NOVE

Godina II • Broj 95 • 21. decembar 2018. • Cena: 40 dinara

9772560365004

ISS

N 2

56

0-3

65

5IS

SN

25

60

-36

55

U sledećem broju novina poklanjamo tradicionalni

verski kalendarDOLGOZUNK SZOMBATON IS!

Radimo i subotom!

éve A pOLGáROK eGéSZSéGéNeK SZOLGáLATáBAN13Nikole Kujundžića br. 6

OtvOrena nOva deOnica

„Y” krakastr 4

božić pOvezuje generacije

str. 32

Grad

str 5

Postavljen kamen temeljac za akva

park na Paliću

Srećan božić svojim čitaocima želi redakcija

„Novih subotičkih novina”

grad2 Broj 9521. decembar 2018.

izlaze nedeljno

IZDAVAČ: NOVE SUBOTIČKE NOVINE d.o.o.Društvo za novinsko - izdavačku delatnost

Subotica, Maksima Gorkog 8, tel: 024/553-042

Matični broj: 21255947, PIB: 109859609

Direktor, glavni i odgovorni urednik:Vlado Tomić dipl. ecc. tel: 553-529 (direktor@subotickenovine.rs),

Glavni urednik: Lazarela Marjanov, tel: 552-859(urednik@subotickenovine.rs);

Zamenik urednika: Nada Harminc Karanović, tel: 553-042(harminc.nadica@gmail.com);

Redakcija - novinari: tel: 553-042;

Alana Šiška, Miodrag Radojčin, Nikola Stantić, Milutin Mitrić, Biljana Vučković, Jasna Tonković, Bojan Nikolić

Kolumnista:Milutin Mitrić,Karikaturista:Milenko Kosanović

Foto-reporter:Dejan Malagurski(photodejan@gmail.com)

Tehnički urednik: Robert Kiš (tehnicki@gmail.com)

Marketing: tel: 553—914, e-mail: marketing@subotickenovine.rs

Oglasi i čitulje: tel: 553-805(oglasi@subotickenovine.rs)

Štampa: „Grafoprodukt” d.o.o. Novi Sad, Desanke Maksimović 52;

CIP: Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд ISSN 2560-3655 = Nove subotičke novine COBISS.SR-ID 22996660

www.subotickenovine.rsinfo@subotickenovine.rs

NOVE

CENA NOVIH SUBOTIČKIH NOVINAU PRETPLATI:

6 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU2.080 dinara + poštanski troškovi

6 MESECI ZA INOSTRANSTVO1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA INOSTRANSTVO 2.080 dinara + poštanski troškovi

NOVE

Dragi,Deda Mraze ili na Laponskom Julupuki!

Ove godine ti verovatno ne bi ni pisao da nisam čuo da jedna renomirana Agencija za komunikaciju „Anomaly“ iz Londona ne pri-prema ozbiljan projekt po kome ćeš ti Deda Mrazu da budeš žena. I to ne bilo kakva,već starleta sa ugrađenim silokonima.

I iskreno da ti kažem to mi je drago,jer evo sedam decenija me nerviraš i uvek si mi bio sumnjiv. Lažeš,brate previše. Najgore mi je bilo,kad sam morao da ti sedim u krilo,a ti si mi smrdeo na beli luk i onaj „Rubinov vi-njak“. Tvoja glupa brada od vate me je užasa-vala. Uvek si igrao na pokvareno,lagao decu da im ti kupuješ i donosiš poklone,a sve to skupo plaćali roditelji ili sindikat. Ove tvo-je marifetluke,kao „zaraznu žuticu“ preneo si i na vlast. I ona nam priča priče da nam je asvaltirala ulicu,izgradila vodovod,povećala penzije. Ma nemoj! Da možda nije iz njiho-vih džepova. Zato se i radujem šte te takvog sedog,bratatog i lažljivog, ukuidaju. Mogu zasada samo da maštam,kako će se klinci,a bogami i mi penzioneri radovati budućem starleta Mrazu. Da budemo srećni i radosni da nam ništa i ne donese,samo da nas sta-vi u krilo,obavije rukama i onako prislonje-ni na njene tople grudi,slušama ubrzane ot-kucaje srca. A šta smo kod tebe imali. Samo srad i podrigivanje.

Ako te Julupukiju,ovi iz Londona ukinu,za tobom neće mnogo žaliti ni narod u Srbiji. Namnožilo se i kod nas dosta dedamrazo-va koji nam obećavaju „kule i gradove“,a na kraju dobijemo-„šipak“.

Uverio sam se Deda Mrazu i da lažeš da imaš čarobnu moć za ispunjavanje želja. Lane sam te,negde u ovo isto vreme mo-lio da kad se budeš vrzmao po Gradskoj kući,svojim čarolijama objasniš onima što imaju kabinete,koja je uloga novinara i medija u društvu. Molio sam te da im ka-žeš, da novine ne mogu biti njihova kurti-zana. A nadam se da znaš šta je kurtizana. To je ona laka dvorska žena koja ima lju-bavne veze sa vrhom vlasti. I šta si uradio Deda Mraze? Ništa! Stanje se od prošle go-dine čak i pogoršalo. Kad ih sretnem u gra-du na ulici,ne smem ni da ih pitam koliko je sati. Plašim se da će mi reći: pošalji pitanje mejlom na naš Medija centar i odgovor ćeš

dobiti najkasnije za 15 dana“.Nego,Deda Mraze,dok si još živ,molio

bih te za jednu uslugu. Pomozi mi,da mi se razbistri u glavi,šta su to kod nas poli-tički analitičari. Neko kaže,vidovite Zor-ke na državnim jaslama,drugi, botovi na otvorenom,treći,doktori političkih nauka.... Ko su stvarno oni,dragi Julupuki? Gde se školuju? Da li je to znanje,zvanje ili funkci-ja? Šta im piše u radnim knjižicama? Koji su uslovi da postaneš politički analitičar. Gde je raspisan konkurs? Ko ih plaća?

Kako ovih dana pišu lokalni mediji a i beogradska štampa,jedan od tih političkih analitičara dobio je posao tehničara održa-vanja računara u subotičkoj Bolnici. Ovaj analitičar je po zanimanju istoričar a radio je na poslovima obezbeđenja u NIS-u. Da ti i ja nešto Deda Mraze,kažem u poverenju. Ovaj politički analitičar se izgleda u Beogra-du „preanalizirao“,odnosno politički je po-trošen i morao je iz velegrada da traži po-sao u Subotici. To je ono poput naših turbo-folk pevačica. Dok pesma traje,traje a onda ga ugase. Ovaj beogradski a sada naš poli-tički analitičar,neće ni raditi na mestu na kojem je primljen,već će biti neki tamo pi-ar. A znaš li ti bradati Mrazu šta su pi-ari. Pa oni daju prvu pomoć „usta na usta“ dav-ljeniku. Verovatno i sam znaš,imaš te vra-žije kočije i irvase, da je u Japanu organ-zovana moćna pi-ar služba koja ima zada-tak da u narodu povrati izgubljeno povere-nje u bubašvabe. Ima ih kažu 4.000 vrsta i o njima je stvorena lažna slika da su štetne. E japanski pi-ari imaju zadatak da tu slu-ku o bubašvabama poprave. I tebe bi mato-ri Mrazu,trebao jedan takav pi-ar,ako želiš da preživiš i da ti ostane ta seda brada. Ali ti nema pomoći,mnogo si brate lagao narod.

Odgovori mi pismom što pre možeš u vezi ovih političkih analitičara,jer ih toliko ima da mi već idu na živce. Znam da mi od-mah ne možeš odgovoriti jer kod vas u La-poniji od 15.decembra do 15.januara Sunce se ne pojavljuje. Imate totalni mrak,ali čim svane,javi mi o svemu. Neka ti ovo bude po-slednja želja koju si nekom ispunio.

Zbogom bradati Mraze,dosta si nas zaje-bavao. Čekamo nasmejanu Dedamrazicu iz Londona da joj se ovakvi kakvi smo,bacimo u zagrljaj.

Foto + reč

„Podno spomenika Caru Jovanu Nenadu, desile su se male promene. U pogledu izbora materijala i vegetacije, ova postav-ka podseća na one koje krase kruže tokove. Dosadašnje sadnice cveća često su služile nesavesnim građanima da između njih uba-cuju papiriće pa će u tom pogledu komunalcima nova dekoracija biti lakša za održavanje. Što se tiče estetike, Subotičanima osta-je da daju svoj sud”.

„Danas je na korzou počela sadnja srebrnolisne lipe. To je au-tohtona vrsta, sadnice su sedmogodišnje, koje su aklimatizova-ne. Pored sadnica, odnosno pored samog korena, postavljen je sistem za zalivanje i za prihranu. Rupičasta cev za zalivanje biće ispod zemlje. Seča dotrajalih i sadnja novih stabala na centralnoj gradskoj ulici koštaće oko stotinu hiljada dinara, a nadležni na-javljuju da će slični zahvati biti sprovedeni, ukoliko vreme dozvo-li, i u Nušićevoj ulici“.

„Proradila Zelena fontana! Subotičani konačno mogu ponovo da uživaju pored svoje „gradske lepotice“, da se dive mlazevima vode koji se dižu nekoliko metara u visinu i rashlađuju vreo letnji vazduh. Ona je opet središnja tačka svih gradskih zbivanja i su-sreta, tu se nađu i oni koji se dogovore i oni koji se ne dogovore, majke sa decom koriste priliku da predahnu dok su mališani zau-zeti igrom pored vode, dolaze mladoženje i maturanti da se slika-ju, mladi zakazuju sastanke „na fontani“...omiljeno mesto i ste-cište prolaznika i namernika, naročito je živo u večernjim satima kada momci sa gitarama zasviraju i zapevaju popularne hitove“.

Od ove tri vesti, samo jedna je izmišljena – pogodite koja?! A da je tačna, uklopila bi se u druge dve, pa bi sve to zajedno imalo sasvim drugačiji smisao. M.R.

U RETROVIZORU

Piše: Milutin Mitrić

ČEKAMo DEDAMRAZiCU

Proradila!

Kosanović

NOVE čestitke 3Broj 9521. decembar 2018.

www.pusin.rs

Pon. 08-16hUto. 10-18hSre. 08-17hČet. 13-18hPet. 08-14h

Kršćanska braćo i sestre!Svi ćemo se složiti da je

Božić jedan od najradosnijih, ili bolje rečeno najpopularni-jih kršćanskih blagdana; pa i u tome da ga svi slave, vjer-nici i oni koji manje vjeru-ju, oni koji idu u crkvu i oni koji u nju ne idu. Očito, Bo-žić u sebi nosi takvu radost kakva ovom svijetu uvelike nedostaje.

Čovjeku današnjice cje-lovita poruka ovoga blagda-na očito ne predstavlja ne-što životno potrebno. Lako je u proslavi Božića probra-ti samo „religiozne igračke“ i tako potvrditi onu staru mak-simu: od religije itekako mo-žemo učiniti opijum koji od-mara i zabavlja, koji ne dopu-šta da se ispravno vidi.

Pokušajmo zato sići ispod površine i otkriti bit ove noći. G. K. Chesterton je rekao: „Božić se temelji na jednom prekrasnom i namjernom pa-radoksu, paradoksu da se rođenje beskućnika slavi u svakom domu“. Bog se rodio kao beskućnik u obite-lji siromaha, usred štale, jer za njih nije bilo mjesta u svratištu. Svaka je od ovih činjenica puno više od puke blagdanske svečanosti. Bog je od sa-mog početka bolno iskusio što znači biti čovjekom. Došao je kao bespo-moćno dijete, kako svijet ne bi uzne-mirio ili prisilio da ga prihvati.

Ovo su iskusili prvi svjedoci Isu-sova rođenja: pastiri. Njihova idila

svjetla i pjesme anđela nije dugo tra-jala. Možda baš onoliko koliko tra-je jedna polnoćka. Ni mi, dvije tisu-će godina nakon pastira, nemamo gotovih rješenja. Ali zato treba za-stati i dopustiti da nam Bog u tišini odgovori.

Temeljna poruka Božića jest: pre-poznati Spasitelja, Boga koji može suosjećati s čovjekom i spasiti ga preko njegovih problema. Jer na kra-ju krajeva, svojim utjelovljenjem Bog je čovjeku zacrtao samo jedan cilj:

postati onakvim čovjekom kakvim je Bog danas postao. Bog nije došao na zemlju da nam ispriča simpatičnu pri-ču i tako pruži kratkotrajni opijum. Ne, doista se poja-vila milost Božja, spasitelji-ca svih ljudi, odgojila nas je da se odreknemo bezbožno-sti i svjetovnih požuda te ra-zumno, pravedno i pobožno živimo u sadašnjem svijetu i držimo otvorene oči za Boga koji dolazi.

To ćemo najbolje učiniti ako se poput pastira spusti-mo što dublje u surovu stvar-nost našega svijeta kako bi-smo vidjeli da ima mnogo, čak previše onih koje je život samljeo i još uvijek melje. I za njih je on Spasitelj, Ozdra-vitelj i Razveselitelj, i to po-najprije tako da im je Supat-nik i Suputnik. Njihova moli-tva šutnje i gorčine Bogu nije tuđa. I oni su Njegovi. Stoga ćemo i mi ćemo moliti za sve

one koji pate. A možda će molitva za njih zapravo biti molitva i za nas.

Želite li dobro proslaviti Božić? Nađite načina da nekome budete su-putnikom i supatnikom i, ako je mo-guće, razveseliteljem. Možda će to biti baš preko bespomoćne šutnje, a ako mognete, pronađite načina da to bude i djelom, ali tako da nikome ne zasmetate.

Ovim mislima želim svima sretan Božić i blagoslovljenu Novu Godinu!

+Ivan, biskup

Božićna poruka dr. Ivana Penzeša, subotičkog biskupa

Rođenje beskućnika

Od sveg srca, najiskrenije

čestitam! Uz usrdnu molitvu – koju u ime svoje sabraće, u

ime parohijana subotičkih i u svoje lično ime upuću-jem Bogomladencu, vapijući da se Blagošću Svojom useli u živote naše; da ublaži svaki bol i tugu i preobrati je u sreću i radost čitavog čovečanstva, – braći i sestra-ma koji slave Rođenje Hristovo po Gregorijanskom ka-lendaru, od sveg srca, najiskrenije čestitam.

Protonamesnik Dragan Stokin

Božićno-novogodišnja čestitka gradonačelnika

Bogdana LabanaSvim sugrađani-

ma koji Božić slave po gregorijanskom kalendaru upućujem iskrene čestitke uz želju da ovaj najrado-sniji hrišćanski pra-znik provedu sa naj-bližima u zdravlju, miru, ljubavi i bla-gostanju. Građani-ma Subotice u novoj 2019. godini želim puno uspeha, sreće i radosti.

Gradonačelnik Subotice Bogdan

Laban

SREĆNI PRAZNICISrećan i blagosloven Božić,

u telu zdravlje, u duši mir, na poslu uspeh i u mislima radost, želim svima koji Božić slave po gregorijanskom kalendaru.

U ime Skupštine grada Su-botice i u svoje ime, građanima Subotice želim srećnu i uspeš-nu novu godinu, godinu koja će doneti zdravlje, osmeh, bla-gostanje i mir. Srećni božićni praznici i Nova godina!

Predsednik Skupštine grada SuboticeTivadar Bunford

Áldott, örömteli karácsonyt, jó egészséget, lelki békét,

derűs gondolatokat és sikeres, eredményes munkát kívánok mindenkinek, aki a Gergely naptár szerint ünne-pli a krácsonyt.

A városi képviselő-testület nevében és a saját nevem-ben kívánom Szabadka minden polgárának, hogy az új esztendő hozzon sok sikert, boldogságot, jó egészséget, mosolyt, békét és jólétet. Kellemes karácsonyi ünnepe-ket és boldog új évet!

Bunford TivadarSzabadka Város Képviselő-testületének elnöke

Sretan i blagoslovljen Božić, u tijelu zdravlje, u duši

mir, na poslu uspjeh i u mislima radost, želim svima koji Božić slave po gregorijanskom kalendaru.

U ime Skupštine grada Subotice i u osobno ime, gra-đanima Subotice želim sretnu i uspješnu novu godinu, godinu koja će donijeti zdravlje, osmijeh, blagostanje i mir. Sretni božićni blagdani i Nova godina!

Predsjednik Skupštine grada SuboticeTivadar Bunford

NOVEgrad4 Broj 9521. decembar 2018.

Simboličnim či-

nom pomera-

nja saobraćajnog

znaka, u ponede-

ljak je puštena je

nova deonica obi-

laznice oko Su-

botice. Trasa od

kružnog toka na

Bikovačkom putu

do kružnog toka

na Bačkotopol-

skom putu u duži-

ni od 5,5 km, spo-

jila je Industrij-

sku zonu „Mali

Bajmok“ i auto-

put E75, čime će

se značajan deo

teretnih kami-

ona izmestiti iz

grada.

Zbog svog položaja, značaj projekta „Y kraka“ je nemer-ljiv kako za grad tako i za drža-vu, što je u svom obraćanju naro-čito istakla potpredsednica Vla-de i ministarka građevine i sao-braćajne infrastrukture Zorana Mihajlović.

„Prošle godine smo završili 6,5 km a ove godine 5,5 km, dakle 12 kilometara Y kraka je zvanično pušteno u saobraćaj. Naredne godine ćemo završiti poslednjih 12km za koje smo iz budžeta Mi-nistarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture izdvojili 1,4 mili-jarde dinara. Mislim da je važno istaći da je obilaznica podjedna-ko bitna kako za Suboticu tako i za Srbiju, jer vaš grad ima prema ekonomskim parametrima dru-gu Industrijsku zonu po jačini u našoj zemlji sa preko 6.000 za-poslenih. Dakle, mi moramo da stvaramo dodatne us-love da se uveća broj kompa-nija i broj z a -

poslenih, kako bi se i mi dodat-no razvijali.“ izjavila je minista-rka Mihajlović i dodala:

„Osim puteva razvijaćemo i železnicu. Mi naredne godine nastavljamo sa projektom brze pruge Beograd – Budimpešta ko-jim je predviđena rehabilitacija pruge između Subotice i Novog Sada. To je najvredniji komerci-jalni ugovor koji smo ove godine potpisali u vrednosti 1,1 milijar-di dolara.“, zaključila je minista-rka i potpredsednica Vlade Srbi-je Zorana Mihajlović

Izgradnja 5,5km duge deoni-ce započeta je tokom ove godine, i po projektu pored asfaltiranja puta, neophodno je bilo izgradi-ti nove nasipe i nadvožnjake iz-nad Čantavirskog puta i Beogra-dske pruge. Radovi su završeni početkom decembra postavljan-jem zaštitne ograde i izgradnjom rasvete na kružnim tokovima, čime su se stekli svi uslovi da po-lovina od ukupne dužine obilaz-nice bude puštena u saobraćaj.

„Otvaramo deonicu od 12km koja spaja Koridor 10 sa Sombor-skim putem i Industrijskom zo-nom i moram istaći da smo po-nosni na činjenicu da ćemo od već danas na ovoj trasi ima-ti saobraćaj. Izgradnja Y kraka je pre svega rezultat predanog rada i insistiran-ja na efi kasnosti od strane predsednika Srbije, Vlade Sr-bije i Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastruktu-re da se ovaj projekat koji je izu-z e t n o

bitan, završi do početka 2020. Godine na zaovoljstvo svih nas.“ istakao je gradonačelnik Suboti-ce, Bogdan Laban

Predsednik pokrajinske Skup-štine Ištvan Pa-stor, nije krio svoje zadovolj-

stvo zbog ogro-mnog napretka u realizaciji projek-ta. Kako je sam istakao, obilazni-ca oko Subotice je unazad dve de-cenije bila glav-na infrastruktur-na tema u gradu među političari-ma, ali se sada tek nakon toliko godina, konačno došlo do rešenja.

„ O b i l a z n i -ca oko Subotice je najveći proje-kat odnosno san subotičke poli-tike, zbog kojeg se isplati svaka

upornost. Postoja-lo je sijaset razloga

za racionalnost ovog projekta ali nakon svega se ispostavilo da se svaka upornost na kraju itekako isplati. Mi smo u Srbiji navikli uglavnom na loše vesti ali ovo-ga puta želimo da u v e r i m o javnost

da je ovo jedna dobra vest. Do-bra vest je iz razloga što se držimo naših obećanja i što se držimo dogovorenih rokova.“ rekao je Ištvan Pastor, predsed-nik Skupštine AP Vojvodine

Projekat izmeštanja teretnog saobraćaja sa gradskih ulica, po-znatiji kao „Y krak“ započet da-vne 1991. godine tokom protek-le decenija pompezno je najavl-jivan u političke svrhe kao jedan od kapitalnih saobraćajnih pro-jekata, ali do konkretne realizaci-je nije došlo. Ponovna volja da se višedecenijski problem reši nasta-la je tokom 2016. godine kroz se-riju sastanaka lokalne samoupra-ve sa predstavnicima republičke i pokrajinske vlasti, nakon čega su sredstva odobrena, a rado-vi započeti. Tokom marta 2017. godine spojen je bikovački put sa petljom Subotica – jug, a po-tom je izvršeno ponovno asfalti-ranje trase između Somborskog i Bačkotopolskog puta. Za potpuni završetak projekta neophodno je

da se uradi trasa od Som-borskog puta do GP Kele-bije, na kojoj su predvi-đeni i nadvožnjaci iznad puta za Tavankut i pruge

za Sombor. B. Nikolić

projekta „Y kraka“ je nemer-ljiv kako za grad tako i za drža-vu, što je u svom obraćanju naro-čito istakla potpredsednica Vla-de i ministarka građevine i sao-braćajne infrastrukture Zorana Mihajlović.

„Prošle godine smo završili 6,5 km a ove godine 5,5 km, dakle 12 kilometara Y kraka je zvanično pušteno u saobraćaj. Naredne godine ćemo završiti poslednjih 12km za koje smo iz budžeta Mi-nistarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture izdvojili 1,4 mili-jarde dinara. Mislim da je važno istaći da je obilaznica podjedna-ko bitna kako za Suboticu tako i za Srbiju, jer vaš grad ima prema ekonomskim parametrima dru-gu Industrijsku zonu po jačini u našoj zemlji sa preko 6.000 za-poslenih. Dakle, mi moramo da stvaramo dodatne us-love da se uveća broj kompa-nija i broj z a -

„Otvaramo deonicu od 12km koja spaja Koridor 10 sa Sombor-skim putem i Industrijskom zo-nom i moram istaći da smo po-nosni na činjenicu da ćemo od već danas na ovoj trasi ima-ti saobraćaj. Izgradnja Y kraka je pre svega rezultat predanog rada i insistiran-ja na efi kasnosti od strane predsednika Srbije, Vlade Sr-bije i Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastruktu-re da se ovaj projekat koji je izu-z e t n o

bitan, završi do početka 2020. Godine na zaovoljstvo svih nas.“ istakao je gradonačelnik Suboti-ce, Bogdan Laban

Predsednik pokrajinske Skup-štine Ištvan Pa-stor, nije krio svoje zadovolj-

subotičke poli-tike, zbog kojeg se isplati svaka

upornost. Postoja-lo je sijaset razloga

za racionalnost ovog projekta ali nakon svega se ispostavilo da se svaka upornost na kraju itekako isplati. Mi smo u Srbiji navikli uglavnom na loše vesti ali ovo-ga puta želimo da u v e r i m o javnost

i pokrajinske vlasti, nakon čega su sredstva odobrena, a rado-vi započeti. Tokom marta 2017. godine spojen je bikovački put sa petljom Subotica – jug, a po-tom je izvršeno ponovno asfalti-ranje trase između Somborskog i Bačkotopolskog puta. Za potpuni završetak projekta neophodno je

da se uradi trasa od Som-borskog puta do GP Kele-bije, na kojoj su predvi-đeni i nadvožnjaci iznad puta za Tavankut i pruge

za Sombor. B. Nikolić

Otvorena nova deonica „Y” kraka

U saobraćaj pušteno ukupno 12 km obilaznice

Zorana Mihajlović, Bogdan Laban i Ištvan Pastor: Simboličnim činom pomeranja saobraćajnog znaka, u ponedeljak je puštena je nova deonica obilaznice oko Subotice

Bogdan Laban i Zorana Mihajlović

NOVE grad 5Broj 9521. decembar 2018.

Projekat prve

faze izgradnje

Aqua parka, we-

llness i spa centra

na Paliću započet

je postavljanjem

kamena temelj-

ca. Novi kapital-

ni turistički pro-

jekat zajedno fi-

nansiraju Vlada

Republike Srbije,

pokrajinska Vla-

da i Grad za šta je

izdvojeno više od

milijardu dinara.

Po projektu je planirano da se u narednih godinu dana na površini 4,4 hektara na prosto-ru nekadašnjeg kampinga, iz-gradi savremeni Aqua park sa 5 otvorenih i 5 zatvorenih ba-zena, kao i wellness i spa sadr-žaji, što je u skladu sa zvanič-nim Master planom Palić i Pro-gramom razvoja turizma na Pa-liću usvojenim sa ciljem da se turistički centar sistemski ure-di i pozicionira u top turističke destinacije.

„Danas je veliki dan za sve Subotičane i za nas u lokalnoj samoupravi, jer početak izgrad-nje Aqua parka, wellnessa i spa centra na Paliću predstavlja ve-liki korak da naš grad vratimo na turističku mapu Srbije i regi-ona. Ponosan sam što smo kao

lokalna samouprava, zajedno i uz veliku podršku predsednika Srbije i pokrajinske Vlade pokre-nuli ovaj projekat koji će umno-gome pomoći privredi Suboti-ce i Srbije, doneti nam poveća-nje prihoda i turista u našoj ba-nji a samim tim učiniti kvalitet-niji život svih naših sugrađana.“ izjavio je Bogdan Laban, grado-načelnik Subotice.

Gradonačelnik Laban je u svom obraćanju podsetio javnost da je u zadnje dve godine u infra-strukturu Palića investirano više od 200 miliona dinara, zahvalju-jući čemu danas imamo renovi-ranu Veliku terasu, Letnju po-zornicu i uređeniji Veliki park. U martu se nastavlja sa ulaganjima kroz projekat „Zaštita biodiver-ziteta i voda jezera Palić i jezera Ludaš“ koji grad realizuje zajed-no sa nemačkom KfW bankom.

Zvanični statistički podaci ukazivali su na pad broja turista u Turističkom centru Palić, što je bio jasan alarm da je krajnje vre-me za konkretne mere zarad vra-ćanja bisera Panonske nizije na turističku mapu zemlje i regio-na. Kao jasno rešenje nametnu-la se investicija u aqua park, što je prema rečima ministra trgo-vine, turizma i telekomunikacija

Rasima Ljaji-ća najveće ulaga-nje u turističku infrastrukturu u Srbiji.

„Verujem da će projekat ostvari-ti sve zacrtane ci-ljeve i zbog toga smo ga pokrenuli zajedno sa pokra-jinskom Vladom i lokalnom samou-pravom. Osnovni cilj jeste da spa-simo Palić i uči-nimo ga važnom turističkom desti-nacijom, jer nam se gosti trenutno od svih banjskih

destinacija ovde naj-kraće zadržavaju, u proseku 1,7 dana što je 2,5 puta manje od republičkog prose-ka i zbog toga je Palić tek na 14. mestu“ re-kao je ministar Ljajić i dodao:

„Na godišnjem nivou 300.000 na-ših turista odlazi u aqua parkove, well-ness i spa centre re-giona što je zaista ve-liki broj, i ja se na-dam da će deo tih tu-rista ostati ovde i bo-raviti na Paliću kada

se ovaj projekat završi. „Predsednik pokrajinske Vla-

de Igor Mirović istakao je važ-nost realizacije velikih projekata kroz zajedničku saradnju svih ni-voa vlasti.

“Za dve godine kada završimo ovaj projekat, imaćemo dodat-ne potencijale, ne samo na Pali-ću, nego i na severu zemlje uop-šte. Nastavićemo narednih godi-na da ulažemo u Suboticu I rea-lizujemo i mnoge druge projekte. Stoga očekujemo konačan završe-tak Narodnog pozorišta, a takođe nas očekuje nastavak radova na obilaznici oko Subotice.”istakao je Igor Mirović, predsednik Vla-de AP Vojvodine

Radovi na izgradnji Aqua par-ka, wellness i spa centra započe-ti su čišćenjem terena i uklanja-njem starih objekata na muškom štrandu. Planirano je da se do letnjih meseci završi izgradnja bazena a da potom u drugo fazi otpočnu radovi na izgradnji we-llness i spa sadržaja.

B. Nikolić

Počeli radovi na izgradnji Aqua parka Palić sa pratećim wellness i spa sadržajima

Postavljen kamen temeljac za budućnost turizma na Paliću

Na postavljanju kamena temeljca: Igor Mirović, Bogdan Laban i Rasim Ljajić

grad6 Broj 9521. decembar 2018.NOVE

I N M E M O R I A M

Miroljub S. Vučinić(1938-2018) Služeći više od tri decenije u misiji lokalnog hroničara-novi-

nara, Miroljub S. Vučinić, rođeni Subotičanin (1938) prošao je celom hijerarhijskom lestvicom ovog (ne)zahvalnog poziva.

Godine 1971. je inicirao i pokrenuo omladinski mesečnik „Sada” (na mađarskom jeziku Jelen), koji je, bar u prva dva bro-ja pokušao da upozori na tadašnja, pa i na vremena budućih iskušenja po zemlju i njene narode koji su već tada uveliko zai-grali „nemo kolo” hipotetičkog „bratstva i jedinstva”.

U listu „Subotičke novine” proveo je punih dvadeset godi-na (1. II 1960. – 1. Ii 1980), prošavši put od saradnika grad-ske rubrike do duž-nosti glavnog i od-govornog urednika (1975-1980). Prome-nivši za vreme svog urednikovanja i kon-cepciju lista, beleži se da je tiraž udvo-stručen (od šest na 12,5 hiljada primera-ka), ali je ništa ma-nje vredno i to što su tih godina edukova-ne čak dve genera-cije mladih novinar-skih kadrova od ko-jih su oni ambicio-zniji i nestrpljiviji

uspešno i preuzeli od njega vođenje lista, pa i istoimene izda-vačke kuće.

„Detaširan” 1980. godine za direktora tzv. „Doma kulture” (Gradske kuće), učinio je – između ostalog – i to da se atriju-mi ovog izuzetnog gradskog zdanja očiste od smeća i krša, te da budu stavljeni u funkciju tada veoma zapaženih „Letnjih kultur-nih programa” potrudivši se da i njih „pokriva” informativno-propagandnim „tabloidom” nazvanim – „Vidikovac” dokazavši da se „novine” mogu izdavati uvek i svuda, makar to bilo i uz po-moć sito-štampe!

Od jeseni 1984, pa do proleća 1992. godine nalazi se na po-slovima sekretara-urednika naučno-istraživačke Redakcije mo-nografije Subotice, pokrenuvši i uređujući periodično glasilo „Pro memoria”, izdanje koje je prihvatio značajan broj subotič-kih istraživača objavljujući u njemu rezultate svojih pregnuća. U tom periodu, zajedno sa istoričarem umetnosti Belom Duranci-jem, koautor je knjige „Odnekud se znamo, zar ne?” s kojom je predstavljena Subotica i Palić s prekretnice vekova i to na teme-lju izbora starih razglednica iz izuzetne zbirke kolekcionara Sa-bolča Prokeša. U saradnji s grupom istoričara, arhivara, biblio-tečkih radnika, arheologa, etnologa i drugih stručnjaka priredio je i izdao vanserijsku publikaciju „Blaga subotičke prošlosti” – zapravo album sa 24 postera i 18 razglednica s foto-reprodukci-jama (fotografa A. Jurige) najvrednijih eksponata Gradskog mu-zeja, Gradske bibliotete i Istorijskog arhiva.

Godine 1992. inicirao je, pokrenuo i bio prvi urednik regio-nalnog lista „Dani”, koncipiranog kao izraziti nedeljnik s ana-litičko-komentatorskim i reportersko-feljtonskim sadržajem, stvorivši i novu, dakle, treću generaciju subotičkih novinarskih poslenika.

Dobitnik je i profesionalna priznanja: nagrade Udruženja lo-kalnih listova Srbije – „Radovan Dragović” i Veća novinara Voj-vodine – „Svetozar Marković”.

(preuzeto iz izdanja „Novinske priče iz naše varoši”

Miroljuba S. Vučinića) Sahrana pokojnog Miroljuba S. Vučinića biće danas, 21. de-

cembra u 12 časova na Pravoslavnom groblju u Dudovoj šumi.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Subotici su operativnim radom rasvetli-li razbojništvo, izvršeno u toku

dana, uz pretnju nožem, u jed-noj menjačnici u blizini cen-tra Subotice, kojom prilikom je otuđen novac u iznosu od

180.000,00 dinara.Zbog sumnje da je izvršio ovo

krivično delo, uhapšen je R. N. (2000) iz Subotice, kod koga je pretresom stana, policija pronaš-la ukradeni novac.

Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati i on će, uz krivičnu prijavu, biti sprove-den Osnovnom javnom tužiocu u Subotici.

N.H.K.

Uhapšen zbog pljačke

menjačnice, pretio nožem!•Uz pretnju nožem opljačkao u sredu

menjačnicu u Subotici. Policija rasve-

tlila razbojništvo istog dana i uhapsi-

la lopova!

Od 10. do 16. decembra, na području Policijske uprave u Subotici dogodilo se 11 saobračajnih nezgoda

U pet saobraćajki, povređeno sedam osoba U periodu od 10. do 16. decembra 2018. godine na području Policijske uprave u Subotici dogodilo se

11 saobraćajnih nezgoda. U pet saobraćajnih nezgoda dve osobe su teže povređene i pet osoba je lakše po-vređeno dok je u šest saobraćajnih nezgoda pričinjena samo materijalna šteta.U navedenom periodu, po-licija je podnela 35 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, izdato je 270 prekršajnih naloga i iz sa-obraćaja je isključeno sedam vozača od kojih je za četiri vozača određena mera zadržavanja zbog teške ili potpune alkoholisanosti.U toku protekle nedelje, pripadnici Odeljenja za vanredne situacije u Subotici imali su 10 intervencija. N.H.K.

Apel JP „Putevi Srbije” zbog vremenskih uslova

Poledica i smanjena vidljivost

na putevima! JP „Putevi Srbije“ apeluje na sve učesnike u saobraćaju da poseb-

no budu oprezni zbog poledice i smanjene vidljivosti na pojedinim putnim pravcima kao i zbog pojačanog intenziteta saobraćaja koji se danas očekuje, jer mnogi pravoslavni vernici obeležavaju Slavu Sv. Nikola. Štab zimske službe i ekipe putara dežuraju 24 časa, interve-nišu na terenu i posipaju kritične deonice u cilju bezbednog odvija-nja saobraćaja.JP „Putevi Srbije“ apeluje na sve vozače da bez preke potrebe ne kreću na put, a ukoliko krenu da obavezno imaju zimsku opremu i lance u brdovitim i planinskim terenima, kao i da poštuju ograničenja brzine i istu prilagode uslovima na putu.

L. M.

Obaveštenje za građane

JKP „Čistoća i zelenilo“

Subotica, obaveštava građa-ne da će se zbog predstoje-ćih praznika, 25. decembra (utorak), za verski praznik katolički Božić, kao i za vre-me državnog praznika 01. januara 2019. (utorak), neće se odvoziti komunalni otpad sa terena po rasporedu za te dane.

Komunalni otpad iz do-maćinstava će se umesto tih dana odvoziti 29. decembra 2018. (subota), te se mole korisnici da tog dana u ju-tarnjim satima iznesu svoje tipske posude i to na slede-ćim ternima:

-M.Z. Mali Bajmok

-M.Z. Novo Selo

-M.Z. Gat

-M.Z. Dudova šuma (deo)

NOVE grad 7Broj 9521. decembar 2018.

Bunjevački kalendar za prostu 2019. godinu proš-log petka predstavljen je javnosti u prostorijama Bu-njevačke matice. Na samom početku programa prisut-ne je u ime suizdavača po-zdravio predsednik Matice Veljko Vojnić, moglo se čuti i da ovo izdanje već 26 go-dinu zaredom priprema Bu-njevački kulturni centar iz Subotice.

Ovogodišnji kalendar je u zna-ku jubileja povodom stogodiš-njice od završetka Prvog svet-skog rata, pa u njemu dominira-ju teme iz 1918. godine. Pored tih tekstova, nalaze se i oni koji go-vore o Velikoj narodnoj skupštini Srba, Bunjevaca i ostalih Slove-

na, održanoj iste godine, a u nje-mu su već tradicionalne rubrike posvećene radu bunjevačkih in-stitucija i udruženja, aktivnosti-ma u bunjevačkoj zajednici, ali i o istoriji, poljoprivredi...

Kalendari predstavljaju prvi pisani dokument u narodu, a imali su višestruku ulogu, kako u informisanju tako i u sadržaju koji je saznajnog karaktera, te su zbog svojih osobina bili sastavni deo gotovo svakog domaćinstva. Kao takvi, i dalje zauzimaju zna-čajno mesto u kućama i opstaju i pored brojnih elektronskih me-dija, na čega su izdavači i redak-cija posebno ponosni.

– Nastavljamo tradiciju pi-sane bunjevačke reči, a svi naši kalendari rađeni su upravo na osnovu nekadašnjih kalendara. Uzor je bio kalendar iz 1936. go-dine. Prvo izdanje bilo je reprint tog broja i polako, kako smo mi rasli, tako je rastao i naš kalen-dar, kako u kvalitetu, tako i po obimu naših tekstova, strani-

ca, raznovrsnosti. Ono što bih posebno istakao jeste i uključi-vanje Bunjevaca iz Mađarske u rad naših institucija, tj sarad-nja sa BKC koja datira iz ’92. godine. – rekao je tom prilikom

urednik izdanja Miroslav Voj-nić Hajduk.

Na predstavljanju Kalenda-ra govorio je i bibliotekar Zavi-čajnog odeljenja Gradske biblio-teke Mile Tasić, koji je pohva-lio napore izdavača, te istakao da su kalendari, poput svih knjiga, dugovečni, a posebno su značaj-ni oni koji su izdati u godinama jubileja.

– I dan danas štampane knji-ge bolje prolaze nego one u elek-tronskoj formi. Govorim to iz prakse. Isto tako je i sa kalenda-rima. Oni su okretišta koja bele-že jednogodišnju životnu priču onih kolektiviteta iza kojih stoje – deo je Tasićevog izlaganja.

Tradicionalno, Bunjevački ka-lendar predstavljen je pred kato-lički Božić, tačnije praznik Mate-

rica, posebno je to naglasio Ivan Tikvicki, zadužen za dizajn, i teh-ničko uređivanje. Svi zaintereso-vani isti mogu kupiti u prostori-jama Bunjevačke matice.

N. S.

Tradicionalno, pred Božić, iz štampe izašao Bunjevački kalendar

odoleva digitalnoj eri

Ivan Tikvicki, Mile Tasić i Miroslav Vojnić Hajduk na promociji Kalendara

Kulturno-umetničko druš-tvo železničara „Bratstvo“ proš-le subote, 15. decembra, održa-lo je svoj tradicionalni godiš-nji koncert. I ovog puta, kao po-klon svoj publici, koncert je odr-žan pred praznike, u holu OŠ „Majšanski put“ u Subotici. Go-tovo tri sata igara i pesama naro-da sa ovih prostora, uobličenih u 17 koreografija, koje je odigralo 5 folklornih grupa, ispunili su su-botnje veče, a i ovog puta Druš-tvo se potrudilo da prikaže novu koreografiju.

– Neko bi posmislio da jedna koreografija nije ništa, ali svake

godine uraditi i tu jednu je zna-čajno za sve nas u „Bratstvu“. Ovog puta, tu čast imali su naj-mlađi, koji su odmah posle uvod-nih bunjevačkih igara, po prvi put sami izveli novu koreogra-fiju – rekao je Antuš Romić iz KUDŽ „Bratstvo“, te dodao da je za svih godina postojanja, kon-cert održavan.

Ovog puta je to već 73. kon-cert po redu. Sa njim se polako pripremamo i publiku uvodimo i u jubilarni, koji ćemo povodom 75-te godišnjice postojanja našeg Društva održati za dve godine.

Preko 80 izvođača

prodefilovalo je scenom, a da se ljubav prema folkloru rađa na prvoj probi i nikad ne prestaje, slažu se svi, od onih najmlađih koji imaju malo preko 3 godine, do onih najstarijih, veterana i re-kreativaca, sa preko 70.

N. S.

Godišnji koncert KUDŽ „Bratstvo“ kao božićno-novogodišnji poklon publici

„Od 7 do 77“

Peta sednica Parlamenta privrednika RPK SBO

Danas dodela nagrada liderima

u privredi regiona! •Peta sednica Parlamenta privrednika Regionalne

privredne komore Severnobačkog upravnog okruga održava se danas, 21. decembra, a najbolji preduzetni-ci i privredna preduzeća dobiće godišnje nagrade RPK Subotica.

Sednica RPK Subotica održava se danas, 21. decembra u 11,00

časova, u velikoj sali poslovne zgrade Regionalne privredne ko-more Severnobačkog upravnog okruga, a kao i svake godine u decembru, na vsečanom delu sednice, biće dodeljene godišnje nagrade za najbolje rezultate u ovoj godini, privrednicima i pre-duzećima u Okrugu.

Parlament privrednika će u radnom delu usvojiti zapisnike sa

prethodne elektronske sednice, o čemu će izvestiti mr Mitar Ni-kolić, Predsednik Parlamenta.

Predstavnik Privredne komore Srbije izvestiće učesnike sku-pa o Izveštaju o pokrenutim i realizovanim zakonodavnim inici-jativama, dok će direktor PKS-RPK Subotica Slobodan Vojino-vić govoriti o planovu rada i finansijskom planu regionalne pri-vredne komore SBO za 2019. godinu.

Vojinović će takođe govoriti i o pokretanju inicijativa prema lokalnim samoupravama, dok će Damir Vojnić Tunić, koordina-tor za poljoprivredu PKS – RPK Subotica izvestiti o razmatranju zaključaka sa sednice Odbora sektora poljoprivrede RPK Sever-nobačkog Upravnog okruga.

Drugi deo sednice je svečanog karaktera, a biće dodeljene na-grade za poseban doprinos razvoju privrede regiona i za regio-nalnog poslovnog lidera za 2018. godinu.

N.H.K.

Na Otvorenoim univerzitetu, juče održana radionica

Zagonetne priče Uroša Petrovića

• U Bioskopu “Eurocinema” Otvorenog univerziteta,

juče je gostovao pisac za decu i mlade Uroš Petrović, koa-utor programa „NTC sistem učenja”, koji će održati krea-tivnu interaktivnu radionicu za učenike osnovnih škola.

Petrovićeve zagonetne priče su jedna od osnovnih NTC tehnika koje podstiču razvoj funkcionalnog znanja i pomažu ranom otkriva-nju darovite dece. Tako su, juče, kroz interaktivnu radionicu deca biti u prilici da rešavaju Petrovićeve zagonetke.

Uroš Petrović piše knjige za decu i mlade koje pomera-ju granice u savremenoj srp-skoj literaturi. Počev od zbir-ki priča – mozgalica i romana u zagonetkama do fantastič-nih pripovesti, dela ovog auto-ra jesu originalne pustolovine koje nagrađuju čitaoce. Raz-mrdavanje vijuga, susret sa ču-desnim, neobičnim ali i zastra-šujućim, raskošna mašta i oso-beni humor u njegovim knjiga-ma, sve više postaju omiljenim štivom i za odrasle.

Dobitnik je Zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za doprinos kulturi kao i nekoliko drugih priznanja i nagrada, između ostalih i nagrade Zmajevih dečjih igara 2011. godine za doprinos sa-vremenom izrazu u književnosti za decu.

Svako njegovo druženje sa čitaocima, kako sa domaćim tako i sa onima van zemlje, jeste svojevrsni spoj književnog susreta, kreativ-ne radionice i pozorišne predstave, umetničko-intelektualni perfor-mans koji uvek protiče u živoj, interaktivnoj atmosferi i potom se dugo pamti i prepričava.

Uroš Petrović je koautor programa „NTC sistem učenja”, gostu-je kao predavač u školama i na fakultetima u zemlji i inostranstvu. U velikom broju časopisa objavljuje članke i fotografije, kod nas i u sve-tu. Jedan je od najuspešnijih rešavača IQ X testa na svetu.

N.H.K.

NOVEponos Subotice8 Broj 9521. decembar 2018.

Dejan je za deset godina tre-niranja osvojio brojne medalje. Sedam puta je bio državni pr-vak i isto toliko prvak Vojvodi-ne, učestvovao je na Evropskom i Svetskom prvenstvu a srebrnu i bronzanu medalju je doneo sa Mediteranskog prvenstva i bron-zanu sa Balkanskog prvenstva.

Počeo je da trenira rvanje sa svojih sedam godina u RK “Po-tisje” u Kanjiži. Na poziv dru-ga da dođe i da proba da trenira rvanje, Dejan se rado odazvao. Na prvi trening je otišao sa bra-tom i toga dana ga čak ni kiša nije sprečila da se pojavi na svom prvom treningu. -Kada sam bio mali, moje društvo se bavilo sportom pa sam želeo i ja da treniram nešto. Jednom pri-likom me je drug pozvao da po-đem sa njim na jedan trening

rvanja pa ako mi se svidi da nasta-vim. Sećam se da je taj dan padala kiša i da je moja mama mislila da neću otići, kada sam joj rekao da idem ona se baš začudila koli-ku volju imam da probam da treni-ram rvanje. Tada sam otišao i više nikada nisam pre-stao da treniram. Rvanje mi se od-mah svidelo, naj-više zbog filozo-fije samog spor-ta gde se vidi ko je jači, ko je bolji i ko će na pametniji

način da savlada protivnika.- priseća se Dejan.

Dejan živi i trenira u Kanjiži i svaki dan putuje u školu. Nije mu teško jer je navikao ali mu je-dini problem predstavlja vreme za učenje. Svaki dan ima trening koji traje dva sata pa se zbog toga trudi da pažljivo sluša pro-fesore na času kako bi mu učenje kod kuće oduzelo manje vreme-na. - Mnogi me pitaju kako sve to mogu da postignem jer sam maksimalno posvećen rvanju i još putujem svaki dan. Neka-ko se snalazim, slušam na času i kod kuće učim baš kada mo-ram. Imam sreću jer mi je Sil-via Bajić razredni starešina, sa njom mnogo razgovaram i od nje imam veliku podršku i razume-vanje što mi baš mnogo znači.- kaže Dejan

Pored razredne, Dejanu mno-go znači podrška koju dobija od trenera Ujhei Šandora i mame koja ga uvek bodri i ne da

mu da posustane. Ona ne pro-pušta nijedno Dejanovo takmi-čenje i uvek je tu da ga podse-ti da može da uspe u svemu što naumi. - Moja najveća podrš-ka je moja mama zato što, po-red trenera, samo ona zna ko-liko mi je ponekada teško kada se spremam za takmičenja. Pred Evropsko prvenstvo trebao sam da skinem devet kilograma za deset dana kako bih mogao da nastupim u svojoj kategoriji.

Samo sam bio fokusiran na ski-danje kilograma, bio sam ner-vozan, gladan, umoran i bezvo-ljan. Tada sam se samo mami ža-lio, a njoj nije bilo ni malo lako da sve to gleda ali je čvrsto staja-la uz mene i uvek me je podseća-la na razloge zbog kojih sam kre-nuo na dijetu.- kaže Dejan i do-daje- Svesno se mučim kako bih uspeo i mislim da je to i najve-ći izazov u ovom sportu skinuti kilograme. Jer kada izađem na strunjaču i počnem da rvam, to mi je najlakši deo jer na strunja-či moram da pobedim protivnika a dok držim dijetu moram da po-bedim sebe i da promenim svoja razmišljanja.-

Na svom putu do uspeha, De-jan daje sve od sebe, svaki dan se trudi da na treningu nauči nešto novo. Kada stane na strunjaču, bez obzira da li je protivnik jači ili slabiji od njega, Dejan se uvek isto koncentriše i trudi se da po-stigne svoj maksimum. Glavni motiv koji ga vodi napred je že-lja da nešto postigne u životu. Voleo bi da jednog dana bude u prvom timu reprezentacije Srbi-je uz Štefaneka, Nemeša i Mak-simovića. Sem toga, velika že-lja mu je da jednog dana ode na Olimpijadu i time postane drugi olimpijac iz Kanjiže ali sa boljim rezultatima od njega.

L. Marjanov

Dejan Petrović, član rvačke reprezentacije Srbije

Najveći izazov je pobediti sebe

Ovu rubriku podržava grad Subotica

Dejan Petrović je član reprezentacije Srbije u rvanju. Živi i treni-

ra u Kanjiži. Višestruki je državni prvak i prvak Vojvodine. Pored

svih obaveza koje profesionalno bavljenje sportom traži, Dejan ni-

kada nije zapostavio školu. Glavni motiv koji ga vodi napred je že-

lja da nešto postigne u životu. Veliki je borac koji ne posustaje ni

pred najtežim izazovima.

NOVE čestitke 9Broj 9521. decembar 2018.

grad10 Broj 9521. decembar 2018.NOVE

Kapi krvi dar za Božić

Na akciji dobrovoljnog davanja krvi 15-og decembra humani lju-

di su se okupili u prostorijama Crvenog krsta. Bio je ovo 16-ti „Hu-mani Božić“.

Gabor Ivković vraća nas u 2003. godinu kad je u Domu vojske prvi put organizovan „Humani Božić“. Idejni tvorci su bili načelnica tran-sfuzije dr Bogdanka Prćić Knežević, sestra Mirjana Turda Vasić, Ga-bor Ivković kao predsednik komisije za davalaštvo krvi, Andrea Vaci stručni saradnik Crvenog krsta i Renčenji Rudolf. Gabor je dao 108 puta krv. Posle toga „Humani Božić“ održavan je i na Otvorenom univerzitetu ali posle toga Crveni krst je domaćin. I ove subote deda Mraz je delio paketiće dečici čiji su roditelji, babe i dede dali krv.

Sužnjević Žužana je medicin-ski radnik i iz humanih razloga dala je krv peti put. Kolar Mario zaposlen je u hitnoj pomoći da-rovao je krv 15-ti put. Šebek Iš-tvan je živeo u Subotici, preselio se u Mađarsku ali je došao na ak-ciju da bi dao krv 76-i put. Seća se prvog davanja krvi kad je ro-đaka bila u Vrbasu u bolnici tre-bala je krv i on se pridružio osta-lima. Ostrogonac Nikola daro-vao je dragocenu tečnost 135-ti put. Cinkler Ištvan ima 30 dava-nja iza sebe.

Posle davanja sledi osveženje sendvičima i sokovima ali na vra-tima ih je sačekao Dragoljub Ma-tić predsednik udruženja subo-tičkih pčelara. Matić kaže da 3 godine podržava akciju i on davao-ce krvi sačeka sa hlebom namazanim medom. „Dao sam krv 11 puta“, kaže Matić.

Sva ova imena iza sebe imaju broj, broj koji znači spašen život.Na ovoj akciji prijavilo se 47 davalaca, 38 je dalo krv, novih je bilo

14, prikupljeno je 19.380 mililitara dragocene tečnosti.Na kraju lepa vest- transfuzija će i dalje da funkcioniše u subotič-

koj bolnici. M. Horvat

RekorderRekorder po davanju krvi

u Subotici je dr Cekuš Geza sa 190 davanja. On je ina-če biolog, radi kao profesor na Učiteljskom fakultetu. Krv je dao prvi put kao sred-njoškolac, decembra 1970. Čuo je na radiju da se tra-ži krv i stao je u kolonu hu-manih ljudi gde je ostao sko-ro pola veka. Supruga Mari-ja i sin Boris takođe su dava-oci krvi. Dr Cekuš kaže da će zbog godina uskoro prestati da daje krv, granica je 65 go-dina a on je rođen 1953.

Rekorder po davanju krvi u Subotici je dr Cekuš Geza sa 190 davanja

U četvrtak, 13. decembra, u sali Fondacije za omla-dinsku kulturu i stvaralaš-tvo ,,Danilo Kiš”, održana je tribina na temu: Film u svetlu filozofije.

Na početku tribine prikazan je film Hajde da sanjamo otvore-nih očiju i gledamo umom, koji su prošle školske godine snimili članovi Filozofsko-filmske sekci-je subotičke Gimnazije.

Posle projekcije Filma prof. Dragan Krstić je govorio o filmu iz perspektive aksiologije, onto-logije i metodike nastave filozofi-je, a protagonisti filma, maturan-ti Minja Vuković i Ilija Kalinić su izneli svoje mišljenje o filozof-sko-pedagoškom filmu i iskustvo stečeno prilikom snimanja fil-ma Hajde da sanjamo otvorenih očiju i gledamo umom.

Članovi Filozofsko-filmske sekcije Gimnazije ,,Svetozar Marković” u Subotici snimili su do sada osam filmova. U goto-vo svim filmovima se razmatra-ju osnovni filozofski problemi: problem istine, lepote i dobrote, a u poslednjem filmu akcenat je stavljen na jedan od, gimnazijal-cima, najzanimljivijih specijal-nih filozofskih problema – pro-blem muzike, uključujući i popu-larnu muziku, a ne samo tzv. oz-biljnu, tj. umetničku muziku.

Muziku za ovaj film su kom-ponovali učenik Kozma Prem i prof. Dragan Krstić.

Prof. Dragan Krstić je kom-ponovao tri kompozicije: Gde si bila kćeri mila, Pamtim malenu barku i Volim te.

Za prvu kompoziciju inspira-ciju je našao u izvornoj naradnoj

muzici Južne Srbije, za drugu u dalmatinskom melosu, a za treću u klasičnom rokenrolu.

Članovi Filozofsko-filmske sekcije ove školske godine sni-maju novi film povodom šezde-stopetogodišnjice rokenrola pod naslovom Srećan rođendan mi-ster Rokenrol.

Ovaj film je jedinstven u na-šoj kinematografiji po ideji u tom smislu što se, s jedne strane, u njemu govori o estetici, tj. filo-zofiji rokenrola, a s druge strane, o učenicima subotičke Gimnazi-je koji su se bavili rok muzikom. U Filmu su prisutne i pop-rok i etno-rok kompozicije profesora Dragana Krstića.

Premijera ovog filma se oče-kuje početkom februara 2019. godine.

L. M.

Udruženje učesnika oružanih sukoba na prostoru bivše Ju-goslavije - Gradski odbor Subotica je u mesecu oktobar, no-vembar i decembar, organizovalo u pu-druženju pojedinač-ne razgovore i gru-pna predavanja po projektu u oblasti društvenog i huma-nitarnog rada, sa Dr Brankom Đor-đevićem, psihija-trom u Opštoj bolni-ci Subotica.

Po izjavi predsednika udru-ženja “OUSYU GO SUBOTICA“ Aleksandra Panića, udruženje

se individualno i grupno bavi potrebama svojih članova već četvrtu godinu, i iz godine u go-dinu imamo pozitivnih pomaka da pomognemo kako svim čla-novima udruženja na području Subotice.

I ovog puta su teme bile:- Sprovođenje pojedinač-

nih i grupnih racionalno emo-cionalnih rukovanja anksio-znosti i poboljšanja sveopšteg funkcionisanja

- Grupna analitička terapija, i- posttraumatski stresni po-

remećaj (PTSP), svakako jedan od najvećih problema sa koji-ma se suočava veteranska popu-lacija nakon ratova koje je done-la poslednja decenija dvadese-tog veka.

Dr Branko Đorđević je re-kao da je i u ovoj godini akce-nat stavljen na analize dušev-ne patnje i boli, postdepresiv-nog sindroma u sklopu PTSP-a. Kroz predavanja Dr Đorđević je dao uputstva kako i na koji način da pojedinac ostvari svoja prava, isto kao što su i drugi ratni vete-rani iz bivših republika SR Jugo-slavije već ostvarili.

Dr Đorđević je naglasio da ratni veterani iz zemalja u

okruženju kojima je konstatovan PTSP preko svojih sistema drža-ve uveliko ostvariju svoja prava. Ta prava su ili Borački dodaci ili ostvarena invalidaka prava koja se isplaćuju iz budžeta evrop-skih posebnih fondova. Svi koji su učestvovali u ratnim operaci-jama ponajviše na području Ko-sova i metohije pa zatim na po-dručju Srbije, i bili izloženi bom-bardovanju NATO alijanse su pretrpeli nesagledive posledice i nose u sebi duboke traume. Dr Đoržević dodaje, da je on jedan od retkih koji se usko bavi ovom materijom i leči svoje pacijen-te. PTSP se u najvećim slučajevi-ma javlja nakon 3 meseca do go-dinu dana nakon dešavanja koja su izazvale traumu, ali postoje i one teže posledice koje se deša-vaju nakon više godina i mogu biti fatalne.

Udruženje UOSYU će u na-rednoj godini nastaviti sa ovim projektom koji bi trebao da do-nese još efikasnije rezultate i da do 2020 godine poboljša status svakog ratnog veterana na po-dručju grada Subotice pa samim tim pozivamo sve zainteresova-ne da se prijave na predavanja.

J. Tonković

Film u svetlu filozofije

Predavanje dr Branka Đorđevića na temu PTSP

Ne ubijaju samo meci nego i stres

Koncert klasične muzike i tanga za duo violine i viole u Gradskoj kući

”Duo So Cookie“U subotu, 22. decembra, u Velikoj većnici Gradske kuće, sa

početkom u 20 časova, održaće se koncert klasične muzike i tanga za duo violine i viole, gde će nastupiti “Duo So Cookie“

Sastav "Dua So Cookie“ čine Sonja Kalajić (violina), koja je kao prva srpska violinistkinja otišla na usavršavanje iz oblasti interpretaci-je i aranžiranja tango muzike i to kod najprestižnijeg poznavaoca violi-ne Fernanda Rodrigesa, zatim kod Rodriga Gere, kasnije i Inme Gonza-lesa, i AleksandraKurilić (viola), koja je završila studije viole Na Ki-jevskom Državnom Konzervatorijumu P.I. Čajkovski 1995. godine u kla-si prof. Palškova Borisa Borisoviča, od januara 2002. godine Aleksandra je stalni član Beogradske Filharmonije. "Duo So Cookie" nastao je leta 2016. i nastupa širom zemlje.

Na repertoaru se nalaze dela klasične i tango muzike.Za sve zainteresovane ulaz je slobodan. J. T.

NOVE grad 11Broj 9521. decembar 2018.

Ne pada sneg da pokrije breg... po onoj staroj, ali i u ovoj snežnoj uvertiri koja je zasvirala od petka popodne pa tamo neg-de sve do nedelje, videli smo tra-gove novopostavljene Zimske službe, “Ekstra-auto transport” iz Vrbasa – konkretno, već u su-botu ujutro ko je obratio pažnju mogao je da primeti da su male, zgodne mašine prošle, na pri-mer, biciklističkom stazom na Somborskom putu, a i drugi-ma. Mašine, ali i automobili, tek na prometnijim putevima inače prilično “loćkav” sneg od nekih petnaestak centimetara koliko ga je palo, bio je razgrnut.

U svakom slučaju, snežna predigra ovoga puta nije baš bila neki jak test uspešnosti Vrbašana, a ni Zimska služba se nije, sudeći prema lokalnim me-dijima, oglasila niti jednim jedi-nim saopštenjem ili izveštajem koliko su i kako uspešno delo-vali, koliko radne snage i kakve mehanizacije je angažovano, gde se sve radilo, koliko je soli i rizle potrošeno...Sve je nekako prošlo u diskreciji, a valjda zbog toga ni uobičajena gunđanja građana subotičkih nisu se nešto previše čula. Za početak, nije bilo za-merki Vrbašanima.

One koji ne znaju da podseti-mo da posao zimskog dežurstva i čišćenja snega ove zime ne oba-vlja, kao u ranijim godinama, Javno komunalno preduzeće “Čistoća i zelenilo”, nego

pomenuta firma “Ekstra-au-to transport” iz Vrbasa. Do pro-mene je došlo, prema zvaničnom tumačenju, jer je sredinom godi-na promenjen Zakon o putevima i on kaže da o prohodnosti put-nih pravaca, kolovoza, trotoara, trgova i biciklističkih staza treba da brine – onaj ko upravlja pute-vima, a to je u ovom slučaju Jav-no preduzeće za upravljanje pu-tevima, urbanističko planiranje i stanovanje u Subotici.

U Preduzeću su objasnili da je do sada zimska služba treti-rana na gradskom nivou kao ko-munalna delatnost i pošto to više nije, bili su obavezni da raspišu javnu nabavku, za koju su Vrba-šani, u konzorcijumu, imali naj-bolju ponudu. Osim njih, uče-stvovao je i „Dunav-coop“ sa svo-jom ponudom. Što se „Ekstra-auto transporta“ tiče, najavljeno je da će na subotičkim ulicama, prema potrebama, angažovati do 60 ljudi, što rukovalaca mašina što onih koji će sneg čistiti ruč-no, a imaće i neke nove mašine-čistilice, manje i efikasnije, koje će se lakše izboriti sa snegom u uskim ulicama, na autobuskim stajalištima, biciklističkim staza-ma i trgovima.

Zimska služba do (prvog) aprila!

Iako se tvrdi da živimo u eri globalnog otopljavanja, nije šala da se trajanje zimske službe u

skladu sa tim, kako bi se očeki-valo, ne skraćuje nego – produ-žava! Zakon o putevima, naime, sada je propisao da zimsko de-žurstvo više ne bude od 15. no-vembra do 15. marta, kako smo godinama navikli, nego od 1. no-vembra do – 1. aprila!

„Imamo i mehanizaciju koja je predviđena za ekstremne zimske uslove, za snegove koji bi mo-gli da parališu salaše. Predviđe-na su dva punkta za vozila gde će ona biti u stanju pripravno-sti - jedan punkt će se nalaziti na Paliću a drugi će biti u Bajmoku, tako da ćemo u svakom trenutku biti spremni da intervenišemo u slučaju nekih padavina i poći sa dva različita mesta“, u nedostat-ku nove, ponavljamo izjavu Mi-lutina Perunovića, predstavnika „Eskpres-auto transporta“ datu tokom smotre zimske službe.

Prema programu koji su usvo-jili Javno preduzeće za upravlja-nje putevima i Grad, Vrbašanima je povereno da održavaju 127 ki-lometara prigradskih ulica i pu-teva i 110 kilometara gradskih saobraćajnica i oko 134.000 kva-dratnih metara pešačkih i bici-klističkih staza. Dežurstvo će biti organizovano 24 sata i nadzor-ni organi javnog preduzeća pra-tiće vremenske prilike i izdava-ti naloge izvođačima. Saobraćaj-nice u nadležnosti Javnog pre-duzeća „Putevi Srbije“, one koje prolaze kroz grad kao i regional-ne pravce, održavaće „Voj-put“.

Kada je obavljena smotra, reče-no je da su obezbeđene dovoljne količine industrijske soli i rizle a da će u zaštićenom parku priro-de „Park-Palić“ te poslove, kao i do sada, obavljati Javno predu-zeće „Palić-Ludaš“.

Toliko što se tiče nadležnih preduzeća, a kao i svake godine, građani treba da znaju da i oni imaju svoju ulogu u borbi sa sne-gom i ledom i da mogu da budu poprilično kažnjeni ako je ne odi-graju kako treba!

Nema druge, lopate u ruke!

„Ako ne očistite sneg ispred kuće ili zgrade prete vam ogrom-ne kazne! Da li vam se to isplati?“ – čitamo novinske naslove i pod-naslove u kojima se dalje upozo-rava da onaj ko ne bude na vre-me ispoštovao propise o čišćenju snega ispred zgrada, kuća ili pos-lovnih objekata, mogao bi da bude novčano kažnjen iznosom od 5000 do 50.000 dinara!

Kada počne sneg da pada, komunalna inspekcija počinje da kontroliše da li je očišćen a svi građani, pravna lica i osta-li „subjekti“ su u obavezi da na pomenutim mestima upotrebe pomenutu lopatu, kako bi obe-zbedili sigurno i bezbedno kre-tanje pešaka. Nakon prestanka padavina inspektori provera-ju da li je sneg očišćen. U slu-čaju da nije pokreće se upravni

postupak i izdaju se prekršaj-ni nalozi. I naša, subotička Od-luka o komunalnom redu pro-pisuje uklanjanje snega i leda sa trotoara ispred stambene zgra-de, odnosno poslovne prostorije, a odgovornost je na vlasniku, ili vlasnicima.

Individualno, za neočišćen sneg ispred svoje kuće, kazna je 5000 dinara a za preduzet-nike, znači one koji drže loka-le ili prodavnice, 25.000 dina-ra. Najviše je za takozvana „prav-na lica“ a u njih, ne treba zabora-viti, sada spadaju i stambene za-jednice, odnosno bivše skupštine stanara! Znači, pošto imaju svog upravnika, na njima je, ili na nje-mu, da organizuju posao – da se sami prihvate lopate, ili da nađu nekoga ko će (za nadoknadu) to uraditi za njih!

Komunalna policija sva-ke zime apeluje na građane, da uklonjen sneg i led ne smeju da bacaju na kolovoz, kao ni da za-trpavaju slivnike, a pogotovu nije dozovoljeno da se remeti saobra-ćaj i prolaz pešaka.

To je što se tiče propisa. Zima je najlepša samo dok se čeka, tek kad od sebe nagoveštaj da, tako da ćemo, verovatno, do 1. apri-la još imati priliku da se bavimo zimskim radostima i čarolijama do mile volje. Danas je, kalen-darski, prvi dan najhladnijeg go-dišnjeg doba.

M.Radojčin

Padalo je od petka kao da nikada

neće stati a u ponedeljak smo već

navikli da hodamo po belom po-

krivaču – tamo gde ga je bilo i gde

nije bio očišćen, bilo da su u pita-

nju trotoari ili putevi. Ekipa za-

dužena za čišćenje se promenila a

pravi ispit joj, čini se tek predstoji,

ako ozbiljnije bude napadalo. Ka-

zne za nesavesne građane i stana

re su – rigorozne!

Zimska idila na subotički način

Sneg ili snežna uvertira?

čestitke12 Broj 9521. decembar 2018.NOVE

NOVE intervju 13Broj 9521. decembar 2018.

Želim da Srbi-

ja postane udob-

no mesto za sva-

kog čoveka gde se

može pristojno ži-

veti. Ostali smo

čvrsto na nagoma

i moramo ići da-

lje. Ovoj vlasti je

potrebna opozici-

ja koja ima ide-

ju i program. Ni-

čija nije do zore

gorela pa neće ni

moja.

Za Ištvana Pastora, najmanje što se može reći je da je uspešan političar. U istoriji vojvođanskog parlamentarizma on je jedini čovek koji je uzastopno dva puta biran za predsednika Skupštine Vojvodine, a već petnaestak go-dina je bez sumnje, najuticajni-ji političar mađarskog korpusa u Srbiji. Boraveći krajem godine u Subotici, američki ambasador Kajl Skot, rekao je, da Mađari u Srbiji imaju sreću što ih vode uspešni i organizovani ljudi koji brinu za svoj narod. Pastor je u poslednje četiri godine uspeo da od mađarske vlade za svoje su-narodnike u Vojvodini obezbe-di 250 miliona evra donacije, kako bi Mađarima obezbedio si-guran posao da žive tamo gde su rođeni. On je i jedan od kreatora „zlatnog doba“ dobrosusedskih odnosa Srbije i Mađarske i po-mirenja ova dva naroda koji bri-nu za budućnost a prošlost su os-tavili da se njome bave istoričari. Politički protivnici Ištvanu Pas-toru, sve mogu oprostiti, ali ni-kako i uspeh. Kao u onom vicu, kad je naš čovek uhvatio zlatnu ribicu i prvu želju potrošio na to da komšiji crkne krava. To mu nije bilo dovoljno pa je sledeću želju tražio da i drugom komšiji crkne krava. A onda mu je zadn-ja želja bila da i njemu crkne kra-va da ne bi komšije bez krava do-lazili kod njega po mleko. Pošto mu teško opraštaju uspeh Pasto-ru bi oponenti najradije želeli da „vide leđa“. Zato pitamo mog sa-govornika hoće li uskoro njegova opozicija da gleda ovaj „film“?

-Ja ću im javiti kad se to bude puštalo u bioskopu, ali za sada ne znam ni približno datum. Ničija nije gorela do zore, pa tako neće ni moja. Da li će oni biti u situaciji

da mi „gledaju leđa“ ni to nez-nam. Mi ćemo (SVM) imati iduće godine kongres i biraćemo novo rukovodstvo. Meni ističe treći četvorogodišnji mandat i prvo je na meni da razmislim mogu li ovim tempom i u ovim godinama da nastavim politički rad, a onda će stranka o tome da zauzme stav i odluči. Za sada nam nisu potre-bne nikakve sugestije sa strane, a ako se baš desi da ne možemo bez njihovih saveta, pitaćemo našu opoziciju, šta da se radi“.

U prošlogodišnjem intervju-u za Subotičke novine, imali ste tri želje za 2018. Da građani bol-je žive i da se smanji nezaposle-nost. Druga želja je bila brži put

u EU a treća da nas mnogi sa strane ostave na miru i da ima-mo što manje diktata. Koliko su se ove vaše želje ostvarile?

-Kad ste me podsetili, sad vi-dim da sam dobro poželeo, a sve je ostvareno delimično. Ništa nije tapkalo u mestu. Ekonomska

konsolidacija Srbije kao države ide u dobrom pravcu. Pokazate-lji su impozantni i čitam da smo prvi put posle pedeset i više go-dina imali i deflaciju. Istina, to još nije dovoljno za porodični budžet, ali su plate i penzije po-većane. Povećan je i broj zapo-slenih. U mnogim lokalnim sa-moupravama teško je naći lju-de za posao. Ima za to dva re-zloga. Mnogi su zbog veće plate otišli iz zemlje na zapad, a dru-gi je da su širom Srbije otvore-ne brojne fabrike koje su primi-le radnike koji su čekali posao na birou rada. Čujem, da je u Subo-tici teško naći stan za izdavanje, jer je veliki broj ljudi u ovaj grad

došao iz drugih sredina, jer ovde ima posla u fabrikama Privredne zone. Nisam zadovoljan sa našim putem u EU, ne zbog nas, već zbog toga što administracija EU nije iskrena“.

Uvek ste govorili, da nema razvoja Subotice dok se ne reši Palić i sve ono što ova turistič-ka destinacija nudi. Danas pri-sustvujete polaganju kamena temeljca za Akva park i Velnes centar. Iako sa velikim zakaš-njenjem, konačno se krenulo sa mrtve tačke.

-Jeste sa zakašnjenjem, je-ste kasno, ali „nikad nije kasno“. Krenuo je da se realizuje taj fa-mozni „Master plan Palića“ koji je usvojen 2006.godine. Ovo je veliki dan za Suboticu. U nared-nih godinu dana biće izgrađen ovaj najsavremeniji bazenski kompleks na Paliću i Subotiča-ni neće više imati potrebu da pu-tuju u Banju Moraholom. Akva parkovi i Velnes centar, privućiće i turiste sa strane i Palić će da živi

ne samo u letnjoj sezoni već cele godine. Za ovu investiciju, vred-nu milijardu dinara, sredstva će obezediti budžet Republike, Po-krajine i lokalne samouprave“.

Plašite li se ovih „žutih prslu-ka. Podstaknuti dešavanjima u Francuskoj i kod nas su fluoros-centne prsluke prvi obukli oni čije su godine vladavine „pojeli skakavci“. Kako gledate na ove događaje?

-Verovatno ih je privukla žuta boja. Ima tu puno sarkazma što život produkuje. Naša opozici-ja se ne nalazi u lagodnoj situa-ciji. Dugo su oni u rukama ima-li i „pogaču i nož“. Pogača se iz-mrvila, a boga mi dosta i poje-

la, a nož je otupeo. Sada poku-šavaju da o sebi stvore sliku koja je nerealna. Uzalud su im prslu-ci koji šljašte, kad oni nemaju ni ideju ni program. Svaka ozbiljna demokratska država i vlast u njoj treba da ima i jaku opoziciju, ali se za to treba kvalifikovati, nudi-ti nešto bolje od onoga što radi vlast. Toga za sada u Srbiji ne-mamo i videli ste, oni su se i pre protesta posvađali ko će da govo-ri na bini“.

Šta bi naveli kao svoj najveći uspeh u 2018.godini?

-Ostali smo čvrsto na nogama živi i zdravi i idemo dalje. Ima-li smo u ovoj godini više mome-nata kada smo se radovali onome što smo uspešno uradili. Uspešno završavamo trogodišnji plan po-moći mađarske vlade putem do-nacija za Mađare koji žive u Sr-biji. Imali smo 10.800 uspešnih konkursa i u mestima gde žive Mađari pokrenuli investicije u ukupnoj vrednosti od 250 milio-na evra. Obnovili smo Sinagogu,

zgradu „Žute kuće“ za Učitelj-skim fakultetom, domove za uče-nike i studente i za poslednje če-tiri godine, preko Nacionalnog saveta, obezbedili smo 2.000 sti-pendija za studente u iznosu od 120 do 140 evra mesečno.

Koja vam je privatno najveća radost bila u godini na izmaku?

-Moji sinovi i unučad. Najve-ću radost sam doživeo od mog starijeg sina Balinta koji je ove godine doktorirao na državnom Pravnom fakultetu u Beogradu. Velika je to stvar za našu poro-dicu. Velika. Za svakog roditelja nema veće radosti od toga da su im deca i unuci uspešni u svom poslu“.

Imate li vremena za privatni život i svoje unuke?

-Trudim se da svuda stignem na vreme i ovde se ne mogu požaliti. Unu-ci me poznaju, da se našalim i možda je dobro što se ponekad i ređe viđamo, pa kad me vide, mnogo mi se obraduju i is-padne da sam bolji deda nego što stvar-no jesam. Zar nije bolje da se obraduju kad te vide, nego da si im dosadan“.

Koje su vaše tri želje za 2019.godinu ?

-Da u ovo isto vreme ponovo razgovaram sa vama. Druga želja je da se ovi ekonomski trendovi i u idućoj godini nastave i da narod bolje živi. A treća želja je da Srbi-ja postane udobno mesto za sva-koga, gde se može pristojno žive-ti. Treba nam više nade, vere i sa-mouverenja za unutrašnju ener-giju koja će nas vući napred“.

Poruka za Božić i Novu godinu?-Ljudima želim, dobro zdrav-

lje, mir u duši, radost u mislima, mladost u srcu i uspeh u poslu. Srećan Božić i Nova Godina“!

Milutin Mitrić

Razgovor sa Ištvanom Pastorom, predsednikom Skupštine Vojvodine

NEDoSTAJE NAM ViŠE SAMoPoUZDANjA

PRIMER ZA SVET-Srbija ima odlično za-

konski uređenu oblast po pitanju nacionalnih manji-na, -kaže Ištvan Pastor. Po tom pitanju, mi prednjači-mo svetlosnu godinu u od-nosnu na okolne zemlje. Na-pravljen je veliki civilizacij-ski iskorak važan za stabil-nost države. Da nacionalne zajednice o stvarima koje se tiču njih samih, sami odlu-čuju. Koja nacionalna zajed-nica će ovo pravo koliko ko-ristiti, sve zavisi od nje samo kako je organizovana.

NOVEzdravstvo/društvo14 Broj 9521. decembar 2018.

SAVETI ZA VAŠE ZDRAVLJE

Zora Pavlović, viša medicinska sestra, dipl. fitoterapeut

Bokvica Bokvica je izuzetno raspro-

stranjena biljka. Najčešće se viđa na čvrstim i nabijenim podloga-ma, uz puteve, na livadama, na čistinama ali i na šumskim pu-teljcima. Bokvica je biljka lekovi-tog i višestrukog dejstva na disaj-ni-respiratorni sistem i na nje-gova oboljenja. Deluje na gotovo svim nivoima, od ulaza od mesta vazduha u nozdrvama i nosu do alveola, osnovnih jedinica plu-ća. Antibiotskim delovanjem eli-miniše patogene bakterije iz di-sajnih puteva. Bokvica je dobra i protiv nadražajnog kašlja, s ob-zirom da služi u njenom sastavu prave zaštitni film na ogoljenoj sluzokoži ždrela i smiruju nadra-žene nervne završetke. U skorije vreme dokazano je i antialergij-sko dejstvo bokvice, pa se može primenjivati protiv alergijskog oboljenja slu-zokože nozdrva i nosa, opstruktivnog bronhitisa i astme koje su uzrokovane alergijskim komponentama.Blagotvorno dejstvo bokvice na sluzokožama čini je veoma korisnom biljkom kod tegoba sa digestivnim traktom-kod gastriti-sa, čireva na želucu i dvanaestopalačnom crevu. S obzirom da su hemoroidi deo sluzokože digesivnog trakta - tačnije debelog creva, ne iznenađuje lekoviti učinak bokvice u obliku kupki kod ovih tegoba. Bokvica se može koristiti i kod rana koje sporo zarastaju, kada se oprani listovi bokvice stavljaju na obolelo mesto. Pokazalo se delotvorno stavljanje čistih listova bokvice, naizmenično sa oblogom od čaja gaveza. To ponavljati 2 puta na dan, a nakon toga ranu oči-stiti čajem od kamilice ili kantariona. Čaj od bokvice: 1-2 k.k. listova bokvice preliti šoljom proključale vode i poklopiti. Posle 30 min procediti. Piti 2-3 šo-lje na dan. Nus pojava kod bokvice ne treba očekivati.

dr Nebojša Bohucki, epidemiolog u subotičkom ZZJZ

Oprez od trihinelozeVreme je svinjokolja, te pose-

ban oprez oko kontrole mesa, od-nosno trihineloze. Trihineloza je zarazno oboljenje uzrokovano pa-razitom, valjkastim crvom pod nazivom Trichinella. Odrasli pa-raziti su dugi nekoliko milimeta-ra, i samo kratko vreme borave u crevima niza životinja, pa tako i čoveka, gde nakon razmnožava-nja - uginu. Međutim, ženke pa-razita ubrzo po oplođenju rađaju žive larve koje migriraju iz creva u niz mišića, i dovode do obolje-nja kod infestiranog organizma. U prirodnim uslovima, larve če-kaju da zahvaćeni domaćin bude pojeden od strane neke životinje koja se hrani njihovim mesom, te na ovaj način parazit kruži u pri-rodi. U slučaju čoveka, koji je na vrhu lanca ishrane, larve ostaju u mišićima obolele osobe sve dok je ona živa. Na-kon nekog vremena, a reč je o godinama, dolazi do njihove kalcifikacije. Među-tim, u prvim nedeljama i mesecima oboljenja, klinička slika može da bude veoma ozbiljna, u zavisnosti od toga u kojoj meri su zahvaćeni mišići, a to je u direktnoj vezi sa količinom zaraženog mesa koju smo uneli u organizam. Uvek su zahvaće-ni najaktivniji mišići, a to su međurebarni i mišići pokretači dijafragme, usled stal-no prisutnih disajnih pokreta, kao i mišići pokretači očnih jabučica, mišići lica, a potom bivaju zahvaćeni i svi ostali mišići. Srčani mišić je pošteđen zbog svoje dru-gačije histološke građe, ali miokarditis ipak nastaje, i on predstavlja najznačajni-ju komplikaciju koja može da dovede i do smrtnog ishoda.U čitavoj priči o trihine-lozi, najznačajnija je prevencija ovog oboljenja. Ona se sastoji u obaveznom i nei-zostavnom pregledu mesa nakon klanja na prisustvo larvi ovog parazita. U našoj sredini, svinja je najčešći izvor ovog oboljenja, te se smatra imperativom da se na-kon svinjokolja meso svinja odnosi na pregled kod veterinara. Obavezno se uzima deo mišića pokretača dijafragme, jer je to najčešće zahvaćeni mišić. S obzirom da se ovo oboljenje retko registruje na teritoriji Severnobačkog okruga, nije retko da se ovaj preventivni pregled zanemari, što je ozbiljan propust.

Vreme je darivanja i praznične

čarolije. Pitali smo naše sugra-

đane šta žele na poklon od Deda

Mraza?! Naša redakcija lično će

zamoliti Deda Mraza da im želje

ispuni. Verujte u ljubav, veruj-

te u druge, verujte u sebe i svoje

snove, verujte u magiju, verujte

u Deda Mraza, jer ako nećete Vi,

ko će?

Miloš Joksović- Od poklona ne želim

ništa, želim samo zdrav-lje za sebe i za svoju poro-dicu, ništa više, sve osta-lo imam, samo želim do-bro zdravlje i ništa više, zdravlje je ono što je za-ista važno i meni lično najbitnije.

Žužana Dekanj- Želim da dobijem

muža od Deda Mraza, ne-kog dobrog i finog kao što je Deda Mraz, samo muža ili psa-mopsa, pošto njih obožavam, to mi je omi-ljena rasa.

Vlado Šućur- Želim neki skroman poklon, nisam naročito

zahtevan, nešto kao kada sam bio mali, neke do-bre slatkiše, to nisam dugo dobio, neki, recimo,

lep paketić. Sasvim bih bio zahvalan na doma-ćim proizvodima, tipa „Pionir“, mislim da su sa-svim u konkurenciji sa stranim proizvođačima. Kada odrastemo ne dobi-jamo paketiće, a obrado-vali bismo se i mi stariji kada bismo ih dobili.

Orijana Hrastovčak

- Ja bih volela od Deda Mraza ove godine da do-bijem putovanje u Pa-riz, ako ne u Pariz, može i u Prag i to je to. Ta dva mesta bih baš jako želela da posetim pošto ne pu-tujem baš puno, nemam prilike, ali Pariz bi mi de-finitivno bio najbolji po-

klon, ili, kao što sam već rekla Prag.

Ismaili Anes- Nisam uopšte razmi-

šljao o poklonu, ali ako bih već nešto poželeo, bilo bi to nešto skromno, ne-bitno, neka sitnica, bilo šta, eto, recimo neki sat ili tako nešto.

Nemanja Dimić

- Voleo bih da dobi-jem 500 eura, diplomu za umetnost-za glumu, mož-da neki laptop od 600 eura, neki dobar i kvalite-tan i to je to u suštini. Deda Mraz je uvek tu za mene, on je kao moj ćale, on me mazi, pazi, čak i leti.

J. Tonković

Moj Deda Mraz

•Predavanje: 1918 – po-slednja austrougarska go-dina u Subotici, održao je sinoć u Gradskom muze-ju istoričar Mirko Grlica, koji je tumačio društveni trenutak tog vremena.

U Gradskom muzeju u Su-botici, sinoć je istoričar Mir-ko Grlica održao predavanje 1918.- poslednja austrougar-ska godina u Subotici.

„Poslednja godina Prvog svetskog rata pokazala je svu složenost društvenog trenutka jedne gradske sredine u okvi-ru države pred njeno urušava-nje i odlazak sa istorijske sce-ne. Za razliku od brojnih ovo-godišnjih pokušaja da se za po-trebe jeftinog političkog trenutka izvrši revizija istorije i sve sve-de na pažljivo birane i poželjne

činjenice, namera ovog preda-vanja je da pokaže svu komplek-snost izuzetno burnih događa-nja. Od pokušaja političkih elita

grada i Mađarske da to-čak istorije zadrže na kur-su prethodnih decenija, do neprepoznavanja po-ruka koje su nosili žen-ski (feministički) i levi-čarski (radnički) pokre-ti, predavanje će skrenu-ti pažnju i na veliku nes-posobnost vlasti u reša-vanju svakodnevnih egti-stencijalnih problema građana, kao i na neviđe-nu anarhiju u formi sva-kovrsnih pljačkaških po-hoda na nezaštićene gra-đane. Kada se svemu do-daju posledice pandemi-je španske groznice, dobi-jamo okvir u kome je kra-jem godine realizovana

ideja jugoslovenske države, re-kao je pored ostalog Mirko Grli-ca. N.H.K.

U Gradskom muzeju u Subotici istoričar Mirko Grlica održao sinoć predavanje o 1918. godini

Poslednja austrougarskagodina u Subotici

NOVE zdravstvo 15Broj 9521. decembar 2018.

Zavod za javno

zdravlje Subotica,

Crveni krst Suboti-

ca i Dom zdravlja

Subotica sumirali su

rezultate akcije „Selu

u pohode- proveri

svoje rizike, kontro-

liši zdravlje".

Tim povodom je ove nedelje u subotičkom Crvenom krstu, održana konferencija za novina-re. Između ostalog je rečeno, da je tokom ove godine, pregledano je 437 sugrađana, sa ciljem pro-movisanja zdravlja i zdravog sti-la života u ruralnim sredinama.

- U akciju „Selu u pohode", koja je realizovana osmu go-dinu zaredom, bilo je uključe-no 12 mesnih zajednica, a gra-đani koji su se odazvali, imali su priliku besplatno da provere vrednosti krvnog pritiska, še-ćera i holesterola. Kod oko 24 odsto pregledanih, izmeren je povišen pritisak, a kod 2 odsto je dostizao ekstremne vredno-sti, dok povišen holesterol ima čak 45 odsto građana, a otkri-veno je 26 novih slučajeva di-jabetesa. Građani su mogli da izmere telesnu visinu i težinu,

kao i da utvrde stepen telesne uhranjenosti, a rezultati poka-zuju da čak 70 odsto pregle-danih ima prekomernu težinu. Meren je i ugljenmonoksid u iz-dahnutom vazduhu, a dugogo-dišnji pušači dobili su savete za ostavljanje pušenja - rekla je dr Nada Kosić Bibić, načel-nik Centra za promociju zdrav-lja u Zavodu za javno zdravlje Subotica.

U većini ruralnih mesnih za-jednica, na pregledima su otkri-veni novi slučajevi dijabetesa kod sugrađana, a o tome je više govo-rila dr Verica Dronjak, načel-nik Preventivnog centra Doma zdravlja.

- Vrednosti šećera veće od 7 iz-merene su kod 5,2 odsto pregle-danih, dok su granične vredno-sti zabeležene kod 15 odsto gra-đana. Visoke vrednosti holeste-rola izmerene su kod 222 osobe, 176 žena i 46 muškaraca. FOB test je podeljen u Tavankutu kod

populacije starosti od 50 do 74 godine, testirano je 25 osoba, svi testovi su očitani i jedan je pozi-tivan. Kod pregleda dojki nismo imali pozitivnih nalaza, koje je trebalo dalje upućivati - istakla je dr Dronjak.

U okviru akcije "Selu u poho-de" čitave godine, Crveni krst Su-botica organizovao je radionice vršnjačke edukacije, gde su obu-čeni edukatori pričali na temu prve pomoći i prevencije trgovi-ne ljudima, a u saradnji sa me-snim zajednicama, uručivali su i pakete hrane i higijene socijalno ugroženim sugrađanima.

Akcija „Selu u pohode" se na-stavlja i sledeće godine, a s obzi-rom na to da su ove godine ve-ćinu pregledanih činili sugrađani stariji od 65 godina, dok će akce-nat biti na mlađoj populaciji od-nosno srednjim godinama, jer je odaziv te generacije na preglede cele godine bio izuzetno mali.

A. Šiška

U akciji Selu u pohode ove godine pregledano preko 400 sugrađana

Dijabetes i visok pritisak, glavni problemi kod sugrađana

Opštinska organiza-cija invalida rada Gra-da, obeležila je Među-narodni dan invalida rada, 3. decembar. Sa svojim delegatima, do-nela je Plan i program rada za narednu, 2019. godinu.

- Usvojili smo cene ogrevnog materijala i članarine za narednu, 2o19. godinu. Naši čla-novi i ostali penzioneri, koji su zainteresovani, mogu da pišu ogrev-ni materijal za sledeću zimu, u svojom mesnim zajednicama kod naših aktivista. Organizvali smo povoljnosti plaća-nja ogrevnog materi-jala, cene su ostale na

istom nivou, a otpla-ta će se obavljati na deset mesečnih rata - rekao je Stanko Nimčević, predsed-nik Opštinske orga-nizacije invalida rada Grada Subotice.

Iz te opštinske or-ganizacije je još saop-šteno, da je članari-na za narednu godinu ostala ista, a da će in-validi rada, raditi do 21. decembra, kada će zbog novogodišnjih i božićnioh praznika, napraviti pauzu, te će sa radom ponovo po-četi naredne godine, 16. januara.

A. Šiška

Opštinska organizacija invalida rada Grada, obeležila Međunarodni dan invalida rada, 3. decembar

Sumiranje rezultatai povoljnosti za članove

Stanko Nimčević

Studija dr Vere Kovačević i dr Luke Anđelića, objavljena u poznatom američkom časopisu

Fertility &Sterility

Endometrioza i laparoskopsko

operativno lečenje U Novembru 2018 u prestižnom časopisu Fertility &Sterility sa

sedištem u Americi objavljena je studija pod nazivom:" Changes in serum antimullerian hormone levels in patients 6 and 12 months af-ter endometrioma stripping surgery", a deo je višegodišnjeg stručnog i doktorskog rada dr Vere M. Kovačević, specijaliste ginekologije i akušerstva i dr Luke M.Anđelića, poznatog u oblasti endoskopi-je u ginekologiji na prostoru Balkana.

Na rang listi od 100 najznačajnijih časopisa iz ginekologije i akušerstva, pomenuti časopis zauzeo je osmo mesto i to je prvi put ,da je jedna prospektivna studija iz ginekologije i akušerstva iz Srbi-je, objavljena u takvom časopisu.

Dr Vera Kovačević i dr Luka Anđelić održali su dva plenarna pre-davanja kao jedini predavači iz Srbije na 27- mom Evropskom kon-gresu iz Ginekološke endoskopije (27th ESGE) koji je održan u Beču od 07. do 10. oktobra 2018. godine. Za održano predavanje primi-li su specijalnu nagradu za naučni rad (ESGE AWARD for scienti-fic work).

Stručno predavanje održali su i na 22-om Svetskom kongresu iz ginekologije i akušerstva koji je održan od 14. do 19. oktobra 2018. u Rio de Jeneiro u Brazilu (XXII FIGO). Od 22. do 24.novembra 2018. godine održan je Evropski kongres endometrioze u Beču gde je dr Vera Kovačević takođe imala prezentaciju.

Tema svih gore navedenih kongresa bila je iz oblasti endometrio-ze, laparoskopskog operativnog lečenja endometriotične ciste jajni-ka primenom tkz. „stripping" tehnike uz korišćenje različitih izvora energije za uspostavljanje hemostaze najpre bipolarne struje a sada i diodnog lasera, praćenja promene rezerve jajnika kao i mogućnosti lečenja steriliteta. A. Šiška

U Opštoj bolnici Subotica obavljen još jedan krug besplatnih pregleda za građane

Pregledano oko200 sugrađana

U Opštoj bolnici Subotica, u akciji besplatnih zdravstvenih pre-

gleda, učestovali su lekari specijalisti pulmolozi, oftalmolozi, medi-cinske sestre- tehničari, specijalisti kliničke biohemije i laboratorij-ski tehničari.

Prema rečima dr Gordane Krtinić, pomoćnika direktora za kvalitet i upravljanje rizikom u subotičkoj bolnici, tokom akcije je pregledano 195 sugrađana, i obavljeno 385 pregleda i laboratorijskih usluga.

- Uradili smo preglede od strane specijaliste pulmologa - 81, spi-rometrijske preglede - 81, RTG snimanje pluća prema indikacijama od strane pulmologa - 65, preglede specijaliste oftalmologa - 98 pa-cijenata, preglede specijaliste oftalmologa - 98 pacijenata, kao i la-boratorijskih analiza krvi na tumor markere CEA i CA 19-9 - 60 - rekla je dr Krtinić.

Akcija besplatnih zdravstvenih pregleda u bolnici, trajala je gotovo ceo dan, a i ovoga puta, privukla je veliki broj sugrađana koji su žele-li da prekontrolišu svoje zdravlje. A. Šiška

NOVEreklame16 Broj 9521. decembar 2018.

NOVE reklame 17Broj 9521. decembar 2018.

060/052-44-13

063/12-50-265

MAŠiNSKA iZRADA CEMENTNE KoŠULJiCE

TEL: 063/73-29-625

email: kurusic.kosuljica@gmail.com

KURUŠić

enigmatika18 Broj 9521. decembar 2018.NOVE

NOVE istorija/tradicija 19Broj 9521. decembar 2018.

•Udruženje Šumadinaca i Srba južnih regio-na organizovalo je u Dečjem pozorištu, uz po-dršku Grada, 17. decembra, priredbu pod nazi-vom „Zavičajne folklorne igre iz južne Srbije”, a veličanstven nastup više grupa izvođača ispra-tio je i veći broj poštovalaca izvornih folklornih igara i pesama.

U sali Dečjeg pozorišta, posetioci su u ponedeljak ima-

li prilike da prisustvuju izuzetnom nastupu više grupa i izvođača folklornih pesama i igara od Šumadije do Vra-nja, a manifestaciju je priredilo Udruženje Šumadinaca i Srba južnih regiona, uz podršku Grada.

Originalnim nastupom i velikom lepotom, koju pe-sma i muzika iz južnih krajeva može da donese, oduše-vili su duet brat i sestra Brdarići, muzička grupa škole Matko Vuković, KUD Mladost Subotica, koje je pred-stavilo vranjanske igre i pesme. Igre i pesme iz Šuma-dije i nastupe je najavljivao glumac Boško Boškov, a među najzapaženijim nastupima su horske pesme, „Ave

Maria”, „Sini jako sunce sa Kosova”, Đumadijsko kolo, 2promiče momče kroz selo” i druge. nastupio je DE-jan Ranđelović sa frulom, a bogatim jednosatnim pro-gramom predstavljene su pesme, folklor i lepote južne Srbije.

Posetioce i goste je pozdravio Dragan Božinović, pred-sednik Udruženja Šumadinaca i Srba južnih regiona, do-brodošlicom i podsećanjem na osnivanje Udruženja, čije

negovanje je zasnovano i na načelu „Rodilo se, valja ga ljuljati”!

„Ovakav program smo odabrali, jer su u fokusu njego-vih učesnika i nastupa pesme i igre iz južnih krajeva Sr-bije, sa zavičajnih prostora ovog Udruženja, tamo gde je ovih godina bilo i burnih događanja, sa mogućnošću ili pokušajima da se marginalizuju baština i tradicija kraje-va tih zavičajnih prostora. Naš je zadatak da negujemo to zavičajno udruženje Šumadija, te običaje, akorde i tradi-ciju, sve što čini zavičajni entitet tih prostora, koje nosi-mo u sebi. Cilj nam je da tome pridružimo i ovaj društve-ni i zavičajni događaj, koji podržava i Grad Subotica, kao deo svog multikulturalnog i umetničkog programa i mi-ljea”, istakao je Božinović.

Ono što je srpski narod vekovima stvarao u južnim krajevima Srbije, veličanstveno je predstavljeno na se-veru Bačke, u sali Dečjeg pozorišta, zahvaljujući brizi udruženja Šumadija, koje neguje tradicionalne, zavičaj-ne vrednosti srpske kulture.

N.H.K.

Po istorijskom značaju, okolina Su-

botice ne zaostaje ni malo za gra-

dom. Sa plodnih subotičkih orani-

ca uzdiglo se na pijadestal istorijske

slave više smrtnika, među kojima je

i mlada revolucionarka Bosa Mili-

ćević, u čiju čast je srednja ekonom-

ska škola dobila ime.

Svetlost dana ugledala je 1917. u Ulcinju u porodici si-romašnog seljaka Lazara Milićevića, koga je koloni-zacija posle Prvog svetskog rata dovela u Novi Žednik. Tako se mala Bosa našla u ravnoj Vojvodini, gde je na-pravila možda ne prve ali sigurno bitne korake na putu ka formiranju svoje ličnosti. U Subotici je završila Nižu gimnaziju i Trgovačku akademiju. U osvrtu na njeno ško-lovanje, Ljubinka Ćirić-Bogetić, piše: „Dobra učeni-ca, vredna i u poljoprivrednim radovima kada je trebalo obrađivati očevu zemlju, sposobna i ozbiljna, lepa i skro-mna, pristupačna za seljačku i drugu omladinu, uživala je veliki ugled u Žedniku, pa je njeno učešće u revoluci-onarnom pokretu znatno uticalo i na opredeljenje dru-gih omladinaca i omladinki u mestu“ (Studentkinje Beo-gradskog univerziteta u revolucionarnom pokretu, Be-ograd 1988, str. 81).

Počeci njenog interesovanja za levičarske ideje datira-ju iz srednjoškolskih dana. Osnove iz znanja marksizma stekla je u mestu svojih prvih svesnih koraka – Novom Žedniku. Premda nastalo planskim doseljavanjem solun-skih dobrovoljaca iz Like, Bosne, Crne Gore i Dalmacije, ovo etnički heterogeno selo, kako navodi Ćirić-Bogetić, nije ispunilo očekivanja centralnih vlasti i postalo nje-govo političko uporište, nego naprotiv – „značajan pun-kt revolucionarnog radničkog pokreta i politike bratstva i ravnopravnosti svih naroda Jugoslavije“. Pokazavši ve-liku preduzimljivost, Bosa je postala član Komunističke omladine i zadužena za okupljanje seoske ženske omla-dine u kulturno-prosvetno udruženje „Preporod“ (1936). Kada je u leto 1937. pokrenuta akcija prikupljanja i slanja dobrovoljaca za Španiju, gde je izbio građanski rat, naš-la se na listi onih koji su hteli uzeti učešća u tamošnjim borbama. Međutim, naknadnom odlukom KPJ zadržana je u Vojvodini.

Nakon stečenog srednjeg obrazovanja, Milićevićeva je upisala Visoku ekonomsko-komercijalnu školu u Zagre-bu, sa koje se 1939. prepisala u istoimenu školu u Beo-gradu. Nepokolebljiva i čvrsta u svojim idealima, našla se u prvim redovima na radničko-studentskim demon-stracijama 14. decembra 1939. godine. „Sada je koračala

čvrsto u povorci demonstranata, spremna da i život da za svoje ideale“, piše Ćirić-Bogetić. Kod Vukovog spome-nika ispaljeni su prvi hici na demonstrante. Među pogo-đenima bila je i Bosa. Publicista Dragan Marković je u svojoj knjizi Zabranjeni život: Beograd 1941-1944. to ovako prikazao: „U blizini Vukovog spomenika naišli su kamioni sa žandarmima. Imali su puške i šlemove. ‘Ga-đajte u grudi!’ doviknuo im je oficir koji ih je vodio. I pa-ljba je počela. Nekoliko radnika, koji su išli na čelu, pa-doše. Studentkinja Bosa Milićević pritrča ranjenom dru-gu Mirku Lukoviću cepajući svoju bluzu da ga previje. Sa-gnula se podižući mu glavu koja je nemoćno padala. Mir-ko je već izdisao. U taj mah dum-dum meci pogodiše i Bosu u obe noge. Srušila se na asfalt okrvavljena. Žan-darmi je tada pritisnuše kundacima. Brzo je pala.“ Subo-tički list Hrvatska riječ od 5. oktobra 1951. prenosi šta se dogodilo dalje: „Zatim, još i onda kada su je unijeli u po-licijski auto, krvnicima nije bilo dovoljno što je ranjena otrovnim mecima, nego su je po ranjenim nogama uda-rali vratima automobila. Tako je odnešena u bolnicu...“

Bosina požrtvovanost nije prošla nezapaženo, nego je referatu Udruženja studentkinja, koji je pročitan na

Opštestudentskom zboru 21. januara 1940. n