UVOD

Prostitucija je drustvena pojava koja se oznacava kao devijacija tipicna za zenski rod.U mnogostrukosti pojavnih oblika srece se kako u industrijski visoko razvijenim zemljama Zapada tako i u siromasnim zemljama u razvoju.Ali,iako sveprisutna prostitucija nije pojava koja predstavlja osobenu odliku doba u kome zivimo jer se u razlicitim oblicimajavljala u mnogim proslim vremenima.Prema prostituciji postoji nepodeljeno odbacujuci stav.Ovakav odnos vremenom se menjao krecuci se u okvirima male ili nikakve tolerancije,a prostitutke su,istovremeno,ostro etiketirane kao porocne i moralno problematicne zene.Dok je s jedne strane,izrazen moralisticki stav odbacivanja,najcesce pracen strogim zakonskim odredbama(sto podrazumeva kaznjavanje osoba koja je ukljucena u ovu delatnost),sa druge strane postoji u odredjenim sredinama relativno popustljiv odnos.Iza svakog konkretnog odnosa prema prostituciji stoje odredjeni razlozi na kojima se temelje delatnost i mere socijalne politike,a ishodiste najcesce pronalaze u proucavanjima svojstva(dimenzije,uzroka i posledica) prostitucije.Proucavanje prostitucije,prema tome ima za cilj ne samo utvrdjivanje raznolikosti i rasprostarnjenostiove pojave,i otkrivanja veza koje postoje izmedju nje i drugih drustvenih pojava,vec i uoblicavanje empirijske osnove na kojoj bi se mogla graditi jedna optimalna strategija socijalne politike.

1

POJAM PROSTITUCIJE

Prostitucija (lat. prostituo - javno izloziti ; prostitutio - blud,davanje tela za novac) je drustvena pojava koja se srece u mnogim drustvima,ali na njeno odredjenje presudni uticaj imaju drustveni uslovi i okolnosti u kojima se javlja.To dalje znaci da ona u odredjenoj drustvenoj - istorijskoj epohi ima odlike i znacenja osobena upravo za tu epohu.Ali, u svim,vekovima dovoljno je reci da je to >prodaja tela i ljubavne vestine radi pribavljanja materijalne koristi<.Prostitucija je pojava koja se ne moze odvojiti od pojave robe u razvoju ljudskog drustva,tako da je njena osnova pre svega ekonomskog karaktera.Tek kada je razvoj ljudskog drustva dosao do stepena robne proizvodnje i organizovane razmene roba(trzista),stekli su se uslovi da i ljudsko telo postane vrsta robe.Ovom procesu nesumljivo je pogodovala povezanost robne proizvodnje sa patrijahalnim oblicima porodicne i drustvene organizacije koja je zeni u okviru podele rada i vrednosti odredila podredjeno mesto.Kako je opet osnovna proizvodna snaga(uz zivotinje i primitivna orudja)bilo ljudsko telo,koje se moglo prodavati poput svih drugih roba,nije bilo tesko da se pojavi i trgovina seksualnoscu.

Najveci broj definicija prostitucije naglasava njenu drustvenu prirodu.Tako npr: "Prostitucija predstavlja odredjenu formu vanbracnog seksualnog odnosa koji se odlikuje time sto osobe koje se prostituisu manje ili vise bez izbora,neprekidno,javno I notorno,retko bez naplate a cesto u vidu zanata,pruzaju neodredjenom broju licaseksualne usluge ili omogucavaju druga seksualna zadovoljstva i nadrazaje,sto rezultira vremenom stvaranje odredjenog tipa".(Bloch 1912)."Prostitucija se odlikuje sa tri elementa:naplata,promiskuitet i emocionalna ravnodusnost,koji stoje u razlicitim odnosima".(Flexer, 1922)Razlikuju se heteroseksualna i homoseksualna prostitucija,sa varijantama s obzirom na pol i ulogu.Najcesce se javlja zenska heteronomna prostitucija.Prostitucija je znaci,ponasanje koje ne poznaje ljubavna osecanja niti blize poznanstvo vec je to po pravilu odnos sa bezimenim klijentom.

2

ISTORIJA PROSTITUCIJE

Dok je ocito nemoguce sigurno utvrditi kad se prostitucija kad pojavila prvi putu u ljudskom drustvu,gradja iz najstarijih drustvenih zajednica ukazuje da je postojala u najdrevnijim istorijskim vremenima.A problem nije toliko samo poreklo,vec,kako je na primer u Evropi,ako vec takvu hipotezu prihvatamo,doslo do prelaza iz obredne u obicnu prostituciju.

PROSTITUCIJA U STAROJ GRCKOJ

Da bismo shvatili grcku koncepciju prostitucije,moramo najpre ispitati njihove bracne institucije.Najvazniji zadatak koji je zena trebala da ispuni u braku je da radja svom suprugu decu.Ali to nije bila posledica seksualnih odnosa vezanih sa osecanjima ljubavi i neznosti,vec pre svega mucne bracne duznosti da se postigne drustveno pozeljan cilj:podizanje sinova i naslednika.Gotovo je bilo nemoguce pronaci primer slobodne grcke zene koja se udala iz ljubavi.Brak je bio put kojim se mogla osnovati porodica,obaviti imovinski prenosi,put kojim je muskarac kao gradjanin sredjivao svoj drustveni polozaj,ali sasvim sigurno nije bio namenjen ispunjenju seksualnih strasti ili pak izazivanju osecanja i prisnosti.Za to su Grci imali druge nacine.Kako se preljuba tretirala kao ozbiljan zlocin,i kako se smatralo da ona remeti drustvene odnose i steti porodici,javna kuca se smatrala nuznim sredstvom za sprecavanje brakoloma.Covek je odlazio radi seksualnih uzitaka konkubinama i kurtizanama s potpunim odobrenjem drustva.Solon,najveci atinski zakonodavac,osnovao je sistem drzavnih javnih kuca - dicteria,kojima su se nalazile zene koje su se nazivale dikterijade.One su u neku ruku bile javne sluzbenice,koje je kupovala drzava u ime puka kojem su sluzile.U toj ranoj fazi prostitucije,dikterijade su zauzimale nizak polozaj u drustvu,bile su lisene svojih gradjanskih prava,obucene u posebnu odecu,nisu mogle da biraju musterije i bile su na raspolaganju svima koji bi naisli.Uplacene dadzbine ma kako bile male,pripadale su drzavi,te su se upotrebljavale za tekuce izdatke.Nakon prvobitnih ogranicenja koje je ustanovio Solon sledi razdoblje slobode i smirenja.U drevnoj Atini na vrhuncu njene moci mogle su se izdvojiti cetiri kategorije zena koje su drustveno i pravno imale odobrenja da se upustaju u vanbracne seksualne veze.-Konkubine - One su bile ropkinje,vlasnistvo imucnih ljudi,a koristile su se i u seksualne i u kucne svrhe.Vlasnik ih je naravno,mogao prodati ili iznajmiti.-Dikterijade ili obicne javne zene.Njihovo podrucje bila je atinska luka Pirej,glavni trgovi,javne kuce,mada su i imale i vlastite prostorije za tu svrhu.Bile su prepoznatljive po posebnoj odeci i plavoj kosi.Zakonom im je bilo zabranjeno da se krecu danju,(kako ne bi izazvale javni nered),da izlaze iz zemlje,ili da neku musteriju odbiju.Mnoge od njih su se danju bavile drugim poslovima a nocu izlazile na trgove.

3

-Auletride - moderna kategorija prostitutke,ili devojka koja je na neki nacin vezana za zabavljanje i poklanja svoju naklonost da bi postigla unapredjenje u svojoj profesiji,ili pak za razne darove ili iz "ljubavi",mogla se naci medju muzicarkama,pevacicama i plesacicama klasicnog podzemlja.Nastup auletrida posle ili za vreme gozbe smatrao se nuznoscu,pa su se ugledni ljudi medjusobno nadmetali da za sebe osiguraju uslugu najistaknutijuh izvodjacica.-Hetere - Od takvih zena ozenjeni muskarac dobijao je ne samo seksualno zadovoljstvo vec i drugarstvo,zabavu i intelektualnu stimulaciju.Mnoge se medju njima isticu profinjenim obrazovanjem i duhovitoscu svojih odgovora,znale su kako treba omadjijati najistaknutije licnosti svoga vremena:vojskovodje,drzavnike,umetnike,filozofe,i kako sacuvati njihovu naklonost.One ilustruju postojanje mesavine prefinjenih intelektualnih i culnih uzitaka,kojima je vecina Grka tog vremena odavala pocast.U zivotu gotovo svake vazne licnosti koja se istakla u helenskoj istoriji moze se dokazati uticaj neke dobro poznate hetere.Njenu naklonost nisu mogli kupiti svi i svako.Ona bi je cuvala za ljubavnika po svom izboru koji joj je placao izdrzavanje dok je bio u milosti.Cim bi on otisao,neki drugi stupao bi na njegovo mesto.Za razliku od savremene prostitucije odnos kurtizane i njenog obozavaoca bese cesto vezan uz ljubav i prvrzenost.

Inzvaredno slobodan i ekpazivan seksualni zivot Grka izvirao je iz njihovih institucija braka i porodice.Ogranicenost na jednoj strani nadoknadjivana su na drugoj.Posledica je bilo silno, neobuzdano cvetanje seksualnosti,koje nikada kasnije nije vidjeno ni u Evropi ni drugde.

4

RIMSKA PROSTITUCIJA

Ako zelimo da shvatimo promene do kojih je dolazilo u seksualnom moralu i funkcionisanju prostitucije u antickom Rimu, potrebno je prvo da ispitamo status zene u razlicitim razdobljima.Bracni zakoni i polozaj zene u braku,bio je vrlo blizak Grckom.Brakovi su se sklapali bez ljubavi,sluzili su samo za produzetak loze, zena je sluzila samo za odrzavanje domacinstva i radjanje dece bez ikakvih prava.U okviru obicaja koji su pratili stupanje u brak(muz bi kupio zenu za simbolicnu nadoknadu,povorka koja koraca do mladozenjine kuce uz pesme i bestidne sale,nevesta koja je morala da probusi devicansku opnu na kamenoj statui boga plodnosti..itd)izrazito su nam naglasavali seksualni sadrzaj braka.Vremenom muskarcima je bilo lakse i ugodnije da provode zivot sa ljubavnicama nego da formiraju bracnu zajednicu sa svim obavezama i tegobama koje ona nosi.Takodje,vekovima kasnije menja se i zivot zena.Njene domacinske vrline vise nisu bile primarne,vise nije zavisila od muza i oca, vec po smti oca postajala je naslednik.Sad je mogla sebi da priusti zadovoljstvo kad i koliko je htela, kao zavrsetak potpunog preobrazaja nekadasnje smerne matrone, nova zena se vise ne usteze ni da se ukljuci u javne poslove.Sve je to uticalo na bujanje prostitucije.Sklonost Rimljana ka kupanju uslovila je gradjenje u velikom broju javnih kupatila.Pa tako terme postaju vrlo brzo najznacajnija mesta za okupljanje muskaraca u potrazi za raznovrsnim seksualnim pozudama.Postojala je i veza izmedju teatra i prostitucije.Vec u pretecama rimskog teatra (atelane,mime i pantomime),uspostavlja se sklonost ka eroticnom:prostitucija i javne kuce vec postaju deo njih.Uobicajne su teme koje se bave preljubom,homoseksualnoscu i rodoskrvnucem.Novinu predstavljaju zene,koje su na kraju predstave igrale skorogole.Takodje i muski su plesaci bili popularni,pa su i njih uzimale i zene i carevi za ljubavnike.Zanimljivo je da su u Rimu privatne kuce,arene i teatra gradjeni tako da su imali neku vrstu podruma(trema) koji su sluzili kao nesluzbene javne kuce - Fornices.Predvorja hramova su bila jos jedna stanica za okupljanje rimskih bludnica,kao i same ulice koje su mogle posluziti kako nije bilo ulicnog osvetljenja,noc je pruzala okrilje.Isto tako krcme i razna svratista nudile su usluge prostitutki.Putnik bi nakon vecere cesto posao u postelju sa devojkom koja ga je sluzila.Placalo se asama, veoma sitnim novcem,te su takve zene nazvane asellae.Ipak su javne kuce - lumpanare, bile polje delatnosti vecine prostitutki.One su mogle biti losije(prljave,male),luksuzne(opremljene raskosno),i javne kuce u kojima je vlasnik iznamljivao sobe prostitutkama.Rimske su se prostitutke delile na dve glavne kategorije: registrovane (meretrices) i neregistovane (postibula).

5

Registovane prostitutke(zene koje su htele tim zanatom da se bave)morale su da se upisu na listu prostututki,cak su I placale porez.Kad bi jedanput bile upisane,osudjene su citav zivot na taj zanat,i nikada nisu mogle da se izbrisu sa spiska(ni brak ni deca nisu mogla da pomognu).One su bile pracene od predstavnika vlasti - edila,koji se brinuo da sve bude po propisima i pristojno(ponasanje na ulici,oblacenje,da li im je ofarbana kosa u plavo,da li je placena,itd.).Neregistrovane prostututke nisu bile okruzene javnom sramotom kao meretrica.Mogla je da napusti svoj zanat kad je htela, udati se i srediti kao postovana zena.Takodje nisu bile kinjene od strane edila, mada je on imao zadatak da sve prostitutke koje se nisu nalazile na spisku progna iz grada, ali taj cilj nikada nije bio postignut.Postoje mnoge podele pod postibulama (neregistrovanim prostit.).Delicate i famose su poticale iz dobrih porodica, birale su svoje ljubavnike, koji su trazili njihovo drustvo isto koliko i seksualna zadovoljsta koje su pruzale.Lupae ili vucice obilazile su parkove,a musterije su privlacile vucijim krikovima.One koje su volele da se uvek pojavljuju nage su nazvane - doris.Bustuarije su se prodavale na grobljima.One koje su prizivale musterije ispred javnih kuca dobile su naziv - postibulae.Prostitutke koje su pokazivele svoje cari na otvorenim balkonima iznad ulice - pergulae.Ulicarke,scorta erratica,bile su poznate i kao ambulatrices noticulae.Ulicarke za dva novcica nazivali su diabolaiae.Jeftino pice u nekim krcmama bilo je poznatopod nazivom blitum,te su ulicarke koje su se tu skupljale nazvane blitidae.Gallinae ili kokoske spajale su bludnicenje s pljackom.Kraj ceste mogle su se naci forariae,spremne i zeljne da ponude svoje usluge putnicima.Na samom dnu te hijerarhije bile su quadrantariae,zene koje su bile spremene da se prodaju za manje od jedne pare.Nema nikakve sumnje da je u nekim razdobljima rimske istorije prostitucija cvetala u kolosalnim razmerama.

6

JAPANSKA PROSTITUCIJA

Najraniji evropski izvestaji o japanskoj prostituciji datiraju iz prvih godina sedamnaestog veka.Naizgled japanska prostitucija je bila slicna Evropskoj,ali je ipak postojalo razlike.Zena u braku nije imala nikakva prava,bila bi pogubljena ako bi prevarila muza,dok su muzevi slobodno odlazili konkubinama radi telesnih uzitaka,sto se smatralo normalnim drustvenim obicajem.I zene,i konkubine bile su potpuno pod strasnim jarmom svojih muzeva i gospodara.Zena se nikada nije mesala u poslove izvan kuce,a konkubina je sve cinila po zelji svoga gospodara.Javne kuce i prostitucija u Japanu su bile zastupljene u velikom broju,bas zato sto se nisu smatrali sramnim vec zakonitim nacinom za zadovoljavanje srasti.Deo grada gde su se nalazile javne kuce u Tokiju tj. cetvrti javnih kuca nazvane su Josivare.Prostitutke koje su tu zivele i radile,prodavane su od stane svojih roditelja.Svaki japanski roditelj mogao je prodati svoju cerku svodniku neke javne kuce,mada su to uglavnom cinili ljudi iz vrlo siromasnih slojeva.Devojcice su prodavane sa sedam ili osam god. i sve do nekepetnaeste god.bile su na poseban nacin ucene i negovane da se osposobe u svakom pogledu za nemoralan nacin zivota koje su duzne voditi.Sve se to smatrala sasvim uobicajno.Devojka nije bila osudjena da provede citav zivot kao bludnica,vec onoliko koliko se obavezala vlasniku bordela.Po izlasku iz bordela,ona nastavlja da vodi normalan zivot i ne biva obecascena,vec se sva krivica svaljuje na njene roditelje koji su je zlopotrebili da na tako sraman nacin zaradjuje za zivot.Japanci cak smatraju da ce to biti divna supruga,jer je uz to i dobro odgajana i obrazovana devojka,koja je i vesta zabavljacica.Neobicno za prostituciju, sto su se u Japanu izvodili raznorazni festivali kao npr. Taju - no - micijuki,gde su jednom godisnje bludnice Josivare paradirale gradskim ulicama u svojoj najlepsoj odeci,kako bi privukle musterije u svoju cetvrt.Sto nije postojalo u Evropi.Vremenom posecivanje Josivare je dosadilo japanskoj gospodi,pa su smislili novinacin zabave - GEJSE.GEJŠE - se pojavljuju u osamnaestom veku,kao novajlija u erotskom zivotu Japana.Rec gejša se upotrebljavala za oznacavanje devojaka ili zena koje su stekle vestinu pevanja ili plesanja.Prvobitno su postojale dve klase gejša: Haori i Korobi.Haori je vrsta kaputa ili gornje odece,i te gejse su bile ciste zabavljacice - svirale su na gitari muklog zvuka i nosile na sebi kapute.Gejsa se ne moze smatrati obicnom prostitutkom.Iako i ona deli svoju seksualnu naklonost za novcanu nadoknadu,ne radi to bez izbora(uglavnom samo jednom muskarcu).Kuce gejsa nisu same po sebi mesta za zabavu,vec samo kuce u kojima zive gejse pod nadzorom svojih okasana ili upravnicama.Zabave se priredjuju u cajanama,gde gejse sluze sake(rizino vino).Kakvu zabavu ustvari pruza gejsa?Zabava odrazava formalisticku prirodu dobrog dela japanske umetnosti.Ona je tu da zapeva,zaigra,nasmeje,intelektualno stimulise svog gospodara,da ispuni gostu svaku zelju,ali ne i da ode s njim u postelju.

7

Okasan kupuje devojcice od roditelja dok su vrlo male,i obavezuje se da ce ih izdrzavati, placati troskove obuke u pevanju i plesanju,kupovati odecu - kimone koji suvrlo skupi...dok ne postanu prave gejse.Te ucenice se nazivaju maiko sve do petnaeste godine kada se zavrsava obuka i kada postaju gejse.U to vreme ona dobija i danna ili gospodara,koji poseduje iskljuciva prava na njenu telesnu osobu,za sta danna placa veliku sumu novca.Okasan bira danna i ona uzima sav taj novac.Ta isplata se naziva mizuage.Njegova prava nisu apsolutna,jer iako ima prvenstvo na njene usluge,nju okasan moze iznamljivati i drugim muskarcima.Od gejse se ocekuje da bude verna svom dannau,ali naravno moze imati i krisom drugih ljubavnih odnosa.U praksi samo bogati ljudi mogu uzeti gejse za konkubinu.Njene musterije su samo ugledni i bogati ljudi,rukovodioci velikih firmi koje ona prati na poslovnim sastancima.Odnos izmedju dannaa i njegove gejse moze biti takav da ce se on njom cak i ozeniti ako mu zena umre.No, zanimljivo je to da takve bracne ponude bivaju cesto odbijene jer je gejsi draza njena sloboda nezavisnost od bracne ponude.Sudbina prvorazredne gejse(ako se ne uda)da,kad ostari,i sama postane okasan ili otvori neku cajanu.Kao sto se to cesto dogadja,pojam gejsa koji se prvobitno primenjivao,nakon americke vojne invazije se obezvredjuje,i pod nazivom gejsa sluzi se sve siri krug zena,koje zapravo imaju veoma malo veze s "kultivisanim osobama proslih dana".Jedinstvena je karakteristika samo to da su se gejse odrzale sve do nasihdana.Onoga casa kad japanske zene kao celina postignu drustvenu i ekonomsku ravnopravnost s muskarcima,priblizice se i kraj gejsa.

8

SAVREMENI OBLICI ISPOLJAVANJA PROSTITUCIJE

Savremene oblike ispoljavanja prostitucije je moguce podeliti na : nisku,srednju i visoku prostituciju.Prostitucija niskog nivoa - Ulicna prostitucija - predstavlja trgovinu seksualnoscu u koju je investiran najmanji kapital,i koja,samim tim donosi mali profit posto joj je trzisna vrednost niska.Prostitucija srednjeg nivoa razlikuje se od ulicne pre svega po manjoj uocljivosti.U nju je ulozen izvesni kapital,postoji odredjen stepen organizovanosti i teznja da se poveca dobit.Prostituciju visokog nivoa predstavlja ona trgovina seksualnoscu koja donosi najvecu dobit,u koju je ulozen veliki kapital,a dobro je organizovana i gotovo neprimetna.

1. PROSTITUCIJA NISKOG NIVOA - ULICNA PROSTITUCIJA

9

Ulicne prostitutke sacinjavaju dno stratisfakcione skale sveta prostitucije.Ovim oblikom prostitucije se uglavnom bave nezaposlene zene koje traze "posao" na zapustenim delovima grada,oko zeleznickih stanica,mostova,u parkovima...Preovladjujuce uverenje je da ulicne prostitutke kao presudni motiv imaju mogucnost velike zarade,bez napora i za kratko vreme one su u prilici da zarade celu mesecnu platu koju bi imale kao zaposlene radnice.Cesto poticu iz siromasnih drustvenih slojeva,bez ikakvog ili sa veoma niskim obrazovanjem,odrasle u nepotpunim ili visestruko poremecenim porodicama,kao vanbracna deca i po domovima,te su u vecini slucajeva kao mlade uvedene u svet prostitucije.Ovaj tip prostitutki ne bira musterije.Sa druge strane,ovaj oblik prostituisanja je u najvecoj meri podlozan vladavini muskaraca - podvoca i policajaca.Kako vecina prostitutki imaju svoje "zastitnike"(podvodace)koji se bave sitnim kradjama,prevarama,svercom,kockanjem ili prodajom droga,one bivaju takodje ukljucene u njihove poslove(skivanjem kradenih stvari,droge...),i samim tim su ukljucene u sve oblike kriminala gde zatim dolaze pod udar delatnosti organa drustvene kontrole(sluzbe javne bezbednosti,pravosudja,kaznenih institucija).Upotreba droga i alkohola sastavni je deo prostitutki.Napetost,koju kao svojstvo profesije prostitucija nosi,a cemu posebno doprinosi neuredan zivot,neizvesnost zarade,pritisci podvodaca,maltretiranje od stane organa kontrole,strah od racija i hapsenja,pa i boravci u zatvorima na najjednostavniji nacin se rasterecuje alkoholom ili drogama.Vecina prostitutki pribegava alkoholu jer je lako dostupan i jeftin.Klijenti se lakse pronalaze u kafanama,posao se lakse ugovara ako se predhodno nesto popije,nakon napornog radnog dana ili pre spavanja,lakse postize opustenost uz casicu,itd.Zbog toga je procenat alkoholicarki medju prostitutkama izuzetno velik.Ali ne moze se ni zanemariti broj prostitutki koje sve vise eksperimentisu drogama.One znatno vise pribegavaju opijatima i tezim drogama nego psihodelicnim.Podvodaci su,sa svoje strane,brzo uvideli prednost narkotika za efikasnu kontroluprostitutki.Prostitutka-ovisnik neuporedivo manje "pravi probleme"od one koja je sklona alkoholu,i jedino sto joj je neophodno obezbediti jeste dnevna doza droge.U slucaju da prostitutka postane neposlusna ili nesposobna za radpodvodacima stoji na raspolaganju citav niz mogucnosti,pocev od ukidanja dnevne doze(sto dovodi do apstinencijalne krize koja postaje najefikasnije sredstvo za "pripitomljavanje")pa do "overdouse"-a(smrtonosna kolicina droge kao pogodan nacin za oslobadjanje od suvisne prostitutke).

10

2. PROSTITUCIJA SREDNJEG NIVOA

Prostitucija srednjeg nivoa razlikuje se od ulicne pre svega po vecem kapitalu koji je u nju ulozen,a samim tim i po vecim profitima koje ostvaruje.Ona je pretezno organizovana,i prostitutka ne moze na ovom nivou samostalno da obavlja svoju delatnost.Uloga podvodaca je ne samo da pruza zastitu,kao sto je to slucaj za ulicnu prostituciju,vec i da obaljva sve organizaciono - tehnicke poslove.Pored podvodaca na ovom nivou se pojavljuju i izvesni poslovni ljudi,koji su spremni da uloze kapital ako postoje izgledi za brzu i laku zaradu.U ovaj oblik prostitucije pre svega spadaju:-Javne kuce - (bordeli, kupleraji,itd.)Javne kuce se razlikuju po kvalitetu usluga,opremljenosti,broju i raznovrsnosti devojaka i sl.Devojke zaposlene u javnim kucama nalaze tako reci u ropskom polozaju.Obavezne su da rade sa svim klijentima,a najveci deo zarade zadrzava vlasnik.Ove prostitutke su uglavnom u losijem polozaju od ulicarki,malo zaradjuju,cesto trpe zlostavljanja(i od vlasnika,i od klijenata)itd.Desava se da prostitutke koje po vise meseci,pa cak i godina borave u bordelima,ne dobijaju od svoje zarade skoro nista,vec tu celu zaradu progutaju vlasnici bordela obracunavajucu sa prostitutkom izdatke za hranu i drugo.U nekim bordelima poseta skaraca je izuzetno velika,u takvom slucaju bordelisti primoravaju prostitutke na prekomerno polno opcenje i protivnjihove volje,samo da sto vise zarade pa je to upravo atenat na njihovo zdravlje i zivot.Konacno je ustanovljeno da javne kuce bezuvetno pogoduju trgovinu belim robljem.Devojke se jednostavnokao roba,a da se uopste ne pitaju,i bez znanja njihovih bliznjih,premestaju iz bordela u bordel.-Hotelska prostitucija - je narasprostranjeniji oblik prostitucije srednjeg nivoa.Skoro svi hoteli u velikim gradovima imaju na raspolaganju po neku prostitutku.Kategorija hotela uslovljava i nivo prostitutke.Tako se npr.prostitutke u jeftinim hotelima ne razlikuju od ulicnih,stavise ako nemaju dovoljno posla u hotelu,prosetaju ulicom.Ali obavezno je da imaju podvodaca,koji se brine o organizaciji posla,pregovara sa osobljem hotela,itd..Citava ova organizacija,da bi dobro napredovala potrebna je usaglasenost svih subjekata(podvodaca,recepcionera,barmena,itd) - i kao takva predstavlja mrezu organizovane prostitucije.Ove prostitutke zaradjuju mnogo vise od ulicnih,i sto je hotel bolje kategorije to je veca zarada.Da bi stigle do ovako visokog nivoa hotelske prostitucije,potrebno je dosta uloziti.Prostituka mora imati odredjena fizicke predispozicije,i mora proci posebnu obuku(ugovaranje posla na diskretan nacin,poznavanje stranih jezika,uspostavljnje komunikacije,itd.).Sve ovo joj obezbedjuje podvodac,obicno i klijantelu i radni prostor,i tako se stvara cvrsta veze izmedju prostitutke i podvodaca.Da bi se jos vise ucvrstio odnos podvodaci cesto upraznjavaju i ljubavne odnose sa devojkama,cime im pruzaju i emotivnu zastitu i sigurnost.Kako je hotel viseg nivoa,organizacija je bolja,i posao je u mnogo vecoj tajnosti te su prostitutke pretezno zasticene i od policije,i od drustvene osude pa mogu i da vode normalan zivot.I kod ovih prostitutki nije retkost pojave alkoholizma ili upotreba droge, te je vrlo moguce promena mesta rada i "silazak na ulicu"."Saloni za masazu" - su prikriven oblik prostitucije.Iako prevashodno podrazumevaju oblik fizicke terapije, ove firme su postale sinonim za seksualnu stimulaciju.Ovi saloni uz

11

osnovnu vrstu sluga pruzaju citav niz dodatnih seksualnih koje se posebno placaju.Ovaj oblik prostituisanja doziveo je snazan porast sredinom sezdesetih godina,posebno u zemljama zapadne Evrope i SAD, gde je stigao sa Dalekog istoka.Devojke koje rade u salonima moraju biti mlade, lepog izgleda,bez predrasuda,i da prodju posebnu vrstu obuke.Obucavanje se ne sastoji samo u tehnikama masaze,vec i u vestini ugovaranja dodatnih usluga,prepoznavanja ko je prava musterija,a ko preruseni policajac,treba da navede klijente da potrose sto je moguce vise novca itd."Sexy shop"- i -su obicno prodavnice u kojima je moguce kupiti porno -casopise,porno - filmove,odecu za raznovrsna seksualna uzivanja,itd.Po pravilu ovakve se prodavnice nalaze u sklopu "Sexy - centra",gde se prikazuju porno filmovi,ili raznovrsni programi varijetetskog tipa,sa puno stripstiza,seksualnog opstenja na pozornici,i sl.Tu je moguce pronaci prostitutku,bilo da je to striptizeta,konobarica,glumica,uglavnom sve zene koje su tu zaposlene vezuju se stupanjem na posao da nece odbiti potencijalnu musteriju.U odnosu na policiju,one su zasticene,isto kao i maserke,sem ako direktno ne ugovore posao sa policajcem u civilu,sto se retko dogadja. -Turisticka prostitucija -Kako je turizam neraskidivo povezan sa zabavom,tako da,sve zemlje koje namerava da razviju ovu privrednu granu,trude se da pronadju sto je moguce vise zanimljivih sadrzaja za privlacenje turista.Sezonsko seljenje prostitutki(u sezoni odlaze u turisticke centre) je pojava odavno poznata,ali je turisticka prostitucija uoblicenatek nedavno,i to u zemljama Dalekog istoka.Pojedine zemlje poput Tajlanda,Hong Konga,Singapura,Filipina,Nepala itd. uvele su u turisticke programe reklamiranje "kuca za zabavu i rekreaciju",iza kojih se kriju klasicne javne kuce,i jasno stavljaju do znanja u kojim se hotelima moze uzivati u telesnim zadovljstvima.Mnoge medju "umetnicama ljubavi na na najprioritetniji nacin"(kako kaze turisticki prospekt)pocele su zivotnu karijeru kao robinje,jer su ih porodice prodale ili zalozile.Kako je severni deo Tajlanda najsiromasni deo zemlje,ageti koji se bave seksom odlaze tamo u sela,i nude porodicama kredite,(gde su im nuzno potrebni)koje ce navodno devojke od svoje zaradeotplacivati.Agetni,obecavaju roditeljima i devojkama,da ce im naci pristojan posao u domacinstvima,restoranima,fabrikama,ali vecina njih zavrsava u bordelima,salonima za masazu,barovima...U slucaju da je posrednik odobrio roditeljima kredit, devojka pripada kategoriji bonded girls(vezana devojka),ona mora da radi besplatno sve dok kredit ne bude vracen.Ne smeju da napustaju kuce.Zbog straha od fizickih napada i zbog neprestanog zastrasivanja retko se koja odlucuje na bekstvo.

12

3.PROSTITUCIJA VISOKOG NIVOA

Najpoznatiji oblik prostitucije visokog nivoa jesu "devojke na poziv"(call girls). Pojavivsi se u drugoj polovini 20 -tog veka,vrlo brzo su "devojke na poziv" postale jedan od najrasprostanjenijih oblika prostitucije.Pored toga sto su se pojavile razne predrasude o tradicionalnim oblicima prostitucije (Ulicna prostitucija,javne kuce i sl.)kao npr: da coveku koji posecuje javne kuce ili ima kontakte sa ulicnim prostitutkama preti verovatnoca od zaraze venericnim bolestima,takodje da covek moze lako biti opljackan pri kontaktu sa ulicarkama i sl."Devojke na poziv"su postale popularne i zbog tajnosti koju garantuju.Osnovna odlika ovog prostituisanja je da se sastanak zakazuje telefonom,i da u vecini slucajeva devojka poseduje stan.Kako se ove devojke ne pojavljuju na ulici, nastao je problem saznavanja njihovih adresa. Taj deo posla su preuzeli organizatori,ali to vise nisu podvodaci,ili sitni kriminalci koji se bave protivzakonitim poslovima,vec ugledni poslovni ljudi.U svetu danas postoje mnoge agencije koje se bave iskljucivo ugovarenjem satanaka sa "devojkama na poziv".Postavsi za kratko vreme preovladjujici,zahvaljujuci visokom stepenu intimnosti i diskrecije,ovaj oblik prostituisanja privukao je mnoge prostitutke.Osnov raslojavanja "devojaka na poziv"predstavlja nacin obavestenja javnosti o sopstvenoj delatnosti,od cega neposredno zavisi vrsta klijantele.Medju najsiromasnijim spadaju one devojke koje brojeve svojih telefona ispisuju na javnim mestima,i njihove cene su najnize.U drugu grupu spadaju one koje se oglasavaju u novinama, obicno u raznim oglasima i sl.U trecu grupu spadaju one "devojke na poziv" cije brojeve telefona znaju samo odabrani.Ova grupa je najtajanstvenija i do podataka o njoj gotovo da je nemoguce doci.Kao tip prostituisanja call girls iziskuju temeljnu obuku i velika ulaganja.To nisu vise neobrazovane zene, iz siromasnih drustvenih klasa.Mnoge su zavrsile skole,fakultete,a uporedo imaju i neko drugo zanimanja.Najcesce su to zanimanja manekenki,foto-modela,igracica,manje uspesnih glumica,sekretarica."Devojke na poziv" koje uspesno rade imaju mahom ugledne musterije, sto im otvara nebrojene mogucnosti za sticanje privilegija.Npr: mnogi politicari, privredni funkcioneri, i drugi ugledni ljudi odrzavaju veze sa ovim prostitutkama.I kada se oraganizuju veliki skupovi(privredni

13

sajmovi,kongresi,festivali isl.)medju prisutnima uvek ima i organizatora poslova sa "devojkama na poziv",koji su zaduzeni za poseban deo programa - zabavu I rekreaciju.Mnoge od njih se prostituisu kratko,ili samo povremeno kao dodatnim izvorom prihoda,i za kratko vreme obezbede sebi udobnu buducnost.Sa druge strane novac je samo jedan od sredstava placanja,a ni ostale mogucniosti nisu bez privlacnosti."Devojke na poziv" su oslobodjene bilo kakvih susreta sa organima drustvene kontrole,ne dozivljavaju ni fizicka maltetiranja od strane klijenata ili podvodaca,dok je to deo svakodnevnice ulicarki i zatvorenica javnih kuca.Za svoju okolinu one su cesto uvazene dame koje se raskosno zive i elegantno se oblace.Posto je rizik od hapsenja,zatvora,etikete ili odbacivanja vrlo mali,"devojke na poziv" imaju umnogome drugaciju sliku o sebi,i odbijaju da prihvate pripadnistvi istoj grupi ili delatnosti sa ostalim prostitutkama.

ODNOS MORALISTA PREMA PROSTITUCIJI

Rasprave o prostituciji stare su,verovatno,koliko i sama prostitucija,a danas su zivlje nego ikada ranije.O prostituciji se raspravljalo i raspravlja kao o etickom,drustvenom,socijalno

14

- medicinskom,psiholoskom,psihopatoloskom,ekonomskom,pravnom ili kulturnom problemu.Mnogi knjizevnici,tezeci da opisu socijalnu psihologiju vremena u komezive,govorili su i o stavovima i odnosu zajednice prema prostitutkama i prostituciji.Zbog ostrih moralistickih osuda prostitutki,kojima obiluju mnoga dela,njihovi autori se najcesce nazivaju - moralisti.Postojala je zbunjenost pred pitanjem sta i kako je treba proucavati.Sta je to sto neko ljudsko bice prisiljava da bude nehumana prostitutka? U pozadini ovakvih stavova nesumljivo lezi cvrsto uverenje da devijanti (prostitutke) sacinjavaju posebnu grupu ljudi,po svojim odlikama izrazito razlicitih,od obicnih gradjana koji postuju zakone I druga pravila drustva i da je moguce utvrditi uzroke (pa makar oni bili i veoma apstraktni)koji dovode do te razlicitosti.Analizirajuci uzroke prostitucije,poput vecine svojih savremenika,Ekton(1857) naglasava bedu i siromastvo.On tvrdi da zene iz siromasnih klasa prihvataju ovu profesiju zato sto im pruza mogucnost da unovce svoju seksualnost.Dalje govori da "nasa kultura zahteva od zena da koriste seks kao sredstvo za ostvarivanje odredjenih ciljeva koji nisu povezani sa bracnim duznostima".Za razliku od pristalica ovakvog misljenja,drugi pak tvrde da ekonomski cinioci ne uticu u velikoj meri na ulazak u prostituciju."Ekonomski pritisak je,bez sumnje,znacajan cinilac u nekim pojedinacnim slucajevima.Ali je zato u drugim slucajevima to poremecaj u ranijoj fazi razvoja - losi uslovi odrastanja ili razoreni brak roditelja",izvestaj je Vulfendenove komisije (1957).Cesti su slucajevi ispitivanih devojaka,da,jaka vezanost za oca koji nije imao odgovarajuci odnos ili je bio nesposoban da odrzi ili podrzi takvu vezanost,navodi ih da traze zamenu za oca u ljubavnicima.Takodje, istice se da kod prostitutki postoji potreba za umanjivanjem vrednosti figure oca (muskarca),sto predstavlja oblik odmazde za nezadovoljstvo li traumatsko detinjstvo.Šolmo i Rahav su ustanovili da je za proces ulaska u prostituciju, od velike vaznosti - žigosanje unutar porodice.Devojke koje menjaju partnere lako mogu doziveti da ih sama porodica etiketira kao prostitutke i iskljuci iz zajednice,jer se promiskvitetno ponašanje ne tolerise.S druge strane ne sme se zanemariti ni predpostavka o determinizmu ljudske prirode,koja se odrzavala veoma dugo, posebno u proucavanju devijacija zena.Tvrdilo se,pre svega,da zene koje cine prekrsaje treba tretirati kao osobe na cije ponasanje presudni uticaj imaju bioloski procesi (u telu),kao sto su menstrualni ciklusi,menopauze,hormonalni poremecaji, itd.Dalje,smatralo se da osobena biologija zena odredjuje njihov temperament,inteligenciju,sposobnosti I agresivnosti,te da postoji - prirodna averzija - zena prema kriminalu,odnosno da je kriminal znak neke temeljne fizicke ili mentalne patologije.Lombroso i Ferrerro (1895.) tvrde: "Radjaju se kao frigidne i ispoljavaju prepredenost,lukavost, i sklone su prevarama,dok je materinski instikt u potpunosti odsutan.Po svim odlikama one su genetski vise muskarci nego zene".U ovakvim tvrdnjama nalazi se pretpostavka da su prostitutke zene posebno zainteresovane za seks jer nisu u mogucnosti da pronadju zadovoljenje svojih seksualnih prohteva u okvirima dozvoljenih odnosa,tj. da su isuvise seksualne.Tvrdilo se da je drustveno zlo(kako su moralisti nazivali prostituciju),samo paravan za zadovoljavanje neutoljenih seksualnih prohteva,a ne samo odraz drustvenih ili ekonomskih uslova.Lombroso i njegovi sledbenici,za razliku od predhodnih moralista,insistirali su na tvrdnji da su prostitutke primitivne zene koje se nalaze na nizem stupnju evolucionog

15

razvoja.Takvo verovanje u primitivizam se nalazi u mnogim kasnijim radovima.Dzibens (1957.),na primer, opisujuci maloletnicku prostituciju, tvrdi : "Neke od njih su metalmo defektne, ali njihova niza inteligencija manje je znacajna od njihovog vrlo primitivnog izgleda.One su suštinski necivilizovane,divlje,nevaspitane,agresivne i primitivne".V.Riklis (1933.) je proucavajuci prostituke u javnim kucama,dosao do zakljucka,da odluku o "ulasku u karijeru" prostutuke najcesce donose pod uticajem onih devojaka "koje su vec u biznisu".Moralna kriza u vecini slucajeva ne postoji jer su mnoge devojke imale seksualna iskustva pre dolaska u javnu kucu,a pojedine su bile i hapsene zbog razlicitih oblika maloletnicke delikvencije.Posto svoju delatnost ne smatraju za kriminalnu,te im ni neprilike sa zakonom i organima pravosudja ne predstavljaju nista vise do uobicajnog rizika u profesiji, poput svih drugih rizika (batina,infekcija i sl.),pa to doprinosi ocvršcivanju a ne demoralizaciji.

DRUSTVENA KONTROLA PROSTITUCIJE

Prostitucija je nepozeljna drustvena pojava.Zbog toga preovladjuje drustveni stav da je nad njom potrebno uspostaviti,odredjenu vrstu kontrole,posto je stetna podlozna je razlicitim zloupotrebama.Seksualno ponasanje koje je u suprotnosti sa preovladajucim drustvenim noramama bilo je skoro uvek predmet drustvene kontrole koja se u savremenim drustvima kontrole pojavljuje najcesce kao zakonska (krivicno - pravna)kontrola.Drustvena kontrola seksualnosti zasniva se na potrebi kanalisanja seksualnih nagona u oblike ponasanja koji su pogodni za stvaranje novih narastaja,odrzavanja stabilnosti porodicne organizacije i brige i vaspitanja dece.

PROSTITUCIJA KAO DRUSTVENO NEPOZELJNA POJAVA

Opsta predpostvaka svih zakonskih resenja u vezi sa prostitucijom zasniva se na tvrdnji o nepozeljnosti ove pojave u drustvu.Od trenutka ispoljavanja u obliku masovne drustvene

16

pojave prostituciju prati ovakav stav bez obzira na to sto se javljala u veoma razlicitim drustveno-istorijskim uslovima.L.Erikson (1980.) je u svom radu "Argumenti protiv prostitucije" kao najznacajnije izdvaja :

1. Konvencionalno - moralisticki argumentVerovatno najrasprostranjenije uverenje vezano za prostituciji jeste tvrdnja da ona predstavlja poseban slucaj seksualnog nemorala,i da je zbog toga drustvo i konvencionalni moral odbacuje.U prostituciji moralisti vide opasnost za porodicu i mlade muskarce posebno.Ukljucivanje u prostituciju predstavlja potpuni gubitak karaktera,a ovakav nacin zivota nije dostojan ljudskog bica,smatraju moralisti.Njihova argumentacija protiv prostitucije zasniva se na osecanju ili uvidjanju nemoralnosti,i sa njom nije moguce voditi racionalnu polemiku.

2 .Sentimentalisti argumentSentimentalisti svoj argument protiv prostitucije zasnivaju na odnosu izmedju prostitutke i musterije koji je po prirodi stvari nesto bedno u odnosu na nekomercijali seks,gde se bedno shvata u nemoralnom smislu..Seksualno opstenje izedju prostitutke i musterije,smatraju sentimentalisti,izaziva osiromasenje,hladnocu ibezlicnost,nedodirljivost, jer se zasniva bez emocionalnog odnosa,sto citavu stvar cini veoma sumornim i jednolicnim poslom.

3 .Paternalisticki argumentPaternalizam kao argument protiv prostitucije istice da je ova delatnost nepozeljna za same prostitutke i da ih drustvomora zastititi u njihovom vlastitom interesu(izlozene su riziku od povreda,infekcija,i venericnih bolesti,fizickog i psihickog maltretiranja,depresija i neuroza,samoponizavanja i samounistenja,itd.)sprecavajuci potencijalne musterije da koriste njihove usluge,a njih rehabilitujuci za zivot u drustvenoj zajednici.

4. Feministicki argmentFeminizam izdvaja cinjenicu da prostitucija odrzava nejednakost medju polovima,kao glavni argument protiv ove pojave.javne kuce su olicenje muskog tlacenja zena u najogoljenijoj formi.Odnos izmedju musterije i prostitutke jedna je odnosu subjek - objekt.Prostituka je objekt koji musterije moze kupiti radi zadovoljavanja zelja.Musterija se pojavljuje kao vlasnik prostitutke,a ona je duzna da zadovolji sve njegove prikrivene i perverzne zelje koje nije u stanju da ostvari sa devojkom ili suprugom.Prostitucija,tvrde feministkinje,svodi zenu na robu koju moze da kupi svako ko je sposoban da plati cenu.

5. Argument komercijalizovanog drustvaArgumentacja komercijalizovanog drustva kaze da se savremeno drustvo krece u pravcu potpune komercijalizacije,a da prostitucija predstavlja taj proces u najogoljenijem obliku, i da podstice "komercijalni zivotni stil".

6. Argument poremecenog emotivnog zivota

17

Argument poremecenog emotivnog zivota proistice iz brojnih psihoanalitickih i inerakcionistickih radova o prostituciji.Tvrdi se,naime,da je vecina emotivnih problema koje prozivljavaju prositutke posledica drustvene etikete vezane za njihov nacin zivota.Poremecaji emotivnog zivota su bez ikakve sumnje,neizbezni pratilac delatnosti prostitutki i njihovoisticanje kao dokaza nepozeljnosti prositucije ima opravdanja.

Najvise opravdanja imaju feministicki argumenti,a njihovo povezivanje moglo bi posluziti kao dobra teorijska osnovaza analizu savremenog drustva u kome je polozaj zena potcinjavajuci,sto se u najogoljenijem vidu ispoljava na primeruprostitucije.

Literatura

18

1.”Historija prostitucije I, II” - Dr Fernando Henriques

2. “Prostitucija” - D. Radulovic

3. “Moral i etika” - Vitomir Stevanovic

4. “Moralna panika” - Kenet Tomson

5. “Drustvo patologija i normalnost” - Jugovic Aleksandar

19