Spartaku dupla kruna

NOVE

Godina II • Broj 118 • 7. jun 2019. • Cena: 40 dinara

9772560365004

ISS

N 2

56

0-3

65

5IS

SN

25

60

-36

55

DOLGOZUNK SZOMBATON IS!Radimo i subotom!

éve A pOLGáROK eGéSZSéGéNeK SZOLGáLATáBAN13Nikole Kujundžića br. 6

str 29 str 4

muzičk a čarolija

malih talenata

Grad će sufinansirati manifestacije iz

oblasti poljoprivrede

Istorija

str 19

Ljudi

str 12

Dedovina Pikasovog prijatelja izbledela u našem gradu

str 4

Pobedilo je – znanje!str 5

Sport

Grad

Sto godina od prve proslave

dičjeg dana

U Subotici održano finale Kupa Srbije u fudbalu za žene

Društvo

str 28

S p o r t s k a i t r e n e r s k a p r i č a

t o m i s l a v a S i v i ć a

grad2 Broj 1187. jun 2019.

izlaze nedeljno

IZDAVAČ: NOVE SUBOTIČKE NOVINE d.o.o.Društvo za novinsko - izdavačku delatnost

Subotica, Maksima Gorkog 8, tel: 024/553-042

Matični broj: 21255947, PIB: 109859609

Direktor i odgovorni urednik:Vlado Tomić dipl. ecc. tel: 553-529 (direktor@subotickenovine.rs),

Glavni urednik: Lazarela Marjanov, tel: 552-859(urednik@subotickenovine.rs);

Redakcija - novinari: tel: 553-042;Nada Harminc Karanović , Alana Šiška, Miodrag Radojčin, Nikola Stantić, Milutin Mitrić, Biljana Vučković, Jasna Tonković, Bojan Nikolić

Kolumnista:Milutin Mitrić,

Karikaturista:Milenko Kosanović

Tehnički urednik: Robert Kiš (tehnicki@gmail.com)

Marketing: tel: 553—914, e-mail: marketing@subotickenovine.rs

Oglasi i čitulje: tel: 553-805(oglasi@subotickenovine.rs)

Štampa: „Grafoprodukt” d.o.o. Novi Sad, Desanke Maksimović 52;

CIP: Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд ISSN 2560-3655 = Nove subotičke novine COBISS.SR-ID 22996660

www.subotickenovine.rsinfo@subotickenovine.rs

NOVE

CENA NOVIH SUBOTIČKIH NOVINAU PRETPLATI:

6 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU2.080 dinara + poštanski troškovi

6 MESECI ZA INOSTRANSTVO1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA INOSTRANSTVO 2.080 dinara + poštanski troškovi

NOVE

Ovde u zavičaju, bilo koga da sretneš,uvek će započeti priču o srodstvu ili kako ovde kažu – svojtama. Za ove razgovore nije dovoljno znati o svom porodičnom stablu već i celog sela. Istina, ovde nema kuće koja nema iscr-tano i zapisano porodično stablo okačeno neg-de na vidnom mestu na zidu. U tom nabraja-nju, ja jedva doguram do kurđele, a jedna moja rođaka ovde, Milijana Radović(90) zna da na-broji sve svoje pretke 200 godina unazad. A re-dosled koliko sam ja zapamtio ide ovako: otac, deda, pradeda, čukundeda, navrdeda, kurđel, arsuđel, kurđup, kurlebaba, sukrđol, suđepac, parđupan, ožmikur, kurajbek, sajkatova i 17 koleno, beli orao.

Povod da ovu moju priču započnem o po-rodičnom stablu dao mi je budući Građanski zakon Srbije, koji je u pripremi i koji će do-zvoliti takozvanu „surogat majku“. Grubo re-čeno, to su žene koje će imati funkciju „inku-batora“ za rađanje dece drugim roditeljima po ceni(naknadi) od 8.ooo do 15.000 evra. U Za-konu, žena koja nosi i rodi dete za nekog dru-gog, zvaće se – rodilja. Tako će se i kod nas, zemlji Srbiji na Balkanu ozvaničiti pravni i bi-ološki petougao, gde će jedno dete stvoreno surogat majčinstvom imati dva oca, dve maj-ke i „rodilju“. Naručioci trudnoće(to mogu biti muškarac i žena, muškarac i muškarac i dve žene), zatim davaoci polnih i jajnih ćelija (muškarac i žena) i „surogat majka“. Ovaj bi-ološki inžinjering prekinuće porodično stablo. Neće više važiti ni naše dosadašnje pravno re-šenje da je majka deteta ona koja ga je rodila. Majka deteta, u nacrtu Građanskog zakona do-bila je ime „nameravana majka“ biće ona koja je naručila dete i sve to platila – „rodilji“.

Pa ljudi moji, kuda plovi ovaj brod?! Na osnovu ovog Građanskog zakona koji je u pri-premi, mi smo se ozbiljno - „nasukali“. Za-pali smo u močvaru gde jedino dobo uspeva-ju žabe sklone potkivanju. Videli šta radi Evro-pa, pa hoćemo i mi da ozakonimo reproduktiv-nu prostituciju žena. Iz ove žablje perspektive u koju je društvo zapalo, sve budalaštine i per-verzije malog dela planete izgledaju nam kao svetli primer koji se treba i u Srbiju slediti po

svaku cenu, makar nas to negde u duši bolelo a u srcu, krvavo žuljalo. Da bi „ušli“ u tu nesreć-nu EU, koja ne zna šta će ni sama sa sobom, koliko još žaba moramo da gutamo da bi na kraju progutali i krokodila zvanog Kosovo. A što je najgore mi „papamo“ što god nam se po-nudi, a Evropa ni ovakva kakva je, neće nas.

Obrazloženja da ćemo sa „surogat majka-ma“ ili „rodiljama“ povećati natalitet je čista laž. Zemlje koje imaju ova zakonska rešenja, a njih je svega dvdesetak od 180 zemalja sveta, nisu „surogat majkama“ povećale boj stanov-nika, već su podstakli kriminal, reproduktivnu prostituciju i genetički primitivizam. U ovom belosvtskom bolesnom inžinjeringu najveća žrtva su deca. Ona neće znati ko su mu pravi roditelji. Da li oni genetski (donatori sperme i jajnih ćelija), biološki roditelji (majka surogat i njen suprug) i „namenski“ roditelji (bračni par koji je kod „rodilje“ naručio i platio dete). A, šta je sa Konvencijom o pravima deteta, koju je potpisalo preko 100 zemalja sveta i u kojoj jasno piše: „da svako dete ima pravo upoznati svoje roditelje i odrasti sa njima“.

Mi smo u velikoj zabludi, kada se skoro

svakodnevno pozivamo na evropska pravila i vrednosti. Dok su minulih dana trajali izbori za Evropski parlament, u hotelu „Hilton“ u Brise-lu nekoliko dana trajao je Sajam za kupovinu žena i dece nazvan „Man Having Babies“, što bi u prevodu značilo „muškarci imaju bebe“. U cenru EU, oni koji ne mogu imati decu kupuju „surogat majke“ koje će na devet meseci izdati svoje telo i roditi dete za „nameravane rodite-lje“. Sve funkcioniše po sitemu kataloga. Kup-ci ljudskih života i sudbina treba prstom da po-kažu na ženu, svedenu na najodvratnije roblje, da sa njom potpišu ugovor da će se posle bio-loškog porođaja odreći majčinstva i za to biće „debelo“ plaćena.

Čitam ovih dana knjigu Barbare Alberti pod naslovom “Nemoj me prodati, majko”. Sud-bine dece iz „surogat majčinstva“ nagone mi suze na oči. Besan sam i ponižen što će repro-duktivna prostitucija ženа biti i u Srbiji ozako-njena. Deco, oprostite!

Foto + reč

Led ili grad (sa krat-kim „a“), je prirodna po-java koja, kada se desi kao kod nas, postaje neprirod-na. Ništa mi ne možemo da prihvatimo da je tek tako „došlo s neba“ i da neko („oni“!) nije umešao prste! Tukao je led 29. maja, nije da nije i sada ako ostavimo po strani likove opsednu-te „kemtrejlsovima“ i „har-povima“, čitam i komenta-re tipa – a kako to da baš KERTVAROŠ nije zahva-tio!? Aaaaaaaa – da nisu ONI (zna se koji!) pucali u oblake tako da ne potu-če tamo nego onamo?! Gde sam ono ostavio pištaljku?

Onda se javi neko dru-gi pa objasni da je onomad, lane ili preklane, baš Ker-tvaroš tukao led, i tako – do-kon pop i jariće krsti, ali sve je to i dalje „sumnjivo“ i na nivou naci-onalne katastrofe, koliko hektara i čega je otišlo, i kako je nekima, da izvinete, sve spizdilo, pa šta će sada oni, pa ko je za to kriv...

Razgovaram baš sa jednim starim agronomom o tom ledu od pre neki dan, pa kaže da se u „ono vreme“ (socijalističko, da se razumemo) desilo da je potukao nekih dvadeset hektara lucerke a onda u tom agrokombinatu počeli da isteruju „disciplinsku“ i „partijsku“ odgovornost – te ko je kriv, te ko je zatajio sa protiv-gradnom odbranom! Dok im nije rekao – ostavite se ljudi, ako je 20 hektara otišlo, imamo osam hiljada hektara, pa mora se raču-nati i na neku štetu kad se radi!

E, to je to „neprirodno“ kad padne led, udari suša ili slično – niko ne računa sa tim, otkuda to da naiđe kad nikad nije, pro-past, užas, neverovatno, kemtrejlsovi, harpovi, zavera...Da, pro-šao gradonosni oblak i gde je zahvatio – zahvatio je; jeste, kažu, manje-više za velike parcele, ali šta će onaj „mali“ proizvođač kome je sve potukao? Postoji nešto što se zove osiguranje, znači kada se ulaže u proizvodnju da se osigura kako bi se u slučaju ele-mentarne nepogode izvukla šteta! Sad ako je neko računao da ga neće trefi ti i da će uštedeti na osiguranju...tako je i prošao.

M.R.

U RETROVIZORU

Piše: Milutin Mitrić

ne ProDaj me, majko

Čudo veliko - pao je led!

Kosanović

NOVE najave dešavanja 3Broj 1187. jun 2019.

kroz Suboticu od petka do petka

www.pusin.rs

Pon. 08-16hUto. 10-18hSre. 08-17hČet. 13-18hPet. 08-14h

U periodu od 7. juna do

13. juna Subotica nudi

raznolik i bogat pro-

gram, te će Subotičani

moći da uživaju u ra-

zličitim i zanimljivim

dešavanjima. Petak, 7. junU Savremenoj galeriji Subotica, u 18 časo-

va, održaće se plesno-koreografski performans “Buđenje”, koji će se odigrati u okviru projek-ta Colourful Cooperation koji se finansira kroz Interreg-IPA program prekogranične saradnje Mađarska-Srbija. Ulaz je slobodan.

OKUD “Mladost” održaće tri završna kon-certa svojih folklornih grupa, a u 19 časova, prvi na scenu izaći će članovi prve omladin-ske grupe i početne dečije grupe. Cena ulazni-ce iznosi 300 dinara.

U 19 i 30 časova, u pozorištu “Kostolanji Deže” biće izvedena predstava “Strah i prezir u Subotici” u režiji Borisa Kučova. Pred-stava je na mađarskom jeziku, bez pre-voda. Ulaz je besplatan. U istom termi-nu, na sceni Jadran, biće izvedena pred-stava “Tristram Šendi”, autora Lorensa Sterna, u režiji Mirka Radonjića.

U kafeu “Borsalino” u 22 časa, nastu-piće Sava Vuković. Informacije na br. telefona: 024/4-100-600 i 066/6006-700.

Subota, 8. junU Dečjem pozorištu, sa početkom u

11 časova biće izvedena lutkarska inte-raktivna predstava “Toby”, za decu 3+, na srpskom jeziku.

“Udruženje “Poželi želju”, od 9 i 30 do 12 i 45 časova, povodom proslave Dana MZ Makova Sedmica, organizovaće pešačku turu koja je sastavni deo programa proslave. U po-zorištu “Kostolanji Deže”, u 19 i 30 časova,

predstava Nandor Gion: Čičkovac u režiji La-sla Šandora. Predstava je na mađarskom jezi-ku, bez prevoda. Ulaz je slobodan.

U istom terminu na sceni „Jadran“ biće izvedena čuvena Sterijina komedija, predsta-va „Zla žena“, subotičkog Narodnog pozorišta, u režiji Ive Milošević.

U kafeu “Borsalino” u 22 časa nastupiće ansambl Biseri. Informacije na br. telefona: 024/4-100-600 i 066/6006-700.

Nedelja, 9. junU Dečjem pozorištu u 11 časova premijer-

no će se izvesti predstava “Pričalice” u reži-ji Branislava Trifkovića. Predstava se izvodi u

kamernom ambijentu u okviru scene “Teatar u pelenama”. Namenjena je bebama od 0 do 36 meseci, a trajanje predstave je 25 minuta.

U OKUD-u „Mladost“, u 19 časova, na sce-ni će se predstaviti članovi druge dečije grupe i rekreativni ansambl.

Ponedeljak, 10. junNa sceni “Jadran”, sa početkom u 19 i 30

časova biće izvedena predstava „Govorna mana“, drama na srpskom jeziku Narodnog pozorišta, po tekstu Gorana Markovića, u re-žiji Petra Jovanovića. Uloge tumače: Vladimir Grbić, Dimitrije Dinić, Jovana Belović.

U Dečjem pozorištu sa početkom u 21 čas, premijerno će biti izvedena predstava “Lju-bav”, Kiš teatra u organizaciji Fondacije “Da-nilo Kiš”, po tekstu i u režiji Vladimira Grbića. Ulaz je slobodan.

U Gerontološkom centru Subotica-Dom Dudova šuma, sa početkom u 16 časova, u okviru projekta “Colourful Cooperation” koji se finansira kroz Interreg-IPA program pre-

kogranične saradnje Mađarska-Srbi-ja, održaće se predavanje pod nazivom “Zdravstveno bezbedna hrana”. Preda-vanje će održati Prim.mr.dr med Ljilja-na Sokolova. Ulaz je slobodan.

Utorak, 11. junU pozorištu “Kostolanji Deže”, sa

početkom u 19 i 30 časova biće izve-dena predstava “Fakultet za pozoriš-nog gledaoca”, po tekstu Ištvana Taš-nadia, u režiji Andraša Urbana. Uloge tumače: Boris Kučov, Atila Meš i Gabor Mesaroš.

U istom terminu, na sceni „Jadran“, biće izvedena predstava „Dama iz Mak-sima“, drama na mađarskom jeziku

Narodnog pozorišta, u režiji Šandora Lasla.

Sreda, 12. junNa sceni „Jadran“, u 19 i 30 časova, biće

izvedena predstava „Sumnjivo lice“ (Branisla-va Nušića), drama na srpskom jeziku Narod-nog pozorišta, u režiji Predraga Štrpca.

Četvrtak, 13. junU pozorištu „Kostolanji Deže“, u 19 i 30

časova, biće izvedena predstava „Anđeli Ba-bilona“ autora Mate Matišića, u režiji Dina Mustafića.

U Staroj piceriji sa početkom u 21 čas, Mo-onlighting-Akustična svirka.

Repertoar bioskopaBioskop Aleksandar Lifka: animirani

film “Tajne avanture kućnih ljubimaca 2”, pri-kazaće se u sledećim terminima: petak u 17 ča-sova, subota i nedelja u 11 i 17 časova, pone-deljak, utorak i sredu u 17 časova. Cena karte: 350 dinara. Domaći film “Između dana i noći” prikazaće se od petka do srede sa početkom u 21 čas. Cena karte: 200 dinara. Bioskop

Eurocinema: animirani film “Tajne avan-ture kućnih ljubimaca 2” prikazaće se od petka do srede u sledećim terminima: petak u 17 ča-sova, subota i nedelja u 11 časova, ponedeljak, utorak i sredu u 17 časova. Cena karte: 350 di-nara. Film “Aladin” biće prikazan u subotu i nedelju sa početkom u 17 časova. Cena kar-te: 350 dinara. Film “Prevaranti” prikazaće se od petka do nedelje sa početkom u 19 časova.

Cena karte: 200 dinara. Film “X-Men: Mračni Feniks” biće prikazan od petka do srede u 21 čas. Cena karte: 350 dinara. Domaći film “Iz-među dana i noći” prikazaće se od ponedeljka do srede sa početkom u 19 časova. Cena karte: 250 dinara. Bioskop Abazija: animirani film “Manu Munja” prikazaće se u subotu i nede-lju u 12 časova. Cena karte: 250 dinara, a film “Godzila 2- Kralj čudovišta” u 15 časova. Cena karte: 350 dinara. Film “Granica” biće prika-zan od ponedeljka do srede u 16 časova. Cena karte: 250 dinara. Film “Rocketman” prika-zaće se od ponedeljka do srede sa početkom u 18 časova. Cena karte: 250 dinara. “X-Men: Mračni Feniks” biće prikazan od nedelje do srede u 20 časova. Cena karte: 350 dinara.

J. T.

Svečana priredba dece stvaraoca

U prostorijama Bunjevačke matice (Korzo broj 8) u subotu, 8.juna 2019.godine biće održana Svečana prired-ba dece stvaraoca povodom svršet-ka XII nagradnog konkursa za Bunje-vačku lipu rič sa početkom u 10 časo-va. Priredbu će otvoriti predsednik “Bunjevačke matice” Veljko Vojnić, a obratiće se i koordinator projekta uči-telj Damir Išpanović i predsednik Od-bora za književnost Stipan Šarčević. Stručni žiri u sastavu: Jadranka Ti-kvicki, Geza Babjanović i Stipan Šar-čević izabro je najbolje pesme i priče dece stvaraoca.

Udruženje građana “Bunjevačka matica” i ove godine veliku pažnju po-svećuje deci i nastavilo je sa projek-tom „Bunjevačka lipa rič“. Raspisan je likovni i literalni konkurs u okviru navedenog projekta, a učestvuju deca koja uče fakultativni predmet bunje-vački jezik sa elementima nacionalne kulture. Na konkurs je stiglo preko 50 literalnih radova. Projekat je podržan od strane Grada Subotica.

Književno večeĐorđa Sladoja

U organizaciji Saveza srpskih udru-ženja Severnobačkog okruga, večeras sa početkom u 19 časova, u Gradskoj biblioteci održaće se književno veče Đorđa Sladoja. Ulaz je slobodan.

Prolećna akcija odvoženja kabastog otpada

U predstojećoj nedelji, sakupljanje i odvoženje otpada koji ne spada u kućno smeće putem namenski postavljenih kontejnera obaviće se u mesnim zajednica-ma Gat i Ker. U Gatu, prema programu Prolećne akcije, mesta na kojima će posu-de za smeće biti postavljene predviđena su na uglu ulica bertolda Kašića (bivša Pa-riske komune) i Ruđera Boškovića, na uglu Ivana Kukuljevića i Dragojle Jarnje-vić, Marka Oreškovića i Banatske, na uglu Velebitske i Gundulićeve i između muli-ca Filipa Kljajića i Bačke. U Gatu, akcija će se sprovoditiu ponedeljak i utorak, 10. i 11. juna.

U sredu i četvrtak, 12. i 13. juna, kontejneri se sele u Ker, gde će biti na uglu uli-ca Igmanske i Moslovačke, na sredini ulice Sergeja Jesenjina, u ulici Ivana Antu-novića – kod posluge i na uglu ulica Vase Pelagića i Kerske.

Nakon toga, od 17. do 20. juna, biće na redu dve poslednje mesne zajednice u Prolećnoj akciji, Mali Bajmok sa Crvenim selom i mesna zajednica Zorka. M.R.

Predstava Tobi

Predstava Sumnjivo lice

NOVE

• K o n c e r t o m “Šumska muzič-ka čarolija” u Velikoj većnici Gradske kuće na-stupilo je oko 70 mališana Muzič-ke škole, veličan-stvenim progra-mom na srpskom i madjarskom je-ziku. Neki mali talenti su i pre-mijerno izvodi-li svoje prve sa-mostalne teksto-ve ili muziku!

Oko 70 mališana,

učenika subotičke Muzičke škole, opravdali su svo-jim veličanstvenim koncertom u Gradskoj kući, poslednjeg maj-skog dana, značajan status svo-je škole, poznate u Srbiji po du-goj tradiciji, muzičkim talentima koji su kasnije osvajali Evropu i čitav svet.

Zanimljivo je da su učenici, osim poznatih, premijerno izve-li i svoje prve samostalne pesme, za koje su sami pisali tekst i mu-ziku, pa su posetioci imali prili-ku da čuju male talente i njihovo dečje umetnicko stvaralastvo.

U pratećem programu je po-stavljena i izložba njihovih ra-dova, a tema je bila instrumen-ti i njihovi nastavnici u Muzičkoj skoli.

Dr Nataša Kostadinović, nastavnik solfeđa i teorije u Mu-zičkoj skoli, kaže za Subotič-ke novine, da je nastup učenika

u većnici kompletan umetnič-ki doživljaj, muzički performans koji su nazvali Šumska muzička čarolija.

„Za nas je zaista bila čarolija uraditi sve oko koncerta, pripre-miti poznate pesme, čak su i deca komponovala, crtala i slikala svoje instrumente, svoje nastav-nike, školu, pa je to višemesečni projakat rađen posebno sa sva-kom grupom. Prvi put smo na-stupili u Gradskoj kući, što je za decu izuzetan događaj, a mnogi-ma je ovo prvi nastup izvan ško-le. Ovih 70-ak mališana koji su nastupili, raspoređeni su po gru-pama u školi, a danas smo svi za-jedno u horu, na bini Velike već-nice. Oni su prva i druga godina, uzrasta od 7 do 9 godina, a sa ro-diteljima smo se dogovorili da decu i nagradimo sitnim poklo-nima, koje će da pamte”, kaže dr Kostadinović.

Leon Helenji je đak drugog razreda škole Kizur Ištvan, po-hađa i Muzičku školu, a omilje-ni instrument mu je gitara. Kaže da mu je u većnici prvi veliki na-stup pred publikom, a njego-va podrška u sali su bili mama, baka i deka, koji su ga slušali iz prvog reda.

„U Muzičkoj školi smo imali nastupe, ali ovo mi je prvi veći nastup. Nisam imao solo pe-smu, nego horsku. Voleo bih da budem dobar gitarista, volim muzičku školu, ali i matematiku i likovno, a omiljeni gitarista mi je Sting”, kaže Leon.

Staša Tertei uči klavir, a za-vršava drugi razred škole So-nja Marinković. Došla je sa ma-mom, tatom i bakom i nastupala u horu, na koncertu.

„Volim da sviram klavir, ali ne znam da li ću biti pijanistki-nja. Koncert mi se jako dopao,

pevala sam u horu za-jedničke pesme, ali ne znam još da li će muzika biti moja profesija”, kaže nam devetogodišnja Sta-ša Tertei.

Muzička škola u Suboti-ci slavi ove godine 150 go-dina postojanja, a to jedna od tri prve muzičke škole iz stare Jugoslavije.

„Ponosni smo na jubi-lej, imali smo brojne kon-certe i nastupe i po drugim mestima, a mnogi talenti i poznati umetnici potekli su iz Muzičke škole u Su-botici. Talenata ima među ovom decom, a razvijamo

njihov likovni i poetski ukus, umetničku kulturu i znanje”, kaže dr Nataša Kostadinović.

N.H.K.

Muzička škola priredila veličanstven koncert svojih učenika u Velikoj većnici Gradske kuće

Šumska muzička čarolija malih talenata!

grad4 Broj 1187. jun 2019.

Projekat Venecijansko, a subotičko, realizuju Udruženje Mladi i igra uz podršku Grada

Knjige iz Venecije, uvršene u turističku ponudu Grada

Projekat „Venecijansko, a subotičko” inspirisan i po-svećen knjigama, koji realizuju Udruženje „Mladi i igra” uz podršku Grada, počeo je u Subotici.

- Cilj Projekta je da se vredne knjige koje su štampane i nastale

u Veneciji, a koje se nalaze u Gradskoj biblioteci, uvrste u turistič-ku ponudu Grada Subotice. Mislimo da je vreme da Subotica poka-že da ima zaista vredne i neprocenjive knjige. Imamo i nešto čime se malo koji grad može pohvaliti, a to su imponabule, koje su nastale rukom pisane pre 1492. godine - objasnila je dr Milanka Stankić, koordinator Projekta “Venecijansko, a subotičko”.

U sklopu pomenutog Projekta, a koji će trajati do 13.oktobra, biće realizovane brojne radionice, među kojima će i biti i snimanje filma o knjigama, koji će uz stručno vođenje kreirati učenici srednjih škola u Subotici. A. Šiška

Manifestacije iz oblasti poljoprivrede na teritoriji Grada Subotice, svake godi-ne privlače sve veće intere-sovanje posetilaca, i zajedno predstavljaju jedinstvenu turističku ponudu. Stoga je lokalna samouprava raspi-sala konkurs za dodelu sred-stava za popularizaciju tih manifestacija, a ove godine sredstva iz budžeta od dva miliona dinara, dobilo je 14 udruženja građana.

Festival mlade rakije “Memo-rijal Blaško Kopilović” u Ljutovu, svake godine beleži rast broja po-setilaca i izlagača iz naše zemlje ali i zemalja regiona. Kako sama ma-nifestacija raste, tako se poveća-va i nivo troškova, te su dobijena sredstva na konkursu od velikog značaja za Udruženje proizvođača i ljubitelja rakije jer će im olakša-ti organizaciju dvanestog u nizu

poznatog ljutovačkog festivala.“Svaka sredstva su dobrodošla i

uvek su korisna, naročito kada lo-kalna samouprava prepozna nečiji rad, a naš traje već 12 godina. Ra-nije smo imali samo jednom slič-nu finansijsku podršku pre neko-liko godina, a ovo je drugi put da dobijamo određena sredstva od grada. Inače ove godine festival će se održati tradicionalno druge su-bote novembra, dakle 9. novem-bra.” izjavio je Saša Kopilović, Udruženje proizvođača i ljubite-lja rakije.

Kako je istakao Šimon Ostro-gonac, interesovanje za dodelu sredstava je bilo veliko, a 14 udru-ženja ispunila su sve uslove propi-sane konkursom. S obzirom da je budžet bio ograničen, udruženja su za svoje projekte dobijali u pro-seku 180.000 dinara.

“Malo je više zahteva bilo i traženo je više novca, ali mi smo izdvojili koliko smo mogli i

uglavnom smo svi-ma koji su traži-li određeni iznos, taj iznos smanjili za 10 odsto kako bi se uklopili u budžet. Na konkursu smo finansirali isključi-vo udruženja koja su vezana za po-ljoprivredu, koji su konkurisali za or-ganizaciju tradicio-nalnih priredbi po-put Dani vina na Hajdukovu, Trka magaraca, Dani be-log luka na Šupljaku i druge seo-ske manifestacije, što nam je i cilj, da popularizujemo.” rekao je Ši-mon Ostrogonac, član GV za oblast poljoprivrede

Zamenica gradonačelnika, Ti-mea Horvat podsetila je da Grad podržava organizaciju manife-stacija koja se bave promocijom

poljoprivrede, programskih ak-tivnosti i popularizacijom doma-ćih proizvoda, kao i rad udruženja građana.

“Dodelom sredstava na kon-kursu za popularizaciju mani-festacija iz oblasti poljoprivre-de, još jednom dokazujemo da Grad Subotica prati i pomaže rad udruženja građana koja rade na

popularizaciji svojih aktivnosti, odnosno popularizaciji domaćih proizvoda, a istovremeno svojim radom obogaćuju turističku po-nudu grada jer znamo da ove ma-nifestacije višu nisu lokalnog, već međunarodnog karaktera.” ista-kla je Timea Horvat, zamenica gradonačelnika Subotice.

B. Nikolić

Potpisano 14 ugovora sa udruženjima građana i raspoređeno 2 miliona dinara

Grad će sufinansirati manifestacije iz oblasti poljoprivrede

Prijemni u Muzičkoj,

čekaju prvake!

Koncert mladih talenata u Gradskoj kući bio je i po-zivnica svoj deci Subotice, da u toku ove sedmice dodju na prijemni ispit u Muzičku skolu i budu njeni polaznici.

NOVE grad 5Broj 1187. jun 2019.

Subotički osnovci tri meseca su, u teoriji i praksi, sticali zna-nja o vodi, vodnim resursima i kako je treba racionalno trošiti, a samim tim i odgovoran odnos prema prirodi. Osim što su pose-tili izvorište, prečistač i laborato-riju za kontrolu kvaliteta vode, oni su u svojim školama imali istraživačke i kreativne radioni-ce i bavili se otkrivanjem porekla i merenjem gubitaka vode. U fi-nalnom takmičenju, đaci su po-kazali šta su naučili i predstavili svoje tematske likovne radove

Projekat „Akvarijus – vodni agent Dunavske regije“, u Subo-tici se sprovodi još od 2001. go-dine, kada je počeo kao „Akvari-jus – vodonoša grada“, u organi-zaciji Javnog komunalnog pre-duzeća „Vodovod i kanalizacija“ i podršku Skupštine Grada Su-botice, a zatim i uključivanjem Društva Vodne agencije Rogaška Slatina iz Slovenije . U ekološko-poučnom programu, zaključuju-ći sa kvizom pod nazivom „Sve što niste znali, a hteli ste da pita-te o vodi, vodovodu, gradu u su-botičkim jezerima“, u 2019. go-dini učestvovali su učenici še-stih razreda osnovnih škola „10. Oktobar“ iz Subotice i „Miroslav

Antić“ sa Palića, sa njihovim na-stavnicima i roditeljima.

Projekat je predviđao da deca rade sa vodnom stanicom, pri čemu se upoznaju sa vodovod-nom i kanalizacionom mrežom i kućnim instalacijama, rastav-ljaju ih i sastavljaju na modelu, saznaju gde sve može da procu-ri voda, kako pitka voda postaje otpadna, na koji način se može racionalnije trošiti. Od stručnja-ka su, prilikom posete objekti-ma Javnog komunalnog predu-zeća „Vodovod i kanalizacija“, na izvorištu, prečistaču i u labo-ratoriji, dobijali odgovore na pi-tanja odakle Subotičanima dola-zi voda za piće, kako stiže do sla-vina, kako se i gde odvodi kao ot-padna i gde prečišćena zatim od-lazi. Objašnjavano im je, zatim, kako se voda reciklira za ponov-nu upotrebu i na koji način se prilikom pranja veša i posuđa može izbeći korišćenje hemijskih sredstava i deterdženata.

Pored toga, u samim škola-ma, montirani su merni uređa-ji u učionicama i u zajedničkim prostorijama koje koriste đaci, i pod nadzorom nastavnog oso-blja, praćena je dnevna potrošnja vode, kao i gubici zbog curenja iz

vodokotlića ili neispravnih sla-vina. U završnom delu projekta, oni su izneli te podatke i prora-čune na dnevnom, mesečnom i godišnjem nivou, zaključujući o mogućnostima uštede i raciona-lizacije potrošnje vode.

Da su itekako zainteresovani za ekološku problematiku, uče-nici su pokazali kreativnim pri-stupom ovoj oblasti – načiniv-ši tri kratka tematska filma koja su prikazana u Velikoj većnici Gradske kuće, „Pingvin plesom“ đaka četvrtog razreda osnovne

škole „Miroslav Antić“ sa Pali-ća i mini-pozorišnom predsta-vom „Jezero“, dece drugog ra-zreda osnovne škole „10. Okto-bar“. Bilo je i „karaoka“ pevanja i (kant)autorskih pesama o vodi koje su komponovali đaci, a nji-hov rad predstavile su direktori-ce škola Melinda Đurić Kiš iz „10. Oktobra“ i Marta Šereš iz „Miro-slava Antića“.

Posle obraćanja Tivadara Bunforda, predsednika Gradske skupštine, koji je govorio o aktiv-nostima i projektima koje Grad

preduzima radi održivog razvo-ja, i Đerđa Šugara, direktora Jav-nog komunalnog preduzeća „Vo-dovod i kanalizacija“, učenici še-stih razreda takmičili su se u kvi-zu znanja. Ekipe su odgovarale na po deset pitanja koja su, idu-ći prema finalu, dobijala na teži-ni i složenosti. Na primer, koji su nuzproizvodi otpadne vode i šta se od njih proizvodi, ili šta će se sve realizovati iz programa koji finansira nemačka KFW ban-ka? Blok pitanja odnosio se i na grad i subotička jezera, a tako-đe i nafunkcionisanje Javnog ko-munalnog preduzeća „Vodovod i kanalizacija“.

Takmičari su, po oceni struč-nog žirija, dali očekivane odgovo-re na sva pitanja i za to su škole „10. Oktobar“ i „Miroslav Antić“ zaslužile vaučer u vrednosti od po 30.000 dinara koji će u „Biro-marketu 024“, sponzora projek-ta, moći da iskoriste za potrebe procesa nastave. Posebno su na-građeni učenici Valentina Mirnić i Arnold Reku kao najaktivniji u istraživačkim i kreativnim radi-onicama, a nagrađeni su i auto-ri radova prikazanih na izložbi u predvorju Velike većnice.

M. Radojčin

Završen ekološki projekat „Akvarijus 2019“ sa kvizom za učenike

Pobedilo je – znanje!

Takmičarska ekipa škole “Miroslav Antić”

U bolnici urađene invazivne operacije

debelog creva U Subotičkoj bolnici, u okviru Odeljenja za opštu hi-

rurgiju su 3. juna, obavljene su dve minimalno invazivne operacije debelog creva.

Te vrste operativnog zahvata, podrazumevaju hirur-ški zahvat bez hirurškog reza , koje se obavljaju putem uvođenja tankih instrumenata u abdomen. Ove operaci-je će biti obavljene u sklopu projekta ,,LAPSERB”, inici-ranog od Republičkog Ministarstva za zdravlje, a u cilju implemetacije ovih vrsta operativnih zahvata u Republi-ci Srbiji.

Ovom prilikom u našoj ustanovi je boravio dr Miljan Ćeranić, kao koordinator ovog projekta, kažu u subotič-koj Opštoj bolnici.

A. Šiška

Umetnički direktor i kon-cert majstor SSO Miloš Niko-lić kaže za „Subotičke novine“ da samo profesionalci mogu koncert učiniti vrhunskim do-življajem za koji se uvek traži karta više.

- Imamo fantastične muzićare u SSO koji dolaze iz Beogradske fil-harmonije, Vojvođanskog simfonij-skog orkestra, Vojvođanskog kamer-nog orkestra, Srpskog narodnog po-zorišta i Subotice. Najbolji muzičari ga čine, a finansiramo se projektno iz gradskog budžeta. Subotica je na-pravila ozbiljan korak u kulturi i ove godine ćemo imati pet koncerata za-hvaljujući lokalnoj smaoupravi na čelu sa gradonačelnikom Bogdanom Labanom koji nas apsolutno podrža-va – kaže Miloš Nikolić.

Nikolić najavljuje tri nastu-pa u kamernom izvođenju i dva u simfonijskom.

- Prvi naš nastup održaće se povo-dom Svetskog dana muzike, do kra-ja juna. Sledeći je u avgustu, zatim u septembru za Dan grada, potom u novembru i završnica će biti Novo-godišnji koncert u decembru. Nika-da do sada, u poslednjih 20 godina,

ovoliko simfonijskog profesionalnog muziciranja nije bilo u Subotici. To pokazuje da grad Subotica postaje li-der kulturnih dešavanja, u Vojvodini definitivno, ali i u Srbiji. Ovo je pre-sedan – kaže Miloš Nikolić.

Podseća da SSO čine pretežno Su-botičani koji žive i rade u Novom Sadu i Subotici.

- Kao koncert majstora me po-sebno raduje i čast mi je što iza svo-jih leđa imam tako sjajne muzičare, što znači da i ja moram i dlaje mno-go da vežbam. Nema odmo-ra ni za mene i greška ne sme da se desi. Raduje me što je SSO osnovan i zbog fantastič-ne omladine koja završava stu-dije u inostranstvu i koja će na-praviti ozbiljne karijere kao so-listi i kao orkestarski muzičari. Očekujem da jednog dana SSO bude ustanova kultura i da mladi muzičari imaju gde da se vrate i nastave priču kvalitet-nog muziciranja kada budem ja stao – kaže Miloš Nikolić .

Svaki od pet koncerata biće tematski i nastupiće i poznati solisti. Povodom Svetskog dana muzike SSO će izvesti kolaž kla-sične i pop muzike.

- Do sada smo izvodili više komer-cijalnu muziku, a sada ćemo se više bazirati na klasičnoj muzici. Ostav-ljamo dobar utisak i publika nas voli, ali i nama je čast da nastupamo pred takvom publikom. Osim kvaliteta koji imamo, grad Subotica je prepo-znao i želju građana da nas slušaju. Predivni komentari dopiru do nas – ponosan je Nikolić.

V. K. B.

Subotički simfonijski orkstar do kraja 2019. godine održaće čak pet koncerata.

Pet koncerata Subotičkog simfonijskog orkestra

grad6 Broj 1187. jun 2019.

NOVE

Stomatološkaordinacija

beljenje zuba, bezmetalna cirkon kruna, mostovi, proteze

- dermarolleri, mezoterapija lica, hijaluronski fi leri

ESTETSKA STOMATOLOGIJA

ANTI-AGEING TRETMANI LICA

Subotica, Partizanskih baza br. 8tel: 024/544/335; 062/151-72-11 www.dentala.rs

Subotičanin Nikola Miletić, na čelu PSS-BK

AP VojvodineNaš sugrađanin Nikola Miletić, izabran je jednoglasno na po-

krajinskoj izbornoj Skupštini Pokreta Snaga Srbije - Bogoljub Karić, za Autonomnu pokrajinu Vojvodinu, za predsednika pokrajinske or-ganizacije PSS-BK.

Izborna Skupština PSS - BK održana je 31. maja, u punoj sali Rad-ničkog doma u Novom Sadu, pred 150 delegata iz cele Vojvodine, kao i desetak gostiju parlamentarnih stranaka. Marija Marković izabrana je za potpredsednicu ispred Bačke, Miodrag Marković ispred Srema, Dragomir Šarac za Banat i Branko Ivanišević, kao predstavnik Novog Sada kao posebne jedinice.

Sednici su prisustvovali predstavnici centrale Pokreta iz Beogra-da, Persa Minjović, Tihomir Simić, Dragoslav J. Karić, a Skupštinu je vodio naš sugrađanin Boris Teodosijević.

Naglašeno je da će se Pokret PSS-BK između ostalog zalagati za privredno-ekonomski razvoj Vojvodine, sa posebnim osvrtom na po-ljoprivredu, kao najznačajniju granu u Vojvodini. A. Šiška

U mesnoj zajednici Peščara održana slikarska kolonija profesora Šandora Kerekeša

Korak napredU prostorijama Mesne zajednice „Peščara” održana sli-

karska kolonija „Korak napred”, na kojoj se predstavi-lo desetak umetnica, članica likovne radionice profesora Šandora Kerekeša.

Likovna sekcija profesora Šandora Kerekeša u Subotici postoji

više od deceniju. Većinu članova čine žene, penzionerke, koje slika-nje vide kao primeren hobi i mogućnost da na kreativan način izra-ze svoje emocije.

- Likovna sekcija polaznicima, pored vrhunskog mentorstva, nudi i mogućnost izlaganja na brojnim izložbama, različitim mani-festacijama, učešće na slikarskim kolonijama, poput ove u MZ Pe-ščara, koja je za umetnike predstavljala „korak napred“. Slikarska kolonija u organizaciji MZ „Peščara“ realizovana je po 11. put, a za-hvalni smo i Gradu na podršci u akcijama u našoj mesnoj zajednici, kao što je i ova - kaže Aleksandar Ranković, predsednik Skupšti-ne mesne zajednice “Peščara”.

Likovna sekcija polaznicima, pored vrhunskog mentorstva, nudi i mogućnost izlaganja na brojnim izložbama, različitim manifestaci-jama, učešće na slikarskim kolonijama, poput ove u MZ “Peščara”, koja je za umetnike predstavljala „korak napred”. A. Šiška

•„Crvena Gora” novi roman književni-ka prof. Željka R. Ču-rovića, pisan je anga-žovano, to je roman o vrednosti života na vetrovitoj srpskoj ze-mlji, hronika pore-kla i istorijskog hoda srpskog naroda, nje-govog stradanja kroz istoriju, a poruka-ma upućuje na pra-voslavnu sabornost i ujedinjenje Srba!

Promocija knjige „Crvena Gora” prof. Željka R. Čurovi-ća, književnika i predsednika Sa-veza Srba iz Crne Gore, održana je 24. maja, na Otvorenom uni-verzitetu, u organizaciji Zavičaj-ne zajednice „Republika Srpska” Subotica.

Na veoma posećenoj tribini, gde su gosti bili i svešte-nici subotičke Pravo-slavne crkve, pored au-tora govorio je i prof.dr Slavoljub Vujo-vić i Lazar Kriček, član Saveta Udruženja Srba iz Crne Gore.

Prof.dr Slavoljub Vujović kaže, da roman „Crvena Gora” pred-stavlja srpsku istorij-sku vertikalu i umova-nje nad bezdanom”.

„ Od autora i njego-ve hrabrosti zavisi ko-liko će da prihvati ka-lupe zvanične istori-je. Dešavanja u vreme Drugog svetskog rata u Crnoj Gori, zasnova-na su na istinitim do-gađajima, šta je radio komšija, brat i sin ocu, o mržnji, klanju i stra-danju u ime ideologije. Čurović je sjajan isto-ričar, koji korektno gleda i opisuje strada-nja ljudi, a danas je to potrebnije nego ikad, jer najfalsifi kovanija nauka po-četkom 21. veka je istorija. Snaga ovog autora je u nepristajanju na njeno krivotvorenje, on ukazuje da srpsko ognjište stvara srpsku sabornost, a da uništenjem tog ognjišta srpstvo počinje da kle-ca pod teretom svake ideologije”, kaže dr Vujović.

„Crvena Gora” književni-ka prof. Željka R. Čurovića , ro-man je o vrednosti života na ve-trovitoj srpskoj zemlji, hroni-ka srpskog porekla i stradanja u

okupiranoj Crnoj Gori. Dr Alek-sandar Raković ističe da je to an-gažovan roman, koji ukazuje na vrline i mane srpskog naroda, naglašavajući i vertikale srpskog identiteta od Dušanovog cartsva i kosovskog zaveta, do hajdučke borbe protiv Turaka, srpskih ra-tova u 19. veku, balkanskih rato-va i Prvog svetskog rata.

„Autor ukazuje sadržajem knjige na previranja u srpskom narodu, verska, politička i ideo-loška, koja vode do razornih stra-danja naroda, ideoloških zastra-njivanja, bratoubilačkog krvo-prolića između Srba Crne Gore u Drugom svetskom ratu. Čurovi-ćeva knjiga poziva na pravoslav-nu sabornost i novo srpsko ujedi-njenje, a nauk je Srbima, da se ne odnose podanički prema stranci-ma i da prekinu međusobne raz-mirice i svađe”, kaže dr Raković.

Autor živi u Beogradu, a pore-klom je iz Crne Gore, od planine Lise. Recenzenti danas ocenju-ju, da književnik Željko Čurović svojim perom „krči put do isti-ne”, a čitocima ostavlja prostor da „sami izvagaju koliko je istini-ta i autentična bila istorija koju su kao đaci učili”.

Željko Čurović kaže za Subo-tičke, da „Sam naslov „Cr-

vena Gora” govori o ne-vino prolivenoj krvi, borbi krsta i petokrake kao ide-oloških simbola, ali i sti-du u tom crvenilu i svemu što je srpski narod vuklo u propast kroz vreme.

„Nismo ni sada došli do spoznaje da tražimo naj-bolje u nama i čoveku. Po-kušao sam ovom knjigom da sa dvadesetak izvornih naredbi koje se mogu naći u arhivima, stvorim dva-desetak priča, u kojima su monolozi i dijalozi žrtava i dželata. Težak je to zanat ulaziti u njihovu psiholo-giju i dati odgovore zašto su se tako ponašali u sve-mu što nam se dešavalo i dešava se. Na kraju knji-ge je i tridesetak pitanja o naciji, kao opomena koja daje odgovore i otvorenu poruku, da „ideološko lu-dilo još uvek duva u jedra naroda, koji je milionima žrtava platio raskućenu državu”, kaže autor.

Čurović naglašava, da je ro-man „Crvena Gora” rađen na osnovu istorijskih izvora i upam-ćenih događaja. Da se ne bi sum-njalo u „teorije zavere”, dono-si i dokumenta o surovoj i krva-voj istini o dugoročnim planovi-ma neprijatelja da unište i isko-rene srpski narod. Pisac Božidar M.Glogovac kaže, da istorija uka-zuje da je „posle zločina nad srp-skim narodom, učinjen zločin i nad srpskom istorijom”.

Nada K. Harminc

Promocija knjige „Crvena Gora” književnika prof. Željka R. Čurovića održana na Otvorenom univerzitetu

hronika stradanja Srba, nauk novom ujedinjenju!

prof. Željko R. Čurović, Lazar Kriček i prof.dr Slavoljub Vujović

NOVE kultura 7Broj 1187. jun 2019.

•Srpsko rusko belorusko Bratstvo Sveti knez Vladi-mir, organizovao je u Deč-jem pozorištu Subotice fol-klorni koncert „Kofer pun vedrog raspoloženja”, po-znatog ansambla narod-nih igara „Mozaik” iz Ko-strome, iz Rusije, koji je ve-ličanstveno primljen od su-botičke publike!

U punoj sali Dečijeg pozorišta, Srpsko rusko belorusko Bratstvo „Sveti knez Vladimir” iz Suboti-ce, bilo je 27. maja domaćin fol-klornog ansambla „Mozaik” iz grada Kostrome, iz Rusije, koji su iuzetnim nastupom i narod-nim igrama održali nezaboravan koncert pod nazivom „Kofer pun vedrog raspoloženja”.

Na pozornici Dečjeg teatra nastupilo je 40 izvođača, koji su bili gosti Bratstva, a „trpeza lju-bavi” priređena je u restoranu Kod Simketa.

Koncert je podržala Ambas-da Rusije, Ruski dom i lokal-na samouprava, što je svojim

prisustvom potvrdila i članica Veća za kulturu Miroslava Babić, koja je istakla da je oduševljena nastupom ruskog ansambla!

„Nastup je bio veličanstven, publika oduševljena, a posebno je zanimljiva bila interesantna saradnja sa publikom, kada je u nekoliko tačaka ansambl uveo publiku u program, da zajedno učestvuju”, navela je Miroslava Babić.

Milenko Milošević, predsed-nik Srpsko rusko belorusko Brat-stvo „Sveti knez Vladimir”, kaže da ansambl „Mozaik” nastu-pa u više gradova Srbije, a je-dan od glavnih organizatora bo-ravka ansambla u Srbiji je su-botičko Društvo srpsko ruskog prijateljstva.

„Podržali su nas i Rod iz Vrba-sa, a i Bratstvo iz Subotice ima-lo je ulogu domaćina.Izvrstan koreografski folklorni ansambl “Mozaik” pobednik je inače mno-gih takmičenja u Rusiji. Izvo-di ruske, ali i igre raznih naroda sveta. Ansambl uključuje plesače od 9 do 28 godina. Rukovodioci

ansambla su zaslužni radni-ci kulture Rusije, Kamajev Vla-dimir i Marina, a naziv koncerta je “Kofer pun vedrog raspolože-nja”, kaže Milošević za Subotič-ke novine.

Koncert je izveden kao pred-stava u celini. Voditelj programa Firago Dmitrij - član javnog veća pri Guverneru, počasni rad-nik obrazovanja doprineo je da

koncert bude primljen od subo-tičke publike, sa oduševljenjem, posebno je plenio nastup vesele dece Amafov Grigorija (Moskva) i Tupicina Svetlane. Tehnički ru-kovodilac Zalujev Roman je i šef Kostromskog radija, novinar.

Član grupe je i Prorektor Uni-verziteta, profesori Timonjina Ljubov i Asafova Tatjana, od kojih smo saznali da je Kostroma grad u

Rusiji, oko 372 kilometra severo-istočno od Moskve, na ušću isto-imene reke, u reku Volgu, veliki grad sa više od četvrt miliona sta-novnika, bogate kulture i jedan od najstarijih i arhitektonski najbo-gatijih gradova Rusije. Sve to go-vori i o tradiciji ansambla „Moza-ik”, koji je subotičkoj publici daro-vao zaista kofer pun vedrog raspo-loženja! N.H.K.

•Neobično zanimljiva izložba pod nazivom „Rusi-ja najlepša zemlja”, putu-je svetom, a protekle sedmi-ce je stigla iz Rusije u Subo-ticu, gde je publika u prilici da se u galeriji Otvorenog univerzite-ta divi najboljim umet-ničkim fotografijama ruskih destinacija!

Rusko geografsko druš-

tvo u Srbiji i Društvo srp-sko-ruskog prijateljstva „Sveti Aleksandar Nevski” u Subotici organizovali su izuzetnu izložbu u galeri-ji Otvorenog univerziteta, pod nazivom „Rusija naj-lepša zemlja”, a naajlepše umetničke fotografije pu-tuju širom sveta.

Izložba Ruskog geo-grafskog društva u Sr-biji otvorena je 27. maja i još je u toku. Sveruski foto konkurs Ruskog geo-grafskog društva „Najlep-ša zemlja”predstavlja sva-ke godine izložbu radova finalista, koji su posveće-ni očuvanju izvorne priro-de Rusije i vaspitanju bri-žljivog odnosa prema pre-ma životnoj sredini, kroz umet-nost fotografije.

Miroljub Miličić, profesor

Geografskog fakulteta, Univer-ziteta u Beogradu i predsed-nik Centra Ruskog geografskog društva u Srbiji kaže za Subotič-ke novine, da su tokom dve sed-

mice već drugi put u Subotici, s povodom.

„Izložba fotografija Ruskog

geografskog društav, na temu Rusija, najlepša zemlja na sve-tu, donosi set fotografija sa pret-hodnih konkursa, a godišnje pri-stigne na konkurs i do 200.000

fotografija koje pošalje oko 20 hiljada fotogra-fa. Nominuju se u 14 ka-tegorija i za nagradu pu-blike. Teme su od pejza-ža, industrijskog pejzaža, podvodnog sveta, životi-nja i svega što je inspira-cija umetniku fotografu”, kaže prof.Miličić.

On objašnjava da foto-grafije sa ove izložbe poti-ču sa teritorije od 17 milio-na kvadratnih kilometara.

„Model ove izlož-be može da posluži sva-koj našoj opštini u Sr-biji. Vrlo često poznaje-mo neke druge krajeve, a sopstvene mnogo manje. Fotokonkurs ima cilj da posluži građanima ruske federacije, da im otkrije nešto što imaju u svom okruženju, a da to ne znaju. To je ne samo do-men istraživanja, nego i dokumentacije, jer često i deca učestvuju na ovim konkursima”, kaže prof.

Miličič. To potvrđuju i naslovi foto-

grafija većih formata, koje nose

nazive Uspavanka, Svetionik i drugi iznenađujući nazivi.

„Svaka fotografija beleži ime autora i destinaciju, a au-tor predstavlja nekom meta-forom ili nazivom svoje umet-ničko fotografsko delo.Na jed-noj od fotografija „Ledena kle-šta” je medved, koji je ostao za-robljen na santi leda, da pluta nasred okeana, a ostaje upitnik hoće li se dokopati ponovo ze-mlje, tla”, objašnjava nam prof Miličić i dodaje da animacijom dokumentarnog filma, tokom izložbe na OU pokušavaju da zainteresuju publiku i za budu-ću Fetival dokumentarnog ru-skog filma.

Fotografije moraju nastati na teritoriji Rusije, a fotografi mogu

biti i amateri i profesionalci, iz čitavog sveta.

U velikom žiriju koji ocenjuje ove fotografije je Emir Kusturi-ca, Oliver Stoun, uz veliki broj predstavnika medija ruske fede-racije i umetnika iz čitavog sveta do SAD-a i Kanade, koji ocenjuju umetničke fotografije. U žiriju je i predsednik Ruskog geografskog društva Sergej Šojgu.

Prvi put je izložba održana 2015. godine, a sada se tradicio-nalno održava svake godine. Na-grada publike dodeljuje se jav-nim glasanjem na veb strani-ci projekta photo.rgo.ru. Izložba fotogarfija pobednika i finalista putuje širom Rusije i sveta.

Nada K. Harminc

Srpsko rusko belorusko Bratstvo„ Sveti knez Vladimir” organizovalo veličanstven koncert u Dečjem pozorištu

Ansambl „Mozaik” doneo „Kofer vedrog raspoloženja”!

Na Otvorenom univerzitetu otvorena je Izložba Ruskog geografskog društva u Srbiji

„rusija najlepša zemlja”, izložba koja putuje svetom!

Prof. Miroljub Miličić

NOVEZanimanje: dobar izbor - siguran uspeh8 Broj 1187. jun 2019.

Posao stomatologa, ukoli-ko se radi o nekoj nadoknadi zuba, u velikoj meri se nadove-zuje na rad zubnog tehničara. Stomatolog uzme otisak zuba pacijenta i unapred isplani-ra šta i kako će uraditi. To je ujedno i preduslov da zub-ni tehničar izradi najprecizni-ji i najbolji rad. Ova saradnja, međutim, nema samo fizičke temelje, već i komunikacija je isto tako važna.Treba razume-ti zahtev pacijenta, šta bi vo-leo. Ukoliko se u glavi zub-nog tehničara ne sklopi pra-va slika šta i kako treba odra-diti onda se tu radi o nedosta-tku komunikacije.

Timski rad stomatologa i zubnog tehničara je veoma bi-tan. Koliko će jedna protetska nadoknada biti kvalitetna jed-nako zavisi i od stomatologa i od zubnog tehničara.

- Stomatolog od pacijen-ta uzima otisak zuba na os-novu kojeg izrađujem model . Taj model meni služi da mode-liramkrunicu. Konačan rezul-

tat je fiksno ili mobilno pro-tetsko pomagalo koje će biti maksimalno funkcionalno, ali i zadovoljavati estetski stan-dard. To znači da će se oblikom i bojom uklapati u pacijen-tov izgled i oponašati prirodni izgled zubi.- istakla je Bojana Novak, zubni tehničar.

Zubotehničar mora detaljno poznavati sva svojstva i načine upotrebe materijala koji se

koriste u zubotehnici, kao i upotrebu zubotehničkih ala-ta, instrumenata i uređaja, te steći znanja i veštine potrebne za izradu protetičkih radova. Mora poznavati osnove anato-mije, fiziologije, stomatološke anatomije i mikrobiologije, poznavati pravila o zaštiti na radu, i znati da koristi zaštitnu opremu .

Zubotehničar u radu ob-jedinjuje tehničku veštinu i osjećaj za estetiku. Mora ima-ti dobar vid na blizinu, do-bru okulomotornu koordina-

ciju, spretnost ruku i prstiju koja je u njegovom radu toli-ko važna da se ispituje pre upi-sa u odgovarajuću školu. Treba biti kreativan kako bi različite tehnike prilagodio pojedinom pacijentu, i izrazito strpljiv. Poželjno je da bude osoba ko-joj neće smetati dugotrajan sa-mostalan rad.

Koji su uslovi rada zub-nog tehničara?

Zubotehničar radi u za-tvorenom prostoru, u povolj-nim mikroklimatskim uslovi-ma, najčešće sedeći, mada je-dan deo poslova obavlja i u

stojećem položaju. Zbog vrlo preciznog rada, radni prosto-ri su dodatno osvetljeni, ali u njima često vlada buka zbog brušenja . Buku često upotpu-ni i povišena temperatura i is-paravanja hemijskih sredsta-va. Za rad koristi ručne alate i strojeve za zavarivanje, bru-šenje i poliranje. Pri radu s ta-kvim strojevima, nastaje praši-na koja može prouzročiti teš-koće onima koji imaju aler-gijske reakcije ili respiratorne smetnje. Mada, danas se i digi-talno izrađuju protetski nado-

mesci, tako da osobe koje ima-ju alergiju na materijale mogu da rade. Mi u našoj laboratoriji koristimo CAD CAM system za digitalnu izradu protetskih na-domestaka, što je rešenja i za osobe sa alergijama jer na taj način su u minimalnom kon-taktu sa materijalima.

Kako izgleda Vaš radni dan?

- Kada dođem na posao prvo pravim plan rada za taj dan. On se pravi na osnovu rokova do kada određena faza u izra-di proteze treba da bude za-vršena. Naravno, ovaj plan je

okviran jer u toku svakog rad-nog dana može da dođe do ne-kog iznenadnog posla. Zatim, odlazim u ordinaciju na probe radova jer smatram da je važ-no da i sama vidim šta bi treba-lo popraviti i kako moj rad pri-staje pacijentu.

Da li je bavljenje Vašom profesijom stresno?

Ne bih rekla da je stresno. Mada, kao i u svakoj drugoj profesiji, može doći do nekih

iznenadnih problema koji nisu pod mojom kontrolom kao sto je pucanje keramike prilikom njenog pečenja. Takve situaci-je umeju da budu stresne.

Sa kojim preprekama se najčešće susreće jedan zubni tehničar?

Ponekad se dešava da je teš-ko udovoljiti pacijentu jer tra-že nemoguće. Primer za to je kada se situacija u ustima i pa-cijentova želja ne poklapaju i nije realna. Tada pravim čuda i uvek pokušam da udovoljim pacijentu.

Da li je Vaša profesija u

Srbiji cenjena?Mislim da jeste. Veliki broj

ljudi, ima problem sa nedo-statkom zuba, a ova profe-sija to nadoknađuje. Poseb-no je cenjena u Subotici u ko-joj je zubni tehničar deficitar-no zanimanje.

Da li mislite da u Srbiji može da se živi od bavlje-nja Vašom profesijom?

Mislim da može ali pod us-lovom da usavršava svoje znanje i da je spreman da radi prekovremeno.

Šta biste poručili mladi-ma koji razmišljaju da pos-tanu zubni tehničari?

Poručila bih da u svaki rad utisnu svoju ljubav prema profesiji i da im uvek u foku-su bude pacijentov osmeh. Moju struku nazivam primen-jenom umetnošću sa primesa-ma čarobnjaštva. Fokus i kra-jnji cilj mi je uvek zadovoljan osmeh na pacijentovom licu. Njihova sreća je moja najveća nagrada.

L. Marjanov

osmeh – najveća nagrada za rad!

Ovu rubriku podržava grad Subotica

Zubotehničari se zapo-šljavaju u privatnom i jav-nom sektoru: u zubotehnič-kim laboratorijima u sklo-pu bolnica i domova zdrav-lja i stomatološkim ordina-cijama. Mogu otvoriti vla-stiti zubotehnički laboratorij uz odobrenje Ministarstva zdravstva.

Zubarski tehničar izrađuje potpune ili delimične zub-ne proteze, radi nadogradn-ju zuba, stavlja mostove i izrađuje zubne krunice. Uglavnom radi u sedećem položaju u nekoj od zuboteh-ničkih laboratorija ili ordina-cija. On je deo tima koji čine stomatolog i stomatološka sestra. Za obavljanje ovog posla potrebna su znanja i veštine za obavljanje slede-ćih aktivnosti: izrada prote-za; izrada metalne osnove; pravljenje fiksnih ekstenzi-ja; izrada ranih modela; di-gitalno izrađivanje fiksnih ekstenzija/nadogradnje.

Zadatak zubnog tehničara je da primenom raznih me-

toda uspostavi nadoknadu nedostajućih zuba, sposob-

nost žvakanja, fonetiku i estetiku. Da bi jedna nadokna-

da zuba, bio to most ili zubni niz, bila savršena, neopho-

dan je usklađen rad između zubnog tehničara i stoma-

tologa. Stomatolog je informacijska kopča između paci-

jenta i zubnog tehničara, a zubni tehničar je “nevidljiva

ruka” stomatologa.

Bojana Novak, zubni tehničar

NOVE ljudi 9Broj 1187. jun 2019.

• Petar Stajić je tokom četiri decenije sakupljao „starine”, antikvitete, od starog oružja, sečiva, sta-rog novca, knjiga, do ko-lekcionarskih predmeta širokog dijapazona, a neke od starina nisu mlađe od 1900. godine. Petra i danas raduju susreti na godišnjim okupljanjima kolekcionara u Subotici pa i okolnim ze-mljama, jer nose uvek novo uzbuđenje u susretu sa ne-poznatim „starinama”!

Mnogobrojne kolekcije raz-

nih predmeta od davnina krase podrumsku „rezidenciju” Petra Stajića, koja podseća i na mali privatni muzej, ili mali lovački dom u kojem ima i trofeja i lovačkih antikviteta, starih kn-jiga i starog oružja, nekadašnjih vojničih sečiva, sablji noževa, gde pri susretu sa „starinama” možete da doživite pravi istori-jski film mnogih epo-ha i destinacija, iz kojih potiču svi ti stari pred-meti na zidovima, po-licama i eksponatskim komodama.

Petar je posebno ve-zan za nekoliko kolekci-ja, posebno za one starog ručnog vatrenog oružja, revolvera, a nijedan nije mlađi od 1900. godi-ne. Kao bivši službenik željeznice, a zatim u kra-tkom periodu u funk-cioner, Petar je već de-setak godina u penziji našao nova zadovoljstva, ne samo u kolekcionars-tvu, nego i u stvaranju zbirki, slikanju, lovu, pa je i dalje dan nedovol-jno dug, za posvećeno bavljenje svim tim izu-zetnim umetničkim i drugim istraživanjima i kreiranjima.

Subotičani zna-ju našeg sagovornika i kao vrsnog lovca, ali to je posebna, romanesk-na priča, puna uzbudlji-vih doživljaja iz lovstva, o kojoj svedoče i razne lovačke puške i sečiva, koje je Petar tokom de-cenija sabrao u svojoj kolekciji.

„U Subotici deluje jako Udruženje kolekcionara, koje je ove godine u Nepkeru organizo-valo 79. susret. Bilo je tu kolek-cionara iz susednih država i Srbi-je, veoma lepa i masovna izložba starih predmeta. Čak i najava tih skupova je izuzetno isčekivanje ko će doći, sa novim i starim ko-lekcijama predmeta koje žele prodati ili pokazati”, približava nam Petar.

Na takvom skupu je došao do njemu veoma dragog rari-teta, jambije, starog arapskog noža iz Maroka, sa kraja 1800-ih godina.

„To je veoma star antikvitet iz Afrike, a izrada je toliko lepa, da nisam mogao da odolim, morao sam da kupim tu starinu. Imao sam i sreću da ga dobijem po-voljno, jer prodavac je znao da sam kolekcionar, kao da je i sam

želeo da sačuvam taj raritet. Na tržištu vredi sigurno više, a pra-vi kolekcionari umeju i da pro-cene vrednost tih starina”, kaže nam Stajić.

Saznajemo da je on i jedan od malobrojnih subotičkih kolekci-onara starog oružja.

„Ograničeni smo i zakonskim propisima, a i novi Zakon ima stroga pravila, koja znam jer sam i član Nacionalne Asocijacije za oreužje Srbije, bilo je primedbi

na zakon, ali nisu uvažene. Neke zemlje u okruženju su već neko-liko puta i menjale te zakone”, objašnjava Petar.

Prelepe kolekcije sečiva, oruž-ja i drugih predmeta imaju i svo-je nazive, a složene su po vre-menu ili destinacijama sa kojih potiču.

„Tu su evropske i vanevropske sablje, bajoneti, šlemovi, srpska oružja iz vremena Prvog i Drugog svetskog rata, sve sam to nalazio po nekim sajmovima ili skupovi-ma kolekcionara. Svaki predmet ima svoju istoriju, a recimo ovaj Kris je kultni nož južnih mora, koji se koristi na Javi, u Indone-ziji, čak je stavljen i kao simbol tog podneblja na nekoliko zasta-va, pa je sada i statusni simbol. Tu je i predmet koji podseća na abonos, zatim specijalno kovan čelik, tu su sečiva koja imaju do 13 krivina, neka su predstavljala i statusni simbol tog vremena, iz 1800. godine. U Subotici u Grad-

skom muzeju posto-ji primerak koji je do-neo još Oskar Vojnić, kaže Petar i pokazuje i neke oštećene legu-re sečiva.

Poslednji predmet koji je nabavio je jam-bija, ili kako je Englezi nazivaju džembaja.

„To je takođe sta-tusno poznato seči-vo, zavisno od mate-rijala, šara koje su na njemu. Ogledavalo se je li ga nosio neki aga, šeik, a pravo sečivo mu je nazad. Tvrdi se da nije borbeni, nego da je nošen za privat-ne potrebe pa su takva sečiva često bila i po-srebrena. Mnogo isto-rijskih i drugih detalja i obeležja je na tim se-čivima, jedno podse-ća na turski jatagan, neki kažu i da je nazi-van handžar, nošen je uz svečanu odoru, do-daje Petar i pokazuje nam ručni rad, manu-fakturu sečiva iz Tu-nisa, saharskog dela, ali i jednostavniji tur-ski nož za svakodnev-

ne potrebe, zatima mali japanski nož, ali nije samurajski”, dodaje.

Kolekciju čine i sečiva sa Jave, Bornea, Indonezije, Kukri for-macijski indijski nož, u vreme Gurki, koji su nosili tada obični vojnici a i oni sa činovima, počet-kom 19. veka. Tu su primerci re-plika sečiva koje su nosila i gos-poda, ali i odlivak starog rimskog noža takođe iz 19. veka.

„Iz srpske istorije tu su seči-va iz Drugog svetskog rata, Prvog

rata, stari jatagan nađen čak u Subotici, predmeti nađeni u te-melju koji sam tu kopao, šlemo-vi iz vijetnamskog rata, ali Hitle-rovog vremena. Tu je stari srp-ski nož špada, koji su nosili voj-nici sa višim činom, stariji nož iz 1920. godine, pa nož Hitlerovih admirala iz Nemačke, stari bajo-net za pušku sa kraja 1800. godi-na, dugu preko dva metra, kakve smo u filmovima viđali, nekoliko vrsta sablji, od kadetske do onih iz vremana kada su Turci napu-štali Beograd. Tu je inženjerijski

austrougarski nož, kolekcija pi-štolja, a i najstariji rariteti od pre četiri pa i pet vekova”, kazu-je nam Petar.

Za sebe voli da kaže, da je ko-lekcionar šireg dijapazona, a za nas je to bio pravi istorijski čas o umetnosti i starinama koje smo imali priliku da prvi put vidimo i mnogo toga saznamo o izuzet-nim raritetima, koje izuzetni ko-lekcionar Petar Stajić sabira već četiri decenije.

Nada K. Harminc

Petar Stajić, posvećeni subotički kolekcionar izuzetnih predmeta starih i pet vekova

četiri decenije sabiranja „starina” od davnina

Kovačićevo „Ćoše”

Domaćin Petar Stajić otvorio je vremešnu knjigu, u kojoj je sakupljao isečke kolumniste Ladislava Kova-čiča, koji je u Subotičkim no-vinama imao svoje „Ćoše”. U Petrovoj knjizi su sve Kova-čićeve kolumne, koje je pi-sao do poslednjeg dana.

zdravstvo10 Broj 1187. jun 2019.

NOVE

Milena Gavrilović, dr stomatologije

Vađenje zuba Vađenje zuba je oralno-

hirurška intervencija tokom koje se zub uklanja iz zubne čašice tj. alveole. Zubi koji dožive ovu sudbinu su naj-češće oni kojima je krunica toliko destruirana da je ne-moguće izraditi nadograd-nju, parodontopatični zubi, zubi ortodontski indikova-ni za vađenje, zubi sa uzna-predovalom infekcijom (ap-scesom) i zubi sa frakturom korena.

Vađenje zuba može biti rutinsko - kada se zub lako uklanja iz alveole, kompli-kovano – kada je kod više-korenih zuba sa polomlje-nom krunicom potrebno uraditi separaciju korenova i vaditi ih po-jedinačno i hirurško – ukoliko je potrebno načiniti rez na sluzokoži a zatim rotacionim instrumentima napraviti prostor u kosti oko zalo-mljenog fragmenta da bi mogao da se ukloni.

Nakon vađenja zuba važno je očuvati krvni ugrušak u zubnoj čaši-ci jer je on osnova za zarastanje nastale rane i za stvaranje kosti. Da bi rana pravilno zarasla, pacijent u prva 24h ne treba da pije i jede ni-šta toplo ili tvrdo što bi moglo da naruši krvni ugrušak, ne treba da ispira ranu vodom ili rastvorima da ne bi koagulum ispao, korisno je da stavlja hladne obloge spolja, a pušenje i intenzivnu fizičku aktiv-nost bi trebalo izbegavati prvih 48h jer su i to aktivnosti koje negativ-no deluju na formiranje koaguluma. Od analgetika se koriste prepa-rati koji ne sadrže acetil-salicilnu kiselinu tako da dolaze u obzir bru-fen, nimulid, analgin, kafetin. Ako se bol ne smanjuje posle 48h po-trebno je javiti se stomatologu.

Zora Pavlović, viša medicinska sestra

Crni luk kao diuretik

Uočeno je davno da je

luk odlično sredstvo za po-jačavanje različitih elimina-cija iz organizma. To se pre svega odnosi na pojačano stvaranje mokraće. Unet u organizam ishranom, ili na-trljan na predeo bubrega ili malog stomaka, povećava količinu izlučene mokraće za 25%. Ovim je jos jednom potvrđena mogućnost leko-vitog delovanja na organi-zam i na sistematske poremećaje, preko kože. Ponovo se potvrđu-je mogućnost i osobina kože tela da ostvaruje prenošenje pozitivnih, ali i negativnih uticaja u dubinu tela. Akupunkturni putevi i tačke, is-poljavaju najveću moć i apsorpciju materija na ovaj način. Na ovaj ili onaj način, luk sam po sebi ostaje odličan diuretik. Time on vrši prevenciju infekcija u mokraćnim putevima, sprečava pojavu stvara-nja kamenaca i u bubrezima i u mokraćnoj bešici. Eliminacija tečno-sti i niza materija i metabolita ima višestrukih odraza na opšte sta-nje organizma. Izbacivanje tečnosti, kao vid čišćenja organizma uti-caće na pad pritiska, jer se time fizički rasterećuje cirkulacija. Znači, diuretička moć crnog luka će davati antihipertenzivne efekte (sma-njiti će povišen krvni pritisak), kao i njegov srodnik beli luk. Koristi-ti će i kod otoka različitog uzroka. Pojačana diureza će biti korisna i kod reuma i gihta, jer se eliminišu štetni metaboliti- ispira se veziv-no tkivo, smanjuje se nivo mokraćne kiseline kod gihta. Čaj od crnog luka kod otežanog mokrenja: u litru vode skuva se naseckana glavi-ca luka sa ljuskom i stabljikom celera. Kuva se 15 minuta. Pije se više puta dnevno po malo.

SAVETI ZA VAŠE ZDRAVLJE

Na akciju “Selu u poho-de” u Đurđinu, svoje zdrav-lje kontrolisao je veliki broj meštana. Najviše zainte-resovani da provere svo-je zdravlje, bili su stariji sugrađani.

Zaposleni Doma zdravlja Su-

botica su u okviru akcije “Selu u pohode” su u Đurđinu izmeri-li krvni pritisak, šećer i holeste-rol u krvi kod 32 osobe, a zapo-sleni ZZJZ, kod 26 osoba izmeri-li telesnu težinu i visinu, te odre-dili stepen uhranjenosti.

- Na preglede je najviše doš-lo osoba uzrasta 65-75 godin, a potom osoba uzrasta 50-65 go-dina i osoba starijih od 75 go-dina. Najmanje je na akciji bilo

sugrađana mlađih od 50 go-dina. Kod 4 osobe su izmerene vrednosti šećera iznad normal-nih i novootkriveni pacijenati su upućeni kod izabranog lekara na dalju dijagnostiku i lečenje. Na akciji je bilo i nekoliko dija-betičara koji su kontrolisali svo-ju hroničnu bolest. Kod 2 osobe je izmeren visok krvni pritisak. Dati su saveti o važnosti redov-nog uzimanja propisane terapi-je za lečenje visokog krvnog pri-tiska. Kod 11 osoba je izmeren visok holesterol i dati su save-ti za promenu načina ishrane i povećanje fizičke aktivnosti, kao i preporuka dalje kontrole kod izabranog lekara - navela je u Izveštaju sa akcije prim. mr sc. med. dr Nada Kosić Bibić,

spec. socijalne medicine i načel-nik Centra za promociju zdravlja u subotičkom ZZJZ.

Istovremeno, u Izveštaju sa te-rena navodi se i da je indeks telesne mase kod 7 osoba bio u kategoriji predgojaznosti a kod 9 u kategori-ji gojaznosti. Kod dva pušača su iz-merene vrednosti ugljan-monoksi-da u izdahnutom vazduhu i dati sa-veti za odvikavanje od pušenja.

U okviru akcije „Selu u poho-de” u MZ Đurđin, volonteri Crve-nog krsta Subotica su sa učenici-ma sedmog i osmog razreda OŠ „Vladimir Nazor” održali eduka-cije na temu „Prevencija trgovine ljudima” i podelili prigodne pa-kete socijalno ugroženim stanov-nicima te mesne zajednice.

A. Šiška

Svetska zdravstvena or-ganizacija, sa brojnim par-tnerima u svetu, 31. maja obeležava Svetski dan bez duvana ističući zdravstve-ne i druge rizike koji se po-vezuju sa upotrebom duva-na sa ciljem da se kroz de-lotvorne politike smanju-je upotreba duvana. Broj-nim aktivnostima, i Subo-tica je obeležila taj značaj-ni zdravstveni datum.

Tema ovogodišnjeg Svetskog

dana bez duvana je „Duvan i pluća“, a moto “Ne dozvoli da zbog duvana izgubiš dah!”. Iz-borom teme se želi istaći po-vezanost između upotrebe du-vanskih proizvoda i izloženo-sti duvanskom dimu sa bole-stima pluća, uključujući i rak pluća. Hronične plućne bolesti su sve prisutnije i u svetu i kod nas, i ovom prilikom se ukazuje na moguće akcije i mere koje bi država i javnost trebalo da pre-duzmu da bi se smanjio rizik od nastanka plućnih bolesti uzro-kovanih upotrebom duvana.

I Subotica je nizom akci-ja obeležila taj značajni zdrav-stveni datum. Zavod za javno zdravlje Subotica sa Domom zdravlja Subotica, “Apotekom Subotica”, Crvenim krstom Su-botica i Društvom za borbu

protiv raka Grada Subotice, or-ganizovali su Bazar zdravlja na centralnom Gradskom trgu, prošlog petka. Građani su mo-gli da urade spirometriju, iz-mere vrednost ugljen-monok-sida u izdahnutom vazduhu, prekontrolišu krvni pritisak, šećer i masnoće u krvi, a pušači su mogli da dobiju savete kako da ostave cigarete.

Mnogobrojni Subotičani iskoristili su priliku da prekon-trolišu svoje zdravlje, a među njima je najviše bilo nepušača.

U Severnobačkom okrugu je u 2017. godini 148 osoba umr-lo zbog nekog oboljenja pluća. Osim aktivnih pušača, od ovih bolesti ugroženi su i pasivni pušači. Bolesti sistema za di-sanje predstavljaju treći vode-ći uzrok smrti, a naša zemlja statistički spada u grupu drža-va u kojoj veliki broj stanovni-ka puši. Zabrinjavajuć je poda-tak da je u porastu broj mladih koji koriste neki oblik duvan-skih proizvoda.

- Pušenje svake godine, od-nese 16.000 ljudskih života u Srbiji. Čak jedna trećina pu-noletnih građana Srbije puši svakodnevno, a raste upotreba duvana i u populaciji mladih uzrasta 13-15 godina, poseb-no novih duvanskih proizvoda (9,2% dečaka i 8,7% devojčica

koristi nargile, a e-cigarete 7,6% dečaka i 4,8% devojčica). Visoka je i zastupljenost puše-nja među zdravstvenim radni-cima u Srbiji. Prema rezulta-tima poslednjeg istraživanja (decembar 2018. godine) puši 35,2% zaposlenih u zdravstve-nim ustanovama Srbije, po-djednako muškarci i žene. U Severnobačkom okrugu puši 16,9% lekara i 34,1% medicin-skih sestara - navodi Prim. mr sc med. dr Nada Kosić Bibić, spec. socijalne medici-ne i načelnik Centra za promo-ciju zdravlja u subotičkom Za-vodu za javno zdravlje.

U prostorijama Crvenog kr-sta Subotica, bile su organizo-vane edukativne radionice „Re-klame i sponzorstvo, da li sam medijski pismen?“ i „Odgovor-no donošenje odluka“ za subo-tičke srednjoškolce.

Korišćenje duvanskih proi-zvoda je značajan faktor rizika za nastanak hronične opstruk-tivne bolesti pluća, tvrde leka-ri. Procena je da je 90% svih smrtnih slučajeva od HOBP posledica pušenja, a 90% svih smrti od raka pluća kod muš-karaca i 80% kod žena, jedna je od poruka lekara, sa Bazara zdravlja.

A. Šiška

Akcija Selu u pohode održana u Đurđinu

Bilo i neotkrivenih dijabetičara

Obeležavanje 31. maja, Svetskog Dana bez duvana

ne dozvoli da zbog duvana izgubiš dah

NOVE društvo 11Broj 1187. jun 2019.

Zeleni Subotice su u po-nedeljak, 3. juna , u Dudo-voj šumi organizovali tre-ći po redu Festival ljubavi. Za razliku od prethodnih godina, prilikom kog je Fe-stival ljubavi posetilo oko 400 učesnika, ove godine je broj učesnika i posetilaca premašio 1000, među koji-ma su se našli naši najmla-đi sugrađani, volonteri, ak-tivisti, rotitelji, nastavnici i profesionalni sportisti.

Kako kažu u Udruženju gra-

đana “Zeleni Subotice” glavni cilj manifestacije je promovisa-nje zdravog načina života i po-vezivanje dece sa poteškoćama u razvoju i njihovo aktivno učešće u različitim kreativno-sportskim aktivnostima uz podršku zdrave dece.

- Posebno nas raduje us-peh koji smo postigli, a to je da se u toku druženja i sportskih

aktivnosti nije prime-tila razlika između zdrave dece i dece sa posebnim potrebama. Zajedničko druženje, uživanje u prirodu, raspitivanje oko učla-njenja u sportske klu-bove, nama kao or-ganizatorima je dalo dodatnu motivaciju da nastavimo sa odr-žavanjem Festivala u ovakvoj formi i da svake godine radimo na unapređenju nje-govog programa. Fe-stival ljubavi je i ove godine ponudio veo-ma raznovrsan program zahva-ljujući kreativnim volonterima i profesionalcima, koji su uveliča-le sledeće organizacije: Dnevni boravak Kolevka, Sportkoj or-ganizaciji Corver kočing fudbal-ska akademije, Američki fudbal Gorilles, Izviđači veverice, hokej

na travi Klub Spartak, Karatisti, Rvači, sportski poligon Urban Laslo, Hor Iskončići, KUD Sun-ce Subotica, KUD Aleksandro-vo igre iz Banata i Mađarske, Zumba kids-zimba fitnes-ZU-SU-KIDS, Bubnjari OŠ Sečenji Ištvan - kaže za naš list Bojan

Šoralov, predsednik Udruženja građana “Zeleni Subotice”.

Da je ovaj Festival zaista pose-ban što se najbolje govori pose-ćenost po broju učesnika, poka-zuje i želja lokalnih firmi i predu-zeća koja su svojom donacijom u velikoj meri doprineli kvalitetu

i broju učesnika Festi-vala ljubavi. Ovogodiš-nji sponzori bili su: Go-mex (drugu godinu za-redom), Protec ME-GAPRINT d.o.o., pro-davnica Vijak, Tenis klub Spartak, ozvučenje Mega Sound Mitrović Petar, pekara Proleće.

Ovogodišnja manife-stacija Festival ljubavi okupila je članove broj-nih sportskih organiza-cija i kulturno-umetnič-kih društava, među ko-jima su bili mladi fud-baleri, odbojkaši, rvači, karatisti, sportski plani-

nari, članovi horova i folkloraši, a mališani su bili u prilici da se okušaju u fudbalu, ragbiju, hoke-ju na travi, zumbi, te starim do-brim igrama, poput vuče konop-ca i skakanju u džakovima.

A. Šiška

Prema najnovijim rezul-tatima kontrole zdravstve-ne i higijenske ispravno-sti vode za piće u Subotici, u periodu januar-maj 2019.godine, u subotičkom Zavo-du za javno zdravlje utvr-đeno da pijemo ispravnu vodu.

Voda ima višestruki uti-

caj na zdravlje ljudi. Ukoliko je dostupna u dovoljnoj količini i odgovarajućeg kvaliteta, utiče na smanjenje učestalosti po-jave i prenosa infektivnih bo-lesti, poboljšava uslove života i unapređuje životnu sredinu u celini. Voda je medijum pu-tem kojeg mogu da se prenose uzročnici bolesti, patogeni mi-kroorganizmi, kao i hemijske materije štetne po zdravlje, na-vode u Centru za higijenu i hu-manu ekologiju u subotičkom Zavodu za javno zdravlje.

Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode se -

poštuje

U Zavodu za javno zdra-vlje u Subotici tvrde da voda koja služi za javno snabdevanje stanovništva, ili za proizvodnju namirnica namenjenih prodaji, mora da ispunjava uslove propi-sane odgovarajućim zakonskim propisima, što podrazumeva mikrobiološku i fizičko-hemijsku ispravnost vode za piće, zaštitu izvorišta, bezbedno snabdevanje i rukovanje vodom za piće, koje sprečava sekundarno zagađenje izvorišta, zone sanitarne zaštite i prečišćene vode.

-U Srbiji je od 18. aprila,

na snazi Pravilnik o izmena-ma Pravilnika o higijenskoj is-pravnosti vode za piće, ko-jim se povećava maksimal-no dozvoljeni nivo parameta-ra - amonijak, bor, hloridi, na-trijum, električna provodljivost i utrošak KMnO

4. Obrazloženje

za ove izmene je, usaglašavanje naše Zakonske regulative sa re-gulativom Evropske unije za vodu za piće. Zavod za javno zdravlje Subotica, shodno svo-jim ovlašćenjima i u skladu sa važećom zakonskom regulati-vom, sprovodi javno-zdravs-tvenu kontrolu vode za piće iz komunalnih vodovodnih sis-tema u Severnobačkom okru-gu (Subotica, Bačka Topola i Mali Iđoš), kao i u objektima od javno-zdravstvenog značaja (obrazovno-vaspitni, zdravs-tveni, turističko-ugostiteljski, saobraćajni i dr.). U obrazovno-vaspitnim ustanovama se rade četiri osnovna pregleda vode za piće u toku školske godine, i je-dan pregled za vreme raspus-ta, 15 dana pre početka nastave. Laboratorije Zavoda su akredi-tovane po standardu SRPS ISO/IEC 17025 za uzorkovanja i la-boratorijska ispitivanja vode - pojašnjava spec.dr med. Zo-rica Mamužić Kukić, spec.hi-gijene iz Centra za higijenu i hu-manu ekologiju, Zavoda za javno zdravlje Subotica.

Manji broj mikrobiološki

neispravnih uzoraka, nema zdravstveni značaj

Do maja, na teritoriji Gra-da, pregledano je 443 uzorka

iz mreže gradskog “Vodovoda”, 225 uzoraka iz 13 seoskih vodo-voda prigradskih naselja, kao i 65 uzoraka vode iz javnih česmi priključenih na komunalni vo-dovod, kažu u ZZJZ.

- Mikrobiološka neispravnost vode iz gradskog “Vodovoda Su-botice” zabeležena je u 7,7% uzo-raka, dok je voda seoskih vo-dovoda u 8,4% slučajeva bila mikrobiološki neispravna. U predškolskim ustanovama Su-botice, od 85 mikrobiološki pre-gledanih uzoraka samo jedan uzorak (1,2%) je imao povećan broj aerobnih mezofilnih bakte-rija. U gradskim i seoskim Os-novnim školama Subotice, od 99 kontrolisanih uzoraka, 9 (9%) nije odgovaralo propisa-nim normama mikrobiološke ispravnosti - tvrdi dr Mamužić Kukić.

Međutim, dodaje ona, uzro-ci mikrobiološke neispravnos-ti najčešće (oko 90% neispra-vnih uzoraka) su bili povećan broj aerobnih mezofilnih bakte-rija, što samo po sebi nema zdra-vstveni značaj, jer je to parame-tar koji služi za procenu čistoće

distributivne mreže i uspešnosti dezinfekcije vode.

- U manjem broju slučajeva, utvrdilo se prisustvo bakte-rije Pseudomonas aerugino-sa i prisustvo bakterija indi-katora fekalnog zagađenja. U slučajevima kada se u vodi utvrdilo prisustvo na-vedenih bakterija, odmah se obaveštavao korisnik, kao i Odeljenje sanitarne inspekcije u Subotici. Takva voda se nije dozvoljavala za piće, sve do provere efektivnosti primen-jenih mera dezinfekcije pono-vljenim uzorkovanjima i la-boratorijskim ispitivanjima. Tokom posmatranog perio-da 2019.godine od 278 fizičko-hemijski analiziranih uzoraka iz gradskog vodovoda Subo-tice utvrđena je neispravnost od 12,9%, dok je u slučaju se-oskih vodovoda ovaj proce-nat znatno veći, 75,8%, što je i očekivano, budući da se u pri-gradskim naseljima ne pri-menjuje nikakav tretman vode (osim u Bačkim Vinogradima i delom u Bikovu), već samo de-zinfekcija - kaže doktorka.

Govoreći o odstupanjima od propisanih normi u kontroli vode za piće, doktorica Mamužić Kukić navodi da su ona registro-vana u prisustvu boje, mirisa, povećanoj mutnoći, povećanoj koncentraciji gvožđa, amonijaka i arsena. Ta odstupanja pojavl-juju se u netretiranoj i mešanoj vodi, a razlog je geološki sas-tav zemljišta u dubokim vodo-nosnim slojevima koji se kod nas koriste za vodosnabdevan-je. Takođe, nakon prekida ili nakon dužeg nekorišćenja vode, prilikom ponovnog uspostavl-janja vodosnabdevanja dola-zi do pokretanja taloga oksida gvožđa u cevima, što za rezul-tat ima pojavu žuto-smeđe boje, zamućenosti vode i pojave talo-ga. Ta pojava se može ublažiti ispiranjem cevi, odnosno otva-ranjem slavina i ispuštanjem vode, sve dok voda ne poprimi svoje uobičajene karakteristike, objašnjava doktorka.

A. Šiška

Zeleni Subotice po treći put organizovali Festival ljubavi u Dudovoj šumi

Rekordnih hiljadu posetilaca

Rezultati kontrole zdravstvene i higijenske ispravnosti vode za piće subotičkog ZZJZ pokazuju da su uzorci vode za piće ispravni

Pijemo ispravnu vodu

Fabrika vode, usaglašena sa Pravilnikom

Fabrika vode u Subotici, koja snabdeva oko 80% grada, obezbeđuje da voda koja dospeva u distributivnu mrežu, bude u potpunosti usaglašena sa zahtevima Pravilnika. Raspoloživi re-sursi podzemnih voda na teritoriji Severnobačkog okruga, zbog svog sastava uslovljavaju obavezu tretmana vode (eliminacija amonijaka, gvožđa i arsena) u cilju dostizanje propisanih vred-nosti pojedinih parametara i smanjenja rizika po zdravlje ljudi, tvrde u Centru za higijenu i humanu ekologiju u subotičkom Za-vodu za javno zdravlje.

spec.dr med. Zorica Mamužić Kukić

ljudi12 Broj 1187. jun 2019.

NOVE

Za čuvenog špan-

skog umetni-

ka Pabla Pika-

sa svi znaju, ali

je malo poznato

da je on govo-

rio da “u 20.

veku postoje

samo dva do-

bra grafičara

: Lajoš Salai i

on”, Pikaso.

Ne postoje javni zapisi koji opisuju njihovo dru-ženje i susrete, ali je po-znato da je Salai nakon Drugog svetskog rata bio pozvan na mirovnu kon-ferenciju 1946. godine u Pariz i da ga je kontakti-rala Francuska komuni-stička partija i lično Pika-so čiji su golubovi progla-šeni simbolom mira na-kon rata.

Pikaso je bio upoznat sa umetnošću i istorijom Mađara, a Lajoša Salai-ja, uz sebe, proglasio je za najboljeg crtača na svetu.

Lajoš Salai rođen je 1909. u Mađarskoj, gde je i umro 1995. godine, ali njegov deda i otac su bili Subotičani. Koliko je Salai bio veliki umetnik govo-re njegove izložbe u Buenos Ai-resu, Norveškoj, Beču, Njujorku, Vašingtonu i drugim metropola-ma širom sveta i njegove kolek-cije u Luvru, Ermitražu, u Nor-tedamovom muzeju, Mađarskoj nacionalnoj galeriji i Muzeju le-pih umetnosti, u više muzeja u

Severnoj i Južnoj Americi i Za-vičnom muzeju u Miškolcu, u kući u kojoj je živeo. Ilustrovao je romane Dostojevskog i Kafke i o njemu su snimljena tri repor-tažna filma.

Jedan od najboljih grafičara na svetu ima potomke, dve ćerke koje žive u Južnoj Americi gde je Salai proveo deo života, a u Subo-

tici živi njegov rođak Nikola Živ-ković, takođe umetnik, dubore-zac i projektant nameštaja u pen-ziji. Srodnička veza dva umetni-ka je deda Lajoša Salaija koji je bio pradeda Nikole Živkovića sa majčine strane i zvao se Olajoš Salai. Olajošev sin Nandor Salai bio je otac čuvenog grafičara.

Živković i njegova majka Mar-gita, koja je preminula pre dese-tak godina, bili su najviše u kon-taktu sa sestrom Lajoša Salaija. Jednom prilikom porodični pri-jatelj Živkovića dr Ferenc Kin-ka saznao je za poreklo pozna-tog umetnika i napisao je o tome više radova, međutim, želeo je da svoja saznanja potvrdi i činjeni-cama iz porodičnog stable ove porodice zbog čega je Živković uz pomoć Vukosave Bogešić, mati-čarke u penziji započeo istraživa-nje u arhivu.

- Laslo Salai je rođen u Ma-đarskoj, u Urmezhelju, na samoj granici blizu Miškolca. Njegov

otac i deda su rođeni u Suboti-ci. Pošto mu je otac bio otprav-nik vozova dobio je prekomandu u Urmezhelj koji je kasnije pri-pao Čehoslovačkoj – kaže Niko-la Živković.

Prema njegovim rečima Laslo Salai je samo jednom posetio Su-boticu tragajući za svojim kore-nima i već tada je držao katedru

na dva svetska fakulteta u Bue-nos Airesu i Njujorku.

- Iz Njujorka je došao u Su-boticu, da vidi kuću svoga dede na adresi Jo Lajoša 75 u nase-lju Prozivka. To je bilo 1974. ili 1975. godine, nisam siguran. Pa-dala je velika letnja kiša. U tom delu grada su se nalazili kana-li koji su se izlili i poplavili uli-cu. Kada je stigao na 150 metara od kuće i video da se ljudi muče u čizmama do kolena mnogo se razočarao. Momentalno se okre-nuo i napustio grad. Njegova se-stra se pismom javila mojoj maj-ci da je želeo da dobije dedinu fo-tografiju, ali se razočaran vratio u Njujork. Poslali smo mu foto-grafiju mog pradede zajedno sa podacima koje smo imali – pri-ča Živković.

Za Salaija kaže da je bio po-znat po tome što je slikao tako da kada stavi olovku na papir ne diže je dok ne završi crtež, pra-vio je grafike u jednom dahu i

potezu. Kada se završio

Drugi svetski rat, 1946. godine, kao član mirovne dele-gacije je otputovao u Pariz gde je živeo ne-koliko godina, a oda-tle je po savetu leka-ra imigrirao u toplije krajeve, u Argentinu. Kasnije, šezdesetih godina, je dobio vizu i preselio se u Nju-jork, a 1988. godi-ne se definitivno vra-tio u Miškolc u Ma-đarskoj. U njegovom

albumu grafika “Impresije jed-nog imigranta” piše da je u Beu-nos Aires stigao bez prtljaga i da je imao samo izuzetan umetnički izraz, entuzijazam i čistu veru.

- Kada bi došao kući sa fakul-teta počeo bi da crta, a često je radove bacao. Njegova supruga, koju je zvao Mamuš, bi kada Sa-lai ne gleda sklonila bačene cr-teže. Pola godine kasnije bi ih ponovo izvadila, a on bi rekao : Odakle ti dobri radovi. Pričala je

da su živeli u nemaštini, jer kada bi primio platu drugi umetnici su ga čekali na vratima fakulteta i dok bi podelio svima novac nji-ma nije ostalo gotovo ništa – go-vori Nikola Živković.

Zbog toga je supruga proda-vala njegove radove, a u film-skoj reportaži Salai govori da mu to nije pravo i prodaju umetnič-kih radova objašnjava na neobi-čan način.

- To je kao da imate drvo treš-nje i trešnja rodi, a onda jedna trešnja prodaje svoje druge treš-nje – govorio je Laslo Salai.

Smatrao je da svako talento-van treba da ima platu, a ne da

prodaje svoje radove. Dobitnik je više nagrada i

izložbe njegovih radova se i da-nas organizuju po celom svetu, ali Salai nikada nije izlagao u Sr-biji, odakle su njegovi koreni.

Želja Subotičana je da budu domaćini njegove izložbe što je jedino moguće ako bi neka usta-nova kulture zvanično zatražila pozajmicu radova iz Zavičajnog muzeja u Mađarskoj.

V. K. B.

Pre i posle Salaija

Koliko je Laslo Salai bio popularan i dobar umetnik govore i tvrdnje istoričara umetnosti da grafička umet-nost u Argentini ima dva pe-rioda. Prvi period je pre Sa-laija, a drugi period je posle njega.

Svetski poznati grafičar Lajoš Salai (1909. – 1995.) je poreklom iz Subotice

Dedovina Pikasovog prijatelja izbledela u našem gradu

Lajoš Salai

Rad Lajoša Salaia

Vukosava Bogešić i Nikola Živković

NOVE grad 13Broj 1187. jun 2019.

Ns MAGAZIN

• ANKETA •

Strani filmovi interesantniji od

domaćihU današnje vreme retki su ljudi koji ne gledaju filmo-

ve. Filmska industrija iz godine u godinu nudi impozan-tan broj filmova različitog kvaliteta. Razlozi za gledanje filmova su subjektivni. A koji su to razlozi i da li više vole da gledaju strane ili domaće filmove pričaju nam naši sugrađani.

Nina Kovačević, novinarka- Više volim da gledam strane filmove

zato što je manje vulgarnosti i golotinja u njima. Ali ima među domaćim filmovima onih koji nisu prosto takvi, koji su lepi.

Željana Žeželj, medicinska sestra- U suštini volim i strane i domaće fil-

move, mada češće gledam strane, zato što su više medijski eksponirani, sa-mim tim više pažnje privlače. Najviše volim da pogledam kriminalističke filmove, isto-rijske i drame. Smatram da ima dosta do-brih domaćih filmova, posebno onih stari-jih. Iznenadim se ponekad kada ih pogle-dam na televiziji koliko su zanimljivi, a da nisam za njih ni čula ranije, možda nismo dovoljno obavešteni. Često su se domaći fil-movi bavili samo ratnom tematikom i to je malo dosadilo, da budem iskrena.

Vera Milodanović, penzionerka- Više volim da pogledam naše, doma-

će filmove nego strane. Volim baš domaće filmove, jedino ne volim da gledam ratne. Strane filmove retko gledam. Uglavnom ih gledam sa mužem, kada vidim da mi se svi-đa sadržaj filma, tada ga i pogledam. Ina-če baš ne volim strane jer su puni nasilja i drugih stvari koje me, da tako kažem, ner-viraju. Mada, iskreno rečeno, serije gledam više nego filmove.

Jasmina Gunić, prof. fizičkog vaspitanja

- Strane filmove više volim da gledam iz razloga što nisam navikla da gledam doma-će filmove, jer uglavnom gledam strane ka-nale na televiziji. Najviše volim da pogle-dam dobar triler. Mada, ne mogu da kažem da domaće filmove ne gledam uopšte, ali ne toliko koliko strane. Uglavnom gledam fil-move koji se emituju na televiziji, tako da nemam baš običaj da filmove gledam sa po-sebnom namerom.

Marija Nimčević, penzionerka- Domaće filmove definitivno. Imali smo

najbolje glumce, neponovljive, koji naža-lost više nisu živi. Volim da ih gledam jer me podsećaju na istoriju, na nekadašnji ži-vot, na lepe običaje, pa ih zato jako volim. Moj muž voli da gleda strane filmove, tako da strane filmove gledam sa njim, jer „mo-ram“. On posebno voli da gleda ratne fil-move, a ja volim najviše domaće serije.

Nataša Gubatov, administrativni radnik

- Isključivo gledam strane filmo-ve. Domaće filmove ne volim, meni lično su neukusni, zato ih ni ne gle-dam. Što se tiče stranih filmova naj-više volim da gledam akcione filmo-ve, ima puno dobrih filmova, mada, u zadnje vreme zbog dece i obaveza baš i nemam nešto vremena za gle-danje filmova.

J. Tonković

U subotu, 1 juna i u nede-lju, 2. juna, u organizaciji Međunarodnog oldtajmer kluba „Subotica“, održan je 9. Međunarodni susret i reli oldtajmer vozila. U odnosu na prethodnih osam godina broj učesnika je povećan, te je na ovogodišnjem susretu učestvovalo oko 130 učesni-ka, a prikazano je 62 vozila. Učesnici su bili iz Slovačke, Slovenije, Hrvatske, Make-donije, Mađarske i Srbije.

Međunarodni oldtajmer klub „Subotica“ broji 53 člana iz svih zemalja i okruženja. Ove godine po prvi put, sa deset vozila došli su učesnici iz Slovačke sa jedin-stvenim automobilima. Takođe po prvi put na susret u Suboticu došli su oldtajmer bajkeri iz Za-moka, sa šest posada i motocilki-ma iz pedesetih i šezdesetih go-

dina. Iz Hrvatske je bilo oko če-trdeset učesnika, iz Slovenije ta-kođe, iz Slovačke oko dvadeset, iz Makedonije šest, iz Mađarske osam, a iz Srbije šest. Ono što iz-dvaja ovogodišnju manifestaci-ji od ostalih je upravo prisustvo učesnika koji do sada nisu uče-stvovali na susretu kao i prisu-stvo vozila koja do sada nisu bila izlagana.

- Imamo veoma interesantan i bogat susret, a izneneđeni smo i povećenim brojem učesnika i vo-zila. Po prvi put nam dolaze uče-snici iz Slovačke. Interesantno je da su to sve pravi oldtajmer vo-zači. Oni dolaze u paru, kao vo-zač i suvozač, a time se poveća-va broj vozila koja će se prikaza-ti na susretu. Imaju veoma inte-resantna vozila, među kojima su nekoliko Mercedes kupea, za-tim Kadilak iz 1959. godine, Fijat

Spajder iz 1972. godine, a imamo još iznenađenja, tako da će ovo-godišnji susret biti veoma zani-mljiv – izjavio je Teufik Isako-vić, predsednik Međunarodnog oldtajmer kluba „Subotica“.

U okviru ovogodišnje manife-stacije održane su tri izložbe ol-dtajmer vozila. U subotu, izložba

je održana u Čantaviru na Grad-skom trgu, a MZ Čantavir kao domaćin priredila je i kulturno-umetnički program koji je dodat-no upriličio izložbu. Istog dana, tradicionalno, izložba je održana

i na promenadi ispred SRC „Pro-zivka“, a kao iznenađenje, pose-tioci i ljubitelji oldtajmera bili su u prilici i da uživaju u pro-gramu subotičkih tamburaša. U HKC „Bunjevačko kolo“ održana je svečana večera, a tom prilikom primljeno je sedam novih člano-va, dva iz Hrvatske, tri iz Sloveni-

je i dva člana iz Srbije. U nedelju, oldtajmer vozila bila su pred-stavljena ispred ulaza u Gradsku kuću, te su svi zainteresovani mo-gli da dođu i da vide ova jedinstvena vozi-la. Učesnici susreta, u okviru programa koji je bio priređen za njih, posetili su subotič-ku Sinagogu, te su bili u prilici da razgleda-ju ovu velelepnu gra-đevinu kao i da čuju priču o njoj. U Velikoj većnici Gradske kuće, vlasnicima automobi-

la dodeljena su priznanja i pla-kete čime je završen ovogodišnji susret koji je održan uz finansij-sku podršku Grada Subotice.

J. Tonković

Održan 9. Međunarodni susret i reli oldtajmer vozila u Subotici

interesantne novine na ovogodišnjem susretu

NOVElovstvo14 Broj 1187. jun 2019.

Subotičko lovač-

ko dru-štvo osno-

vano je 22. juna

1945. godine, tek

što je bio zavr-

šen Drugi svetski

rat, pod imenom

„Savezno Lovač-

ko Društvo Subo-

tica“. Na početku

je imalo 80 člano-

va a propisi Zako-

na o lovu iz 1931.

i dalje su bili na

snazi. Prilagođe-

ni su „duhu vre-

mena“, tako da se

moglo zbog kri-

volova dospeti na

prinudni rad

Tadašnji predsednik Okružne sekcije Josip Stantić (koji je bio i sekretar Saveznog lovačkog društva Subotica), kao “organ narodne vlasti”, dobio je zada-tak da na svom području spro-vodi odluke Saveza, kao i da prouči i pripremi projekat pravi-la lovačkih družina i da to izne-se na pretres skupštini Saveza. U jednom od prvih dokumenata o povratu i nabavci oružja se kaže:

“Sa osnivanjem društva iskrs-nulo je i pitanje lovačkih pušaka kako je od većine lovaca okupa-tor oduzeo lovačke puške a jedan deo lovaca je nakon oslobođenja predao svoje puške našim vlas-tima, koje su puške nestale bilo da su ih odneli ruski vojnici bilo da su date našem oružanom oso-blju. Komanda Mjesta nakon ukinuća vojne uprave preda-la je Gr.N.O.O; izvestan broj pušaka koje su kako nam je po-znato podeljene među lugari-ma i poljarima. Molimo u ime Uprave Lov.Društva da se sve lovačke puške koje se nalaze u skladištima Gr.N.O.O. kao i one koje su podeljene stražarima i poljarima predaju Upravi Lov.Društva uz izvjesnu odkupnu ci-jenu u smislu odluke G.NO.O.V. broj: 39/1944. “ (citat je naveden

bez ispravljanja slo-vnih i gramatičkih grešaka).

U zaključku se dal-je kaže da se “gra-dskom oružanom, osoblju i miliciji mogu izdati puške kugla-re koje nisu podesne za lov, ili pak revol-veri”. Ovo pitanje još nekoliko godina bilo je jedno od najčešće pominjanih u zahte-vima lovaca i odgovo-rima tadašnjih vlasti, koji su bili šturi i pi-sani administrativ-nim rečnikom.

Kako se oružje moglo dobiti?

Naravno, da bi se oružje uopšte dobilo bilo je potrebno po-sedovati lovnu kartu o kojoj su, na osnovu izveštaja ili preporuke Saveznog lovačkog društva Subo-tica, u početku odlučivali „Otsek za unutrašnje poslove” pri Gra-dskom narodnooslobodilačkom odboru (GNO), Odeljak za poljo-privredu i šumarstvo, sa Direkci-jom šuma u Somboru, što je do-datno komplikovalo procedu-ru. O tome, ali i svojevrsnim iz-menama o učlanjenju u lovačka društva, svedoči i dokument od 16. februara 1948. u kojem Glavni Izvršni odbor Narodne skupštine A. P. Vojvodine, koji obaveštava da po članu 16 Opšteg zakona o lovu mogu loviti samo ona lica koja su članovi lovačkog društva i imaju dozvolu za lov, kao i da se dotadašnji način izdavan-ja lovačkih karti i dozvola za lov više neće praktikovati.

Kao odgovor na to stigao je 17. aprila iste godine dopis Šumskog gazdinstva u kom se navodi da će za područje Vojvodine lov-ne karte izdavati sreski narod-ni odbori, odseci za poljoprivre-du i šumarstvo, koji će tu oba-vezu preuzeti od odeljenja za unutrašnje poslove (koji su do tada izdavali lovne karte). Do-pis verovatno potiče iz 1947., kada je (22. aprila) na skupštini Saveza lovačkih društava Vo-jvodine usvojena odluka o osni-vanju okružnih sekcija. Savez je podeljen na šest okružnih sek-cija, od kojih je subotička bila pod rednim brojem III sa 18 mesnih odbora,16 organizova-nih lovačkih društava i 953 lo-vca. Iste godine, 27. decembra, za novog predsednika Savez-nog lovačkog društva Subotica izabran je Mitar Mijatov, dok je Josip Stantić postao drugi po-tpredsednik Saveza lovačkih društavaVojvodine.

O radu lovačkih društava uSubotici svedoče i članci iz Vojvođanskog lovca u koji-ma se navodi da je Lovačko društvo u Bajmoku 29. februa-ra 1948. održalo svoju godišnju skupštinu, gde je za predsedni-ka izabran Ignjat Babić, za pot-predsednika Josip Kovač, sekre-tara Danilo Žegarac, a za blaga-jnika Pajo Sedlak. Na istoj sed-nici izabrano je i devet članova upravnog i tri člana nadzornog odbora. Iste godine, 4. aprila, godišnju skupštinu održalo je i Lovačko društvo u Čantaviru, gde je za predsednika izabran Franjo Verd, za potpredsedni-ka Petar Antić, sekretara Slo-bodan Černišević, za upravite-lja lova Petar Milanković, te još četiri člana upravnog i tri člana nadzornog odbora.

Prihodi od lovne privrede

S obzirom na to da su početne godine nakon Drugog svetskog rata lovstvo više obeležene ad-ministrativno-pravnim nego li praktičnim pitanjima i prihodi od lova bili su uglavnom veza-ni za „nelovne stavke”. O tome svedoči i dokument šefa „Otseka za šumarstvo” (ing. S. Jovanović) pri Narodnoj skupštini AP Vojvo-dine od 31. decembra1945., gde on od Sreskog narodnog odbora traži da, najkasnije do 18. janua-ra 1946. godine, dostavi podatke o prihodima iz lovne privrede. Ti podaci, podeljeni u sedam grupa, odnose se na sledeće prihode:

„Prihodi od davanja lovišta u zakup, ukoliko je ovakvih slučajeva uopšte bilo (podvukao Z. R.). Prihodi od lovačkih karata,

Prihodi od dopuštenja za lovljen-je, Prihodi od rezervatnih lovišta, Prihodi od izdavanja dozvo-la za držanje i nošenje lovačkog oružja, Prihodi od izrečenih ka-zni za prekršaje lovnih propisa. Svi evidentirani drugi prihodi.”

Ratne godine mogle su uticati (ili su stvarno i uticale) na imo-vinu (u novcu i vrednosnim pa-pirima) novoosnovanog Save-znog lovačkog društva Subotica, koje se, kao jedini „naslednik”, 18. septembra 1947. Posredno pominje u obraćanju Opšte pri-vredne banke u Subotici („u li-kvidaciji”) Gradskom narodno-oslobodilačkom odboru s pita-njem gde se nalazi njihovih (pre-dratnih) 2.800 dinara, tj. 7% ob-veznica na ime investicionog za-jma koje su na ruke tadašnjeg blagajnika Lovačkog društva An-drije Kmeca dali još 14. septem-bra 1934. U odgovoru Izvršnog odbora Gradskog narodnooslo-bodilačkog odbora skoro dva meseca kasnije (14. novembra iste godine) spominje se kako je to nemoguće utvrditi, „pošto su mađarske okupacione vlasti sve glavne knjige, među njima i de-pozite, prilikom evakuisanja gra-da ponele sa sobom”.

Po Naredbi i prinudni rad!

Iako je i ranije i kasnije bilo sličnih slučajeva, podaci o vre-menskim neprilikama ili neod-govornosti (krivolov ili preko-merno izlovljavanje), daju sliku o sastavu i stanju divljači u okoli-ni Subotice u to vreme. Značajan dokument bila je naredba pred-sednika Josipa Broza Tita od 31. decembra 1946. da se na godinu

dana zabrani lov na jelene, mu-flone i srne, a dozvole za izuzet-ne slučajeve odstrela (“regulisa-nje pravilnog odnosa polova kao i u cilju racionalnog uzgoja ove divljači”), moglo je dati isključi-vo državno Ministarstvo šumar-stva. U naredbi je navedeno da je za prekršaje ove vrste predvi-đeno “lišavanje s prinudnim ra-dom od jednog do šest meseci” ili novčanom kaznom od 50.000 dinara.

Koliko je naredba državnog vrha bila posledica nekontrolisa-nog izlovljavanja (od strane ma-đarske i nemačke vojske) za vre-me Drugog svetskog rata ili nekih drugih a naknadnih faktora, teš-ko je proceniti, ali u dopisu Iz-vršnog odbora Narodne skupšti-ne AP Vojvodine od 3. novembra 1947. u potpunosti se zabranjuje lov na fazane, jarebice i prepeli-ce, dok se lov na zečeve odobra-vao samo jedan dan u nedelji, i to tako da svaki lovac može ubi-ti samo jednog zeca, pri čemu je bio zabranjen lov sa psima. Nad-zor i kontrola ove naredbe bila je poverena sreskim šumarskim referentima, a kao razlog za za-branu navodi se jaka zima (slaba ishrana, razne bolesti) i jaka suša (nestašica vode), te neracionalno lovljenje. Sve ovo odnosilo se na prethodnu 1946. godinu, dakle vrlo brzo nakon završetka Drugog svetskog rata.Uz ovo treba napo-menuti i da je ministar(stvo) šu-marstva Narodne Republike Sr-bije 8. maja 1948. takođe donelo rešenje o zabrani lova na jelene, srne, muflone, divokoze, tetrebe i jarebice sve do kraja 1949., u ci-lju njihove „zaštite, sačuvanja i razmnožavanja”.

M.R.

zbog krivolova – i na prinudni rad!

Lovci iz davnih posleratnih godina u trenucima predaha (snimak iz kolekcije lovačkog veterana Ladislava Permea)

NOVE grad 15Broj 1187. jun 2019.

Pola veka od matureU subotu, 25. maja, generacija koja je 1969. godine proslavila veliku maturu, posle 50 godina se ponovo

susrela i sela u školske klupe u subotičkoj Gimnaziji “Svetozar Marković”.

•Na mestu Meteoro-loške stanice na Pa-liću, koja je bom-bardovana 20. maja 1999. godine danas je travnjak, a nova je ozgrađena na no-voj lokaciji. Profesi-onalni fotograf Ed-vard Kirbus, koji je-zabeležio dim bom-be kojom je stani-ca sravnjena sa ze-mljom i krater preč-nika desetak metara koji je ostao iza nje, podseća na trenutke i strah ljudi od bom-bardovanje, pre tač-no 20 godina!

U vreme kada je Palić bom-bardovan krajem maja i počet-kom juna 1999. godine, Edvard Kirbus (1944) subotički profe-sionalni fotograf i hroničar, za-beležio je ta događanja fotograf-skim aparatom. U različitim pu-blikacijama i izdanjima sačuva-ne su retke fotografije snimlje-ne tokom bacanja bombi, a Ed-vard se, kaže, sticajem okolnosti, našao na mestu gde su i dok su bombe padale na zemlju.

Podseća na 20. maj kada je bomba bačena na palićku Meteo-rološku stanicu, kraj samog jeze-ra Palić, koja je poptuno unište-na, a danas je na tom mestu samo travnjak. Zatim je 2. i 6.juna te godine, ponovo bombardovan Palić”, podseća Edvard.

„Kao član Jedriličarskog klu-ba na Paliću, još od 1978. godine i osnivač tima jedrenja na das-ci, svakodnevno sam boravio na palićkoj obali. Tih 78 dana bom-bardovanja preživeli smo u nes-pokoju. Put oko jezera je bio blo-kiran, ali smo uz prugu dolazi-li do Kluba na Paliću. Sećam se zavijanja sirena, 2. juna, bom-bardovan je ponovo Palić, oko 16 časova, a bombardovanje je

ponovljeno i 6. juna u 18 časo-va”, priseća se Edvard.

Dodaje da je to bilo odmah posle potpisa Kumanovskog sporazuma, a nekoliko dana ka-snije je potpisana i Rezolucija UN, pa je 10. juna najavljen kraj bombardovanja.

„Kao fotograf i čovek koji je profesionalno bio „lovac na fo-tografije”, dočekao sam bombe na obali Palića tog 6. juna. Brod koji je bio na obali, nameravali su tada preneti za Beograd, pre-dati vojsci, pa sam slikao i taj brod za sećanje, za uspomenu, ali vojska je odustala, zbog ve-ličine broda, nije bilo tako veli-kog transporta. Čuli smo sva-ki put kraj Jezera bombardere, kad su preletali da bombarduju druge destinacije po Vojvodini. Sa obale Palića, gde sam čekao kod Jedriličarskog kluba, uspeo sam da snimim fotografije kao dokument, u trenutku bacanja

bombe, a kasnije i krater koji je načinjen nakon što je bomba ra-zorila Meteorološku stanicu”, kaže Kirbus.

Priseća se i da je poginu-la žena u šumarku naselja kod Muškog štranda, a mnogi ljudi u Subotici su se sklonili u atomska skloništa, koja umesto podruma postoje u nekim zgradama.

„Bomba ili projektil je razo-rio ulaz i na parking kod Muš-kog štranda, 2. juna, a Meteoro-loška stanica jer već bila unište-na 20. maja. Fotografisao sam taj krater prečnika desetak me-tara, nakon uviđaja stručnih eki-pa. Naleteo sam i na emotivan prizor, da je na tim ruševinama bila i lutka devojčice, verovatno iz neke porodice izbeglih, koje su živele tu u okolini. Nisam sli-kao taj detalj, jer je za mene to bilo užasno emotivno, a kasni-je sam video da je neki fotograf iz sveta za takve detalje strahota

bombardovanja i ljudi koji su ga preživeli, dobio Pulicerovu na-gradu za fotografije” priseća se Edvard Kirbus.

Crveno selo gde je emitovan i TV program je promašeno za ne-koliko metara, ali je veoma ošte-ćen relej.

„ U nedelju 6.juna, na Paliću su ispaljena još četiri projektila, tu su ostale rupe u asfaltu. Kao da su se oslobađali manjih pro-jektila pred kraj bombardova-nja. Moje okruženje je te doga-đaje sigurno doživelo sa većim strahom nego ja, koji sam bio na mestu događaja, želeći da zabe-ležim sve fotoaparatom. Nisam ni znao tokom tih sati na oba-li, da mi se supruga onesvestila tokom bombardovanja, to su mi kasnije rekli. Ljudi su se sa oba-le povukli u zatvorene prosto-re, sportisti su ušli u Klub, niko nije znao šta će se dalje dešavati, kaže Kirbus. N.H.K.

20 godina kasnije - Sećanja Edvarda Kirbusa, profesionalnog fotografa na

bombardovanje Palića 1999.

Bombe sravnile meteorološku

stanicu na Paliću!

NOVEreklame16 Broj 1187. jun 2019.

NOVE reklame 17Broj 1187. jun 2019.

063/12-50-265

gastronomija18 Broj 1187. jun 2019.

NOVE

kuvarSN kuvarkuvarSNSNKU

VAR

SUBO

TIČK

IH P

RABA

KA

Šumadijski špagetiPotrebno je: 1/2 kg špa-

geta, 1 manja glavica crnog luka, 3 čena belog luka, malo ulja, 100 g suve slanine, 350 g mlevenog mesa, 250 g opranih i iseckanih šampinjona, 100 g iseckanih maslinki, 1/2 kašiči-ce bosljka, 1/2 kašičice origa-na, 400 ml vode, 1 kesica pre-liva za špagete (vitaminka), 3 kašike kečapa

Priprema: Kada se baci pogled na namirnice, potrebno za ovo jelo, čini se da treba puno vremena za pripremu. Naprotiv kada se pripreme sve namernice, potrebno je 20-25 minuta.

Na malo ulja izdinstati crni i beli luk zajedno. Dodavati: isec-kanu slaninu, mnleveno meso, malo promešati, 2-3 munuta, pa dodati, šampinjone, maslinke, bosiljak, origano, vodu, i celu ke-sicu preliva za špagete. Dodati 3 kašike keča, pa i ako je potreb-no malo začina.

Prokuvati 4,5 l vode, dodati malo soli i neku kap ulja, spustiti špagete, promešati, da vri 1 minut, ponovo promešati i poklopi-ti, skloniti sa šporeta, da stoji 15 minuta. Procediti i oprati hlad-nom vodom.

Krompir na bečki načinPotrebno je: 1 kg krompira, 150 g švapskog sira, 2 prazi-

luka, 1 jaje, 60 g maslaca, 30 g brašna, 1/2 l mleka, majoran, kim, biber, so

Priprema: Kuvan i oljušten krompir iseče se na tanke koluto-ve i posoli se, doda kim, majoram, biber i sitno iseckan praziluk. Ostatak praziluka treba propržiti na maslacu, dodati malo brašna i preliti mlekom. U ukuvani sos stavimo propasirani švapski sir i jaje. Krompir vežemo sosom, eventualno začinimo, sve stavimo u činiju od vatrostalnog stakla i pečemo u pećnici dok ne porumeni.

Nepečen kolač od mlevenog keksa

Potrebno je: 400 g šećera, 250 g margarina, 250 g mleve-nog keksa, 100 g kokosovog brašna, 1 dl ruma, malo ekstrata ananasa. Glazura: 80 g margarina, 4 štangle čokolade

Priprema: Skuvati 400 grama šećera sa 1 dl vode, tako da se dobije sirup. Dodati sirupu margarin i mešati sve dok se marga-rin ne otopi. Ovoj masi dodati 250 grama mlevenog keksa, 100 grama kokosovog brašna, 1 dl ruma, malo ekstrat ananasa. Sve dobro umešati i na činiji namazanoj margarinom ređati kolač oblikovan po želji. Zatim svaki kolač preliti glazurom.

Glazura: umutiti penasto 80 grama margarina, pa dodati 4 štangle omekšale čokolade, mutiti sve dok se ne dobije ujedna-čena masa.

Subotičke novine preporučuju:

Kada padne prvi sneg, kao iz pesme Zvonka Bog-dana, poželite da pojedete nešto toplo, ukusno i okre-pljujuće, predlažem vam jelo koje se može jesti samo u zimskim danima.

Kupus u glavicama mo-žete ostavljati i sami, a ne-kad je bio običaj da se ku-pus kiseli u drvenom šavo-lju, tako što se sredina sva-ke glavice izdubi i stavi šaka soli. Sve se to poređa, zalije mlakom vodom i začini bi-berom u zrnu i lovorovim listom. Kupus držite na sobnoj temperaturi (od 18 do 20 stepeni) dvadesetak dana i ka-snije ga stavljate na tamno i hladno mesto.

Za ovo jelo je potrebno: dobro društvo od osam osoba, dve glavice kiselog kupusa isečenog na četvrtine, tri glavice crnog luka, pola kilograma svinjskog mesa od buta, isto toliko junetine ili jagnjetine i još pola kile pušenih rebara, litra ulja, biber u zrnu, dve ili tri sušene paprike (u nedostatku može i kašika tucane paprike), so i kulinat po želji.

Način pripreme: posudu (najbolje du-blji zemljani sud) namažite svinjskom

mašću i poređajte red kupusa, red svinj-skog mesa, red kupusa, red junetine ili ja-gnjetine, red kupusa, na to poslažite di-mljena rebra i sa nekoliko listova kupusa prekrijte sadržaj. U sud zajedno sa začini-ma i lukom u glavicama ulijte litar sunco-kretovog ulja (vrlo bitan sastojak da vam kupus bude zlatno žute boje). Jelo se kuva na vatri koja gori okolo suda, može se krč-kati i na šporetu, a moguće je pripremati i u pećnici. Vreme potrebno da bi ovo jelo bilo gotovo je od 3 do 3,5 sata, a kao i sar-ma može se podgrevati.

Kuskus salata

Potrebno je za preliv: 100 ml jogurta, 2 kašike ulja, 1/2 kašičice soli, 1/2 kašiči-ce karija.

Za salatu: 3/4 šalice ku-skusa, ulje, tikvica narezana na kolutove, 200 g opranog i oceđenog pasulja iz konzer-ve, crvena paprika, sitno na-rezana, 2 mlada luka, sitno naseckana, nekoliko listova salate.

Skuvajte kuskus prema uputstvu na pakovanju. U međuvremenu na ulju pre-pržite tikvice. U manjoj čini-ji napravite preliv.

U činiji za salatu pome-šajte sve sastojke za salatu osim listova salate. Dodajte preliv, sve pomešajte i sta-vite u frižider na jedan sat. Prije posluživanja dodajte listove salate.

Menhetenska čorba

Potrebno: 100 g secka-ne slanine, 2,5 šolje secka-nog crnog luka, 1,5 šolja sec-kane šargarepe, šolja secka-nog celera, 2 kašike secka-nog peršuna, 2 šolje secka-nog krompira, 3 šolje olju-štenog i iseckanog paradaj-za (ili šolja paradajz-pirea), konzerva dagnji, list lovo-ra, 1,5 kašičica soli, kašičica majčine dušice, pola kašiči-ce bibera.

Na suvo propržite slani-nu, izvadite iz posude, a na preostaloj masnoći izdin-stajte luk i kratko prodin-stajte ostalo povrće.

Vratite slaninu, dodajte sve ostale sastojke, nalijte sa 5 šolja vode i kuvajte na ti-hoj vatri oko pola sata. Go-tovu čorbu pospite secka-nim peršunom.

Potrebno je:4 teleće ili svinjske šnicle, slatka aleva paprika, malo brašna, 1

manja glavica crnog luka, 50 g posne šunke, 125 g pečuraka, 1 ka-šika maslaca ili margarina, 1/4 l sveže pavlake, 1 kesica preliva za pečenje u prahu, malo ljuće aleve paprike, isečenog mladog luka, biber, so

Priprema:Lagano izlupati šnicle, posoliti ih, pobiberiti i natrljati paprikom.

Uvaljati u brašno. Oljušteni luk i šunku iseckati na sitne kockice. Pe-čurke očistiti i oprati. U tiganj staviti maslac ili margarin, poređati šnicle i pržiti ih s obe strane 4-5 minuta. Izvaditi i ostaviti na toplom mestu. Dodati kockice luka i šunke i malo dinstati. Dodati pečurke i dinstati 5 minuta. Mešajući, dodati pavlaku i preliv u prahu. Proku-vati umak. Začiniti alevom paprikom. Odozgo staviti šnicle i posuti ih sitno iseckanim mladim lukom.

Teleće rolnice sa šunkom

Potrebno je: 4 teleće šnicle (po 180 g), 2 kašičice rena, 4 de-blja parčeta praške šunke, 2 velika kisela krastavčića, 3 glavice cr-nog luka, 2 šargarepe, 3 kašike ulja, 400 ml juneće supe (instant), so, biber, gustin

Priprema: Meso oprati, osušiti, pobiberiti i premazati renom. Preko svake šnicle staviti komad praške šunke, kisele krastavčiće ise-ći na štapiće i staviti preko šunke.

Meso uviti u rolnice i krajeve pričvrstiti čačkalicama. Luk i šar-garepu očistiti i iseći na komade. Rolnice ispržiti, pa porumene, pa onda dodati povrće i pržiti još malo. Preliti supom i na tihoj vatri ku-vati poklopljeno oko 45 minuta.

Kada je gotovo, meso izvaditi iz šerpe i ostaviti na toplom. U sok od prženja mesa umešati gustin i začiniti.

Vratiti meso u dobijeni sos i servirati po želji uz krompir pire.

Šnicle u pavlaci sa lovačkim sosom

Kupus na kelebijski način

Torta „lenja žena”Potrebno je: 1 kg belog šlag krema, 300 g mlevenog keksa,

300 g njamb kockica, 300 g rendane čokolade, 1 l kisele vode, 300 g šlaga

Priprema: Umutiti 1 kg šlaga sa 1 l kisele vode.Podeliti na tri dela. U jedan deo dodati mleveni keks, u drugi deo lomljene njamb kockice (obične), u treći rendanu čokoladu.

NOVE istorija 19Broj 1187. jun 2019.

Dana 8. juna se

navršava tačno

100 godina otka-

ko je u Subotici

prvi put proslav-

ljen dečji dan. Bri-

žljivo priprema-

na, ova proslava

je protekla veli-

čanstveno. Bio je

to izraz olakšanja

posle dugog peri-

oda obeleženog po

gušenju osnovnih

ljudskih prava i

sloboda. U orga-

nizaciju prosla-

ve su bili uključe-

ni mnogi ugled-

ni Subotičani kao

npr. veliki župan

i gradonačelnik

Stipan Matijević.

Prvi svetski rat (1914–1918), najrazorniji kojeg je do tada čo-večanstvo iskusilo, odneo je ogroman broj života i ostavio ve-liki broj dece bez igde ikoga na svetu. Procenjuje se da je samo Srbija od 5,2 miliona stanovni-ka izgubila 1,25 miliona, odno-sno četvrtinu ukupnog stanov-ništva i polovinu radno sposob-nog stanovništva. Na sve te lju-dske gubitke, kao rana na ranu, dolaze stotine i stotine hiljada ratne siročadi. Situacija nije sta-jala ništa bolje ni u drugim kra-jevima Kraljevine SHS, naročito u Bosni i Hercegovini, čije je stanovništvo prošlo kroz pravu kalvariju. U Novom Sadu je za vreme rata delovao Središnji od-bor za Banat, Bačku i Baranju za prihvatanje i smeštaj srpske pra-voslavne dece iz Bosne i Herce-govine (osnovan 14. decembra 1917). Iz ovog tela je posle nas-tao Srpski narodni odbor koji je pokrenuo akciju za priključenje Vojvodine Srbiji.

Malo je pozna-ta činjenica da je i Subotica dala do-prinos zbrinjavan-ju ratne siročadi. T r a d i c i o n a l n o osetljivi na decu, Bunjevci i Srbi Subotičani su pr-vih godina nakon ujedinjenja pokre-nuli niz karitativ-nih delatnosti, od kojih se kao na-jreprezentativni-ja ističe manifes-tacija „dičiji dan“ priređena juna 1919. godine. Pos-le niza priprem-nih radnji, popod-ne 6. juna u veli-koj dvorani Gra-dske kuće održan je veliki dogo-vor (sastanak) u vezi sa proslavom dičjeg dana. Sas-tankom je predse-davao veliki župan i gradonačelnik Stipan Matijević, a dnevni red je izložio Vojislav Matković. Potvrđeno je da proslava traje od ujutru u pola 6 do ponedel-jka ujutru. Po ulicama će se pro-davati cveće i cigare. Točiće se piće, održavati lutrije. Otvoriće se i slastičarnice. Popodne će se igrati kolo po glavnim trgovima od kapele svetog Roka do pošte. Uveče će se u pozorištu održati šaljiva predstava, a u hotelima „Pešt“, „Zlatno Jagnje“ i „Nacio-nal“ igranke. (Neven od 7. juna 1919)

Doneti su raspored i ciljevi proslave, koji su objavljeni preko bunjevačkog lista „Nevena“:

„U nedilju (8 juna – prim. V. N.) ujutro u 6 sati se počinje sa ovim rasporedom 1. Budni-ca. Povorka mustulundžija sa vojničkom i vatrogasnom glas-bom. 2. Rasprodavanje cvića. 3. Pivanje i igra kraljica. 4. Dičiji matine u varoškom pozorištu. 5. Serenada vojne muzike pred varoškom kućom. 6. Dolazak krilatica iz Novog Sada. Po pod-ne: 7. Narodno kolo igra se pred varoškom kućom. 8. Tombo-la. Lutrija. Utakmica lipotica. 9. Šaljive zabave: Ljuljačka, vrzino kolo, trka u džaku itd. 10. Lutri-ja prasica i jaganjaca. 11. Vatro-met 12. U veče u po 9 sati veli-ko kolo u prostorijama „Pešte“ i „Hungarije“. U veče u po 9 sati kabare u varoškom pozorištu: prikazi i pivanje našeg proslavl-jenog umetnika i komičara Pere Dobrinovića i žene mu. Posle kabare igranka u prostorijama „Jagnjeta“ uz vojničku muziku.“ (Neven od 8. juna 1919)

„Svaki filir, što izdamo toga dana, služiće za pomoć one dice, koja skrom svoje krivice upućena su milosrđu i plemeni-tom srcu dobrih i darežljivih lju-di. Ovaj dan namenjen je našoj siročadi bez razlike vire i narod-nosti, pa se očekuje od nas sviju, da ćemo znati šta nam je dužnost kao ljudima, da po nauci svetog evanđelja pomognemo ove, koji našu pomoć traže. Saslušajmo dakle glas sirotinje naše i pri-tecimo joj svojim milodarom u pomoć, da spasimo čovičanstvu sve što se spasit može. Kosa smrti dosta je pokosila ljudskih života, pa sad nastojmo od svoje strane, da sačuvamo one žrtve, koje bi mogla pokositi samo sa nehata i nemara našeg. Dičiji dan je na-menjen spasovanju dice, a dica su život naš i budućnost naša. Pazimo na život svoj, utvrđujmo temelj budućnosti svoje!“ (Ne-ven od 8. juna 1919)

Spisak onih koji su se prihva-tili da će na dičji dan „kod urna stojati, cveće ili značke prodava-ti i pod drugim šatrima (lutrija, poslastičarnica) sudelovati“, bio je impozantan. Ovde zatičemo neka slavna imena: Mica Radić, Kristina Dimitrijevićka, Amali-ja Malagurski, Ivanka Sarajlić, Mara Malagurski, N. Kirijako-vićka, N. Popova, Leposava Cvet-ković, Tasa Manojlović, Melani-ja i Katinka Manojlović, Piroška Stantić, Gen. Milojevićka, Beba Cvetković, Draginja Ognjanov, Ljubica Vasiljev, Gosp. Protićka, Zorka Kubatović, Smilja Pusina, Tonka Pešut, Dara Ognjanova,

Leposava Rakić, Julka Čamprag, Mila Budinčević, Mara Horvac-ki, Ilanka Ilanković, Roza Br-kić, Katica Velicki, Krista Ivan-dekić, Marija Ognjanova, Marga Jurić, Milenka Zvekić, Mara Du-lić, Mariška Dulić, Mariška Pr-ćić, Mariška Ivandekić, Marga Ivandekić, Mariška Đukić, Kati-ca Neorčić, Milica Jović, N. Mi-lanković, Koviljka Branić, Jaga Göncöl, Klara Poljaković, Mar-ta Čović, Danica Radulaški, Ma-riška Vojnić, Giza Peić, Ida Ma-lagurski, Marica Vicey, Antonija Zomborčević, Jocka Stantić, Jel-ka Peić, Jelena Orčić, Mariška Orčić, Manda Kujundžić, Tona Perčićeva, Mariška Dulić, Ma-rija Crnković, Vita Malagurski, Mariška Romić, Krista Romić, Mladnja Dimitrijevićka, Ivanka Stojković, Gosp. Petrović, Gosp. Manojlović, Gosp. Radić, Gosp. Mirko Ivandekić, Gosp. Valinca, Gosp. Barta, Gosp. Sudarović, Felo Vidaković, Cela Trg. Škola, Cilika Matković, Manda Čović, Roza Peić, Mara Vidakova, Pajo Vuković, Šime Sudarev, Šandor Stanković, Gosp. Lepedat, Du-šan Međanski, Manda Čović, Etela Milankova, Manda Sken-derova, Lozika Crnković, Mar-ga Perčić, Marcella Skenderova, Jaga Perčić i Vita Beniš. (Neven od 7. juna 1919)

Konačno, brižljivo planira-na proslava je održana u nede-lju 8. juna. Uz malo zakašnjenje zbog lošeg vremena protekla je u najboljem redu. Međutim, ni-šta nije ostavilo takav upečat-ljiv utisak kao gospođice koje su

prodavale značke i cveće. Impre-sioniran njihovom pojavom član-kopisac „Nevena“ piše: „Gospo-đe i gospođice su sa najvećom hrabrošću oslovljivali muškar-ce za milodare, i gdi su ’otpora’ našli, tamo su se tako ponašali, kao naši prvi ’pljačkaši’, koji su sa milim osmehom, ali s tom ci-lju, da se kasica napuniti mora, svakoga ’ulovili’. Tako je dobro išao poso prije podne, da je oko 10 sati već svaki bio ’opljačkan’, ali pun je bio ruža, srićaka i ula-znica. Jao, ta po 10-20 kruna se prodavao jedan komad. Ima gos-pojica, koja se tako milo nasmi-jala, da je 100 kruna dobila za jednu ružu. Naravno, da to nije ništa pomoglo, ako se kogod s tim htio braniti, da već ima ne-koliko značaka. Isto tako nije ni-šta pomagalo, ako se kogod u ka-vanu, ili u ured zavukao, i tamo su ga našli. U kavani ‘Pešt’ sidi svake nedilje prije podne jed-no veće društvo, koje se onda ’odmara’ i onda ’odpočiva’ po-sli teškog rada cile nedilje – na to društvo su takav ’juriš’ učinili ’najnoviji subotički pljačkaši’, da se gotovo sve moralo razbeći, što veoma mnogo ’znači’, jer tamo zaseda već od starih doba.“ Saži-majući utiske, člankopisac „Ne-vena“ piše: „Može se kazati, da je prvi naš dičji dan u Subotici ve-oma dobro uspio, moralno i ma-terijalno, jer čistog prihoda ima oko 60.000 kruna.“ (Neven od 11. juna 1919)

Vladimir Nimčević

Sto godina od prve proslave dičjeg dana

NOVEreklame/magazin20 Broj 1187. jun 2019.

Isidora Mun je posebna jer je drugačija.

Njena mama je vila, njen tata je vampir, a ona je i jedno i drugo. Voli noć, slepe miševe i svoju crnu baletsku suknjicu, ali voli i sunčevu sve-tlost, svoj magični

štapić i Ružičastog Zeca.Došlo je vreme da pođe u školu,

ali Isidora nije sasvim sigurna gde pripada – školi za vile, ili školi za vampire.

Mi i Vulkan izdavaštvo nagrađujemo verne čitaoce

Svake nedelje predstavićemo po jednu aktuelnu knjigu Vulkan izdavaštva i nakon izvlačenja nagradićemo po dva sretna dobitnika

knjigom na poklon. Popunjen kupon sa fi skalnim računom prosledite Redakciji do srede u 13 časova.

Ime i prezime: ____________________________Adresa:____________________________Kontakt telefon:______________

Izvučeni prošlonedeljni

dobitnici knjige „Pedeset pet”

Jelica Radak, Đurđin

Ksenija Vuković, Subotica

Harijet Mankaster

Isidora Mun kreće u školu!

TURISTIČKA AGENCIJA J.P. “SUBOTICA-TRANS”

Matka Vukovića br. 9, SuboticaTEL: +381 24/555-466 +381 24/4150212,

www.sutrans.rs, turizam.sutrans.rse-mail: ta.sutrans@gmail.com

AUSTRIJA - SLOVENIJA -

ITALIJA13-16.06.2019.

Sa posetama: Klagenfurt, Minimundus, Tarvisio,

Bled, Bohinj, Ljubljana...

za više informacija na

https://turizam.sutrans.rs/na telefon 024555546

u turističkoj agenciji u Matka Vukovića 9

LIBER BLUE GROUP

DA VAM KUĆA BLISTA HOME+ DESETKA JE ČISTA!

NOVO NA TRŽIŠTU

Liber Blue Group DOO, Isidore Sekulić 10, 24000 Subotica, Srbija Tel.: +381 24 510 500 - www.libergroup.rs - offi ce@libergroup.rs

Dish Home - JabukaTečnost zelene boje, prijatnog mi-

risa jabuke. Koristi se za ručno pra-nje svih tipova posuđa. Ima veliku

snagu odmašćivanja i stvara veliku količinu pene. pH 6-7

Pakovanje: 500ml, 1l

Dish Home – Limun

Osvežavajućeg mirisa limuna,

žute boje. Pogodan za pranje pribora za jelo, čaša kao i svih perivih povr-šina gde je potreb-

no snažno delovanje čišćenja i od-stranjivanja masnoća. pH 6-7

Pakovanje: 500ml, 1l.

Shine homeSredstvo za čišće-

nje sanitarija, plave boje, prijatnog mi-risa. Redovno kori-šćenje sprečava go-milanje kamenca od tvrde vode, ostatke

sapuna i prljavštine. Stvara visok sjaj bez

ogrebotina. Pakovanje: 750ml.

Profesionalna hemija - Horeca

premiumMaksimalna efi kasnost naših pro-izvoda ne nude samo profesional-nim korisnicima najbolje rezultate. Sa manjim fi nansijskim troškom se

postigne više!

Tečni sapun

Idealan za pra-nje ruku, pri-jatnog mirisa.

Uklanja nečisto-će, nežan prema

rukama. Pakovanje:

500ml, dopu-na 1l

Window home

Tečno sredstvo pla-ve boje, izuzetno prijatnog mirisa

otklanja nečistoće bez tragova čišće-

nja ostavljajući po-vršine čiste i sjajne.

Pakovanje: 750ml, dopuna 750ml.

Tečnost zelene boje, prijatnog mi-risa jabuke. Koristi se za ručno pra-nje svih tipova posuđa. Ima veliku

snagu odmašćivanja i stvara veliku

Dish Home Dish Home – Limun

Osvežavajućeg mirisa limuna,

žute boje. Pogodan za pranje pribora za jelo, čaša kao i svih perivih povr-šina gde je potreb-

no snažno delovanje čišćenja i od-

Dish Home

žute boje. Pogodan

ali voli i sunčevu sve-tlost, svoj magični

Pakovanje:

Shine homeSredstvo za čišće-

nje sanitarija, plave boje, prijatnog mi-risa. Redovno kori-šćenje sprečava go-milanje kamenca od tvrde vode, ostatke

sapuna i prljavštine. Stvara visok sjaj bez

Pakovanje: 750ml.

Uklanja nečisto-će, nežan prema

Profesionalna

Maksimalna efi kasnost naših pro-izvoda ne nude samo profesional-nim korisnicima najbolje rezultate. Sa manjim fi nansijskim troškom se

NOVE poletarci 21Broj 1187. jun 2019.

zabavno veče u školskoj biblioteci

Završen projekat ,,Aromatični vrt“

U Osnovnoj školi ,,Jovan Mikić“, 15.maja, uspešno je za-vršen projekat ,,Aromatični vrt“. Projekat je odlično prošao ,ocenjen je sa najvećim mogućim brojem bodova.

Završen je oglednim časom,koji je bio veoma zanimljiv,kako učenicima, nastavicima tako i Upravi škole.u pripremi ovog časa. Ovaj čas uspeo je da obuhvati mnoštvo predmeta od nemačkog i srpskog ,pa do istorije.Veliki broj nastavnika uče-stvovalo je u ostvarivaju ovog časa. Ipak najveće zasluge kao i glavni pokretač i nosilac ovog projekta je nastavnica nemač-kog jezika -Vesna Tomić.

Svi učesnici projekta potrudili su se da ovaj čas koji je osmišljen po metodi rada sa stanicama, bude što zanimljiviji.

Jedna od stanica , koja se na kraju pokazala kao jedna od omi-ljenih , bila je stanica za predah od zadataka ili na nemačkom ,,Pufferstation“.

Vreme na ovom času svima je brzo prošlo.A učenice petog razreda su izvele dve veoma poučne i zanimljive prezentacije. Nakon promocije, učenici ovog projekta, pobrinuli su se za biljke koje nisu prodate na ,,Sajmu preduzetništva “. Iskorištena je kadica, koju su članovi tima ukrasili dekupažom i u nju presadili naše male,ostavljene biljke. One tamo čekaju spremne za „Projekat sa mikrobitom“.

Na ovaj način naš projekat ,,Aromatični vrt –urbani” nadovezuje se jedan drugi, novi projekat u našoj školi.

U tom projektu , koji se bavi upotrebom mikrobita u nastavi, Tim ima zadatak da pro-gramira zalivanje našeg vrta. Zbog toga će ,s vremena na vreme, dežurni učenici obilaziti vrt i puniti bocu za zalivanje, a o ostalom brinuo bi mikrobit.

Nina Kljajić , 6a OŠ,,Jovan Mikić”

Noćenje u školskoj

biblioteciU petak, 24.maja, u Osnovnoj skoli “Jovan Mikic” - organizovano je

“NOĆENJE U ŠKOLSKOJ BIBLIOTECI”. Biblitekarka Vesna Kolar Perić potrudila se da organizuje ovo zabavno veče u školskoj biblioteci. U tome su joj pomogle članovi bibliotekarske sekcije “Mladi bibliotekari” (viši ra-zred) koje su bile oduševljene i veoma ushićene ovom idejom.

Sve je bilo isplairano ,samo je trebao da padne mrak .Članovi su napra-vili plan svojih obaveza tokom jedog dana, neizbegavajći nijednu od svo-jih rutina ( čak i tuširanja) . Za mlade bibliotekare ništa nije bilo problem, niti ih je šta sprečavalo da ostvare svoju rutinu. Na kraju, bile su zadovolj-ne svim postignućima koje su ostvarile za vreme boravka u biblioteci.

Tokom noćenja su čitali tekuću lektiru, imali “Pričaonicu”, izradili kre-ativni plakat, igrali poučne društvene igre, slušali muziku, jeli picu i uz sve ovo lepo su se družili i nezaboravno proveli.

Članovi sekcije predlažu da što pre ponove ovakav događaj, jer im je vreme prebrzo prošlo i ovakvo iskustvo će zauvek pamtiti. Jedno je sigur-no : Ovo je bila jedna od najneobičnijih noći u njihovim životima, možda čak i najzabavnija. Nina Kljajić , 6a OŠ,,Jovan Mikić

Lena Krnajski

Mijat Kosović

Jovan Đokić

enigmatika22 Broj 1187. jun 2019.

NOVE

NOVE čitulje/pomeni 23Broj 1187. jun 2019.

TUŽNO SEĆANJE13.06.2001.-13.06.2019.

BOSNIĆ TRBOVIĆ Dr NEDELJKA

neuropsihijatar-neurologNačelnik odeljenja neurologije od 1991-2001.

ISPUNJENI BESKRAJNOM LJUBAVLJU, POŠTOVA-NJEM I PONOSOM NA NJEN ŽIVOT, ZAHVALNI ZA SVE ŠTO SI NAM PRUŽILA U ŽIVOTU, SVAKI DAN NEGUJE-MO USPOMENU NA NAŠU NENU.

VOLIMO TE ZAUVEK I ČUVAMO OD ZABORAVA U NA-ŠIM SRCIMA.

TVOJI NAJMILIJI (P-375)

Dana 12.06.2019. godine navršava se godinu dana tuge i praznine...

ALEKSA DIMITROV2008-2018.

Znao si koliko smo te voleli a ne znaš koliko tugujemo...

Deda Pavel, baba Kaća, tetka Miljana i Ivica (P-378)

Obaveštavamo rodbinu, prijatelje, komšije da ćemo 12.06.2019. godine u 10:15h na groblju u Dudovoj šumi obeležiti godišnjicu od kako nije sa nama naš dragi

ALEKSA DIMITROV2008-2018.

porodica Dimitrov i Sklabinski (P-384)

ALEKSA DIMITROV2008-2018.

Kada umru oni koje volimo, više ih ne vidimo, ne čujemo, ne osećamo. Ali oni ne odlaze zaista. Naša srca uvek pamte lik, čuju smeh, osećaju zagrljaj.

Našim sećanjima postaju besmrtni. Volimo te!Tata Vladimir i mama Marina (P-385)

Dana 05.06.2019. godine navršilo se šest tužnih meseci od kada me je napustila moja draga sestra

MARIJA DOJIĆrođena Vojnić Jadrić

1951-2018.

Sa tugom koju vreme ne leči zauvek ćeš ostati u mom sećanju.

Tvoj brat Gustika (P-386)

Poslednji pozdrav našoj dragoj

JELISAVETI SEKULIĆ

S tugom i poštovanjem

Zora i Biljana sa porodicom (P-381)

Tužnim srcem javljamo da je naša draga mama, svekrva, majka i pramajka preminula 28.05.2019. godine.

KATA VAJHANDrođena Nimčević

1939-2019.Hvala za sve što si učinila za nas! Nosimo te u srcu i

čuvamo od zaborava!Počivaj u miru Božijem!Tvoji najmiliji (P-388)

Poslednji pozdrav voljenom suprugu, ocu, tastu, dedi i bratu.

LUKA PENAVA1947-2019.

Zahvaljujemo svima koji su bili uz nas u najte-žim trenucima.

Tvoja dobrota koja Te krasila, uvek će biti sa nama!

Njegovi najmiliji. (PF-80)

Sećanje na moje najmilije

Prošla je godina- godine, puno tuge i žalosti ni život koji prolazi, ni vreme koje teče, bol i tugu izbrisati neće.

Neka vas anđeli čuvaju. Sveta misa će se održati 08.06.2019. god. u 8h u crk-vi Svetog Roke.

Vaša ćerka i sestra Vera, unučad Jugoslav i Milja sa porodicama i praunučad Nađa, Nevena i Luka. (P-379)

brat i ujak

ČOVIĆ JAŠO1959-2017.

mama, baka i prabaka

ČOVIĆ MARIŠKA1931-2018.

tata i dida

ČOVIĆ JOSO1928-1989.

Prošlo je tužnih pet godina kako nije sa nama vo-ljeni bato.

IVAN KUJUNDŽIĆ

-Bubica-1951-2014

Bol i tuga se ne mere rečima, ni vremenom koje prolazi već prazninom koja ostaje.

Tvoja sestra Ankica sa porodicom (PF-81)

Radno vreme za prijem čitulja i malih oglasa je ponedeljkom i utorkom od 8 do 16 časova, i sredom od 8 do 13 časova

(zaključenje bro-ja), četvrtkom i petkom od 8 do

14 časova (za naredni broj). Tel. 553-805.

Maksima Gorkog 8. na

spratu

NOVE

RAZNO

- „GORENJE SER-VIS ENERGIJA”! Ser-visiramo belu tehniku od svih proizvođača,- Originalni rezervni de-lovi, Ivana Antunovi-ća 141. Tel. 546- 206 ili 063/1546- 206 (P-76)

- ROLOMONT rolet-ne AL i PVC, venecija-neri, trakaste zavese,

harmo/garažna vra-ta, komarnici, panelne zavese, tende.- Milo-ša Obilića 19. Tel. 571- 299 ili 063/551- 299 (P-77)

- BUŠIMO BUNA-RE sa ili bez ispira-nja do 150m dubine. Tel. 063/8432-465 ili 060/0532-468 (P-78)

-Vršimo mašinsko iskoštavanje višanja uslužno. Tel. 064/138-70-52 (2-118)

KUĆE I PLACEVI

-Subotica-Radano-vac, 2ha voćnjaka sa bunarom i dovedenom strujom. Cena po do-govoru. Tel. 064/37-44-574 (3-118)

- Prodajem staru kuću, plac 2000m², Subotica, Višnjička 16. Tel. 063/555-384 (4-118)

-Prodajem povoljno samostalnu kuću u Sti-pe Grgića 20/A Suboti-ca cena: 30.000€ Tel. 065/27-53-658 (5-118)

-Prodajem kuću sa pomoćnim objektima, na placu od 3 motike, Donji Tavankut, Tel-064/18-38-710 (6-118)

-Mesna zajedni-ca „Novo selo“-proda-jem kuću za adaptaci-ju ili rušenje sa vodom i strujom, legalizova-no. Tel. 024/535-213 (7-118)

-Idajem kuću sa 6

čitulje/pomeni/oglasi24 Broj 1187. jun 2019.

- Prodajem ili izdajem opre-mljen prostor za-dom za negu sta-rih lica sa kom-pletnom doku-mentacijom. Tel. 065/842-94-90

Radno vreme za prijem čitulja i malih oglasa je ponedeljkom i utorkom od 8 do 16 časova, i sredom od 8 do 13 časova

(zaključenje broja), četvrtkom i petkom od 8 do 14 časova (za

naredni broj). Tel. 553-805. Maksima Gorkog 8. na spratu

Mali oglasi

- TRAŽIMO RADNIKE: hit-no potrebni kuva-ri-ce, konobari-ce, pomoćne radnice, geronto domaći-ce sa pasošima EU. Tel. 064/700- 7106 (P-50)

- Svom supru-gu Jakovetić Sti-panu želim sreć-nu pedeset i petu godišnjicu bra-ka. Supruga Ana (1-118)

Dana 30. maja 2019. godine preminuo je naš dragi tata, deda, pradeda i tast

STIPAN SKALA1929-2019.

Ovim putem se zahvaljujemo rodbini i prijatelji-ma na izrazima saučešća i položenom cveću.

Ostaće nam u večnom sećanju!Ožalošćeni: ćerke Jelica i Milica sa porodicama

(PG-40)

Dana 4. juna 2019. godine preminuo je naš volje-ni suprug i otac

MARKO PRČIĆ1963-2019.

ZAUVEK ĆE OSTATI U NAŠIM SRCIMA.Supruga Veliborka, sin Josip, ćerka Mirjana i

Marija (PG-41)

Dana 4. juna 2019. godine preminuo je naš vo-ljeni brat

MARKO PRČIĆ1963-2019.

ZAUVEK ĆE OSTATI U NAŠIM SRCIMA.Sestre Ruža, Marija i Jelena (PG-42)

Dana 4. juna 2019. godine preminuo je naš vo-ljeni ujak

MARKO PRČIĆ1963-2019.

ZAUVEK ĆE OSTATI U NA-ŠIM SRCIMA.

Biljana i Ivana sa porodicama (PG-43)

Dana 06.06.2019.godine navršilo se 7 tužnih go-dina kako nisi samnom.

MLADEN MAZALICA1934-2012.

Mnogo mi nedostaješ!S ljubavlju i tugom u srcu!Tvoja supruga Joli (P-376)

Kumo jako nam nedostaješ

BISERKA RUDIĆ VRANIĆ1966-2019.

Porodica Ostrogonac (P-383)

Naša najdraža

JELISAVETA SEKULIĆ

preminula je 28.05.2019. godine u 97. godini života.

Ožalošćeni: sin Marijan, snaja Jasna i unuk Mislav (P-380)

Prošlo je godinu dana od kako više nije sa nama naš dragi

MARINKO VUKOVIĆ1951-2018.

Godina prođe, ali ti si uvek u našim srcima i mi-slima. Nikada te nećemo zaboraviti.

Ožalošćeni: mama Giza, brat Mirko, snaja Milan-ka i bratić Tripo (PG-44)

ПОМЕН

ВЕРИЦА ЂУРИЋ2013-2019.

Наша најдража,прошло је шест година како смо се заувек

растали, а твоја доброта и љубав никада неће проћи!

Волећемо те док живимо.Твоја сестра Бранка и зет Милан (Р-387)

Prošlo je šest tužnih meseci od kada nije sa nama voljeni suprug, otac, deda, tast i svekar

ANTUN JURČAK 1939-2018.

Bol i tuga se ne mere rečima, ni vremenom koje prolazi već prazninom koja ostaje.

Supruga Marija, ćerka Branka i sin Tomica sa po-rodicama (P-377)

Dana 12. juna 2019. godine navršava se četiri godine kako sam ostao bez tebe, a bol i tuga osta-ju zauvek

MARIJA GARDIĆMIMA

1945-2015.

Četiri godine mine, duša tugu nikako da svine...Tuga mi još osta, do iznemogle duše, čekaćeš me

kao gosta.

Suprug Radomir (P-382)

Prošlo je tužnih deset godina i šest nedelja kako nisu sa nama

Sveta misa će se služiti 9. juna 2019. godinu u 8 sati u crkvi Isusa Radnika (kod Sup-a).

Njihovi najmiliji (PF-82)

LUKA PEIĆ 1925-2019.

KLARA PEIĆrođena: Milunović

1924-2009.

NOVE

kreveta za zaposle-ne-radnike, moguć-nost dostave hrane. Tel. 060/052-33-16 (8-118)

-Prodajem garsonje-ru u Kertvarošu pri-zemne sa manjim pri-padajućim dvorištem. Cena 9000€, može za-mena za kuću sa većim placem. Tel. 060/052-33-16 (9-118)

PRODAJA I IZDAVANJE

STANOVA

-Prodajem dvoso-ban stan u Beogra-du (Zvezdara), 64m², cena po dogovoru-hit-no. Tel. 064/32-85-729 (10-118)

-Prodajem jedno-soban stan 30m², kod ekonomskog fakulteta, IX sprat,renoviran ( krov nov), 2 lifta. Može i zamena. Tel. 064/16-114-83 (11-118)

KUPOPRODAJA

-Prodaju se goble-ni, kristal, toplot-na pumpa, čipke, dr-veni jabučari sandu-ci, pivska ambalaža Tel.063/567-919 (12-118)

-Otkupljujem origi-nalne umetničke sli-ke uz stručnu i real-nu procenu vrednosti.

Interesovati se od 9-17h od ponedeljka do subote Tel. 065/58-33-665 (13-118)

-Kupujem orde-nje, medalje i sta-re sportske značke. Tel.064/615- 59-82 (14-118)

-Prodajem friži-der od 100 litara, su-doperu od rostfraja, cena po dogovoru. Tel. 060/14-44-519 (15-118)

-Prodajem AC peći,“AEG“ 6,5kW (125€) +“CER“ 4,5kW (105€) sa posto-ljem, odlično očuva-ne + kablovi, tajmer. Tel .065/3-530-825 (16-118)

-Prodaju se sejači-ca, plug, špediter, ele-vator, Samara (sa ku-kom i krovnim nosa-čem), auto prikolica (neregistrovana), mo-tor Trabanta, starin-ska kolevka i sveča-ne haljine (500-1500). Tel.024/528-682 (17-118)

-Prodaju se sta-rinski krevet, or-man, otoman, šted-njak, tepih, sto i sto-lice Tel.024/528-682 (18-118)

- Prodajem persijske mačiće mužjak i ženka sada dtari 5 nedelja. Tel.024/755-024 (19-118)

-Prodajem dečiju

biciklu za uzrast od 6-8 godina u odličnom stanju. Tel. 061/64-00-933 (20-118)

-Prodajem stari-ju mini biciklu 20co-li za 800 dinara. Može zamena na noviju uz moju dolatu. Tel. 541-150 (21-118)

-Prodajem kombi-novanu stolarsku ma-šinu, cirkular, abrikter, bušilica Tel. 064/570-17-04 (22-118)

-Baštenski sto 220x250cm sa 2 klu-pe, na rasklapanje za 8 osoba 80€ i inkubator

marke „Jager“ okru-gli 400 za 80 jaja 65€ Tel.064/375-89-85 ili 571-640 (23-118)∅

-Prodajem nov tro-sed, nov-neraspako-van frižider sa zamrzi-vačem od 50l, štopret (2 ringle butan, 2 stru-ja) korišćen i 1 trosed korišćen. Tel. 064/16-114-83 (24-118)

-Prodajem prskali-cu 600 litara, krunjač sa kruparom (odžač-ki), tanjiraču, para-ču 3 krila , prikolicu itd Tel.060/67-77-907 (25-118)

oglasi 25Broj 1187. jun 2019.

Davalac malog oglasa izjavljuje da je mali oglas u sladu sa Pravilnikom o

prijemu malih oglasa i Zakonom o posredovanju u prometu nepokretnosti.

Važe samo kuponi iz tekućeg broja

"

Ime i prezime davaoca oglasa

Potpis davaoca oglasa

Tekst oglasa:

Broj telefona:

NOVEKupon zabesplatan mali oglas do 10 reči

Broj 1187. jun 2019.

Mali oglasi koji u sebi sadrže reklamnu poruku (sve vrste usluga) naplaćuju se po ceni od 250 dinara (do 10 reči),

a uokvireni oglas 450 dinara. - šestomesečna pretplata 10% popusta - godišnja pretplata

20% popusta

RK. ŽUPA SVETA TEREZIJA AVILSKA SUBOTICA

Poziv na obnovu prava korišćenja

grobnicaPozivamo osnivače, korisnike, potomke i sve one

koji nam mogu davati obavjesti o potomcima osni-vača navedenih grobnica u subotičkom Bajskom groblju – crkvenom dijelu, da se jave Odboru gro-blja u Harambašićevoj ulici br. 7., tel. 600-240, po-nedjeljak-subota od 8.30 – 12.00 sati ( Župni ured) ili mejlom: zupniured@tippnet.rs .

Registracija tj. zakup ovih grobnica je istekla do konca 2011. godine ili ranije i niko se nije javio za produljenje iste.

Navedene grobnice do sada nisu bile oglašavane.Ukoliko se u roku od 6 mjeseci, odnosno do isteka

obaveznog roka počivanja od 10 godina nakon po-sljednje sahrane nitko ne javi, grobnice ćemo zajed-no s nadgrobnim spomenicima smatrati napušteni-ma, i u skladu s općinskom Odlukom o uređenju i održavanju groblja donijetoj na 39. sjednici Skupšti-ne Općine Subotica dne 31. ožujka 2017. godine, član 41., ustupiti novim korisnicima.

Imena pokojnika su navedena prema evidenciji u Knjizi groblja.

Sljedi broj grobnice, ime sahranjenog i godina po-sljednje sahrane:

Grobnice za 2-3 pokojnika:

I-8-1 +Pekić Alice r. Ljubibratić +2000I-10-2 +Fehér Rózsa +2007II-28-29 +Kata Marinković +2008V-1-30 +Margita Milodanović +2008

Grobnice za 4-5 pokojnika:

II-4-9 +Olga Evetović +2009II-27-26 +Vincze Ilona +2009II-33-24 +ud. Harmat Bele, Franciška +1990III-9-3 + Anja Vukov +2008III-10-18 +Polaček Josip +2006III-20-26 +Ruža Šarčević +2008IV-15-9 +Tot Jelena +2009V-7-26 +Josip Vuković +2008V-11-14 +Berkes Júlia +2008VI-15-11 +Mirović Stevan +1997VI- 18-10 +Baka Etela +2007VI-20-16 +Füle Katalin +1990VI-22-16 +Kiš Pelhe Katalin +1991

Grobnice za 6-7-8 pokojnika:

I-20-4 +Horváth Rudolf +2007II-29-6 +Imre Bukvić +2007II-29-17 +Pap Erzsébet +2010II-31-29 +Zubán Miklós +2008III-3-18 +Mokran Margita +2007III-7-20 +Reznicsek Tamás +2007IV-3-26 +Bojnicz Anna +2006IV-10-6 +Siflis Piroska +2008V-2-32 +Tereza Rudić Vranić +2011

PRIVATNO POGREBNO PREDUZEĆE

Prodaja kompletne pogrebne opremePrevoz pokojnika na svim relacijama

Ceremonijal sahrane u crkvenim grobljimaPrijem čitulja

Umanjenje računa za iznos posmrtne pomoći PIO.Telefon: (024) 55-44-33 (danonoćno)Subotica, Karađorđev (Halaški) put 2.

www.funero.rs e-mail: funero@funero.rs

Градска управа Суботица, Секретаријат за пољопривреду и заштиту животне средине, Служба за заштиту животне средине и одрживи развој, на основу члана 29. и 30. Закона о процени утицаја на животну средину („Сл гласник РС“ бр.135/04 и 36/09) објављује:

ОБАВЕШТЕЊЕ О ПОДНЕТОМ ЗАХТЕВУ ЗА ОДЛУЧИВАЊЕ

О ПОТРЕБИ ПРОЦЕНЕ УТИЦАЈА ЗАТЕЧЕНОГ СТАЊА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

Носилац пројекта „ТЕЛЕКОМ СРБИЈА“ ад Београд,Таковска бр. 2 поднео је Захтев за одлучивање о потреби процене утицаја затеченог стања пројекта на животну средину пројекта: Базне станице мобилне телефоније „СУ-Радановац – СУУ100 СУО100“ заведен под бројем IV-08/I-501-151/2019, а који се планира на катастарској парцели 771 КО Палић, улица Дубровачка бр. 1, Суботица (46.105771о, 19.735980о).

Увид у податке, обавештења и документацију из захтева носиоца пројекта, може се извршити у просторијама Службе за заштиту животне средине и одрживи развој (Трг Слободе 1, Градска кућа, I спрат, соба 129).

Заинтересовани органи, организације и јавност у року од десет дана од дана објављивања обавештења могу доставити мишљења о потреби процене утицаја затеченог стања на животну средину, лично или поштом на горе наведену адресу, или електронски на адресу zivotnasredi-na@subotica.rs.

JAVNI POZIVZA PRIJAVU ŠTETE NA POLJOPRIVRED-

NIM USEVIMA I VIŠEGODIŠNJIM ZASADI-MA PROUZROKOVANE 29.05.2019. GODI-NE NA TERITORIJI GRADA SUBOTICE

Pozivaju se poljoprivrednici Grada Subotice koji su dana 29.05.2019. godine pretrpeli štetu prouzro-kovane gradom da nastalu štetu prijave.

Oštećeni se mogu prijaviti u Gradskoj upravi u kancelariji broj 200 svakog radnog dana od 8,00 do 14,00 časova.

Rok za prijavu štete je 10 radnih dana od objavlji-vanja ovog poziva i ističe 21.06.2019. godine.

Prilikom prijavljivanja uz obrazac prijave koja se dobija u Gradskoj upravi neophodno je dostaviti i izvod iz registra poljoprivrednog gazdinstva - struk-tura biljne proizvodnje.

Sva dodatna pojašnjenja i pitanja u vezi sa ovim pozivom mogu se dobiti neposredno u Službi za po-ljoprivredu i poljoprivredno zemljište, ili pozivom na broj 024/626-871.

Šef Službe Grgur Stipić

sport26 Broj 1187. jun 2019.

NOVE

Među junakinjama Prvenstva Srbije u gi-mnastici su sigurno ta-lentovane devojčice So-kolskog društva Spar-tak. Osvojile su dve eki-pne titule, najbolje su u Srbiji u kategorija-ma pionirki i kadetki-nja, a uspeh je zaokru-žen sa ukupno 24 osvo-jene medalje.

Zlatne ekipe čini-le su, pionirke Marti-na Popov, Milka Gračan i Dunja Babičković, odnosno kadetkinje Nađa Ristic, Staša Rakić i Nina Šabić. U pojedinačnim nastupima Nina Šabić je bila prva, a treće me-sto su osvojile Dunja Babičković i Staša Rakić. Uspeh Spartaka pode-bljala je i Lejla Erceg, najbolja kod juniorki, a dok je druga bila Noemi Vakula.

Finala po spravama donela su novi niz medalja. U konkurenciji pionir-ki Dunja Babičković je bila prva na partneru i treća u preskoku, Mil-ka Gračan je osvojila drugo mesto na parteru, a Martina Popov tre-će na razboju. Kod kadetkinja Staša Rakić je bila druga na razboju i dru-ga na preskoku, Nađa Ristić je osvo-jila zlatnu medalju na parteru, a Nina

Šabić je bila prva na gredi i treća na parteru. Kod juniorki Noemi Vaku-la bila je druga na preskoku, i osvojila zlatnu medalju na razboju, gredi i par-teru, dok je Lejla Erceg bila je treća na preskoku i parteru, a osvojila je i srebrnu medalju na gredi i razboju.

Trener ekipe bio je Miloš Vuce-lić, a u sudijskom kolegijumu bila je Nada Drakulić.

Kadetska selekcija Gimnastičkog društva Partizan nastupila je na Pr-venstvu Srbije koje je u subotu i ne-delju, 1.i 2. juna u Novom Sadu. Jed-no od najvažnijih takmičenja u sezo-ni zaključeno je ekipnom titulom pr-vaka Srbije, a Subotičani su se pred-stavili u sastavu Filip Kulić, Ro-meo Juđak i Mihajlo Strajnić.

Medalje nisu izostale i u pojedi-načnom nastupu, Filip Kulić je bio prvi, Romeo Juđak drugi, a Mi-hajlo Strajnić peti.

Sva tri člana Partizana ostvari-la su pravo nastupa u finalu, i to na svih šest sprava. Taj deo takmičenja održan je u nedelju, a u Suboticu sti-žu nove medalje. Filip Kulić je bio prvi na parteru, preskoku i vratilu, drugi na krugovima, a treći na konju sa hvataljkama i razboju; Romeo Juđak je bio prvi na konju sa hva-taljkama i krugovima, drugi je bio na preskoku i vratilu, a treći na parteru, dok je Mihajlo Strajnić bio drugi na konju sa hvataljkama.

Uz takmičare Partizana bio je trener Robert Milutinović, a su-dija na takmičenju bio je Albert Horvat.

Nakon „žetve” medalja u Novom Sadu okončan je prolećni deo sezone, a počinju pripreme za jesenji deo ta-kmičenja u Srbiji.

Miloš Vuković, talento-vani subotički teniser koji ula-zi u vode profesionalnog sporta, osvojo je ri nova boda u svojoj „profi” teniskoj karijeru, a dobre vesti stižu iz Đule u Mađarskoj.

U takmičenje je krenuo iz kvalifikacija, a u prvom kolu je savladao iskusnog domaćeg igrača Petara Balu sa 7:6(4), 7:6(8). Nakon velike borbe u pr-vom, usledila je još veća borba u drugom kolu kvalifikacija. Protiv Petra Pijevčevića iz Beograda izgubio je prvi set sa 3:6, u dru-gom je gubio sa 1:3, ali na kraju dolazi do preokreta i pobede od 3:6, 6:3, 10:2, te obezbeđuje me-sto u glavnom žrebu.

Prvo kolo donelo je dule protiv četvrtog no-sioca Pavela Nejedlija iz Češke, 495, igrača sve-ta na ATP listi i 354. na ITF pro listi. Prvi set je iz-gubio sa 1:6, u drugom je bio bolji, ali je poražen sa 3:6.

Uz bodove iz Đule, Vu-ković ove godine ima osvo-jene bodove dva puta u Antaliji, Prijedoru i Do-boju, tako da, uz bodo-ve od prošle godine, sada ima skor od 15 bodova, pa će se na novoj ITG pro listi naći između 1.300 i 1.400 pozicije.

Prvenstvo Srbije u gimnastici

titula u dve kategorije

Prvenstvo Srbije u gimnastici

Kadeti prvaci Srbije

Novi uspeh subotičkog tenisera

Vukoviću ITF bodovi

Poznati najbolji treneri u tradicionalnoj akciji RTV „Yu eco”

Arsić najbolji u Subotici, Terzić u Srbiji

Tradicionalni izbor najboljih trenera Subotice i Srbije u oraganizaciji Ra-dio-televizije „Yu eco” doživeće u ponedeljak, 10. juna, završno finale, bar što se 21. godine tiče. Onda će, naime, biti svečano uručene nagrade najboljima u 2018. godini.

Najbolji trener u 2018. godini je Boris Arsić, trener Ženskog fudbalskog kluba Spartak. Trener sa najbolje postignutim rezultatima je Milan Jovano-vić, trener Plivačkog kluba Spartak. Najbolji trener na saveznom nivou je Zo-ran Terzić, selektor ženske odbojkaške reprezentacije Srbije. Priznanje za rad na afirmaciji mladih igrača dobiće Slaviša Laković, trener Rukometnog kluba Spartak, a posebno priznanje za ostvarene rezultate u kvalifikacijama za Ligu Evrope sa Fudbalskim klubom Spartak Ždrepčeva krv prošle sezone do-biće Vladimir Gaćinović. Posebno priznanje za poseban doprinos razvoju tenisa u Subotici zaslužio je Milan Vučković.

Najbolji treneri su izabrani 5. juna, u okviru obeležavanja 26. rođenda-na ove medijske kuće, inače i dana kada se obeležava Svetski dan životne sredine.

Vikend će biti u znaku veteranskog košarkaškog turnira

Okupljanje po 22. putSubotica će od danas, petka, 7. juna, pa do nedelje, 9. juna, biti domaćin

dvadeset i drugog izdanja tradicionalnog košarkaškog tunira za veterane i ve-teranke. Ove godine okupiće se učesnici iz osam zemalja, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Italije, Mađarske i Srbije, a na-javljeno je učešće 23 muške i 10 ženskih ekipa.

Najveći broj utakmica će biti odigran u sali OŠ „Majšanski put” i u Hali sportova, dok će tri utakmice biti odigrane i u OISŠ „Žarko Zrenjanin”.

U petak su mečevi na programu od 11 do 20 sati, u Hali sportova, odnosno od 14 do 19 sati u OŠ „Majšanski put”. Subota će na oba punkta biti puna uta-kmica od 9 do 19 sati, dok je nedelja rezervisana za finala, od 10 do 12 sati, a završnica je u Hali sportova u Subotici.

Prvenstvo Srbije u hokeju na travi

Tri nove pobedeSubotica je proteklog vikenda bila domaćin turnira Prvenstva Srbije u

hokeju na travi za seniore i seniorke, a u obe konkurencije nastupaju po tri ekipe.

U konkurenciji seniora ekipa Spartak Elektrovojvodine pobedila je Čuka-rički sa 11:4, a Elektrovojvodinu iz Novog Sada sa 5:2.

Spartak Elektrovojvodina: Ervin Rabata, Robert Kakaš, Adriano Kiš, Viktor Gabrić, Adam Lošonci, Dominik Makai, Norbert Takač i Đorđe Kostić.

Seniorke su odigrale samo jednu utakmicu, sa 5:3 savladale su BASK iz Be-ograda, dok ekipa Jagodine nije došla na turnir u Subotici.

Spartak Elektrovojvodina: Klaudia Čizmadia, Dora Senpeteri, Ivet Stojanović, Anabela Kovač, Žanet Guganović, Melisa Bojčić, Teo-dora Kostić, Klaudija Galfi, Tijana Ušumović, Anđela Kostić, Lara Maravić i Sabina Calbert.

Seniorska ekipa HK Spartak Elektrovojvodina

NOVE 27Broj 1187. jun 2019. sport

Sportske strane priprema i uređuje Nikola Stantić

Sastanak Aktiva na-stavnika fizičkog vaspi-tanja bio je prilika da se na jednom mestu oku-pe predavači u osnov-nim i srednjim škola-ma, da se uradi analiza nastupa na brojnim ta-kmičenjima, da se po-dele diplomesa Okruž-nog prvenstva u atleti-ci, ali i pehari najuspeš-nijim školama u siste-mu školskog sporta.

Prisutne je najpre pozdravio Siniša Re-pija, predsednik Save-za za školski sport i pedagoge fizičke kulture, a potom je Radoslav Svir-čev, generalni sekretar Saveza, izneo najvažnije informacije.

– Po redovnom školskom pro-gramu na takmičenjima je učestvo-valo oko 3.000 učenika. Zahvaljuju-ći razumevanju lokalne samoupra-ve, gde god je to bilo moguće, takmi-čenja su organizovana i van grada. Na taj način, popularisan je školski sport u manjim sredinama.

Sajt saveza www.skolskisportsu-botice.com se redovno ažurira, a za-interesovani se mogu upoznati sa ostvarenin sportskim rezultatima učenika. Isto tako, na sajtu se na-laze sve informacije vezane za škol-sku problematiku kao i informaci-je o učešću Saveza za školski sport i

pedagoge fizičke kulture Grada Su-botice u projektima Saveza za škol-ski sport Srbije i Saveza za školski sport Vojvodine – istakao je Svirčev, pa naglasio:

– Uz masovno učešće učenika na takmičenjima, ove školske go-dine smo ostvarili smo i više nego zapažene sportske rezultate. Na republičkim prvenstvima osvoji-li naša deca su osvojika ukupno 40 medalja!

Predsednik Saveza za školski sport i pedagoge fizičke kulture pohvalio je direktne učesnike takmičenja:

– Takmičarske rezultate ne bi mogli postići bez velikog truda i za-laganja učenika, uz veliku podršku nastavnika i škola, te odličnom sa-radnjom sa velikim brojem klubova

sa teritorije Grada Subotice – ista-kao je Repija.

Za najuspešniju osnovnu školu u konkurenciji učenika proglašena je OŠ „10. Oktobar”, sledi OŠ „Mat-ko Vuković” i OŠ „Sonja Marinko-vić”. U konkurenciji učenica među osnovnim školama najbolja je bila OŠ „Jovan Mikić”, ispred OŠ „Jovan Jovanović Zmaj” i OŠ „10. Oktobar”. Među srednjim školama u konkuren-ciji učenika najbolje rezultate ostva-rila je TŠ „Ivan Sarić”, sledi Gimna-zija „Svetozar Marković” i ESŠ „Bosa Milićević”. U konkurenciji učenica među srednjim školama najbolja je Gimnazija „Svetozar Marković”, na drugom mestu našla se ESŠ „Bosa Milićević”, a na trećem Politehnič-ka škola.

Mešovita eki-pa Vaterpolo klu-ba Spartak koju čine deca rođena 2007. godine i kasnije, imala je uspešan na-stup u okviru Ju-goistočne regional-ne lige Mađarske – sezona je zaključe-na na tronu, prvim mestom.

Liga je trajala od novembra, a igra-lo se svakog mese-ca u drugom gradu. Nastupale su ekipe Senteša (devojka), Bekeščabe, Invic-tus-a, Kečkemeta, Kiškunfeleđhaza (Mađarska), Crisul Oradea (Rumu-nija), Dinamo Užgorod (Ukrajina) i Spartak iz Subotice. Odigrano je uku-pno 28 kola, a Spartak je ostao na pr-vom mestu tabele sa 69 bodova. Toli-ko je imala i ekipa Crisula iz Rumuni-je, a bolji učinak u međusobnim okr-šajima poslao je titulu u Suboticu.

Za Spartak su nastupili: Lilien Kozla, Danica Balać, Iva Kova-čević, Jelena Rudić Vranić, Len-ka Ljubičić, Beata Kovač-Oško-laš, Mark Benedek, Adrian He-gediš, Aurel Hegediš, Bence Babčanji, Akoš Varga-Poljak, Žombor Šandor, David Kuče-ra, Bošnjak Marko, Relja Vuk-manov. Trener ekipe bio je Adam Tohati.

Tokom takmičenja vođena je i

pojedinačna statistika, pa je za naj-boljeg igrača proglašen Aurel Hege-diš koji je imao 234,5 bodova, dok drugoplasirani imao tek 136,1 bod.

Talentovanu ekipu Spartaka

očekuje veliki međunarodni turnir u Mađarskoj, tokom avgusta, a igrači-ma rođenim 2008. godine predsto-ji nastup na Otvorenom prvenstvu Srbije.

Održan sastanak Aktiva nastavnika fizičkog vaspitanja

trofeji za najbolje škole

Jugoistočna regionalna liga Mađarske u vaterpolu

Osvojili prvo mesto

Svetsko prvenstvo u odbojci za juniorke

Ilićeva u konkurencijiŽenska odbojkaška juniorska reprezentacija Srbije nastupiće na Svet-

skom prvenstvu koje će od 12. do 21. jula biti odigrano u Leon Guana-huatou i Akvaskalijenteu u Meksiku na kojem bi trebalo da učestvuje na osnovu plasmana na FIVB rang listi.

Marijana Boričić, prvi trener juniorki Srbije, saopštila je širi spisak od 22 igračice za takmičenja u 2019. godini, a na njemu je Tamara Ilić, libero Spartaka. Ona će konkurisati za reprezentativni sastavu u društvu Bojane Gočanin (Takovo Gornji Milanovac) i Mile Kocić (Partizan).

Pre toga, ženska juniorska reprezentacija Srbije nastupa od 29. juna do 3. jula na Balkanskom prvenstvu u Ankari, u Turskoj.

Međunarodni plivački miting „Zmaj 2019”

Doneli petnaest medaljaPetnaest medalja, osam zlatnih,

pet srebrnih i dve bronzane, osvojili su takmičari Plivačkog kluba Spartak. Oni su proteklog vikenda nastupili na tradicionalnom Međunarodnom pli-vačkom mitingu „Zmaj 2019”, u kon-kurenciji 435 takmičara iz 23 kluba Mađarske, Hrvatske i Srbije.

Osvajači medalja u individualnoj konkurenciji su: Boršoš Boris, dve zlatne u disciplinama 50 i 100 kra-ul; Skenderović Anja, dve zlatne u disciplinama 100 i 200 kraul; Romić Vanja, je osvojila dve zlatne medalje u disciplinama 100 prsno i 200 me-šovito; Kuti Lili, zlatna u disciplini 100 leđno i bronzana na 100 delfin; Zu-belić Anja, zlatna u disciplini 100 prsno i srebrna na 200 mešovito; Matko-vić Aleksa, dve srebrne u disciplinama 50 delfin i 50 kraul; Peić Tukuljac Đorđe, srebrna na 50 prsno i bronzana na 50 kraul; Novović Miša se okitila srebrnom medaljom na 50 delfin i Babić Taša srebrna na 100 delfin.

Uspešni Petra i Luka

Uspešan nastup imali su i ta-kmičari PK Spartak Prozivka, troje takmičara je osvojilo pet medalja. Najuspešnija je bila Petra Čajkaš, nila je prva u tr-kama na 50, 100 i 200 m leđno, te treća na 50 m prsno, dok je Luka Dulać bio drugi na 50 m delfin. Oboje su plivali u konku-renciji mlađih juniora.

Vesti iz Karate kluba Spartak Enpi

Niz prijateljskih turniraTakmičari Karate kluba Spartak Enpi nastupili su u proteklom periodu na

više prijateljskih turnira, kako u Srbiji, tako i inostranstvu.Tako je u Egeru, u Mađarskoj, održan tradicionalni „Ipon kup”, kvalite-

tan turnir uz nastupe ekipa iz Mađarske, Rumunije i Srbije. Naš klub je pred-stavljalo 6 takmičara i ostvareni su sledeći rezultati. Šestočlana ekipa Spartak Enpija bogatija je za nove medalje. Zlatnu je osvojila Nađa Cvijin, srebrnu Ines Barašević i Dario Buljovčić, a bronzane Dario Buljovčić, Ognjen Pokornić, Sergej Pokornić i Nenad Kolar.

U Subotici je održan prvi Memorijalni karate turnir „Srećko Novaković”, u organizaciji KK Zvezda. Takmičari Spartak Enpija osvojili su 12 zlatnih i 4 srebrne medalje.

Zlato: Nađ Fedor, Stojanović Petra, Gredeljević Lazar, Narančik Elena, Stojanović Nađa, Stepanović Jovana, Cvijin Nađa – kate, Cvi-jin Nađa – borbe, Kuić David, Nađ Fedor – poligon, Viši Aleksa – poli-gon, Lukačević Lazar – poligon.

Srebo: Viši Aleksa, Pejnović Maja, Džepina Vanja, Kanaloš Mi-loš – poligon.

Slede nastupi u Štutgartu, Kozarskoj Dubici i Titelu.

Kup Srbije u biciklizmu

Dve bronzeTakmičari Biciklističkog kluba

Spartak nastupili su proteklog viken-da na trci Kupa Srbije u Odžacima.

Među poletarkama (vozile 3,9 km) treća je bila Nikolina Perčić dok je treći kod mlađih poletaraca (3,9 km) treći bio Marko Tikvic-ki. Poletarci su vozili 7,8 km, a Ste-fan Jasić je bio deveti. Kadet Mi-hajlo Bolić bio je peti u trci na 55 km.

Sledi nastup u Kraljevu, takođe za Kup Srbije.

Prvenstvo Srbije u atletici

Drugo mesto za Tamaša

Tamaš Čorba, atletičar Sparta-ka, osvojio je drugo mesto na Prven-stvu Srbije za pionire.

Tamaš je nastupio u disciplini ba-canje kladiva, a za srebrnu meda-lju mu je bio dovoljan hitac od 37,80 metara, inače, to je i njegov novi lič-ni rekord.

sport28 Broj 1187. jun 2019.

NOVE

Rečenica iz naslova možda i naj-bolje opisuje junaka naše sportske priče, subotičkog fudbalskog tre-nera Tomislava Sivića koji, po-sle dve godine pauze, ponovo radi ono što najbolje ume, i to u zemlji u kojoj se najviše i dokazao u po-slednjoj deceniji – novi je trener Pakša iz Mađarske

– Siguran sam da bih u životu bolje prošao da sam mogao da se prilagodim vremenu u kojem ži-vimo. No, vaspitan sam drugači-je, a sada mi je, u ovim godinama, teško da se prilagođavam. Ne bih, ipak, ništa menjao, jer sam ostva-rio satisfakciju, profesionalno sam se ostvario. Kada pogledam iz čega sam krenuo i do čega sam stigao, onda je to naučna fanta-stika. Nisam prepotentan, ali sam po ostvarenim rezultatima sigur-no najbolji fudbalski trener, ro-đeni Subotičanin – iskreno govo-ri Sivić.

Specifičan od početka

A da je Tomislav Sivić speci-fičan u svakom pogledu govori i osvrt na početak njegove fudbal-ske karijere. Kao najbolji kadet na Prvenstvu Srbije dobio je poziv da bude deo Crvene zvezde, gde je i proveo mlađe kategorije. Tada je naučio važnu lekciju, koju rado koristi na svojim učenicima.

– Gojko Zec je bio trener prvog tima Crvene zvezde i zvao je mene, kao jednog od boljih u omladinskoj ekipi, da idem sa njima na uta-kmice. I tri puta me je zagrevao po 85 minu-ta, ali da me nije uveo u igru. Poludeo sam kada me ni treći put nije uveo, pitao sam ga šta je problem, a on mi je odgovorio da je hteo da mi vidi karakter, kako to podnosim. Tada mi to nije bilo drago, ni-sam razumeo takav po-tez, ali sam i ja takve metode kasnije koristio u svojem radu.

Kao kadet Zvezde bio je u sastavu selekci-je Jugoslavije koja je osvojila deve-to mesto na Svetskom prvenstvu, a kako u Beogradu nije bilo pravo šanse, usledio je povratak na sever Bačke. Povratak u Suboticu doneo je i debi u Spartaku, na Maksimi-ru. Golubovi su, sa igračem manje od 30. minuta, igrali nerešeno, 1:1, protiv moćnog Dinama, pred pu-nim tribinama.

– Na poluvremenu je pokoj-ni Čava Dimitrijević imao zdrav-stvenih problema, i trener Kustu-dić se dvoumio koga da ubaci. Aca Obradović, koji je tada bio savet-nik, rekao je „ubaci maloga, taj se ne boji”. Odigrao sam jako dobro poluvreme, Kuntić je, sećam se, bio igrač utakmice, a ja sam do-bio istu ocenu kao i on.

Iako se očekivalo da će dobre igre obezbediti veću minutažu, to

se, ipak, nije desilo.– Subotičani, na žalost, nika-

da nisu bili u prednosti u odno-su na igrače koji dođu iz drugih sredina. Otišao sam zato u AIK iz Bačke Topole, u Drugu ligu. Po-sle odlične sezone usledio je pre-lazak u Francusku, u Treću ligu, a nakon dve godine stigao je po-ziv iz Liona. Otišao sam na pro-bu, na prvom treningu sam se od-lično pokazao, a na drugom zara-dio težu povredu. Posle šestome-sečnog oporavka upisao sam tre-nersku školu i tada kreće novo po-glavlje u životu.

Palić, Island, Farska Ostrva

Trenerski zanat pekao je u pri-vatnoj fudbalskoj školi na Paliću.

– Privatna škola kod Arsića na Paliću je bilo nešto najbolje što se desilo fudbalskoj Subotici. Iz te škole su izašli mnogi dobri tre-ner, Sredojević, Đuran, Dušanić... Prava trenerska karijera kreće od Islanda i Farskih Ostrva, gde sam još uvek bio i igrač i trener.

Iako se, pogotovo tada, na Far-ska Ostrva gledalo sa podsmehom, ispostaviće se da je to bio jedan od prelomnih momenata u karijeri.

– Imao sam već tada druga-čija shvatanja i poglede na fud-bal, na vreme sam prihvatio da teško da sa svojim karakterom mogu da funkcionišem u našoj ze-

mlji. Uz moju ličnost ne ide ni da budem pomoćnik, da budem dru-gi, pa sam izabrao i drugačiji put. Naša reprezentacija je bila u kvalifikacionoj grupi sa Farskim Ostrvima, i tu sam upoznao ljude iz Fudbalskog saveza Jugoslavije na čelu sa Miljanom Miljanićem. On je prepoznao „trenersku žicu” i pozvao me.

U međuvremenu je Sivić prepo-rodio fudbal Farskih Ostrva, vodio je i B36 iz Toršavna, do prve titule posle 35 godina. Nakon što je, kako kaže, prevazišao taj nivo, usledio je povratak u matičnu državu, rad se selekcijom do 17 godina (igra-li su tada u njoj Sulejmani, Bo-sančić, Rajković, Jovetić...), te seniorski timovi Smedereva, Vož-dovca, pa i Spartaka gde je u neko-liko navrata „gasio požare”, ali bez

prave ukazane šanse. – Poštujem ljude koji vode

Spartak i ne znam šta bi bilo sa ovim klubom da nema njihovog ulaganja, ali što se sporta i struke tiče, imamo drugačije mišljenje.

Fudbalska bajka u Mađarskoj

Sivić nije „prolazio” u Srbiji, ali jeste u komšiliku. Postao je je-dan od heroja mađarskog fudbala,

prvo Kečkemeta.– Uporni predstavnici Kečke-

meta, tada drugoligaša, su me konstantno zvali. Otišao sam da pogledam jednu utakmicu, kva-litet je bio siromašan. Međutim, ambijent mi se svideo, a pre svega plan da se uđe u Prvu ligu, za pro-lavu 100 godina postojanja kluba. Uz mene je iz Spartaka kao igrač stigao Vladan Savić koji je po-stao moj „zaštitni znak”. I na kra-ju smo bili prvi, nakon četrnaest vezanih pobeda, između ostalog i protiv Ferencvaroša koji je zbog problema sa licenciranjem tada prebačen u Drugu ligu.

Apetiti gazda u Kečkemetu su porasli, angažovani su „stručnja-ci”, a Sivić preuzima srpsku repre-zentaciju 92. godišta koja se kvali-fikovala na Prvenstvo Evrope. No,

kako je Kečkemet posle deset kola u Prvoj ligi bio zadnji na tabeli sa samo tri boda, usledio je poziv.

– „Posipali su se pepelom”, pri-znali greške. Sezonu smo završi-li tako da smo opstali u Prvoj ligi, ali smo i osvojili Kup Mađarske, pobedivši Videoton, tada prva-ka države. To je bio zaista veliki rezultat.

Obožavan od strane navijača u Kečkemetu, Sivić se brzo izborio za taj status i u jednom od nared-nih klubova, Dišđeru iz Miškolca, i

to isključivo radom i rezulta-tima. Odigrali su dva finala u jednoj godini.

– U finalu Liga kupa smo dobili Videoton sa 2:1... I tu počinju moji problemi. Vi-deoton jeste bio igrački bo-lji, ali smo uspeli da im damo dva gola u prvih deset minu-ta. Smanjili su, i u finišu uta-kmice su nas prosto ugurali u peterac, gol je visio u vaz-duhu. Skinuo sam sako i po-čeo da mašem njime, nešto sam morao da uradim, sko-čili su svi sa klupe Videoto-na na mene, došlo je do op-šte tuče, sudija je u među-vremenu svirao kraj, a Liga kup je bio naš. Zamerio sam

se tada sa ljudima iz Fudbalskog saveza Mađarske, suspendovali su me pred finale Kupa, gde smo poraženi na penale. Plasirali smo se u Evropu, i bili u tri kruga kva-lifikacija za Ligu Evrope, što tada nije uspelo ni Ferencvarošu ni Vi-deotonu. Izbacili smo Birikharu sa Malte, potom Liteks iz Love-ča sa trenerom Balakovim, a tek je tada moćni Krasnodar bio bo-lji. Ubrzo se ponovila priča iz Keč-kemeta, gazde su mislile da znaju bolje, i došlo je do razlaza.

Glineni golub

Mnogi su želeli selektorsku po-ziciju „zlatnih orlića”, Svetskih pr-vaka sa Novog Zelenda, a ponu-da je stigla pred Sivića. Tomi-slav Karadžić, „alfa i omega”

Fudbalskog saveza Srbije, prepo-znao je Sivića kao osobu koja je za-služila takav zadatak.

– Bio sam zahvalan na ukaza-nom poverenju, ali sam znao da će to biti težak zadatak. Dobio sam pr-vake sveta, momke sa milionskim ugovorima, ali niko od njih nije imao minutažu. Od toga nije moglo da bude teže, bio sam kao glineni golub. Izgubili smo jednu utakmi-cu, kvalifikovali smo se na Prven-stvo Evrope, ali je usledio medij-ski masakr. Video sam šta se spre-ma i prekinuli smo saradnju. Odla-zim posle u Mezkevežd, i to je bila greška. Nije to bio klub za mene, ve-štačka tvorevina, ali nije bilo ni sre-će. Doveo sam pet igrača po mojoj želji, u mesec dana po dolasku svih pet se povredilo, i naravno, pred-ložio sam da je lakše da promene mene, nego dvadeset igrača.

Od tada, od 30. maja 2017. go-dine, do pre nekoliko dana Sivić je bio bez posla.

– Uz uspehe stižu i neprijatelji, biti trener ne znači voditi „večernju reviju želja”, pogotov uz moj ka-rakter. No, život je čudo, kontakti-rali su me ljudi iz Pakša, ekipe koju sam vodio pre Diošđera i spasao ih od ispadanja. Dogovorili smo se za tri minuta, i 24. juna počinjemo pripreme. Opet je to jedna specifič-na sredina, imaju samo igrače iz Mađarske. Jedva čekam da počne-mo, željan sam rada i gladan uspe-ha kao i prvog dana.

Svuda pođi, kući dođi?

Priča o fudbalu u Subotici ne može biti zaključena bez Spartaka.

– Kao rođeni Subotičanin si-gurno nisam dobio pravu šan-su u Spartaku. Ostaje pitanje „šta bi bilo, kad bi bilo”, da se posta-ve ambicije, realizuje na primer trogodišnji ugovor... Voleo bih i da vodim neki od većih klubova u okruženju, ili reprezentaciju, možda klub koji igra Ligu šampi-ona ili Ligu Evrope. Torta je već napravljena, ima i šlaga, to bi bila ona jagoda na vrhu.

Sportska i trenerska priča Tomislava Sivića bi, u najmanju ruku, mogla da stane u jedan roman

Put kojim se ređe ide

NOVE sport 29Broj 1187. jun 2019.

Ženski fudbalski klub Spartak zaključio je sezonu na najbolji mogući način – duplom krunom. Nakon osvojene titule u Super ligi, Golubice su u nedelju, u su-botu, u finalnom meču Kupa Sr-bije sa 3:1 (1:1) savladale Crvenu zvezdu i tako dodale novi trofej u svojoj bogatoj kolekciji.

Iako već pri kraju snaga na koncu sezone Golubice su odi-grale još jedan dobar meč, od pr-vog do poslednjeg minuta. Posle uvodnih petnaestak minuta po-čele su da se ređaju prilike Spar-taka. Probale su Tijana Matić i Rosa da Kosta, ali bez uspeha.

Konačno, sve je bilo lakše posle sjajnog poteza Tijane Filipović, jedne od ključnih igračica u po-bedničkom timu. Upravo je ona načela Zvezdu i najavila pobedu. No, trebalo je do nje i doći.

Nakon još nekoliko propušte-nih prilika stigla je i kazna, i to u vidu penala za crveno-bele. Lop-tu je na belu tačku namestila Sa-vanovićeva i u 43. minutu bilo je nerešeno.

Obe ekipe su se nadale da u drugom delu meča mogu do po-bede. I, u 51. minutu, Spartak konačno „lomi” rivala. Penal je skrivljen nad Rosom da Kosta,

a Violeta Slović si-gurno realizuje naj-strožu kaznu.

Posle niza prili-ka koje je propusti-la Rosa da Kosta se konačno i upisu-je u listu strelaca, u 76. minutu, a bio je to gol koji je i defini-tivnu istupio napade gošći iz Beograda.

Spartak: Kostić, Vajda, Slović, Frajtović, Baka (Goja), Kričak, Rosa Da Kosta

(Tanasković), Filipović, Ok-jere, Pavlović, Matić.

Crvena zvezda: Cetinja, Mi-lić (Nikolovski), Miladinović (Aranđelović ), Trbojević, A. Savanović, Tenkov, Đorđević, Stojanović, Đukić, Malešević, S. Savanović (Burkert).

Pehar Violeti Slović, kapite-nu pobedničke ekipe, uručio je Momčilo Marić, komesar za ta-kmičenje, a nagradu za Zvezdu predao je Vlada Krstivojević, predsednik Komisije za ženski fudbal u Fudbalskom savezu Srbi-je. Medaljama je finaliste darivao Bojan Vučković, koordinator za ženski fudbal u FSS-u, a plake-te službenim licima Sead Čorić, komesar Prve lige Srbije za žene.

Ženski fudbalski klub Spartak je titulom pobednika Kupa Srbije za-ključio sezonu kako se samo mo-glo poželeti. Titule, i u Super ligi i Kupu Srbije su osvojene na travna-tom terenu, a nakon meseci utro-šenog rada i znoja, kraj sezone je bio kakav se samo poželeti može. Deseta titula prvaka države i sed-ma osvajača Kupa obeležiće sezonu 2018/2019.

– U finalu je viđeno mnogo toga lepog i pozitivnog kao što sam i najavio jer su se sastale dve kva-litetne ekipe. Utakmica je bila di-namična, puna lepih akcija poteza i golova. Sve čestitke mojim igra-čicama i stručnom štabu Ponosan sam na njih i ovaj pehar je šlag na tortu. Prošli smo mnogo toga

u sezoni koja je iza nas, a i samo finale je došlo u nezgodnom tre-nutku, kada su devojke već umor-ne. Međutim smogli smo snage da organizujemo i odigramo kvali-tetno ovu utakmicu i osvojimo du-plu krunu – komentarisao je fina-le Kupa Boris Arsić, prvi trener Golubica.

Ponovo je Spartak sa kapiten-skom trakom do titule vodila Vio-leta Slović.

– Uspele da osvojimo duplu krunu, čestitke devojkama na sjaj-noj sezoni, a hvala svima koji su nam obezbedili sve potrebne uslo-ve da se nadigravamo na terenu. Igrati u Subotici je poseban osećaj, a ovo će sigurno biti utakmica koja nam ostaje u sećanje.

Jedna od ključnih prvotimki Spartaka je sigurno Tijana Fili-pović. Konstantno je bila čuvana od strane dve igračice crveno-belog tima, ali ni to nije pomoglo.

– Mislim da je i publika na Gradskom stadionu, ali i pred TV ekranima mogla da uživa, a za to su bile potrebne dve odlične ekipe koje se nadigravaju. Bile smo bolje na terenu i veća želja za pobedom je presudila. Svaki dogovor i svla-čionice smo ispoštovale, a poneka greška koja se potkrala mora da se desi. Verujem da je drugi gol koji

je postigla Violeta Slović prelomio utakmicu, mada je bitan i taj moj kojim smo došle do vođstva. Če-stitke i Zvezdi na dobroj igri. Od-lično smo odigrale i one i mi i na najlepši način promovisale ženski fudbal – kaže Tijana Filipović.

Meč iz Subotice bio je preno-šen na „Areni”, bila je to retka pri-lika da se uživo gleda domaći žen-ski fudbal. Promocija ovog sporta je uspela, potvrđuje to i Predrag Grozdanović, selektor „A” repre-zentacije koji je sa tribine Gradskog stadiona pratio derbi za Kup titulu.

– Pravo finale, gde je Spar-tak bolji za toliko koliko je i po-bedio. Crvena zvezda se prika-zala u odličnom svetlu. Ovo je bila izuzetna promocija ženskog fudbala i potvrda da ima buduć-nost ovaj sport. Verujem da će biti još mnogo bolje. Treba Sr-biji još ovakvih utakmica, ova-kvih organizacija. Sve pohvale Spartaku na izuzetnoj organiza-ciji, ali i obema ekipama na fer i korektnoj igri jer je ovde stvarno pobedio fudbal – konstatovao je Grozdanović.

U Subotici održano finale Kupa Srbije u fudbalu za žene

Spartaku dupla kruna

Sedma titula pobednika Kupa završila u vitrinama ŽFK Spartak

Sezona kakva se poželeti može

Trofej i za podmladak

Bilo je na Gradskom stadionu razloga za apla-uze i u poluvremenu. Na-ime, tada je Ilija Vuka-nović, komesar Razvoj-ne lige, uručio trofej za prvo mesto kadetskoj eki-pi Spartaka koja je i osvo-jila prvo mesto u ovom takmičenju. Trofej je pri-mila Natalija Obrado-vić, kapiten kadetkinja Spartaka. Mlada ekipa ŽFK Spartak takođe imala razloga za slavlje

Tijana Filipović postiže vodeći gol za Spartak

Navikle na tituleDevojkama je na terenu čestitao i Nemanja Simović, član

Gradskog veća Subotice zadužen za sport i omladinu.– Ženski fudbalski klub nas je navikao na trofeje. Već punu de-

ceniju Spartak je neprikosnoven. Osvojena je ove sezone deseta ti-tula, deveta za redom, a sada je podignut i trofej kupa. Uspele su Golubice još jednom na najlepši način da budu promoteri našeg grada. Iskrene čestitke na učinjenom, kompletnom kolektivu, po-sebno stručnom štabu i devojkama i veliko hvala jer su one zaista ponos Subotice – poručio je Simović.

NOVEsport30 Broj 1187. jun 2019.

Pred početak priprema za novu sezonu u Fudbalskom klubu Spar-tak Ždrepčeva krv rade na osveža-vanju kadrova, ali i na ostvariva-nju novih saradnji.

Tako je u utorak, 4. juna, pred-stavljen novi glavni trener Omla-dinske škole Nebojša Vučković koji u Suboticu stiže nakon anga-žmana u Holandiji.

– Podizanje kvaliteta rada u Omladinskoj školi će biti jedan od naših prioriteta. Upravo je ovo jedan od koraka u tom pravcu. Radi se o stručnjaku koji je godi-nama radio u inostranstvu, i nje-govo znanje i iskustvo će pomoći našoj školi da napreduje još brže, a krajnji je cilj da što više dece iz našeg pogona konkuriše za prvi tim – istakao je Nikola Simović, predsednik FK Spartak ŽK.

Vučković je fudbalsku karije-ru gradio u Rijeci u Hrvatskoj, po-tom odlazi u inostranstvo i 11 go-dina provodi u PSV-u. Vodio je tim amatera, ženski tim, radio kao menadžer mlađih kategorija, bio u stručnom štabu PSV-a, a poseduje pro licencu.

– Pre mog dolaska imali smo dosta razgovora i napravili smo analizu stanja u Omladinskoj ško-li i klubu. Postojeće stanje je vrlo zadovoljavajuće, radi se o jednoj zdravoj sredini u kojoj postoje oz-biljne postavke profesionalnog rada. Promene će biti u načinu pristupa radu, posvećenosti rada. Više će se komunicirati sa struč-nim štabom o pripremi treninga, izvršenju treninga i prenošenju te materije prema deci.

Direktor Omladinske škole Ivica Francišković pozdravlja ostvarenu saradnju.

– Zaključili smo da nam tre-ba nešto novo, što će biti još je-dan iskorak u podizanju nivoa rada Omladinske škole. Bio je dis-balans u prelasku igrača iz omla-dine u prvi tim, i rešićemo to mo-dernijim koncept treninga.

Istog dana je i ozvaničena sa-radnja FK Spartak ŽK i Srednje medicinske škole, a uvogor o po-slovno-tehničkoj saranji potpisa-li su Nikola Simović, predsed-nik FK Spartak ŽK i Miomir Jo-vanić Žaki, zamenik direktora Srednjemedicinske škole.

Kako je istakao Jovanić Žaki, saradnja će biti korisna za obe strane.

– Na ovaj način proširujemo saradnju da deca iz naše škole na smerovima fizioterapije i maseri imaju dodatne vežbe. To će za njih bidi dodatni izazov, jer će sada raditi sa konkretnim povredama i zahtevima, što ih i čeka u prak-si – ističe zamenik direktora Sred-nje medicinske škole, a predsed-nik Spartaka nastavlja:

– Sigurno je da će ova sarad-nja pomoći u oporavku igra-ča gde će đaci iz Medicinske ško-le imati priliku da rade sa pravim sportistima da ih izleče i saniraju povrede, ali i da pomognu se po-vrede izbegnu.

Pre desetak dana ostvarena je saradnja sa Fakultetom za sport i fizičko vaspitanje Univerziteta u Novom Sadu. Ugovor o sarad-nji u ime Fakulteta za sport i fi-zičku vaspitanje potpisao je prof. Marko Stojanović, a u ime FK

Spartak ŽK novi predsednik Ni-kola Simović.

– Kao klub želimo da idemo u korak sa Evropom i siguran sam de će ova saradnja i resursi koje ovaj Fakultet poseduje da nam pomogne u tom cilju. Ovo je je-dan od koraka koji će nam pomo-ći da ispunimo naše ciljeve. Biće-mo u prilici da sarađujemo sa vr-hunskim stručnjacima, verovatno i najboljima u Srbiji u ovoj oblasti koji će pomoći našoj omladisnkoj školi, ali i prvom timu. Sa druge strane, studenti će imati priliku da rade sa profesionalnim sporti-stima – kazao je Simović.

Profesor Marko Stojanović je istakao da je ovo važan dan za nji-hov Fakultet:

– Ove saradnja je izuzetno važ-na za Fakultet jer mi moramo da imamo direktni upliv i uticaj na praksu. Bez toga je upitno i samo naše postojanje. Možemo da skra-timo put fudbalskom klubu i da uvek bude u žiži novih trendova u oblasti sporta. Pokazalo se da onaj ko prati nove trendove i ima kvalitetnije stručnjake da on pra-vi razliku. Mi smo već radili sa prvim timom, ali to nije najvaž-nije, mislim da je najbitniji rad sa Omladinskom školom jer to pra-vi razliku.

Osveženje u radu Fudbalskog kluba Spartak Ždrepčeva krv

Vučkoviću mlađe kategorije

Ivica Francišković, Nikola Simović i Milan Vučković

Predrag Rogan više neće sedeti na klupi FK Spartak ŽK

Prekid saradnjeIako je bilo najavljeno da će

Predrag Rogan povesti prvo-timce Spartak Ždrepčeve krvi u pripreme u ponedeljak, 10. juna, to se neće desiti. Trener koji je sa Spartakom završio se-zonu dao je ostavku na mesto šefa struke na severu Bačke.

Kako se moglo nezvanič-no saznati, nova Roganova adresa bi mogla da bude u kruševačkom Napretku, dok do zaključenja ovog izdanja „Novih Subotičkih novina” nije bilo pouzdanih informa-cija ko će na klupu Spartaka i da li će pripreme početi u po-nedeljak, u 17 sati, prema ra-nijim najavama.

Srpska fudbalska liga, grupa „Vojvodina”

Poraz sa podmlađenim timomFudbaleri Bač-

ke1901 oprostili su se od domaće publi-ke porazom. U pret-poslednjem kolu Srpske lige, gru-pa „Vojvodina”, po-slednjim u Subotici, poraženi su od Žele-zničara sa 0:2 (0:1). Crveno-beli su se predstavili sa zna-čajno izmenjenim sastavom, a ostaje samo šteta što re-zultat nije realniji.

Bačka je imala bolje šanse na po-četku meča, a naj-bolje je imao Orčić u 4. i 14. minutu. Ostaje upamćena i dobra prilika Luki-ća desetak minuta kasnije. Gosti su pripretili tek u finišu prvog poluvre-mena, a do gola su stigli u momentima kada se čekao kraj prvog poluvre-mena, u 45. minutu kontru efektno zaključuje Radisavljević.

Još mlađi tim Bačke igrao je u drugom delu meča, nastupili su Šuš-njar (2003. godište), kao i Nenadović (2001. godište). Golova nije bilo, iako je Bačka bila ofanzivnija. I opet se mreža tresla na kraju, u su-dijskoj nadoknadi novu kontru realizuje Radisavljević.

Bačka 1901: Jović, Kiš, Masalušić, Bjedov, Višnjić, Lazić, Lu-kić (Nenadović), Dobresko (Nenezić), Spremo (Šušnjar), Gli-šović, Orčić. Trener: Savo Pavićević.

Željezničar: Katanić, Božović, Tripković, Aničić, Tanasković, Petrović, Radisavljević, Mandić, Šobat, Kovačević, Pavlović, Runjajić (Ambruš). Trener: Nebojša Petrović.

U narednom kolu Bačka 1901 gostuje Radničkom u Zrenjaninu.

Duel Lukića (levo) i Mandića

Vojvođanska fudbalska liga, grupa „Sever”

Kolo do krajaU pretposlednjem kolu Vojvođanske fudbalske lige, grupa

„Sever”, Tavankut je gostovao u Crvenki gde je domaća ekipa za-beležila pobedu od 2:1 (0:0). Nakon prvog dela bez golova, na-stavak utakmice doneo je odluku o pobedniku.

U narednom, 30. kolu, Tavankut u nedelju, 9. juna, od 17 sati dočekuje Slogu iz Čonoplje.

Liga Srbije za mlađe kategorije

Kadeti ispod crteOkonačno je takmičenje u Ligi Srbije za

mlađe kategorije, a ostaje gorak ukus u Spar-tak Ždrepčevoj krvi. U finišu sezona kadeti su ostali „ispod crte”, ispadaju iz domaće elite, a čini se da je presudan bio poraz od Voždovca u pretposlednjem kolu u Subotici.

Poslednje kolo nije donelo iznenađenje, Par-tizan je u Beogradu savladao Spartak sa 3:0 i poslao Subotičane u niži rang.

Spartak ŽK: Tojzan, Ćakić (od 63. min Rac), Miodragović, Stojanović, Mijić, Jančić, Goruždić, Đurasović (od 46. min Arsović), Stanisavljević (od 60. min Ma-lenčić), Popović (od 55. min Radosavlje-vić), Kilibarda (od 46. min Andrić).

I u konkurenciji omladinaca Partizan je bio bolji od Spartaka, zabeleženaje pobeda od 5:3, ali to nije ugrozilo status Golubova koji su sezo-nu zaključili na devetom mestu.

Spartak ŽK: Dubljanić, Budimir (od 82. min Kostić), Lazić (od 64. min Jokić), Kaurin, Vidović, Plazinić (od 78. min Preradov), Božović (od 78. min Kujun-džić), Simić, Stojanović, Žiža, Molnar.

Konjičke kasačke trke

U Italiji i SomboruNakon Mađarske, Austrije, Francuske i Švedske, konjari iz

Subotice trkaju se i u Italiji, zahvaljujući, pre svega, dobroj sa-radnji sa kolegama iz Slovenije.

Tako se u Italiji nalazi kobila Zana, stara četiri godine, od febraura ove godine nastupa za predstavnika iz Srbije, Iliju Aradskog iz Subotice.

Na hipodromu u Trstu 4. juna plasirala se na treće mesto i zabeležila vremenski rezultat 1:15,3 na distanci od 1.660m, autostart.

U proteklih sedam startova zabeležila je jednu pobedu i tri plasmana sa vozačem Paolom Scamardelom. Trenutno naj-bolji vremenski rezultat ima 1:15,1 na 1.640m postignut u no-vembru prošle godine na hipodromu u Rimu.

U nedelju, 9. juna, Konjički klub Vojvođanin iz Sombora biće domaćin kasačkih trka. Program trka čine deset trka u kojima je učešće najavilo 98 grla iz sedamnaest konjičkih klubova.

Trka dana je „brza” partija posvećena osvajanju pehara grada Sombora. Prijavljeno je sedam učesnika, tri grla domaćeg odgo-ja i četiri grla oždrebljena u inostranstvu. Grlo Lejla S.P. ulazi u trku kao pobednica trke „Državno prvenstvo za grla od 5.godina” održane dve nedelje ranije u Beogradu, a Isaac Newton A.T. kao pobednik „brze” partije održane u Subotici 19. maja.

U okviru trkačkog dana održaće se memorijalna trka posve-ćena Zvonku Mašiću. Program takmičenja počinje u 14:30 časo-va sa trkama namenjenim za francuske kobile.

NOVE sport 31Broj 1187. jun 2019.

Područna fudbalska liga, 29. kolo

Proleter (Nj) – Jadran 4:2

Proleter: S. Matković, Bakić, Dan. Curnović, (D. Bukvić), To-šić, Đekanović, (Borojević), Sto-jilović, G. Grbić (1), Dav. Curno-vić, Demonjić (2), Davidović (1), L. Grbić, (Petković).

Jadran: Strahinja, Mirano-vić, (S. Olah), Brezovac, Čeke, Stojanović, D. Malecki, Jova-nović, G. Olah (2), V. Ilić, (Ba-lać), Vorotnjak, Matijašević, (Ni. Mudrinski).

Sloga – Senta 2:3

Sloga: J. Radić, Martinović, Maluckov, (Farago) (2), Banov, Višnjić, Ma. Mijić, Đorić, Savić, Bu-dovalčev, Đurđević, Živanović.

Senta: Tomašev, Dimić, Pavlov, Bajtai, (Zeković), Đeri, Đuza, (Piri), Božić, Vuletić, Ma-tić (1), Korać (2), Lovre.

Vojvodina – Sutjeska 5:3

Vojvodina: Milovanov, D. Kudrić, Bilbija, Radulović, Jan-ković, N. Kudrić (2), Vejin, (Er-deljan), Popović, Pelengić, (No-vaković) (1), Jušković (1), V. Mi-hajlović (1), (M. Mihajlović).

Sutjeska: I. Bajić, Z. Bajić (1), M. Bajić, (Delić), Drinčić, Ni-kitović, (Pejić), Jakić, Lopušina, Berklović, Vrekić, (Žugić), Peko-vić, Vuković (2).

Panonija IM Topola – Napredak 3:2

Panonija IMT: Živko, Vi-slavski, Paprić, Tokodi, Đuri-ca, Cvetićanin, Rahić (2), Bar-na, Vlahović, (Deak), Banjeglav (1), (N. Begović), Kandić, (R. Begović).

Napredak: Bagaš, Naumov, Miladinov (1), (Ilić), Svilar, Joj-kić, (Obrenić), Kozomora, Stan-čić (1), Golub, Ćirić, Radojković, Neda, (Limanović).

Njegoš – Iskra 3:4

Njegoš: Radoman, Nikić (1ag), Maravić, (Varga), Paviće-vić, (Mendler), Major (1), Kustu-dić, N. Kosović, Bojović, (Vince), Miljenović (1), Pejović, Mrvalje-vić (1).

Iskra: Kalinić, Durutović, (Gubaš), Stalević, Jurčuk, (Ma-njik), Đaković, Rodić, Pješevac, Malacko, Ivan, Gagović (3), Šan-ta, (Vajagić).

Đurđin – Radnički 1905 1:3

Đurđin: Jokić, Vidaković, (Stojanović), Peić T, (T. Stantić), A. Bilbija, N. Šomođi, Jeknić, Matković, Panić (1), Mihailović, N. Stantić, Majlat, (Savanović).

Radnički 1905: S. Ivaniše-vić, T. Ivanišević, Lebović, Keke-zović, (Ml. Marinković), Mi. Ma-rinković, Lazić, Lukić, D. Babić (1), S. Babić, Matić, (Marović), Janjić (2).

Vinogradar – Proleter (RS) 3:2

Vinogradar: Žužo, Gavrić, Kolundžić, Kujundžić, Bačić, Ka-posta, Mirkonj, Borenović (1), Ćuk (2), Abadžić, (Pataki), S. Engi, (Miković).

Proleter: Janković, Ogrizo-vić, Bajčić, Eri, Sivčević, (Savić), Gajin, (Nešković), Popržen, (A. Jovanović), Maćiženski (1), Gru-jić, Veličković, Novićević (1).

Preporod – Obilić 2:6

Preporod: Prole, Kokić, Ter-zija, P. Grbić, N. Grbić, (Taši), Todorović, Šipovac (1), N. Ždrnja (1), Kopanja, (Bojanović), Petri-čević, Srednik, (Medić).

Obilić: N. Stijović, Tornjan-ski, (Živkov), Terzin, Ostrogo-nac, Barjaktarović (1), S. Vuko-vić, (Sarapa), Jevtić, Đukić (3), Romić (2), Lazić, T. Dabevski, (Elezović).

U Apatinu je prote-klog vikenda održan je-dan od najjačih fudbal-skih turnira u regionu posvećenih mlađim ka-tegorijama. Čast subo-tičkog fudbala branilo je više ekipa, a ostva-reni su visoki plasma-nu u više kategorija.

Zlatne medalje zavr-šile su kod dečaka Are-ne, godište 2008. Oni su do prvog mesta sti-gli bez poraza u grupi. U četvrtfinalu su sa-vladali Školu fudbala Petrika iz Novog Sada sa 4:0, u polufinalu su, nakon izvođenja penala savladali TSC iz Bačke Topo-le sa 2:0, da bi u meču za ti-tulu bili bolji od Novog Sada sa 4:1.

FK Arena: Mateja Bav-čević, Mihajlo Milinko-vić, Bugarčić Miloš, An-drija Šarčević, Lazar Vu-jović, Andrej Srdić, No-vak Rakić, Nikola Rakić, Ognjen Mesaroš, Aleks Makai, Radovan Ristić, Vanja Temunović, Novak Carek. Trener: Dragomir Marinković.

Drugo mesto osvojila je eki-pa FK Subotica, u konkurenci-ji igrača 2011. godišta. Nakon prolaska grupe, sa 2:0 savla-dali su Lider u četvrtfinalu, u polufinalu su, nakon penala, sa 2:1 savladali TSC iz Bačke Topole, da bi u finalu sa 0:6 bili poraženi od Partizana.

FK Subotica: Vidak Gvoz-denović, Damjan Radulo-vić, Rade Vučković, Oliver Jurešić, Marko Šever, Saša Sedlić, Vukan Jovanović, Nikša Đurković, Milutin Bojić, Dmitar Bojić, Mak-sim Markuš, Maksim Fa-zekaš, Ognjen Vojinović. Trener: Bojan Ušumović.

U istoj generaciji Spartak je osvojio treće mesto. I oni su bili uspešni u grupnoj fazi, pa su u četvrtfinalu posle pe-nala sa 3:1 savladali Šid, dok su u polufinalu poraženi od Partizana sa 1:4. U meču za treće mesto bili su, nakon pe-nala, bolji od TSC-a sa 3:1.

FK Spartak: Jakov Ne-nadov, Danilo Belančić, Aljoša Mesaroš, Vojin Bursać, Filip Vojnić Ze-lić, Jakov Medak, Velj-ko Kučera, Filip Nikolić, Ivan Marjanov, Vuk Davi-dović. Trener: Žika Savin.

Treće mesto osvojila je i selekcija Arene sa dečacima 2009. godišta. U borbi za fi-nale poraženi su od Partizana sa 1:4, dok su u meču za bronz sa 4:0 bili bolji od Apatina.

FK Arena: Milin Baj-ić, Vanja Trkulja, Denis

Borojević, Božo Došen, Nemanja Milošević, Boris Stantić, Vladan Vukov,

Hana Smidt, Dragan Mi-trić, Jovan Kojić. Trener: Dragomir Marinković.

Lepi rezultati subotičkih fudbalskih klubova na turniru u Apatinu

zlato areni, Subotici srebro, bronza Spartaku

Održan trinaesti Palićki ultramaraton

Novi rekordiTrinaesti Palićki ulatramaraton održan je proteklog vikenda

na Paliću, a održane su posećene trke na 50 i 100 km, kao i trka na 24 časa, istvoremeno i kao Prvenstvo Srbije i Prvenstvo Ma-đarske. Manifestaciju je organizovao Ultramaratonski klub Pali-go Palus, uz podršku Atletskog saveza Srbije.

U jakoj konkurenciji među takmičarima iz jedanaest zamalja, pobede su zabeležili Katarina Pohlod i Nikša Papić (50 km), Zorica Vukov i Uglješa Nikolić (6 sati), Dragana Tabako-vić i Dejan Mijatović (12 sati), Erika Kišhazin Žombori i Saša Gacik (24 sata). U štafetnim trkama slavile suekipe ul-tRAn Senta (6 sati) i Neuhvatljivi (12 sati).

U više trka postavljeni su i novi državni rekordi, Valenti-na Nejković je za 24 sata pretrčala 197,14 km, dok je Katari-na Pohlod postavila rekord u trci na 50 km koje je istrčala za 3:38,20 sati.

Selekcija FK Arena 2008. godište

Selekcija FK Subotica 2011. godište

Selekcija FK Spartak 2011. godište

Selekcija FK Arena 2009. godište

NOVEgrad/reklame32 Broj 1187. jun 2019.

060/052-44-13

Na Međunarod-nom takmičenju „Arti-sti dell Arco“, prvi put održanom u Novom Sadu, Anja Mišković, učenica trećeg razre-da niže Muzičke škole u Subotici i petog ra-zreda OŠ „Vuk Karad-žić“ u Bajmoku, osvo-jila je prvo mesto sa 99,50 od mogućih 100 bodova.

Talentovana violinistkinja u klasi profesora Miloša Nikolića i do sada je osvojala prva mesta na takmičenjima, ali se priznanje iz Novog Sada izdvaja po tome što je Anja oduševila međunarodni žiri u žestokoj konkurenciji gu-dača iz cele Evrope.

- Čestitam svojoj učenici i jav-no na priznanju sa ovog takmiče-nja i zaista sam jako ponosan na nju jer je reč o velikom takmiče-nju. Međunarodni žiri se sasto-jao od članova iz Mađarske, Au-strije, Srbije i Slovenije. Oduše-vilo me je to što je bilo mnogo učesnika iz EU, iz Austrije, Švaj-carske, Belgije,. Slovenije, Ma-đarske, iz cele Srbije. U ozbilj-noj konkurenciji ponovo smo pokazali ozbiljan kvalitet i pono-vo smo među najboljima – kaže profesor violine Miloš Nikolić.

Prema njegovim rečima Anjin uspeh je dokaz da je zajedno sa svojim učenicima na dobrom putu i da njegov pedagoški rad daje izuzetne rezultate.

- I moji učenici i ja imamo ve-liki broj nagrada, i one nam više nisu cilj. Kao najtrofejniji pro-fesor u državi kada je u pita-nju odsek gudača, na takmiče-nja odlazimo da bi proverili svoje

kapacitete. I još uvek smo defini-tivno u vrhu. Anja je počela kod mene da svira violinu pre tri go-dine, do sada je učestvovala na četiri takmičenja i uvek je osvaja-la prve nagrade – ističe Nikolić.

Anjin profesor violine nije oče-kivao plasman bez premca, iako Anju i druge đake od početka pri-prema na najozbiljnije stvari.

- U konkurenciji su bila deca koju uče Rusi i Austrijanci, mada sam i sam bio učenik sjajnih pro-fesora. Mislio sam da je dobro da se pojavimo jer je to takmi-čenje jako teško i učestvuju deca izuzetnih profesora, ali me je Anjin rezultat demantovao i po-kazao da smo rame uz rame sa evropskom elitom gudača – isti-če Nikolić.

Anja je svirala Komarov-ski koncert A-dur i Rakovlje-vu „Šetnju“. Zbog toga što vred-no vežba svaki dan violinu sigur-no ima manjak vremena za igru

i opuštanje, ali oni koji se bave muzikom znaju da je to jedini pravi put. Osim toga, prema re-čima profesora Nikolića, muzi-ka kao najlepša nauka na svetu, onima koji je vole, nadoknađu-je sve.

- Anja je izuzetno vredno dete. Nagradu koju je osvojila ne može svako da dobije, već samo vredna

deca. Zahvaljujem se njenoj Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Bajmoku na izuzetnoj sarad-nji. Ona već zna čime će se baviti i drago mi je što će ostati u svetu muzike. Svakodnevno vežba tri sata dnevno, odlična je učenica i predviđam joj lepu buidućnost – zaključuje profesor Miloš Niko-lić. V. K. B.

Veliki uspeh učenice Muzičke škole

Violinistkinja anja mišković oduševila

međunarodni žiri