NOVE

Godina II • Broj 96 • 28. decembar 2018. • Cena: 40 dinara

9772560365004

ISS

N 2

56

0-3

65

5IS

SN

25

60

-36

55

U ovom broju novina poklanjamo tradicionalni

verski kalendarDOLGOZUNK SZOMBATON IS!

Radimo i subotom!

éve A pOLGáROK eGéSZSéGéNeK SZOLGáLATáBAN13Nikole Kujundžića br. 6

Lovci U dosLUhU s prirodom!

str 9w

Srećnanova godina

Grad

str 5

novogodišnji intervju sa

gradonačelnikom Bogdanom

Labanom

Srećnu novu godinu želi vam redakcija „novih subotičkih

novina”

grad2 Broj 9628. decembar 2018.

izlaze nedeljno

IZDAVAČ: NOVE SUBOTIČKE NOVINE d.o.o.Društvo za novinsko - izdavačku delatnost

Subotica, Maksima Gorkog 8, tel: 024/553-042

Matični broj: 21255947, PIB: 109859609

Direktor, glavni i odgovorni urednik:Vlado Tomić dipl. ecc. tel: 553-529 (direktor@subotickenovine.rs),

Glavni urednik: Lazarela Marjanov, tel: 552-859(urednik@subotickenovine.rs);

Zamenik urednika: Nada Harminc Karanović, tel: 553-042(harminc.nadica@gmail.com);

Redakcija - novinari: tel: 553-042;

Alana Šiška, Miodrag Radojčin, Nikola Stantić, Milutin Mitrić, Biljana Vučković, Jasna Tonković, Bojan Nikolić

Kolumnista:Milutin Mitrić,Karikaturista:Milenko Kosanović

Foto-reporter:Dejan Malagurski(photodejan@gmail.com)

Tehnički urednik: Robert Kiš (tehnicki@gmail.com)

Marketing: tel: 553—914, e-mail: marketing@subotickenovine.rs

Oglasi i čitulje: tel: 553-805(oglasi@subotickenovine.rs)

Štampa: „Grafoprodukt” d.o.o. Novi Sad, Desanke Maksimović 52;

CIP: Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд ISSN 2560-3655 = Nove subotičke novine COBISS.SR-ID 22996660

www.subotickenovine.rsinfo@subotickenovine.rs

NOVE

CENA NOVIH SUBOTIČKIH NOVINAU PRETPLATI:

6 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU2.080 dinara + poštanski troškovi

6 MESECI ZA INOSTRANSTVO1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA INOSTRANSTVO 2.080 dinara + poštanski troškovi

NOVE

Evo sada kad je na izdisaju, nekako mi žao ove stare 2018.godine. Nije bila Bog zna šta, ponajmanje lepa, ali ipak smo sa njom živeli trista šezdeset i pet dana i noći. Delili sa njom sve što smo imali, čak i ono što nismo. Zajed-no smo spavali u istoj posteljini, ujutro pili kafu i čitali novine. Žao mi je što je stara a i ona je nekada bila nova. Što je najgore, stari-la je na moje oči. Pratio sam njene bore i tro-me korake. I ne znam kome je bilo teže, njoj da živi sa nama ili nama da živimo u 2018. Ali eto, ipak smo nekako živeli.

I šta sada? Znači li to da više ne valja ova 2018., pa je zamenjujemo novom, mlađom i lepšom. To joj kao dođe hvala za sve dane po-trošene a često i uzalud proćardane sa nama. Kao čekamo novu, a već unapred znamo da će nam i ona ostariti. Kako jednom reče Duško Radović: „Nova godina će stići i onima koji je ne čekaju“. Lepo je čekati nešto u šta ste sigur-ni da će doći. U životu sam čekao razne stvari, a uvek su mi sigurno dolazile samo Nove godi-ne. I čvrsto sam odlučio da ovu 2019. nigde ne čekam. Neka ona već jednom, čeka mene.

Ako bi išta poželeo da se vrati od onih sta-rih godina, to bi svakako bile novogodišnje če-stitke. Zaista, gde je nestala ta magija, ta sit-nica kojoj smo se svi radovali. I oni što ih pišu i oni što čekaju da ih dobiju. Bože ko nam je ukrao tu čaroliju.

Letos kad sam boravio u zavičaju u roditelj-skoj kući u starinskom kredencu, negde u sa-mom ćošku, našao sam veliku svežanj požute-lih čestitki i pisama savijenih u tubu omota-nih gumicama od dunca, što smo ih, ja i moja braća i sestre roditeljima slali za Novu godinu i Božić. Sve su počinjale na isti način: „dragi tata i majko“. Mogu samo pretpostaviti, koli-ko im je srce bilo veliko, kad su čitali ova naša pisma i poruke za Novu godinu. Sećam se, se-damdesetih godina prošlog veka, služio sam vojni rok daleko od kuće. Moji vršnjaci najbo-lje znaju šta je pismo ili čestitka značila vojni-ku. Možete samo zamisliti, kako sam se ose-ćao jednog lepog vojničkog dana, kada je ćata na poligonu delio poštu i pročitao dvadeset puta moje ime! E, sad to uporediti sa ovim

vremenom, kada malo ko i ide u vojsku, a i da ide, šta sada znači vojniku koji dobije dvade-set SMS poruka i lajkova. Ništa! Novo vreme i SMS-ove poruke, odnele su nam i dušu. Neke poruke po ko zna gde smišljenom šablonu ša-ljemo u svemir, kako bi se odbile od putuju-ćeg satelila i sručile u mehaničku igračku zva-nu „ajfon“. Titrajuća slova na malom disple-ju ne mogu zameniti želje ispisane vlastitom rukom na lično izabranoj sličici spakovanoj u koverat, zalepljen svojim jezikom s markicom prilepljenom DNK pljuvačkom pošiljaoca.

Bože, kako je to bio divan ritual. Desetak dana pred Novu godinu, pravili smo spiskove, rodbine, kumova i prijatelja kojima je valjalo napisati i poslati ovu čaroliju. Tabanali bi po-tom, čini mi se kilometrima, a zapravo je sve bilo na koji minut od stana u ulici Borisa Ki-driča, gde su nas na sklepanim drvenim tezga-ma pokrivenim najlonom čekala poređane no-vogodišnje čestitke. Sećate li se tih divnih le-denih motiva seoskih kuća zavejanih snegom s dimom iz odžaka i toplim prozorima koji su nam budili setu u mislima kao da gledamo svo-ju kuću negde na selu u zavičaju. I onda pola-ko, korak po korak, po spisku, kakva čestitka kome priliči stalno razbrajajući da nismo koga izostavili? Oni u familiji koji su imali krasno-pis bili su zaduženi da pišu najbližoj rodbini i kumovima, a moje je bilo da otpišem onim "manje" važnima, jer moj rukopis bilo je teš-ko dešifrovati. Neke čestitke, voljenim osoba-ma, stavljali bi u bele koverte, poljubili usna-ma namazanim karminom ili bi ispod imena primaoca, crtali strelu koja probada srce.

Nestala je pisana reč. Nestala su pisma i če-stitke a sa njima i emocije. Eto, ovi praznici nam dolaze i odlaze, a poštar nam ništa rado-sno neće doneti. Dragi Bože, ako te ima, a svi kažu da si negde gore na nebu, molim te da nam vratiš one naše stare čestitke i pisma. Ha-kuj virusima ova današnja fejzbučenja, tvito-maniju, viberovanje, izguglavanje i b(r)log re-voluciju i vrati nam „našu čaroliju“ da se ima-mo čemu radovati pred ove praznike. Da nam praznici ne budu prazni.

Pomozi Bože, i srećna vam Nova godina!

Foto + reč

Još jedna godina je za nama u kojoj smo se bavili nekim sa-svim običnim-neobičnim prizorima i prilikama subotičkim, sve sa namerom da u onome što svaki dan vidimo i gledamo, a zapra-vo „ne vidimo“, otkrijemo upravo to – „obično-neobično“ i skre-nemo pažnju da postoji iako, možda, ne bi trebalo da postoji.

Naviknemo se, tako, pa nam je „normalno“ i ono što ne bi tre-balo da bude jer, Bože moj, to je tako bilo i pre godinu i dve, a biće, po svemu sudeći i još toliko, ako ne i mnogo duže. Zelena fontana se raspada – pa šta je tu novo i nesvakidašnje, ionako je „stara“ i ništa čudno da je prepuštena „zubu vremena“ da je krc-ka, parče po parče. Zaboravljamo da je, koliko juče, bila nova, i da je njen vek trajanja, meren decenijama, bio izuzetno kratak.

To je to staro-novo koje nam (ne) bode oči. Reklo bi se. A što se toga tiče, upadanja u oko, izostanak istog takvog efekta mo-gao bi da se registruje i nekoliko metara dalje, gde je podignu-to nešto sasvim novo – novi pozorišni zid, „go kao pištolj“, reče-no narodski.

„Lepota“ savremene arhitekture, „uklopljena“ o obnovljeni deo starog Pozorišta, svojim „svedenim površinama“ došla je do punog izražaja! Staklo i ostakle „klasične“ materijale da ne po-minjemo. „Ala ga je uklopio, svaka mu čast!“ – da parafraziramo Miju iz fi lma „Maratonci trče počasni krug“. Ostaje nam da se na-damo da ovde lipe neće doživeti sudbinu onih sa Korzoa i da će porasti visoko, visoko, da zaklone tu „lepotu“.

M.R.

U RETROVIZORU

Piše: Milutin Mitrić

Srećnanova!

Novo i staro-novo

Kosanović

NOVE grad 3Broj 9628. decembar 2018.

www.pusin.rs

Pon. 08-16hUto. 10-18hSre. 08-17hČet. 13-18hPet. 08-14h

Izložba slikau Bunjevačkoj maticiU petak 28. decembra, u 18 časova, u Bunjevačkoj matici (Korzo broj

8) održaće se izložba slika VI likovne kolonije Bunjevačke matice.

U radu kolonije učestvovovaće slikari/ke i umetnici/e u tehnici slame, koji su imali priliku da u predivnom okruženju traže inspiraciju.

Učesnici su: Ivan Šarčević, Josip Kler, Miodrag Vukić, Srećko Radulović, Miroslav Biuković, Šandor Turzai, Imre Kesegi, Žarko Đukić, Milan Uzelac, Karolj Terteli, Ivana Dulić, Ana Vukov, Olga Kiš, Ilonka Bogišić i Ma-rija Maričić.

Organizator manifestacije je Bunjevačka matica, a Likovna kolonija je održana u okviru projekta: Žene za isto-riju: Bunjevke i Srpkinje uz podršku grada Subotica. J. T.

Subotička lokal-

na samouprava

i Turistička or-

ganizacija gra-

da Subotice kao i

svake godine or-

ganizuju koncert

na Trgu slobode

i u Velikoj većnici

Gradske kuće za

svoje sugrađane

i goste koji ovim

povodom dođu u

Suboticu.

Danas, 28. decembra, sa po-četkom u 20 časova, u Velikoj većnici Gradske kuće ljubite-lji klasične muzike, kao i pret-hodnih godina moći će da uživa-ju u koncertu koji će nam prire-diti Subotički simfonijski orke-star. Za doček Nove godine na Trgu slobode, u ponedeljak, 31. decembra, sa početkom u 22 i 30 časova održaće se koncert rok grupe „Neverne bebe“, a trajanje koncerta predviđeno je do sat iza ponoći.

- Naravno kao i svake godi-ne i ovu 2019. dočekaćemo uz efektan vatromet i zvuke valcera kao što je to već godinama una-zad i praksa u Subotici. Tradici-onalni Zimski vašar „Winterfest“ biće otvoren i u toku novogodiš-nje noći. Što se tiče gastronom-ske ponude, ono što je dobro od

toga ne treba odustati, tako da će na nekoliko štandova na novo-godišnjem vašaru biti ponuđe-no građanima kuvano vino, šam-panjac, neka tradicionalna jela i druge vrste jela, tako da će biti za svakoga ponešto i po pitanju gastronomske ponude. Preduze-te su naravno sve mere bezbed-nosti tako da će gradski trg kao i svih prethodnih godina biti obez-beđen i ograđen i u tom ograđe-nom prostoru neće biti dozvolje-no unošenje metalne i staklene ambalaže i naravno neće biti do-zvoljena upotreba pirotehničkih sredstava – istakla je Jasmina Stevanović, koordinator Radne grupe za organizovanje proslave dočeka 2019. godine.

Tradicionalni koncert Su-botičkog simfonijskog orkestra otvoriće novogodišnji program.

- Na programu će biti Štrauso-ve kompozicije bez kojih se no-vogodišnji program ne može za-misliti, a pored toga imaćemo i neke novine. Solistkinja koncer-ta će biti Aleksandra Stanković, sopran, naša inače sugrađanka koja je završila srednju Muzičku školu u Subotici, potom Fakultet muzičkih umetnosti u Beogra-du, a koja trenutno živi i radi u Švajcarskoj. Dirigent or-kestra biće

Mikica Jeftić, on je inače dirigent opere u Novom Sadu, a koncert majstor biće Miloš Nikolić, di-rektor Subotičkog simfonijskog orkestra, čije ima obećava kva-litetnu muziku i prijatan provod koji želimo da pružimo i sada na-šim slušaocima – rekla je Kristi-na Mate iz Subotičkog simfonij-skog orkestra.

Centralni događaj jeste kon-cert grupe „Neverne bebe“, koja ove godine slavi 25 godina boga-te karijere, u toku kojih je ima-la više od 2.200 koncerata, što je itekako potvrda da će svi koji budu posetili koncert dobiti vr-hunski ugođaj po pitanja zabave, muzike i emocije.

- Mislim da je Subotica pri-rodan izbor da ove godine na-pravimo jedan fantastičan hepe-ning koji će biti uvod u neku lep-šu stvarnost 2019. godine da po-kušamo da doživimo svoju lič-nu katarzu i da tu noć jednostav-no budemo radosni i raspolože-

ni i da podelimo sve ono najlepše što

imamo i što no-simo u sebi. Svi-

raćemo sve s v o j e

najbolje pesme i najveće hitove, pozvao bih sve ljude da budu sa nama 31. decembra, da zajedno uži-vamo i da na-pravimo jedan od najvećih dočeka u zemlji – poručio je Mi- lan Đurđević, član grupe „Neverne bebe“.

Što se tiče samog dočeka i or-ganizacije proslave Nove godine Turistička organizacija grada Su-botice izdvojila je 4 miliona i 410 hiljada dinara.

- Novina u odnosu na prošlu godinu je da će se preostali deo karata, odnosno karte koje će se naći u slobodnoj prodaji, ove go-dine moći kupiti u Turističkoj or-ganizaciji. Prodaja karata će po-četi 26. decembra. 26. i 27. de-cembra Turistička organizacija će raditi od 8 do 14 časova, dok će 28. decembra, na dan koncer-ta, raditi produženo, od 8 do 18 časova. Karte će moći da se

kupe tako što će se uplatnice

podizati

u Turi-stičkoj or-g a n i z a c i -ji, a po sa-moj uplati i dokazu o upla-ti, radnici Turistič-ke organizacije iz-davaće karte sugra-đanima – rekao je

Aleksandar Meda-ković, direktor Tu-

rističke organizaci-je grada Subotice i član Radne grupe.

J. Tonković

U okviru novogodišnjeg programa održaće se dva velika koncerta, koncert klasične muzike Subotičkog simfonijskog orkestra i koncert grupe „Neverne bebe“

novogodišnji programnajbolje pesme i najveće hitove, pozvao bih sve

pravimo jedan od najvećih dočeka u najvećih dočeka u zemlji – poručio je Mi- lan

, član grupe „Neverne

Što se tiče samog dočeka i or-ganizacije proslave Nove godine Turistička organizacija grada Su-botice izdvojila je 4 miliona i 410

- Novina u odnosu na prošlu

u Turi-stičkoj or-g a n i z a c i -ji, a po sa-moj uplati i

NOVEgrad4 Broj 9628. decembar 2018.

Javno vodoprivredno pre-duzeće „Vode Vojvodine“ je u 2018. godini nastavilo za-početu razvojnu liniju na ja-čanju kapaciteta Vojvodi-ne za navodnjavanje. Pored navodnjavanja, nastavljeno je sa investicionim ulaganji-ma u zaštitu od voda, a zna-čajna sredstva, čak i iz me-đunarodnih fondova, obez-beđena su za Hidrosistem DTD.

U 2018. godini završeni su ra-dovi na osam od jedanaest pro-jekata iz prve faze Programa iz-gradnje sistema za navodnjava-nje u Vojvodini preko Abu Dabi fonda. Prva faza ukupno je vred-na 1,5 milijardi dinara i trebalo bi

da obezbedi navodnjavanje za još 37.000 ha zemljišta. U pripremi je druga faza, koja obuhvata 18 pro-jekata procenjene vrednosti 50,5 miliona evra, čime će se omogu-ćiti navodnjavanje na još blizu 70.000 ha, što je cilj za narednu godinu.

Ove godine značajno je investi-rano i u jačanje odbrambenih lini-ja u Vojvodini. Nastavljeni su rado-vi na sanaciji leve obale reke Save zoni arheološkog nalazišta Gomo-lava kod Hrtkovaca, vredni 315 mi-liona dinara, a započeti su i radovi na sanaciji leve obale reke Dunav u zoni Crpne stanice „Labudnjača“, vredni 159 miliona dinara.

Za redovno održavanje sistema za odvodnjavanje u 2018. godini izdvojeno je oko 1,132 milijarde

dinara, dok je za radove na kanal-skoj mreži iz ovogodišnjeg pro-grama sufinansiranja opredeljeno 350 miliona dinara.

Nastavljen je i veliki posao re-vitalizacije celog toka Velikog bač-kog kanala radovima na deoni-ci od Malog Stapara do Sombo-ra, vrednim oko 109 miliona dina-ra. Započeta je rekonstrukcija Cr-pne stanice „Bezdan II“, ključnog objekta za snabdevanje vodom bačkog dela DTD-a, vredna goto-vo 73 miliona dinara. Zahvaljuju-ći angažmanu JVP „Vode Vojvodi-ne“ u međunarodnim projektima, u 2018. godini započeti su i izu-zetno važni radovi na rekonstruk-ciji prevodnica Bezdan i Šebešfok kroz IPA program prekogranične saradnje Mađarska-Srbija, vredni

blizu 3,5 miliona evra. U narednoj godini “Vode Voj-

vodine” nastaviće aktivnosti da osnaže postojeće kapacitete i

unaprede vodne resusre Vojvodi-ne _ kaže se u saopštenju Službe za odnose sa javnošću JVP “Vode Vojvodine”. M. R.

Nedavno je na Pa-

liću položen ka-

men temeljac za

izgradnju Aqua

parka, wellne-

ss i spa sadržaja,

što je simbolično

označilo novi ži-

vot za palićki tu-

rizam. U dani-

ma za nama kroz

koje smo iščeki-

vali da jedna od

najvećih javnih

investicija u srp-

ski turizam ugle-

da svetlost dana,

iza kulisa su ra-

đeni brojni manji

projekti koji su za

cilj imali uređenje

Turističkog cen-

tra Palić i vraća-

nje njegovog sta-

rog sjaja.

Stoga je tokom 2017. i 2018. Preduzeće Park Palić investiralo preko 200 miliona dinara obez-beđenih kroz republičke i po-krajinske projekte za adaptaci-ju, uređenja i izgradnju sa ciljem da infrastrukturu podignu na viši nivo i spremno dočekaju vrednu investiciju koja se stidljivo najav-ljivala dugi niz godina.

„Sve što je urađeno u protekle dve godine, radili smo po zadat-ku Master plana i jednog i dru-gog. Vi znate da imamo Master plan usvojen 2006. godine koji je i dalje važi jer je priznat od stra-ne Ministarstva trgovine, turiz-ma i telekomunikacija a rađeno je i prema Programu ra-zvoja usvojenom 2015. godine. Oba dokumen-ta smatraju da sa jedne strane morate postoje-ću infrastrukturu dove-sti na jedan visok nivo a sa druge strane, mora-mo započeti nove inve-sticije.“ rekao je Nebojša Daraboš, direktor Park Palić.

Pored pomenute ob-nove postojeće turistič-ke infrastrukture i po-četka realizacije zajed-ničke investicije Repu-blike, Pokrajine i Grada, Master plan i Program razvoja turizma predvi-đaju i ulaganja privat-nog sektora, što je za Pa-lić u ovom trenutku veo-ma bitno.

„ Kako bi smo realizo-vali investicije privatnog sektora, mi smo morali mnogo toga da uradimo što je bilo u našoj moći. Nama je cilj da privučemo taj pri-vani kapital koji je svugde u sve-tu nosilac razvoja turizma. Nada-mo se da ćemo nakon svega uspe-ti da realizujemo nekoliko ozbilj-nih privatnih investicija sa mini-malno 150 soba, zdravstvenim i

spa centrom i kanalima proda-je iza kojih stoje velike kompa-nije iz sfere turizma.“objašnjava Nebojša Daraboš, direktor Park Palić.

Na obali Palićkog jezera ra-dilo se mnogo protekle dve go-dine, kako bi se promenio stari ambijent. Kako je istakla Ljubica Bertović, rukovodilac sektora za održavanje, investicije i razvoj u Park Paliću, prethodna i ova go-dina bila je ključna za Palić, sto-ga je pokrenuta obimna akcija iz-gradnje, rekonstrukcije i adapta-cije turističkih objekata, kako bi se realizovali dalji planovi za ra-zvoj turizma i destinacije.

Gledano kroz prizmu sredsta-va sva tri nivoa vlasti, Letnja po-zornica sa svim pratećim objek-tima je rekonstruisana i adapti-rana, a investirano je preko 25,5 miliona dinara, uređen je Veli-ki park izgradnjom novih staza i opremanjem kao i rekonstruk-cija istočnog krila Velike terase u iznosu od 77,7 miliona dinara,

rekonstruisana je pešačka sta-za kod Peščane plaže za šta je iz-dvojeno 8,55 miliona dinara, iz-građen je Sudijski toranj za ve-slače u iznosu od 2 miliona di-nara, dok je za prve dve faze re-konstrukcije mola na Muškom štrandu izdvojeno 12 miliona di-nara dok je u rekonstrukciju Ter-malnog bazena uloženo 14 milio-na dinara.

U toku su radovi na nastav-ku uređenja staza i mobilijara u Velikom parku za šta je izdvoje-no 55 miliona dinara, a radi se i dalje na Letnjoj pozornici gde se trenutno rekonstruiše prostor garderobe namenjen izvođači-ma, što je neophodno za održa-vanje brojnih manifestacija.

Pored brojnih realizovanih in-vesticija i radova i onih koji su u toku, Park Palić je pažnju posve-tio i redovnom održavanju Turi-stičkog centra sa ciljem da objek-te i mobilijar ne prepuste zubu vremena i time uruše novu sli-ku Palića.

„Tokom godine mnogo smo radili i na održavanju i obno-vi urbanog mobilijara i objeka-ta poverenih na staranje. Mo-žete da primetite da su rasveta, klupe, kante, dečja igrališta duž obale Lajoša Vermeša u Velikom parku ali i pored prometnih trasa

sređeni i ofarbani tokom cele go-dine. Takođe, brojni objekti bili su pod konstantnim uređe-njem kako bi mogli da ih stavi-mo u funkciju i iskoristimo nji-hovu namenu. Tako smo ove go-dine imali na Paliću i svečanu sednicu Vlade Republike Srbije zbog koje smo dosta toga uradili na sređivanju Velike terase kako bi smo mogli organizovati ovako značajan događaj za nas.“ istakla je Ljubica Bertović, rukovodilac sektora za održavanje, investici-je i razvoj u Park Paliću.

Za narednu godinu u pla-nu je nastavak izgradnja sta-za duž obale Lajoša Vermeša ali i poslednja faza potpune rekon-strukcije mola na Muškom štran-du koji bi pored Letnje pozornice mogao da postane drugi objekat na Paliću za održavanje određe-nih manifestacija.

Palić se pokrenuo, laganim i stidljivim koracima polako skre-će pažnju na sebe i menja uspa-vanu sliku koja ga je godinama obeležavala. Sa nastavkom inve-sticija i završetkom Aqua parka, u novu 2019. godinu u Park Pali-ću ulaze se sa daleko većim opti-mizmom i boljim raspoloženjem, sa željom da godine stagnacije zamene sa godinama uspeha.

B. Nikolić

Iz JVP „Vode Vojvodine“

Završena investiciona 2018. godina

Veliki broj manjih investicija realizovano je na Paliću tokom godine

godina ulaganja za godine uspeha

Radilo se i na podsistemu Tisa-Palić

Nebojša Daraboš, direktor Park Palić

NOVE grad 5Broj 9628. decembar 2018.

Kraj godine tradicionalno je rezervisan za sagledavan-je učinjenog u periodu od janu-ara pa kraja decembra, a najbol-ji sagovornik za poslednji broj Subotičkih novina u ovoj godi-ni je svakako gradonačelnik Su-botice Bogdan Laban. Na dogo-voreni intervju, gospodin Laban došao vidno raspoložen, jer je tokom nepunih 365 dana, zajed-no sa svojim timom uradio ogro-man posao za Suboticu. Mnogo toga je urađeno na unapređenju kvaliteta života u gradu, a mi smo za razgovor sa gradonačelnikom izdvojili teme koje su u godini za nama izazvale najviše pažnje.

Kada sagledamo godinu na izmaku, možemo je oce-niti kao veoma uspešnom za Suboticu. Realizovano je mnogo projekata kroz zajedničku saradnju Re-publike, Pokrajine i Gra-da. Kako vi ocenjujete 2018. godinu?

Mi smo uspeli da kroz različite projekte apliciramo kod Repu-blike i Pokrajine i da pokrenemo projekte od vitalnog značaja za Suboticu. Tokom ove godine ima-li smo ulaganje u pozorište, obi-laznicu, sportsku infrastruktu-ru, zdravstvo, obrazovanje a kao kruna svega je započinjane rado-va na izgradnji Aqua parka, well-ness i spa centra na Paliću. Dak-le sve smo to uspeli da uradimo u ovoj godini, ali su sredstva za to obezbeđena zahvaljujući Repu-blici i Pokrajini. I da odgovorim na vaše pitanje, posle svega mo-ram biti zadovoljan urađenim, jer smo pred sebe postavili vi-soke ciljeve, a evo na kraju go-dine možemo reći da smo ih i ostvarili.

Koliko je važna spome-nuta saradnja Subotice sa pokrajinskom i republičkom Vladom?

Sigurno je da bez pomoći republičke i pokrajinske Vla-de, ne bi mogli da nastavimo sa kapitalnim projektima koji su nažalost kroz decenije bili za-postavljeni. Subotica je posta-la poznata kao grad u kojem su započinjani veliki projekti ali ti isti nikada nisu završeni. Si-nergija na vertikali Republika-Pokrajina-Grad je dala rezulta-ta, i danas možemo da se pohva-limo da je za ovih dve i po godi-ne rada ove lokalne samouprave u Grad se slilo blizu tri milijardu dinara.

Ove godine ste realizova-li brojna ulaganja u zdravs-tvo, sport i obrazovanje. Šta je sve urađeno u proteklom periodu?

Ove godine smo imali veliku investiciju u izgradnji i puštanju u rad angio sale u Opštoj bolnici Subotica za šta su sredstva u visi-ni od 500.000 eura obezbeđena od Vlade AP Vojvodine na čemu sam im veoma zahvalan. Naš grad je tako posle Zrenjanina i Sombora dobio savremenu angio

salu, i siguran sam da uz kva-litetan stručni kadar kakav da-nas imamo u bolnici, nastavlja-mo sa ulaganjima u zdravstvo i znam da na ovome nećemo sta-ti. U toku je izrada projektno-tehničke dokumentacije koju su finansirali pokrajina i grad sa ukupno 26 miliona dinara i na-redne godine očekujemo radove u Opštoj bolnici Subotica za koje će biti odvojeno iz Republičkog budžeta preko 20 miliona evra. Istakao bi da je u ovih godinu i po dana za nama samo u bolničku opremu investirano oko 100 mi-liona dinara za rengene, skenere, ultrazvukove itd.

Kada govorimo o sportskoj in-frastrukturi, moramo istaći da je Grad zaista mnogo ulagao u sport. Gradski stadion je danas neprepoznatljiv u odnosu na pe-riod od pre dve godine, jer smo zahvaljujući ulaganjima obezbe-

dili prvo nove reflektore, a za-tim sredili prostorije i kao kru-nu svega dobili smo jedan mo-deran nov glavni teren sa novom atletskom stazom. Poslednja in-vesticija je plod sjajne saradnje sa republičkom i pokrajinskom Vladom, zahvaljujući kojom smo obezbedili 100 miliona dinara za potpuno novu drenažu i travu kao i atletsku stazu. Međutim mi tu nestajemo , jer smo uveliko u izradi projektno – tehničke doku-mentacije za potpunu rekons-trukciju tribina. Dakle postojeće tribine ćemo fazno rušiti i praviti nove, kako bi imali kapacitet od 8 do 10 hiljada sedećih mesta . Ako sagledamo činjenicu da je Gra-dski stadion izgrađen 1936. go-dine a poslednji put renoviran 42 godine kasnije, onda vidimo da 40 godina u njega praktično ništa nije ulagano. Dakle od sredine godine očekujem da se raspiše ja-vna nabavka, izabere novi izvođač radova i da se krene u izgradn-ju. Ta investicija je vrednosti od oko 10 miliona evra i taj novac biće obezbeđen iz republičkog budžeta, čime ćemo srediti ne samo tribine, već i prilazne pute-ve, parkinge i samim tim obezbe-diti bolje uslove za klubove i sve

naše građane. Dodao bih samo da smo

zahvaljujući dobroj saradn-ji sa Sportskim savezom Srbije i našim Davorom Štefanekom,ove godine uspeli da obezbedimo kli-matizaciju Hale sportova čime smo obezbedili bolje uslove spor-tistima za treninge i odigravan-je utakmica, a svakako i publi-ci koja rado posećuje sportske događaje u Hali „Dudova šuma“. Uspeli smo da obezbedimo nešto ranije i novi balon za Gradski ba-zen i to je dokaz da smo ozbiljno shvatili sve poslove oko obnove sportske infrastrukture. Nećemo stati, očekujem naredne godine povećanje budžeta za sport i da pomognemo još više našim klu-bovima, posebno klubovima u prigradskim naseljima.

Što se obrazovanja tiče ura-dila smo dva velika projekta a to su rekonstrukcija OŠ Sonja

Marinković u MZ Prozivka u iz-nosu od 50 miliona dinara, uradi-li smo rekonstrukciju Hemijsko-tehnološke škole u visini od 150 miliona dinara i još desetak os-novnih i srednjih škola u koje smo uložili blizu 200 miliona di-nara. I naredne godine nastavlja-mo sa ulaganjem u obrazovanje i gledaćemo da maksimalno po-dignemo uslove kako za učenike tako i za zaposlene.

Uspeli ste da pokrenete izgradnju obilaznice oko Su-botice, projekat koji je bez-malo tri decenije stajao u mestu. Koliko je bitan ovaj projekat za naš grad?

Hajde da krenemo ispočetka. Tokom leta 2016. godine imao sam sastanak sa tadašnjim di-rektorom Puteva Srbije gospo-dinom Dmitrom Đurovićem na temu obnove projekta izgradn-je tzv. „Y kraka“, za šta smo ubr-zo dobili podršku i od predsed-nika Srbije gospodina Aleksan-dra Vučića. Vrlo brzo smo kre-nuli u prvu fazu izgradnje i to tokom novembra 2016. godine i evo do danas smo uspeli da ura-dimo 12km obilaznice od petl-je Subotica jug na autoputu ko-ridoru 10, do Somborskog puta.

Obilaznica je od izuzetnog zna-čaja za naš grad, jer ćemo nje-nim završetkom izmestiti teret-ni saobraćaj iz centra grada a sa-mim tim sprečiti dalje zagađenje u gradu, uništavanje postojeće gradske saobraćajne infrastruk-ture a svakako povećati i bezbed-nost svih učesnika u saobraća-ju. Sada kada pogledam šta smo sve uradili, moram da istaknem da sam izuzetno sretan što smo otvorili ovu deonicu. Investicija je vredna 1,1 milijardu dinara, a prema projekciji budžeta Repu-blike za 2019. godinu obezbeđe-na su sredstva u visini od 1,4 mi-lijarde dinara. Sa tim sredstvima ćemo do kraja naredne godine završiti kompletan projekat čime ćemo spojiti GP Kelebija sa auto-putem E-75.

Druga kapitalna investi-cija koja je pokrenuta i koja od vitalnog značaja za razvoj

turizma, svakako je Aqua park, spa i wellness centar na Paliću? Kako vi vidite ovu investiciju?

Mi smo pre godinu, godinu i po dana obećali da ćemo pokre-nuti investiciju na Paliću, što smo nedavno i ostvarili. Postavili smo kamen temeljac za Aqua park sa spa i wellness sadržajima, sred-stva smo obezbedili zajedno sa republičkom i pokrajinskom vla-dom. Prva faza je vrednosti od oko 340 miliona dinara, a druga oko 750 miliona dinara, i očeku-jemo da do početka 2020. godi-ne imamo jedan moderan Aqua i wellnes centar koji će privući tu-riste i zadržati ih duže od jednog dana. Palić se godinama borio sa malim brojem noćenja, uprkos tome što imamo prirodu, tradici-ju ali nismo imali sadržaje. Stati-stika kaže da vikendom do 4000 naših državljana odlazi u banje u Mađarskoj, i mislim da ćemo je-dan deo uspeti zadržati ovde sa ponudom koju budemo imali po završetku izgradnje.

Dok budemo realizova-li započeti projekat, uporedo sa njim nastavićemo da investiramo u postojeće sadržaje koje Palić ima. Radićemo na popločavanju

Velikog parka u vrednosti od oko 50 miliona dinara, a takođe ima-mo i projekat sa KfW bankom u visini od 6,5 miliona evra. Očekujemo da u martu ili apri-lu krenemo sa izgradnjom ka-nalizacione mreže na Paliću gde ćemo sva domaćinstva priključiti na istu i tako sprečiti zagađivanje jezera Palić. Projekat predviđa ulaganje i u subotički prečistač, a takođe i izgradnju biciklističke i trim staze oko jezera. Bitno je istaći da smo na početku man-data zatekli situaciju u kojoj nije izvršena nijedna eksproprijacija zemljišta a danas smo na 80 ods-to urađenog posla, zahvaljujući između ostalog i građanima koji su shvatili da je u pitanju pro-jekat značajan za sve.

Razvojem Palića, podićemo Suboticu i njen region.

Nezaobilazna tema je i budžet grada. Kakva je prava

situacija sa budžetom i da li je stabilan?

Moram istaći da je budžet stabilan i želim da pohvalim građane da su veoma uredni u izmiri-vanju svojih obaveza. Mi ćemo kao i prethodne go-dine biti na oko 90 ods-to ostvarenja budžeta, što nije bila dosadašnja praksa. Ponosan sam na činjenicu da sve svoje oba-veze ispunjavamo na vre-me i da u poslednje vre-me nismo imali blokadu računa zbog neizmirivan-ja obaveza. Nismo ima-li nijedan dan kašnjenja prema zdravstvu, socijali, obrazovanju tako nismo kasnili ni sa isplatama za-rada, i normalno da inves-

ticije koje nas očekuju u sledećoj godini, automatski uvećavaju i gradski budžet. Mogu vam reći da će taj budžet za narednu godi-nu biti još veći u odnosu na ovu jer smo samo kroz druge transfe-re obezbedili 1,3 milijarde dinara zahvaljujući odvajanju Republike i Pokrajine.

Kada pogledate iza sebe , da li je ostalo nešto što ste zacrtali a niste stigli da ostvarite?

Gledao sam da ispunim sva obećanja i da sebi ne dopustim da nešto zaboravim. Građani Su-botice će na kraju odlučiti na os-novu toga ko je šta uradio u od-nosu na ono što je obećao i mis-lim da smo se maksimalno tru-dili da sve što pokrenemo i reali-zujemo u dogovorenom roku. Si-guran sam da možemo još bolje i trudićemo se da u narednom pe-riodu pokažemo građanima Su-botice na koji način se rukovo-dimo njihovim novcem, na koji način se upravlja ovim gradom i zbog čega su nam dali poveren-je, a to poverenje nije bilo malo. Poverenje prema ovoj struktu-ri vlasti je bilo ogromno i želja mi je da se građanima Subotice odužim na pravi način.

novogodišnji intervju sa gradonačelnikom Bogdanom Labanom

grad6 Broj 9628. decembar 2018.

NOVE

• Na jučerašnjoj

sednici Skupštine

Grada od 25 tača-

ka dnevnog reda,

ključna je bila

usvojena odluka o

budžetu Grada za

2019. godinu, koji

će, prema planu,

raspolagati sa

blizu osam mili-

jardi, što je goto-

vo 20 posto više

nego u prethod-

nim godinama.

Na jučerašnjoj Skupštini usvo-jeno je svih 25 tačaka dnevnog reda, uprkos neslaganju opozi-cije sa mnogim predlozima, po-sebno oko izmene programa više javnih i javno komunalnih pre-duzeća za ovu godinu.

Ipak ključna rasprava je vođe-na oko prve tačke dnevnog reda, budžeta za 2019. godinu, a Grad Subotica raspolagaće sa blizu osam milijardi dinara, tačnije 7,9 milijardi, kako je planirano, što je u odnosu na ranije godine i najveći iznos sredstava, pa se s razlogom očekuju i veća investi-ranja u započete investicije, u in-teresu građana.

„Ranijih godina investiranja nisu dosezala skoro do četvrtine obezbeđenih sredstava iz kase, pa se može oceniti da je interes građana postao prioritet i da će biti završeno ili nastavljeno sa radom na nekoliko najvećih ka-pitalnih investicija”, poruka je sa Skupštine.

Odbornici stranaka na vlasti diskutovali su sa velikim opti-mizmom oko činjenica iz usvoje-nog budžeta, navodeći argumen-te i obrazloženja, zašto je budžet stabilan i razvojni i šta građani mogu da očekuju u 2019. godini.

Gradonačelnik Bogdan La-ban je izneo konkretne činjeni-ce, ocenjujući da je u fokusu in-vestiranje u kapitalne projekte u 2019. godini.

„Budžet je razvojni, što argu-mentuju podaci da će više od 20 posto sredstava biti izdvojeno za

investiranja, i to između 24 i 25 procenata. Treba naglasiti da su ta uvećana budžetska sredstva u odnosu na ranije godine, plani-rana na konkretnim zalaganjima i naporima u protekle dve godi-ne, da se dovrše ili privedu kraju ključne investicije, od Velnes cen-tra na Paliću, do nastavka gradn-je Pozorišta, projekta sa KfV bankom. Oko 700 miliona dinara odobreno je za nastavak gradn-je Pozorišta, rekonstrukciju Ze-lene fontane, jer turisti očekuju lepo okruženje na Trgu, pored Pozorišta. Velnes centar će doves-ti na Palić i susede kod kojih sada Subotičani odlaze u turističke po-sete, jer je planiran moderan ban-jski centar. Za proširenje Bajskog groblja planirano je 98 miliona di-nara. Građane zanimaju i obrazo-vne i predškolse ustanove, u koje će takođe biti uložena značajna sredstva, kao i u sportske ob-jekte, a planiramo da ostvarenje

budžeta bude 90 ods-to, na čemu baziramo i procenu da smom spremili stabilan budžet za 2019. godi-nu ”, rekao je pored ostalog gradonačelnik Bogdan Laban.

On je naglasio da svi koji osporavaju ili iznose bojazan oko ostvarenja budžeta, mogu da uporede da su i ranija ostvaren-ja bila mnogo veća od prethodnih godina.

„Lično sam se zala-gao da Republika po-mogne oko najkrup-nijih investicija, po-sebno modernog SPA centra koji treba Su-botici, a kapacitet je planiran na oko 2500 ljudi. Želimo što više projekata da uradi-

mo, da turisti Suboticu i palić dožive kao moderan grad, a tre-ba naglasiti i da je za Ipsilon krak, obezbeđena milijarda i 400 mi-liona dinara, kao i da je polovina puta već otvorena, ostaje i druga polovina” istakao je pored osta-log Laban.

Nagel Janoš je rekao, da SVM zdušno podržava predloženi budžet, da su predloženi projekti i investiranja građanima obećani tokom izbora.

On je naveo više razvojnih projekata, na kojima je, kako je rekao i zasnovan razvojni budžet. „Pozorište će u 2019. godini doživeti veliki iskorak u gradnji, a u mandatu ove koalicije verujemo da će biti gotova zgrada Pozorišta. Banji Palić će biti vraćen stari sjaj, dok je projekat oko Velnes centra delom republički, za šta ima i ra-zloga, jer će to biti turistička po-nuda za građane čitave Srbije, rekao je Nagel, naglasivši da je

oko tri milijarde planirano samo za velike i značajne projekte, za biciklističku stazu koja će pove-zati građane i sa okolnim nasel-jima Mađarske, oko 40 miliona dinara za Zelenu fontanu i druge projekte.

Jožef Hužvar je podsetio da je Mastrplanom još predviđeno da stubovi razvoja budu turizam i poljoprivreda i da su očekivanja od poljoprivrede još veća, te da predviđena sredstva od 45 milio-na nisu dovoljna.

Dr Aleksandar Grubor je is-takao, da je budžet realno pla-niran, a prevashodno prati i sta-bilan rast investicionih planova čitave Srbije, koji je projektovan visokim procentualnim rastom.

Dr Grubor se složio sa Miros-lavom Milojevićem u oceni, da je budžet razvojni, jer i predviđenim kreditnim sredstvima obezbeđuje razvojne investicije.

„Štednja, racionalizaci-ja i ekonomično trošenjem budžetskih sredstava , u fokusu je planiranog budžeta za 2019. godi-nu” istakao je dr Grubor, dok su brojne kritike upućene na račun opozicionih stavova, da je budžet prenaduvan i da ga kritikuju pre-thodnici, koji nisu uspeli da os-tvare takve investicione projekte!

N. Harminc Karanović

Juče održana sednica Skupštine grada, odborni efikasno usvojili 25 tačaka dnevnog reda

Budžet je stabilan i razvojni, dovršava kapitalne investicije!

Odluke o taksama i planovima

Usvojene su i Odluke o izmenama Odluke o lokalnim komu-nalnim taksama, koje su uvećane, i odluka o donošenju General-nog urbanističkog plana Subotica-Palić do

2030. godine. Usvojena je i odluka o donošenju Plana de-taljne regulacije za deo prostora MZ “Zorka”severozapadno od Ulice Ferenca Bodrogvarija u Subotic, o izradi Plana ge-neralne regulacije za naselje Đurđin i Šupljak, odluka o izradi izmene dela Plana detaljne regulacije za deo prosto-ra oivičen ulicama Maksima Gorkog, Beogradski put, Blaška Rajića i Senćanski put u Subotici, odluka o o donošenju Iz-mene dela Plana detaljne regulacije centra gradaSubotice – zona I (blok "D") o izmenama i dopunama Odluke o zaštiti useva i zasada, poljoprivrednog zemljišta, poljskih puteva i kanala od poljske štete, kao i izmenama i dopunama Odluke o komunalnom redu. Donet je i Pravilnik o sredstvima za podsticanje Programa ili nedostajućih sredstava za finansi-ranje programa od javnog interesa , udruženja u oblasti hu-manitarnog i društvenog rada, koja se finansiraju iz budžeta Grada.

Ivanka Beoković, imenovana za

direktorku Doma zdravlja

Odbornici Skupštine us-vojili su rešenje o imeno-vanju dosadašnje v.d. di-rektorka Doma zdravlja Ivanke Beoković na funkci-ju direktorke, u narednom četvorogodišnjem mandatu.

Gradonačelnik Bogdan Laban

NOVE grad 7Broj 9628. decembar 2018.

U hotelu "Galleri-

ja" održana pri-

redba i dodela bo-

žićnih i novogo-

dišnjih paketića

mališana Predš-

kolske ustanove

"Naše nade", deci

sa invaliditetom.

Paketiće dobilo

40 mališana uz

Deda Mraza.

U atrijumu hotela "Galleri-ja", u četvrtak, 20. decembra, su za 40-toro dece, članova Mre-ža organizacija za pružanje po-moći osobama sa invaliditetom, deca iz Predškolske ustanove "Naše nade" darivali novogodiš-nje paketiće, uz kratku priredbu i Deda Mraza.

Franjo Ivković, menadžer Predškolske ustanove "Naše nade" rekao je da je ovo druga godina za redom kako se prakti-kuje akcija darivanja za decu sa invaliditetom.

- Poruka je da su deca sa po-sebnim potrebama, kao i sva druga. Naš vrtić je već 11 go-dina u funkciji, imamo lep broj dece, i dobar i stručan kadar, koji sa nama godinama veoma profesionalno sarađuju. To je takođe naš ponos, kao i huma-

nost kada možemo pomoći, kao što je to slučaj sa paketićima za decu sa invaliditetom - istakao je Ivković.

Mirjana Evetović, majka je ćerke Tijane sa usporenim psihomotornim razvojem. Ti-jana je i ove godine dobila svoj paketić.

- Iz iskustva koja su iza mene, mogu reći, da nam puno znači pažnja, poput ovog poklo-na. Međutim isto tako moram istaći, da su naša deca, još uvek

u nekoj "magli", jer nisu dovol-jno prihvaćena kao jednaka od strane sistema. I to je i poruka koju šaljemo sistemu i instituci-jama - kaže Evetović.

Suzana Skenderović, predsednik Udruženja "Autizam Subotica", i inicijator Mreže or-ganizacije za podršku osobama sa invaliditetom koja je ofor-mljena prošle godine u Subotici, takođe je majka dečaka sa autiz-mom Stefana. Suzana pohvalju-je svaku pomoć i podršku, koju dobijaju osobe sa invaliditetom i autizmom, ali i ukazuje na još uvek "goruće" probleme, s koji-ma se susreće ta grupacija dece.

- U Mreži ima 11 organizaci-

ja koju smo oformili prošle go-dine, da bi zajednički delova-li po posebnim problemima, jer smatramo da je to najbolji na-čin. Deci ovo mnogo znači, ima ih 40 iz raznih organizacija iz naše Mreže, a ko nije došao u hotel "Gallerija", ićiće po pake-tić na Beli Dvor za naredni Bo-žić, što je već tradicionalno. Za-hvalila bih se naravno vrtiću "Naše nade" jer su oni ove go-dine po drugi put organizova-li za našu decu dodelu paketića,

a saradnja nam je počela tako, što smo prošle godine na štan-du na Novogodišnjem vaša-ru, gde je "Autizam Subotica" kod Gradske kuće izlagao svo-je radove, dobio ponudu vrtića da nam izađu u susret i obra-duju naše mališane. Oduševlje-nje je obostrano. Međutim, i da-lje imamo problema naravno kada su u pitanju osobe sa inva-liditetom, jedan od njih je i dalje nerešen problem socijalne uslu-ge na teritoriji Grada, ličnog pratioca koji je plaćen 10.000, što jeste lepo u odnosu na dru-ge gradove koji ga nemaju, ali je još uvek nedovoljno, jer rodi-telji treba da rade da bi zaradi-li za svoju decu, da ih pošalju u školu. Naš grad je dakle dobar u odnosu na druge, ali je podrš-ka i dalje nedovoljna. To je veli-ki problem osoba sa invalidite-tom, a Mreža koju smo oformi-li, treba da bude spona sa siste-mom, kako bi rešavali ove pro-bleme. Verujte da imamo rodi-telje koji dođu i kažu "želim da dam dete u hraniteljsku poro-dicu, jer moram da radim, ne mogu da ga vodim u školu jer nemam podršku, odnosno re-šenu socijalnu uslugu", e to su ti životni problemi sa kojima se naši članovi susreću, a broj-ni su i drugi, srodni - rekla je Suzana.

Kako navode u Udruženju "Autizam Subotica", evidentan je i još uvek postojeći problem sa rešenjima za tuđu negu i po-moć. Neka deca su odbijena zato što je dijagnoza šifra, a ta šifra ne obezbeđuje tuđu negu i po-moć, pa roditelji ostaju bez pri-manja, koja su možda i jedini izvor finansiranja deteta i poro-dice, naveli su u Udruženju.

A. Šiška

Mališani PU Naše nade darivali decu 11 Udruženja osoba sa invaliditetom

deda Mraz delio slatkišeOtvoreno privremeno Prihvatilište za beskućnike na adresi Gajeva br. 50

Humano prema najugroženijima

U četvrtak, 20. decembra, sa počet-

kom u 10 časova, po drugi put ove go-

dine, otvoreno je privremeno Prihva-

tilište za beskućnike na adresi Gajeva

br. 50. Prihvatilište je otvoreno u sa-

radnji Grada Subotice sa Centrom za

socijani rad, humanitarnom organi-

zacijom „Caritas“ i Gradskom orga-

nizacijom Crveni krst Subotica.

Prihvatilište je prvi put ove godine otvoreno 17. januara, a radilo je do 9. marta. Tokom ovog perioda u Prihvatilištu su zbrinute 32 oso-be. Sada je kapacitet Prihvatilišta povećan i u objektu Mesne zajedni-ce Novo Selo obezbeđen je smeštaj za 25 osoba.

- Grad se i ove godine poneo veoma odgovorno i humano prema najugroženijim sugrađanima. Ovo je mesto gde oni imaju krov nad glavom, tople obroke, tople napitke, tako da prve korisnike očekuje-mo verovatno već u toku današnjeg dana. – izjavio je Ilija Đukano-vić, član Gradskog veća za oblast socijalne zaštite i zdravstva.

Iz gradskog budžeta za ovu uslugu izdvojeno je 407 hiljada dinara.

- Što se tiče Crvenog krsta Subotica, mi smo iz naših rezervi ma-gacina za program pripreme i delovanja u nesrećama u potpunosti opremili Prihvatilište. Tu su 25 kreveta sa dušecima i posteljinom, pripremljena je garderoba za korisnike usluga Prihvatilišta, zatim sredstva za ličnu higijenu, sredstva za kolektivnu higijenu i naravno kao i ranijih godina pobrinućemo se za tri obroka u toku dana i tople napitke tokom čitavog dana. Takođe ćemo pokriti dežurstva sa našim volonterima i stručnom službom u periodu od 8 do 15 časova. – rekao je dr Siniša Trajković, sekretar Gradske organizacije Crveni krst.

Centar za socijalni rad, u okviru zaštite lica koja nemaju gde da bo-rave u zimskom periodu, izvršiće usluge procene i planiranja njihove zaštite i upućivanja u Prihvatilište, a potom sačiniti opsežnu proce-nu dalje zaštite korisnika.

- Sve dok Prihvatilište bude otvoreno, radnici Centra će svakod-nevno obilaziti korisnike u toku radnog vremena, dok će vikendom dežurni stručni radnici obilaziti korisnike i utvrđivati njihove potre-be. U roku od 30 dana će se, ukoliko bude potrebno, rešiti i trajniji smeštaj. – naglasila je Miroslava Bagavac, direktorica Centra za socijalni rad.

Prostor za potrebe Prihvatilišta ustupio je „Caritas“ Subotica, koji će sa svojim volonterima pokriti dežurstva u poslepodnevnim časo-vima, kao i tokom noći.

J. Tonković

Ilija Đukanović i dr Siniša Trajković

NOVEponos Subotice8 Broj 9628. decembar 2018.

Sem što je odlična učeni-ca, Kristina je državni i evrop-ski prvak u jedrenju. Svoju lju-bav ka vodi i vetru nasledila je od oca koji je za nju najveća po-drška i uzor. Sa nepunih osam godina, Kristina je počela da trenira u jedriličarskom klubu “Palić”.Vrlo brzo je počela da osvaja medalje a danas je prva na rang listi. Trenira svaki dan ukoliko vremenski uslovi do-zvole jer za dobar trening potre-ban je vetar.

Iako ima mnogo obaveza, Kri-stina uvek pronađe vremena da uči za školu: - Jedrenje mi odu-zima mnogo vremena ali nika-da zbog toga nisam zapostavila školu. Na početku petog razre-da sam, prvi put osetila da mo-ram da balansiram između je-drenja i škole. Tada sam dobila

n a s t a v n i k e i oni me još nisu poznava-li a kako ja ni-kada nisam u školi prve ne-delje septem-bra, to je uti-calo na njiho-vo mišljenje o meni. Jer, kakav sam ja učenika kada nisam u ško-li na početku godine. Sva-ke godine, od trećeg razre-da učestvu-jem na Bal-kanijadi koja se održa-va od 1. do 7.

septembra. Kada su me nastav-nici upoznali, sve se rešilo pa danas mogu čak i da se zahvalim nastavnicima iz moje OŠ "Miloš Crnjanski", razrednom starešini Dejanu Anđeloviću i nastavniku matematike Vitomiru Markovi-ću za nesebičnu podršku i razu-mevanje koje sam od njih dobi-la.- kaže Kristina

Pored škole, Kristina voli da crta, sluša muziku i da peša-či, jednom prilikom je u okviru planinarskog kluba “Spartak” bila inicijator i organizovala je noćno pešačenje za svoj razred.

- Kristina je jako dobar or-ganizator, organizovala je noć-no pešačenje za svoj razred. Za-jedno smo prešli 13 kilometara i pravili smo tri pauze. Između druge i treće pauze skupili smo drveće i založili vatru pored koje smo dugo vremena sedeli i pričali. Što se tiče matematike, ona je izvrstan učenik. Posedu-je vizualnu inteligenciju, dobro razume geometriju, voli školu i uvek je spremna za čas. Ona je najpre jedno dobro i veselo dete koje je veoma prihvaćeno

u razredu među njenim druga-rima.- kaže Vitomir Marković, nastavnik matematike. Sa Vi-tomirom se u potpunosti sla-že Kristinin razredni starešina: - Kristinu su u razredu svi vo-lelo i mogu da kažem da je od-lično prihvaćena. A kako ne bi bila kada je vrlo umiljata i draga osoba. Sport je Kristini izgradio ličnost, ona je veliki borac kako u sportu, tako i u školi. U razre-du smo uvek pratili i slavili sva-ki njen uspeh.- kaže Anđelović

Jedna od pozitivnih strana sporta je prijateljstvo koje je Kri-stina dobila na takmičenjima.

-Imam mnogo prijatelja na ta-kmičenjima, međusobno se pra-timo i podržavamo, mislim da sam jedrenjem dobila prijatelje za ceo život. Mnogo sam srećna kada se sretnem sa njima jer se ne viđamo svaki dan, povezani smo jedrenjem i funkcionišemo kao jedna mala porodica.- kaže Kristina

Pošto voli da crta, Kristina sebe u budućnosti vidi kao arhi-tektu i trenera jedrenja, zna da će biti teško ali, kao i do sada, boriće se za svoje snove.

L. Marjanov

Kristina Boja, član JK "Palić"

Uz pomoć vetra do prvaka

srbije i Evrope

Ovu rubriku podržava grad Subotica

Kristina je državni i evropski prvak u jedrenju. Nikada nije zapo-

stavila školu. Odličan je učenik. Uspešno balansira između sporta

i škole. Ona je dobro, veselo i umiljato dete i kao takva je u razre-

du odlično prihvaćena. Veliki je borac kako u sportu tako i u školi.

Ostvaruje svoje snove a san joj je da se jednog dana bavi arhitek-

turom i da ostane aktivna u sportu.

NOVE lovstvo 9Broj 9628. decembar 2018.

Subotica u Srbiji

ima najdužu tra-

diciju lovne orga-

nizovanosti, jer

se od 1868. godi-

ne vode podaci o

gradskim priho-

dima iz zakupa

lovišta. Povodom

značajnog jubile-

ja, Lovačko udru-

ženje „Subotička

peščara“ objavi-

lo je monografiju

„Vek i po u doslu-

hu s prirodom“

Istorija lovstva u Subotici seže i u mnogo dalju prošlost i tradici-ja lova na ovom području je duža od 150 godina, ali je 1858. godine načinjen prvi plan grada na ko-jem su označene lovne teritori-je, 1866. je pravo na lov ponuđe-no u zakup, a već posle dve godi-ne iskazani su prihodi na osnovu toga, što svedoči o počecima or-ganizovanog lovstva i da je grad vodio računa o tome. Prvo lovač-ko društvo, „Nimrod“, osnovano je 1886. , desetak godina kasnije prdružila mu se i „Dijana“, a ova dva društva početkom 20. veka spojiće se u jedno. Radanovačko lovačko društvo okupilo je lovce 1893. godine. Kako dobro raspo-loženje ide uz lov, grupa šaljivih lovaca 1913. godine osnovala je društvo „Premudri lovci“ i o svo-joj duhovitosti ostavila brojna svedočanstva iz tog vremena.

O ovim i drugim podacima iz istorijata lova i lovačkih društa-va u Subotici može se pročitati u monografiji „Vek i po u dosluhu

s prirodom“, koja je propra-tila jubilej i predstavlja dalji doprinos saznavanju o lov-stvu u prošlosti na ovom po-dručju. Ovo poglavlje u svom stručnom istraživačkom radu obradila je magistar Olga Kovačev

„Jubilej je za nas ponos ali i velika obaveza u da-ljem radu Lovačkog udruže-nja „Subotička Peščara“, jer je lov, kako ga mi shvatamo, osim hobi i zadovoljstvo u druženju s prirodom i ljudi-ma, i stalan i mukotrpan rad lovaca. On se pre svega odvi-ja na očuvanju prirode, uspo-stavljanju poremećene rav-noteže među životinjskim vr-stama, prihranjivanju div-ljači, pošumljavanju goleti i time obezbeđivanju staništa za već ugroženi opstanak ži-votinja i još mnogo toga. U na-šoj aktivnosti svega pet odsto se odnosi na lov a 95 odsto na sve nabrojano, tako da je predsta-va koju neki imaju o lovcima kao veseloj družini koja ide i puca u životinje – pogrešna!“, kaže Emil Čabarkapa, predsednik Lovač-kog udruženja.

Kako nam izumire divljač?

Čovek i priroda neraskidivo su povezani i vrlo malo smo svesni koliko upropaštavanje okoline i stradanje pojedinih životinjskih vrsta zapravo ugrožava i naš op-stanak. Članovi šest lovačkih dru-štava koja deluju u sklopu Lovač-kog udruženja „Subotička Pešča-ra“, o tome su ostavili svedočan-stva u novoj monografiji, kao i či-njenici da su se u isto vreme pre-ko mere namnožili grabežljiv-ci kao što su lisice, šakali, jazav-ci, sive vrane i drugi. Osim urba-nizacije, opstanak plemenite div-ljači ugrožava intenzivna poljo-privreda upotrebom raznovrsnih hemijskih sredstava, od kojih je najopasniji total-herbicid, pa su zečevi gotovo iščezli iz lovišta.

„Svedoci smo sve težih posle-dica ljudskog delovanja na ži-votnu sredinu, sve je podređe-no dobiti, povećanju prinosa i zakonomernostima tržišta koje

zahtevaju ,određenu i isplati-vu vrstu agrarnih proizvoda. Šta to znači za životinje koje osta-ju bez svojih staništa, bez hra-ne i mogućnosti za preživljava-nje, ne razmišlja se mnogo. Ko-liko i od čega oboljevaju, jedući hranu zatrovanu sredstvima, če-sto i formalno zabranjenim, ko-jima se biljke tretiraju da bi dale veći rod i dospele do kupca tako da izgledaju „kao naslikane“, ta-kođe se ne vodi računa“, kaže Emil Čabarkapa.

Lovačko udruženje „Su-botička Peščara“ čine lo-vačka društva : „Fazan“-Subotica, „Golub“-Čan-tavir, „Jarebica“-Žed-nik, „Srndać“-Tavankut, „Šljuka“-Palić i „Zec“-Baj-mok. U njima deluje šest stotina lovaca koji vrlo če-sto i sopstvenim ulaganjima nastoje da spreče izumira-nje pojedinih vrsta tako što prave specijalna skloništa, volijere, u kojima odgaja-ju na hiljade fazanskih pili-ća i zatim ih puštaju u priro-du. Oni izrađuju hranilice u kojima zimi hrane životinje, srnećoj divljači u zimskim mesecima obezbeđuju so, a takođe grade i pojilišta.

„Malo ko zna, ali na faza-na se nikada ne puca dok je na zemlji, nego samo u letu.

Ali, važnije od toga da li će se ne-što uloviti jeste druženje, pri-prema doručka i ručka, uživa-nje u prirodi, a ne šta će se odne-ti kući“, kaže Radomir Perin-Ra-ša, predsednik najbrojnijeg Lo-vačkog društva „Šljuka“ i „lovac sa foto aparatom“ čije su izuzet-ne fotografije koloritom i temati-kom obogatile monografiju „Vek i po u dosluhu s prirodom“.

„Za izdavanje monografije od-lučili smo se sredinom leta i uz dosta truda uspeli da je završimo,

vodeći računa da, pored teksta, u njoj preovlada kvalitetna fotogra-fija. Obezbedili smo da svaki lovac dobije besplatan primerak“, kaže Slobodan Milošev, predsednik Ko-misije za izdavanje monografije.

Namnožili se šakali

Malo Subotičana koji nisu lov-ci znaju kakva se bitka u prirodi za opstanak dešava, i to vrlo bli-zu naših urbanih celina, gde ži-votinja slična vuku i lisici, istina, ne napada ljude, ali u čoporima predstavlja opasnost i za krupni-ju divljač kao što su srne. Šakala je sve više, prilaze naseljenim mesti-ma i kućama, ulaze u dvorišta, čak se pare sa domaćim psima pa na-staju divlji! Ne zna se tačno koli-ko ih ima, ali računice kažu da ako danas u Srbiji postoji hiljadu pa-rova, za pet godina će biti 120.000 jedinki.

„Za njih je lisica glupa živo-tinja, otrovane mamke šalju da proba jedan i onda neće da jedu, ma koliko da su gladni. Brzi su, u toku noći mogu da prevale i 120 kilometara. Prvog šakala odstre-lio sam 2009. godine u granič-nom pojasu, noću, i u početku ni-sam znao koja je to životinja, a do sada sam ih ulovio oko pedeset“, kaže za monografiju Jovan Perin, profesionalni lovočuvar.

Susedna Mađarska je uz po-moć klopki u znatnoj meri rešila problem ovakvih predatora, dok su šakali u Nemačkoj postali toli-ka napast da je izdat proglas da se love svim dozvoljenim i nedozvo-ljenim sredstvima. Naši propisi su strožiji nego u Evropskoj uniji pa ne dozvoljavaju klopke, iako po-stoje savremene, koje ne povređu-ju životinje. Naši lovci na predato-re imaju problem i u lovu na tere-nima sa zaštićenom prirodom, a ako ustrele šakala, ili drugog gra-bežljivca, moraju ga dati na ana-lizu za besnilo u Pasterov zavod o trošku Lovačkog udruženja.

„Potrebna je akcija ne da bi se istrebili šakali, niko to ne zagova-ra, ali da im se broj svede na razu-mnu meru. Inače će mnoge vrste divljači zauvek nestati sa ovog po-dručja“, zaključuje Perin.

Miodrag Radojčinfoto: Radomir Raša Perin

MonografijaMonografija „Vek i

po u dosluhu s priro-dom“, osim istorijskog dela, koji obuhvata pe-riod do 1940. godine, a zatim poglavlje posve-ćeno posleratnom peri-odu zaključno sa današ-njim vremenom, donosi priloge o starom naoru-žanju i tradiciji lovnog streljaštva u Subotici. Predstavljena su sva lo-vačka društva, pobra-timski odnosi subotič-kih lovaca sa društvima i udruženjima van Subotice, rad Kino-loške komisije, a pored ostalog, najstariji i najmlađi lovci, među koje spada i nekoliko devojaka koje su nastavile porodičnu tra-diciju. U slici i reči predstavljeni su i najlepši trofeji za period iz-među 2003. i 2018. godine.

Vek i po organizovanog lovstva u Subotici

Lovci bili i ostali u dosluhu s prirodom!

Emil Čabarkapa, predsednik Lovačkog

udruženja „Subotička peščara“

praznici10 Broj 9628. decembar 2018.

NOVE

Trodnevni festival etno-loškog filma, koji ove go-dine nosi naziv „Kontra-punkt života“ po čuvenom romanu Oldousa Haksli-ja, počeo je u sredu, 26. de-cembra, a trajaće do danas, 28. decembra u izložbenom prostoru Gradskog muze-ja Subotica posvećenom za-ostavštini Oskara Vojnića. Za svaki dan festivala pred-viđen je po jedan film, a cilj festivala je da kroz tri filma prikaže svu složenost i kon-tradiktornost današnjeg ži-vota i širok dijapazon tema kojima se bavi savremena antropologija.

Filmovi su prikazani sa dva-deset sedmog Međunarodnog

festivala etnološkog filma koji je trajao od 9. do 13. oktobra, a ko-jeg svake godine organizuje Et-nografski muzej u Beogradu.

U sredu, 26. decembra, sa po-četkom u 19 časova prikazan je film „Kako sam postao ono što sam bio“ (Južna Koreja, 2018.) 95’. Zainteresovani su mogli da pogledaju film koji govori o tome kako se Padmi Angdu čitav svet okrenuo naopačke kada je izba-čen iz manastira u kom je živeo. Iako ga u Ladaku smatraju ži-vim Budom, jedino što ga drži je-ste bezrezervna ljubav njegovog učitelja.

U četvrtak, 27. decembra, u isto vreme, prikazan je film „Pani: Žene, droga i Katmandu“ (Tajland, Španija 2017.) 87’-upr-kos činjenici da se zavisnost od

droge kod žena u Nepalu sma-tra tabu temom, šest hrabrih žena otvoreno govori o borbi da se izleče od zavisnosti, suočava-jući se, istovremeno, sa izazovi-ma koji nosi život otpadnika u Katmanduu: siromaštvom, di-lerima droge, preživljavanjem zahvaljujući seksualnom radu, korumpiranim policajcima i diskriminacijom.

Danas, 28. decembra, ta-kođe u 19 časova biće prika-zan film „Idemo na jug“ (Ka-nada, 2018.) 104’. „Idemo na jug“ je drugi deo tetralogije u kojoj Dominik Ganjon istra-žuje strane sveta interneta u eri postistine. Dosledan svom kredu-bioskopu bez kamere, materijal za film nalazi u sve-ti jutjubera. Poigravajući se sa

apsurdnom teorijom savreme-nih gurua da je Zemlja ravna ploča, kreće na putovanje od pola Zemlje, koja je u obliku

diska, do tropske zone, hlad-nih mora načičkanih ledenica-ma, i dalje, u svemir!

J. Tonković

Počeo Festival etnološkog filma u Gradskom muzeju Subotica

Filmovi iz ugla savremene antropologije

Održana radionica za najmlađe

„Božićna čarolija”

Kako je to već i običaj, kraj godine su

u u UG „Bunjevački omladinski cen-

tar” obeležili kreativnom radioni-

com za najmlađe, „Božićna čarolija”

u prostorijama škole „Gaudeamus” u

Subotici.

Deca iz OŠ „Jovan Mikić”, ali i iz vrtića, imala su priliku da nauče mnoge detalje vezane za Božić, ali i za Svetu Lucu, Materice i Oce, a sve su to sveci koji se redovno obeležavaju u bunjevačkim kućama.

O običajima je govorila Marija Bošnjak iz UG „Bunjevačka vila” iz Male Bosne. Nakon „teorije” i objašnjenja kako se sadi žito na Sve-tu Lucu, šta se dariva za Materice i Oce, usledio je i „praktični” deo. Najzanimljivije je, svakako, bilo kada je na red došlo pravljenje tra-dicionalnog kolača – božićnjaka, sa svim figuricama od testa. Nakon što im je Marija Bošnjak vešto pokazala kako se pravi figurice od te-sta, i deca su sama, vrlo brzo, pokazala značajno umeće.

– Cilj ovakvih radionica je da decu naučimo nekim novim vešti-nama, sa čime se ranije nisu sretali, ali i da ih upoznamo sa tradici-jom – dodala je Tamara Babić, koordinator radionice.

N. S.

Ustanova kultu-

re „Centar za kul-

turu Bunjeva-

ca” pripremila je

drugu izložbu na-

rodnih rukotvori-

na „Uoči Božića”,

a ona je svečano

otvorena u četvr-

tak, 20. decem-

bra, na Otvore-

nom univerzitetu

u Subotici.

Prava umetnička dela su po-novo privukla veliku pažnju, a bila su posvećena najradosnijem Božiću.

Izložbu je svečano otvorila dr Suzana Kujundžić Ostojić, upravnica Centra. Pohvalila je lepe radove, čestitala svima tada predstojeći Božić i Novu godinu, a podelila je i nagrade za najbo-lje izglagače.

– Nemojte biti neraspoloženi, nemojte ne oprostit onima koji-ma oprostiti možete. Dočekajte praznike sa onima koji su vam najdraži. Ako ste sami, onda ste sami sebi najdraži. Živimo da-nas u modernom vremenu, ne-mamo često dovoljno prilika ni za sebe, a kamoli rukotvorine, pa su dragoceni momenti da se setimo nečega što je možda dav-no zaboravljeno – poručila je dr Kujundžić Ostojić.

Da je važno čuvati običaje i prenositi ih na generacije koje dolaze, potvrdila je i Kata Kun-tić iz KUD „Bunjevka”.

– Treba raditi na čuvanju naše tradicije, pogotovo u udru-ženjima i kućama gde ima dece,

ali je potrebno radi-ti i na spoju tradicije i savremenog, jer je to najbolji način da naše nasleđe sačuvamo u novom vremenu.

Proglašeni su i naj-lepši radovi na izložbi, u kategoriji dece na-građena je Sara Ta-pai, učenica OŠ „Bosa Milićević” iz Novog

Žednika, a kod odraslih Ana Petrov.

Program svečanog otvara-nja ulepšala su deca koja uče u škulama bunjevački sa prigodi-nim recitacijama Mihajlo Vi-lov, Dajana Vukov, Her-mina Kumer i Tamara Ju-rić, dok su bile izvođene i božić-ne pesme, za šta su bile zaduže-ne Nela Ivić, Tamara Babić i Stela Bukvić.

N. S.

Održana izložba „Centra za kulturu Bunjevaca”

rukotvorine uoči praznika

NOVE

•Na petoj sedni-

ci Skupštine Par-

lamenta privred-

nika Severno-

bačkog okruga,

u RPK Subotica,

razmatran je fi-

nansijski plan

rada Regionalne

privredne komo-

re, za 2019. godi-

nu, a uručene su i

godiš.nje nagra-

de RPK najuspeš-

nijim privrednici-

ma u regiji i pre-

duzećima koja su

doprinale razvo-

ju privrede ovog

područja!

Mitar Nikolić, predsednik Parlamenta privrednika istakao je da je subotički Parlament pri-vrednika RPK Subotica podneo više inicijativa oko zakonske re-gulative, da su neke realizovane, ali nisu sve usvojene.

„ Doneli smo odluke da ćemo i u 2019. godini podnositi snažne inicijative poput smanjenja po-reza i doprinosa, da se usvo-ji predlog smanjenja u nared-nih pet godina sa 63 posto na 46 procenata. Nismo potpuno zadovoljni, ali ostaje kao pre-dlog i inicijativa oko smanjen-ja poreza na dobit korporaci-je, sa dašnjih 15 da se vrati na

10 posto. Ostaju inicijative oko unapređenja tehničkih mera, pro-pisa i uredbi, rekao je Nikolić.

Slobodan Vojinović, di-rektor RPK Subotica istakao je da su na Parlamentu usvojene tri inicijative, koje će biti upućene prema lokalnim samoupravama.

„ Prva je da se gradi i završi državni put, koji je pripreml-jen u projektnoj dokumentaci-ji, državni put 2, sa senćanske petlje, skretanja za istok, pre-ma Senti i Kanjiži, koji skraćuje put za oko 20 kilometara. Dru-ga inicijativa je i doneta odluka oko saradnje oko realizaci-je bisciklističke staze, Panonske osmice, koja povezuje Kanjižu, kapetanski rit, Ludoško jeze-ro i Palić i Kelebiju u dužini od preko 100 kilometara, a projekat je ušao u grupu projekata EU. Ta inicijativa je prema gradu Su-botici i Kanjiži. Treća inicijati-va je usvojena oko mogućnosti

aplikacija i pravljenja projekata, nazvan „tiha reka i neukroćeni vrhovi”, gde su uključene ko-more Čongrada i Segedina, RPK Subotice sa PK Srbije i Komo-ra Crne Gore, uključujući i Se-gedin, Suboticu, Kanjižu i Sen-tu, a sa strane CG od Prokletija

Gusinje, Andrijevicu, Plav, Bera-ne i Belo polje. Izuzetan predeo turističkih potencijala i verskih, a

posebno privrednih, rekao je Vojinović.

Kristina Đurić, ruko-vodilac Centra za pravne i ekonomske inicijative i politiku u PK Srbije osvr-nula se na zajedničke pos-love i inicijative, realizova-ne sa RPK Subotica u pre-thodnom periodu.

„Na inicijativu PK Sr-bije i privrednih sub-jekata, izvršene su izme-ne Zakona o ulaganjima, pa je izjednačen tretman domaćih i stranih investi-tora na tržištu u Srbiji, pri uvozu opreme, koja prets-tavlja osnovno sredstvo. Ukinute su dadžbine za uvoz mašina i opreme koja se koristi u proizvodnji. Na taj način podržan je pre-dlog članica Komore, da i privredni subjekti i domaći privrednici imaju isti tret-

man kao i strani investitori, da budu oslobođeni dažbina pri uvo-zu opreme”, istakla je Đurićeva.

Ona je podsetila i na konsul-tacije sa resornim ministarstvi-ma, oko izmene Zakona o nakna-dama za korišćenje javnih doba-ra, u saradnji sa ministarstvom finansija i ministarstvom zaštite životne sredine.

„Izdejstvovali smo takođe, na inicijativu naših članica, da na-knada za unapređenje i zaštitu životne sredine ne bude kao ra-nije, propisana na osnovu uku-pnog poslovnog prihoda, već na osnovu procene uticaja obavlje-nih aktivnopsti na životnu sredi-nu. Dakle, meriće se stepen za-gađenja i uticaj na životnu sre-dinu i na osnovu toga, biće pro-pisana naknada za unapređenje životne sredine, koja će biti defi-nisana pratećom Uredbom, koja bi trebalo da stupi na snagu od 1. marta. Privreda će imati pri-liku da sugeriše način obračuna

i kriterijume za utvrđivanje visi-ne naknade”, objasnila je Kristi-na Đurić.

Podržana je i inicijativa SBO vezana za podsticaj u primar-noj poljoprivrednoj biljnoj pro-izvodnji, za povećanje subvenci-ja u narednom periodu, sa sadaš-njih 4000 dinara, na 6500 dina-ra po hektaru.

„Podržavamo predlog privre-de, da je cena dizela za poljo-privrednu proizvodnju suviše

visoka, da samim tim država ima prevelika zahvatanja oko akci-za, dok su podsticaji ostali na ni-skom nivou. Stoga smo sa resor-nim ministarstvom poljoprivre-de razmotrili da nivo subvenci-ja bude povećan u narednoj i bu-dućim godinama, zavisno od mo-gućnosti budžeta. Zahtev je već prosleđen resornom Ministar-stvu i očekujemo da će biti i po-držan predlog članica Komore”.

Nada Harminc

grad/privreda 11Broj 9628. decembar 2018.

U SGSU - otvorena izložbe „ Repetitivne matrice”, uz razgovor sa umetnikom Nikolom Markovićem

Redefiniše umetničke radove u nove forme •U Savremenoj galeriji Subotica, u subotu je otvorena

izložba “Repetitivne matrice” beogradskog umetnika Ni-kole Markovića, a sa umetnikom su posetioci razgova-rali o „brisanju” postojećih crtačkih istraživanja i stva-ranju nove forme umetnosti. Izložba je otvorewna do 16. januara!

Na postavci izložbe “Repetitivne matrice” beogradskog umetnika

Nikole Markovića, u Savremenoj galeriji predstavljen je u subotu 15. decembra, višegodišnji projekat tog autora, koji preispituje mo-dalitete redefinisanja već postojećih umetničkih radova i materijala u nove forme umetničkog postupka.

Publika je imala priliku da vidi radove nastale u trinaest serija, u formama slike, crteža, kolaža i objekata. Izložbu prati ilustrovani ka-talog sa tekstom Ane Bogdanović.

Markovićevi mnogi radovi nastali su preispitivanjem procesa umetničkog stvaranja, rekombinovanja „brisanja” i „uklanjanja” po-stojećih crtačkih istraživanja, putem dugotrajnog precrtavanja. „Pri tome težnja nije autodestruktivan stav prema sopstvenoj umetno-sti, već je fokus na stvaranju novih mogućnosti unutar proizvede-nog materijala, sa ciljem da se rekonstruiše taj potencijal”, objašnja-va autor.

Kustos izložbe je Jasmina Jovančić Vidaković, viša kustoski-nja SGSU, a Izložba će biti otvorena do 16. januara 2019.

Marković je rođen u Sloveniji, 1979. godine, studirao je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Od 2003. godine redovno izlaže u galerijama i institucijama kulture u zemlji i inostranstvu, kao što su Muzej grada Beograda, 55. Okto-barski salon, Galerija SKC, Galerija Vinko Perčić u Subotici, Galerija Kulter u Amsterdamu (Holandija) i galerijama mnogih evropskih ze-malja. Radovi Nikole Markovića nalaze se u brojnim kolekcijama, a dobitnik je i nagrade Mangelos. N.H.K.

Peta sednica Parlamenta privrednika RPK Subotica

nagrađeni lideri privrede regiona, veće subvencije za poljoprivredu!

NagrađeniTri firme dobile su nagrade RPK Subotica, Gordon i Inter-

šped iz Subotice i geneza iz Kanjiže. Za doprinos razvoju privre-de nagradu RPK Subotica dobio je lider u oblasti turizma Milo-rad Štavljanin i Ištvan Nađ, vlasnik firme Yumol.

Jubilarno priznanje dobili su Potiski vodovodi iz Horgoša, Hemos sa palića i JKP Čistoća i zelenilo iz Subotice, dok su Kon-titek i Tatravagonka Bratstvo nagrađeni za uspešnu saradnju.

Direktor Adrijano Zoni, Kalcedonija grupe Grodon d.o.o. u Subotici je izrazio zadovoljstvo dobijenom nagradom RPK Subotica.

„Veoma prijatno iznenađenje je da je ocenjeno da Gordon gru-pa radi kvalitetan posao. Zadovoljni smo i uslovima koje je obez-bedio Grad Subotica, a i timom koji je realizovao značajne i us-pešne poslove. Sada je zaposleno oko 1300 radnika, a nadamo se i većim rezultatima, rekao je direktor Adrijano Zoni.

Dragan Ostojić

Mitar Nikolić, Kristina Đurić i Slobodan Vojinović

čestitke12 Broj 9628. decembar 2018.

NOVE

SUBoTiCa KoJU (ne)vidi SvaKoKADA NeMA SVINJSKOG VRATA

DOBRA SU I OBIčNA VRATA!

Zemlja iz iskopa besplatno se deponuje na deponiju

Javno komunalno preduzeće “Čistoća i zelenilo” sprovodi akciju čiji je cilj sprečava-

nje nastanka i širenja divljih deponija u gradu i okolini, a iz preduzeća apeluju na gra-đane i preduzetnike da šut i otpad odlažu na Gradsku deponiju. Iz Čistoće poručuju da građani koji na telo deponije auto-prikolicama unose otpad koji nije opasan, u količini do 500 kg, ne plaćaju nikakvu naknadu.

Iz JKP “Čistoća i zelenilo” podsećaju da nema nikakve potrebe da se šut i otpad od-lažu na mesta koja nisu namenjena za to. Prema cenovniku usluga ovog preduzeća, fi-zička lica koja na telo deponije auto-prikolicama unose otpad koji nije opasan u količini do 500 kilograma ne plaćaju naknadu. Potpuno je besplatno i odlaganje zemlje iz isko-pa na telo deponije, dok se za deponovanje zemlje sa primesama šuta plaća svega 0,11 dinara sa PDV-om po kilogramu.

U cilju sprečavanja nastanka i širenja divljih deponija u okolini grada iz Čistoće ape-luju i pozivaju građane i preduzetnike da otpad i šut odlažu na telo deponije.

U “Čistoći i zelenilu” napominju da ovo preduzeće sprovodi i sezonske akcije odvo-ženja kabastog otpada iz domaćinstava. Ove godine u sklopu akcija prikupljeno je uku-pno 1567 tona kabastog otpada, od toga 922 tone tokom prolećne akcije, odnosno 645 tona kabastog otpada u okviru jesenja akcije. M.R.

BRIGA O ŽIVOTNOJ SReDINI

NOVE grad 13Broj 9628. decembar 2018.

Katarakta (siva mrena)predstavlja zamućenje prirod-nog sočiva u oku, što za po-sledicu ima slabljenje vida. U najkasnijoj fazi bolesti može doći do „privremenog slepila“ usled potpunog zamućenja so-čiva, što nikako ne bi trebali dozvoliti da se desi.

Uprkos velikim zabluda-ma, kataraktu nije mogu-će izlečiti kapima, naočarima sa jačom dioptrijom niti po-sebnom ishranom. Katarak-ta se može ukloniti isključivo operacijom.

O operaciji katarakte raz-govarali smo sa dr Brankom Ivošević, direktorkom Centra za lasersku hirur-giju oka Perfect Vision, Kuća zdravlja.

Najsavremenija metoda operacije katarakte podrazu-meva primenu ultrazvuka ko-jim se uklanja zamućeno so-čivo i ugradnju specijalnog

veštačkog intraokularnog so-čiva koje ostaje trajno u oku i omogućava dobar vid ka-kav su pacijenti imali pre na-stanka katarakte. Operacija se vrši u kapljičnoj anesteziji, bezbolna je i traje svega 10-ak minuta. Obzirom da se opera-cija vrši sa malim rezom, ne stavljaju se konci, rana brzo zarasta pa je i oporavak brz i komforan.

Doktorku Ivošević smo pi-tali kada je pravo vreme za operaciju?

Kako katarakta napreduje, sočivo u oku postaje tvrđe, pa se i teže uklanja. Tada je neop-hodno koristiti veću snagu ul-trazvuka, što može štetiti okol-nim tkivima, naročito rožnjači. Ovakva operacija duže traje, ri-zičnija je, a samim tim je i opo-ravak duži. Stoga je preporuka da se operacija izvrši u ranijoj fazi tj. sa pojavom prvih simp-toma koji otežavaju obavljanje

svakodnevnih aktivnosti (čita-nje, gledanje televizije, vožnju

itd.) - završava dr Ivošević, koja iza sebe ima preko 15 godina

iskustva u ovoj hirurgiji i na hi-ljade izvršenih operacija.

Stručnjaci upozoravaju: operaciju katarakte ne treba odlagati!

redakcija novih subotičkih novina

vam želi srećnu novu godinu!

NOVEzdravstvo/društvo14 Broj 9628. decembar 2018.

SAVETI ZA VAŠE ZDRAVLJE

Zora Pavlović, viša medicinska sestra, dipl. fitoterapeut

LimunIako je limunova kora nosilac

mnogih bitnih lekovitih materija, u svakodnevnoj praktičnoj primeni je mnogo više sočni plod. Delom to do-lazi i i od činjenice da se spoljna po-vršina limuna, neretko tretira hemi-kalijama u svrhu zaštite limunovog ploda od raznih bolesti. Šteta što je to tako jer je limunova kora izuzetno lekovita. Limunov sok se preporu-čuje kod nervoza, neuroza, nesanica kao i za dobru ishranu nerava. U tu svrhu uobičajen je savet: iscediti sok od 5 limuna i pomešati sa željenom količinom meda. Tokom 10 dana uzimati 1 k.k. ujutro i 1,5 k.k. uveče. Posle pauze od 10 dana ponoviti po-stupak. Primena limunovog soka je našla opravdanje i kod tahikar-dija (ubrzan srčani rad). Zbog svog delovanja u smislu opuštanja li-mun je koristan kao dodatno sredstvo i u tretmanu povišenog krv-nog pritiska i zbog svog sedativnog, a takođe i diuretskog dejstva (po-jačava izlučivanje mokraće). Zbog sposobnosti da stimuliše i olakša-va varenje limun je i tu našao svoju primenu. Jedino treba biti opre-zan kod gorušice (pojačanog lučenja kiseline želuca). Bitno dejstvo li-munovog soka je sposobnost izgrađivanja kolagena- osnovne struk-ture krvnih sudova, time se jača zid krvnog suda i sprečava sposob-nost spontanog krvarenja, koja su česta u virusnim infekcijama kao krvarenje iz nosa.Uočeno je takođe da vitamin C iz limunovog soka pojačava iskoristljivost gvožđa iz hrane, čime se bitno doprinositi po-rastu nivoa gvožđa u organizmu. Osim sto uopšte jača, limun stimu-liše i imunološke snage organizma i naročito ga je korisno unositi u vreme gripa, prehlada, i kijavica.

dr Nebojša Bohucki, epidemiolog u subotičkom ZZJZ

Toksoplazmoza Toksoplazmoza je zarazno

oboljenje uzrokovano jedno-ćelijskim parazitom po imenu Toxoplasma gondii. Ovaj pa-razit živi u crevu životinja koje pripadaju familiji mačaka, uključujući tu i domaće mač-ke. Svojim fecesom, mačke u spoljašnju sredinu izbacuju ove parazite, te one putem fe-ko-oralne kontaminacije zara-žavaju svaku životinju koja ih unese u svoj organizam. Čovek se može inficirati cistama tok-soplazme na nekoliko načina, a ne samo putem direktnog kon-takta sa mačkama, kako se to često pogrešno misli. Naime, s obzirom da domaće mačke zakopavaju svoj feces u zemlju, uvek kada smo u kontaktu sa tlom, postoji mogućnost da se na prstima zadrži određe-na količina cisti toksoplazme, koje će potom izazvati oboljenje. Na-dalje, konzumiranje povrća ili voća koje nije dobro oprano te sadrži tragove zemlje ili peska, takođe je potencijalni izvor zaraze, a najče-šća namirnica koja može da na ovaj način izazove oboljenje je zelena salata. Izvor zaraze može da bude i meso, jer, ukoliko je neka životi-nja unela u svoj organizam ciste toksoplazme, one migriraju iz dige-stivnog trakta u različite organe i tkiva, te svako termički nedovoljno obrađeno meso predstavlja potencijalni izvor oboljenja. Osoba, uko-liko je generalno zdrava i nema oslabljen imuni sistem, neće imati bilo kakvu kliničku sliku, ili će imati relativno blago oboljenje, praće-no uvećanim limfnim žlezdama, koje će proći i bez bilo kakve predu-zete terapije. Ipak, ukoliko je reč o trudnici koja u prošlosti nije bila inficirana ovim parazitom te nema zaštitna antitela, moguće je teš-ko oštećenja ploda usled prelaska parazita putem placente. Ošteće-nja koja nastaju kod fetusa podrazumevaju oštećenje mozga sa traj-nim mentalnim poremećajima, gubitak vida, itd. Takođe, svaka oso-ba koja ima oslabljen imuni sistem, može imati ozbiljno oboljenje. U prošlosti, dok još nije postojala adekvatna terapija, sve osobe u stadi-jumu AIDS-a imali su tešku formu toksoplazmoze, praćenu manife-stacijama od strane centralnog nervnog sistema.

• Pisma čitalaca • Pisma čitalaca •

Šefica Brankica ujeda subotom u Pošti 2 Poštanski saobraćaj u Srbiji dug je više od 165 godina a tradiciju i sigurnost koju građani imaju u ovo

preduzeće ruše današnji zaposleni neradnici.Kraj godine je, pošte su očigledno pretrpane paketima, je l’ je i Deda Mraz počeo paketiće da šalje

Postexpressom? Postexpress služba koja ponosno stoji iza slogana ,,Ime za brzinu” sve je samo ne brza. Na pakete se ovih dana čekalo i više od dogovorenog, oni su stigli na vreme u centralu, ali zaposle-

ni koji su zaduženi za otvaranje kaveza sa pristiglim pošiljkama nisu obavljali svoj posao. Da li je razlog tome nedostatak radne snage ili pak volje za radom?

Subota ujutro. Čekam da mi stigne sms poruka o prispeću pošiljke. Kako nema poruke - odlučujem da odem u Poštu 2, na adresi Park Rajhl Ferenca 17, da pokupim prvi paket koji je trebalo da mi dostave još pre dva dana i ovaj drugi što stiže danas do 12h. Na šalteru me neljubazno obaveštava radnik da drugog paketa nema i da još nije stigao u Suboticu.

Na sajtu proveravam status pošiljke i vidim da je otpremljena tog jutra u 7 časova. Govorim da je pa-ket kod njih, i da želim da ga preuzmem - jedan od zaposlenih mi govori da pitam šeficu šta je sa paketom ali mi to ne preporučuju jer Brankica ,,ujeda”.

Maja Kovač- Ne, naravno da ne bih

dopustila kupovinu petar-di. Imam malo dete, a i kada bude starije nikako neću do-pustiti. Zakon koliko pokri-va… pokriva. Mislim da je izuzetno opasno, deca su još mala i mogu da se povrede i da dobiju opekotine, tako da nikako ne dozvoljavam upo-trebu i kupovinu petardi.

Sanda Mileusnić- Ni kao dete nikada ni-

sam volela petarde. Ostale su mi neke traume od pal-jenja badnjaka, da sam uvek gledala da li će mi neko ba-citi pod nogu, ja ih lično ne volim i nikada ih nisam ba-cala i ne podržavam, pogoto-vo što se u poslednje vreme sve više govori o tome kako loše utiče na kućne ljubim-ce i bilo je slučajeva u medi-

jima da su ljubimci stvarno i stradali, a i sama deca koja su ih bacala, da im je eksplodiralo u ruci, tako da stvarno ne podržavam upotrebu petardi, mislim da može i bez toga.

Nina Milanković- O petardama mislim da

su izrazito štetne kako za decu tako i za kućne ljubim-ce koji zaista imaju istančan sluh. Njima izuzetno ovo smeta i ja zaista ne bih vo-lela da zbog nečije zabave ili tog nekog entuzijazma i neke euforije koja traje jed-nu noć, mnogo mališana us-tane sutradan 1. januara bez svog najboljeg prijatelja jer kućni ljubimci ne samo da mogu da dožive srčani udar, oni mogu i da pobegnu od kuće, ukoliko nisu čipovani to je zaista jedan veliki problem i prosto ne želim da zbog takvog načina radovanja nekih ljudi koje je i zakonom zabranjeno ispaštaju oni najmlađi i oni koji se prazniku raduju na adekva-tan način, bacanje petardi nije adekvatno.

Radoljub Miloradović

- Normalna stvar da ni-sam za petarde. Ja sam se nekada borio protiv toga. Išao sam kod direkto-ra škole, on kaže “ ispred škole se mogu kupiti, ja sa tim nemam nikakve veze“. I dalje se prodaju ispred škole i mogu da uđu unu-tra i da ih unesu. Stvarno sam bio protiv toga kao i sada, najviše zbog povre-da i takvih stvari.

Etela Benedek- Moje lično mišljenje

u vezi bacanja petardi je da se to ne treba radi-ti, jer to uznemirava i na-rod i životinje, a isto tako ne postoji potreba da se to uopšte i radi. Pogoto-vo je opasno za malu decu. Ja sam tog mišljenja da je ovaj zakon o zabrani u redu jer možeš mirno da se odmaraš i da te ne ome-ta niko.

Dijana Lukačević- Nije mi jasno stvar-

no kakva je to kultura i odakle to vaspitanje do-lazi, verovatno iz kuće. Nemoguće da roditelji ne znaju šta im deca rade i kolko njih stradaju, na-ravno i životinje. To je jako strašno. Toliko lju-di ostaje kući samo zbog tih petardi. Ubace im u dvorište, bacaju sa terase ljudima na glavu. Jadne one životinje. Nemoguće da se tome ne može sta-ti na kraj. Besna sam, veoma sam besna na rodite-lje te što su decu tako naučili, u stvari nemaju kon-trolu nad svojom decom. Danas su petarde a sutra ko zna šta će biti.

J. Tonković

Subotičani kategorično protiv petardi!

Prema Zakonu o javnom redu i miru ko paljenjem pirotehničkih • proizvoda narušava javni red i mir ili ugrožava sigurnost građana kazniće se novčanom kaznom od 50 do 100 hiljada dinara ili radom u javnom interesu od 40 do 120 časova. Pitali smo naše sugrađane šta misle o kupovini i bacanju petardi i koliko to utiče na ljude i okolinu.

NOVE zdravstvo 15Broj 9628. decembar 2018.

Dežurstva za praznike Za vreme predstojećih praznika, rad u Domu zdravlja Subotica biće organizovan kao dežurstvo.31. 12. sve ambulante radiće skraćeno do 12.30 prepodnevna smena i od 12.30 do 17.30 popod-

nevna smena.Nijedna ambulanta u gradu i vangradu neće raditi 1, 2. i 7. januara, osim ambulante ogr.IV Kara-

đorđev put 55 koja će raditi u periodu od 7 do 20 časova.Dežurstvo će biti organizovano i u Službi za hitnu medicinsku pomoć 24 sata.Zdravstvene stanice u Bajmoku i Čantaviru organizovaće dežurstvo na isti način kao u gradu.31. decembra, Dečiji dispanzer radiće skraćeno, do 12.30 i od 12.30 do 17.30 u popodnevnim sa-

tima. Dežurstvo će biti organizovano 1. 2. i 7. januara u vremenu od 8 do 24. sata. Nakon toga dežu-raće odeljenje pedijatrije Opšte bolnice Subotica.

Stomatološka služba organizovaće dežurstvo 1. 2. i 7. januara u zubnoj poliklinici u vremenu od 7 do 13 časova. A. Šiška

U sezoni virusa, lekari kažu da epidemije gripa nema, ali da je povećan broj osoba

sa raznolikim simptomima prehlada

Haraju infekcije

Dolaskom hladnih dana povećava se i broj

infekcija. Lekari međutim upozoravaju, da

duga topla jesen, a zatim nagla hladnoća,

pogoduju mikroorganizmima, posebno vi-

rusima, i utiču na imuni sistem. Neke pro-

gnoze su, da epidemiju gripa možemo oče-

kivati krajem januara, naredne godine. Boravak u zatvorenim

prostorijama, kolektivu, slavlja koja slede, doprino-se bržem širenju infekcija koje se prenose kapljičnim putem i direktnim kontak-tom, tvrde lekari.

Kako unosimo virus?

I virusi i bakterije ula-ze u organizam na isti na-čin - preko sluzokože orga-na za disanje, organa za va-renje i kože.

- Većina infekcija koje se

javljaju i u dečijoj i u odra-sloj populaciji su virusne infekcije. Najčešće se ma-nifestuju simptomima kao što su porast telesne tem-perature, curenje nosa, kijanje, otežano disanje i kašalj, osećaj sla-bosti, malaksalosti, bolovi u mišićima i kostima, te smanjen apetit, povraćanje ili dijareja. Većina infekcija imaju blagu kliničku sliku, koja prolazi spontano u peri-odu od nekoliko dana - objaš-njava dr Verica Dronjak, načelnik Preventivnog centra u subotičkom Domu zdravlja.

Obavljeno oko 4.000 pregleda

Za prve dve nedelje de-cembra 2018. godine u Domu zdravlja Subotica obavljeno je 3.230 pregleda vezanih za in-fekcije, 1.441 pregleda u dobi do 20 godina i 1.789 pregleda starijih od 20 godina.

- Oko 15 % infekcija bilo je vezano za stomačne viruse, a 50 % za respiratorne virusne infekcije. Ostalo su bile infek-cije gornjih i donjih disajnih puteva vezane za bakterijske infekcije: faringitisi i tonsili-tisi oko 14 % ( prevashodno u populaciji od 0 do 20 godina), pneumonije oko 3 % i bronhi-tisi oko 18% (prevashodno u populaciji starijoj od 20 godi-na) - kaže dr Dronjak.

A. Šiška

Epidemija gripa u januaru?

Iako zvanično, još uvek nema procena kada se može očeki-vati epidemija gripa, koja sva-ke godine zadesi sugrađane, le-kari u ambulantama već bele-že blagi porast obolelih, koji se žale na simptome nalik influenci. Prvi veći "udar" zaraze očekuje se posle 20. januara, kažu u "Ba-tutu". Epidemiolozi prognozira-ju, da bi prisustvo virusa moglo da se potvrdi do Nove godine ili neposredno posle praznika. Pre-ma poslednjim izveštajima koji su iz regionalnih Zavoda stigli u "Batut", u Srbiji je registrovano 3.568 pacijenata sa kliničkom sli-kom gripa. Među njima je najviše najmlađih, uzrasta do četiri godi-ne. Za poslednjih desetak dana, na teritoriji cele zemlje, prijavlje-no je 10-tak slučajeva teške akut-ne respiratorne infekcije, dok la-boratorijskim testiranjem na tri uzorka, nije dokazan virus gripa.

dr Verica Dronjak

Društvo za cerebral-

nu i dečju paralizu

SBO obeležilo 3. de-

cembar, Međuna-

rodni dan OSI i 10.

decembar, Međuna-

rodni dan ljudskih

prava. Realizovani i

bitni projekti koji će

olakšati svakodnev-

ni život osobama sa

invaliditetom. Društvo za cerebralnu i dečju

paralizu SBO obeležilo je 3. De-cembar Međunarodni dan OSI i 10. Decembar Međunarodni dan ljudskih prava.

- Tokom protekle nedelje, u našem Udruženju su realizova-na dva Projekta. Prvi je „Nede-lja kulture osoba sa invalidite-tom" koji je finasijski podržao Grad Subotica. Akteri ovog pro-grama su bile osobe sa invali-ditetom koje su prikazale i po-kazale svoja dostignuća i zna-nja u oblasti književnosti, moti-vacionog govora, muzičkoj kul-turi, kao i primenjenoj umetno-sti. Drugi Projekat je podržan od strane Ministarstva za rad

zapošljavanje, boračka i socijal-na pitanja, zahvaljujući kojem smo opremili prostor za rekre-ativnu rehabilitaciju. Fizikalna i kinezi terapija su osnovne u tre-tiranju posledica cerebralne pa-ralize, te smo posebno srećni i ponosni što je našim članovima omogućeno vežbanje uz pomoć stručnih lica u našem prosto-ru. U gradu postoji kombi vozi-lo za prevoz OSI, ali je vozilo če-sto u kvaru tako da mnogi naši članovi ostaju uskraćeni za od-lazak u školu, posao, dnevni bo-ravak. Takođe, prevoz je obez-beđen od 7 do 15 časova, te ga ne

možemo koristiti za popodnev-ne aktivnosti, tako da koristimo usluge prevoza firme "Humani-tas" koji poseduju prilagođeno vozilo sa rampom, a pružaju i medicinsku pratnju putnicima - Eva Blaško Mihalik, predsed-nik Društva za cerebralnu i deč-ju paralizu Severnobačkog okru-ga Subotica.

Ljiljana Beganović sekre-tar u Društvu za CDP SBO Su-botica objašnjava da je Druš-tvo dobilo bolje uslove za rad i

poboljšalo uslove boravka i uslu-ga svojim članovima.

- Tokom leta smo u našem prostoru zamenili podnu oblo-gu. Sredstva su obezbedili Grad Subotica i JP „Parking servis" sa kojima i inače imamo odlič-nu saradnju u vezi sa invalid-skim parking karticama. Tako-đe, "Angroteh" nam je finansij-ski pomogao u realizaciji ovog Projekta. Permanentna pro-blematika koja prati naše čla-nove je neodgovarajuće rešeno pružanje socijalne usluge ličnog pratioca (kod dece) i personal-nog asistenta (kod punoletnih

lica). Ne postoji licenciran pru-žalac usluge u našem gradu koji bi obezbedio lica koja su obuče-na za pružanje podrške osobi sa invaliditetom. To je veoma od-govoran i često zahtevan posao bilo da je u pitanju dete ili odra-sla osoba. Takođe, ni finansij-ska podrška koju pruža Centar za socijalni rad za obavljanje ovog posla ne pokriva sve vre-me angažovanja asistenta - kaže Beganović.

A. Šiška

Društvo za cerebralnu i dečju paralizu SBO realizovalo dva važna Projekta

Ostalo nerešeno pitanje ličnog pratioca i personalnog asistenta

Novogodišnja predstava i

paketići za decu

U Društvu za cerebralnu i dečju paralizu Severnobač-kog okruga kažu, i da i ove godine, imaju poziv od nji-hovog velikog humanitarca Gorana Vukoja, koji već 15 godina zajedno sa Klubom bajkera Subotica priređuje deci Društva, novogodišnju predstavu i podelu paketića.

NOVEreklame16 Broj 9628. decembar 2018.

NOVE reklame 17Broj 9628. decembar 2018.

060/052-44-13

MaŠinSKa iZrada CeMenTne KoŠULJiCe

TeL: 063/73-29-625

email: kurusic.kosuljica@gmail.com

KUrUŠić

enigmatika18 Broj 9628. decembar 2018.

NOVE

NOVE grad 19Broj 9628. decembar 2018.

U četvrtak, 27. decembra, u kafeu Bodis&Porto održana je premijera prve pesme Mie Vuković pod nazivom “Opet s tobom“.

Specijalna gošća večeri bila je koleginica Mie Vuković - Jelena La-lović, poznatija kao Jellena sa veoma zanimljivim repertoarom i do-brim ritmom. Klavijaturista na ovoj večeri bio je Alen Marković, dok su za gitarom bili Marko Babijanović i Petar Paunović. - Na projektu se vredno radilo mesecima, a s obizirom da je „ženska“ pesma, mno-ge žene će se bez pogovora pronaći u njoj.- istakla je Mia. J. T.

U kafeu Bodis&Porto održana premijera pesme Mie Vuković

Opet s tobom

Višnjevačke mališane posetio Deda Mraz

Paketići za sedamdeset mališana

U prepunoj sali Mesne zajednice Višnjevac deca su uz skroman program dočekala Deda Mraza koji je uz pesmi-ce delio paketiće.

Prema rečima Slobodana Žužića meštani Višnjevca ponosni su na svoje malo mesto i na činjenicu da su i ove godine uspeli da obezbe-de poklone za sedamdeset mališana do 11 godina. Mesna zajednica se trudi da ne prekida tradiciju za svoje najmlađe sugrađane, a ovaj pro-jekat ponosno je podržalo celo selo. U sali je bilo prelepo, a svi prisut-ni uživali su u dečijoj graji i radosti u njihovim malim okicama.

J. T.

Soroptimist klub Subotica, organizo-vao je u decembru dobrotvorni koncert u Kanjiži, za prikupljene sredstava za božićne paketiće.

Koncertom su obezbeđena sredstva za 110

paketića za decu sa posebnim potrebama iz Kanjiže "Barka" i obdanište "Jovan jovano-vić Zmaj "Gnezdo". Takođe, obezbeđena su i 43. novogodišnja paketića za decu OIŠŠ "Žar-ko Zrenjanin".

Sem božićnih paketića, članice Soroptimist klub Subotica, porodici Kucora iz Kanjiže, koju izdržava samohrani otac, kupljen je novi kauč, porodici iz Male Pijace gde je majka samohrana s petore dece, obezebeđeni su prašak za pranje odeće, odeća i novogodišnji paketići, napravlje-na je torta za " Lurko kuću" iz Hajdukova, uručena je pomoć za porodicu Toth iz Malih Pijaca. Pomoć je stigla i porodici Kucora iz Kanjiže u vidu novog kreveta. A. Šiška

Soroptimist klub organizovao dobrotvorni koncert u Kanjiži za božićne paketiće

Pokloni stigli i u OISŠ Žarko Zrenjanin

U utorak, 18. decembra, potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević, za-jedno sa pokrajinskim se-kretarom za sport i omla-dinu Vladimirom Batezom, uručio je darovitim učeni-cima tradicionalne pokra-jinske nagrade i priznanja „Talenti 2018“. Među na-građenima su bili i učenica Likovne radionice ,,EmArt“ Teodora Apt iz oblasti li-kovne kulture

„Budite ponosni na vaše us-pehe i nemojte da odustanete od puta znanja kojim već hrabro ko-račate“, rekao je potpredsednik Milićević na svečanosti uruče-nja nagrada u Pokrajinskoj vla-di i, takođe, istakao i zasluge na-stavnika i profesora u njihovoj posvećenosti darovitim đacima, kao i podršku roditelja koji su, kako je rekao, bili stabilan oslo-nac svojoj deci.

Milićević je još dodao da će ova Pokrajinska vlada nastaviti da bude podrška svima koji ula-žu u znanje, jer je to vrednost od koje zavisi naša zajednička budućnost.

„Zato smo u poslednjih dve i po godine uložili preko milijar-du dinara u objekte obrazov-nih ustanova širom Vojvodine i više od 500 miliona dinara u visokoškolske ustanove. Želi-mo da izgradnjom novih škola i temeljnom obnovom postoje-ćih obrazovnih objekata, obez-bedimo bolje uslove za nasta-vu i podignemo kvalitet obra-zovanja na viši nivo. I u nared-noj godini nastavićemo da ula-žemo u obrazovne ustanove, jer želimo svima da pružimo mogućnost, bilo gde da živite

u Vojvodini, da imate jednake uslove za sticanje novih zna-nja“, kazao je potpredsednik Milićević.

Čestitajuću nadarenim učeni-cima i njihovim mentorima na vrhunskim rezultatima posti-gnutim na takmičenjima u zemlji i inostranstvu, pokrajinski sekre-tar za sport i omladinu Vladimir Batez istakao je sledeće:

- Ovde smo da odamo pri-znanje i nagradimo naše najbo-lje učenike i učenice za vrhunske rezultate ostvarene na takmiče-

njima u zemlji i u inostranstvu u oblasti nauke, tehnike i umetno-sti, kao i one koji su im na tom putu bili pomoć i podrška – nji-hove mentore i mentorke.

Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu i Pokrajinska vlada inicirali su ovo priznanje sa ciljem afirmisanja mladih ta-lenata. Na ovaj način njima da-jemo podršku, obezbeđujemo im kontinuitet rada i poboljšavamo uslove za dalje napredovanje.

Svi nagrađeni učenici naš su ponos i oni bi trebali da budu uzor mladim ljudima. Visoko po-stavljeni ciljevi u životu dono-se i velike obaveze, a ovi nadare-ni učenici pokazali su da su rad,

posvećenost, odricanje i ambicija uz darovitost siguran put ka naj-boljim rezultatima. O njima tre-ba ponosno govoriti sa velikim poštovanjem i probuditi svest o tome da su oni ti koji predstav-ljaju našu zemlju, našu omladinu na najbolji način.

Osam darovitih učenika je do-bilo specijalne diplome s novča-nim nagradama od po 52 hiljada dinara, 81 učenik diplome s nov-čanim iznosima od po 28,5 hilja-da dinara i 88 mentora diplome i novčane nagrade od po 14,1 hi-

ljada dinara. Diplome i pohva-le dobili su još tri hora, dva or-kestra i pohvalnice 172 učenice i učenika.

Svečanosti je prisustvovao i potpredsednik Pokrajinske vla-de i pokrajinski sekretar za obra-zovanje, propise, upravu i naci-onalne manjine - nacionalne za-jednice Mihalj Njilaš.

Nagrade učenicima i mento-rima takođe su uručili zamenik pokrajinskog sekretara za sport i omladinu Ljubomir Stanisavljev kao i pomoćnici Aranka Binder, Zagorka Petrović Zlatanović Gi-gić i Dragan Milić.

J. Tonković

Svečano uručene nagrade darovitim učenicima i njihovim mentorima „Talenti 2018“

Podrška svima koji ulažu u znanje

NOVEmagazin20 Broj 9628. decembar 2018.

Dvoje ljudi. Deset prilika. Jedna neza-boravna ljubavna priča.

Lori je prilično sigurna da ljubav na prvi pogled postoji samo u fi lmovima. Ali onda, jednog snežnog decembarskog dana, kroz zamagljen prozor autobusa ugleda čoveka za kog istog trenutka zna da je onaj pravi. Pogledi im se sreću, nastupa trenutak čiste magije… a onda je autobus odvozi dalje.

Ubeđena da im je suđeno da se opet sretnu, ona ga cele godine uzalud traži na ulicama, po autobuskim stajalištima i kafi ćima. I baš kada se pomirila sa tim da ga više nikada

neće videti, njena najbolja drugarica upo-znaje je sa svojim novim momkom Dže-kom. Lori ne može da veruje svojim oči-ma: to je on, muškarac za kojim je mese-cima čeznula.

Slomljenog srca, odlučuje da zaboravi i njega i onaj čarobni prvi susret, i nastavi dalje sa svojim životom. Ali zakone ljubavi ponekad je teško shvatiti, a sudbina prati neobjašnjive smernice da bi nas dovela do srećnog kraja.

Mi i Vulkan izdavaštvo nagrađujemo verne čitaoce

Svake nedelje predstavićemo po jednu aktuelnu knjigu Vulkan izdavaštva i nakon izvlačenja nagradićemo po dva sretna dobitnika

knjigom na poklon. Popunjen kupon sa fi skalnim računom prosledite Redakciji do srede u 13 časova.

Ime i prezime: ____________________________Adresa:____________________________Kontakt telefon:______________

Izvučeni prošlonedeljni

dobitnici knjige „Devojka koja je

ćutala”Ivana Korponai,

Napravnik Karela 32

Uroš Kojadinović, Sonje Marinković 1/12

Dobili ćerku:Dorotea, Melinda i Goran StipančevićKsenia (Xénia), Melinda i Daniel KosorušAna, Dubravka i Srđan MišićSimona, Lila i Miloš ĐukanovićUna, Maja i Josip Vujković LamićMia, Saška i Nemanja TumbasLorena, Monja i Josip Vujković CvijinSofi ja, Aleksandra i Stefan VukovićSaška, Sanja i Antun Nimčević

Dobili sina:Andrija, Jana i Marko KrivokapićMate (Máté), Diana i Igor VetšteinStefan, Sandra i Nebojša DragojlovićAndrija, Dragana i Ivica ButoracRelja, Dragana i Ivan RepčenStrahinja, Mihaela i Dejan SoldatOleg, Nađa i Nemanja RajkovićAdrian (Adrian), Helena i Pjeter DedajTeodor, Monika i Endre KolomparNenad, Denisa i Daniel JelašićDanijel, Biljana i Nemanja CvijinAleks (Alex), Danijela i Karolj TotđerđNikola, Galina i Danilo ĐordanDario, Tanja i Danijel SkenderovićViktor, Leona i Tomislav VojčikStefan, Aleksandra i Slavko ĆosinNikola, Ivana i Ilija Ždrnja

Dobili blizance:Zejnep i Rukaja, Maja i Neđat Beriša

Hronika matične kancelarije

VenčaniRođeni VenčaniElizabeth Schön, domaćica i Jožef Đula

Verebeš, penzionerSnežana Perković, administrativni rad-

nik i Vladimir Šabović, penzionerTimea Geler, domaćica i Kristijan Ci-

bolja, radnikJasmina Čolić, Dipl.ekonomista u tu-

rizmu i Miloš Ćupović, zemljoradnik Nevenka Sabo, umetnik i Arsen Balu-

nović, penzionerTamara Gabor, manikir i Atila Feher,

dekoraterTimea Česko, trgovac i Tomica Crnko-

vić, automehaničarJasmina Hadžić, profesor engleskog je-

zika i Darko Petrović, vozačSanja Gršić, tehničar grafi čke pripreme

i Ognjen Todorović, turistički tehničarRomana Bekir, kuvar i Ferenc Terkelj,

vozač

Džozi Silver

JEDNOG DANAU DECEMBRU

Hodanje bosih stopala doprinosi razvoju svoda sto-pala i jačanju čla-naka, ali kada dete počne samostalno da ustaje na nejake nožice, vreme je za prve cipelice.

Najzdravija je prirodna koža jer obezbeđuje mikro-cirkulaciju vazduha i isparavanje vlage.

Između vrha ci-pele i prstića deteta mora da ostane pri-bližno 1,5 cm.

Đonovi cipelica moraju biti gipki, elastični od materijala koji se ne kliže, najbo-lje je izbrati obuću sa izbrazdanim đonom. Ako savijemo cipelicu na pola, vrh ci-pelice mora dodirnuti petu.

Đon prvih cipelica ne sme biti potpuno ravan, svaka dečja obuća mora imati malu potpeticu jer ona učestvuje u učvršćenju hoda i ne dozvoljava mališanu da se zavali unazad.

Stručnjaci kategorički zabranjuju nošenje obuće bez anatomskog uloš-ka pa ravne kućne papuče nisu dobar izbor za dete koje pravi prve korake u cipelama.

Nošenje otvorenih sandala ortopedi dozvoljavaju tek nakon navršene četvr-te godine. Osim toga, zadnji deo mora biti dovoljno krut, sa zaobljenim vrhom. Pre kupovine dečjih cipelica, "izgužvajte" zadnji deo: ako se nabora i na koži ostanu primetne linijice, bolje je takav par obuće vratiti na tezgu.

„Zdrave navike - uravnoteženo telo”Nove subotičke Novine i Visoka škola strukov-

nih studija za obrazovanje vaspitača i trenera (strukovnih medicinskih sestara i nutricionista) iz Subotice, zajedno u kampanji „Zdrave navike -

uravnoteženo telo”

NOVE Škola za mlade novinare 21Broj 9628. decembar 2018.

Moja mašta može svašta!Moja mašta

Moja maštamože svašta,ona izmišljarazna čuda kojasu ponekad luda. To mogu biti kućekoje plivaju po vodi,sutomobili koji letepored oblaka i zato:jedan, dva, tri – maštajmosada svi!!!

Lana Maglov 4a

GumicaGumice bezobraznicesve što ja pišem ti brišeš. Gumice bezobrazniceono što ja ne pišem ti ne brišeš.

Sara Aleksandra 4a

Pripremila L. Marjanov

Ovu rubriku podržava grad Subotica

PariceSlatke male pariceskakuću sa policePo ceo dan se brojei u mislima mi se roje. Mozak su mi zavrteleSve mi misli otele, nikadnikad nije dostaovih dragih gosta.

Aron Takač, 4a

OlovkaOlovka kao ičovek ima svoje:srce, početak i kraj. Kada je kupiš,ona kao da se rodila i srećna je što će videti svet oko sebe! Njeno grafi tnosrce otkucavai piše. Olovka ima i svoj krajKada se njeno srce smanjiono nema toliku snagui prestane da piše.

Milja Cvijetić, 4a

ZimaSneg veje, deca prave Sneška,a mama ih gleda pa se smeška. Grudve na sve strane lete,a tata se seća kad je bio dete. Deca prave anđele u snegu,pa će da se sankaju na bregu.

Jelena Radošević, 3a

Kiara Čepela

Leda Oršolja Sabo

Tiana Šebečaki

čitulje/pomeni22 Broj 9628. decembar 2018.

NOVE

PRIVATNO POGREBNO PREDUZEĆE

Prodaja kompletne pogrebne opremePrevoz pokojnika na svim relacijama

Ceremonijal sahrane u crkvenim grobljimaPrijem čitulja

Umanjenje računa za iznos posmrtne pomoći PIO.Telefon: (024) 55-44-33 (danonoćno)Subotica, Karađorđev (Halaški) put 2.

www.funero.rs e-mail: funero@funero.rs

Sećanje na naše dragesupruga i oca mamu i babu

Ruža, Mario i Mirko (P-902)

ANA GABRIĆ06.01.1994-06.01.2019.

MILOŠ MIHALJČEVIĆ31.12.1978-31.12.2018.

Sećanje na voljenog oca

MILIVOJA ŽUŽIĆA1931-1985.

U tišini večnog mira neka Te prati moja ljubav jača od vremena i zaborava.

Ćerka Beba (P-899)

Dana 30. decembra 2018. godine navršava se devet godina od kako nije sa nama naš voljeni

DR NIKOLA RADIVOJEVGINEKOLOG1970-2009.

U tišini večnog mira neka Te prati naša ljubav jača od vremena i zaborava. (P-898)

POMENDana 30. decembra 2018. godine navršava se dve

godine od kada nije sa nama voljeni suprug, otac, i deda

STEVAN POL1945-2016.

S ljubavlju i poštovanjem čuvamo uspomenu na tebe.

Tvoji najmiliji (P-897)

ПОМЕННаш вољени и непрежаљени

РАДОВАН РЕШЋАНСКИ

27.12.2008.-27.12.2018.

И када ниси поред нас ти си увек са нама, јер си део наших снова и наше стварности.

С љубављу твојеСупруга Драгица и ћерка Невена (Р-903)

SEĆANJE

GORAN BENEŠ28.12.2004.-28.12.2018.

Sine:Postoji ljubav koju smrt ne može prekinuti. Ti si

u svakom mom danu, u svakoj suzi u svakoj uspo-meni. Ljubav prema tebi jača je od kraja. Ne posto-je godine zaborava. Čuvam te u srcu, živećeš dok ja živim.

Voli te tvoja mama!Ružica Jugović (P-900)

Dana 22. novembra 2018. godine preminula je voljena mama, baka, tašta i sestra

CILIKA STANTIĆrođena: Šokčić

1939-2018.

Ovim putem se zahvaljujemo rodbini i prijatelji-ma na položenom cveću i izrazima saučešća.

Ostaće nam u večnom sećanju!

Ožalošćeni njeni najmiliji (PG-131)

Суботичке улице заувек је напустио

МИРОЉУБ С. ВУЧИНИЋ

новинар1938-2018.

Сахрањен је 21. децембра 2018. године у Суботици на православном гробљу код Дудове шуме.

Хвала свима који су га испратили.

Супруга, родбина и пријатељи (P-906)

SećanjeProšlo je pet godina od kako nas je napustio

JOSO DULIĆ1937-2013.

Misa će se održati 05. januara 2019. godine u 8 sati u katedrali Sv. Terezije Avilske.

Puno nam nedostaješ!

Tvoji najmilijiSupruga Kata, unuka Ivana i Goca (P-905)

Poslednji pozdrav suprugu, tati, dedi i tastu

BELI FRANCIŠKOVIĆU

1941-2018.

Njegovi najmiliji (P-901)

Prošlo je šest tužnih nedelja od kada nije sa nama naš voljeni suprug i tata

VECO VUJKOVIĆ

LAMIĆ1961-2018.

Sveta misa će se održati 30. decembra 2018. go-dine u 9 sati u crkvi Svetog Roka u Keru.

Ostaćeš nam u večnom sećanju!Večno ožalošćeniSupruga Marica, ćerke Jasmina i Ivana (P-904)

Dana 04. 12. 2018. godine, u 51. godini života preminuo je a 17. 12. 2018. godine je kremiran i sa-hranjen u Budimpešti

GABRIĆ SINIŠA EDUARD

1967-2018.

Neka mu je laka zemlja. Počivaj u miru!

Ožalošćena porodica Gabrić (P-908)

NOVE čitulje/pomeni/oglasi 23Broj 9628. decembar 2018.

RAZNO

- „GORENJE

SERVIS ENERGI-

JA”! Servisiramo

belu tehniku od svih

proizvođača,- Ori-

ginalni rezervni de-

lovi, Ivana Antuno-

vića 141. Tel. 546-

206 ili 063/1546-

206 (P- 245)

- ROLOMONT ro-

letne AL i PVC, ve-

necijaneri, trakaste

zavese, harmo/ga-

ražna vrata, komar-

nici, panelne zave-

se, tende..- Miloša

Obilića 19. Tel. 571-

299 ili 063/551- 299

(P- 246)

- Prodajem plac od

5 motika, pogodan

za drvaru ili auto

plac. Tel. 063/526-

762 (1-96)

- Unosim cepani-

ce brzo i povoljno.

Tel. 060/40-70-982 (2-96)

KUĆE

Subotica, MZ Novo Selo, proda-jem kuću za ruše-nje sa dvotarifnom, trofaznom stru-jom, gradska voda, legalizovano, vla-snik, cena 13.500€. Tel. 024/535- 213 (3-96)

- Prodajem u Ker-tvarošu konfornu 5-sobnu spratnu dvojnu kuću u ulici Pupinova/Šantiće-va, od 178m² po gra-đevinskim norma-ma, cena 500€/m². Stanje objekta po-godno za uređenje

necijaneri, trakaste

zavese, harmo/ga-

ražna vrata, komar-

nici, panelne zave-

se, tende..- Miloša

Obilića 19. Tel. 571-

299 ili 063/551- 299

(P- 246)

5 motika, pogodan

za drvaru ili auto

plac. Tel. 063/526-

762 (1-96)

ce brzo i povoljno.

Izveštaj iz Matične knjige umrlih za period od

17.12.2018.- 21.12.2018. godinu

Rozália (Pál) Feješ (1942.) penzioner, Ja-nja (Alajoš) Major (1944.) penzioner, Ružica (Pa-vao) Bošnjak (1942.) penzioner, Lajčo (Pajo) Sabo (1938.) penzioner, Dragan (Vukoje) Đorović (1957.) radnik, Josip (Stipan) Skočovski (1951.) penzio-ner, Josip (Blaško) Kopilović (1945.) penzioner, Verona (Ištvan) Šamu (1943.) penzioner, Marton (Marton) Farkaš (1959.) mesar, Veronika (Ištvan) Oros (1946.) penzioner, Marija (Šandor) Antuno-vić (1954.) penzioner, Bela (Remija) Francišković (1951.) penzioner, Ljubica (Ljubomir) Rudić Race (1951.) penzioner, Jožef (Franja) Haverpuš (1939.) penzioner, Ilonka (Jožef) Olah (1947.) penzioner, Josip (Marija) Gogoljak (1933.) penzioner, Franjo (Andrija) Hajdu (1925.) penzioner, Irma (Jozef) Kelemen (1928.) penzioner, Marta (Lajčo) Knežević (1937.) domaćica, Milica (Svetislav) Horvat (1930.) penzioner, Jelica (Aleksandar) Petrović (1964.), Margit (János) Kokrehel (1942.) domaćica, Ma-tildka (Ištvan) Huđi (1951.) domaćica, Ivan (Mar-ko) Budinčević (1934.) penzioner, Rozalia (Janoš) Nemeš (1939.) penzioner, Joso (Stipan) Bojanović (1940.) penzioner, Brunhilda (Ivo) Nosković (1957.) penzioner, Ana (Albert) Jordaki (1936.) penzioner, Endre (Béla) Sturcz (1944.) penzioner, Borislav (Rade) Borjan (1957.) penzioner, Ruža (Aleksandar ) Anišić (1951.) penzioner, Mária (Mihály Pál) Ko-vač (1942.) penzioner, Julija (Stevan) Đukić (1937.) penzioner, Karolj (Martin) Balo (1958.) radnik, Če-domir (Blagomir) Brankov (1963.) penzioner, An-ton (Josif) Stanković (1933.) penzioner, Stanka (Va-silije) Kovačev (1946.) penzioner, Ana (Janoš) Santo (1938.) penzioner, Jožef (Ištvan) Barat (1958.) pen-zioner, Jelisaveta (Luka) Kirhenmajer (1931.) pen-zioner, Ištvan Lukač (Andraš) Jo (1929.) penzioner, Rajko (Jovan) Rakočević (1952.) penzioner

Hronika matične kancelarije

Mali oglasi

HITNA POMOĆ - 194POLICIJA HITNI POZIVI - 192

VATROGASCI - 193Apoteka kod Gradske kuće: 552-499Apoteka kod dispanzera: 525-772Autobuska stanica: 555-566Benzinska pumpa Mol: 672-525Benzinska pumpa Eco: 680-580Benzinska pumpa Nis Petrol: 692-200Buđenje: 19811Centar za obeveštavanje: 985Centar za socijalni rad: 548-220Čistoća i zelenilo: 620-444DD Rasveta: 553-320Dečiji Dispanzer: 553-559Dimničar: 553-072Elektrodistribucija: 619-300

Gradska biblioteka: 553-115Gradska bolnica: 555-222Gen. Konzulat R.Mađarske: 559-811Gen. Konzulat R. Hrvatske: 557-793Hitna pomoć: 551-373JKP Subotičke pijace: 555-013JKP Pogrebno: 554-848JKP Parking: 694-200JKP Suboticagas: 641-200JP Suboticatrans: 547-777Informacije o: -sportu: 19812-ličnim kartama: 630-303-voz.dozvolama: 630-302-državljanstvu: 630-312-putnim ispravama: 630-276-vezano za oružje: 630-310

Komunalna policija: 626-988Muzej: 555-128Pozorište Deže Kostolanji: 557-471Narodno pozorište scena Jadran: 554-700Bioskop Eurocinema: 554-600Obaveštavanje o br.tel.preplati: 11811Policijska uprava: 630-200Prijava kvara CATV: 634-089Stomatološka služba za odrasle: 553-554Školski dispanzer: 600-795Tačno vreme: 195Telegrami: 1961Toplana-prijava kvara: 548-383Služba za zdrast.zaš.radnika: 571-194Vodovod prijava kvara: 557-711ZOO vrt Palić: 753-075Željeznička stanica: 555-606

VAŽNI TeLeFONI

Davalac malog oglasa izjavljuje da je mali oglas u sladu sa Pravilnikom o

prijemu malih oglasa i Zakonom o posredovanju u prometu nepokretnosti.

Važe samo kuponi iz tekućeg broja

Ime i prezime davaoca oglasa

Potpis davaoca oglasa

Tekst oglasa:

NOVEKupon zabesplatan mali oglas do 10 reči

Broj 9628. decembar 2018.

- TRAŽIMO RADNI-KE: hitno potrebni ku-vari-ce, konobari-ce po-moćne radnice geronto domaćice sa pasošima EU. Tel. 064/7007-106 (P- 218)

Dana 24. decembra 2018. godine preminuo je naš voljeni suprug, otac i deda

DUŠAN KURIDŽA1948-2018.

Zahvaljujemo se rodbini i prijateljima na izrazi-ma saučešća i položenom cveću!

Večno ćemo te čuvati u našim srcima!Ožalošćeni Tvoji namiliji (PG-132)

Dana 31. decembra navršava se pet dugih godina kako nije sa nama voljena naša

JOSIPA VUKOVIĆrođena: Jaramazović

Voljeni nikada ne umiru dok žive oni koji ih vole, koji ih se sećaju.

Počivala u miru Božjem!

Tvoji najmiliji (PF-269)

Дана 25. децембра 2018. године изненада је преминула наша драга

ЈОВАНКА ГАВРИЛОВрођена Крнајски

Беловљев1949-2018.

Отишла је тихо и достојанствено, као што је и живела. Хвала свима који саучествују у нашем болу. Нека јој је вечна слава!

Борјана Гаврилов Болић са породицом (PF-270)

Poslednji pozdrav voljenom ocu, tastu, svekru i dedi.

LOKO KUJUNDŽIĆ1947-2018.

Ostaće nam u večnom sećanju!Zahvaljuljemo svima koji su bili uz nas u najte-

žim trenucima.

Njegovi najmiliji (PF-268)

Sićanje na

PORODICU ZVEKANOVIĆ

Lipe uspomene mog detinjstva. S ponosom na vridnu porodicu Zvekanović, Didu Ivana, Majku Rozu, Brata Ivicu, Mamu Mariju i Tatu Peru.

Vaša Katica sa mužem Pajom, ćerkom Vericom i unucima Anom i Markom (P-907)

NOVE

po želji kupca. Tel. 024/548-108, 060/548-10-80. (4-96)

- Prodajem kuću sa po-moćnim objektima, na placu od 3 motike, Donji Tavankut, cena po dogo-voru. Tel-064/1838-710 (5-96)

PRODAJA STANOVA

- Prodajem lepo sre-đen dvosoban stan sa cg I svim priključcima u ulici B. Radića, tera, toplo pri-zemlje, pogodan za sta-rije osobe. Tel.064/1611-483 (6-96)

IZDAVANJE STANOVA

- Izdajem namešten jednosoban stan u Subo-tici, Aleja Maršala Tita 25. Tel.557-186 (7-96)

POSLOVNI PROSTOR

- Izdaje se poslov-ni prostor od 25 m2 na adresi Korzo 10. Tel. 063/567-919 (8-96)

GARAŽE

U centralnim garaža-ma na Radijalcu pro-dajem garažu na spratu (prvi tunel), vlasnik. Tel. 064/835-6038 (9-96)

KUPOPRODAJA

- Prodaje se toplotna pumpa, katlanka sa lo-žištem I liveni radijato-ri. Tel.063/567-919 (10-96)

- Kupujem orde-nje, medalje i sta-re sportske značke.

Tel.064/615- 5982 (11-96)

- Otkupljujem origi-nalne umetničke slike uz stručnu i realnu proce-nu vrednosti, intereso-vati se od ponedeljka do subote od 9- 17 sati. Tel. 065/5833- 665 (12-96)

- Kupujem, prodajem i menjam značke i albu-me za značke, kupujem knjige i medalje o fud-balskim klubovima. Tel/ 542- 310 ili 062/85- 28- 228 (13-96)

- Prodajem trosed malo korišćen, radna kolica sa 1 točkom (talič-ka), el. štednjak sa 2 rin-gle struja 2 na butan ko-rišćen, u dobrom stanju. Tel. 061/2196-512 (14-96)

- Prodajem vindjaknu sa uloškom, kaput dugi zimski i akt tašne. Pita-ti od 14h na Tel. 527-208 ili 065/532-10-64 (15-96)

- Prodajem univer-zalnu punilicu. Tel. 063/526-762 (16-96)

- Prodaje se pivska ambalaža, gobleni, kri-stalne vaze, kancelarij-ski sto i jabučari sandu-ci. Tel. 063/567-919 (17-96)

- Prodajem po povolj-noj ceni nameštaj, uga-onu garnituru, trosed, dvosed i fotelju. Treba videti. Tel. 523-991 (18-96)

- Prodajem Pežo 307, 4 vrata, 1,6. 135KS Izvršen veliki i mali servis, za-mena alternatora i novi hladnjak,155600km, metalik plave boje. Tel. 063/531-311 (19-96)

- Prodajem trpezarij-ski sto na razvlačenje i 6 tapaciranih stolica sa mebl štofom, komodu sa tri fioke u sredini. Tel. 063/531-311 i 024/525-666 (20-96)

oglasi24 Broj 9628. decembar 2018.

Na osnovu odluke 1. Vanredne skupštine akcionara AD FORUM-PLASMAN NOVI SAD od 28.12.2017. godine, registrovane u APR Beograd 23.02.2018. broj BD 13944/2018, u saglasnosti sa Zakonom o privrednim društvima Republike Srbije član 532. (Sl. glasnik Republike Srbije broj 36/2011 i 99/2011) likvidacioni upravnik

AD FORUM-PLASMAN NOVI SAD – U LIKVIDACIJI, Novi Sad, Trg slobode 2

Oglašava prodaju nepokretnosti javnim prikupljanjem pismenih

ponudaPredmet prodaje je sledeća nepokretna imovina: 1. Poslovni prostor br. 1, u prizemlju, Subotica, Boška Vujića 7, od 50,00 m2, upisan u

L.N. broj 21118 K.O. Stari grad - Subotica, u stambeno-poslovnoj zgradi na parceli 2471/1Procenjena likvidaciona vrednost : 4.771.676 dinara Depozit za učešće u prodaji: 477.168 dinaraProcenjena vrednost nije minimalno prihvatljiva vrednost, niti je na bilo koji drugi način obave-

zujuća ili opredeljujuća za ponuđača prilikom određivanja visine ponude.Pravo učešća imaju sva pravna i fizička lica koja:1. Uplate naznačeni depozit za imovinu za čiju su kupovinu zainteresovani na tekući račun AD

Forum-plasman Novi Sad – u likvidaciji broj 160-355764-75 kod Banca intesa Beograd ili polože neopozivu prvoklasnu bankarsku garanciju naplativu na prvi poziv, najkasnije 5 (pet) radnih dana pre dana u kom ističe rok za podnošenje pismenih ponuda. Ako se kao depozit položi prvoklasna bankarska garancija, original se sa prilozima, dostavlja radi provere lično likvidacionom upravniku (uz prethodnu najavu telefonom ili na e-mail forum-plasman@eunet.rs ). Rok za uplatu depo-zita ili predaju garancije je 18.01.2019. godine do 12.00 časova po beogradskom vremenu (GTM+1). Bankarska garancija mora imati rok važenja do 18.02.2019. godine.

2. U slučaju da za kupca bude proglašen učesnik u prodaji koji je depozit obezbedio bankarskom garancijom, isti mora izmiriti iznos depozita u roku od 48 sati od dana proglašenja za najboljeg po-nuđača, a pre potpisivanja kupoprodajnog ugovora, nakon čega će mu biti vraćena garancija.

3. Nakon uplate depozita, a najkasnije 5(pet) radnih dana pre isteka roka za podnošenje pismenih ponuda (do 21.01.2019.), predaju likvidacionom upravniku potpisane i overene: prijavu za učešće na javnom prikupljanju pismenih ponuda i izjavu o gubitku prava na vraćanje depozita.

U razmatranje će se uzeti samo pismene ponude koje stignu na adresu AD Forum-plasman Novi Sad – u likvidaciji, 21102 Novi Sad, Trg slobode 2, poštanski fah 40, poštanskom pošiljkom (opredeljujući je datum prispeća, a ne datum slanja) do 25.01.2019. do 14 00 časova, odnosno lično budu uručene likvidacionom upravniku najkasnije do 26.01.2019. godine do 12.00 časova, a za koje su prijava za učešće i izjava o gubitku prava na vraćanje depozita u roku predate likvidacionom upravniku.

Neće se razmatrati ponude koje ne sadrže jasno određen iznos na koji ponuda glasi, koje se pozi-vaju na neku drugu ponudu, ponude date pod uslovom, ili se pozivaju na uslove koji nisu predviđeni oglasom, kao ni usmene ponude i ponude uz koje nije položen depozit u predviđenom roku.

Prihvataju se isključivo zapečaćene ponude sa naznakom „Ponuda – ne otvarati“ na koverti.

Zapečaćena ponuda treba da sadrži:- potpisanu i overenu ponudu, uz navođenje jasno određenog iznosa na koji ponuda glasi,- dokaz o uplati depozita ili kopiju garancije,- original ili overena kopija Izvoda iz registra privrednih subjekata i obrasca Overeni potpis lica

ovlašćenih za zastupanje, ako je ponuđač pravno lice, ili kopiju ličnog dokumenta i ispis istog, uko-liko je dokument biometrijski, ako je ponuđač fizičko lice,

- broj računa za vraćanje depozita,- punomoćje za zastupanje na javnom otvaranju pismenih ponuda, ako otvaranju ne prisustvuje

zakonski zastupnik ili podnosilac ponudeJavno otvaranje ponuda održaće se dana 26.01.2019. godine u 12.15 časova na adre-

si AD Forum-plasman Novi Sad – u likvidaciji, Trg slobode 2, kancelarija broj 12, prvi sprat poslov-ne zgrade (dvorište hotela „Vojvodina“), u prisustvu komisije za otvaranje ponuda i predstavnika ponuđača.

Pozivaju se akcionari da prisustvuju otvaranju ponuda. Otvaranju ponuda pristupiće se i ako ak-cionari ili neko od ponuđača ne prisustvuju.

Likvidacioni upravnik otvara ponude tako što:1. Čita pravila otvaranja pismenih ponuda,2. Otvara pismene ponude i sa članovima komisije proverava da li ponuda ispravna,3. Upisuje u registar ponuda iznos određen u svakoj ponudi, i potvrdu o uplaćenom depozitu4. Rangira ponuđače prema visini dostavljenih ponuda5. Proglašava najboljeg ponuđača6. Potpisuje zapisnikKupoprodajni ugovor se potpisuje u roku od 5 (pet) radnih dana od dana proglašenja najboljeg

ponuđača, pod uslovom da je depozit koji je obezbeđen garancijom uplaćen na račun prodavca. Pro-glašeni kupac dužan je da preostali iznos kupoprodajne cene uplati u roku od 8 (osam) dana od dana potpisivanja kupoprodajnog ugovora. Nakon uplate kupoprodajne cene od strane kupca i dobijanja potvrde prodavca o izvršenoj isplati u celosti, kupac stiče pravo na uknjižbu nepokretnosti. Ako pro-glašeni kupac ne potpiše zapisnik, kupoprodajni ugovor ili ne uplati kupoprodajnu cenu u celosti u propisanim rokovima i na propisan način, gubi pravo na vraćanje depozita. Ponuđačima koji nisu stekli status najboljeg ili drugog najboljeg ponuđača depozit će biti vraćen u roku od 5(pet) radnih dana od dana javnog otvaranja ponuda.

Imovina se prodaje u viđenom stanju bez garancija likvidacionog upravnika u pogledu eventual-nih nedostataka na predmetu prodaje.

Imovina se nalazi na adresi Subotica, Boška Vujića 7, i može se razgledati radnim danom od 10.00 do 12.00 časova uz prethodnu najavu likvidacionom upravniku, a najkasnije 5 radnih dana pre isti-canja roka za podnošenje ponude.

Porezi i troškovi se dodaju na postignutu kupoprodajnu cenu i padaju na teret kupca.Ovlašćeno lice: likvidacioni upravnik Vladimir Vasin, telefon 021/639-8079 i 060/536-2370, e-

mail: forum-plasman@eunet.rs .

NOVE grad 25Broj 9628. decembar 2018.

Od 17. do 23. decembra, na području Policijske uprave u Subotici

Sedam saobraćajnih nezgoda, troje

povređenih!U periodu od 17. do 23. decembra, na području Policijske upra-

ve u Subotici dogodilo se sedam saobraćajnih nezgoda. U dve sa-obraćajne nezgode tri osobe su lakše povređene dok je u pet sao-braćajnih nezgoda pričinjena samo materijalna šteta.U navede-nom periodu, policija je podnela 54 zahteva za pokretanje pre-kršajnog postupka, izdata su 302 prekršajna naloga i iz saobra-ćaja su isključena četiri vozača od kojih je za četiri vozača odre-đena mera zadržavanja zbog teške ili potpune alkoholisanosti.U toku protekle nedelje, pripadnici Odeljenja za vanredne situacije u Subotici imali su 15 intervencija. N.H.K.

Uhapšena trojica Subotičana zbog

krađe! Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Subotici uhapsili su

N. K. (1994), Z. K. (1979) i V. D. (1995), svi iz Subotice, zbog postoja-nja osnova sumnje da su izvršili krivično delo krađe.

Sumnja se da su oni juče prišli jednoj ženi na ulici i iz torbe joj ukrali novčanik sa novcem i ličnim dokumentima.

Brzom akcijom policija ih je uhapsila neposredno nakon krađe i kod njih pronašla ukradeni novac.

Osumnjičenima je, po nalogu osnovnog javnog tužioca, određe-no zadržavanje do 48 časova nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti sprovedeni Osnovnom javnom tužilaštvu u Subotici. N.H.K.

JP „Putevi Srbije“ spremno i organizovano dočekuje predstojeće novogodišnje i

božićne praznike

Pojačan rad sektora za

naplatu putarine Kao i svih prethodnih godina intenziviran je rad na na-

platnim stanicama, svi kanali za naplatu putarine i distri-buciju kartica su u funkciji 24 časa dnevno bez minuta pa-uze, povećan je broj inkasanata kako bi obezbedili nesme-tan prolazak vozila usled pojačanog saobraćaja na auto-putevima u Republici Srbiji.

JP „Putevi Srbije“ je na vidljivim mestima u zoni naplatnih stani-ca, postavilo obaveštenja vozačima na srpskom, engleskom, nemač-kom i turskom jeziku da pripreme tačan iznos novca za plaćanje pu-tarine, a sve u cilju sprečavanja zastoja.

Najbrži prolazak kroz naplatne stanice omogućava elektronska na-plata putarine (ENP), jer značajno skraćuje vreme putovanja i omo-gućava vozilima prolazak kroz naplatne stanice bez zaustavljanja, a ujedno predstavlja i jeftiniji vid plaćanja putarine, jer se odobravaju različiti popusti. U sistemu trenutno ima preko 282 hiljade korisni-ka uređaja za ENP i njihov broj se svake godine povećava. Svaki tre-ći učesnik u saobraćaju koji prolazi kroz naplatne stanice plaća puta-rinu elektronskim putem.

Prodaja i dopuna uređaja za ENP vrši se na 174 prodajnih mesta JP „Putevi Srbije“ i ovlašćenih distributera, koja su raspoređena duž svih deonica auto-puteva u Srbiji, na graničnim prelazima i u svim većim gradovima. Na svim prodajnim mestima, može se izvršiti do-puna i ostvariti različiti popusti, u zavisnosti od količine uplaćenih sredstava. J. T.

U subotu, 22. decembra u

prepunoj Hali sportova

održan je višečasovni kon-

cert poznatog kantautora

Đorđa Balaševića u kome je

uživalo više od četiri hilja-

de ljudi iz zemlje i regiona.

Đorđe Balašević na svojoj turneji ni ovog puta nije zaobišao Suboticu, a našim sugrađanima pri-redio kao i svakog puta nezaboravan provod sa svo-jom vrhunskom postavom. Početak koncerta bio je predviđen u 20 časova ali je zbog velike gužve

nastup malo kasnio, što nikako nije uticalo na eu-foriju svih prisutnih. Koncert je započeo pesmom „Priča o Vasi Ladačkom“, a samo pojavljivanje na binu Đorđa Balaševića, publika je pozdravila neve-rovatnim aplauzom. Sledeća numera bila je „Neki novi klinci“, usled koje su se na bini našle male pli-šane igračke zeka koje je Balašević uz osmeh po-digao. Nakon toga usledile su neprolazne numere „Olivera“, Život je more“, „Drago mi je zbog mog starog“, „Boža zvani Pub“, „Lepa protina kći“, „Ne lomite mi bagrenje“, „Luzer“, „Pesma o jednom pe-tlu“, „Svirajte mi jesen stiže dunjo moja“ i još mno-gi drugi. Đorđe Balašević je nastupio u Subotici pre tačno 40 godina na Omladinskom festivalu sa gru-pom „Rani mraz“ i od tada ni na jednoj svojoj tur-neji nije zaobišao Suboticu. Balašević je poslednji put u našem gradu bio pre dve godine, novembra 2015., takođe u Hali sportova. Ukupno je objavio 14 albuma, a svoju solo karijeru započeo je davne 1982. godine.

J. T.

Legendarni kantautor Đorđe Balašević svojim koncertom u Hali sportova ponovo oduševio Subotičane

Sve je počelo sa vasom Ladačkim

sport26 Broj 9628. decembar 2018.

NOVE

tU Velikoj većni-ci Gradske kuće u Su-botici sinoć je održa-no svečano proglaše-nje dobitnika priznanja u tradicionalnoj akci-ji Sportista godine Su-botice, koju zajedno or-ganizuju Grad Suboti-ca, Sportski savez Su-botice i „Nove Subotič-ke novine”.

Najvrednije priza-nje, titulu sportiste Su-botice, poneo je Davor Štefanek, rvač Sparta-ka, a rezultat koji ga je preporučio za ovu na-gradu je svakako drugo mesto na Svetskom pr-venstvu u Budimpešti. Štefaneku je ovo, inače, sedmi put kako se oki-tio prestižnim prizna-njem koje se u Subotici dodeljuje u kontinuite-tu od 1961. godine.

Najbolji sportista u konkurenciji juniora je Nora Bognar iz Planinarskog kluba Spartak, dok je Danilo Dulić, plivač Spartaka, najbolji kod pi-onira. Za najbolji sportski ko-lektiv Subotice u 2018. godini proglašen je Ženski fudbal-ski klub Spartak.

Rang-lista najboljih senio-ra: Davor Štefanek (rvanje), Andrej Barna (plivanje), Ta-maš Kajdoči (dizanje tego-va), Nemanja Ćalasan (fud-bal), ervin Rožnjik (diza-nje tegova), Dijana Šefčić

(atletika), Bojana Kljajić (mačevanje), Sefan Kosta-dinović (stoni tenis), Miljan Milović (odbojka), Veljko Gligorić (boks).

Rang-lista najboljih juniora: Nora Bognar (sportsko pe-njanje), Leona Rogić (umet-ničko klizanje), Noemi Vaku-la (gimnastika), Viktor Haš-ko (dizanje tegova), Mihaj-lo Milić (boks), Adriel Ha-jagoš (plivanje), Ana Miko-vić (veslanje), Jovana Vukas (atletika), Uroš Kojadinović

(rukomet), Stefan Dulić (odbojka).

Rang-lista najboljih pionira: Danilo Du-lić (plivanje), Filip Kulić (gimnastika), Lana Virc (tenis), Nina Šabić (gimna-stika), Miona Petra Knežević (mačeva-nje), Maksim Puš-kar (atletika), Patrik Heder (dizanje tego-va), Aleksandar čo-kić (stoni tenis), Ma-teja Borojević (džu-do), Mark Perčić (biciklizam).

Rang-lista najboljih klubova: Ženski fud-balski klub Spar-tak, Fudbalski klub Spartak Ždrepčeva krv, Muški odboj-kaški klub Spartak.

Posebna prizna-nja su dobili: Ferenc Kiš, Lazar Jarama-

zović, Tomislav Zvekano-vić, Rade Grabovac, Kara-te klub Okinava, Gabor Sa-gmajster, Ognjen Meškov, Klub dizača tegova Spar-tak, juniorske selekcije Te-nis kluba Spartak, Fudbal-ski klub Lokomotiva, Fud-balski klub Udarnik i Josip Fazekaš.

Reportažu u slici i reči sa svečane dodele nagrada možete pronaći u narednom broju „No-vih Subotičkih novina”, prvom u 2019. godini.

Promovisani najbolji sportisti Subotice

Štefaneku sedmo prizanje

Davor Štefanek

Gimnastičarke Sokolskog društva Spartak oku-pile su se, po običaju, na kraju godine, da pred ro-diteljima i prijateljima Kluba pokažu šta su sve na-učile, ali i da se pohvale rezultatima ostvarenim to-kom takmičarske sezone.

Kako je to istakao Zoran Ivanović, predsed-nik Kluba, i 2018. godina je bila uspešna za gi-mnastičarke iz Subotice, dominantne u mlađim

kategorijama, kako u Vojvodini, tako i celoj Srbi-ji. U takmičarskom programu osvojeno je 68 me-dalja, od toga 34 zlatne, 18 srebrnih i 16 bron-zanih. Dve takmičarke Spartaka našle su se ove godine na listima najboljih sportista Subotice, Nina Šabić je zauzela četvrto mesto u konku-renciji pionira, a Noemi Vakula treće u konku-renciji juniora.

Odlična sezona za gimnastičarke Spartaka

Osvojile 68 medalja

Tradicionalni izbor najboljih sportista „Dnevnika”

Tri vredne nagradeU ponedeljak, 24. decembra, po 62. put su dodeljene tradicionalne

nagrade „Dnevnika” najboljim sportistima u Vojvodini, a među do-bitnicima je bilo i predstavnika sportske Subotice.

U generalnom plasmanu je treće mesto osvojio Davor Štefanek, rvač Spartaka, dok je Štefanek dobio nagradu i kao najbolji u rva-nju. Najbolji u šahu bio je Nikola Sedlak, a u dizanju tegova Ta-maš Kajdoči.

Šahovski Memorijal „Mome Raičevića”

Čabarkapa iznenadioNovak čabarkapa, šahista subotičkog Spartaka, priredio je

iznenađenje na tradicionalnom Memorijalu „Mome Raičevića” u br-zopoteznom šahu. U konkurenciji 279 igrača koji su se nadmetali u 12 kola, sa tempom igre od 3 minuta, uz bonifikaciju od 2 sekunde, subotički inter-majstor je osvojio prvo mesto sa 12,5 bodova.

Treće mesto je osvojio velemajstor iz Spartaka Dušan Popović sa 11,5 poena, dok je velemajstor Nikola Sedlak, inače po rejtingu i najbolji igrač u Srbiji, bio četvrti sa 10,5 poena.

Sedlaku, inače, predstoje dva međunarodna turnira, u Austriji i Nemačkoj.

Super liga Srbije u stonom tenisu

Pobeda za drugo

mestoU devetom kolu Su-

per lige Srbije stonote-niseri Spartaka su stigli do šeste pobede u sezo-ni, ali u druge pozicije na tabeli. Nova pobeda, i to ubedljva od 4:1, zabe-ležena je na gostovanju u Bačkoj Palanci.

Pojedinačno: Savić – Kostadinović 2:3 (11:8, 5:11, 11:8, 9:11, 8:11), Grbić – Halas 1:3 (11:9, 8:11, 4:11, 3:11), Adamović – Bognar 1:3 (11:7, 12:14, 8:11, 5:11), Savić – Halas 3:2 (11:6, 6:11, 11:5, 7:11, 11:5), Adamović – Kostadi-nović 0:3 (2:11, 7:11, 6:11).

Lider tabele na polusezoni je Banat, sa svih devet pobeda, Spartak, Radnički (Novi Sad) i Stenes imaju po 6 pobeda, dalje sledi Zvezda sa 5, Požarevac sa 4, po 3 imaju Bačka Palanka i Partizan, dve Ada, a jednu Temerin.

Bence Bognar

Prva liga Srbije za stonotenisere

Poraz u NišuStonoteniseri Spartaka Stoss gostovali su u Nišu, a u okviru deve-

tog kola Prve lige Srbije savladala ih je domaća Medijana sa 4:2.Pojedinačno: Ocokoljić – Takarič 3:1 (11:5, 4:11, 11:9, 11:10),

Jović – čokić 0:3 (8:11, 8:11, 7:11), Živković – Stančević 3:0 (11:7, 11:7, 11:5), Ocokoljić – čokić 3:0 (11:5, 11:88, 11:4), Živković – Takarič 0:3 (10:12, 7:11, 8:11), Jović – Stančević 3:0 (11:7, 11:4, 11:6).

Karikatura Nedeljka Ubovića

NOVE 27Broj 9628. decembar 2018. sport

U 14. kolu Košarkaške lige Srbije Spartak je pretrpeo de-seti poraz u sezoni, peti uza-stopni. Gostovali su Golubo-vi u Vršcu gde je domaća eki-pa, u dramatičnoj završnici savladala Spartaka sa 88:87 (31:22, 19:20, 18:25, 20:20). Imali su Subotičani pobedu u rukama, ali je na osam se-kundi do kraja u pokušaju da pogodi trojku fauliran Mu-nižaba, koji, potom, reali-zuje tri slobodna bacanja za pobedu.

Bolje su utakmicu poče-li domaći, poveli su sa 7:3, i kontrolisali su igru. Golubovi su u više navrata bili u prilici da naprave preokret, ali im je uvek falio po neki potez za to. Tako su u 9. minutu, stigli na poen zaostatka, 20:21, da bi Vrščani serijom od 11:2 i troj-kom Munižabe na pet se-kundi do kraja četvrtine po-veli sa devet poena razlike.

U sličnom ritmu se odvijala i druga četvrtina, obe ekipe su ima-le periode dobre igre, a Spartak opet propušta prilike za preokret.

Početkom treće četvrtine Vr-šac vodi sa deset poena razlike, ali se bude i Golubovi, pa na po-lovini ovog perioda imaju samo

dva poena zaostatka. Serija Vr-ščana najavljuje radost domaćih, no, konačno na pravi način od-govaraju Subotičani koji, posle poena Igrutinovića dolaze na pola koša zaostatka pred posled-nju četvrtinu.

Poenima Bakumanje Spar-tak konačno vodi u završnoj

deonici, sa 69:68. Usledili su bitni poeni za obe ekipe, a u tim momentima se prednost „selila” čas na jednu, čas na drugu stranu. Trojka Lučića donosi Spartaku prednost od 85:82 na dva minuta do kra-ja, ali na isti način odgova-ra i Kapetanović. Posle dva ofanzivna skoka i dva poku-šaja, Bakumanja konačno poentira za 87:85 na nešto više od pola minuta do kra-ja meča. Na žalost, Kojić na osam sekundi do kraja fau-lira Munižabu koji, na već opisan način, donosi veliku radost domaćoj ekipi.

Vršac: Ćirković 2, Mu-nižaba 17, Kapetanović 14, Mitrović 4, Radivoje-vić 9, Brkić 2, Jovanović 9, Simović 2, Ognjenović 17, Silađi 12.

Spartak: Vilijams 23, Igrutinović 24, Bakuma-

nja 11, S. Gazibegović, Lulić 9, Urošević, Petrov 8, Kojić 6, V. Gazibegović, Kuridža.

Spartak u subotu, 29. decem-bra, od 18 sati, dočekuje eki-pu Mladosti iz Zemuna. Biće to derbi začelja, obe ekipe imaju po 18 bodova i žele beg iz opa-sne zone.

Košarkašice Spartaka pretrpele u težak poraz u meču 13. kola Prve lige Srbije. Gostovale su u Vrbasu gde je domaća ekipa zabeležila pobedu od 104:45 (25:9, 28:10, 32:10, 19:16).

Spartak je poveo sa 3:2 na po-četku utakmice i bilo je to jedino vođstvo Golubica. Do kraja če-tvrtine ubacile su još samo šest poena, dok su domaće bile dale-ko efikasnije. Spartak je imao za-ostatak od 7:14 posle nešto više od tri minuta igre, a to se za tili čas pretvorilo u 25:7 na trinaest sekundi do kraja prve četvrtine.

Ni nastavak nije bio bolji, Spartak pogađa prvi put u dru-goj deonici tek posle četiri uvod-na minuta, kada je na semafo-ru već pisalo 38:9. Jasno je bilo i pre toga da dileme oko pobedni-ka više nema.

Vrbas: Podunavac 15, Šćekić 8, Ristić 7, Ros 17, Mužević 15, Mudreša 11, Repček 9, Paviće-vić 4, Radojčin 7, Marčetić 11.

Spartak: Golubović 6, Zlajić 11, Petković 17, Krstajić, Stanaćev 2, Kujundžić 3, Šujica, Petrekano-vić, Antić 4, Vujović 2.

U subotu, 29. decembra, od 15 sati, Spartak dočekuje ekipu 021.

Tradicionalnim takmičenjem „Turnir Vojvodine” zaključena je sezona za članove Kluba dizača tegova Spartak.

Kao i tokom cele godine, i na završnom takmičenju je bilo ra-zloga za slavlje. Prvo mesto osvo-jili su Filip Pastor u kategoriji do 69 kg sa 133 kg (60+73), Er-vin Rožnjik u kategoriji do 85 kg sa 290 kg (130+160) i Tiva-dar Kajdoči u kategoriji +109 kg sa 320 kg (140+180). Treće mesto je zauzeo Adam Sabo u katego-riji do 62 kg sa 70 kg (30+40).

Bila je to prilika i da se progla-se najbolji sportisti i treneri Sa-veza za dizanje tegova Vojvodine i Saveza Srbije za dizanje tegova, a rezultati izbora u oba saveza

bili su identični. Tamaš Kajdo-či je izabran za najboljeg u kate-goriji do 23 godine, ervin Ro-žnjik za najboljeg seniora, a Sti-pan Vert za najboljeg trenera.

Košarkaška liga Srbije

Poraz sa „penala”

Prva liga Srbije za košarkašice

Težak udarac za Spartak

Turnir Vojvodine u dizanju tegova

Zaključili sezonu

Najefikasniji je bio Igrutinović

Najveći porazPrema statističkim poda-

cima koje prosleđuje Tiho-mir Mišić ovo je bio najteži poraz Spartaka u prvoligaš-koj konkurenciji. Prethod-no je neslavni rekord držao poraz od Partizana u sezoni 2010/11 kada je bilo 50:106.

Svetsko klupsko prvenstvo u rvanju

Na osmom mestuRvači Spartaka okončali su nastup na Svetskom klupskom pr-

venstvu u rvanju, održanom u Iranu, na osmom mestu, u konku-renciji devet ekipa. Subotičani su bili četvrti u „A” grupi, pa su, tako, ostvarili plasman u borbu za sedmo mesto. U tom duelu sa-vladala ih je Ukrajina sa 8:2.

U grupnoj fazi Turska je bila bolja od Spartaka sa 9:1, a potom i ekipa Bimeh Razi Ardabil iz Irana sa 8:2. Treće kolo donelo je pobedu druge iranske ekipe Shohadaye Modafe Haram od 7:3.

Prvenstvo Vojvodine u kik boksu

Pet medalja za SpartakTakmičari Kik-boks kluba Spartak osvojili su pet medalja, dve

zlatne, dve srebrne i jednu bronzanu na Prvenstvu Vojvodine u lou-kiku.

Titule prvaka Vojvodine osvojili su Tanja Buljovčić i Predrag Buljovčić, drugoplasirani su bili Nikol Munćan i Goran Sedlak, dok je treće mesto osvojio Sergej Vračar.

Nagrade Fudbalskog saveza Vojvodine

Fudbalerke za primerFudbalski savez Vojvodine dodelio je nagrade najboljim pojedin-

cima i ekipama, a mesta među nagrađenima bilo je i za predstavni-ke Subotice.

Nagradu za najbolji klub dobio je Ženski fudbalski klub Spartak, dok je nagrada za životno delo uručena Tomislavu Karadžiću.

Danas, u Gradskoj biblioteci

Promocija knjigeDanas, u petak, 28. decembra, u Čitaonici Gradske bibliote-

ke u Subotici biće održana promocija knjige „Istorija subotičkog sporta” dr Dragutina Rajića.

Promocija počinje u 19 sati.

Kasačke trke u Evropi

Dobri rezultatiKonjari iz subotičkog regiona ponovo su imali dobre rezultate na

hipodromu „Kincsem park” u Budimpešti, u sredu, 26. decembra, a bio je to pretposlednji trkački dan u 2018. godini.

U drugoj trci dana grlo Virna Lisi došlo je do lake pobede u ma-niru start-cilj, zabeleživši vremenski rezultat 1:21,2 na distanci od 1.900 m, autostart. Virna Lisi je u suvlasništvu porodice Zagorac i Dimitrijević iz Subotice. Plasman na treće mesto u istoj trci zabe-ležilo je grlo Victoria TIM sa vozačem Dejanom Katanićem. Po-bedu u trci za grla od 2 godine zabeležilo je grlo Sugar Babe A.T., uz rezultat od 1:21,6. Za dve stotinke slabiji vremenski rezultat zabe-ležio je vlasnik, trener i vozač Branislav Mukić sa grlom Atoman-ti M. Četvrto mesto je pripalo grlu Always Yankee BD sa vozačem Andorom Anđalom.

U četvrtoj trci dana ulogu favorita opravdao je Iago d'Amore sa vozačem Fazekašom. Stigli su do pobede sa vremenskim rezulta-tom 1:18,5 na distanci od 1.900 m, autostart. Grlo Uzsok sa voza-čem Andorom Anđalom i trenerom Goranom Zolnajiem su pe-toj trci dana, uprkos problemima uspeli da se plasiraju na četvrto mesto.

U trci dana trener Goran Zolnaji je uzeo učešće sa grlima San-ger MS i Urania RG. Drugo mesto je zauzelo grlo Sanger MS, peto Urania RG dok se na sedmo mesto plasirao Samuel Becket A.T.

Najprestižiniji hipodrom u Parizu je 25. decembra organizovao tr-kački dan na kojem je učešće uzelo grlo u vlasništvu Dejana Bačića iz Subotice. Četvorogodišnji eros Josselyn je zabeležio prvi start na hipodromu „Vincennes” u trci „Prix de Brassac Les Mines” za na-gradni fond od 35.000 evra. Startovalo je petnaest grla, a Eros Josse-lyn sa vozačem i trenerom Jože Sagajem iz Slovenije zauzeo je de-veto mesto zabeleživši vremenski rezultat 1:17,2 na distanci od 2.700 m, start iz okreta. Pobednik trke je grlo espoir du Jour i čuveni vo-zač Franck Nivard sa preko tri hiljade pobeda u karijeri. Njihovo pobedničko vreme je iznosilo 1:14,5.

U najznačajniju trku svoje karijere ušao je sa sedam pobeda i jed-nim plasmanom na drugo mesto od ukupno deset startova kao i sa vremenskim rekordom od 1:13,9 na distanci od 2.300m.

sport28 Broj 9628. decembar 2018.

NOVE

U derbi susretu za treće mesto Super lige Srbije odbojkaši Spar-taka su bili bolji rival od Mladog radnika i zasluženo su se pome-rili iznad Požarevljena na tabe-li. Izgubili su Golubovi prvi set, iako su imali značajnu prednost, ali u nastavku sebi takav luksuz nisu dozvolili, te stižu do pobe-de od 3:1 (23:25, 25:23, 25:17, 25:16).

Prvi do prednosti od dva po-ena dolaze domaći, Arsenoski se dobro odbranio, Veselino-vić realizuje kontru za 8:6. Sle-di serija Požarevljana od 4:0, ali na tehnički tajm-aut sa poenom predosti odlazi Spartak. Nakon serije grešaka Keite, Spartak je poveo sa 17:14, a vodili su Golu-bovi i sa 21:18, poentirao je Jun-gić, posle dobre odbrane saigra-ča. Ipak, finiš seta donosi odličan servis gostiju, pre sveg Kovače-vića i Savića, koji donose preo-kret i prvi set gostima.

Kompletan drugi set obele-žila je izjednačena igra i „vrela” atmosfera u Hali sportova. Mla-di radnik je poveo sa 4:3, Spar-tak okrenuo na 7:6, pa vodio i sa 14:11, nakon greške Keite. Batak donosi as gostima za po-ravnanje, ali u finišu seta, po-sle poena Jungića Golubovi vode sa 21:19. As Jelića je odr-žao goste u igri, ali im je greš-ka Ilića na servisu odnela na-danja da mogu da izbegnu gu-bljenje seta.

Raspoložen je bio Đorđe Ilić

na početku trećeg seta, pa je po-sle njegovih vezanih poena Spar-tak poveo sa 9:4. Imali su Golu-bovi potom i dalje prednost od pet poena, a onda su dozvolili ri-valu da serijom od 4:0 priđe na poen zaostatka, 17:18. Kada je na servis liniju stao Seizović, niko nije mogao da nasluti da se neće sa tog mesta pomerati do kra-ja seta. Golubovi serijom od 7:0 privode set kraju, uz dva asa po-menutog Seizovića.

Gosti su ušli u seriju greša-ka na početku četvrtog perioda, pa je Spartak lakše poveo sa 6:3. No, greše i domaći, pa je brzo bilo nerešeno – 6:6. Opet Ilić donosi zalet Spartaku, prvo po-enom, posle efektnim blokom, dok Arsenoski kuva za +3 na

obaveznom odmoru. Dva asa Veselinovića pojčavaju pred-nost na +5, dok im blok Jungića i Tumbasa donosi velikih 20:14 u finišu meča. Brzo je bilo 24:16, a tačku na pobedu i svoje dobro izdanje u kontri stavlja Brani-slav Seizović.

Spartak: Milović (libero), Arsenoski 1, Jungić 10 (1 bl), Veselinović 14 (1 bl, 2 as), Peić (libero), Seizović 14 (3 as), Simić, Medan, Kecman, Dulić, Tumbas 7 (1 bl, 1 as), Ilić 11 (5 bl).

Mladi radnik: Buša 14 (1 bl), Pajkić, Savić 6 (2 bl, 1 as), Vulikić, Kovačević 9 (2 bl, 2 as), Ilić S. 5 (3 bl), Batak 3 (2 as), Lečić 2, Nadaždin 4, Ilić V., Jelić 4 (1 bl), Keita 9.

Super liga Srbije za odbojkaše

Spartak nastavio niz

Nemanja Jungić (u napadu)

Odbojkaši Spartaka danas domaćini

Slatka utakmicaVečerašnji duel 15. kola Super lige Srbije između domaćeg

Spartaka i Jedinstva iz Stare Pazove biće sigurno prilika da lju-bitelji muške odbojke 2018. godinu isprate uz tradicionalno dra-matičan okršaj u Hali sportova (početak u 19 sati).

No, kako javljaju iz Spartaka, biće to prilika i da se ulepšaju praznici deci iz „Kolevke”. Tako igrači pozivaju sve ljubitelje od-bojke da na utakmicu ponesu i neki slatkiš, te da im se pridruže u darivanju mališana iz „Kolevke”.

Odbojkaši Spartaka vezali dobar niz

Treća pobeda za

treće mestoIza odbojkaša Spartaka je treća pobeda u nizu, a ona im je done-

la i treće mesto na tabeli. U derbi meču za „trojku” na tabeli Golubovi su, nakon preokreta, savladali Mladi radnik, i upravo preskočili Po-žarevljane na tabeli.

– Imali smo protiv sebe dobrog protivnika, bili su ispred nas na tabeli, a sada smo dokazali da smo bolji u direktnom duelu. Dobro smo se taktički pripremili, poslužili su nam za to trenin-zi, analize njihovih prethodnih mečeva. Imali smo odličan pri-jem, i Veselinović i Seizović su imali po 14 poena, bio je to jedan od presudnih elemenata – istakao je Đorđe Ilić, srednji bloker Subotičana.

Igor Žakić, trener Golubova, je na konferenciji za štampu nakon utakmice bio, naravno, zadovoljan učinkom svoje ekipe.

– Prvi put smo vezali tri pobede i izuzetno mi je drago zbog toga. Protivnik sa druge strane mreže bio je izuzetno mlada ekipa koja igra zaista dobro. Očekivali smo veliku borbu i tešku utakmicu. Pripremili smo se za servis rivala, spremali smo se, i mislim da su momci to dobro izneli. „Istrpeli” su periode njihovog dobrog servi-ranja, konsolidovali se, nismo padali na polju koncentracije – govo-ri Žakić, pa hvali organizatora igre:

– Arsenoski je maestralno odigrao meč, rezonski, malo su sred-njaci rivala uspeli da čitaju akciju.

Golubove očekuje još jedan zanimljiv duel, ponovo u Subotici, a biće to prilika da se niz nastavi.

– Biće to možda još i teži meč od ovoga, dolazi nam stari rival, Je-dinstvo. Sa njima nema lakih utakmica, i radujemo se tome.

Đorđe Ilić (u napadu) „napravio” 11 poena

Prvenstvo Vojvodine u odbojci za juniore

Spartak četvrtiJuniorska selekcija Spartaka nastupila je na završnom turniru Prvenstva Vojvodine, Golubovi su zau-

zeli četvrto mesto. Finalni turnir je održan u Kleku, u nedelju, 23. decembra, a okršaj su imale četiri naj-bolje ekipe koje su u prethodnoj fazi stekle to pravo.

Spartak je u polufinalu poražen od domaćeg Kleka sa 0:3 (24:26, 14:25, 16:25), a u borbi za treće me-sto Subotičani su poraženi od Novog Sada sa 0:3 (22:25, 10:25, 23:25).

Uz četvrto mesto stiglo je i jedno pojedinačno priznanje, Aljoša Krdžović je proglašen za najboljeg dizača finalnog turnira Prvenstva Vojvodine.

Za Spartak su igrali: A. Krdžović, B. Krdžović, S. Duli, B. Mandić, N. Andrašić, e. Tilin-ger, V. Andrić, S. Vučetić, V. Šaranović, K. Šebek, O. Petrekanović, D. Deli, D. Tikvicki, M. Smajić.

Juniorska selekcija Muškog odbojkaškog kluba Spartak

NOVE sport 29Broj 9628. decembar 2018.

U Hokej klubu Spartak kori-ste zimski period da ispune ta-kmičarske obaveze u više se-lekcija. Tako je protekli vikend bio pun aktivnosti za gotovo sve selekcije.

U subotu, 22. decembra, odr-žan je ERSTE Bank turnir - „Liga budućih šampiona” za selekci-je do 8 i do 10 godina. Dvanaest ekipa iz šest kluboova odmerilo je snage kroz trideset utakmica. U konkurenciji najmlađim nije bilo beleženja rezultata, cilj je sportska borba i napredak, dok je u konkurenciji igrača do 10 go-dina domaći Spartak imao tri po-bede, te rei i poraz.

Za Spartak su u obe kategorije nastupili: Hajduković Jovan, Lakićević Vidak, Bla-žić Teodor, Lukić Du-nja, Kovač Nina, Bor-šoš Augustin, Kostić Vuk, Maravić Stefan, Mandić Marta, Gla-dić Ramona, Man-dić Petar, Simić Lju-binka, Šabić Iva, Raj-ković Marjan, Popov Novak, Ponjavić An-drija, Poljaković Fi-lip, Marko Filip, Ive-ljić Matija, Budin-čević Petar, Anđel-ković Luka, Miloda-nović Filip, Milan-ko Danilo, Brestovac Relja, Kujundžić Nikola, Krstin Ognjen Gubičak Leon i Ben-čić Mihajlo. Treneri: Bresto-vac Uroš, Kolarić Aleksan-dar, Pile Jacob i Gallagher Daniel.

Selekcije do 12 i do 14 godi-na su nastavile sa takmičenjem u okviru Prvenstva Mađarske, u okviru saradnje sa ekipom Kiš-kereša. Selekcija do 12 godina je u sklopu „B” takmičenja pre-trpela tek drugi ovosezonski po-raz, u Segedinu, od domaćina re-zultatom 2:6 (0:1 1:3 1:2), dok je selekcija do 14 godina, kao tre-nutno drugoplasirana na tabe-li, u sklopu „C” takmičenja ima-la duel sa liderom, ekipom Ha-tvan Gigaszai i zabeležila vredan trijumf rezultatom 4:1 (3:0 0:1 1:0), a taj trijumf je doneo ekipi

Spartak-Kiškereša prvo mesto na kraju prvog dela takmičenja.

Za zajedničke ekipe iz Sparta-ka su igrali: Đukanović Luka, Penava Veljko, Feher čon-gor, Šandor David, Vučić Aleksa, Sekulić elena, Raj-ković Martin, Benčić Ana-stasija, Milodanović Ana, Stantić Sara, Kuntić David, Konakov Novak, Gladić Pe-tra, Vučinić Vasilije, Kuka-ras Luka, Janković Ognjen, Penava Ognjen, Bem Karlo, Temunović Vanja, Popov Jo-vana i Rac Sabo Hanna. Tre-ner: Jaramazović Zoran.

Svoje nastupe pred domaćom publikom imali su i seniori. Odi-grali su dve prijateljske utakmi-ce protiv seniorske reprezentaci-je Bosne i Hercegovine, na mol-bu Bosanskog hokejaškog save-za, u sklopu priprema za odlazak na Svetsko prvenstvo III Divizi-ja. U oba meča zasluženu pobedu je odnela ekipa domaćina i to re-zultatima 9:1 (2:1 4:0 3:0) i 11:4 (3:2 1:2 7:0). Za Spartak su na ovim mečevima nastupila i četi-ri mlada igrača koji su počeli svo-je karijere u Spartaku, sada igra-ju za selekcije do 20 godina bu-dimpeštanskih klubova MAC-a i KMH, Srđan Subotić, Niko-la Đurđev, Vedran Bogešić i Nemanja Pejović, i koji su svo-jim kvalitetom podigli nivo igre i sam pristup ovim utakmicama svim ostalim igračima u ekipi.

– Publika koja se okupila u le-pom broju je mogla da uživa u lepim potezima i sportskim ak-cijama hokejaša u plavo belim dresovima, a u klubu smo po-sebno ponosni na podatak da je na ove dve utakmice za našu ekipu nastupilo čak 22 igrača i 3 golmana, i da su svi dobili prili-ku da igraju i pokažu koliko tre-nutno mogu da pruže. Posle du-žeg vremena, konačno su i se-niori imali priliku da odigra-ju utakmice na subtičkom kliza-lištu, što je i rezultiralo određe-nom dozom „nervoze” u završni-ci na početku obe utakmice, ali

kada su se momci „zagrejali” i ušli u ritam, sve je išlo kako je i planirano i dogovoreno u svlači-onici – javlja Uroš Brestovac, jedan od trenera u Spartaku.

Za seniore Spartaka su na-stupili: Alaker erik, Vidako-vić Igor, Velašević Miloš, Gergelj Danijel, Peter Alen, Plavšić Dominik, Kolarić Aleksandar, Bošnjak Luka, Tancoš Tamaš, Šljapić Igor, Subotić Srđan, Bogešić Ve-dran, Gallagher Daniel, Ko-jić Miloš, Cindel Norbert, Đurđev Nikola, Pejović Ne-manja, Perušić Ivan, Tolma-či Branislav, Đorđević Alek-sandar, Mileusnić Petar, Ka-tančić erik, Nešić Mate, Ka-tančić Denis i Fabec Joseph. Treneri: Brestovac Uroš i Ja-cob Pile.

Aktivnosti hokejaša Spartaka

nastupali i seniori

Odbojkašice Spartaka u grupi šest najboljih ekipa

Pretekle crno-beleLepim vestima za subotičku odbojku doprinele su i Golubice.

Spartak je na gostovanju u Beogradu, u odbojkaškom maratonu, sa 3:2 savladao Partizan, a bio je to duel nakon kojeg su Golubice preu-zele šestu poziciju upravo od Partizana, te se sada nadaju da će doče-kati kraj sezone u gornjem domu, odnosno, boriti se u mini-ligi.

– Utakmica u Beogradu je bila izuzetno važna, kako za nas, tako za naše rivalke. Pobeda je mogla da učvrsti šestu poziciju Partiza-nu, ali i da nama donese to željeno mesto. Na našu radost, sada smo mi ne šestom mestu koje nosi igru u plej-ofu – govori Barbara Ba-tinić, prvotimka Spartaka.

Do pobede protiv crno-belog rivala nije bilo lako doći, pa nije ni čudo što je meč trajao maksimalnih pet setova.

– Tokom utakmice su obe ekipe imale periode dobre igre, ali i pa-dove. Na kraju su presudili naši bolji elementi, poput odbrane i blo-ka, a bile smo i efikasnije u napadu. Mislim da je rezultat mogao biti ubedljiviji, odnosno da smo bile bliže osvajanju sva tri boda. Da smo smanjile malo greške u četvertom setu, da smo zadržale koncentra-ciju, bilo bi drugačije. Kao da nas je tada malo stigao i umor. Ipak, uspele smo da ostanemo skoncentrisane na igru u petom setu, a vidi se to i po rezultatu.

Do kraja takmičarske godine Spartaku predstoji još jedan duel.– U petak na gostovanju igramo protiv Kleka. Bolje smo plasira-

na ekipa, mislim da se nalazimo u boljoj formi od rivala, ali to ne znači da će biti lako. Svesne smo da nemamo prava na opuštanje, a motivisane smo osvajanjem tri boda, značilo bi nam to pred da-lju borbu.

Super liga Srbije za odbojkašice

Opet dobre u dramiOdbojkašice Spartaka su zabeležile još jednu vrednu pobedu na

gostovanju, i to posle drame u odbojkaškom maratonu. Sa 3:2 (18:25, 25:23, 25:17, 20:25, 15:8) savladale su Partizan iz Beograda, u derbi-ju za plej-of. Poenterskim učinkom istakla se Milana Rajlić koja je brojala do 27!

Spartak prvi set počinje serijom od 5:1, a funkcionisao je tada blok Golubica. Domaće su se oporavile, gošće grešile, a as Medarevićeve donosi Partizanu preokret i vođstvo od 10:8. Spartak okreće na 12:10, ali Kubura potom beleži dva bloka, Ignjićeva i Biberovićeva do-daju as servise, pa crno-bele uskoro vode sa 24:17.

I drugi set počeo je ini-cijativom Spartaka, a blok Rajlićeve donosi prednost od 8:3. Vodio je Spartak i sa 16:11, pa i 18:12. Greš-ke nisu izostale, prekida loš niz Rajlićeva za 22:17, ali dobar blok i servis vra-ćaju crno-bele na 23:24. Srećom, Golubice su bile smirene u finišu, Barba-ra Batinić osvaja poen za izjednačenje.

Milana Rajlić je pove-la Golubice do 12:8 u tre-ćem setu. Razlika je odr-žana, a dva asa Trnićeve i dva bloka Živanovićeve donose Spartaku značajnu prednost od 23:15, nedo-stižnu za rivala.

Četvrti set pripao je, po-tom, Partizanu, koji se vra-ća u igru. Kubura je bila ključni igrač u tim momen-tima, dobro je servirala i napadala, a upravo njeni poeni donose crno-beloj ekipi prednost od 23:16.

U petom setu, međutim, dilema nije bilo. Spartak je rano stekao prednost koja se polako povećavala. Kada se set, ujedno i meč, pribli-žio kraju, dileme više nije bilo, a as Jelene Trnić za 15:8 potvrđuje dobru formu Golubica u finišu 2018. godine.

Partizan: Georgijevia, Vujković (libero), Biberović 3 (1 bl, 1 as), Drobnjak 1, Ćirković 1 (1 as), Medarević 1 (1 as), Spre-mo 3 (1 as), Kubura 16 (4 bl, 1 as), Mihajlović 8 (4 bl), Kocić (libero), Šejat 9 (1 as), Ignjić 17 (2 bl, 2 as), Jonjev 1.

Spartak: Jović 18 (1 bl, 1 as), Robins Hardi 1 (1 as), Trnić 13 (1 bl, 4 as), Marić, Ilić, Batinić 9 (2 bl, 1 as), Drčić, Mađare-vić, Rajlić 27 (2 bl), Momković, Živanović 8 (7 bl, 1 as).

U narednom kolu Spartak gostuje ekipi Kleka.

Raspoložena u napadu – Milana Rajlić

Seniorski tim Hokej kluba na ledu Spartak

Dočekali i utakmice seniora

NOVEsport30 Broj 9628. decembar 2018.

U nedelju, 23. decembra, oko-načna je grupa faza 46. izdanja Novogodišnjeg turnira u malom fudbalu, a sve smo bliži završni-ci kada će biti i poznato koja će to ekipa osvojiti trofej, ali i ček na 400.000 dinara, koliko sleduje najboljem timu.

Rezultati: Gavrilo Princip – Norma 6:4, Opština Senta – Krajina 4:2, Šeki enterije-ri-Real Impeks – Zdravi bili 7:2, Caffe Moskva – SK Mi-llenium 3:1, Agrarpromet – FullFeel Sandex 4:4, euro-partner – KMF Subotica 4:1, Novoplus Crvenka – Online akcijska roba 2:1, Bemix – FK Solid 5:1, Prologis – Cafe Dijanis 11:1.

Nakon završetka grupne faze, u prostorijama Sportskog save-za Subotice, koji stoji iza orga-nizacije turnira, izvršeno je žre-banje za osminu finala. Ova faza će biti odigrana u nedelju, 30.

decembra. Uta-kmice počinju od 11 sati, pa potom svakih 50 minuta, sve do 17 sati kada je početi poslednji meč osmine finala.

Sastaju se: RTV – FullFell San-dex, Šeki ente-rijeri-Real Im-peks – euro-partner, Caffe Moskva – Sen-ta, Bemix – Cr-venka, Agrar-promet – Kuća zdravlja, Lam-pone – Ladno pivo, Prologis – Online akcijska roba, Slobodan grad – Gavrilo Princip.

Mečevi četvrtfinala su zaka-zani za 2. januar, polufinale je 5.

januara, a susreti za treće i prvo mesto 12. januara.

Proteklog vikenda su ta-kmičari Plivačkog kluba Spartak ponovo bili uspeš-ni, a uz 32 osvojene medalje „pao” je i državni rekord.

U Nišu je održan me-đunarodni plivački mi-ting „Sveti Nikola” uz uče-šće preko 300 takmičara iz BiH, Bugarske, Grčke i Sr-bije. Sedmoro predstavnika Spartaka osvojilo je 29 medalja. Nikola Koltin je oborio nacio-nalni rekord u disciplini 200m prsno (u 50-metarskim bazeni-ma) za dečake do 14 godina koji sada iznosi 2:29.10, dok je Da-nilo Dulić, izjednačio nacional-ni rekord u disciplini 200m kra-ul (u 50-metarskim bazenima) za dečake do 12 godina, koji i da-lje iznosi 2:10,56.

Medalje su osvojili: Nikola Koltin, dve zlatne, na 100 i 200

prsno (rekord), srebrna na 50 prsno i bronzana na 200 prsno u apsolutnoj konkurenciji, Dani-lo Dulić, tri zlatne u disciplina-ma 50 delfin, 50 kraul i 200 kra-ul (rekord), kao i srebrna u disci-plini 100 kraul, Andor Gencel, zlatna na 200 leđno, dve srebr-ne, na 100 leđno i 50 kraul, bron-zana na 50 leđno, kao i bronzana medalja u disciplini 200 leđno u apsolutnoj konkurenciji, Anja Zubelić, zlatna na 200 prsno,

dve srebrne na 50 i 100 prsno, kao i tri bronzane u apsolutnoj konkurenci-ji na 50, 100 i 200 prsno, Dunja Crnković, zlatna na 400 kraul, bronzana na 800 kraul, kao i bron-zana medalje u apsolut-noj konkurenciji na 400 kraul, Vanja Romić, tri bronzane medalje u di-

ciplinama 50, 100 i 200 prsno, Lili Kuti, dve srebrne u discipli-nama 100 kraul i 50 leđno i dve bronzane u disciplinama 50 kra-ul i 100 leđno.

Na međunarodnom mitin-gu „Deda Mraz” u Novom Sadu, osvojene su gtri medalje. Tea Mut je bila prva u disciplini 100 leđno, Anja Skenderović dru-ga u disciplini 200 kraul, dok je Boris Boršoš bio treći na 200 kraul.

46. Novogodišnji turnir u malom fudbalu

Sledi osmina finala

Nastupi takmičara Plivačkog kluba Spartak

Opet obarili rekorde

Plivački klub Vojvodina bio je domaćin međunarodnog pli-vačkog mitinga „Deda Mraz”. Takmičenje je, naravno, okupi-lo najmlađe plivače iz 28 klubo-va iz Srbije i 2 iz inostranstva, pa je bilo prilično jako. U ta-kvoj konkurenciji dvadesetočlani tim Spartak Prozivke osvojio je prvo mesto, kao klub sa najviše

osvojenih medalja.Medalje su osvojili: Filip Mi-

ler, zlato na 200m slobodno i bronzu na 50m slobodno; Maša Kostić zlato na 200m slobod-no i srebro na 50m slobodno; Silvija Tot, zlato na 100m leđ-no i zlato na 100m prsno; Alek-sandra Kovač Striko zlato na 50m prsno i zlato na 50m delfin;

Teodora Ždrnja zlato na 100m delfin i srebro na 100m mešo-vito; Dalija Kutić srebro na

100m leđno; Una Milošević, srebro na 50m prsno i bronza na 100m mešovito; štafeta 4x50m

slobodno (Filip Miler, Aleks Milanović, Silvija Tot, Maša Kostić) – srebro.

Međunarodni plivački miting u Novom Sadu

Deda Mraz plivačima

Godinu koju ispraćamo po dobrom će pamtiti i Ištvan Priboj

Najstariji maratonacGodinu koju polako ispraća-

mo po dobrom će pamtiti i Ištvan Priboj, najstariji subotički plivač-maratonac. Po formi i rezultatima koje pokazuje, nekako ne ide po-datak iz lične karte koji otkriva da-tum rođenja i 1942. godinu.

– I najstariji je nekad bio mlad, a dobro pamtim kako je to neka-da bilo. Subotica je imala 1950-ih, 60-ih godina zimski bazen, „Feke-te kupatilo”, a leti tu je bio Palić. Uslovi za plivanje su postojali cele godine. I plivalo se. Kao najmla-đi u porodici, sledio sam braću i sestru plivače. Bio sam pionirski, omladin-ski, potom i seniorski prvak Republike Srbije u raznim plivačkim disciplina-ma. Kao nastavnik, pa kasnije i profesor, vodio sam đake na bazen i obuča-vao ih ovoj, za mene uvek najboljoj, sportskoj veštini – priseća se naš sago-vornik na početku priče.

Kao savezni sudija u plivanju i vaterpolu (gde je u početku bio igrač) obi-šao je celu Jugoslaviju. Prostora za sport bilo je i preko zime, i to uglavnom kroz hokej na ledu. Priboj je u mladosti bio igrač, a kasnije savezni i interna-cionalni sudija.

– Sa dolaskom zrelih godina, ponovo sam se aktivirao u plivanju i uče-stvovao na raznim takmičenjima u kategorijama seniora, odnosno vetera-na . Kada se osnovao Savez za maratonsko plivanje na otvorenim vodama postao sam stalni učesnik. Uspesi nisu izostali. Počeo sam ponovo da pobe-đujem, što mi je dalo elan da nastavim.

Priboj ističe da mu se sviđa nastup na maratonima, i drugačiji ambijent nego na bazenima.

– Takmičenja su na jezerima, u kanalima, rekama, u prirodnom i uvek no-vom ambijentu. Nijedno takmičenje ne nalikuje prethodnom. Razni grado-vi su organizatori, i uvek su drugačiji uslovi kojima se moramo prilagoditi. Dužine staze su od 3 do 10 kilometara. Umeša se tu i priroda sa svojim me-teorološkim uslovima (temperatura vode i vazduha i sl.).

Ovaj vid plivanja sa godinama privlači sve više zaljubljenika. – Kod mladih i starijih je sve popularniji vid održavanja dobre kondicije i

negovanja zdravlja. Bez obzira na godine, svi se lepo družimo, i svako nađe svoje mesto u kategoriji. Svi daju onoliko koliko mogu, i na kraju se rangi-raju u okviru svojih starosnih kategorija. Bez obzira na svoje godine moraju preplivati od starta do cilja da bi bili rangirani. Posle završetka trke zajedno se radujemo medaljama, uspesima,ručkovima, majicama, uspomenama.

Tokom letnje sezone u Srbiji bude petnaestak plivačkih maratona, a naš sagovornik učestvuje gotovo na svim.

– Tako sam postao najstariji aktivan maratonac u Srbiji. Ipak, nađe se na nekim takmičenjima i neko ko je stariji po godinama od mene, ali se oni pojave samo jednom ili dva puta godišnje. Na Svetskom prvenstvu 2017. go-dine na Balatonu osvojio sam 13. mesto na 3.000 metara, a ove, na Evrop-skom prvenstvu na Bledu sam na 3.000 m. bio osmi. Povremeno plivam i kratke staze na bazenskim takmičenjima, uglavnom u susednoj Mađarskoj, odakle se uvek vraćam sa osvojenim medaljama.

Recept za rezultate, ali i zdravlje je, naizgleg, jednostavan.– Treniram najmanje tri puta nedeljno, i to cele godine, tako da to iza-

đe negde oko 350-400 kilometa. Jako volim plivanje. Tome može da zahva-li i moje zdravlje i u ovim poodmaklim godinama . Jedva čekam novu sezo-nu na otvorenim vodama. Takođe, 2020. godine planiram ponovo da idem na Evropsko prvenstvo, koje će biti održani na Balatonu. Na žalost, svi ovi odlasci koštaju, svako finansira sam sebe, zato nemam mogućnost da odem na dalje distance, na primer, 2019. godine na Svetsko prvenstvo u Južnoj Koreji.

NOVE

Na stranicama „Novih Subo-tičkih novina” objavljen je niz priloga u uzornim planinarima subotičkog Spartaka. Za kraj se-rijala ostao nam je prilog koji sti-že iz Spartaka, a tiče se priče sa Isom Planićem, uspešnim pla-ninarom koji je ispenjao Mont Everest i još pet vrhova iznad 8.000 metara nadmorske visine, ali i predsednikom Planinarskog saveza Srbije, te trenerom plani-narstva sa „A” dozvolom i sport-skim vodipem.

Ipak, nećemo se baviti toliko njegovim rezultatima, nego ak-tivnostima koje vode ka popula-rizaciji ovog sporta.

– Na planinarenje vodim podmladak kluba, tj. planina-re, a ne đake. Pravila po kojima se deca upuštaju u planinarske aktivnosti su drugačija od pra-vila u školi. Uvek sam govorio deci da, ukoliko ne slušaju na-stavnika u školi, mogu dobi-ti jedinicu, a na planinarenju, ako ne slušaju vodiča, mogu slomiti nogu ili se na neki drugi način povrediti. Dakle, na pla-ninarenju deca se moraju po-našati prema pravilima plani-narske organizacije. Vodio sam više stotina akcija u kojima su učestvovali mladi planinari. Recimo, vodio sam Mirka Ku-jundžića na Gašerbrum 2, Mi-lana Tomića koji je vrhunski sportista, vodio sam na alpini-stičko penjanje, a takođe i Sašu Jankovića koji je trener na na-šim veštačkim stenama. Dakle, vodio sam mlade od pešačenja

po peščari do njihovih vrhun-skih rezultata.

Kako je i sam u prosveti, Pla-nić može da da najbolju preporu-ko kolegama koji bi želeli da vode decu na planinarenje.

– Decu sam vodio najpre u šetnje peščarom, pa onda na Frušku goru. Velika je razlika između pešačenja okolinom gra-da i penjanja na Triglav. Najbo-lje je ići od lakšeg ka težem. Mož-da je Fruškogorski maraton naj-bolji da neko započne sa plani-narskom aktivnošću. Pešačenje okolinom grada je bezazlena ak-tivnost sa minimalnim rizicima i treba je organizovati i za decu koja nisu članovi planinarske organizacije. Tu vidim moguć-nost povezivanja sekcija iz ško-le sa Planinarskim klubom. Pro-blem organizatora takvih akci-ja iz kluba je što ne mogu zna-ti kolika je spremnost deteta, da li dete prihvata pravila organi-zacije, te da li je roditelj sagla-san sa tim.

Svaka aktivnost, naročito ova-kva, iziskuje dobru pripremu.

– Možemo govoriti o dve vr-ste uslova: letnjim i zimskim. Deca treba da imaju odgovara-juću obuću. To je udobna, razga-žena obuća koja ne izaziva žulje-ve. U planinama obuća ne sme lako da propušta vodu. Važno je da imaju sa sobom ranac. U ran-cu moraju imati zaštitu od kiše, tj. kišnu kabanicu. Decu treba učiti da se vreme u toku dana može promeniti. U rancu je oba-vezna flašica sa vodom, sendvič,

malo pakovanje meda. Narav-no, nije isti sadržaj ranca ako idemo u Subotičku peščaru ili na neku planinu. Na visoku planinu se leti ne ide bez kape, rukavica i naočara za sunce. Takođe i zimi se nosi kapa, rezervne rukavice, rezervne čarape.

U daljim razmatranjima Pla-nić ističe da je suština aktivnosti mora imati za cilj da deca dođu ponovo na pešačenje, da pam-te doživljaje, da dožive više nego što su očekivali, ta da se organi-zatori ne brinu ukoliko se i neko u prvi mah požali da se umorio, jer deci je važnije da im je uzbud-ljivo, atraktivno, nego da im je to lako. Naravno, potrebno je iza-brati staze prema uzrastu i kon-diciji dece.

– Za planinarenje treba biti kondiciono spreman. Kakvo je to planinarenje gde se planinar nije umorio? Pamtim decu koja su bila premorena, ali su se opet vraćala planinarenju. Naša da-našnja deca retko svoje telo do-vode u stanje fizičkog napreza-nja i ne prepoznaju umor kao stanje. Takvoj deci je svaki umor premor.

Pozitivne vrednosti u druš-tvu se malo ili nedovoljno pro-movišu. Tu spada i planinare-nje. Kako poboljšati promociju planinarenja?

– Planinarstvo je više od spor-ta. To je i pokret. Planinarstvo

ima određenu dozu podizanja nivoa patriotizma. Kroz pla-ninarstvo upoznajemo prirod-ne i kulturne vrednosti naše ze-mlje i kroz to je i zavolimo. Mi-nistarstvo ekologije traži po-moć od Planinarskog saveza u nadziranju zagađivanja priro-de. Ko brine o Subotičkoj pešča-ri? Ljudi istovare gomilu sme-ća i pobegnu. Komunalna polici-ja se jednostavno ne bavi tim jer nije spremna na zameranje sa građanima Subotice koji žive uz ivicu šuma zaštićenog područ-ja Subotičke peščare. Subotič-ka peščara je najbolje opremljen kabinet za prirodne nauke. Naj-bolje opremljen kabinet za fiziku je zvezdano nebo. Planinarstvo unapređuje patriotizam, sistem obrazovanja, jer se dobija kabi-net za praktičnu nastavu. Eko-logija, edukacija, socijalizacija, razvijanje patriotizma i vrhun-ski sportski rezultati promovišu planinarski pokret.

Kao predsednik planinarskog saveza Srbije Planić hvali Plani-narski klub Spartak koji se zaista bavim mlađom populacijom, te navodi da je veći broj đaka subo-tičkih škola prošao kroz neku vr-stu planinarske aktivnosti.

– Moram podvući da se u Spartaku u Subotici sa mladima radi najviše u Srbiji. U sport-skom penjanju Spartak je najus-pešniji kolektiv u Srbiji.

Emina i Vitomir

sport 31Broj 9628. decembar 2018.

Sportske strane priprema i uređuje Nikola Stantić

Završno okupljanje u Karate klubu Spartak Enpi za 2018. go-dinu održano je u subotu, 22. de-cembra, u svečanoj sali Gimnazi-je „Svetozar Marković”. Bila je to prilika da se čuje šta su takmiča-ri uradili u 2018. godini, koji su se posebno istakli, te kakvi su planovi za 2018. godinu. Posebno su rado-sni bili najmlađi članove koje nije zaobišao Deda Mraz.

Kako se moglo čuti, takmiča-ri Spartak Enpija su nastupili na 39 takmičenja, od toga 29 u Srbiji i 10 van granica Srbije, dok je na-stavljena tradicija organizovanja takmičenja, kroz 19. „Super Enpi kup” sa preko 1400 takmičara iz 13 država.

Što se rezuktata tiče, osvoje-ne su 4 medalje na Svetskom pr-venstvu u Moldaviji i 6 medalja na Evropskom prvenstvu u Poljskoj. Medalje su se osvajale i u Francu-skoj, Rumuniji, Mađarskoj, Repu-blici Srpskoj, FBiH, Slovačkoj.

Najbolji takmi-čari kluba u 2018. godini su, u konku-renciji nada, kadet-kinja, juniorki i se-niorki: Nađa Cvi-jin, elvira Bo-gnić i Ines Bara-šević, a u konku-renciji nada, kade-ta, juniora i senio-ra: Dragoslav Jo-vičić, Ognjen Po-kornić i Vladan Grbić. U konku-renciji najmlađih, petlića, poletara-ca i pionira su naj-bolji, kod dečaka Nađa Stojano-vić, Lidija Popo-vić i Petra Stoja-nović, odnosno Nenad Kolar, Sergej Pokornić, Uroš Maro-dić i Bendžamin Osvald.

Nisu zaboravljeni ni treneri koji

su unapređeni u viša majstorska zvanja, Milan Poledica, Alek-sandar Ćopić i Maja Svrdlin.

Uz najmlađe su vežbali i drugari,

Nindža kornjača i Minionsi, Deda Mraz je doneo paketiće u kojima su, uz slatkiše, bili i odgovaraju-ći pojasevi za položena učenička

zvanja u proteklom periodu.Iz Karate klub Spartak Enpi po-

četak priprema za novu sezonu za-kazuju za 14. januara.

Završno okupljanje u Karate klubu Spartak Enpi

deda Mraz za kraj godine

Priče o planinarima PSK Spartak

Iso i mladi planinari

Postavljanje šatora u prirodi, Iso Planić (levo) sa najmlađima

Najbolji takmičari Spartak Enpija u 2018. godini

NOVEljudi32 Broj 9628. decembar 2018.

• Sava Jojić, vlasnik vinarije Mačkov po-drum, koja podiže i obu-čava već sedmu genera-ciju vinara, govorio je nedavno na Paliću, po-vodom promocije knji-ge „Ekstaze i mamurlu-ci” Igora Mandića, o ra-zvoju vinskog puta, sta-nju našeg vinogradar-stva danas i nekada, o društvenom okviru i perspektivama te gra-ne, što je i povod raz-govoru o kulturi vina, podsećanju na kvalitet-ne vinarije i tradiciju razvoja vinograda.

Subotica je najbolje mesto u

Vojvodini gde i knjige govore o vinu, kaže Sava Jojić, vlasnik vi-narije Mačkov podrum, navodeći kao remek dela literature o vinu, vinsku trilogiju „Duša vina” i „Ek-staze i mamurluci” Igora Mandi-ća, na promociji na Paliću.

„Prošao sam sve u životu i ek-staze i mamurluke, a uskraćen je onaj, ko nije, pa ne zna šta su knjige o filozofiji vina, koje su re-mek dela, iz pera autora koji se ne libe da kažu bobu-bob, a po-pu-pop. Meni Sremcu i Fruško-gorcu je izuzetan taj lucidno cini-čan kritički odnos prema kulturi vina i složenoj temi kao što je vi-narstvo i vinogradarstvo, poruka je Save Jojića o kulturi vina.

U porodici Jojića, grožđe se gaji i vino pravi već generacija-ma, a podsećaju da tradicija ga-jenja grožđa i vina u Sremu i na Fruškoj gori datira još od rim-skog carstva.

„Pre rata u Irigu i okolini je skoro svaka kuća uz okućnicu imala i vinograde i pravila vino, a u vinariji Mačkov podrum da-nas radi šesta generacija vinara. Sedmu generaciju polako obuča-vamo. U nekadašnjoj kraljevini, koja je postajala ozbiljna vino-gradarska zemlja, 1929. godine je bilo 227 hiljada hektara vino-grada, ili dva posto ukupne obra-dive površine. Sađene su popu-larne francuske i italijanske sor-te, kralj Petar je nešto podigao u Oplencu, a danas nalazim po-datke koji ushite znanjem vino-gradara tog vremena”, istakao je Jojić.

Podsećajući na važnost opo-ravljanja vinograda u zemlji, kaže da su i najveći vinogradi i planta-že oporavljeni u vreme bivše Ju-goslavije, koja je 80-ih imala 247 hiljada hektara vinograda i na svetskoj rang listi, u svetu, bila deseti proizvođač vina.

„Kvalitetnim vinima i pićima stvara se kulturni obrazac jed-nog kraja i regiona, vinskog puta i kulture i filozofije vina. EU ima zahteve prema Srbiji, oko vina, ali stanje se poboljšava, jer već 2012. godine ima preko 22.150 hektara vinograda, bez Kosova,

u centralnoj Srbi-ji i Vojvodini, a evi-dentiran je svaki vi-nograd koji ima pre-ko 1000 kvadrata”, kaže Jojić.

Iriška i porodična tradicija

Današnji oblik i obim vinarije Mač-kov podrum, kao profesionalnog pre-duzeća, pokrenuo je Sava Jojić – Ma-čak, 2005. godine. Sadašnja zgrada vi-narije je sagrađena i opremljena 2004. godine, a kapacitet joj je 200.000 litara u sudovima od ner-đajućeg čelika, kao i buradima i bačvama od hrasta i bagrema. Vinogradi na 32 hektara, u juž-nom Fruškogorskom vinogorju, u blizini Iriga, na umereno konti-nentalnoj klimi, idealni su, kaže Jojić, za bela i crvena vina mo-dernog stila.

„Prilikom sadnje vinograda, angažovali smo stručnjake iz Ita-lije, iz vinske regije Južni Tirol – Kaldaro, sa željom da dođemo

do stručnih modernih koncepata sadnje i tehnologije”, ističe Jojić.

Stoga ne čudi, da je Vinari-ja dobila brojne nagrade, zlat-ne medalje, za vina „Portugizer” svatovac i „ Frajlu” iz berbe 2016. Na kraljevskom takmičenju, na Kraljevskom dvoru Srbije, 2009. godine, Mačkova vina su i kra-ljevski nagrađena! Chardonnay, Merlot i Camerlot iz 2007. i Por-tugizer iz 2008. zasenila su kva-litetom i nagradama!

Da vina pripadaju svetu emo-cija ali i emocijama iz sveta, sve-doči i podatak da je proizvod-nja vina u Mačkovom podru-mu 2007. godine bila zlatna, a dve godine kasnije, Camerlot je nagrađen zlatnom medaljom

stručnog žirija i titulom najbo-ljeg vina iz Srbije. Široka je lepe-za nagrađivanih vina, Rajnski ri-zling, Traminac mirisavi, Merlot, Pinot noir, Cabernet franc, sau-vignon blanc, Portugizer, Char-donnay i druga, proizvedena od različitih sorti grožđa.

Još u srednjem veku Irig je bio „Fruškogorska prestonica“, a „Fruškogorska voćarsko-vino-gradarska zadruga“ osnovana 1926. prerasla je u čuveni „Iriš-ki podrum“, čiji je jedan od osni-vača bio i Todor Jojić, deda Save Jojića, osnivača Mačko-vog podruma.

Mačak među 99 najboljih u Srbiji!

Mačak je među 99 najkvali-tetnijih vinara u Srbiji, u katego-riji „Vinski centri i podrumi, to-čionice rakija i festivali“, oceni-lo je i Ministarstva trgovine, tu-rizma i telekomunikacija, TO Sr-bije i mnogi fakulteti i strukovna udruženja.

Baveći se vinskim putem, Jo-jić je stvorio događaj od vinogra-darskog ručka, a vinski katalozi ga preporučuju sloganom, „Doži-vi berbu na Fruškoj Gori“!

„Treći četvrtak u novembru je dan kada se svuda u svetu pro-slavlja Vinska nova godina. Taj

običaj potiče iz Francuske kao i mlado vino, ali festivali i pro-slave nisu u Parizu, već u ma-

lim mestima, tamo gde vino i na-staje. Posle 10 godina u Novom Sadu, naša manifestacija se pre-selila u Irig. Tog dana se mlado vino Portugizer svatovac besplat-no degustira, uživa u tamburaši-ma, proglašavaju pobednici kon-kursa za najlepšu pesmu o vinu iz Srbije i inostranstva. Mnogi umetnici poneli su titule viteza mladog Portugizera, Aljoša Vuč-ković, Vanja Bulić, Zoran Kolun-džija, Petar Samardžija, novinar i izuzetni poznavalac vina i vin-ske istorije, koji je ocenio da, su-deći po Portugizeru Mačkovog podruma, vina iz berbe 2018. će biti veoma dobra”, saznajemo od domaćina Mačkovog podruma.

Irig se vratio na gastronomsku

i vinsku kartu Fruš-ke gore, Srema i Sr-bije, zahvaljujući i vinskim manifesta-cijama koje neguju Jojići. „Vrtovi su rajski ispod Fruš-ke gore“ pobednič-ka je pesma Jova-na Bundala, među stotinu ovogodiš-njih konkursnih pesama o vinu.

„Tradicija je u nastajanju”, podse-ća Sava Jojić na na-poran rad u vino-gradu svojih pre-daka, od Mitra Jo-jića, gospara-Mite, koji je mnogo grož-đa obrao i buradi istočio do danas.

„A njegovi sino-vi su različitim putevima poš-li. Sin Đoka „optant“ bio je imu-ćan zemljoposednik u Moldavi-ji. Sin Joca, čuveni bećar i kockar po Italiji. Slao je familiji najlepše anziskarte iz Đenove i Fiume. A sin Todor, mudar i dalekovid čo-vek, oženio je Persidu Čekić, koja mu je u miraz donela vinograd Memijevo. U njemu danas raste loza Portugizer. Pred kraj svog života, 1926. Todor je postao je-dan od osnivača nadaleko pozna-tog Iriškog podruma. Za tadašnje vreme udruživanja i zadruga na-oko uobičajena stvar. Za poro-dičnu vinsku tradiciju nemerljiv doprinos”, ocenjuje Sava, kako je svaka generacija Jojića ostavi-la traga.

„Poneki u miraz odneli, ili na karti izgubili, ali gen za vino se prenosio do danas. Sadašnja ge-neracija umešno koristi vredno nasleđe predaka o negovanju vi-nograda i pravljenju vina. U kom-binaciji sa savremenim svetskim saznanjima iz enologije, proizvo-dimo vina koja u sebi nose oso-benosti fruškogorskog podneblja i svu simboliku porodičnih živo-topisa, utkanih u prelive vinskih gutljaja. Za vašu radost i uživa-nje” kaže domaćin!

Nada Harminc Karanović

Sava Jojić, vlasnik vinarije Mačkov podrum, podiže sedmu generaciju vinara

Kraljevska vina Mačkovog podruma!

Priča o FrajliTo vino je omaž Đur-

đici Mačkovoj. Kao mla-da, Đurđica se zagledala u bećara Savu Mačka. Nosio je šešir ukoso i peštanske brko-ve, voleo rujno vino. Đurđi-čini roditelji su branili tu lju-bav, ali ona je, zbog te ljuba-vi, odbegla od kuće. Dugo je u roditeljskom srcu tinjala srdžba, dok se nisu pomirili, baš u vinogradu!

„Mi danas, u slavu ljuba-vi, romantične i roditeljske, pravimo vino Portugizer, au-tohtone fruškogorske sorte i to baš iz onog vinograda, gde su se Đurđica i njeni rodite-lji sreli i pomirili, a Mačkov podrum tom vinu vraća sla-vu i stari sjaj”, kazuje nam Sava Jojić.

Mačkova senicaMačkova vinska kuća –

Senica, smeštena je u kom-pleksu vinarije, osmišljena je u fruškogorskom stilu i spremna da primi prave uži-vaoce vina i sremačkih spe-cijaliteta, koji žele da kupe i degustiraju odlično vino na izvoru, tamo gde nastaje!