteno u kancelari-jama širom regiona. Radimo sa par-tnerskim organizacijama od Afrike

do Srednje Azije, nadgledamo javno finansirane projekte i promovišemo ekološki, socijalno i ekonomski održive alternative. Stručnost oso-blja omogućava Benkvoču da radi na širokom spektru pitanja, od zagađenja vazduha do prava na zemljište i donošenja EU odluka“, stoji na sajtu organizacije.

Bez relevatnih podataka

U agendi Benk voča su i lokalne toplane, koje bi morale u što skori-jem roku ivestiraju više deseticna mi-liona evra za prelazak s gasa i mazuta na biomasu, kao i da izdvoje još neko-liko stotina miliona dinara u ugradn-ju filtera, koje bi takođe nabavljali od nekoliko proizvođača iz Evrope.

Vest da je Energetska zajednica pokrenula istragu protiv Srbije, ob-javljena je bez pogovora kao smrtna presuda. Međutim, Subotičke novine su utvrdile da nije u pitanju zvaničan stav Evropske unije, te Energetska za-jednica kao parainstitucionalno telo sa sedištem u Beču, nema nijedno re-levantno istraživanje, već je svoj stav zasnovala na podacima Benk voča.

Subotičke novine su podatke o zagađenosti vazduha, i procedurama merenja zatržile od svih nadležnih institucija. Odgovori koje smo dobili ukazuju da vazduh u Subotici nije ni blizu nivoa zagađenosti koji se navo-di poslednjih meseci.

Dve tačke kontrole

Iako se Subotica našla na nekim tabelama prekomerne zagađenosti, odmah posle Be-ograda i još nekoliko gradova u

Srbiji, većina podataka ukazuje da aerozagađenje ne ugrožava Subotičane.

U Ministarstvu zaštite životne sre-dine Republike Srbije kažu da je pro-blem sa kvalitetom vazduha vrlo složen i da mere prevazilaze nadležnosti i mogućnosti lokalnih samouprava.

- Problem zagađenja vazduha traje duži niz godina. On je naročito izražen u zimskim mesecima, zbog određenih mikroklimatskih uslo-va, temperaturnih inverzija. Gra-dska uprava Grada Subotice done-la je Program kontrole kvaliteta va-zduha na subotičkoj teritoriji, koji se godišnje usaglašava sa podaci-ma Ministarstva zaštite životne sre-dine, u skladu sa Zakonom. Monito-ring u lokalnoj mreži mernih mes-ta se vrši preko ovlašćenog pravnog lica Zavoda za javno zdravlje Subo-tica - rečeno nam je u Ministarstvu za zaštitu životne sredine.

Krivi ugalj i drva

Iz Službe za zaštitu životne sredine i održivi razvoj Grada Subotice navo-de, da se prekoračenja u Subotici javl-jaju, po pravilu, najviše tokom trajan-ja grejne sezone, od oktobra do aprila, naročito onda kada su vremenski us-lovi takvi, da nema dovoljno strujanja vazduha, već zagađujuće materije os-taju u donjim slojevima atmosfere.

Podaci automatskog merenja potiču sa dve merne stanice. Prvu, automatsku, na raskrnici kod Nove opštine, postavio je Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, na raskrsnici kod Nove opštine, a druga Zavoda za zaštitu zdravlja se nalazi u dvorištu

male škole “Sonja Mariknović”, u bli-zini kvantaške pijace.

- Raspolažemo detaljnijim infor-macijama o mogućem štetnom de-jstvu suspendovanih čestica kao zagađivača na ljudsko zdravlje, a i o rezultatima merenja njihove koncen-tracije. Glavni izvor zagađujućih ma-terija u Subotici ne potiče od industri-je ili nekog “sa strane”, već prvenstve-no od grejanja i saobraćaja. Tu su i druge veoma štetne aktivnosti, spal-jivalnje žetvenih ostataka, spaljival-je smeća, loženje plastike i automo-bilskih guma, korišćenje neispravnih ložišta i drugo – kaže Žika Reh, šef Službe zaštitu životne sredine i održivi razvoj u lokalnoj samoupravi.

Milioni za bolji vazduh

Na obe lokacije merenja se oba-vljaju 24 sata dnevno tokom čitave godine. Rezultati s automatske sta-nice rezultati dostupni odmah, dok se na stanici u urbanoj zoni rezulta-ti su dostupni na mesečnom nivou.

- Cilj nam je da poboljšamo mo-nitoring u Gradu i dobijemo po-datke sa više mesta, na kojima se građani najčešće kreću i borave na otvorenom. U 2020. godini planira-no je postavljanje senzora za ispiti-vanje kvaliteta vazduha na tri nove lokacije, za šta su u budžetu plani-rana sredstva od 1.900.000 dina-ra“ kaže Reh, i dodaje da će lokaci-je budućih senzora za merenje za-gađenja vazduha biti određene, na-kon izrade Plana kvaliteta vazdu-ha i kratkoročnog akcionog plana čije se usvajanje očekuje u prvoj po-lovini godine, a Program monito-ringa u lokalnoj mreži usaglašava

se sa Agencijom za zaštitu životne sredine.

Prihvatljiv kvalitet

U subotičkom Zavodu za javno zdravlje ističu, da su prema njihovim podacima, u periodu od 13. do 20. ja-nuara, prema rezultatima sa automat-ske merne stanice Pokrajinskog sekre-tarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, srednje dnevne koncentracije suspendovanih čestica PM10 bile 13, 14, 16, i 17. januara ispod 50 g/m3, od-nosno ispod granične vrednosti za je-dan dan, (koja je propisana Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha).

- Vazduh je ovih dana, prema in-deksu kvaliteta vazduha SAQI_11, bio u klasi prihvatljiv Prethodna dva dana, kao i 15. januara srednje dnev-ne koncentracije PM10 čestica kretale između 50 – 75 - rekla nam je Mirja-na Bonić, magistar hemijskih nauka u subotičkom Zavodu za javno zdravlje. Alana Šiška

Veliko istraživanje Subotičkih novina o kvalitetu vazduha

Češki spin zatrovao subotičko nebo

● Paradoksalno, subotička industrija nikad nije bila modernija, a vazduh je postao zaga-đeniji nego ikad. Subotičke novine istraživale su kako je moguće da su sve fabrike izgradi-li investitori iz Evropske unije, po evropskim standardima, a da je zagađenje tako veliko

Iako se Subotica • našla na nekim tabelama prekomerne zagađenosti većina podataka ukazuje da aerozagađenje ne ugrožava Subotičane

Žika Reh

NOVE ljudi 9Broj 15024. januar 2020.

Dobrota grupe „Obrok za po-rodicu Subotica“ na društvenoj mreži „Fejsbuk, raširila se neve-rovatnom brzinom i za samo tri nedelje od kada postoje, pomo-gli su najmanje stotinu porodi-ca. Svaka od tih porodica ili po-jedinci dobili su ono što im je na-jpotrebnije, a to nije uvek obrok, pa se i sa povećanjem broja do-brotvora i onih kojima pomažu, povećava i broj stvari koje se daruju.

Ponekad nekome treba samo par namirnica, neko nema ap-solutno nijednu da bi spremio obrok, za neke je dopremljen nameštaj, oprema za bebe, peć, lekovi, garderoba, dečja obuća i još mnogo toga.

Veliki broj donatora

Koordinatore grupe od drugih humanitaraca izdvaja, što za cil-jnu grupu nisu izabrali ljude koji su primaoci socijalne pomoći, mada će i njima pomoći, ako za to postoji mogućnost, već su njihova ciljna grupa samohrani

roditelji, zaposleni kojima zara-da ne dotiče do sledeće plate, bo-lesni, stari, bračni parovi sa de-com koji su zapali u finansijsku krizu...

U grupi je skoro 3.000 članova i svako doprinosi na svoj način. Neko može da donira samo ki-logram šećera, ali i to za neko-ga može biti dovoljno i razlog za sreću. Jedino što nije prihva-tljivo u grupi „Obrok za poro-dicu“ je novac. Novac se ne do-nira, ali može biti uložen u pra-vom trenutku u nešto što neko-me nedostaje.

Spajanje ljudi

Iza projekta stoji Tija-na Mijović, Subotičanka koja živi u Novom Sadu. Ona je

administorka grupe „Obrok za porodicu Subotica“, a uz nju su Dana Radomirović i Josipa Rončević iz Subotice. Ideju su preuzele od Novosađanki, koje su istu grupu u svom gradu osno-vale pre više od godinu dana.

Tijana je pomagala Novosađa-nima, a sada iz Novog Sada ko-ordinira pomoć u svom rodnom gradu.

- Skupljamo namirnice, spa-jamo porodice, ako je nekom po-treban lek i to nabavimo. Za sva-ki problem pokušavamo da nađe-mo rešenje spajanjem ljudi. Cilj-na grupa su, pre svega, ljudi koji rade ali su podstanari, imaju bo-

lesno dete, oni su bolesni, nema-ju dovoljno novca i ne mogu da skrpe kraj sa krajem. Pomažemo penzionerima, samohranim ro-diteljima, deci, ako je neko upao u finansijsku krizu tu smo da po-guramo, ali ne novcem, niti pri-mamo novac, niti ga dajemo – kaže Tijana Mijović.

Pokriven ceo grad

U grupi, objašnjava, „nije za-garantovana pomoć doveka“, već se porodice mogu ispomagati po nekoliko meseci, s tim što se pri-oritet daje onima kojima je po-moć najpotrebnija u tom trenut-ku. Vodi se računa i o količini, da se ne bi dogodilo da neko dobi-je pet paketa, a neko da na jedan čeka mesec ili dva.

- Ljudi pomažu rado i mno-go. Nije bitna količina, svaka do-nacija je važna podjednako. Ako neko želi da pomogne novčano,

usmerimo ga šta da uradi. Tako smo predložili da se nekome kupe drva. Donator je drvari pla-tio, a mi smo ogrev poslali na adresu. Ne primamo novac, bit-ni su nam puni stomaci i zdravlje – kaže Tijana Mijović.

Ljudi iz ove grupi pomažu ne samo u gradskim već i svim pri-gradskim mesnim zajednicama. Podstakli su mnoge da samoi-nicijativno nastave da doniraju. Početkom januara organizovali su veliku akciju prikupljanja na-mirnica, a sledeća će biti održana u nedelju 2. februara, od 10 do 12 časova u Mesnoj zajednici „Gat“, u ulici Ruđera Boškovića.

Građani mogu doneti sve što žele da doniraju, a koordinatori će raspodeliti namirnice i doni-rane stvari. U prvoj akciji je istog dana više od 30 porodica dobi-lo razne namirnice, a zahvaljuju nam se ne samo oni , nego i ljudi koji daruju i pomažu.

V.K.B.

Subotični pokrenuli neverovatan humanitarni

projekat

Preko Fejsbuka

obezbedili hranu i lekove za sto

porodica

● Grupa „Obrok za porodicu Subotica“ pomaže samohranim roditeljima, stari-ma, bračnim parovima s decom koji su zapali u finansijsku krizu, radnicima s malom platom

Pomoć drugima, hrani

dušu A da je sreća nemerljiva

za sve koji učestvuje u ovom divnom poduhvatu govori i odgovor Tijane Mijović na pitanje kakav je osećaj po-magati ljudima.

- To jednostavno hrani dušu. Lepo spavam i svi ljudi koji pomažu mi kažu, da se bolje osećaju kada znaju da su nekome pomogli. Novac dođe i prođe, a ovako smo si-gurni da smo nekoga nahra-nili. Ti ljudi se čak i mole za nas. Ima jako emotivnih tre-nutaka, mi ne tražimo ništa, ali ljudi su jako zahvalni, čak i darodavci, što su dobili mo-gućnost da pomažu.

Svaka donacija je • važna podjednako. Ako neko želi da pomogne novčano, usmerimo ga šta da uradi. Ne primamo novac, bitni su nam puni stomaci i zdravlje

NOVEreportaža10 Broj 15024. januar 2020.

Sooodaaaš!Sooooodaaaš, gr-melo je nekada subotičkim kal-drmama. I tako gotovo svakod-nevno, što i ne čudi jer je krajem 19. i početkom 20 veka u Subo-tici radilo nekoliko velikih proi-zvođača soda-vode. Fabrika so-da-vode „Johana“ vlasnika Josi-pa Helera u ulici Jovana Mikića, nekada je zapošljavala 20 rad-nika koji su dnevno proizvodi-li 3.500 flaša sode-vode. I tvor-nica „Peić Grga“ imala je dnevni kapacitet 10.000 flaša..Tada je u svakoj ulici na ćošku, bila po jed-na sodadžijska radnja. Nijedna kafanska noć u to vreme nije se mogla zamisliti bez sifona sode i flaše domaćeg vina, koji se „sme-šani najlakše piju“. Ovakvih sli-ka danas, nažalost više nema. Sodarski zanat je izumro, a ceo grad sa sodom vodom, danas op-služuje samo dva sodaša: Seba-stijan Macanka i Rudolf Toldi.

- Dok god ima tvdokornih lju-bitelja pravog špricera, i to onih „ladnih“ da se može prstom pisa-ti po čaši, po neki sodaš će ima-ti posla,- kaže Sebastijan Macan koji je od pradede Jožefa Berkeša nasledio sodarsku radnju „Ber-keš MC“. Dok je još deda radio

u našem kvartu bilo je 17 sodad-žijskih radnji a nedaleko odav-de i Fabrika soda-vode „Joha-na“. Dnevno se u Subotici i oko-lini prodavalo 20.000 sifona sa sodom vodom. I svi su tada imali posla. Danas, možemo slobodno reći da je mineralna voda ili kako

je neko zove „kisela voda“ otera-la sodaše u istoriju“.

Sirotinjski šampanjac

Retke su u Subotici kafane sa drvenim stolovima prekrive-ni kockastim stolnjacima, a veći-ni nas rođenih šezdesetih godina prošlog veka, ostala su u sećanju

trolitraški stakleni sifoni sa so-dom-vodom sa kojima smo pra-vili penušave špricere. Ljubitelji „sirotinjskog šampanjca“ kako su ovde zvali špricer, nekada su tač-no znali u kojoj birtiji koji šanker zna najbolje da napravi ovo piće. Samo iskusni konobari znali su da istovremeno jednom rukom toče vino u čašu a drugom „štr-ca“ iz sodaške određenu kiličinu sode-vode. Ovakvih slika danas nažalost, više nema, odavno ih je prekrila tama prošlosti.

- Kad sam počinjao ovaj posao,

Globalizacija na mikroplanu: Kako novi trendovi i diktati konzumerizma utiču na lokalne preduzetnike

Knjaz Miloš proterao sodu iz subotičkih kafanaU “zlatno doba” vinopija u Subotici i okolini se dnevno prodavalo 20.000 litara sode-vode a danas jedva 2.000 litara nedeljno. Sodarski zanat je izu-mro, a ceo grad sa sodom vodom, da-nas opslužuje samo dva sodaša: Se-bastijan Macanka i Rudolf Toldi

NE SOLIMO VINO

Postoji verovanje da je ra-zlike između špricera i gemi-šta u tome što se soda špri-ca u vino i tako se poboljša-va mešanja vina i vode, ali to nije tačno. Razlika je u he-mijskom sastavu kisele vode i soda vode.

Soda voda nema soli i mi-nerale u sebi i mešanjem sa vinom ne pojačava ki-selost već umiruje vino, a ukus vina ostaje neprome-njen. Kisela voda ima u sebi mnogo minerala i soli tako da sve to utiče na druge he-mijske reakcije u dodiru sa vinom. Krivac za povećani krvni pritisak je so i ne po-stoji nikakav razlog da soli-mo vina. Tako će vam reći mnogi ljubitelji pravog špri-cera kada im ponudite kiselu vodu umesto soda vode.

NOVE

sećam se da mi je deda prvo dao da čistim dvorište, posle dve, tri nedelje da perem sodaške boce, a tek kasnije, možda i posle godi-nu dana, dao svesku i olovku i re-kao da idem po ulicama i tražim mušterije,- priča nam Sebastijan Macanko. Nisam imao kud. Kre-nuo sam niz ulicu i kucao na sva-ka vrata. Otvorila su mi se jed-na, pa druga, treća vrata... Zapi-sivao sam ime svake mušterije u svesku i krug moji kupaca se po-većavao. Znam, da ih je u počet-ku bilo 46, a sad ih imam preko 1.000. Dve gajbe sam prvo nosio na biciklu, kasnije mi je trebala auto prikolica a onda i kamion. U to vreme, skoro da nije bilo kuće koja po podrumima, šupama i

tavanima nije imala po nekoliko starih sifona. Preživeli su mno-ga raščišćavanja po tavanma, jer su to predmeti koji imaju zna-čaj antikviteta. Neki su imali pe-čat proizvođača i zanimljiv olov-ni sifon“.

Piće koja “hvata” kad kreneš kući

Nešto drugačiju priču o svojim počecima proizvodnje soda-vode ima Rudolf Toldi, sodadžija.

- Kad sam pre desetak godina iz Kupusine kraj Sombora došao

u Suboticu da živim, nisam imao kod koga da naručim soda-vo-du,- priča Toldi. Požalio sam se drugovima u Senti i Segedinu,a oni su mi dali ideju da u gradu otvorim biznis sa soda-vodom. Pre dve godine počeo sam sa ra-dom i vidim da nisam pogrešio. Prve godine sa sodom-vodom snadbevao sam 350 domaćinsta-va a sada ih ima preko 900. Ne-deljno mušterijama nosimo so-da-vodu na kućni prag i litar i po košta 28 dinara. Od ovog bizni-sa ne može se obogatiti ali mogu pristojno da živim i moja dva

zaposlena radnika koji dobijaju redovnu platu“.

Nekada u starim subotičkim birtijama, vinopije su se delile na šriceraše, gemištaše i bevan-daše. Najviše se pio špricer (vino pomešano sa soda-vodom), ne-što manje gemišt(vino sa kise-lom vodom) a najmanje bevan-da (vino pomešano sa čistom vo-dom). Mlađe generacije ne pam-te to vreme i ne znaju šta je pravi šrpicer i kako se on zapravo pra-vi. Za razliku od gaziranih mine-ralnih voda, soda-voda nema soli i minerale u sebi i mešanjem sa

vinom ne pojačava kiselost već umiruje vino i kod vina zadržava svoj pravi ukus. To mi je nedav-no najbolje objasnio jedan stari subotički kelner rečima:“ to ti je isto kao kad bi u dizel motor si-pao običan benzin“.

Podela špricera

Stare vinopije kažu, da je naj-bolji špricer onaj od dva deci pa-lićkog rizlinga i deci sode vode. Nekada su sa sodom vodom pra-vili osvežavajuće sokove zvane „klakere“ a danas u mnogim su-botičkim kafićima sa sodom vo-dom prave razne koktele. Ne samo što špriceri leti gase žeđ, zimi su odlično piće koje ne „hva-ta“ dok sediš za stolom, već tek kad kreneš kući. To je po princi-pu: ti kreni ja ću te stići“.

U narodu do današnjeg dana ostale su dve večite enigme: „šta je starije, kokoška ili jaje“ i ona druga, kako se pravi špricer „da li se prvo sipa vino pa onda soda voda“. Kako je za kvalitet „bogo-hulnog” pića zvanog špricer, ne-obično važan odnos vode i vina, smislili su špriceraši razne nazive špricera: boemski, košeni, popla-šeni, božji, šoferski, profesorski, damski, dugi korak(hosulepeš), budalasti špricer itd. Imam još i francuski špriceri, koji se pravi tako što se čaša na stolu napuni vinom, a soda uštrca pod sto.

Milutin Mitrić

reportaža 11Broj 15024. januar 2020.

Globalizacija na mikroplanu: Kako novi trendovi i diktati konzumerizma utiču na lokalne preduzetnike

Knjaz Miloš proterao sodu iz subotičkih kafana

ANTIKVITETI

Na Paralelnom putu br.30, danas Jovana Miki-ća, Subotica je imala fabriku soda vode „Johana“. Zapo-šljavala je 20 radnika i dnev-no proizvodila 3.500 flaša sode-vode.

Aparate za proizvodnju sode vode, tada je u svojoj zanatskoj radnji proizvodio Imre Majhat. Dobro ocuva-na sodaška boca sa metal-nom glavom i staklom bez ogrebotina na aukcijama antikviteta danas vredi i do 1.000 eura.

NOVEgrad/kultura12 Broj 15024. januar 2020.

Prigodnoj svečanosti, uprili-čenoj tim povodom u Plavoj sali Gradske kuće, prisustvovala je zamenica gradonačelnika Timea Horvat, koja je istakla da je kra-jem oktobra raspisan Javni kon-kurs za finansiranje projekata u oblasti ostvarivanja javnog inte-resa putem organizovanja i odr-žavanja sajamskih manifestacija i izložbi za šta je iz budžeta grada opredeljeno 2,5 miliona dinara.

„Sredstva za finansiranje pro-jekata putem refundacije pred-viđena su za projekte orijenti-sane na ekonomsku, socijalnu i ekološku dimenziju u oblasti or-ganizovanja sajamskih manife-stacija u formi sajmova i izlož-bi, u vezi promovisanja organ-ske proizvodnje hrane, promo-visanja društvenog ujedinjenja,

povećavanje produktivnosti re-sursa kroz kreiranje uslova za zapošljavanje, uz uslov da ima-ju edukativni karakter. Za naš grad je veoma važno da imamo što više učesnika na sajamskim manifestacijama i izložbama, tim pre što su mnoge od njih prera-sle lokalni i regionalni karakter.“ istakla je Timea Horvat.

Projektne aktivnosti, doda-la je, realizovane su u periodu 1. maj – 31. oktobar 2019. go-dine na teritoriji grada Suboti-ce, maksimalni iznos koji se re-fundira po udruženju je 400.000 dinara, a udruženje, kao nosilac projekta, moglo je da konkuriše sa najviše jednim projektom.

Sredstva su dodeljena Udru-ženju za razvoj naselja peščar-ske visoravni Severne Bačke za

projekat „Severnobačko poselo“; Udruženju odgajivača golubo-va i živine iz Čantavira (Izložba sitnih životinja, golubova i ukra-snih ptica); Udruženju pčelara „Pčela“ iz Subotice (XXIII Dani pčelarstva); Udruženju za negu žena i trudnica „Anahitas“ („An-gel Dreams“ ekspo za bebe, trud-nice i porodice); Udruženju za razvoj zajednice Ludoš („Festival belog luka i dani sela na Ludo-šu“); Udruženju odgajivača svi-nja „Bajmok“ (IX Dani farmera); Udruženju „Terra’s“ („15. Među-narodni festival organskih proi-zvoda BIOFEST 2019.“); Udru-ženju „Ribarske večeri-Halásze-sték“ Palić (III Dani ribe); Udru-ženju „Vinski viteški red Sve-ti Trifun“ iz Bajmoka (III Među-narodni susret vinskih viteških

redova); Hrvatskom kulturno-prosvetnom društvu „Matija Gu-bec“ iz Tavankuta (IX Tavan-kutski festival voća i autohtonih

rukotvorina) i Udruženju Roža Šandor iz Hajdukova za organi-zaciju 51. Berbanskih dana na Hajdukovu. B.N.

Za sajamske manifestacije pravo na budžetska sredstva ostvarilo 11 registrovanih udruženja

Grad izdvojio 2,5 miliona dinara za podršku sajmova

Akoš Ujhelji i Timea Horvat

Član Gradskog veća zadužen za oblast privrede Akoš Uj-

helji uručio je ugovore za refundaciju sredstava za or-

ganizovanje i održavanje sajamskih manifestacija pred-

stavnicima 11 udruženja koja su to pravo ostvarili na

osnovu sprovedenog Javnog konkursa za finansiranje

projekata u oblasti ostvarivanja javnog interesa putem

organizovanja i održavanja sajamskih manifestacija i

izložbi u 2019. godini na teritoriji grada Subotice.

•Naučni skup projekta „Tragom zajedničke umet-ničke baštine”, organizo-van je u saradnji Gradskog muzeja iz Subotice i Muze-ja „Janoš Tornjaji”iz Hod-mezevašarhelja, u okvi-ru IPA projektaINTERREG - IPA CBB projekat Srbija-Mađarska

Stručna predavanja tematski

nazavna „ Tragom zajedničke umetničke baštine”, održana su 23. januara 2020.godine u Hod-mezevašarhelju, će je u Galeri-ji „Alfeldi” organizovana i poe-ta učesnika kroz ustanove kultu-re tog grda.

U okviru IPA programa, čiji su partneri Gradski muzej Su-botica i Reformatske zajedni-ce u Ujtemplomu iz Hodmeze-vašarhelja, krajem 2019. godine je realizovana izložba dva subo-tička umetnika, slikara Šandora

Olaha (1886–1966) i keramičar-keEdita Nemeš Fekete (1944), u Galeriji „Alfeldi” koja je otvo-rena do krajajanuara. Nasta-vak stručne saradnje će uslediti u Subotici tokom ove godine, a program su realizovali IPA pro-jekata INTERREG - IPA CBB projekat Srbija-Mađarska.

Dr Peter Mikloš direktor mu-zeja, profesor strukovnih studija mr Ištvan Hulo direktor Grad-skog muzeja u Subotici govo-rio je na skupu a pedavanja su održali dr Ana Baranji istori-čarka umetnosti, Muzeja istori-je muzike u Budimpešti: Savre-menik slikara Janoša Tornjaija – subotički slikar Šandor Olah, Žuža Panonhalmi keramičarka, dobitnica priznanja „Noemi Fe-renci“, zaslužna umetnica.

Bilo je reči o Simpozijumu keramike u Hodmezevašarhe-lju, a Tamara Kucor istoričarka umetnosti, Savremene galerija

Subotica govorila je na temu Pod krovom od keramike: Trijena-le keramike u subotičkomLikov-nom susretu (1968–2012).

Dr Olga K. Ninkov istoričarka

umetnosti, muzejska savetni-ca, iz Gradskog muzeja Subo-tica predstavila je temu „Likov-ne poveznice između Hodmeze-vašarhelja iSubotice , iznevši niz podataka o projektu i izložbi.

Učenici skupa su poseti-li ustanove kulture i crkve pod restauracijom, posetivši stal-nu postavku Galerije „Alfeldi” uz stručno vođenje Agneša Ke-piro. Galerija daje uvid u jednu od najznačajnijih likovnih zbir-ki regiona– posetioce očeku-je izložba Umetnost Alfelda, sa delima slikara Janoša Tornjaji-ja, opusom Menjherta Tota, te najznačajnijiradovi sa Jesenjih izložbi u Hodmezevašarhelju.Posetili su i Međunarodni cen-tar keramike, uz stručno vođe-nje Žuže Panonhalmi.

Sama zgrada je izgrađena 1882. godine kao osnovna škola, iz donacije Ferenca Kovača i Te-rezije Kiri. Godine 2013. je ovde

zvanično osnovan Međunarodni centar keramike u Hodmezeva-šarhelju.Kamen temeljac druge reformatske eklesije u gradu po-stavljen je 1792. godine od stra-ne Benjamina Senjija, čiju spo-men pesmu su smestili u vrh tornja. Crkva je izgrađena po projektu Boldižara Fišera.

„Prvo bogosluženje je u njoj održano 1796, a osvećena je 1799. Prilikuza početak obnove crkve dao je aktuelni IPA pro-jekat Tragom zajedničkeumet-ničke baštine. Poseta stalnoj ar-heološkoj i etnološkoj postav-ci, otvorenom depou, kao i te-matskim izložbama (Čuvar mu-zeja – izložba u spomen etno-grafui direktoru muzeja Lajo-šu Kišu, Omaž Janošu Tornjaji-ju)dragoceno je iskustvo sa ovog stručnog skupa ”, saznajemo od učesnika.

N.H.K.

INTERREG - IPA CBB projekat Srbija-Mađarska

TRAGOM ZAJEDNIČKE UMETNIČKE BAŠTINE

Dr Olga K. Ninkov

NOVE zdravstvo/društvo 13Broj 15024. januar 2020.

Lekari upozoravaju da sve više Su-botičana oboleva od crevnih infekcija. Među njima su najčešće infekcije dva-naestopalačnog, tankog i debelog creva. Helikobakterija je jedan od najčešćih iza-zivača bolesti.Lekari smatraju da je nere-dovno pranje ruku jedan od glavnih uzro-ka infekcija. Na našim rukama živi veli-ki broj bakterija. Pri rukovanju ili dodi-ru razlicitih predmeta (npr. rukohvati u autobusima, novčanice, kvake, kompju-terski miš), preko ruku u naš organizam unosimo oko 150 vrsta različitih opasnih mikroorganizama.

Crevne bakterije se mogu naći i u svim vrstama hrane – mesu i mesnim prerađe-vinama, mleku i mlečnim proizvodima, ali i na voću i povrću. - Uzročnika crevnih in-fekcija je mnogo. To mogu biti bakteri-je Salmonella, Helicobacter pylori, Shi-gella, Vibrio cholerae, Campilobacter je-juni, Yersinia enterocolitica, Escherichia coli, Vibrio parahaemolyticus, Clostridi-um difficile, Clostridium perfinges, Stap-hylococcus i druge. Takođe i virusi Rota-virusi, NorwaIk virusi, HIV, Coxackie, virusi hepatitisa A i E i drugi, protozoe Entamoeba histolitica, Biastocystis ho-minis, Giardia intestinalis, Balantidium coli - objašnjava dr Danijela Đorđe-vić, iz subotičkog Doma zdravlja.

Pazite šta jedete

Crevne zarazne bolesti, kaže doktorka Đorđević imaju sezonski karakter. Češće se javljaju tokom toplih meseci, a ređe tokom hladnih. Bolest se javlja u vidu

pojedinačnih slučajeva ili u vidu manjih ili većih epidemija.

Bolest se širi na različite načine. Mogu je prenositi ljudi, životinje, ili insekti.

Kada se ne poštuju striktni higijenski principi pripreme i distribucije hrane, infekcija je neizbežna. Naročito su pod-ložni kolektivi. Crevne infekcije se mogu preneti i prilikom kontakta sa životinja-ma. Domaće životinje je potrebno redov-no vakcinisati i redovno čistiti od crevnih parazita odgovarajucim preparatima.

Etiološka dijagnoza akutnih crevnih infekcija zasniva na izolaciji uzročnika iz stolice. Međutim, inicijalnu dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike. U veći-ni slučajeva, izgled stolice je dovoljan da se pretpostavi koji deo digestivnog trakta je zahvaćen infekcijom, pa se može zapo-četi kauzalna terapija, kažu lekari.

Širok spektar simptoma

Inkubacija kod crevnih zaraznih bole-sti se meri satima ili danima, ali se obič-no kreće od 4 sata do nekoliko dana.

- Crevne zarazne bolesti odlikuju se mučninom, povraćanjem, bolom u epi-gastrijumu i paraumbilikalno, učesta-lim prolivastim stolicama, povišenom telesnom temperaturom. Stolice su u po-četku kašaste, fekulentne a potom krva-vo-sluzave. Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, epidemioloških poda-taka, kliničke slike i laboratorijskih ispi-tivanja. Klinički nalaz crevnih zaraznih bolesti se vezuje za subjektivne smetnje bolesnika, a klinička dijagnoza se po-tvrđuje bakteriološkim, virusološkim,

parazitološkim, mikološkim pregledom stolice, krvi i serološkim testovima - kaže dr Đorđević.

Terapija crevnih zaraznih bolesti je kompleksna jer u sebi sadrži nadoknadu tečnosti i elektrolita, etiološku terapiju i dijetetski režim. Dijeta ima podjednak značaj kod akutne i hronične forme bole-sti. Nepoštovanje dijete je često uslov za prolongiranu bolest ili pojavu recidiva. Simptomatska terapija se daje u vidu antipiretika, dok analgetike treba dava-ti krajnje oprezno, tek kada se isključe drugi uzroci crevnih manifestacija.

A. Šiška

Kako prepoznati bakterijsku stomačnu infekciju

Kad zaboli stomak obavezno ići kod lekara

● Loša higijena ruku, kontamini-rana voda i hrana, kontakt sa za-raženim životinjama, najčešći su uzroci bolesti. ● Glavni simptomi su temperatura, povraćanje, dijareja, drhtavica

Crevne bakterije se • mogu naći i u svim vrstama hrane – mesu i mesnim prerađevinama, mleku i mlečnim proizvodima, ali i na voću i povrću

dr Danijela Đorđević

Subotičani su pokazali ogromno interesovanje za velika poklo-nička putovanja u manastir Tumane i Nimnik, pa već treća tura tu-rista i putnika iz Subotice 1. februara spremna je da krene u Tuma-ne, koje pohodi sve više ljudi iz čitave Srbije.

Subotička agencija Aleksandra Travel iz Subotice, zbog mnogo-brojnih poziva Subotičana i građana okolnih naselja, koji žele da dožive taj put kao duhovnu radost pohodeći manastir Tumane, or-ganizuje ponovo putovanje u taj manastir i manastir Nimnik u su-botu, 1. februara.

„Sa radošću organizujemo to putovanje, iako Agencija Aleksan-dra Travel već radi i ekskluzivna putovanja za Veneciju, organizo-vanja venčanja i druge vrste putovanja. Ipak, put u Tumane naši putnici, turisti ili ljudi koji žele da se obrate tamošnjim duhovni-cima, kako bi im pomogli u razrešenju nekih njihovih zdravstve-nih ili drugih dilema, ili koji žele molitvom da se obrate igumanu i sveštenstvu manastira Tumane, kao i Nimnik, mogu još uvek da se priključe grupi koja putuje preko Aleksandre Travel. Svako puto-vanje okuplja građane ispred bazena Prozivka, ujutro u 3 sata, a uz usputna stajanja oko osam sati stižu u olazak u manastira Tuma-ne. Povratak za Suboticu je oko 13 sati, uz fakultativno stajanje za kafu ili ručak!

Manastir Nimnik je sagrađen na moštima devojčice Nikoline, koju su Turci zaklali, jer im nije želela pokazati gde su monasi sa-krili zlato za vreme turskog zuluma. Od toga dana njene čudotvorne moći pomažu i leče sve one koji pristupe u molitvi i veri. Svedoče-nja kažu, da je devojčica dolazila u snove i pozivala da se dođe ma-nastir u manastir Nimnik. Agencija Aleksandra Travel, na Korzou u ulici Matije Korvina, ima bogato iskustvo ka ovakvim destinacija-ma, pa putnici u toku subotnjeg dana mogu da ispune svoja očeki-vanja od takvih pokloničkih putovanja.

Sve više Subotičana na pokloničkom putovanju u

manastire Tumane i Nimnik

ORL ambulante u bolnici -

rade Povodom informacija koje

su se pojavljivale u javnosti, da u subotičkoj Opštoj bolnici ne rade ORL ambulante, proveri-li smo u Upravi bolnice, o čemu se radi.

- Tačna informacija je da sve tri ORL ambulante rade, bez ikakvih problema. Pacijen-ti se javljaju prema zakazanim terminima, hitni slučajevi pri-maju se odmah, dakle radi se uobičajeno - potvrđeno je za naš list, iz Uprave Opšte bolni-ce Subotica.

A. Š.

NOVE

Osnovna poruka svim ženama povodom obeležavanja Evrop-ske nedelje prevencije raka grlića materice je da je to bolest koja se može sprečiti u fazi kada se rano otkrije.

- Tokom 2016. godine u Srbiji je registrovano 1.239 novoobo-lelih žena svih uzrasta od raka grlića materice, a tokom iste go-dine, 453 žene su umrle od te bo-lesti. Kada je reč o oboljevanju od raka grlića materice, Srbi-ja se nalazi na petom mestu u

Evropi, posle Letonije, Bosne i Hercegovine, Estonije i Molda-vije. Najznačajniji faktor rizi-ka za razvoj raka grlića mate-rice jeste polnoprenosiva infek-cija određenim tipovima huma-nog papiloma virusa, čak u 90 odsto slučajeva. Zbog toga se smatra da je najefikasnija mera primarne prevencije imunizaci-ja protiv humanog papiloma vi-rusa (HPV). Imunizacija ne is-ključuje potrebu za obavljanjem redovnih preventivnih pregleda,

uzimajući u obzir da postoje-će vakcine ne štite od svih tipo-va HPV, koji imaju visok onko-geni kapacitet. Važno je znati da se skoro svaki slučaj raka grlića materice može sprečiti. Dobro organizovani skrining progra-mi mogu da spreče i do 80% slu-čajeva raka grlića materice, ot-krivajući malignu degeneraciju ćelija u preinvazivnoj fazi - kaže dr Zorica V. Dragaš, specija-lista socijalne medicine iz subo-tičkog Zavoda za javno zdravlje.

Kao i svake godine, struč-no predavanje na temu karcino-ma grlića materice održano je u Srednjoj Ekonomskoj školi u Subotici.

A. Šiška

zdravstvo14 Broj 15024. januar 2020.

SAVETI ZA VAŠE ZDRAVLJEJelena Pavlović, pomoćnik direktora za

farmaceutske poslove “Apoteka Subotica”

Ishrana dijabetičara IIVrste namirnica i način pripreme - Os-

novu ishrane treba da čine namirnice bil-jnog porekla, naročito integralne žitarice, mahunarke, sirovo povrće u obliku salata i voće. Kombinujte hranu sa niskim kalo-rijskim indeksom sa onim koje imaju veći kalorijski indeks: npr. ovsene pahuljice i obrano mleko ili jogurt. Mleko i mlečni proizvodi su najjeftinije namirnice sa bo-gatim sadržajem belančevina životinjskog porekla. Ovi proizvodi mogu da zamene meso po izvoru belančevina, a jeftiniji su. Dozvoljena je upotreba svih vrsta mleka , a najbolje je obrano pošto sadrži manje ma-sti (2.8%, 1.6% ili 0.5%), a količina belančevina ostaje nepromenje-na. Mleko se može upotrebljavati “čisto” ili kao bela kafa ili mešavina mleka i čaja. Od mlečnih proizvoda su najkorisniji “mlađi” proizvo-di, pošto sadrže najviše belančevina (sir, kajmak, kačkavalj, skorup). Najbogatiji i najjeftiniji izvor belančevina je “švapski sir”. Svi krav-lji sirevi (kao i kravlje mleko) imaju prednost zbog manjeg sadržaja masnoće. Od industrijskih mlečnih prerađevina najkorisnije je upo-trebljavati one koji sadrže što manje masnoće (9 - 25%): kačkavalj, kisela i slatka pavlaka i dr. Jogurt, dijetalni voćni jogurt, acidofilno mleko i kefir imaju određenu prednost nad čistim mlekom. Upotrebu starih i zrelih sireva treba znatno ograničiti. Dijabetičar treba da ko-risti u toku dana oko pola litre mleka, jogurta i drugih mlečnih proi-zvoda, a u zavisnosti od korišćenja mesa i mesnih prerađevina. Meso i mesni proizvodi - Ovo su namirnice koje se koriste zbog bogatog sa-držaja belančevina. Skup su izvor belančevina, pa ih treba kombino-vati sa mlečnim proizvodima. Dijabetičari mogu da koriste sve vrste mesa, ali prednost imaju mlađa i nemasna mesa kao što su piletina i teletina. Dozvoljene su i ostale vrste mesa: govedina, konjsko meso, ćuretina, prasetina, ovčetina, jagnjetina. Iznutrice - ne više od dva puta mesečno - džigerica (prednost pileća), srce, bela džigerica (plu-ća). Izbegavati - od iznutrica: jezik, bubrege, bele bubrege, slezinu, mozak, divljač: zečetinu, srnetinu, svinjsko meso, perad (fazan, ja-rebica, patka, guska). Mesne prerađevine se koriste u što “čistijem” obliku, što sigurno garantuje manji sastojak masnoće. U ovom pogle-du prednost imaju: šunka (tzv. “praška”), sušeno meso, pršuta. Osta-le prerađevine sadrže više masnoće (parizer, mortadela, razne vrste salama, kobasica, viršli ili debrecina), pa ih treba izbegavati. Količi-na mesa upotrebljena u toku dana zavisi od sastava jelovnika (sadr-žaja i mlečnih proizvoda). Riba je namirnica koja predstavlja vrlo bo-gat izvor belančevina (nešto manje od mesa i sira), a ekonomičnija je za svakodnevnu upotrebu. Dijabetičar može da koristi sve vrste reč-nih riba (grgeč, pastrmka, smuđ, štuka, šaran i druge), morskih riba i školjki. Upotrebu girica i pojedinih vrsta ribe koje se uglavnom pri-premaju prženjem u dubokom ulju, ili su pohovane, treba izbegavati. Prerađevine od riba sadrže veliku primesu masnoća, pa ih treba ređe i obazrivo upotrebljavati i uvek obračunavati sa određenim sadrža-jem u dnevnom programu ishrane. Tekstovi se nalaze na sajtu www.apotekasubotica.rs

Zora Pavlović, viša medicinska sestra

BundevaSemenke bundeve poseduju dosta

ulja, etarskih ulja, vitamina E, selena, cinka , belančevine.Njene semenke is-poljavaju lekovito delovanje na mo-kraćnu bešiku. Jačaju zid bešike, vršeći njegovu adstringenciju (zatezanje zida). Provereno je da semenke povećavaju količinu izlučene mokraće,relaksirajući sfinkterni mišić bešike (regulator kontrolisanja mokrenja).Ovo je od posebne važnosti kod starijih muškaraca kod kojih su veoma česti znači benignog uvećanja prostate. Kod benignog uvećanja prostate važnu ulogu u terapiji igraju steroli, kojih ima dosta u ulju semenke, smanjujući otoke iritiranog tkiva prostate, uz relaksaciju njene glat-ke muskulature.

Ulje semenki ispoljava lekovito delovanje kod pojave glista. I to višestruko intenzivnije nego samo integralno seme. Sočni deo ploda bundeve, odnosno pravljenjem kompota od njega, ublažava nagone za povraćanjem trudnica, posebno u prvim mesecima trudnoće.

Nuspojave- nisu primećene kod primene bundeve i njenih semenki.

Akcija “Selu u poho-

de” nastavljena je

ove nedelje u mesnoj

zajednici Novi Grad.

I ovoga puta naiš-

la je na veliki od-

ziv sugrađana koji

su proveravali svoje

zdravlje.

Akciju sprovode Centar za promociju zdravlja Zavoda za javno zdravlje Subotica, Preven-tivni centar Doma zdravlja Subo-tica i Crveni krst. U izveštaju je navedeno da su otkrivena četiri nova dijabetičara, što je već po-stala sve više praksa na ovakvim

bazarima zdravlja. Povećanu te-lesnu masu imalo je 16 osoba, a građani su mogli dobiti podatke i o parametrima telesne kompo-zicije: procenat vode i masti, ko-ličina visceralne masti u telu, te-žina koštane mase, mišića i dru-gih tkiva,procenu konstituci-je i metaboličke starosti orga-nizma, kao i procenu bazalnog metabolizma.

Lekari su građane edukovali o pravilnoj ishrani, zdravom na-činu života, značaju navika i po-našanja u svakodnevnom životu. Preventivni centar Doma zdrav-lja Subotica obavio je merenja za 41 osobu. Povišen krvni pritisak je imalo 9 osoba povišen šećer 6 osoba, a holesterol u krvi 19 oso-ba .

A. Šiška

Održana još jedna akcija Selu u pohode u mesnoj zajednici Novi Grad

Četiri nova dijabetičara

Obeležavanje Evropske nedelje prevencije raka grlića materice od 20. do 26. januara

Srbija peta po oboljevanju u Evropi

Prva Evropska nedelja prevencije

raka grlića materice obeležena je još

2007. godine posle intervencije Inte-

resne grupe za rak grlića materice,

kada je Savet Evrope doneo Preporu-

ke o započinjanju Kampanje i obele-

ževanju tog značajnog zdravstvenog

datuma. Prepoznajući značaj kampa-

nje, Srbija već trinaesti put aktivno

učestvuje u njenom obeležavanju, u

cilju sprečavanja oboljevanja i umi-

ranja od tog karcinoma kod žena.

dr Zorica V. Dragaš

NOVE zdravstvo 15Broj 15024. januar 2020.

DENTAXSTOMATOLOŠKA ORDINACIJA

Dr Milan KosanovićDr Jelena Kosanović

Tel: 024/557-377 063/505-723

Radno vreme:Pon-čet.: 9-12h 17-19h

petak: 9-12h

Ulica Matije Korvina

br. 16

Rak debelog creva je drugi najče-šći zloćudni tumor u obolevanju i umi-ranju. Svake godine od ovog raka obo-li približno 4500, a umre više od 3000 ljudi u Srbiji.

Kolonoskopija se smatra metodom izbora u skriningu, tj. preventivnoj di-jagnostici karcinoma debelog creva, četvrtog po učestalosti i kod žena i kod mučkarca. Prema preporuci Američ-kog Kancerološkog Udruženja (Ameri-can Cancer Society) i muškarci i žene bi nakon pedesete godine života treba-lo da obavljaju kolonoskopski pregled na svakih 5 godina

Pregled bi trebalo raditi i ranije i če-šće u slučajevima kada postoje dodatni faktori rizika, kao što su:

• porodična istorija karcinoma de-belog creva ili adenomatoznih polipa kod srodnika u prvom kolenu srod-stva pre 60. godine ili kod dva srodni-ka u prvom kolenu u bilo kojoj život-noj dobi,

• porodica sa naslednim sindromi-ma kolorektalnog kancera, kao što su adenomatozni polipi,

• lična istorija karcinoma debelog creva ili adenomatoznih polipa

• lična istorija hronične infl amator-ne bolesti creva (Kronova bolest).

Kolonoskopija se primenjuje u slu-čajevima kada postoje rani znaci kar-cinoma, polipi, zapaljenje, čir ili krva-renje unutar debelog creva. To je dija-gnostička procedura kojom se, pomo-ću dugog, fl eksibilnog, cevastog optič-kog instrumenta (kolonoskopa) pre-gleda unutrašnjost debelog creva u njegovoj celokupnoj dužini, uključuju-ći i do 30 cm završnog dela tankog cre-va (terminalna ileoskopija).

Za kolonoskopski pregled je

neophodno sprovesti pripremu u cilju čišćenja creva, uzimanjem nekog lak-sativog sredstva (sredstva za čišćenje creva) 2 dana pre pregleda i sprovođe-njem propisane dijete, a na dan inter-vencije se ne sme ništa jesti piti. Tako-đe je potrebno obustaviti uzimanje ne-kih lekova po uputstvu lekara.

Za vreme kolonoskopije dobija se sedativ, lek koji pomaže u opuštanju i da se ne oseti bol. Negovo dejstvo može da se oseti i nakon pregleda, zbog čega je dobro imati pratnju za povratak kući. Mnogi spavaju za vreme pregleda, dok su drugi opušteni, udobno im je i obič-no nisu ni svesni samog pergleda.

Konforniji pregled uz anestezijuPregledi se mogu obaviti i uz laku

intravensku anesteziju, što je znatno konfornije za pacijenta. Kratkotrajno uspavljivanje blagim anestetikom vrši se uz stručni nadzor specijaliste ane-steziologa, a u svrhu bezbolnog obav-ljanja neugodnih pregleda (gastrosko-pije, kolonoskopije, rektosigmoidosko-pije). Za vreme i nakon pregleda pra-te se vitalni znaci: krvni pritisak, puls i nivo kiseonika u krvi.

Procedura kolonoskopije se izvo-di dok pacijent leži na levoj strani. Ko-lonoskop je fl eksibilna cev debljine

kažiprsta. Ima sočiva i izvor svetlo-sti koji lekaru omogućava pogled kroz sondu ili na ekran. Slika na TV monito-ru je višestruko uvećana, tako da lekar može da vidi i male promene tkiva.

Za vreme procedure lekar može da izvrši uzimanje malog uzorka tkiva biopsiju, koja predstavlja uzimanje uzorka tkiva za patohistološku analizu i izvodi se tokom endoskopskog pregle-da. Takođe, ako je potrebno može da ukloni polipe. Polipi su izrasline koje mogu da budu veličine od vrha olovke do nekoliko santimetara. Većina polipa je benigna (nije kancerogena). Među-tim, neki polipi mogu da postanu kan-cerogeni ako se razvijaju duži vremen-ski period. Zbog toga se nakon uklanja-nja šalju na patohistološko ispitivanje.

Njihovo uklanjanje ne boli jer unutraš-nji deo kolona nema nervne završetke i osećaj bola nije moguć.

Nakon procedure pacijent ostaje na posmatranju dok sedativi ne prestanu da deluju. Najčešća neprijatnost po-sle kolonoskopije je osećaj naduveno-sti i grčeva koja ubrzo prolazi. Većina pacijenata može da jede nakon proce-dure i da nastavi sa upotrebom lekova koje koristi.

Procedura je bezbedna i kompli-kacije su retke. Iako se mnogi pacijenti brinu da će im za vreme kolonoskopije biti neprijatno, većina je dobro toleriše i kasnije se dobro oseća.

Kolonoskopija je najbolja dijagno-stička metoda pregleda debelog creva jer omogućava najtačniji pregled cele sluzokože debelog creva. Zbog toga što je pored pregleda, moguće bezbol-no ukloniti polipe, kolonoskopija je u brojnim slučajevima i defi nitivna tera-pija. Pored tumorskih promena, pre-gledom se mogu otkriti i druge bole-sti creva.

Kolonoskopske preglede sa ili bez anestezije u Poliklinici Kuća Zdrav-lja obavlja dr Stojan Trkulja, gastro-enterolog i mogu se zakazati na broj 024557575 .

KOLONOSKOPIJA-PREVENTIVNA DIJAGNOSTIKA KARCINOMA DEBELOG CREVA

dr Stojan Trkulja subspecijalista gastroenterolog

Opšta bolnica Subotica ulazi u go-dinu investicija, gde će se po fazama kompletno rekonstruisati odelenja i sama zgrada. Jedno od odelenja u koje će se takođe ulagati biće i ode-lenje neurologije, koje je pored pluć-nog, sigurno jedno od “najstarijih” u bolnici. Ipak, i pored relativno loših uslova u kojima rade lekari i medi-cinsko osoblje na tom odelenju, pa-cijenti koji borave na hospitalizaciji, donose nam pohvalne priče o radu le-kara i kompletnog medicinskog tima tog odelenja. Jednu takvu priču, pre-nosi za Subotičke novine i naš sugra-đanin dr Stevan Sendi, stomatolog u

penziji, koji je 40 godina radio u su-botičkom Domu zdravlja.

Da život piše romane, govori i pri-ča dr Sendija koji se nedavno igrom slučaja, našao s “druge strane” medi-cinske stolice - kao pacijent. Donosi-mo vam zanimljivu ispovest dr Sen-dija, o iskustvu dok je nedavno ležao na odelenju neurologije u subotičkoj bolnici.

- Posle 40 godina karijere, postao sam pacijent. Doživeo sam moždani udar. Dugo vremena sam gubio rav-notežu, naginjao se na desnu stra-nu. I onda sam iznenada pao. Dos-peo sam u Hitnu pomoć subotičke

bolnice, gde su lekari kao i hitna eki-pa, bili na visini zadatka. U roku od dva sata sam se našao na odelenju neurologije i tamo sam proveo se-dam dana.

Danas, posle mesec dana, ja sam kod kuće, na nogama i bez štapa. E, to je jedan ogroman moj uspeh, zbog i želje da se oporavim, ali i kompletnog osoblja sa odelenja neurologije, koji-ma skidam kapu za profesionalnost i trud, obzirom da je poznato da rade u dosta lošim uslovima. Savetovali su me, davali terapiju, radio sam vež-be, oni su bukvalno uradili sve. Imao sam priliku da pratim kako rade le-kari, sestre, spremačice, kompletno odelenje. Nije se desilo da noću sestra spava, da vas ne obiđe, svaki dan se zna ko šta radi, dakle kompletno oso-blje i lekari su zajedno, tim za pohva-lu. Odelenje za neurologiju vam je kao da gledate “mrave radilice” - ispričao nam je naš sagovornik.

Dr Sendi još kaže da na odelenju dok je ležao, nisu ni jednog trena za-falili lekovi, infuzija, nema da morate da vičete : “sestro!”.

- Bilo je pacijenata koji su bili još u gorem stanju od