Kuća zdravlja preokretom

do titule

NOVE

Godina II • Broj 99 • 18. januar 2019. • Cena: 40 dinara

9772560365004

ISS

N 2

56

0-3

65

5IS

SN

25

60

-36

55

DOLGOZUNK SZOMBATON IS!Radimo i subotom!

éve A pOLGáROK eGéSZSéGéNeK SZOLGáLATáBAN13Nikole Kujundžića br. 6

str 31 str 10

Subotica hrani 1200 ugroženih

Društvo

str 5

unS: neprihvatljivo vređanje novinara

Milutina Mitrića

Dobri planovi su uslov za

razvoj grada

Ljudi

Društvo

str 32

str 9

Zdravstvo

str 11

Sezona gripa u Subotici

uskoro počinje

Čaj sa medom za majmune

Pomoć čuvarima otadžbine

str 7

Narodna kuhinja

grad2 Broj 9918. januar 2019.

izlaze nedeljno

IZDAVAČ: NOVE SUBOTIČKE NOVINE d.o.o.Društvo za novinsko - izdavačku delatnost

Subotica, Maksima Gorkog 8, tel: 024/553-042

Matični broj: 21255947, PIB: 109859609

Direktor, glavni i odgovorni urednik:Vlado Tomić dipl. ecc. tel: 553-529 (direktor@subotickenovine.rs),

Glavni urednik: Lazarela Marjanov, tel: 552-859(urednik@subotickenovine.rs);

Zamenik urednika: Nada Harminc Karanović, tel: 553-042(harminc.nadica@gmail.com);

Redakcija - novinari: tel: 553-042;

Alana Šiška, Miodrag Radojčin, Nikola Stantić, Milutin Mitrić, Biljana Vučković, Jasna Tonković, Bojan Nikolić

Kolumnista:Milutin Mitrić,Karikaturista:Milenko Kosanović

Foto-reporter:Dejan Malagurski(photodejan@gmail.com)

Tehnički urednik: Robert Kiš (tehnicki@gmail.com)

Marketing: tel: 553—914, e-mail: marketing@subotickenovine.rs

Oglasi i čitulje: tel: 553-805(oglasi@subotickenovine.rs)

Štampa: „Grafoprodukt” d.o.o. Novi Sad, Desanke Maksimović 52;

CIP: Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд ISSN 2560-3655 = Nove subotičke novine COBISS.SR-ID 22996660

www.subotickenovine.rsinfo@subotickenovine.rs

NOVE

CENA NOVIH SUBOTIČKIH NOVINAU PRETPLATI:

6 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU2.080 dinara + poštanski troškovi

6 MESECI ZA INOSTRANSTVO1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA INOSTRANSTVO 2.080 dinara + poštanski troškovi

NOVE

Ovonedeljnu kolumnu počeo bih stihom: „oči lažu ne vidiš što vidiš, budi slepac da se caru svidiš“. Ovo je stih iz jedne satirič-ne predstave Branislava Nušića, koji je ak-tuelan evo više od jednog veka. Satira i hu-mor bili su najbolji način obračuna sa kaba-dahijama na vlasti koje su narodu zagorča-vali život.

Dve vesti koje sam neki dan počitao u no-vinama, zagolicali su moju maštu. Prva je, da austrijski predsednik Aleksander Van der Bellen, na svoje radno mesto i sastan-ke u Beču putuje metroom. On se kaže za važne sastanke priprema dok se vozi grad-skim prevozom. Zar nam ova vest dovoljno ne govori koliko je Srbija u zadnjih desetak godina ekonomski napredovala. Dok se au-strijski predsednik Van der Bellen muči po kupeima železnice, kod nas čak i najobični-ja gradska služba u lokalnoj vlasti ima svoj vozni park. A tek kako smo napredovali na višim nivoima. Sećate se početkom minule godine, kad je negde u nekoj šupi u Bačkim Vinogradima noću izgoreo automobil lokal-ne samouprave i „nikom ništa“. Još do da-nas niko nije obavestio građane, poreske obveznike kako je automobil izgoreo i ko je nadoknadio štetu. Moš misliti jedan auto-mobil a tek koliko mi imamo u garažama. Da nam ovaj automobil nije izgoreo, mogli smo ga eto, pokloniti Van der Belenu da ne koristi gradski prevoz.

A druga neobičnost je da se za izbo-re predsednika u Iranu, posle duže pauze ponovo kandidovao bivši predsednik Ma-hmud Ahmadinedžad. Po mnogim stvarima bio je neobičan predsednik. Kad je stupio na presto podneo je izveštaj o svojoj imovi-ni: automobil Pežo 507, sedamdeset i sed-mo godište i stara kuća nasleđena pre 40 godina od oca. Išao je na posao autobusom, skupe persijske tepihe u kabinetu je pro-dao i novac podelio sirotinji. Nosio je doru-čak u torbi na posao, a popodne je u svom kvartu gde je živeo, pomagao čistačima uli-ca. Odrekao se predsednikove plate i skro-mno živeo od plate univerzitetskog profeso-ra koja je iznosila 250 dolara mesečno. Kad je završio prvi mandat otišao je u svoje selo sa skromnom penzijom da čuva koze.

Nešto razmišljam, gde smo mi Bogu zgre-šili pa nam nije dodelio ovakvog jednog kandidata za sledeće izbore. A i da imamo skromnog Mahmud Ahmadinedžada, pozi-cija bi od njega uz pomoć Pinka i poslušnih tabloida napravila običnu bitangu. Prvo bi bio sumnjiv, šta je to u slobodnom vremenu radio kad je čuvao koze. Sećate se onog jed-nog našeg bivšeg političara, kad su mu godi-nama „na nos nabijali“ da je jahao popa. Ili, Velje Ilića, koji je tužio nekog tamo u Čač-ku novinara da je „opštio“ sa ovcama. A da ne govorimo kako je kod nas lako nekome „prišiti“ da je lopov, peder i izdajnik. Tako bi kod nas u Srbiji i pošteni Mahmud iz Ira-na na izborima prošao ko „bos po trnju“.

Ja ne mogu da shvatim a sigurno ni ve-ćina vas, zašto se kod nas toliko blati opo-zicija. Nije to slučaj ove,već svih vlasti od kada smo ušli u višestranačje. Taj politič-ki primitivizam dobro se ukorenio u našu podsvest,još iz doba jednopartijskog siste-ma. Za svako demokratsko društvo,vlast i opozicija su podjednako važni. To mi ne-kako dođe kao akumulator u automobilu. Ako na plus klemni imamo snažan pol a na minus klemnu dibidus „prazan“ automobil neće moći da upali i stajaće u mestu. Da bi krenuo napred,potrebno je da oba pola ima-ju isti napon i tek tako baterija funkcioniše kao celina. Tako je i sa političkim sistemom. Tamo gde je vlast prejaka a opozicija slaba, malo šta funkcioniše kako treba. I uvek se nađemo u nekoj krokodilskoj bari.

Otužno mi deluje, da svaku veče na nekoj od televizija sa nacionalnom frekvencijom slušam kako su Đilas, Jeremić i Tadić, lopovi i krimi-nalci. Zašto ih onda vlast ne hapsi. Kako je to moguće da im već sedam godina ne mogu da „otvore“ dosije za sud. Ovdašnjoj vlasti,deluje mi da odgovara, da baš ovi ljudi vode opozici-ju. I stranka na vlasti najavila je ozbiljne „čis-tke“ u svojim redovima. Prvi na udaru naćiće se nelojani članovi i oni koji „šuruju“ sa opo-zicijom. U ovom poslu, “bravar“ je bio nenad-mašan. Na Petom kongresu KPJ 1948.kada su zatvori drugova bili puni za veleizdaju, oni „či-sti“ zapevali su kao jedan: “Druže Tito vođo komunista, partija je kao sunce čista“.

I posle ove pesme, došao je Goli otok.

Foto + reč

“Sedeo sam i gledao televiziju u to vreme. Duvao je jak vetar i u jednom trenutku čuo sam da je dva ili tri puta tresnulo. Kada sam izašao na terasu, video sam da je pala ograda od kamena, koja je oštetila jedan parkirani automobil. To se dogodilo tako da je sa zabata na nju pala ukrasna šipka na kojoj je zabeleže-na godina izgradnje zgrade i srušila je na ulicu, a nju su pome-rile neokresane grane drveća pod naletom vetra”, rekao je vla-snik stana u ulici Braće Radić 7, A.B., i dodao da je vlasnika ošte-ćenog automobila obeštetio za 50.000 dinara.

To je bilo oktobra 2015. godine i posle toga pored zgrade stavljena je “pri-vremena” zaštitna ograda i nadstrešnica kako se de-lovi fasade i terase ne bi obrušili na glave prolazni-ka. Kako tada, tako i ošte-ćena terasa i ograda sto-je i danas i čini se da nema šanse u skorije vreme da se nešto promeni. Kada se bude napravila lepa no-va-stara Zelena fontana, iz ove ulice moći će da joj se priđe ispod “slavoluka” od dasaka a sa nje će biti lep pogled na “arhitektonsko nasleđe” Subotice iz 19.veka, reprezentativnu zgradu koju je pro-jektovao Titus Mačković a u njoj jedno vreme živeo i gradonačel-nik Karolj Biro!

Sada, što je dospela na niske grane, ko joj je kriv kada ima više od stotinu godina! „Prva je obaveza Zavoda da u domenu svoje delatnosti izda uslove za obnavljanje kada nam vlasnici podne-su zahtev za to, u slučaju da su prikupili sredstva za saniranje fasade ili krova. Mi ne raspolažemo sredstvima, niti jednim je-dinim dinarom, koji bi uložili u popravku. Naše je da pripremi-mo projekat i projektnu dokumentaciju, a na osnovu nje Direk-cija za izgradnju grada pravi predmer radova, odnosno utvr-đuje ukupnu cenu sanacije fasade“, rekoše tada u Zavodu za za-štitu spomenika kulture.

Zaštita, šta to beše? M.R.

U RETROVIZORU

Piše: Milutin Mitrić

K r o Ko D i L S K a BARA

Pada pada, šta to pada...palo je! (3)

Kosanović

NOVE grad 3Broj 9918. januar 2019.

www.pusin.rs

Pon. 08-16hUto. 10-18hSre. 08-17hČet. 13-18hPet. 08-14h

ПРОГРАМ СВЕТОСАВСКЕ

НЕДЕЉЕ У СКЦ „СВЕТИ САВА” • Na Kelebiji, zaple-

njen rentgen apa-

rat i veterinarski

operacioni sto za ži-

votinje. Negotinac

robu iz Beča prevo-

zio za prijate-

lja i našao se

u prekršaju,

kažu iz Upra-

ve carina!

Carinici su na ula-zu graničnog prelaza Kelebija, 11. januara, u prtljažniku autobu-sa zaplenili neprijavljeni rentgen uređaj sa pratećom opremom i sto za hirurške intervencije nad životinjama.

Kada je u 21.30 autobus ne-gotinskih registarskih oznaka, na liniji Beč – Kladovo, stigao na

red za kontrolu, svi putnici i vo-zači su na pitanje carinskih služ-benika da li imaju nešto da prija-ve, odgovorili odrično.

Međutim, prilikom pregleda prtljažnika i poluprikolice au-tobusa, ispostavilo se da je je-dan od dvojice vozača, 56-go-dišnji državljanin Srbije iz Ne-gotina prećutao neprijavljenu robu.

Nakon što su carinici otkri-li neprijavljenu robu u prtljaž-

niku, on je rekao da je reč o TA peći i vitrini, koje je poneo za prijatelja.

Međutim, pregledom robe ustanovljeno je da se radi o ra-sklopljenom polovnom rent-gen aparatu marke „simens“ i

pratećoj opremi, kao i operaci-onom stolu za životinje, o čemu vozač navodno ništa nije znao, jer je robu prevozio na nagovor prijatelja iz Beča.

„Prijatelj koji ga je zamolio za uslugu mu nije rekao koliko roba koju treba da preveze vredi, već samo da ju je uzeo iz magacina i da za nju ništa nije platio” saop-štili su iz Uprave carina, uz upo-zorenje putnicima da obrate pa-žnju o kakvoj robi je reč, kada

žele da je „samo prevezu za ne-koga“, jer, ukoliko se isposta-vi da se na nju plaćaju carinske dažbine, a roba nije prijavljena, onaj koji je prevozi, naći će se u prekršaju.

N.H.K.

Na novoj listi lekova koju je formirao Republič-ki fond za zdravstveno osiguranje naći će se 61 novi lek, najavljeno je početkom meseca iz RFZO.

Država će, kako se navodi, sklopiti Ugovore sa 11 privatnih klinika, u kojima će moći da se, o trošku države, uradi vantelesna oplodnja.Na novoj listi le-kova naći će se terapijske alternative lekova za kar-diovaskularna oboljenja, dijabetes i reumatološ-ka oboljenja. Tu su i inovativni lekovi za pacijente koji boluju od psorijaze i metastatskog melanoma, a koji su BRAF "pozitivni", navode iz RFZO.U okvi-ru Ugovora države sa 11 privatnih klinika u kojima

će moći da se uradi vantelesna oplodnjam raspi-san je Javni poziv, a otvoren je do 31. januara". U 2018. godini, kako tvrde nadležni u RFZO, prvi put je omogućeno, da se o trošku države zamrzne šest embriona sa rokom čuvanja od pet godina. Takođe je veoma značajno, dodaje se, da parovi koji su do-bili prvo dete iz vantelesne oplodnje, mogu da apli-ciraju i za drugo dete istim postupkom.

Još jedna novina, koja je najavljena iz RFZO je da će ove godine, biti donet i novi Pravilnik za le-čenje u inostranstvu.Po novom Pravilniku, staviće se indikacije i bolesti koje do sada nisu mogle da se

leče u inostranstvu. Takođe će biti omogu-ćeno, da se u inostranstvu, rade i neke ge-netske analize.

A. Šiška

Carina na Kelebiji zaplenila neprijavljenu robu

Zaplena rentgen aparata i operacionog stola za životinje

Na novoj listi RFZO - 61 lek

Od 08. do 13. januara, na području Policijske uprave u Subotici dogodilo se

šest saobraćajnih nezgoda

Vatrogasci imali 21 intervenciju

U periodu od 08. do 13. januara 2019. godine na po-dručju Policijske uprave u Subotici dogodilo se šest sa-obraćajnih nezgoda. U jednoj saobraćajnoj nezgodi jed-na osoba je lakše povređena dok je u pet saobraćajnih nezgoda pričinjena samo materijalna šteta.U navede-nom periodu, policija je podnela 37 zahteva za pokreta-nje prekršajnog postupka, izdato je 345 prekršajnih na-loga i iz saobraćaja je isključeno sedam vozača od ko-jih je za jednog vozača određena mera zadržavanja zbog teške ili potpune alkoholisanosti.U toku protekle nede-lje, pripadnici Odeljenja za vanredne situacije u Suboti-ci imali su 21 intervenciju. N.H.K.

NOVEdruštvo4 Broj 9918. januar 2019.

Nova populaciona mera Pokrajinske Vlade

Nezaposlenim majkama za treće

i četvrto dete - 15.000 dinara

Na nedavno održanoj sednici Vlade Vojvodine do-

neto je Rešenje o nominalnim iznosima koji će se iz pokrajinskog budžeta u ovoj godini, izdvajati za mere pronatalitetne politike u Vojvodini.

Prema Odluci Vlade Vojvodine, nezaposlene maj-ke, će od 1. januara, za treće ili četvrto dete, ostvari-vati pravo na materinski dodatak u mesečnom izno-su od 15.000 dinara.

Pokrajinska Vlada će novom populacionom me-rom, na taj način, proširiti obim podrške za treće dete, a pravo na materinski dodatak ostvarivaće ne-zaposlena majka, koja je, počev od 1. jula prošle go-dine, rodila treće ili četvrto dete.

Isplata materinskog dodatka nezaposlene majke mogu očekivati već početkom februara, a sredstva za te namene planirana su u visini od 270 miliona dinara.

Procenjuje se da će u ovoj godini, na osnovu tog prava, pomoć ostvariti oko 1.500 nezaposlenih maj-ki, koje rode treće ili četvrto dete.

A. Šiška

Nakon nepunih me-sec dana rada, Prihva-tilište u Gajevoj ulici, za beskućnike u hlad-nim danima, zatvoreno je 15. januara. Dnevno je u proseku, na sme-štaju u tom objektu bo-ravilo i do 20 lica, koji-ma je pružena potreb-na nega i smeštaj u naj-hladnijim danima.

Prema Odluci lokalne samoupra-ve, Prihvatilište za beskućnike u Ga-jevoj 50, zatvoreno je 15. januara. Taj objekat, bio je otvoren od 20. decem-bra prošle godine, a sa prestankom potrebe, odlučeno je da se zatvori.

- U Prihvatilištu smo dnevno u proseku imali od 17 do 23 lica, koja su bila u stanju socijalne potrebe, odnosno koja nisu imali sklonište u najhladnijim danima. Oni su svakog

dana, ima-li obezbeđen smeštaj od-nosno spava-nje, medicin-sku brigu, od-nosno posete lekara subo-tičkog Doma zdravlja. Na-ravno, od tri obroka, koliko je bilo obezbe-đeno, jedan je bio kuvan, uz užine po po-trebi, kuvane, tople napitke, voće i povrće.

Sredstva za higijenu su bila obez-beđena, uz mogućnost svakodnev-nog tuširanja - kaže dr Lidija Se-gedinčev, zamenik sekretara subo-tičkog Crvenog krsta.

Prema rečima dr Segedinčev, ni ove godine, nije bilo nikakvih proble-ma sa licima koja su boravila u Pri-hvatilištu, i sve je funkcionisalo be-sprekorno. Dodala je i da su na sme-štaju boravila odrasla lica, te da nije bilo dece. A. Šiška

Zatvoreno Prihvatilište za beskućnike u Gajevoj ulici

Najugroženijima pružena sva nega

Ukoliko zatreba,

Prihvatilište će ponovo raditiPrihvatilište za beskućni-

ke, ove godine je radilo nepu-nih mesec dana, odnosno nešto kraće nego lane. Nadležni su potvrdili, da će, ukoliko bude bilo potrebe, odnosno ako po-novo spoljne temperature budu jako niske, taj objekat biti po-novo otvoren. Odluku o počet-ku i zatvaranju Prihvatilišta za beskućnike, donosi Grad.

•Ko je srećni mi-

lioner iz Suboti-

ce još se ne zna,

a prodavačice

na trafici Kor-

ner grupe, gde je

uplatio loto listić

kažu, da milione-

ri retko dođu da

ih časte, ali mali

loto igrači obave-

zno svrate po novi

tiket!

Da li srećni loto milioner iz Subotice, dobitnik 716.879.535 dinara, živi u nekom od naselja u okolini Subotice, ili je slučajno svratio na uplatno mesto Korner grupe, na trafici u ulici Koste Tri-fkovića i slučajno „ubo” sedmicu, još se ne zna, ali u sredu je naj-poznatija trafika na severu Bač-ke bila najprometnije mesto u Gradu.

Ispred trafike samo nasmeja-na lica, kao da su svi dobili zgo-ditak u igri loto. Većina njih pri-željkuju, da je novi milioner neki siromah sa te periferije Grada i žele mu sreću. Neki misle i da je

zgoditak dobila firma nekog taj-kuna, ili da kupac listića može biti i meštanin susedne Mađar-ske, koji je bio u poseti rođacima i usput kupio i loto tiket.

Mašta se rasplamsala, ali ime dobitnika se još ne zna.

Suzana Drašković redovno igra loto, živi u komšiluku, kaže da su prodavačice ljubazne i da zato tu kupuje loto listić, svakog utorka i petka, a veruje da ko igra taj i dobija.

Dve prodavačice trafike, Mag-dolna Berec i Suzana Sič Pap kažu, da nemaju informacija o dobitniku, a da su saznale putem Instagrama da je u Subotici izvu-čen dobitnik sedmice.

„ Dugo nije bilo sedmice kod nas, još ne znamo ko je srećni do-bitnik. Teško i da će nam se javiti novi milioner, ipak je veliki zgo-ditak. Ovde se loto prodaje od-lično, često viđamo kupce listi-ća prvi put, a ima i onih koji re-dovno igraju i često dobiju manje zgoditke, pa nas i počaste kafom, kao nedavno dobitnik šestice”, kaže za Nove Subotičke Magdol-na Berec, prodavačica u trafici.

Njena koleginicia Suzana Sič Pap dodaje, da je videla na Insta-gramu, da je u Subotici izvučenik dobitnik sedmice, da su odmah ujutro pogledale brojeve srećnog dobitnika i videle da je listić ku-pljen u trafici, u kojoj one rade.

„Ne znamo da li je dobitnik 4 kola LOTO igre iz Subotice neki siromašak, a ovo nije bogat kraj, nek mu je sa srećom”, kaže Suzana.

Pominjalo se i da je zgo-ditak završio u Žedniku, pa u

komšiluku Korner trafike, ali svi čekaju da se javno saopšti ime dobitnika.

„Ovo je veoma prometna tra-fika, pa svraćaju u nju i ljudi koji su u prolazu, pa svrate i po loz, kaže Magdolna Berec.

Orovec Eva se raduje što je dobitnik iz Subotice, nada se da je neko kome je preko potre-ban novac. Ilona Čikoš kaže da ne igra loto, iako prodaje krom-pir odmah pored trafike, a jedan od prisutnih se smeška, jer kaže da ne igra loto, od kada je po-skupeo listić sa 60 na 80 dinara. Vojislav Papić se tu našao i kaže

nam da svrati do Korner trafi-ke, kada je u gradu i da tu kupu-je loto listiće, a poželeo je radost loto dobitniku.

Loto zgoditak je, kako se tvr-di, dobio neko ko je uplatio de-set kombinacija, znači 800 di-nara. Po gužvi oko trafike u sre-du, posle izvlačenja, reklo bi se da svi igraju loto u tom kraju, ali nije tako. Ipak prodavačice kažu, da se tu listići solidno prodaju.

Neki računaju, da je dobitnik baš srećković, jer kad plati poreze, ostaje mu bar 500 miliona dinara u džepu. Dobitnik sa listićem broj 01-02052-03-2-19-00043, uplatio

je 10 loto kombinacija, njegova uplata je bila 800 dinara, saopšte-no je zvanično iz lutrije. Listić je uplaćen u utorak, 15.01.2019. go-dine, u 12:51, na uplatnom mestu "Corner grupa Su” u ulici Koste Trifkovića bb (ŠPM – 4161).

Terminal uplate je Comtec – 2362. U četvrtoj kombinaci-ji je dobitak sedmica, u osta-lim kombinacijama ima dobi-tak 3x3. Iznos dobitka za sed-micu je 716.879.535,00 dina-ra, a ukupan dobitak po potvrdi je 716.879.775,00 dinara, stoji u zvaničnom saopštenju Lutrije.

N.H.K.

U Subotici izvučen dobitnik sedmice na lotou, na srećnoj trafici Korner grupe

Ko je srećni loto milioner iz Subotice?

Trafika na Makovoj sedmici gde je uplaćena dobitna kombinacija

NOVE društvo 5Broj 9918. januar 2019.

•Udruženje novinara Srbije obja-vilo je saopštenje, u kojem se navo-di da je neprihvatljivo vređanje no-vinara Milutina Mitrića. Objavlju-jemo deo saopštenja UNS-a, u ko-jem se kvalifikuju navodi vezani za rad i ličnost dugogodišnjeg profesi-onalnog novinara i dopisnika „Ve-černjih novosti” i kolumniste „No-vih subotičkih novina”, povodom napada pojedinaca na njegove sta-vove, koje je izneo u svojoj kolumni u subotičkom nedeljniku.

Udruženje novinara Srbije (UNS)

osuđuje i smatra neprihvatljivim uvre-de koje su prehodnih dana nosioci

političkih funkcija i članovi političkih partija uputili novinarima Seni Todo-rović i Milutinu Mitriću. Zamenik gra-donačelnika Niša Miloš Banđur, u ra-spravi na Tviteru 14. januara, vređao je novinarku Senu Todorović, nazvavši

je „matorom žutom kučkom koja se usuđuje da komen-tariše ljude o koji-ma ništa ne zna“, a zatim se Banđur izvinio novinar-ki, na društvenoj mreži. Branko Ćir-jaković iz Suboti-ce, uz brojne uvre-

de i psovke, na svom Fejsbuk profilu zapretio je dugogodišnjem dopisniku „Večernjih novosti“ iz Subotice Miluti-nu Mitriću i tražio od njega da se izvi-ni, što je pisao o njegovom ocu Srećku Ćirjakoviću. Branko Ćirjaković je, kako

navodi na svojim profilima na druš-tvenim mrežama, član „Narodnog Slo-bodarskog Pokreta, desničar, suvere-nista“.„Ako to ne objaviš u svom član-ku onda ćemo videti koje su nam opci-je da naplatimo svoju čast. Mali je grad, pa kad se sretnemo dogovorićemo se. A moramo to brzo, jer ubrzo ćeš ostati i bez tog poslića što te drži u polusitom stanju kojim si zadovoljan. Operi pr-sluk i vidimo se brko“, napisao je na-kon vređanja Ćirjaković.

UNS protestuje zbog jezika mržnje, upućenog novinarima i ističe da ovakav način javne komunikacije nije prihvat-ljiv za nosioce političkih funkcija, ali ni članove političkih stranaka.

Srbiji je potrebna

kazna doživotne

robije za najsvire-

pija krivična dela

ubistva dece, stav

je stručne javno-

sti i Ministarstva

pravde! Predsed-

nik Vučić je svo-

jom izjavom 12.

januara potvr-

dio, da je inicija-

tiva Jurića i veli-

kog broja građa-

na bila vredna i

da su Srbiji po-

trebne drakonske

kazne za najsvi-

repija ubistva!

Izmenu kaznene politike za najteža krivična dela, najavio je 12. januara i predsednik drža-ve Aleksandar Vučić, posebno u sferi Zakona o doživotnoj robi-ji za ubice dece i pedofile. Na taj

način država je, kako je najavljeno, podrža-la predlog Igora Juri-ća i velikog broja gra-đana koji su dali svo-je potpise za takav ri-gorozniji zakon o do-životnom zatvoru za najteže zločine u cilju veće bezbednosti žena i dece.

„Država će izme-niti Zakon o kazne-noj politici za najteža krivična dela nasilnič-kog ponašanja, silova-nja, pedofilije, ubista-va dece, trgovine dro-gom i oružjem, kako bi se sistemskim po-oštrenim zakonskim merama osujetili vi-novnici natežih kri-vičnih dela da ih ponove, nakon odslužene robije. Time će biti po-držana i inicijativa velikog broja građana i Igora Jurića, koji su predložili meru doživotne robije za ubice dece i pedofile“, najavio je, pored ostalog, predsednik Sr-bije Aleksandar Vučić.

Ministarstvo pravde je kra-jem 2018. godine potvrdilo spre-mnost da razmotri i podrži ini-cijativu Fondacije Tijana Jurić, da se izmenom Krivičnog zako-na obezbedi kazna doživotnog zatvora, bez mogućnosti pomi-lovanja, za one koji počine najte-že zločine, posebno za ubice dece i trudnih žena. Najavljeno je, da je to korak bliže ka uvođenju do-životne robije, što će biti realizo-vano i formiranjem radne gru-pe, koja će da razmotri pravne

aspekte inicijative o doživotnoj robiji za najteže zločine, a u gru-pi će, kako je rečeno biti i pred-stavnici Fondacije Tijana Jurić.

Inicijativu fondacije Jurić za doživotni zatvor za najsvirepi-ja krivična dela podržalo je pot-pisima 160.000 građana i ta do-kumentacija je predata narod-noj Skupštini Srbije, ali tokom minule godine nije razmatra-na. Sada je Ministrstvo pravde i stručna javnost najavila podršku usvajanju tih predloga, preko po-trebnih Srbiji.

Igor Jurić je izjavio da očeku-je, da se što pre pređe sa reči na dela.

„Verujem da bi sprovođe-nje najava oko uvođenja doži-votne robije bilo veoma dobar i optimističan signal za hiljade

potpisnika te inicijative i da bi taj veliki broj građana bio zado-voljan usvajanjem zakona, koji bi doživotno zatvorio najgnusni-je zločince“, kazao je Jurić.

On je izrazio svoje uverenje, da bi to bila još jedna potvrda i korak ka uređenijoj Srbiji.

„Takvim zakonima država bi trebalo bolje da funkcioniše. Hvala Vladi Srbije, predsedni-ku Vučiću, Ministarstvu policije i Ministarstvu pravde, što prihva-taju da čuju volju svojih građana. Nadamo se da će se u što kraćem roku preći s reči na delo“, rekao je Jurić.

On je izneo i da je izjava pred-sednika Vučića pre nekoliko dana, nakon sednice Saveta bez-bednosti, o prihvatanju pred-loga Igora Jurića, o uvođenju

drakonskih kazni za naj-teže ubice i ubice dece, potvrda da je ta „bor-ba podržana od građana bila vredna“.

„Verujem sada da će i radna grupa usvojiti predloge za krivična dela u kojima su žrtve dece i žena i da će to narednih meseci biti sprovedeno“, rekao je Jurić.

Sprovođenjem no-vih zakonskih mera, na predlog Fondacije, po-stojeća maksimalna ka-zna za teško zločince od 30 do 40 godina bila bi zamenjena doživotnom kaznom zatvora, a Fon-dacija je predložila i da se ne dozvoli ni uslovni otpust za te zločince dece

i trudnica. Jurić naglašava i važnost pre-

vencije u borbi za bezbednost dece, a Fondacija Tijana Jurić održala je veliki broj edukativ-nih predavanja po školama u Sr-biji kako da se spreči ugroženost dece, a preduslov svih promena je izmena krivičnih zakona.

U Subotici je poslednje tri go-dine organizovana konferencija Bezbednosz i odgovornost, a Zo-rana Mihajlović, ministarka Vla-de, u septembru minule godine u Subotici je rekla da je država za-interesovana za rešavanje pro-blema bezbednosti dece i žena, te d aće se preldozi Fondacije naći pred stručnjacima i najvišim dr-žavnim organima, što se sada i preduzuima.

Nada H. Karanović

Saopštenje udruženja novinara Srbije povodom napada na kolumnistu i novinara Novih subotičkih novina

unS: neprihvatljivo vređanje novinara Milutina Mitrića

Država podržala Jurićev predlog za doživotni zatvor ubicama dece!

Da se ne ponove sudbine Tijane, Katarine, Ivane...

grad6 Broj 9918. januar 2019.

NOVE

Ministarstvo odbrane Republike Srbije objavilo je opšti poziv za uvođenje u vojnu evidenciju.

Pozivaju sva lica muškog pola, državljani Republike Srbije, rođe-ni 2001. godine i ranije, koji nisu uvedeni u vojnu evidenciju da se jave u Centar Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu Suboti-ca u Ulici Park Ferenca Rajhla broj 1, u sobu broj 2.

Uvođenje u vojnu evidenciju vršiće se svakog radnog dana od 14. januara do 28. februara, od 9 do 15 časova. Regruti koji se uvode u vojnu evidenciju trebalo bi da ponesu ličnu kartu, a ukoliko je ne po-seduju potrebno je da na uvid donesu drugu javnu ispravu iz koje se može utvrditi identitet.

Regruti koji borave u inostranstvu dužni su da se radi uvođenja u vojnu evidenciju jave nadležnom diplomatsko-konzularnom pred-stavništvu Republike Srbije.

Detaljnije informacije dostupne su na sajtu Ministarstva odbra-ne, gde je moguće preuzeti i upitnik za uvođenje regruta u vojnu evidenciju.

L. M.

Započelo uvođenje u vojnu evidenciju

Subotička omla-

dinska neformal-

na grupa "Može-

mo i mi" koju čine

OSI, u prostori-

jama Fondacije

"Danilo Kiš", odr-

žala završne ak-

tivnosti Projekta

"Avantura zvana

Likovna kolonija

sa OSI".

Projekat "Avantura zvana Li-kovna kolonija sa OSI" finansi-ra Ministarstvo omladine i sporta na konkursu "Mladi su zakon". U Dečijem pozorištu i u Fondaciji za kulturu i omladinsko stvaralaštvo "Danilo Kiš" su se prošlog petka, družili OSI, akademski i amater-ski slikari, likovni pedagozi, OSI i njihovi vršnjaci iz Politehničke škole - smer likovni tehničar. Bilo je više susreta, a svaka radionica je trajala tri i više sati.

Zajedničke aktivnosti i završetak projekta,je realizovan u petak 11. januara, uz prisustvo deset slikara iz Beograda, Bačke Palanke, Pančeva i Brčkog. Bila je to prva likovna Kolonija sa OSI u Subotici i uz to međunarodna.

- Sa OISŠ ’’Žarko Zrenja-nin’’ i osobama sa invaliditetom uopšte, družim se i radim već duže vreme. Ovoga puta mi je bilo zadovoljstvo, da sam svo-jim iskustvom mogla doprineti realizaciji jedne predivne avan-ture sa Verom Đorđević i ne-formalnom grupom ’’Možemo i mi’’ koju čine upravo oni. Radu-jem se i da sam motivisala moje

kolege slikare i da smo svi za-jedno, mogli sagledati druženje iz druge perspektive. Uvek sa srećom i radošću, delim svoje vreme i iskustvo sa decom koja mi mnogo znače i uvek izmame osmeh na lice - Nela Horvat slikar, koja je učestvovala u liko-vnim radionicama sa OSI.

Broj dece i mladih koji imaju dijagnozu osobe sa invaliditetom ili autizmom u Subotici, još uvek nije precizno utvrđen, tvrde u ne-formalnoj grupi "Možemo i mi".

- Problem je što se dijagno-za postavlja veoma dugo, pa od prvih simptoma do konačne de-finicije statusa prođe i više go-dina. Naši roditelji ni sami ne znaju kako da organizuju život u porodici, a teškoće koje ima-mo mi mladi, predstavljaju ve-liki problem za celu porodicu. Naime, osnovni problem je što ignorišemo socijalno polje i ne uključujemo se u komunikaci-ju na uobičajen način, što pre-dstavlja problem i porodici i vaspitačima i učiteljima pa i ce-lom društvu. To često dovodi do usamljivanja porodica nas dece, bespomoćnosti i povlačenja cele porodice iz socijalnog okruženja. Sada smo odrasli i želimo da ne-što promenimo po tom pitanju - rekla je Vera Đorđević, defek-tolog i autor Projekta "Avantura

zvana Likovna kolonija sa OSI".Novina Projekta "Avantura

zvana Likovna kolonija sa OSI" je, da se u Subotici i u društvu ravnopravnih i aktivnih građana, mladi sa invaliditetom prvi put udružuju u akciji organizovanja likovne kolonije čiji učesnici po

želji mogu biti vršnjaci bez smet-nji u razvoju, likovni umetnici i zainteresovani građani, a sve u cilju integracije OSI, menjanja društvenog miljea i pomeranja socijalne distance prema toj gru-pi u riziku od diskriminacije.

Saradnja sa neformalnom omladinskom grupom "Možemo i mi", počela je u decembru proš-le godine, radionicama koje su realizovane uz koordinaciju i ne-sebičnu podršku Dečijeg pozori-šta i direktorice Marte Aroksala-ši, podsetili su Simonida Đor-đević i Rade Reković, aka-demski slikari iz Subotice.

O likovnim radionicama koje su bile veoma važne za osobe sa invaliditetom utiske je prenela i Suzana Skenderović, pre-dsednik Udruženja "Autizam Subotica".

- Likovne radionice, predviđene kao aktivnost za oso-be sa invaliditetom, održavane su tokom zimskog raspus-ta a završene druženjem na

manifestaciji "Avantura zvana likovna kolonija sa OSI". Nakon svega ostaje utisak ogromnog za-dovoljstva, novog iskustva za sve i prijateljstva koje će se nastaviti, posebno sa Simonidom Đorđević i Radetom Rekovićem, akade-mskim slikarima. Oni su volon-terski učestvovali u Projektu i izrazili su želju da se likovne ra-dionice sa OSI realizuju jednom mesečno u Dečijem pozorištu. I ovo je dokaz, da sa malo stva-ri, može da se ostvare značajne aktivnosti za OSI . Zahvalju-jem se lično Dečijem pozorištu, koje je osobama sa invalidite-tom prošle nedelje, omogućilo da prisustvuju izvođenju preds-tave "Izvini mama" - objašnjava Suzana Skenderović, pred-sednik Udruženja "Autizam Su-botica". Dodala je da će u skladu sa dogovorom, čitava priča pre-rasti u dramsku predstavu, što je i želja osoba sa invaliditetom i Dečijeg pozorišta u Subotici.

A. Šiška

OSI, mladi i likovni umetnici ujedinjeni u neformalnoj grupi „Možemo i mi”

Lepše je stvarati zajedno

NOVE komunalije 7Broj 9918. januar 2019.

Nakon usvajanja

GUP-a, predsto-

ji izrada trinaest

Planova general-

ne regulacije na

području Subo-

tice, koji će biti

sprovedbeni do-

kumenti. Građe-

vinsko područje

prvi put je sma-

njeno, kao i po-

vršine namenje-

ne stanovanju.

Subotica postaje

srednje razvijeni

industrijski cen-

tar, a Palić dobi-

ja međunarodni

značaj kao turi-

stičko središte.

Subotica je u decembru do-bila novi Generalni urbanistič-ki plan za Grad i Palić do 2030. godine i to je prvi u Srbiji ta-kve vrste koji je donet u skladu sa novim Zakonom o planira-nju i izgradnji. Subotički urba-nisti, u sastavu Javnog preduze-ća za upravljanje putevima, ur-banističko planiranje i stanova-nje, potvrdili su kontinuitet i re-nome koji imaju decenijama na 27.Salonu urbanizma u Rumi - prvom nagradom za Generalni urbanistički plan Subotice i Pa-lića i priznanjem za Plan detalj-ne regulacije prostora nekadaš-nje Prve kasarne.

Šta je to što je u novom GUP-u Subotice i Palića prepoznato

kao kvalitet i po čemu se on ra-zlikuje od planova takve katego-rije kojih je bilo šest, počev od 1954. godine?

„Generalni urbanistički plan predstavlja planski osnov za da-lje uređenje grada i izradu 13 planova Generalne regulaci-je, koji treba dalje da ga razra-đuju i budu sprovedbeni. Rani-ji planovi nastojali da prostore sa bespravnom gradnjom uklju-če u građevinski reon, dok sada želimo racionalnije korišćenje građevinskog zemljišta smanji-vanjem obuhvata sa 8200 na 8000 hektara.

Građevinska zona smanje-na je na severu ka Kelebijskoj šumi i delu prostora oko Palića, u skladu sa republičkim i pokra-jinskim regulativama o zašti-ti prirode“, objašnjava Draga-na Mijatović, odgovorni urba-nista, i napominje da Subotica, kao planirani srednje razvije-ni industrijski centar, već sada u radnoj zoni ima oko 6500 za-poslenih, a kada je reč o turiz-mu, Palić ima nacionalni zna-čaj i u perspektivi treba da po-stane centar od međunarodnog ranga.

Radne zone, stanovanje i javne funkcije

Kapaciteti radne zone u Ma-lom Bajmoku uglavnom su isko-rišćeni, tako da će u tom delu doći do proširenja građevinskog reona, da bi se investitorima ponudili prostori, a formiraće se i radna zona u Radanovcu, na prostoru bivše Druge kasarne.

„Subotica treba da dostigne broj od 10 do 20.000 zaposle-nih u industriji, i u tome smo na dobrom putu. Zakon o pla-niranju i izgradnji apostrofirao je da je donošenje planskih do-kumenata od javnog interesa za Srbiju i shodno tome urbanisti su prva karika u lancu planira-nja, bilo da je reč o obezbeđiva-nju lokacija za investitore, ko-munalnoj i saobraćajnoj infra-strukturi ili zaštiti životne sre-dine – bez dobrih planova nema razvoja i sve se bazira na dobroj planskoj dokumentaciji“, kaže Dragana Mijatović.

U oblasti stanovanja, pove-ćanje gustine naseljenosti treba

da obezbedi manju prostornu razuđenost i na taj način efi-kasnije funkcionisanje javnih službi, komunalne infrastruktu-re, saobraćaja i gradskog prevo-za i ostalog.

„Površine namenjene stano-vanju smanjene su sa 3700 na 3550 hektara pa je gustina na-seljenosti blago uvećana. Ma-nje su za višeporodično stano-vanje a veće za porodično sta-novanje srednjih gustina. Uki-nuli smo „rezidencijalno stano-vanje“, koje je postojalo u pla-nu iz 2006. godine, za luskuzni-je i veće stambene površine, a uveli socijalnu kategoriju, pre-ma Zakonuo socijalnom stano-vanju iz 2009. Imamo i vikend zone, koje se pojavljuju uz se-verozapadnu granicu građevin-skog područja i na Paliću i prak-tično su zamenile rezidencijalno stanovanje. Racionalizacija sta-novanja urađena je u skladu sa demografskim kretanjima, čiji se trend smanjivanja predviđa i do 2040. godine“, kaže Dragana Mijatović.

U javne funkcije definisane GUP-om pripada osavremenja-vanje i dopunjavanje nedostaju-ćih sadržaja (fiskulturnih sala, dvorišta) u osnovnim školama i njihovo planiranje tamo gde ih nema – Zorka, Graničar, Mali Radanovac i Radanovac. Dru-go rešenje za te đake jeste uvo-đenje školskih autobusa. Nove srednje škole nisu u planu, kao ni visokoškolske ustanove, a ka-paciteti predškolskih ustanova su nedovoljni i u Generalnom planu je podizanje sedam novih tamo gde ih nema – u Novom selu, Graničaru i Zorki.

Novi Dom zdravlja planira se između Banijske i ulice Antona Aškerca, na Majšanskom putu ili kod kružnog toka na Putu

partizanskih baza, što će se utvrditi Planom generalne re-gulacije. Hitna pomoć ostaje na postojećoj lokaciji, a što se tiče novih zdravstvenih stanica, pri-oritet će imati Palić i Prozivka.

Priroda ili turizam?

Razvojni plan za Palić bio je poseban izazov za urbaniste jer je reč o zaštićenom prirodnom dobru koje treba sačuvati, a ta-kođe uvažiti potrebu da se u ci-lju razvoja turizma tamo inve-stira i gradi.

„Palić, prema Prostornom planu Srbije i Vojvodine, ima veći značaj od same Subotice, jer se tretira kao turistički cen-tar od međunarodne važnosti. Da bi se ispunili preduslovi za

to, kao što je komunalno opre-manje, saobraćajna i druga in-frastruktura, mora da postoji mogućnost gradnje na tom po-dručju. Planovi Detaljne regula-cije uglavnom su rađeni za Pa-lić i sada će se prvi put obradi-ti planski i urbanistički zapad-na i istočna obala. Planovi su trenutno na javnom uvidu i u završnoj fazi. Ako hoćemo ra-zvoj turizma, moramo taj pro-stor da urbanizujemo i komu-nalno ga opremimo“, kaže Pe-tar Andrić, rukovodilac Služ-be planiranja.

Usklađivanje težnji za ra-zvojem turizma sa neophod-nošću da se očuva park priro-de, ogleda se, kažu urbanisti, i u proširenju sadržaja na Ter-malnom bazenu, koje je poče-lo krajem 2018. godine, izgrad-njom „akva-fan“ prostora, od-nosno mesta namenjenog za za-bavu na vodi. Ovaj objekat nije velikih dimenzija kao akva-park ali treba da podstakne privatni-ke na dalja ulaganja.

„Imamo smeštajnih kapaci-teta ali nemamo odgovarajuću ponudu, ona je ograničena na male spa-centre, gastronomiju, salaše i slično. Moramo da vo-dimo računa o onome što je bit-no za Palić a to su sportovi na vodi, veslačima i jedriličarima“, kaže Andrić.

Od presudnog značaja za Pa-lić i Ludaš je realizacija sred-stava od 6,5 miliona evra, koje je Nemačka razvojna ban-ka (KFW) namenila za njiho-vo ekološko stabilizovanje. Da bi Palić turistima mogao da po-nudi i kupanje u jezeru, neop-hodna je izgradnja kanalizaci-je za naselje koja, prema svim predviđanjima, treba da počne u 2019. godini.

M.Radojčin

Usvojen Generalni urbanistički plan Subotice i Palića do 2030.godine

Dobri planovi su uslov za razvoj grada

Brze pruge i obilaznica

Nastavak izgradnje žele-zničke pruge od Novog Sada do Subotice i državne gra-nice staviće nas pred pita-nje kakve će posledice ima-ti prolazak „brze pruge“ kroz sam grad?

„Koridor železnice osta-je kroz grad, a jedina izmena je da će zaobići Aleksandro-vo a zatim se „uliti“ u pru-gu Subotica-Senta. Posledi-ca će, definitivno, biti, ali sve se radi po standardima, kao u drugim gradovima – zido-vi protiv buke, osvetljenje. Osim toga, svi pružni prela-zi moraće da budu denive-lisani, znači podignuti, i ta-kvih će biti nekoliko, što smo dogovorili sa CIP-om“, kaže Petar Andrić.

Blok 144 Na 27. Salonu urbanizma pažnju je privukao pano i 3D mo-

del za „Blok 144“, prostor bivše kasarne „Kosta Nađ“. Od ovih 12 hektara, Planom detaljne regulacije obrađeno je 9 i njegovi sadr-žaji podeljeni su u pet blokova.

„Predviđeno je da se prostor bivše kasarne „Kosta Nađ“ podeli na tri celine. Prva predstavlja prostor u kojem je moguća gradnja poslovno komercijalnih sadržaja tipa šoping-molova, tržnih cen-tara i sličnog. Druga je predviđena za javne objekte i javne povr-šine, znači mogućnost izgradnje predškolskih ustanova. Treća

se namenjuje za stambenu, višeporodičnu izgradnju. Osim toga, planirano je uređenje javnih površina, prodor novih ulica i spajanje sa Segedinskim putem i izgradnja parkinga. Potreb-no je i dovesti potpuno novu komunalnu infrastrukturu jer ona na prostoru kasarne ne zadovoljava nove sadržaje“, kaže Karlo Terteli, vodeći urbanista u Javnom preduzeću.

Urbanisti koji su nastavili tradiciju uspeha Zavoda za urbanizam i direktor Javnog preduzeća Predrag Radivojević

NOVEponos Subotice8 Broj 9918. januar 2019.

Nevena je svoj dar za pisanje potvrdila na takmičenju iz srp-skog jezika, gde je na opštinskom takmičenju osvojila drugo me-sto, a na okružnom treće. Da je multitalentovana, govori činjeni-ca da je na opštinskom takmiče-nju iz fizike osvojila treće mesto , a na takmičenju iz bilogije peto. Ipak, pisanje joj je hobi i velika ljubav, a ove godine, od sebe oče-kuje još više, zato što pokušava da bude vukovac i ako se dovolj-no potrudi, đak generacije.

Za dobar uspeh, potrebno je paziti na

času

- Sve predmete volim, ali mi je srpski glavna opcija za takmiče-nje, a na časovima volim mate-matiku. Kada sam krenula u peti razred, dobili smo razrednog sta-rešinu Dušicu Kosović, nastavni-cu srpskog jezika. Moram da pri-znam da je ona najviše doprinela da zavolim pisanje i srpski jezik. Rekla sam joj da bih volela da

idem na takmičenje, ona me je podržala, pomogla mi i dobro me pripremila. Na takmičenju mi je nedostajao jedan bod da prođem dalje i to me je podstaklo da se potrudim još više i da dokažem sebi da mogu, pa sam u šestom razredu dobro prošla. Pošto do

sedmog razreda nema repu-bličko takmičenje, ove godi-ne se nadam i trudiću se da dođem do njega. – istakla je Nevena

Prema Neveninim reči-ma, za dobar uspeh nije po-trebno mnogo učiti, već pa-ziti na času i slušati nastav-nike. - Više pratim na času gde većinu gradiva zapam-tim i onda obavezno još i kući pogledam. Provedem dosta vremena čitajući i za-pisivajući a ako je neko teže gradivo, njemu posvetim malo više vremena. Učim, ali ne mogu da kažem da je to nešto mnogo. – kaže Nevena.

Za Nevenu u školi kažu da je vrlo talentovana, vredna i radna. – O Neveni, zaista mogu da kažem sve najbolje. Ona je, pre svega, multitalentovano dete i , što se tiče škole, na svim se-gmentima dominira. Kao prija-telj je vrlo odana i uvek je spre-mna da pruži pomoć. U komu-nikaciji sa vršnjacima je izuzet-na, zrelih rezona s obzirom na njene godine. Ume realno da sa-gleda stvari i svojom smirenošću uspešno održava skladan odnos sa svima u odeljenju. Nevenu, u budućnosti, vidim u radu sa lju-dima, kao novinara ili prevodio-ca. – istakla je Dušica Kosović, odeljenski starešina i nastavnik srpskog jezika.

Novinarstvo kao ljubav i hobi

Pored pisanja, Nevena voli da čita knjige pa često odlazi u Gradsku biblioteku kako bi pro-našla neku zanimljivu knjigu. Najviše čita avanturistički žanr, knjige Uroša Petrovića i sve knji-ge koje su namenjene tinejdže-rima. Svoj talenat za pisanje us-pešno iskazuje kao najmlađi član redakcije „Novih subotičkih no-vina“. – U trećem razredu, učite-ljica nas je pitala ko bi želeo da se upiše u školicu novinarstva i da

nauči lepo da piše sastave. Pro-zvala je neke iz razreda, za koje je mislila da imaju talenat za pisa-nje. Moje drugarice su posle dve godine odustale, a ja sam osta-la jer pisanje tekstova za novine gledam kao hobi a ne kao oba-vezu. Volim da pišem, a ljubav prema novinarstvu i pisanju me drži da ne odustanem. Volim da pišem izveštaje, sastave i da ra-dim intervjue. Želja mi je da na-stavim sa pisanjem, da mi jedno-ga dana, novinarstvo bude hobi i da nastavim da pomažem redak-ciji „Novih subotičkih novina.“- istakla je Nevena

Pored škole, Nevena već četi-ri godine trenira odbojku u ŽOK Subotica. – Žao mi je što ranije nisam krenula na odbojku. Dugo sam tražila sport koji bih trenira-la, mnoge sam probala, a odboj-ka mi se najviše svidela. Odmah mi se svideo prvi trening i nije mi teško da pored svih obaveza u školi, izdvojim vreme za trening odbojke.-kaže Nevena.

Prilika da prenese svoje znanje drugima

Pored svih obaveza, Neve-na uvek pronađe slobodno vre-me koje koristi kako bi se druži-la sa drugarima, gledala seriju ili

film i igrala sa mlađim bratom Vukašinom.

Posle osnovne škole želela bi da upiše Gimnaziju, prirod-no - matematički smer, a jedno-ga dana, želja joj je da bude na-stavnik i da svoje stečeno znanje prenese na decu. – Često posma-tram moje nastavnike kada pre-daju na času i uvek se pitam ka-kva bih ja bila kao nastavnik i šta bih učila decu. Volim da se igram sa mojim bratom koji je predško-lac, tako što ga učim slova i bro-jeve. Jednostavno, volim da pre-nosim svoje znanje i zaista bih želela da jednog dana budem na-stavnik ili profesor pa da imam priliku da naučim druge nečemu. – kaže Nevena

Prema Neveninim rečima, najveća podrška su joj rodite-lji koji pred svako takmičenje razgovaraju sa njom i opuste je. Uvek joj kažu da su oni svakako ponosni na nju i da ne radi ne-što zbog njih već samo radi sebe. Ukazuju joj da je bitno da se fo-kusira i da ostvari svoje ciljeve. Kada nešto ne uspe, roditelji su tu da joj vrate volju i snagu, što Neveni mnogo znači. Pored rodi-telja, velika podrška su joj druga-rice Ana, Miljana i Nađa.

L. Marjanov

Nevena Đuran, učenica OŠ „Jovan Mikić“ i mladi novinar „Novih subotičkih novina“

Devojčica sa posebnimdarom za pisanje

Ovu rubriku podržava grad Subotica

Nevena Đuran je skroz odličan učenik sedmog razreda OŠ „Jovan Mikić“, najmlađi je član redakcije Novih su-botičkih novina i član ŽOK Subotica. Za nju kažu da je multitalentovana čto potvržuju uspesi sa raznih takmi-čenja. Iz srpskog jezika, osvojila je drugo mesto na op-štinskom takmičenju i treće na okružnom. Iz fizike je na opštinskom takmičenju zauzela treće mesto a iz biologije drugo. Voli da recituje i da piše.

Nevena sa drugaricama - najvećom podrškom

NOVE društvo 9Broj 9918. januar 2019.

Održano predavanje u Gerontološkom klubu "Centar II"

Kako uspešno voditi tim

Gerontološki centar Subotica, u saradnji sa Narodnim Pozori-

štem Subotica, organizovao je u petak 11. januara, uprostorijama Gerontološkog kluba „Centar II“ predavanje na temu „Kako us-pešno voditi tim“.

Predavanje je održao direktor Narodnog Pozorišta, Miloš Stanković. Pored

funkcije direktora Miloš je i dalje aktivan glumac drame na srpskom jeziku. Naime, član je ansambla od 1996. godine i do sada ga je publika tri puta pro-glasila glumcem sezone, a dobitnik je nagrade „dr Ferenc Bodrogvari“ za po-seban doprinos u oblasti kulture grada Subotice. On je sa prisutnima podelio svoje iskustvo koje je stekao, i koje stiče, rukovodeći subotičkim Pozorištem.

Dr Nenad Ivanišević, direktor subotičkog Gerontološkog centra, zahvalio se Stankoviću na izdvojenom vremenu da održi predavanje i prenese znanje koje se može iskoristiti i za funkcionisanje ustanova kao što je Gerontološki centar. Ideja je da se ovakva predavanja nastave u budućnosti i da se saradnja proširi i na činioce iz oblasti privrede, sporta, ekologije, društva.

L. M.

Porodici Dejana Perića, hero-ja sa karaule Košare koji je tokom 1999. godine herojski branio dr-žavnu granicu od napada agresora i stranih plaćenika, uručen je paket humanitarne pomoći od Udruženja ratnih, vojnih i mirnodopskih inva-lida iz Subotice.

Dejan je nedavno dobio svoje osmo dete, četvrto u drugom braku iz kojeg po-red prinove ima dve kćerke i sina, koji su se najviše obradovali poklonima. Po-rodica Perić nalazi se u nezavidnoj situ-aciji, supružnici su nezaposleni a najve-ći problem predstavlja Dejanovo naru-šeno zdravstveno stanje uzrokovano gele-rom koji se nalazi pored srca. Zahvaljujući pomoći Udruženja ratnih vojnih invalida, Dejanu je odobrena invalidnina i dodatne novčane naknade što predstavlja glavni izvor prihoda za njegovu porodicu.

„Udruženje mi zaista mnogo pomaže, naravno koliko i oni sami mogu a meni je verujte mi, svaka pomoć dobrodošla

i od svakog rado primam pomoć. Naža-lost, zbog mog invaliditeta sam nezapo-slen jer poslodavci nisu imali razumeva-nja za moje zdravstveno stanje. Na svu moju muku, zbog svega što mi se desilo i svojevremeno neostvarivanja prava na pomoć, tužio sam državu i dobio odštetu od 320.000 dinara a potom sam konačno počeo dobijati i ratnu invalidninu.“ rekao je Dejan Perić.

Udruženje ratnih, vojnih i mirnodop-skih invalida obezbedilo je 70 paketa škol-skog pribora i torbi namenjenih deci bo-raca kako bi nastavili da pomažu porodice ljudi koji su tokom ratnih godina učestvo-vali u odbrani zemlje i naroda. Po rečima Dragoslava Dašića, ovo je samo mali gest zahvalnosti a ujedno i pomoći za ljude koji su mnogo učinili za ovu državu.

“Ove poklone koje smo danas uruči-li, obezbedili smo zahvaljujući gradona-čelniku Bogdanu Labanu koji je Udruže-nju za ove namene obezbedio 70.000 di-nara. Za decu boraca kupili smo škol-ski pribor i torbe i na taj način skromno

doprineli da ulepšamo njihovu svakodnevni-cu. Paketi pomoći na-menili smo deci rat-nih i mirnodopskih in-valida iz osam porodi-ca na teritoriji Grada, a jedan deo smo uruči-li i deci Kolevke.“ izja-vio je Dragoslav Da-šić, predsednik Udru-ženja ratnih, vojnih i mirnodopskih invali-da Subotice

Položaj ratnih voj-nih invalida u Srbi-ji je i dalje nezavidan. Tome kumuje i aktu-elni Zakon koji je star nekoliko decenija, pre-vaziđen je i ne poma-že borcima u dovolj-noj meri. Prema rečima Dašića, novi Za-kon je u izradi i očekuju od njega pobolj-šanje položaja ratnih vojnih invalida koji

su hrabro stali na branik otadžbine a da-nas su izuzetno teškom materijalnom po-ložaju. B. Nikolić

Udruženje ratnih vojnih invalida uručili pakete sa školskim priborom za decu boraca

Pomoć čuvarima otadžbine

zdravstvo/socijala10 Broj 9918. januar 2019.

NOVE

SAVETI ZA VAŠE ZDRAVLJE

Milena Gavrilović, dr stomatologije

Ishrana i karijes Karijes predstavlja proces gubitka minerala gleđi, kalcijuma i fos-

fora, kada oralna sredina postane kisela, tj. kada Ph u ustima padne ispod 5.5. Ovo se dešava usled dejstva kiselina koje sintetišu bakterije u usnoj duplji dok fer-mentišu ugljene hidra-te iz hrane.

Istraživanja poka-zuju da od ugljenih hi-drata koji se koriste u ljudskoj ishrani naj-značajniju ulogu u po-javi karijesa ima saha-roza, nešto manje glu-koza i fruktoza, dok laktoza ima najma-nji kariogeni potenci-jal. Osim ’prostih šeće-ra’, skrob, iako polisa-harid, kada se termič-ki obradi postaje na-mirnica koju bakterije lako fermentišu pa na-kon njegovog konzu-miranja kiselost u usti-ma raste skoro podjednako kao i posle konzumiranja saharoze.

S obzirom na to da se kiselost u ustima neutrališe oko pola sata - sat nakon obroka, važno je da se obroci ograniče na maksimalno 5 dnevnih, umesto da se tokom celog dana ’grickaju’ manje količine hrane. Gledajući zdravlje zuba, manje je štetno odjednom pojesti 100 gr čokolade, nego uzimati po kockicu-dve svakih pola sata. Važno je potpuno izbaciti iz upotrebe lizalice i bombone jer se jedu polako. Takođe, ne bi trebalo pijuckati sokove tokom dana jer se na taj način produžava kontakt slatkog napitka sa zubima. Dete nikada ne stavlja-ti u krevet sa bočicom koja sadrži zaslađeni napitak. Uz ove preporu-ke i redovnu oralnu higijenu, šećer se neće zadržavati na zubima do-voljno dugo da bi doveo do pojave karijesa.

Zora Pavlović, viša medicinska sestra

SrdačicaUpotreba srdačice

ima korene u drevnoj ti-betanskoj medicini gde se koristi za lečenje bole-sti srca. Kao dobro sred-stvo protiv srčanih bole-sti se koristi u tradicio-nalnoj medicini Bugar-ske, Češke, Rumunije , Mađarske i Srbije.

Najvažnije od leko-vitih svojstava srdači-ce je smirujući efekat, koji u mnogim sluča-jevima prevazilazi dej-stva valerijane. Tako-đe se koristi za ubr-zan rad srca, neke ma-nje nepravilnosti u sr-čanom ritmu i sma-njuje rizik od nastan-ka krvnih ugrušaka (tromboze).

Kao antihipertonik, snižava povišeni pritisak, smiruje srčane te-gobe praćene uznemirenošću, a kao vazodilatator, širi periferne krv-ne sudove.

Zbog interakcije sa lekovima, prekomerna upotreba srdačice, može da utiče na postojeću kardiološku terapiju, pa se pre upotrebe treba konsultovati sa lekarom.

Delujući na smirenje ubrzanog srčanog ritma, srdačica se može uspešno koristiti i kod povišenog rada štitne žljezde.

Čaj: na jedan litar ključale vode, stavi se 50 g čaja, ostavi da stoji 15 minuta. Procediti i piti pre jela.

Narodna kuhi-

nja Crvenog kr-

sta Subotica, sa

1.200 korisnika,

i dalje je najbroj-

nija u Vojvodini.

Ove godine, Pro-

gram ima i ubed-

ljivo najveći broj

dece, njih

čak 226. Narodna kuhi-

nja Crvenog krsta, već dugi niz go-dina, pruža kuva-ne obroke najsiro-mašnijim sugrađa-nima. Trenutno se na kašiki kuvane hrane, nalazi 1.200 siromašnih lica iz našeg grada.

Kako tvrde u subotičkom Cr-venom krstu, za-ključno sa 31. de-cembrom proš-le godine, Cen-tru za socijal-ni rad, dostavlje-ni su spiskovi tre-nutnih korisnika, gde ima mesta još za nekoliko novih, ali i ukazana po-treba za realnim povećanjem bro-ja kuvanih obro-ka, za šta za sada, kako se navodi nema naznaka nadležnih.

Nekoliko lica je izgubilo sta-tus lica u socijalnoj potrebi, ili je našlo novo zaposlenje, ili od-selilo iz Subotice, te očekujemo da će i ta mesta, koja su tre-nutno nepopunjena za kuva-ni obrok, u skorije vreme u do-govoru sa Centrom za socijal-ni rad, biti iskorišćena. Ina-če, Program Narodne kuhinje funkcioniše ustaljenim, dobrim tokom, tokom praznika smo čak pojačali obroke vitamini-ma, konzervama i drugim na-mirnicama. U januaru i februa-ru, imaćemo nekoliko donacija iz kojih ćemo namirnice uvrsti-ti u asortiman za pripremu ku-vanih jela, a podsetiću, da "Fi-delinka" i dalje povremeno, sa

svojim pecivima obo-gaćuje obroke Narod-ne kuhinje - kaže Mi-odrag Varo, samo-stalni stručni saradnik u Crvenom krstu, koji vodi Program Narod-ne kuhinje u Subotici.

Narodna kuhinja Crvenog krsta u Su-botici najbrojnija je u Vojvodini. Nekada peta po veličini u Srbi-ji, danas je treća. Pro-gram Narodne kuhi-nje finansira se sred-stvima 50 odsto Gra-da i 50 odsto Crvenog krsta Srbije. Spisko-ve korisnika koji imaju pravo na kuvane obro-ke, Crvenom krstu do-stavlja Centar za so-cijalni rad Subotica. Iako realno ima potre-be za povećanjem bro-ja korisnika, za sada, kako kažu u Crvenom krstu nema najava, da bi taj broj mogao biti povećan, jer nema dovoljno finansijskih

sredstava za finansiranje kuva-nih jela. A. Šiška

Na kuvanom obroku čak 226

dece

Od ove godine, na Pro-gramu Narodne kuhinje je i ubedljivo najveći broj dece do sada , njih čak 226. Deca su uzrasta od 2 do 18 godina, i svakog dana za njih se pri-premaju kuvani obroci, po-red 1.200 stalnih korisnika. U vreme praznika, sva deca sa spiska Narodne kuhinje, dobila su i paketiće.

Uskoro i "Turijada 2019. "

Već tradicionalno, na glavnom gradskom Trgu, održaće se čuvena manife-stacija "Turijada 2019.". Kao i svake godine, gosti iz Turi-je i ostali učesnici, donira-će Programu Narodne kuhi-nje određenu količinu čuve-ne turijske kobasice, koja će se upotrebiti za priprema-nje jela u Narodnoj kuhinji. "Turijada 2019." biće održa-na ove godine, 8. februara.

Na Programu Narodne kuhinje Crvenog krsta Subotica i dalje 1.200

korisnika

Subotička narodna kuhinja najveća u

Vojvodini

NOVE zdravstvo 11Broj 9918. januar 2019.

Grip ili influenca, predstav-lja jedno od najznačajnijih, ako ne i najznačajnije zarazno obo-ljenje modernog doba. Virus in-fluence se neprestano menja, odnosno mutira, a kao rezul-tat toga svake godine registruje-mo nove sojeve virusa. Prisustvo virusa gripa tip A podtip H1N1 dokazano je od strane mikrobio-loga Instituta „Torlak" u Beogra-du krajem decembra 2018. godi-ne, u uzetom bolesničkom ma-terijalu dvoje pacijenata, od ko-jih je jedan bio sa područja Beo-grada, a drugi sa područja Niša. Prvi slučajevi virusa gripa na te-ritoriji AP Vojvodine su doka-zani početkom januara na Ins-titutu za javno zdravlje Vojvo-dine u Novom Sadu, u uzorci-ma dvoje obolelih sa područja Južnobačkog okruga, s tim da je u jednom uzorku dokazan virus gripa tip A podtip H1N1, a u dru-gom slučaju reč je o virusu gripa tip A podtip H3N2.

Rekombinacije virusa gripa

Prema nastalim sojevima gri-pa, ne posedujemo imunitet, te zbog toga nanovo i oboljevamo od gripa, tvrde epidemiolozi.

- Osim što je virus sklon muta-cijama, daleko su značajnije nje-gove tzv. rekombinacije, kada nastaju potpuno novi podtipo-vi virusa gripa, koji u kratkom vremenskom periodu od svega nekoliko nedelja, zahvataju sve kontinente, i tada govorimo o pandemiji gripa. Ni jedan dru-gi virus koji se prenosi putem respiratornim kapljica, nema u tolikoj meri izraženu nestabil-nost, te je grip upravo iz tog ra-zloga infektivno oboljenje od pr-vorazrednog značaja. Cirkulaci-ja postojećih podtipova i sojeva se neprestano prati, a sve sa cil-jem, da se što ranije uoči nasta-nak novih „vrsta" virusa gripa, što bi bio signal za preduziman-je niza preventivnih aktivnosti - objašnjava dr Nebojša Bohu-cki, epidemiolog u subotičkom Zavodu za javno zdravlje.

Zavodi u Srbiji nedeljno izveštavaju o gripu

Na teritoriji Srbije, od početka oktobra do maja naredne godi-ne, prati se aktivnost virusa gri-pa. Svi lekari primarne zdravs-tvene zaštite imaju obavezu da nadležnim Zavodima za javno zdravlje, dostavljaju nedeljne izveštaje o broju obolelih lica sa simptomatologijom koja bi uka-zivala na grip.

- U isto vreme, prati se i broj lica hospitalizovanih usled teže kliničke slike gripa. Epidemio-lozi nadležnih zavoda za jav-no zdravlje mogu da uzorku-ju bolesnički materijal, te da ga šalju teritorijalno nadležnim Ins-titutima za javno zdravlje, sve u cilju identifikacije virusa gripa u uzetom brisu ždrela. Uzimanje

ovih uzoraka nije rutinska stvar, u prvom redu zbog cene koštanja ovih analiza, i uzima-ju se samo kod pacijenata sa tzv. tipičnom kliničkom slikom gri-pa, kada je velika verovatnoća da je reč upravo o gripu a ne o nekom drugom akutnom res-piratornom oboljenju. Smisao ovih virusoloških analiza je da se dokaže prisustvo virusa gri-pa na određenom geografskom području, a potom daljnja iden-tifikacija virusa gripa, sve sa ci-ljem praćenja podtipova i so-jeva virusa. Ovo je od velikog značaja upravo zbog praćenja u kojoj meri aktuelne vakcine pro-tiv gripa pružaju zaštitu, kao i zbog pravljenja blagovremenih procena za izradu vakcine koja će biti u upotrebi tokom naredne

zime. Samim pacijentima nije od značaja koji je tip odnosno po-dtip gripa izazvao oboljenje, jer je terapija u svim slučajevima ista, a reč je u daleko najvećem broju slučajeva o tzv. simpto-matskoj terapiji, koja je usme-rena na ublažavanje postojećih tegoba. Naravno, postoji i tzv. etiološka odnosno uzročna tera-pija, kada se koristi neki od anti-virotika - kaže dr Bohucki.

Činjenica je da se poslednjih nedelja veći broj naših sugrađana obraćao za medicinsku pomoć usled postojanja izvesnih tego-ba od strane respiratornog siste-ma, a kliničku sliku kod obolelih su karakterisali zapušenost od-nosno curenje iz nosa, gušobolja, kašalj, a neki od obolelih su ima-li i znatno povišenu telesnu

temperaturu. Slična situacija je zabeležena i u ostatku zemlje, ali sve ove tegobe nisu uzrokovane virusom gripa.

- S obzirom da je prisustvo vi-rusa gripa sada već dokazano, istina, u malom broju slučajeva, početak novog školskog polugodišta i vraćanje dece u kolektive, izuzetno će pogodova-ti širenju ovog virusa, u prvom redu u školskim i predškolskim ustanovama, kako među decom, tako i među zaposlenima. Nakon ovoga, povećani broj obolelih će se registrovati i u ostatku po-pulacije. Ovako je svake godi-ne, te se upravo iz ovog razlo-ga najveći broj obolelih i regis-truje u mesecu februaru. Da li će broj obolelih biti toliko veliki da će se moći govoriti i o epidemiji, to za sada ne može da se predvi-di. Proglašenje eventualne epi-demije, u svakom slučaju, ne bi trebalo da izazove bilo kakvu za-brinutost, jer bi postojanje epi-demije govorilo samo o velikom broju obolelih, ali ne i o tome da je reč o pojavi nekog novog soja virusa gripa koji bi dovodio do nastanka teže kliničke slike, jer do sada, među cirkulišućim vi-rusima, nije dokazano prisus-tvo jednog takvog novog virusa - dodaje dr Bohucki.

Grip nije bezazleno oboljenje, a moguć je i nastanak veoma oz-biljnih komplikacija koje zahte-vaju hospitalizaciju. I pored svih savremenih preduzetih mera lečenja, svake godine beleže se i smrtni slučajevi od tog oboljen-ja. U Srbiji se već duži niz godi-na koristi vakcina „Vaxigrip" re-nomiranog svetskog proizvođača Sanofi-Pasteur, a ona je kao takva besplatna za sve građane uzrasta preko 65 godina života, odnos-no za sve mlađe osobe koja imaju neko hronično oboljenje. Vakci-na pruža zaštitu protiv tri virusa gripa: tip A H1N1, tip A H3N2 i tip B. S obzirom na do sada izolo-vane viruse, vakcina protiv gripa i tokom sezone 2018. - 2019. go-dina pruža zaštitu od ovog obol-jenja, ali tek nakon dve do tri ne-delje po njenom primanju.

A. Šiška

Epidemiološka slika Severnobačkog okruga još uvek relativno mirna, kažu u

subotičkom ZZJZ

Sezona gripa počinje

Epidemiološka slika u Severnobač-kom okrugu još uvek je relativno mirna. U subotičkom Zavodu za jav-no zdravlje kažu, da se svake godine, najveći broj obolelih registruje u fe-bruaru. Za sada, nema izolovanog vi-rusa gripa.

Održavanje higijene ključno, vakcina dodatno štitiČešće provetravanje prostorija, pravilna higijena ruku, izbegavanje kontakata sa bolesnima, nošenje zaštit-

nih maski od strane obolelih, samo su neke od tzv. nespecifičnih mera zaštite, koje daju izvesne, ali u glavnom ograničene rezultate u prevenciji od gripa. S obzirom da su prispele količine vakcina do sada već gotovo u potpu-nosti utrošene, svim građanima koji nisu imunizovani ostaju na raspolaganju navedena opšta preventivna sred-stva i postupci, koja pružaju izvesnu zaštitu kada je reč i o bilo kojoj drugoj kapljičnoj infekciji. Za potrebe zdra-vstvenih ustanova na teritoriji Severnobačkog okruga, tokom oktobra, distribuirano je 5.650 doza vakcina „Va-xigrip". Već tokom novembra, celokupna količina vakcina namenjena za Dom zdravlja Mali Iđoš je utrošena, da bi do kraja decembra u ambulantama Doma zdravlja Subotica i Bačka Topola, ostala do sada rekordno mala količina vakcine, što svakako govori o visokoj svesti sugrađana, kada je reč o zaštiti od gripa.

magazin12 Broj 9918. januar 2019.

NOVE

Ns MAGAZIN žarKo L auŠeViĆ

Žao mi je što nisam rođen ili • malo gluplji, ili malo pametniji. Gluplji da ne primećujem neke stvari oko sebe, ili pametniji da ih, primećene ne komentarišem.

žika Savin

Zajedno posle tri decenije

U petak, 11. januara, nekadašnji učenici OŠ "Matko Vuković" pro-slavili su 30 godina male mature. U prostorijama škole, ponovo su se našli učenici generacija 1981 - 1989. 8.a, 8.b i 8.c razred, a proslavu su uveličale nastavnice fizičkog Nada Dulić i nastavnica srpskohrvat-skog jezika Zdravka Penava. -Zbog odlične atmosfere je odlučeno da se okupljanje održava svake godine!- istakao je Stipan Milodanović, nekadašnji učenik 8.b odeljenja.

L. M.

- Otvaranjem novog objekta proširili smo asortiman već po-stojećih usluga u vidu teretane i crossfit treninga, na usluge well-nessa koje obuhvataju 4 vrste sa-una zajedno sa relax zonom, ra-zličite vrste masaža i fizioterapi-je koje obavlja naš stručni kadar. Da bi zaokružili priču na pravi način tu se nalazi i caffe i prote-in bar pogodan za druženje na-kon treninga. - Slobodno mo-žemo da kažemo da smo lider u gradu, s obzirom na preko 1000

učlanjenja do sada, a u prilog tome govori i prestižno prizna-nje koje smo dobili krajem prošle godine od strane saveza za rekre-aciju i sport, a to je godišnja na-grada za najbolji novi klub u 2018 godini. Ja bih ovim putem žele-la da se zahvalim direktoru i vla-sniku Dmitru Štrbcu koji je svo-jim dugogodišnjim radom i tru-dom doprineo da grad Subotica dobije ovakav jedan fitness cen-tar kakav i zaslužuje. - istakla je Gordana Abramović, menadžer

Bodyline Fitness & Wellness cen-tra i zahvalila se svim zaposleni-ma i članovima Bodyline fitness & wellness centra ističući da će u narednom periodu Centar biti sve bolji kako bi opravdali sva očekivanja svojih članova.

Bodyline fitness & wellne-ss centar je proslavio uspešnih 13 godina poslovanja. Od jula meseca prošle godine nalazi se na novoj adresi, Šumska 13 na Radijalcu.

L.M.

Svetosavska nedelja

Predstavljanje knjigeU Srpskom kulturnom centru „Sveti Sava“, u sklopu progra-

ma Svetosavske nedelje, u sredu, 23. januara, sa početkom u 19 časova, biće predstavljena knjiga profesora Time Dimitrijevića „Krvava okupacija Bačke“, koju je objavila Matica srpska.

Tima Dimitrijević proveo je rat i okupaciju u Subotici i bele-žio događanja, a u posleratnom periodu predavao je srpski je-zik u Gimnaziji. Tada je knjigu „Krvava okupacija Bačke“ poku-šavao da štampa, ali mu to za života nije uspelo. Ovo svedočan-stvo vremena tek sada je, zahvaljujući Matici srpskoj, ugledalo svetlost dana.

O knjizi profesora Time Dimitrijevića govoriće gosti, predsed-nik Matice srpske profesor doktor Dragan Stanić, profesor Filo-zofskog fakulteta u Novom Sadu profesor doktor Slobodan Bje-lica, direktor Muzeja Vojvodine doktor Drago Njegovan, viši ku-stos Muzeja Vojvodine doktor Aleksandar Horvat i doktor Milan Micić, istoričar i književnik.

MR

Bodyline fitness & wellness centar je proslavio uspešnih 13 godina poslovanja.

titula za rođendanski poklon

Gordana Abramović

Bodyline Fitness & Wellness centar u Subotici je u sredu 16. janu-

ara proslavio trinaest godina uspešnog poslovanja, a Savez za fit-

nes i rekreaciju Srbije dodelio mu je krajem decembra u Beogradu

prestižno priznanje, titulu najboljeg novog kluba u 2018. godini.

NOVE magazin 13Broj 9918. januar 2019.

Ns MAGAZINOve godine

manje petardiDecembar i januar odišu prazničnim duhom, a samim tim

i slavljem i veseljem. Gde ima slavlja tu ima i buke. Jedna vr-sta buke se posebno izdvaja a to je buka petardi. Kakva je ra-zlika u odnosu na prošlu godinu što se tiče bacanja petar-di, kako su petarde uticale na ljude i kućne ljubimce pričaju nam naši sugrađani.

Monika Nikolić- Ove godine, što se tiče petardi, kada sam ih

čula, svakako su mi smetale, ali su se zato čule pri-metno manje nego prethodnih godina. Mislim da su se više čuli vatrometi od petardi. Nemam kuć-nog ljubimca ali znam da petarde strašno utiču na njih. Lično nisam čula za neki incident, da se de-silo nešto, ali sam čitala o tome putem društvenih mreža, da je i ove godine bilo slučajeva da su pe-tarde, nažalost, naškodile kućnim ljubimcima.

Vesela Laloš- Ove godine nisam bila ovde tokom većeg

dela ovih prazničnih dana, ali sada za pravoslav-nu Novu godinu bilo je, koliko sam čula, mnogo manje. Prethodnih godina stanovala sam na Pro-zivci, u tom tunelu se strašno mnogo čuje, mnogo više odjekuje i stvarno je ljudima smetalo, tu ima i bolesnih ljudi, kada grune kao bomba. Tako da su ljudi zvali policiju, intervenisali, oni su rekli da nemaju nadležnost, uglavnom se radi o deci i da

ne mogu tu ništa uraditi, ali zaista je bilo neprijatno. Ove godine je bilo jako malo. Ja sam se preselila, čujem da i drugi kažu da je manje bilo. Nisam čula da je bilo nekih incidenata.

Jasna Marki- Što se petardi tiče nisam primetila neku razli-

ku u odnosu na prethodnu godinu, kući sam bila, pa sam samo čula, ali po meni možda isto. Nije mi smetalo pošto sam bila kod kuće, muzika, žurka i tako to, pa mi zvuk nije smetao, nisam tada šeta-la ali da sam bila napolju svakako bi mi smetalo. Imali smo kućnog ljubimca, sada nemamo ali pas se jako boji i znam da izuzetno loše utiče na njih. A što se tiče incidenata, nisam čula da ih je bilo da je ove godine.

Mile Tasić- Primetio sam razliku, recimo kada je bilo

Badnje veče ranijih godina je bilo zbilja previše, nije moglo da se govori sa bine, ovog puta nijed-nu jedinu petardu nisam čuo, a inače, sada ste me podsetili, nisam obraćao pažnju, ali verovatno ni-sam obraćao pažnju jer ih i nije bilo toliko puno. Čini se da je ipak nešto postignuto, da su se ti to-kovi prodaje, kupovine, preprodaje nekako reguli-sali, ko je zvanično dobio odobrenje da se to pro-

daje, ko može a ko ne može. Ove godine nisam čuo da je neko stradao ali ranijih godina sam viđao po medijima, nažalost se dešava da deca najviše stradaju.

Nikola Perušić- Moram priznati da jesam primetio razliku,

što sam čuo od prijatelja i poznanika i što sam vi-deo, barem tu u centru je bilo razlike, manje se ba-calo, manje je bilo neugodnosti, ali što se tiče re-cimo životinja, pasa, video sam da su oni i dalje tako uznemireni i na njih je sve to onako baš delo-valo. Manje su bacali, znači smanjeno je ali vidim da je na njih isto tako delovalo, kao i pre, odnosno kao i prethodnih godina, dosta su bili uznemireni. Meni lično nije toliko smetalo, ne znam da li je zakon pomogao ili kuć-no vaspitanje, ali razlika se vidi.

Arpad Nađ Vajaš- Iskreno rečeno ne podržavam petarde, ali ni-

sam baš obraćao pažnju šta se dešava, da li je bilo više ili manje povreda, iskreno rečeno ne znam ali jako malo sam čuo petarde. Doduše za Novu go-dinu nisam ni bio kod kuće, ali sam čuo od svojih prijatelja da je bilo znatno manje, da li zbog zako-na ili zbog svesti ljudi, ne bih znao da kažem. Meni je jako žao starijih ljudi, naravno i kućnih ljubima-

ca, ali nisam čuo da se neko žalio ko ima kućne ljubimce.

J. Tonković

• ANKETA •

Pošta Srbije s uspe-

hom je završila 16.

nagradni konkurs

„Piši Deda Mrazu”,

na kome su tradici-

onalno učestvova-

la deca uzrasta do

deset godina iz cele

Srbije.

Od 3. novembra do 3. de-cembra 2018. godine, pristiglo je blizu 6.300 radova, kako po-jedinačnih, tako i kolektivnih iz predškolskih ustanova i osnov-nih škola.

U pojedinačnoj kon-kurenciji prvu nagradu osvojio je Danilo Šijan iz Sombora, druga je Nikoleta Tokodi iz Su-botice, a treća nagrada pripala je Leonidu Raš-koviću iz Kragujevca.

Prvu nagradu u ko-lektivnom stvaralaš-tvu osvojili su mališani

iz vrtića „Poletarac” iz Odžaka, drugu nagradu dobila su deca iz Predškolske ustanove „Čukarica” – Vrtić „Sanjalica”, a treće mesto zaslužili su učenici IV/3 Osnov-ne škole „Vladimir Rolović” iz Beograda.

Nikoleta Tokodi je član Likov-ne radionice ,,EmArt“ koja je po-red diplome dobila je rolere i pun džak slatkiša. L. M.

nagrađena najlepšadečja pisma Deda Mrazu

NOVEdruštvo14 Broj 9918. januar 2019.

• Pisma čitalaca • Pisma čitalaca • Pisma čitalaca • Pisma čitalaca • Pisma čitalaca •

Stomatološkaordinacija

beljenje zuba, bezmetalna cirkon kruna, mostovi, proteze

- dermarolleri, mezoterapija lica, hijaluronski fi leri

ESTETSKA STOMATOLOGIJA

ANTI-AGEING TRETMANI LICA

Subotica, Partizanskih baza br. 8tel: 024/544/335; 062/151-72-11 www.dentala.rs

U redakciju „Novih subotičkih Novina“ stiglo je saopštenje malih akcionara „Vet zavod“ AD Subo-tica. Mali akcionari pozivaju se na vanrednu sed-nicu Skupštine akcionara „Vet zavod-a“ Subotica, na kojoj će biti reči o pristigloj ponudi o prinud-nom otkupu akcija po ceni od 90 dinara po akci-ji. Stav malih akcionara je da je pristigla ponuda neprihvatljiva.

Mali akcionari

Vanredna Skupština malih

akcionara

U redakciju „Novih subotič-kih novina“ stiglo je pismo našeg vernog čitaoca Živana Kljajića

U decembru 2018. godine JKP

„Vodovod i kanalizacija“ u Subo-tici uputio sam dva pisma.

U prvom pismu sam im ilu-strovao greške koje su činili do-maćinstvu u Subotici na teritori-ji MZ „Peščara“ (adresa poznata redakciji) u periodu od novem-bra 2016. godine do aprila 2018. (17 meseci) kada u stambenom objektu nikoga nije bilo. Vlasni-ca je rođena 1929. godine u tom periodu nije boravila u Suboti-ci zbog bolesti supruga koji je u tom periodu i preminuo.

JKP „Vodovod i kanalizaci-ja“ ukazao sam na činjenicu da je oktobra 2016. godine prethodno stanje očitano na vodomeru bilo 28m3, a novoočitano stanje mar-ta 2018. godine bilo 00030m3. U tih 17 meseci pisana su razli-čita očitavanja tako da je JKP bez ikakve reklamacije plaće-no 36m3 neutrošene, prečišćene itd. vode.

U drugom pismu-reklama-ciji ukazao sam im na činjeni-cu da sam od jula do novem-bra 2018. godine sedam puta od-lazio u „Vodovod i kanalizaciju“ radi reklamacije. Odgovorima dvojice službenika bio sam ostao bez reči kad mi je u lice rečeno

„Nemate pravo da reklamirate račun“,“vaša pismena reklama-cija me ne interesuje“ (zbog toga sam pisma uputio preporučena sa povratnicom), a kada sam re-kao da ću sve njihove račune dati na uvid medijima dobio sam od-govor „Radite kako hoćete“.

Da razjasnim razlog tolikim odlascima radi reklamacija. U periodu od jula do oktobra 2018. godine po evidenciji „Vodovo-da i kanalizacije“ u kući moje ko-mšinice utrošeno je 37m3 vode. Po mojoj svega 13m3 što sam i platio.

Usledila je moja nova reklama-cija krajem decembra na šalteru JKP i za divno čudo, službenik,

koga sam ovog puta prvi put kon-taktirao, bio je ljubazan, predu-sretljivi profesionalan. Reklama-cija za račun od novembra je pri-hvaćena, utvrđeno je da u obra-čunima postoji greška, a sa moje strane imaću obavezu da budem platežno spreman (ovo mi još niko ne plaća) da platim odre-đen iznos za njihovu pogonsku spemnost.

Ovim putem se zahvaljujem JKP „Vodovod i kanalizacija“ na opomeni dobijenoj u drugoj po-lovini novembra gde komšini-ci uljudno prete da će isključiti vodu zbog duga od 2.588,39 di-nara. U računu za novembar taj dug iznosi 1.414,62 dinara.

Takođe im se zahvaljujem na birokratskom reagovanju na sve njihove greške jer ih nijednom rečju nisu pomenuli-znači ne po-stoje. Moje reklamacije odbija-ju jer nemam ovlašćenje od ko-mšinice overeno kod javnog be-ležnika iako su uzeli fotokopi-ju njenog pasoša (državljanka je Nemačke).

Na kraju da pomenem da sva plaćanja i administrativne poslo-ve u njeno ime obavljam od kada su sagradili kuću u Subotici, a to je od 1994. godine i do sada se niko sem JKP „Vodovod i kana-lizacija“ nije dosetio da mi traži papir zvani „ovlašćenje“.

Živan Kljajić

Oko 400 /četiristo/ kabina za presvlačenje koje su, i pored vi-šedecenijske zapuštenosti bile jedan od simbola Muškog štran-da na Paliću sravnjene su sa ze-mljom minulih dana. Da li kao nastavak aktivnosti započetih sredinom decembra prošle godi-ne, kada je polaganjem kamena temeljca oglašen početak grad-nje (da li i izgradnje, ne zna se?), akva parka i velnes centra na me-stu auto kampa ili ne, tek nema ih više. Nažalost, rekli bi stari-ji sugrađani, koji ih pamte (i) u sjajnijem izdanju.

Da li će kraj godine, kao pro-klamovani rok za završetak ra-dova biti ispoštovan ili će iz ne-kog razloga, najčešće materijalne prirode iliti moguće, nezatvore-ne fi nansijske konstrukcije, bez-broj puta biti prolongiran, kao u slučaju stakleno-metalno-beton-ske pozorišne zgrade, videćemo. Nadam se ne Boga svoga ukoli-ko se ispostavi da je još jednim mega graditeljskim poduhvatom objedinjeno lokalno trojstvo pro-mašenih investicija sa nesuđe-nim bazenom u Dudovoj šumi na čelu.

S poštovanjem! Salontaji Jovgen

Vodovod i kanalizacija promašili temu

Kabine za presvlačenje na Muškom štrandu na Paliću

NOVE društvo 15Broj 9918. januar 2019.

Ekonomska kriza vrto-

glavom brzinom poveća-

va broj prodavnica polovne

odeće tzv “second hand šo-

pove” u našem gradu. U nji-

ma je moguće naći markira-

ne stvari po cenama koje su

nekoliko puta niže nego u bu-

ticima. Sve je manje predra-

suda prema polovnoj garde-

robi a na subotičkom tržištu

vlada velika konkurencija

među prodavnicama polov-

ne garderobe.

U samom centru Subotice, u krugu od sve-ga stotinu metara pronašli smo pet second hand prodavnica i u svakoj se našao barem jedan potencijalni kupac koji razgleda ovu odeću. Kako je stil oblačenja u današnje vre-me postao imperativ, mnogi kupoholočari zavire u second hand prodavnice u potrazi za unikatnim parčetom garderobe koji niko nema, pa makar već bio nošen negde u zeml-jama EU. - Našu robu, uglavnom kupuju stal-ne mušterije koje vole da dođu i uvek nešto kupe. Dolaze razni profili ljudi a od kako se otvorio tržni centar Šopi, sve je manje mla-dih koji uđu u prodavnicu. Postoje i ljudi sa

predrasudama o nošenoj garderobi i često se desi da i oni uđu, pogledaju šta ima i ne kupe ništa.- rekla je Snežana Merković, vlasnica po-znatog second hand šopa u Subotici.

Jedna od mušterija, priseća se da je naj-jeftiniju polovnu stvar platila svega sto dina-ra. -To je bio ekskluzivni top od svile koji je imao neku pokidanu kopčicu. Volim da do-đem u prodavnice polovne garderobe jer uvek nađem neki unikat, nikada do sada nisam na-išla na dve iste stvari. - kaže Tatjana, prosvet-ni radnik. Zaista, na rafovima ovih prodavni-ca cene se kreću od 50 do 1.500 dinara. Može se naći sve, od pidžame do kaputa.

Ono što potrošače, pored cene i kvaliteta naj-više zanima je poreklo robe na ovakvim mesti-ma. Većina robe iz ovih prodavnica, uvozi se iz Zapadne Evrope. Trgovci koji posluju sa polov-nom garderobom najčešće kupuju u džakovima, neznajući šta dobijaju u njima, a za kilogram po-lovne garderobe plaćaju između 8 i 18 evra.

Zbog minimalnih cena, mnogi kupovinu u trgovinama ovog tipa povezuju sa najnižim slojevima društva. Da li je to zaista tako govori vlasnik jedne prodavnice polovne odeće u Su-botici - Kupci koji dolaze različite su kupov-ne moći i različitih obrazovnih profila. Naj-češće dolaze žene, a što se obrazovnog profila tiče, vrlo je interesantno da ovde kupuju i lju-di koji imaju novca. Siromašni retko kad uđu, očigledno ne znaju šta ovde mogu da nađu. Obrazovan čovek zna da je kupio originalnu Boss-ovu košulju za 500 dinara. Ovaj drugi to ne zna.- istakao je i dodao da “second hand” prodavnice uglavnom posećuju lekari, advo-kati, profesori, umetnici, studenti, kostimo-grafi i glumci. Njegove reči potvrdili su gotovo svi radnici prodavnica koje smo posetili.

- E svašta ima dole da se nađe, obave-zno uđite!- obratila nam se presrećna devoj-ka ispred prvog “second hand-a” na koji smo naišli. - Ja stvarno nisam neki ljubitelj ovih prodavnica ali ovde stalno dolazim - govori

pokazujući punu kesu stvari. Kaže da je najpre imala barijeru prema ovoj vr-sti kupovine. - Kada sam videla na prijatelji-ci kožnu jaknu, oduševila sam se. Ona mi reče da ju je kupila ovde za nekih hiljadu dinara. Onda sam došla i ja da vidim šta sve tu ima i našla pantalone koje nedeljama tražim da uklopim sa jednim blejzerom-

Svi prodavci polovne odeće kažu da uvek postoje ljudi koji imaju odbojnost prema po-lovnoj garderobi iz različitih razloga. Oni su saglasni da je uzrok tome nedovoljna infor-misanost o proizvodima. - Svi vole da uđu u prodavnicu i kupe sebi neku stvar - kaže gos-pođa iz prodavnice u centru grada i dodaje da mnogi danas nisu u mogućnosti da kupuju u velikim tržnim centrima. - Ljudi stegnu srce i dođu ovde. Zažmure samo dok izađu iz pro-davnice. Posle opet svi srećni i zadovoljni. Čak i ne kažu gde su kupili odeću.-

Sa brendovima ovi prodavci nikada nisu imali problema, ali kažu, etikete “jačih” mar-ki ipak moraju da se iseku. Pa eto, ako ste ne-kada kupili u “second hand shopu” možda ni sami ne znate da ste obukli Armanijevu halji-nu ili odelo.

Prodavačica jedne novootvorene radnje kaže da kod njih uglavnom dolaze ljudi koji su putovali po svetu pa znaju šta znači “second hand”. - To znači kvalitet i marka. Ovde mo-žete naći stvari koje su još uvek sa etiketom, ali i dobro očuvane nošene stvari. Provlače se marke i brendovi kao što su: Zara, H&M, Nike, Hugo Boss, Benetton, E Spirit, Versace i Calvin Klein.-

Kamioni odbačene robe iz Zapadne Evro-pe sve više stižu u našu zemlju. Posle razvr-stavanja, završavaju u brojnim prodavnica-ma polovne robe širom zemlje. Tržište polov-ne garderobe cveta, a oni koji na njemu poslu-ju i sami su iznenađeni rastom. Potražnja za polovnom garderobom nije zabeležena samo u Srbiji. U Mađarskoj je ova roba već duže vre-me popularna. U Poljskoj 40 odsto potrošača

kupuje polovnu odeću, dok je u Bugarskoj najveći lanac polovne robe “Mania”, prošle godine je zaposlio sto, od ukupno šest stoti-na radnika.

L. Marjanov

Da li je stil oblačenja u današnje vreme postao imperativ?

Polovna garderoba „otporna” na ekonomsku krizu

Ko voli da istražuje • dok ide u kupovinu,

rado će ući i u radnje sa polovnom garderobom i videti šta se ponekada nudi za samo pedeset dinara. Pitali smo naše sugrađane gde kupuju

garderobu i da li posećuju prodavnice sa

polovnom odećom.

Đuro Rajda, konobar

Garderobu kupujem u Mađarskoj i preko inter-neta. U Subo-tici jedino vo-lim da uđem u neki dobar se-cond hand bu-tik i uglavnom, uvek pronađem neki dobar ko-mad garderobe.

Ivana Drača, konobar

G a r d e r o -bu kupujem na mnogim me-stima ali nika-da nisam ušla u prodavni-ce sa polovnom gardrobom.

Biljana Veljković Vasić, poslovođa

Volim kva-litet, tako da uglavnom ku-pujem marki-ranu gardero-bu. U “Second hand” prodav-nice ne ulazim, mada sam čula od mnogih da može da se nađe kvalitetna garderoba po pri-stupačnoj ceni.

Biljana Vučković, novinar

U poslednje vreme, gardero-bu kupujem u “Shopi-ju” i bu-ticima u centru grada. Ne bežim od second hand šopova i da vi-dim nešto što mi

se sviđa, sigurno bih kupila.

NOVEreklame16 Broj 9918. januar 2019.

060/052-44-13 063/12-50-265

NOVE Subotički lov 17Broj 9918. januar 2019.

Šakali, životinje slične vuku i lisici u isto vreme, pojavili su se u okolini Subotice pre dese-tak godina. Ovaj predator, iz fa-milije pasa, koji ne napada lju-de, velika je štetočina, jer se osim leševima, zrnevljem i voćem, hrani zečevima, fazanima pa i la-nadima i stvara silne probleme u biološkom lancu sredine u kojoj se ustali.

Prvog šakala u blizini Suboti-ce u oktobru 2009. godine ustre-lio je Jovan Perin – Strikan, profesionalni lovočuvar od 2002. i lovac Lovačkog društva „Šljuka“ Palić, deveta lovna grupa. O tom događaju kaže:

„Bilo je to noću, na terenu u graničnom pojasu i nisam ispr-va znao o kakvim je životinjama reč. Video sam ih da u čoporu jure za srnom. Tek kada sam odstrelio nepoznatu zverku, saz-nao sam da je u pitanju šakal. To su bila prva tri ubijena na našem području a do sada sam ih ulovio možda pedesetak“.

Od tada, šakala je sve više, prilaze naseljenim mestima i kućama, čak se i pare sa domaćim psima pa nastaju divlji a njihov neprijatan zov u noći sve češće može da se čuje. Jovan Perin im je dobro proučio prirodu:

„Veoma su inteligentni i snažni, mnogo bliži vuku nego lisici. Za njih je lisica glupa životinja jer ona pojede mamke ako se pobacaju, a šakali, kao i vukovi, iz čopora šalju jednog da najpre proba, pa u tom slučaju neće da jedu, ma koliko da su gladni! Brzi su, u potrazi za hra-nom prelaze 16 kilometara za sat i u toku noći mogu da pređu ra-zdaljinu i do 120 kilometara“.

Pošast koju treba zaustaviti

Kako ih onda uloviti, kada su toliko oprezni a kažu da čak mogu i da predosete prisustvo lovca?

„Samo čekanjem, mirnim staloženim, bez buke i priče, je-dino uporan lovac uspeva. Dola-ze i na mamac-leš životinje kao i na vabilicu koja oponaša ran-jenog zeca, ali one su zabranje-ne, ali kada se lovi šakal, onda se one ne koriste za drugu divljač. U Nemačkoj su postali tolika pošast da je izdat proglas da se love svim – dozvoljenim i nedozvoljenim

sredstvima!“Imali smo priliku da čitamo

da je Mađarska u znatnoj meri rešila problem predatora posta-vljanjem klopki, jer ima savreme-nih koje ne povređuju životinje? U Evropskoj uniji su dozvoljene, kod nas su zabranjene!

„Mi ne možemo da koristimo klopke, jer nam je najveći deo te-rena pod zaštitom prirode sa po-sebnim odlikama, lovimo u 3. stepenu i delom u drugom i ne upotrebljavamo ih“.

Šakali se brzo razmnožavaju i računica kaže ako ih danas u Sr-biji ima hiljadu parova, za pet go-

dina namnožiće se na 120.000! Kako im onda stati na put?

„Lovci ne samo da smeju nego su čak i dužni kada idu u lov, reci-mo, na fazana i zeca, a vide lisicu ili šakala da ih odstrele. Lovačko udruženje snosi troškove anali-ze u Pasterovom zavodu, gde se utvrđuje da li boluje od besni-la, a lovac se, štaviše, nagrađuje. Nekada se za ubijenu lisicu do-bijalo pet metaka (jedan metak – vrednost jedne vekne hleba!), sada se to smanjilo, nema novca i namnožili se predatori...a kod nas su propisi izgleda strožiji nego u EU. Potrebna je akcija,

niko ne podržava da ih treba is-trebiti ali da im se broj svede na razumnu meru. Inače će mnoge divljači nestati zauvek sa ovog područja“, kaže Jovan Perin-Strikan.

Priča bivšeg lovočuvara

Posao lovočuvara jedan je od najtežih i najodgovornijih jer on mora da bude budno oko i uvo

na lovištima, da vodi računa da im se prekomernim odstre-lom divljači ne nanosi šteta, jer se time remeti lanac ishra-ne. Da bi se lovište očuvalo, mora da brine o zaštiti mla-dunaca i životinjskih vrsta na svom području, da obilazi pros-tor lovišta, prati stanje u njemu, da opaža sve promene na vre-me i ako uoči neku nepravilnost ili potencijalni izvor opasnos-ti za biljni i životinjski svet, o tome obavesti nadležne službe. On nosi službenu uniformu, po-seduje legitimaciju i propisa-no oružje i ima ovlašćenje da

sačinjava zapisnik o primećenim nezakonitim radnjama.

Ono što svakako treba do-dati uvodu u priču sa Vecom Gregorčićem, dugogodišnjim lovcem i profesionalnim lovočuvarom za područje subotičke opštine od 1998. do 2009. godine, jeste svakako i hvatanje u koštac sa onima koji mimo propisa i bez dozvole kre-nu na divljač, ili jednostavnije rečeno – lovokradicama!

„Bio sam deset godina lovočuvar na čitavom tere-nu subotičke opštine, od Baj-moka do Čantavira i Hajduko-va i bilo je nekoliko slučajeva kada sam naišao na lovokradi-ce, ali mogu da kažem da su naši lovci disciplinovani, da imaju uredne dozvole i prijave za lov i da se pridržavaju propisa. Na ovoj dužnosti doživeo sam lepe i manje lepe trenutke, upoznao sam noge divne ljude i sa za-dovoljstvom sam obavljao svoj posao. U sećanju su mi osta-la druženja nakon lova i tokom akcija pošumljavanja lovišta, hranjenja divljači kada su bile jake zime, izgradnje hranilišta, pojilišta, solišta i drugih aktiv-nosti. Bilo je volje i poleta a veru-jem da ih i sada ima kod mladih lovaca“, kaže Veco Gregorčić.

Redovna kontrola lovočuvara sastojala se u tome da provera-va da li je grupovođa izvadio do-zvolu za lov i da li su u nju ured-no upisani svi lovci koji u nje-mu učestvuju. Bila mu je duž-nost, takođe, da kontroliše da li se lovi određena divljač za taj da i da lovci nisu odstrelili više nego što im je to dozvoljeno.

Kako „uloviti“ lovca?

„Nikada nisu znali gde se ja nalazim – kada su bili lovni dani, po svojoj proceni obilazio sam dve ili tri grupe u toku dana, tako da sam ja bio „zverka“ kojoj nisu mogli da uhvate trag!“ – seća se čika Veco.

Oni koji su bili uhvaćeni u pre-kršaju, izlazili su pred Disciplin-sku komisiju Udruženja lovaca, a u težim slučajevima u pomoć je pozivana i policija i nekoliko

puta dogodilo se da su protiv ne-savesnih lovaca bile podnete i krivične prijave.

„Suzbijanju krivolova dopri-nosi već samo prisustvo lovoču-vara i lovaca na terenu. Lovokra-dice su jedna loša pojava kada se neki lovci ne ponašaju da tako kažem „lovački“, nego pokušava-ju da ukradu divljač. Bilo je pote-ra, koje bi se mogle nazvati „film-skim“ – jednom, sa našom služ-benom „nivom“ za džipom, praš-njavim seoskim putevima, koji je uspeo da uđe u uske uličice u Ljutovu i da tamo izmakne“, pri-ča Veco Gregorčić.

Ali, to nije polazilo svima za rukom i većinu je stigla zasluže-na kazna.

„Pre neku godinu, nedaleko od „Radine mijane“, zatečen je u krivolovu naš lovac sa još jed-nim „pomoćnikom“ koji nije bio lovac. Oduzeta im je srna koju su odstrelili, oružje i vozilo kojim su bili u krivolovu. Lovac je isklju-čen iz našeg Udruženja a pomoć-nik je dobio i zatvorsku kaznu. Akcija je uspešno okončana za-hvaljujući saradnji koju su na te-renu imali lovci, policija i lovoču-var“, kaže Veco Gregorčić.

Zadatak našeg sagovorni-ka bio je i da prilikom organizo-vanja lova za strance vodi raču-na o njihovoj i bezbednosti dru-gih i da ih upućuje na mesta koja su predviđena za odstrel divljači. Jednom prilikom, ostao je u ne-izvesnosti i strahu od mogućih posledica tuđe nepažnje.

„Sa stranim lovcima lovio sam srndaća u blizini mađarske gra-nice. Pojavio se ispred nas na nekih stotinu metara i ja sam lovcu rekao: „Izvolite, puca-jte!“. Međutim, on nekako nije bio spreman i dok se namestio, srndać se pomerio i stao na neki breg. Nisam mu sada rekao da puca, ali lovac je opalio a iza bre-ga je bilo naselje Bački vinogra-di. Tri sam noći strepio da neko ne dođe i pita: „Da li ste vi tada i tamo lovili?“ – jer zrno leti tri ili čak pet kilometara i nikad se ne zna gde može da završi. Srećom, nije se ništa desilo“, ispričao nam je Gregorčić.

M.Radojčin

Lovci na šakale i krivolovceMnogi Subotičani verovatno ni ne po-mišljaju kakva se borba protiv šaka-la poslednjih godina vodi čak i u ne-posrednoj blizini grada. Lovočuvar Jovan Perin – Strikan do sada ih je ulovio više od pedeset. Njegov kole-ga Veco Gregorčić godinama je bio strah i trepet za krivolovce. Priče su objavljene u monografiji „Vek i po u dosluhu s prirodom“

Veco Gregorčić: divljač na terenu strada najviše od pesticida i herbicida koji se koriste u poljoprivredi

Jovan Perin – Strikan odstreli i po četiri šakala u jednom lovu

enigmatika18 Broj 9918. januar 2019.

NOVE

NOVE

Ako izuzmemo voj-

skovođe i vladare,

malo je stranaca koji

su izazvali toliku pa-

žnju u Subotici kao

proslavljeni pisac,

akademik i tek iza-

brani predsednik Sa-

veza književnika Ju-

goslavije Ivo Andrić

(1892–1975) krajem

1946. Premda je nje-

gova poseta bila or-

ganizovana u okviru

programa Društva

za kulturnu saradnju

Jugoslavije sa SSSR-

om, pokazala se bla-

gotvornom za ratom

izranjavani grad

pred kojim je stajao

dugi put oporavka.

Čovek jedinstvenog kova, za-dobio je simpatije mnogih, ali ih je uzvratio samo onima prema ko-jima ih je istinski osećao. Premda se kao visoki diplomatski preds-tavnik kretao u visokim krugovi-ma, nikada nije pao u napast uo-brazilje, niti zaboravio svoje revo-lucionarne početke i drugove koji su zbog viška rodoljublja završili po tamnicama i samicama daleko od zavičaja. Naprotiv, kroz nje-ga kao da su progovarale njihove

nemirne duše: „Naše će sjene hodati po Beču, lutati po dvoru, plašiti gospodu.“ Nešto izvan-redno u Andriću prepoznao je i nemački kancelar Adolf Hitler, pred kojim je drhtala čitava Evro-pa. Impresioniran njime, odliko-vao ga je Velikim krstom Ordena nemačkog orla.

U mladosti revolucionar, Andrić je izazove 1941. dočekao viteški. Dužnost ambasado-ra u Berlinu napustio je odmah nakon bombardovanja Beograda 7. aprila 1941. Posle kraćeg bora-vka u Švajcarskoj vratio se u Be-ograd. Odbio je da potpiše Apel srpskom narodu, koji je osuđivao otpor okupatoru. Isto tako je od-bio poziv kulturnih radnika da se uključi u Antologiju savremene srpske pripovetke. „Najužasniji je ipak bio trenutak kad su Nemci i nedićevci zahtevali od mene da dozvolim preštampavanje svo-jih dela i da sarađujem u njiho-vim časopisima i štampi. Napisao sam pismo i energično odbio ma kakvu saradnju, rekavši da to ne mogu uraditi, jer moj narod pati i strada“, objašnjava Andrić (Pi-sac govori svojim delom, Beo-grad 1994, 284) Ovakvo držanje pod okupacijom donelo mu je ne samo priznanje u Titovoj Jugos-laviji, nego i više od toga – slavu za sva vremena.

Premda se držao uvek na vi-sini, Andrić je bio daleko od nepristupačne osobe. Napro-tiv, čini se da je najviše pažnje poklanjao zanemarenima. Otu-da nas ne treba čuditi što je pri-likom posete Subotice krajem 1946. zauzeo gotovo tutorski od-nos prema Bunjevcima, koji su svoje slobodoumlje u prvoj polo-vini 20. veka platili pravom Kal-varijom. Naime, Hrvatska riječ najavila je u broju od 26. novem-bra 1946. za 28. novembar preda-vanje Ive Andrića „Utisci iz Stal-jingrada“ u Gradskom pozorištu. Najavu je potpisao upravnik Gra-dske biblioteke Blaško Vojnić Hajduk. Kako se doznaje iz bro-ja Hrvatske riječi od 6. decem-bra, predavanje je organizova-lo Društvo za kulturnu saradnju

Jugoslavije sa SSSR-om. O Andrićevoj poseti Subotici je pi-sala Smilja Prodanović (Isto-rijski arhiv Subotica) za časopise Ex Pannonia i Arhivski pregled.

Po dolasku u Suboticu, Andrić je prvo posetio Gradsku biblio-teku, koja je pod uspešnom upra-vom Blaška Vojnića Hajduka zna-tno povećana i dobro uređena. Zadovoljan njenim stanjem, poručio je upravniku: „Osno-vu imate dobru, samo se stara-jte da nadograđujete.“ Zadržavši se ovde prilično dugo, posetio je redakciju Hrvatske riječi, koja je postala tesna od iznenadnih po-setilaca. Naime, došli su preds-tavnici svih kulturnih društava u gradu da pozdrave velikog pisca i upoznaju ga sa kulturnim pri-likama. Tom prilikom je Andrić za Hrvatsku riječ (od 6. decem-bra) izjavio: „Važnost postojan-ja jednog lista za Hrvate u ovim krajevima je neobično velika. I to ne samo iz političkih razloga nai-me, što Hrvati u ovim krajevima žive u perifernim oblastima naše zemlje stotinama godina pritiski-vani morom inostranih osvajača, nego i radi čuvanja čistoće jezi-ka. Jer po jeziku, po čistini govo-ra se poznaje jedan narod. I jedan list kao što je vaš, može ogromnu ulogu u tom pogledu da odigra i veliku kulturnu misiju da izvrši.“

Nakon toga održao je u Narod-nom pozorištu najavljeno preda-vanje. „Slušajući ga kasnije za vrijeme predavanja o Staljingra-du svi su vidjeli da je on tu na živom primjeru pokazao ljepotu jezika i visoki umjetnički metod izražavanja“, prenosi Hrvatska riječ. Druženje sa subotičkom publikom nastavio je istoga dana u prostorijama Hrvatskog kul-turnog društva (Harambašićeva 4). „Mladi i još do sada nepozna-ti umjetnici su imali prvi put sada prilike da čuju odgovorne i ispra-vne poglede na književno stva-ranje. Oni su pomno i pažljivo pratili njegova izlaganja i posta-vljali pitanja“, prenosi Hrvatska riječ.

Jedno od pitanja ticalo se časopisa Njiva, koji će izaći

početkom sledeće, tj. 1947. pod uredništvom Balinta Vujkova. Andrić je odovorio „da časopis ne treba da je napunjen samo čisto književnim materijalom jer prije-ti opasnost da bi tako u nedosta-tku dobrih donosio i slabije stva-ri i književne priloge, te bi se time njegov nivo snizio, nego da se isto tako donose članci o folkloru i narodnim umotvorinama kao što su narodne pripovijesti i pjesme, koje su po njegovu mišljenju tako originalne, i sačuvane unatoč dugogodišnjeg ropstva pod tud-jinom“. „On je podvukao veli-ki značaj ovoga časopisa u kul-turnom životu Hrvata Vojvodi-ne da će njegova velika uloga biti baš u tome što Hrvati ovih kra-jeva još nemaju sada jaču novi-ju književnost, te će se preko sa-radnje u časopisu razvijati i otkri-vati mladi talenti, za koje još do sada javnost ne zna i koji će imati prilike da tu oprobaju svoje spo-sobnosti i snage“, prenosi Hr-vatska riječ.

„Posjeta Ive Andrića Suboti-ci ima veći značaj, nego što se to na prvi pogled može i pretpos-taviti. On nije samo veliki dokaz da se u našoj novoj oslobođenoj i preporođenoj zemlji kultura i umjetnost nastoji širiti u svi-ma narodima i krajevima jed-nako, nego što je ta posjeta veli-ki moralni poticaj svima onima

koji nisu imali do sada možda dovoljno moralne snage i jačine da iziđu iz samoga sebe i svoga skrovitog stvaranja u stvaranje za svakoga, za svoju zemlju, za kulturu i umjetnost svoga naro-da, za prosvijećenost i procvat svoje zemlje. Za vrijeme sta-re Jugoslavije, za 20 i nekoliko godina nikada nijedna eminen-tnija ličnost iz književnog svije-ta nije svraćala na sjever, da vidi pod kakvim okolnostima, kul-turnim i književnim prilikama živi ovdje narod, i da eventual-no pruži svoju podršku i pomoć mladim talentima mladim stva-raocima, a za nepune dvije go-dine poslije oslobođenja dola-zi u Subotici pretsjednik Save-za književnika Jugoslavije, da pokaže kako treba riješiti mno-ge kulturne probleme u ovim krajevima. Zato će posjeta Iva Andrića Subotici imati trajan značaj, za kulturno uzdizanje i stvaralački polet mladih ljudi, koji hoće i žele da pišu i perom pomognu svome narodu, svojoj mnogo napaćenoj zemlji, koja neće u obnovi i izgradnji izosta-jati ni na kulturnom podizanju i gdje će sada u slobodi nići novi snažni i do sada još nepoznati talenti, veliki budući javni rad-nici naše herojske zemlje“.

Vladimir Nimčević

istorija 19Broj 9918. januar 2019.

nova godina u tramvajuPre 50 godina ekipa Su-

botičkih novina je pre po-noći, uoči Nove godine po-setila vozače tramvaja, koji su radno proslavljali pra-znike. Dežurni kočničar Tomo Pjantek i kondukter Dezider Francišković, na poklon su pored cveća do-bili pečeno prase, a putni-cima su podeljene novogo-dišnje čestitke.

Stariji sugrađani se još uvek rado sećaju tramvaja koji je kružio ulicama gra-da i odvozio mnoge na Pa-lić, pa i u novogodišnjoj noći.

Stare Subotičke novine pišu ( br.2 od 5. januara 1962.)

Poseta Ive Andrića Subotici krajem 1946. Subotici i njegov tutorski odnos prema Bunjevcima

andrić među bunjevcima

NOVEmagazin20 Broj 9918. januar 2019.

Dobro došli u radnu nedelju koja tra-je 97 sati. Dobro došli na posao na ko-jem imate tek nekoliko sekundi da od-lučite o nečijem životu. Oprostite se sa prijateljima i vezama. Zaboravite na re-dovan san. Recite zbogom slobodnom vremenu.

Dobro došli u život lekara-pripravnika.

Nakon mnogo neprospavanih noći i propuštenih rođendana i vikenda, ko-mediograf i nekadašnji lekar-priprav-nik Adam Kej napisao je duhovitu i nevero-vatno dirljivu knjigu,

koja će vam otkriti sve što ste želeli da znate o životu u krugu bolnice – a sva-kako i ponešto što niste hteli nikada da saznate.

Dok budete čitali, sigurno ćete raz-misliti o ceni koju plaćaju svi profesio-nalci koji brinu o našem zdravlju, lju-di koji rade nemogući posao, dajući sve od sebe. Vreme koje provedete u bolni-ci verovatno će ih zaboleti mnogo više nego vas. Da vas upozorimo: možda će vam nakon čitanja ostati ožiljak.

Mi i Vulkan izdavaštvo nagrađujemo verne čitaoce

Svake nedelje predstavićemo po jednu aktuelnu knjigu Vulkan izdavaštva i nakon izvlačenja nagradićemo po dva sretna dobitnika

knjigom na poklon. Popunjen kupon sa fiskalnim računom prosledite Redakciji do srede u 13 časova.

Ime i prezime: ____________________________Adresa:____________________________Kontakt telefon:______________

Izvučeni prošlonedeljni

dobitnici knjige „Pravilo 5 sekundi”

Zvezdana Lazičić, Bele Gabrića 4/1

Đorđe Kalmar, Trg žetava fašitma 14

Adam Kej

Ovo će malo da boli

Subotica KoJu (ne)ViDi SVaKoKOLIKO REKOŠE DA

KOŠTA VOZAČKI ISPIT?

Može biti da je ovaj sugrađanin preskočio nekoliko časova, a pogotovo

onih u vezi parkiranja, te misli da je cela ulica njegova. Čak ni službenik

„Parkinga” ne zna šta da radi sa njim.

Dobitnik knjige Vulkana i Novih Subotičkih novina Uroš Kojadinović

Uroš: Knjiga je čovekov najbolji prijatelj

•Uroš Kojadinović je učenik četvrte godine Ekonomske škole u Suboti-

ci, turističkog smera, a igra uspešno rukomet i kaže da ga usreći svaka nova knjiga koju pročita!

Osamnaestogodišnji Uroš Koja-dinović ide uzlaznom sportskom pu-tanjom, u Spartaku trenira, rukomet mu je prioritet kaže, ali voli i da čita knjige.

„Volim da čitam trilere, a izvučen sam u Subotičkim novinama kao do-bitnik knjige „Devojka koja je ćutala”, koja je baš tog žanra. Sa radošću ću je čitati, a već sam saznao da je tema ži-vot devojke koja je ostala bez porodi-ce. Bila je svedok ubistva svojih najmi-lijih. Plašila se da je ubice ne prona-đu, a u knjizi se govori o njenim stra-hovima, pa naslućujem dobru optimi-stičku poruku za čitaoca”, kaže dobit-nik knjige Uroš Kojadinović, sportista koji voli da čita, pa razmišlja i da upi-še DIF.

Knjiga je najbolji čovekov prijatelj, smatra Uroš, te mladima preporuču-je da se više late knjige, nego društve-nih mreža.

Voli da čita i biografije zanimljivih ljudi, a poslednja koju je pre nekoliko dana proči-tao je „Dripačka rapsodija”, o životu autora u Srbiji, Londonu i na kraju u Americi, gde je promenio svoje poglede na svet.

„Pisac me oduševio tom knjigom, a poruka čitaocu je da materijalno bogatstvo nije najvažnije, već da je duhovno bogatstvo iznad njega, a stičemo ga baš čitanjem i uče-njem”, poruka je Uroševa. N.H.K.

NOVE Škola za mlade novinare 21Broj 9918. januar 2019.

Moj deda je dobar matematičarMoji deda i baka

Moj deda je veoma dobar matematičar, zato mi pomaže oko domaćih zadataka, priprema me za ta-kmičenja iz matematike i vežba samnom.

Kad god imam priliku odem kod bake i deke. Tamo me deda odvede u trpezariju da vežbamo a za to vreme, baka mi sprema nešto što ću da pojedem. Kad deda i ja završimo vežbanje, gledamo sa bakom serije. Često ponesem neki rokovnik pa mi baka diktira poslovice i ja ih pišem.

Jako volim da odlazim kod njih, jer njihov stan je kao moja druga kuća.Iva Marić

Pisanje pesamaMnogo uživam u pisanju pesama. Neke sam pi-

sala i za Subotičke novine. Član sm kluba „Srpski zavičajni klub Sloga“ u kom je urednik moj dobri, dragi stric Ilija Klepić.

Moja pesma „Vreme u maju“ izašla je u knjizi Bratislava Golića-Mladi književnici Srbije i dijas-pore. Od 3000 pesama, moja je izašla u zborniku. Ušla je u top 130 iz cele Srbije. Knjiga „Panonski ga-leb 26“ jeste prva u kojoj je izašla moja pesma, po-nosim se tim. Nova pesma izašla je i u knjizi „Pa-nonski galeb 27“

Uživam pišući pesme i ponosna sam kada pročitam svoju pesmu u knjizi.

Nevena Đuran, OŠ „Jovan Mikić“

Sajam knjigaU utorak 25.10.2016. učenici sedmog i osmog razreda

OŠ „Ivan Milutinović, išli su na 61. Međunarodni beograd-ski sajam knjiga.

Prvo su obišli Sajam knjiga. Bilo je raznih izdavača i žanrova knjiga pa je svako mogao naći nešto i za sebe. Imali su otprilike tri sata da razgledaju.

Kada su završili, otišli su u tržni centar Delta City. Po-delili su se u grupe i ostatak vremena proveli obilazeći radnje.

Sajam ih je podstakao da više čitaju i jedva su čekali da dođu u Suboticu da bi mogli da uživaju u svojim no-vim knjigama.

Dunja Đedović, OŠ „Ivan Milutinović“

Bački MonoštorHladnog jesenjeg ju-

tra, krenuli smo na ekskurziju u Bački Monoštor.

Išli smo autobusom na sprat. U autobu-su smo imali TV. Šeta-li smo se u šumi i pra-tili smo tragove životi-nja. Posle šetnje ručali smo u restoranu. Pčelar nas je dočekao lekcijom o pčelama. Mogli smo probati i kupiti med. Nakon pčelara poseti-li smo staru kuću.Vide-li smo nočnje i takozva-nu čistu sobu. Čista soba je soba za doček gostiju. Družili smo se sa kova-čem koji je pokazivao kako se obrađuje gvož-đe. U vatri se gvožđe za-greva do usijanja i onda se lako oblikuje. Čamd-žija je pokazao gotov ča-mac i skelet čamca.

Volela bih da pono-vo odem na ta predivna mesta.

Nina Antov, OŠ „Kizur Ištvan“

Pripremila L. Marjanov

Lea Đember

Marjan Rajković

Oršolja Leda Sabo

Ovu rubriku podržava grad Subotica

Jovana Miloradov, 5 godina

Javno nadmetanje-licitacija broj 05/2019 će se održati dana 28.01.2019. godine (ponedeljak) sa početkom u 11,00 časova u pro-storijama AD “Tržnica”, Matije Gupca 50, Subotica.

Javno nadmetanje–licitacija se raspisuje za prodajna mesta na sledećim pijacama: Robna pijaca “Mali Bajmok” (Buvljak), Sombor-ski put 79, Subotica i Zelena pijaca “Aleksandrovo”, Aksentija Ma-rodića BB, Subotica.

I. Robna pijaca “Mali Bajmok” (Buvljak)

II. Zelena pijaca “Aleksandrovo”

III. Veličina i tehničke karakteristike prodajnih prostora:

Robne tezge su veličine 2x1 metar sa boksom za skladištenje i čuvanje robe, zapremine 2 m3.

Rashladne vitrine su veličine 2x1 metar sa vitrinom za odlaganje i prodaju, odnosno boksom za skladištenje lako kvarljivih proizvoda koji zahtevaju plu-sni režim hlađenja (+2 - +4 °C), ukupne zapremine 2 m3.

IV. Delatnosti koje se mogu obavljati na prodajnim prostorima i obaveze zakupca u vezi sa njegovim korišćenjem:

Robne tezge su namenjene prodaji zanatskih proizvoda i/ili druge robe širo-ke potrošnje, koje se, u skladu sa odredbama Zakona o trgovini, mogu izdati u zakup vlasnicima zanatskih (SZR) ili trgovačkih radnji (STR).

Rashladne vitrine su namenjene vlasnicima zanatskih (SZR), trgovačkih radnji (STR) i registrovanih poljoprivrednih gazdinstava koji poseduju Reše-nje Uprave za veterinu o ispunjenosti propisanih veterinarsko-sanitarnih uslo-va i kojima je dodeljen veterinarski kontrolni broj.

V. Pravo učešća na javnom nadmetanju–licitaciji

Pravo učešća na javnom nadmetanju–licitaciji imaju pravna i fizička lica, preduzetnici i vlasnici registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Jedan uče-snik može učestvovati u procesu javnog nadmetanja - licitacije za više prodaj-nih prostora.

Svi učesnici imaju obavezu da najmanje 24 sata pre početka javnog

nadmetanja–licitacije popunjenu prijavu sa pratećom dokumentaci-jom dostave AD “Tržnica”.

Prijave za javno nadmetanje-licitaciju 05-2019 se zaključuju 25. januara u 14,00 časova.

Prijavljeni se, nakon evidentiranja prijave, konstatacije da je uredno popu-njena, da sadrži svu prateću dokumentaciju i dokaz o uplati depozita, najkasnije 30 minuta pre početka, registruju kao učesnici javnog nadmetanja–licitacije.

Kada se učesnik prijavi na javno nadmetanje–licitaciju za korišćenje više od jednog prodajnog prostora, depozit uplaćuje za svaki prodajni prostor koji će licitirati.

Komisija za dodelu prodajnih prostora na pijacama će prihvatiti samo ured-no popunjene prijave sa pratećom dokumentacijom, a učesnici mogu licitira-ti samo prodajne prostore koje su naveli u prijavi i za njih dostavili dokaz o uplati depozita.

Na javnom nadmetanju–licitaciji ne mogu učestvovati korisnici koji u pret-hodnom periodu nisu uredno izmirivali obaveze prema AD “Tržnica”, odnosno korisnici kojima je zbog ne pridržavanja odredbi po osnovu Odluke o pijačnom redu ili drugih propisa raskinut ugovor o korišćenju prodajnih prostora na pi-jacama kojima upravlja AD “Tržnica”.

VI. Depozit Depozit za učešće na javnom nadmetanju-licitaciji iznosi 50% od počet-

ne cene i uplaćuje se za svaku prijavu. Depozit se uplaćuje na tekući račun AD „Tržnica” Subotica broj 330-2000095-30 sa pozivom na broj D-05/2019

Učesnicima koji nisu ostvarili pravo na korišćenje prodajnog prostora, upla-ćeni depozit će biti vraćen na račun u roku od 3 dana po potpisivanju ugovora sa najpovoljnijim ponuđačem.

Učesnici koji Odlukom dobiju prodajni prostor na korišćenje imaju obavezu da izlicitirani iznos za prvi mesec zakupa, umanjen za iznos uplaćenog depozi-ta, uplate na račun AD “Tržnica” do zaključenja ugovora.

VII. Početna cena i licitacioni iznos (korak)Početna licitaciona cena utvrđena je u iznosu od 6.000,00 – 15.000,00

dinara i odnosi se na mesečnu cenu zakupnine prodajnog prostora koji je pred-met licitacije. Licitacioni iznos (korak) je 500,00 RSD. U cenu je uračunat PDV.

VIII. Izbor najpovoljnijeg ponuđačaIzbor najpovoljnijeg ponuđača vrši se primenom kriterijuma visi-

ne ponuđene zakupnine. Odluka o dodeli prodajnih prostora, koju na pred-log Komisije za davanje u zakup prodajnih prostora na pijacama, donosi direk-tor AD „Tržnica“, biće doneta u roku od najviše 7 dana od dana održavanja jav-nog nadmetanja-licitacije.

Ugovor o zakupu izlicitiranih prodajnih prostora po javnom nad-metanju-liciraciji 05-2019 potpisuju se na period od 01.02.2019. do 31.01.2020. godine.

Ukoliko ponuđač koji je ponudio najveći iznos mesečne zakupnine ne za-ključi Ugovor ili ne ispuni druge uslove u predviđenom roku, smatra se da je odustao od ponude. U slučaju da je ponuđač odustao, direktor AD “Tržnica” će raspisati novo javno nadmetanje - licitaciju.

IX. Način oglašavanja javnog nadmetanja–licitacije i saopštava-nje rezultata

Javno nadmetanje-licitacija broj 05/2019 će se održati dana 28.01.2019. godine (ponedeljak) sa početkom u 11,00 časova u prostorijama AD “Tržni-ca”, Matije Gupca 50, Subotica.

Oglas o javnom nadmetanju–licitaciji objavljuje se na oglasnim tablama u preduzeću i na pijacama, odnosno na web portalu AD “Tržnica” na adresi http://www.subotickatrznica.rs. Obaveštenje o raspisanom oglasu objavljuje se i u sredstvima javnog informisanja.

O javnom nadmetanju–licitaciji Komisija sačinjava zapisnik i Odluku o iz-boru najpovoljnijeg ponuđača. Izvod iz zapisnika i Odluka o dodeli prodajnih prostora nakon sprovedenog postupka javnog nadmetanja–licitacije, objavlju-je se na oglasnim tablama u preduzeću i na pijacama, odnosno na web portalu AD “Tržnica” na adresi http://www.subotickatrznica.rs.

Učesnicima će Odluka o dodeli prodajnih prostora biti dostavljena u pisa-nom obliku, lično ili na adresu iz obrazca prijave za javno nadmetanje-licitaci-ju u roku od 3 dana od dana donošenja Odluke o dodeli prodajnih prostora.

Sve dodatne informacije zainteresovani mogu dobiti u kancelariji AD “Tržnica” na Robnoj pijaci “Mali Bajmok” Somborski put 79, sva-kog radnog dana od 8 do 12 časova.

DIREKTOR AD “TRŽNICA”Branislav Joka s.r.

Subotica, 15.01.2019. godine

oglasi22 Broj 9918. januar 2019.

NOVE

�� ������������������

��������������������

�������������

�������������

� ����������������� !"#����������������������������������������������������

�������������������������������������������������������� ����������� �����!"#��!$#�

����������#!%

& ���������$�������� !"#��&���&��

�������������������������������������������������������� ����������� �����!"#��!$#�

��'�������#!%

( ���������%�������� !"#��&����&(����&����&�

�������������������������������������������������������� ����������� �����!"#��!$#�

�'������#!%

�����������&�������� !"#��(��(���(����(��(��������(��(�&�����(��(�&������(��(�&�����(��(�&������(��(����

�������������������������������������������������������� ����������� �����!"#��!$#�

�'�&�����#!%

� ������'��(�������� !"#�����������������������������������������

�������������������������������������������������������� ����������� �����!"#��!$#�

�'������#!%

� ������)*+��%�������� !"#��������������������

�������������������������������������������������������� ����������� �����!"#��!$#�

�'������#!%

� �'���,����%�������� !"#������&����������(��

�������������������������������������������������������� ����������� �����!"#��!$#�

�'������#!%

�'���,����%�������� !"#�������������������

�������������������������������������������������������� ����������� �����!"#��!$#�

��'�������#!%

� �������������-.��/0��1�� �0��� !"#����(����

��������������)�����������������������������*���)�*�����+������,&�-�,��./�

�&'�������#!%

00' ��2�����0��3�"�4��)���5-�0/ !1!+

�� �������������������

���������������������

�������������

�������������

� ��-.��/0��1�� �0��� !"#�����&(��(

��������������)�����������������������������*���)�*�����+������,&�-�,��./�

�'�������#!%

&

�� ������������������

��������������������

�������������

�������������

� ����������������� !"#����������������������������������������������������

�������������������������������������������������������� ����������� �����!"#��!$#�

����������#!%

& ���������$�������� !"#��&���&��

�������������������������������������������������������� ����������� �����!"#��!$#�

��'�������#!%

( ���������%�������� !"#��&����&(����&����&�

�������������������������������������������������������� ����������� �����!"#��!$#�

�'������#!%

�����������&�������� !"#��(��(���(����(��(��������(��(�&�����(��(�&������(��(�&�����(��(�&������(��(����

�������������������������������������������������������� ����������� �����!"#��!$#�

�'�&�����#!%

� ������'��(�������� !"#�����������������������������������������

�������������������������������������������������������� ����������� �����!"#��!$#�

�'������#!%

� ������)*+��%�������� !"#��������������������

�������������������������������������������������������� ����������� �����!"#��!$#�

�'������#!%

� �'���,����%�������� !"#������&����������(��

�������������������������������������������������������� ����������� �����!"#��!$#�

�'������#!%

�'���,����%�������� !"#�������������������

�������������������������������������������������������� ����������� �����!"#��!$#�

��'�������#!%

� �������������-.��/0��1�� �0��� !"#����(����

��������������)�����������������������������*���)�*�����+������,&�-�,��./�

�&'�������#!%

00' ��2�����0��3�"�4��)���5-�0/ !1!+

�� �������������������

���������������������

�������������

�������������

� ��-.��/0��1�� �0��� !"#�����&(��(

��������������)�����������������������������*���)�*�����+������,&�-�,��./�

�'�������#!%

&

Na osnovu Pravilnika o načinu davanja u zakup prodajnih prostora na pijacama (broj 50/02 od 26.03.2018. godine) i Odluke direktora Akcionarskog društva “Tržnica” Subo-tica (broj 14/19, od 15.01.2019. godine), raspisuje se:

O G L A SO JAVNOM NADMETANJU–LICITACIJI

ZA IZDAVANJE U ZAKUP SLOBODNIH PRODAJNIH PROSTORA NA PIJACAMA KOJIMA UPRAVLJA AD “TRŽNICA” SUBOTICA

NOVE gastronomija 23Broj 9918. januar 2019.

kuvarSN kuvarkuvarSNSNKu

Var

Subo

tiČK

ih P

raba

Ka

Rolat od siraPotrebno je: 300 g sira gaude, 500 g šampinjona, 2 trougla

topljenog sira, mala glavica crnog luka, 2 tvrdo kuvana jaja, origano, malo žacinskog povrća, ulje

Priprema: gaudu spustiti u vruću vodu i ostaviti da omekša, zatim izvaditi iz vode, staviti na dasku za rad i razvući oklagijom u pravougaonu koru debljine prsta. Premazati fi lom, uviti rolat i ostaviti u frizideru da se stegne. Za fi l: izdinstati na malo ulja sit-no iseckan crni luk, šampinjone, začiniti origanom i začinom od povrća, skinuti sa vatre, umešati seckan topljeni sir i kuvana jaja. Pre služenja rolat iseći na komade i poređati na tacnu.

Svinjski kare sa jabukama

Potrebno je: svinjski kare od 1,5 kg, 300 g listova mesnate slanine, 2 veće jabuke, 50 g integralnog keksa, 30 g struganog parmezana, grančica žalfi je, maslinovo ulje, so, biber

Priprema: pažljivo očistite vrhove kostiju koje vire iz karea i oštrim nožem zasecite kare između svake kosti. Jabuke operite, ali ih nemojte ljuštiti. Isecite ih na četvrtine, uklonite semenke i isecite na tanke kriške. Svaki usek na kareu posolite i pobiberite, pa u njih ubacujte tanke kriške jabuke. Žalfi ju sitno iseckajte, do-dajte izdrobljen keks i strugani parmezan, pa kare obilno pospite pripremljenom mešavinom. Meso obložite listovima slanine i po želji uvežite kanapom, pa stavite u pleh u koji ste sipali malo ma-slinovog ulja, okolo rasporedite listiće žalfi je i pecite 60 minuta u rerni zagrejanoj na 180 stepeni. Kada je meso napola pečeno, prekrijte ga aluminijumskom folijom i nastavite pečenje.

Vasina tortaPotrebno je: za koru - 6 jaja, 6 kašika šećera, 6 kašika mleve-

nih oraha, 2 kašike brašna, sok i kora pomorandže Fil: 300 g mlevenih oraha, 100 ml mleka, 200 g maslaca, 2

kašike šećera, 5 rebara čokolade za kuvanje, 4 jajeta, 6 kašika šećera, 1 pomorandža

Priprema: cela jaja umutite sa šećerom i dodajte mlevene ora-he i brašno. Izlijte u podmazan i brašnom posut pleh i pecite oko 20 minuta na 200 stepeni. Pečenu koru prevrnite na tanjir i zalij-te isceđenim sokom od pomorandže. Orahe poparite vrelim mle-kom, pa dodajte maslac i dve kašike šećera. Mešajte dok se sve ne sjedini, pa kada se prohladi, sjedinite sa žumancima koja ste umutili s dve kašike šećera, a na kraju dodajte otopljenu čokola-du i sok i koru pomorandže. Filom premažite koru, preko stavite šlag ili šam od belanaca. Za šam mutite belanca sa ostatkom še-ćera nad parom dok se sav šećer ne istopi. Prohlađeni šam stavi-te preko fi la i ostavite tortu na hladnom.

nove subotičke novine preporučuju:

Ako se vratite sa pecanja, a meredov vam je prazan, slobodno svratite u neku od ri-barnica i kupite šarana od 3 do 3,5 kg. Ova količina će vam biti dovoljna za 6 osoba.

Potrebno: 20 suvih šljiva, tri kisele ja-buke, 0,5 kg pirinča, jedan praziluk, jedan crni luk, dva-tri čena belog luka, 1 dl belog vina, 1 dl ulja

Priprema: obarite pirinač. Kada je sku-van, prelijte ga hladnom vodom i stavite na stranu. U tepsiju ili vatrostalnu posudu na-slažite sečen praziluk i crni luk na koluto-ve. Prelijte uljem i usoljenog šarana stavite

preko toga. Sa pirinčem ispunite šarana, a ostatak stavite oko njega. Poređajte šljive i isečene jabuke na pola oko šarana. Zaseci-te na par mesta šarana i stavite čenove be-log luka sve to prelijte belim vinom, pokrij-te alufolijom i pecite sat i po na 200 stepeni. Kada je šaran pečen skinite foliju i ostavite 5 minuta u rerni da porumeni. Uz pijanog ša-rana koji je plivao u vodi, ulju i vinu najbo-lje će se složiti italijanski rizling vinara Var-kulje Lasla sa Nose.

Jelo odabrao i vino preporučio vlasnik „Konobe Kujundžić” Miodrag Kujundžić.

Salata od artičoka

Potrebno je: 4 artičo-ke, so, 1 kašika limunovog soka, 1 pakovanje zamrznu-te boranije 200 g malog pa-radajza Za preliv: 100 ml maslinovog ulja, 1 kašiči-ca estragon senfa, 1 kašika sitno izrendanog parmeza-na, 2 kašike kapra, 1-2 kaši-ke vinskog sirćeta, 1 čen be-log luka Za posluživanje: 6 kriški tosta

Priprema: artičoke opra-ti, očistiti od tvrdih listo-va, odrezati vrhove i kuvati u posoljenoj vodi sa malo li-munovog soka. Kada su ku-vane, ocedite ih. Srce arti-čoka isecite na manje delo-ve i ohladite. Dodajte kuva-nu, oceđenu i ohlađenu bo-raniju i paradajz isečen na četvrtine. Salatni preliv pri-premite tako da maslino-vo ulje dobro pomešate sa senfom, dodajte parmezan, naseckan kapar, sirće i isit-njen beli luk. Tost ispecite u tosteru ili na tefl on tiganju. Na svaku krišku tosta stavite kašičicu pripremljenog pre-liva. Ostatkom preliva pre-lijte salatu, lagano prome-šajte i rasporedite po pripre-mljenom tostu.

Potrebno je: 1,5 kg prasećeg mesa, 2-3 pečene paprike, 1 glavica crnog luka, 2 kisela krastavca, 1 kg krompira, 50 g maslina pujenih paprikom, jabukovo sirće, maslinovo ulje, biber, ulje, so.

Priprema: Uzeti pra-seću plećku sa delom re-bara. Meso oprati, posu-šiti i posoliti, pa stavi-ti na pleh sa čistom da-ščicom da se ne bi kožica zalepila. Preliti sa malo vode i suncokretovog ulja i ubaciti u zagreja-nu pećnicu da se peče uz povremeno prelivanje i okretanje. Peći oko 90 minuta da kožica lepo porumeni. Priprema sa-late: Krompir skuvati u ljusci, prohladiti, oljuštiti i iseći na kocke. Pe-čene oljuštene paprike iseći na rezance. Crni luk iseći na kockice. Ki-sele krastavce na kocke a maline na kolutove. Sve pomešati sa krom-pirom.Od jabukovog sirćeta, maslinovog ulja, bibera i soli napraviti dresing i njime preliti salatu od krompira. Ostaviti da odstoji naj-manje sat vremena. Pečeno meso servirati sa salatom od krompira.

Karipska zimska noćPotrebno je: 2 jajeta, 1 kg banana, 400 g mlevenih oraha, 400 g

šećera u prahu, 200 g mlevenog keksa, 100 g žele bombona, 3 kesice šlag krema od vanile, 8 štangli čokolade, 6 kašika ruma, 2 limuna.

Priprema: Umutiti jaja sa šećerom u prahu. Dodati keks, orahe, dve trećine isceđenog soka od oba limuna i istopljenu čokoladu. Do-bro izmešati i podeliti na dva dela. U kalupu za tortu sa obručem - oblikovati koru, odozgo poređati kolutove banana i poprskati ostat-kom soka od limuna. Posuti iseckanim žele bombonama i premazati trećinom umućenog šlag krema od vanile. Preko toga oblikovati dru-gu koru. Skinuti obruč sa kalupa i celu totu premazati umućenim šlag kremom. Odozgo špricem za tortu oblikovati kupice, a po obodu na-neti kokosovo brašno pomešano sa mlevenim keksom. Tortu odozgo ukrasiti zvezdicama i polumesecima od ratluka.

Kanapei od kozjeg sira, brusnica i oraha

Potrebno je : 24 polovine jezgra oraha (oko 3/4 šolje), 4 kašičice maslinovog ulja, 1/8 kašičice mlevenog cimeta, so i biber, 24 tanke kriške integralnog hleba, 240 g kozjeg sira, 1/2 šolje suvih brusnica, 1 kašičica majčine dušice.

Priprema: zagrejte rernu na 180 stepeni. Ispecite ora-he prelivene 1 kašičicom ma-slinovog ulja, cimetom, so-lju i biberom. Pecite 4-6 mi-nuta dok ne dobiju zlatno-žutu boju, pa ih ostavite da se ohlade. U isti pleh stavi-te integralni hleb, prelijte sa preostale 3 kašičice ulja, po-solite i pobiberite, pa peci-te 10-15 minuta, da se bla-go prepeče. Ostavite hleb da se ohladi. U međuvremenu, u činiji pomešajte sir i 2 ka-šike vode. Mutite dok ne do-bijete glatku masu. Dodaj-te brusnice i majčinu dušicu. Rasporedite kozji sir na kriš-ke hleba, pa na svaku stavite orah i pospite majčinom du-šicom. Napomena: Kozji sir sa brusnicama i majčinom dušicom mo-žete da napravite jedan dan ranije i da ovu mešavinu držite u frižide-ru. Prepečeni orasi, na sobnoj temperaturi, takođe mogu da stoje je-dan dan.

Pečenje sa pikantnim krompirom

Novogodišnji pijani šaran

NOVEčitulje/pomeni 24 Broj 9918. januar 2019.

PRIVATNO POGREBNO PREDUZEĆE

Prodaja kompletne pogrebne opremePrevoz pokojnika na svim relacijama

Ceremonijal sahrane u crkvenim grobljimaPrijem čitulja

Umanjenje računa za iznos posmrtne pomoći PIO.Telefon: (024) 55-44-33 (danonoćno)Subotica, Karađorđev (Halaški) put 2.

www.funero.rs e-mail: funero@funero.rs

Dana 22. januara 2019. godine navršava se de-vet tužnih godina od kada nas je napustila naša voljena

DUŠANKA FREIBERGrođena Grbić1950-2010.

Sveta misa će se održati 27. januara 2019. godine u 6 i 30 časova u crkvi Isusovog Uskrsnuća. Misa će se održati i za porodicu pokojnika: Freiberg, Vida-ković, Pehar i Tot.

Mnogo mi nedostaješ! Čekaj me, ja ću doći!Tvoj Eduard Freiberg (P-35)

Сећање на мог јединог сина

ЗОРАНА ПОПОВАрођ. 1959 – 2013.год.

- 2019.

У грудима нешто ишчупано боли,боли страховито рана дубока и неизлечива.

Сузе само клизе, никад да пресахну, сине мој једини

твоја неутешна мајка Цветанка (P-26)

SEĆANJE

ZOLTAN LEDENSKI1965-2001.

Osamnaest godina sine, kako te Bog pozvao sebi. Bolno je prisećati se tvog odlaska. Ali je to i dan ponosa, što smo te baš takvog imali. Dobrog i nasmejanog.

Mama (P-33)

Dana 14. januara 2019. godine preminuo je naš voljeni suprug, otac, deda i tast

MLADEN GARDINOVAČKI

1932-2019.

Večno ćeš živeti u našim srcima.Tvoji najmiliji (P-34)

Дана 4. јануара 2019. године преминуо је наш вољени отац, деда, свекар и супруг

РАДУЛ ЕРЧИЋ1936-2019.

Захваљујемо се родбини и пријатељима на изразима саучешћа и положеном цвећу!

Остаће нам у вечном сећању!Ожалошћени:Његови најмилији! (PG-05)

Sa bolom i tugom u srcu javljamo žalosnu vest, da nam je naša draga sestra

ROZA BUKVIĆ1943-2018.

u 76. godini života preminula 27. decembra 2018.

Pokoj večni daruj joj Gospodine!Ožalošćeni: sestre Kata i Jovanka, zetovi Vince i

Josip, sestrići Ivan sa porodicom i Marinko, sestri-čina Jasmina (P-30)

Dana 20. januara 2019. godine navršava se šest tužnih godina od kako nas je zauvek napustila naša draga

LJUBICA VUKMANOV1939-2013.

Sveta misa će se održati u subotu, 19. januara 2019. godine u 8 sati u Kerskoj crkvi.

Zauvek ćeš biti u našim mislima i srcima.Ožalošćeni: suprug Josip, ćerke Ana i Marija sa

porodicama (P-32)

Navršava se tužna godina od kad nas je napustio naš voljeni

DR JOSIP STANTIĆ

1936-2018.

Sa ljubavlju i poštovanjem čuvamo uspomenu na njega.

Ožalošćeni: supruga Otilija, sin Tomislav i ćerka Vesna sa porodicama (P-29)

Prošlo je šest nedelja tuge i žalosti od kada nas je napustila naša majka, svekrva, baka i prabaka

JANJA ŠARČEVIĆrođ. Pančić1938-2018.

Sveta misa će se služiti u Crkvi Sv. Marka u Starom Žedniku dana 26.01.2019. u 10 sati.

Iako smo te izgubili nećemo te nikada zaboraviti.

Tvoji najmiliji: sinovi Franjo i Marinko, snaja Branka, unuci Miroslav sa suprugom Biljanom, Ma-rijana, Ksenija, Nenad i praunuk Borislav (P-31)

Radno vreme za prijem čitulja i malih oglasa je ponedeljkom i utorkom od 8 do 16 časova, i sredom od 8 do 13 časova

(zaključenje broja), četvrtkom i petkom od 8 do 14 časova (za

naredni broj). Tel. 553-805. Maksima Gorkog 8. na spratu

Redakcija Novih subotičkih novina se izvinjava porodici i

prijateljima Radula Erčića zbog tehničke greške u čitulje obljav-ljene prethodnom broju novina

Dana 21. januara 2019. godine navršava se godi-nu dana od kada nije sa nama voljeni suprug, otac i deda

PETAR KOVAČEVIĆ

1939-2018.Teško je živeti sa istinom da te nema. Ne postoje

suze koje bi te mogle oplakati. Večno ćemo pamtiti tvoju dobrotu i ljubav.

Zahvaljujemo se svima koji su bili uz nas.Večno ožalošćeni: supruga Vita, ćerka Marina,

unuka Nataša (P-27)

ДАНА 17. ЈАНУАРА 2019. ГОДИНЕ НАВРШАВА СЕ 16 ГОДИНА ОД РАСТАНКА НАШЕ ДРАГЕ

ВЕРОСЛАВЕ ХОЏИЋ

НЕКА ТЕ У ТИШИНИ ВЈЕЧНОГ МИРА ПРАТИ НАША ЉУБАВ ЈАЧА ОД ЗАБОРАВА.

ВОЉЕНИ НЕ УМИРУ!

С ЉУБАВЉУ ТВОЈИ НАЈМИЛИЈИ (P-28)

NOVE

RAZNO

- „GORENJE SER-VIS ENERGIJA”! Servisiramo belu tehniku od svih pro-izvođača,- Origi-nalni rezervni delo-vi, Ivana Antunovi-ća 141. Tel. 546- 206 ili 063/1546- 206 (P- 10)

- ROLOMONT ro-letne AL i PVC, vene-cijaneri, trakaste za-vese, harmo/garaž-na vrata, komarnici, panelne zavese, ten-de..- Miloša Obilića 19. Tel. 571- 299 ili 063/551- 299 (P-11)

- Proizvodnja be-splatne struje.

Tražim investito-ra za prototip. Tel. 064/361-7731 (1-99)

KUĆE

- Prodajem klasič-nu građansku kuću salonskog tipa, tro-sobnu sa centralnim grejanjem, 90m2 u Kireškoj ul., renovi-rana I odmah use-ljiva. Cena: 39.000 eura. Tel.:064/418-04-84 (2-99)

- Prodajem kuću za rušenje sa strujom, gradska voda, lega-lizovano, vlasnik, cena 13.500€. Tel. 024/535- 213 (3-99)

- Prodajem kuću sa pomoćnim ob-jektima, na placu od 3 motike, Don-ji Tavankut, Tel-064/1838-710 (4-99)

- Prodajem kuću od 60m² na placu od 720m² u Velikom Radanovcu, legalizo-vana, svi priključci. Tel. 064/920-36-24 (5-99)

- Petosobna spra-tna dvojna kuća ul. Pupinova/Šantićeva, 178m² po građevinskim nor-mama, cena 500€/m² Tel. 024/548-108, 060/548-10-80 (6-99)

PRODAJA STANOVA

- Prodajemo stan u centru, 5 soba, 120m2, EG, drugi sprat bez lifta. Visina 3,3 m. Cena: 55.000 eura. Tel: 064/375-89-11 (7-99)

-Prodajem lepo sređen manji dvo-soban stan sa cg i svim priključcima u B. Radića. Tel 064/1611-483 (8-99)

-Prodajem stan 30m² kod eko-nomskog fakulteta

na 9 spratu ili men-jam za stan niže spra-tnosti u istoj zgradi. Tel. 064/16-11-483 (9-99)

POSLOVNI PROSTOR

- Izdajem poslovni prostor 150 m2 po-godan za sve delat-nosti i magacin. Tel.: 064/199-34-60 (10-99)

- Izdaje se poslo-vni prostor 25m² na adresi Korzo 10. Tel.063/567919 (11-99)

GARAŽE

Prodajem garažu u centralnim garažama na Radijalcu (sprat) , vlasnik. Tel. 064/835-6038 (12-99)

KUPOPRODAJA

- Prodajem radna kolica zvana takička sa 1 točkom gume-nim, šporet korišćen 2 ringle struja 2 bu-tan radi. Povoljno. Tel.:064/161-1483 (13-99)

- Prodajem regal 90x5x240, dva kauča, dve fotelje, kuhin-jske elemente bele boje sa sudoperom.

Tel: 063/101-68-56 (14-99)

- Prodajem 2 te-niska reketa Vil-son, auto delove za Ladu Rivu novi. Tel: 064/124-03-15 (15-99)

- Prodajem po po-voljnoj ceni dobro očuvan trosed, dvo-sed I fotelju. Tel: 523-991 (16-99)

- Prodajem „TA“ peći „AEG“-5,5kw i „CER“-4,5kw sa pos-toljem, termostat i priključci, trofazna, jako očuvane i kvali-tetne. Cena:120 i 145 eur. Tel.:065/353-08-25 (17-99)

- Kupujem orden-je, medalje i sta-re sportske značke. Tel.064/615- 5982 (18-99)

- Otkupljujem ori-ginalne umetničke slike uz stručnu

procenu, interesova-ti se od ponedeljka do subote od 9- 17 sati. Tel. 065/5833- 665 (19-99)

- Kupujem, proda-jem i menjam značke i albume za značke, kupujem knjige i me-dalje o fudbalskim klubovima. Tel/ 542- 310 ili 062/85- 28- 228 (20-99)

-Prodajem el. radi-jator na ulje, sa jeda-naest rebara, sasvim nov pod garancijom. Tel. 548-903 (21-99)

- Prodajem Volks-vagen Polo karavan, 2001., očuvan, regis-trovan Tel: 063/873-69-27 (22-99)

- Prodajem ili men-jam regal boje drveta 3,7 x 2,3m, regal žute boje 3,2 x 2,2m, pre-dsoblje iz 3 dela boje višnje Tel. 064/537-9547 (23-99)

čitulje/pomeni/oglasi 25Broj 9918. januar 2019.

Mali oglasi

HITNA POMOĆ - 194POLICIJA HITNI POZIVI - 192

VATROGASCI - 193Apoteka kod Gradske kuće: 552-499Apoteka kod dispanzera: 525-772Autobuska stanica: 555-566Benzinska pumpa Mol: 672-525Benzinska pumpa Eco: 680-580Benzinska pumpa Nis Petrol: 692-200Buđenje: 19811Centar za obeveštavanje: 985Centar za socijalni rad: 548-220Čistoća i zelenilo: 620-444DD Rasveta: 553-320Dečiji Dispanzer: 553-559Dimničar: 553-072Elektrodistribucija: 619-300

Gradska biblioteka: 553-115Gradska bolnica: 555-222Gen. Konzulat R.Mađarske: 559-811Gen. Konzulat R. Hrvatske: 557-793Hitna pomoć: 551-373JKP Subotičke pijace: 555-013JKP Pogrebno: 554-848JKP Parking: 694-200JKP Suboticagas: 641-200JP Suboticatrans: 547-777Informacije o: -sportu: 19812-ličnim kartama: 630-303-voz.dozvolama: 630-302-državljanstvu: 630-312-putnim ispravama: 630-276-vezano za oružje: 630-310

Komunalna policija: 626-988Muzej: 555-128Pozorište Deže Kostolanji: 557-471Narodno pozorište scena Jadran: 554-700Bioskop Eurocinema: 554-600Obaveštavanje o br.tel.preplati: 11811Policijska uprava: 630-200Prijava kvara CATV: 634-089Stomatološka služba za odrasle: 553-554Školski dispanzer: 600-795Tačno vreme: 195Telegrami: 1961Toplana-prijava kvara: 548-383Služba za zdrast.zaš.radnika: 571-194Vodovod prijava kvara: 557-711ZOO vrt Palić: 753-075Željeznička stanica: 555-606

VAŽNI TELEFONI

Davalac malog oglasa izjavljuje da je mali oglas u sladu sa Pravilnikom o

prijemu malih oglasa i Zakonom o posredovanju u prometu nepokretnosti.

Važe samo kuponi iz tekućeg broja

"

Ime i prezime davaoca oglasa

Potpis davaoca oglasa

Tekst oglasa:

NOVEKupon zabesplatan mali oglas do 10 reči

Broj 9918. januar 2019.

- TRAŽIMO RADNI-KE: hitno potrebni ku-vari-ce, konobari-ce po-moćne radnice geronto domaćice sa pasošima EU. Tel. 064/7007-106 (P- 218)

S neizmernim bolom se opraštamo od drage mame, bake, svekrve i tašte.

TEREZIJA ĐELMIŠ rođena: Horvat

1935-2019.

Zahvaljujemo svima koji su je ispratili do večne kuće

i bili uz nas u teškim trenucima.Njeni najmiliji (PF-08)

Prošlo je šest tužnih nedelja od kada nije sa nama voljeni suprug, otac, deda, tast i svekar

ANTUN JURČAK 1939-2018.

Bol i tuga se ne mere rečima, ni vremenom koje prolazi

već prazninom koja ostaje.Supruga Marija, ćerka Branka i sin Tomica sa po-

rodicama (PF-09)

Prošlo je sedam godina od kako nije sa nama vo-ljena supruga i mama

MARTA ŠARČEVIĆrođena Matković

1935-2012.

Teško je živeti sa istinom da te nema. Ne postoje suze koje bi te mogle oplakati.

Večno ćemo pamtiti tvoju dobrotu i ljubav.

Suprug Josip i ćerka Blaženka (P-36)

sport26 Broj 9918. januar 2019.

NOVE

Iza hokejaša Spartaka je još jedan vikend pun dešavanja, a svoja takmičenja imale su goto-vo sve selekcije kluba koji ne-guje „najbržu kolektivnu igru na svetu“.

Najmlađa takmičarska se-lekcija, satavljena od igrača do 8 godina, nastupila je na tur-niru „C” kategorije u Seksardu u Mađarskoj. U četiri meča za-beležene su četiri pobede, Je-gmadarak 1:0 , Pecs 12:0 , Baja 6:1 , Szekszard 3:0, osvojeno je prvo mesto, ali i najavljeno takmičenje na turnirima „B” kategorije.

Za Spartak su nastupili: Hajduković Jovan, Blažić Teodor, Bor-šoš Augustin, Kovač Nina, Lakićević Vi-dak, Maravić Stefan, Man-dić Petar, Man-dić Marta, Nađ Strahinja i Si-mić Ljubinka. Trener: Kovač Norbert.

Selekcija do 10 godina igrala je u Beogradu meče-ve „Erste lige bu-dućih šampiona” u sklopu Prven-stva Srbije u Be-ogradu. Na 5 odi-granih utakmica ostvaren je po-lovičan uspeh sa po 2 pobede i 2 poraza i jednim nerešenim rezultatom.

Boje Spartaka su brani-li: Poljaković Filip, Kujun-džić Nikola, Milodanović

Filip, Benčić Mihajlo, Bre-stovac Relja, Ponjavić An-drija, Popov Novak, Krstin Ognjen, Milanko Danilo, Lukić Dunja, Mandić Anto-nija, Anđelković Luka i Ive-ljić Matija. Trener: Kolarić Aleksandar.

Nastavljeno je takmičenje za selekcije do 13 i do 16 godi-na, a na programu su bili me-čevi trećeg turnira Junior Hoc-key League u Sarajevu (BIH) u Olimpijskoj dvorani Zetra. Se-lekcija do 13 godina je zabele-žila tri ubedljive pobede, Vuko-vi 8:0, Siscia 13:0, Vojvodina

7:1, te se učvrstila na čelu tabe-le, dok je selekcija do 16 godina i pored dobre partije u utakmi-ci kojom su otvorili ovaj turnir na žalost doživela dva poraza i

jednu pobedu, Vukovi 2:4, Sis-cia 1:4 i Vojvodina 8:0. – Sta-rija generacija igrača je pro-pustila priliku da posle mesec i po dana konstantnog rada na ledu materijalizuje vrlo dobru igru i zbog nedostatka kon-centracije i grešaka u „malim stvarima” pretrpi ta dva po-raza, čime su izgubili šansu za osvajanje vicešampionske titu-le na kraju sezone – javlja tre-ner Uroš Brestovac.

Za Spartak su u obe selekcije nastupili: Vereš Sintia, Su-darević Luka, Penava Velj-ko, Đorđević Aleksandar,

Distl Džuliano, Žikić Emi-lija, Vinčić Smiljana, Ka-tančić Erik, Sekulić Ele-na, Ilić Dana, Feher Čon-gor, Rac Sabo Lilla, Karćaš Ana Marija, Benčić Anasta-sija, Stantić Sara, Miloda-nović Ana, Stantić Dario, Feher Balint, Vučinić Va-silije, Kukaras Luka, Jan-ković Ognjen, Kuntić Da-vid, Rac Sabo Hanna, Pe-nava Ognjen, Gladić Petra, Bem Karlo, Temunović Va-nja, Gubičak Leon, Ponja-vić Iva, Rajković Martin, Marton Leon, Distl Domi-nik, Popov Jovana i Lulić Marko. Treneri: Brestovac Uroš, Pile Jacob i Galla-gher Daniel.

Na redu je turnir „Spartans”Hokej klub Spartak će u subotu, 19. januara, biti domaćin de-

vetog međunarodnog turnira „Spartans”. Reč je o takmičenju koje će okupiti po 8 ekipa u kategorijamado 8 i do 10 godina. Mečevi se igraju na Stadionu malih sportova u Subotici, u perio-du od 9,30 do 18 sati, a na programu je čak 56 utakmica.

Svoje učešće su najavile ekipe Crvene Zvezde, Vojvodine, NS Stars, Serbia Girls, Spartak, Vukovi/Sarahevo, Medvjedi/Saraje-vo, Kiškoroš/HUN i debitant na turnirima - Alligators/Sombor.

Ukupno će na ovom turniru prodefilovati oko 200 dece, deča-ka i devojčica, koji će prezentovato svoje hokejaško umeće i na-damo se lepom sportskom danu i druženju na subotičkom ledu.

Aktivnosti hokejaša na ledu

Dinamičan vikendza sve selekcije

Selekcija Hokej Spartaka do 16 godina

Selekcija Hokej kluba Spartak do 13 godina

Dobri rezultati Nikole Sedlaka

Osvojio Šoćin memorijalIza šahiste Spartaka i reprezentativca Srbije Nikole Sedlaka je

odličan period. Nastupio je na tri turnira, kako u inostranstvu, tako i Srbiji, te ostvario dobre rezultate.

U Ašahu u Nemačkoj, na 27. „Dunav openu”, održanom od 26. do 31. decembra, Sedlak je u konkurenciji od 74 učesnika podelio pla-sman od prvog do trećeg mesta, odnosno, bio je drugi po dodatnim kriterijumima. Odigrao je sedam partija, a osvojio 5,5 bodova,

Od 2. do 6. januara, takođe u Nemačkoj, održan je „Staufer open”. Nastupila su 234 takmičara, a Sedlak je iz devet partija sakupio 5,5 bodova, što mu je bilo dovoljno za jedanaesto mesto.

Najveći uspeh takmičar Spartaka ostvario je u Srbiji. U Smedere-vu je održan četvrti Memorijalni turnir „Slobodan Martinović Šoća”. Nastupilo je 137 učesnika, a posle trinaest kola prvo mesto sa 10,5 po-ena osvojio je upravo Sedlak. Iza sebe je ostavio velemajstore Ivani-ševića, Pikulu, Damjanovića sa po 10 poena.

Zanimljivo, Sedlak nije najbolje počeo turnir, posle prvih šest kola imao je 3,5 bodova, ali je dobio poslednjih sedam partija u nizu. Upravo je u tom nizu savladao i najveće rivale, te je na taj način i za-služeno stigao do trijumfa.

Nikola Sedlak (u sredini)

Priznanje za našeg vozača i trenera kasačkih grla

Mažić najbolji u Mađarskoj

Protekla sezona na hipodromu „Kinčem park” u Budimpešti bila je uspešna za sve koji se bave konjičkim sportom u našem regionu. Or-ganizovana su 43 trkačka dana namenjena kasačima, a među onima koji su se posebno istakli prednjači Veljko Mažić.

Mažić je, naime, okončao sezonu po prvi put kao šampion vozač Mađarske sa 37 pobeda u 60 startova. Prvi nastup u Mađarskoj za-beležio je 2000. godine, a u proteklih sedamnaest godina ostvario je 322 pobede. Dobar i konstantan plasman beleži godinama unazad pa je tako u proteklih deset godina čak osam godina bio među pet naj-boljih vozača u godini.

Mažić je istovremeno i trener grla sa kojima nastupa. Prošlogodiš-nju sezonu okončao je na drugoj poziciji iza čuvenog mađarskog tre-nera Fazekaša. U proteklih deset godina pet puta se našao među pet najboljih trenera u godini, a pet puta je bio u deset najboljih.

Srebrna potkovica sa „Kincsem Parka”, namenjena pobedniku najznačanije trke u godini derbiju, po drugi put uzastopno se našla u rukama Mažića. U Srbiji će ostati upisano njegovo osvajanje srebnih potkovica od 1999. godine sa grlom My First Star, 2002. sa grlom Aya Godiva, 2003. sa grlom Persi Lobell i 2007. sa grlom Lancelotte.

Veljko Mažić i grlo Veronica Fling

NOVE 27Broj 9918. januar 2019. sport

Prvu takmičarsku utakmicu u 2019. godini košarkaši Spar-taka su izgubili. U Čačku ih je sa 101:74 (30:16, 17:23, 28:20, 26:15) savladala ekipa Borca. Po-raz od lidera, u značajno osla-bljenom sastavu, sa samo osam igrača u ekipi, nije svakako izne-nađenje, ali mora biti opomena pred možda i meč sezone. Golu-bovi, naime, u subotu, 19. janu-ara, od 19,30 dočekuju Metalac u derbiju začelja, možda i u derbi-ju za opstanak u Košarkaškoj ligi Srbije.

Pokušavali su košarkaši Spar-taka da drže korak sa favoritom, ali je bilo već na početku jasno ko će slaviti na kraju. Dvocifrenu prednost Čačani su imali prvi put na početku osmog minuta, vodili

su tada sa 22:12. Se-rijom od 8:4 Borac do kraja prve četvrtine, posle trojke Radova-na Đokovića u po-slednjoj sekundi stiže do ozbiljne prednosti od 14 poena.

Serijom poena u kojoj su prednjači-li Barna i Igrutino-vić Spartak je u 19. minutu uspeo da oz-biljno smanji razliku i priđe na samo tri po-ena zaostatka. Bilo je tada tek 42:39 za Ča-čane koje je, tada po-služila i sreća pa po-novo u poslednjem napadu pogađa-ju trojku za solidnih osam poena predno-sti na odlasku na ve-liki odmor.

Već početkom treće četvrtine poenima Čarapića i Đokovi-ća Borac stiže opet do dvocifre-ne prednosti, a polovinom de-onice bilo je 66:46 za ekipu iz Čačka.

U poslednoj četvrtini nije bilo ni prilike, niti snage Spartaka za preokret, pa i ne čudi visoka po-beda Borca, zaokružena trojkom Alikadića za 101 poen.

Borac: Gavrilović 23, Alika-dić 3, Popović 6, R. Đoković

12,Krsmanović, I. Đoković 10, Mićović 5, Gavrilović 9, Majstorović 8, Krsmanović 2, Prlja 2, Čarapić 21.

Spartak: Igrutinović 28, Bakumanja 4, S. Gazibego-vić 10, Urošević 2, Kojić 9, V. Gazibegović 11, Kuridža, Barna 10.

Spartak u subotu, 19. februa-ra, od 19,30 sati, dočekuje ekipu Metalca. Meč se igra u Hali spor-tova, a ulaz je slobodan.

Petnaesto kolo Prve lige Sr-bije za košarkašice donelo je če-trnaesti poraz Spartaka. Bolja od Golubica bila je ekipa Lozni-ca, a ostaje zabeležena ubedlji-va pobeda od 91:59 (26:14, 21:14, 20:16, 24:15).

Domaća ekipa je počela uta-kmicu serijom od 13:2 za ne-što više od četiri minuta igre, pa je već tada bilo jasno da će Golubice teško stići do iznena-đenja u Loznici. Bolje su doma-će bile i u nastavku, vodile su i sa 24:9, da bi Spartak u posled-njem minutu tek malo smanjio zaostatak.

Posle trojke Radovićeve u 14. minutu Loznica je vodila sa ogromnih 38:18, a slična razlika je zadržana na kraju prvog polu-vremena – 47:28.

Nešto efikasnijom igrom u ve-ćem delu treće četvrtine Spartak je uspeo da smanji zaostatak na 16 poena, posle trojke Krstaji-ćeve bilo je 62:44 za Loznicu.

Ipak, završna četvrtina done-la je novo povećanje prednosti, a Nikolićeva pogađa koš za 78:48 na sedam minuta do kraja meča.

Loznica: Anđelković 10, Ni-kolić 28, Mek Roj 11, Kehoe 17, Radović 20, Vujadinović, Kašin, Popović, Crvendakić, Đurić, Simić, Popović 5.

Spartak: Golubović 4, Zla-jić 22, Petković 10, Krstajić 12, Stanaćev 6, Kujundžić 5, Arsić, Šujica, Doderović, Petrkanović.

U narednom kolu Spartak u subotu, 19. januara, od 17 sati, dočekuje ekipu Radivoja Koraća.

Košarkaška liga Srbije

Metalac kao „biti ili ne biti”

Prva liga Srbije za košarkašice

Četrnaesti vezani poraz

Filip Barna

Prvenstvo Vojvodine u kuglanju

Joković šestiNa kuglani u Kljajićevu održano je Pojedinačno prvenstvo

Vojvodine u kuglanju, a među učesnicima su bili i predstavnici Spartaka 024 iz Subotice.

Najbolje plasirani kuglaš Spartaka bio je Velimir Joković sa 582 oborena čunja na šestom mestu. Stevan Živković je bio dvanaesti sa 578, a Dragan Vukelić dvadeset i osmi sa 538 oborenih čunjeva.

Anđela Zlajić

Super liga Srbije za stonotenisere

Poraz na startuNa startu drugog dela sezona u Super ligi Srbije stonoteniseri

Spartaka su pretrpeli maksimalni poraz. Sa 4:0 ih je savladala ekipa Požarevca, a treba reći i to da su Subotičani nastupili u malo kombi-novanom sastavu. Najbliži pobedi bio je veteran Mirko Gavrilović koji je odigrao pet setova protiv Ivića.

Pojedinačno: Jovičić – Kostadinović 3:0 (13:11, 11:6, 11:8), Ivić – Gavrilović 3:2 (11:8, 3:11, 11:7, 7:11, 11:8), Čonić – Bo-gnar 3:0 (11:8, 11:6, 11:9), Jovičić – Petroj 3:0 (11:8, 11:7, 11:7).

U narednom kolu Spartak dočekuje Crvenu zvezdu.

Bence Bognar

Prva liga Srbije za stonotenisere

Bez bodovaU 10. kolu Prve lige Srbije stonoteniseri Spartaka Stoss gostovali

su u Nišu gde je domaća ekipa Železničara, inače i lider takmičenja, zabeležila očekivanu pobedu od 4:1.

U narednom kolu, 9. februara, Spartak dočekuje Unireu iz Uzdina.

Gradska liga Subotice u stonom tenisu

Početak takmičenja 28. januara

Drugi deo sezone u Gradskoj stonoteniskoj ligi Subotice nastavlja se 28. januara. U „A” ligi su na programu dueli 10. kola, dok je pred ekipama „B” lige na redu 12. kolo takmičenja.

Naredna kola zakazana su za 4. i 11. i 18. februar, a potom je slo-bodno kolo.

Na tabeli „A” lige vodi ekipa Su Semeš Šandor I sa 18 bodova, 17 bodova ima ekipa SRCEF, po 15 Mopet Vranješ I i Su AllStars na tre-ćem i četvrtom mestu.

U „B” ligi vodi Mopet Vrajneš IV sa 25 bodova, Stadion I ima 23, a na trećem i četvrtom mestu su sa po 22 boda ekipa Seniori i Eco-nom Cop II.

Otvoreno prvenstvo Vojvodine u atletici

Tri medaljeTakmičari Spartaka osvojili su tri medalje na Otvorenom pr-

venstvu Vojvodine u atletici, proteklog vikenda u Novom Sadu.U konkurenciji seniora prvo mesto u bacanju kugle je osvojila

Dijana Šefčić, Arpad Šinko je takmičenje završio na podeli 3. i 4. mesta, dok je Silvester Kasiba bio 8.

Među pionirima je drugi sa ličnim rekordom u bacanju kugle bio Tamaš Čorba, dok je, takođe sa ličnim rekordom treća bila Oršolja Čorba.

Sledi Prvenstvo Vojvodine za juniore i mlađe pionire.

sport28 Broj 9918. januar 2019.

NOVE

Propustile su odbojkaši-ce Spartaka priliku da napra-ve iznenađenje i savladaju Je-dinstvo iz Stare Pazove. Iako su igrale i bez Katarine Jović, te sa rokadama u timu, povele su Golubice sa 2:0, ali nisu umele da dobar startni ritam pretvore u pobedu.

– Mislim da je ovo bila jed-na jako dobra utakmica. Povele smo sa 2:0, ali se potom sve „za-kuvalo”. Počele smo slabije da serviramo, bilo je i dosta greša-ka. Sa druge strane protivnik se podigao, dobio samopuzdanje, i prelomio meč. Borile smo se do kraja, ali je protivnik ovog puta bio bolji. Moramo da nastavimo u boljem ritmu i napasti pobe-du već u narednom kolu – isti-če Milica Živanović, prvotim-ka Spartaka.

Miroslav Aksentijević, tre-ner Golubica, ističe da je pobeda rivala zaslužena.

– Opravdali su ulogu favorita

bez obzira na to što smo mi do-bro otvorili utakmicu i pove-li 2:0. Naš rival je u momenti-ma kada je bio na ivici da izgu-bi utakmicu više rizikovao na servisu, mi na to nismo umeli da odgovorimo. Kvalitetan ser-vis smo „ispucali” u prva dva seta. Pokušavali smo da se vra-timo u fazi blok-odbrana, ali to

nije bilo dovoljno da se savla-da Jedinstvo koje nije slučajno u vrhu tabele. U pojedinim fa-zama igre smo na izuzetnom ni-vou, a onda u nekim jednostav-nim stvarima grešimo i vraća-mo protivnika. Kako sam i re-kao na početku sezone, biće tu oscilacija, velikih iznenađenja, ali i poraza.

Odbojkašice Spartaka bile na korak do pobede

Propuštena prilika

Teku pripreme rukometaša Spartaka

Provera protiv Makedonaca

Rukometaši Spartaka nastavljaju pripreme. Radi se u dobrom ri-tmu, a sve u cilju da se spremno dočeka nastavak Super lige Srbi-je koji je zakazan za 2. februar. Na programu će tada biti mečevi če-trnaestog kola, a Spartak u Subotici dočekuje tim sa začelja tabele – ekipu Sloge.

– Radimo prema ranije utvrđenom planu, priprememamo se u Hali sportova u Subotici. Ne znamo još uvek sa kakvim ćemo timom raspolagati, očekujemo da to bude sve jasno u narednih nekoliko dana. Naše ambicije su jasne, želimo da uz dobar rad afirmišemo mlade igrače, te da izbegnemo borbu za opstanak u ovoj teškoj i iza-zovnoj sezoni – ističe Slaviša Laković, trener Subotičana.

Za sada je sigurno da u timu rukometaša više neće biti Stefana Jankovića. Jedan od najistaknutijih pojedinaca u prvom delu sezo-nu sportsku karijeru nastaviće u Nemačkoj.

U okviru priprema Spartak će odigrati i više prijateljskih utakmi-ca, a prva na redu je već u subotu.

– Na pripremama u Vrbasu je ekipa Eurofarm Rabotnik iz Ma-kedonije. Radi se o vrlo dobroj ekipi, koja je trenutno i vodeća u nji-hovoj ligi.

Slaviša Laković

Milica Živanović u bloku (br. 18)

Katarina Jović je nova članica francuskog prvoligaša

Što pre ući u ritamSubotički Spartak je takmičarsku 2019. godinu počeo bez

standardnog primača Katarine Jović. Talentovana odboj-kašica karijeru nastavlja u Francuskoj.

– Prešla sam u Volero Le Cannnet, klub koji je originalno iz Švajcarske, ali se fuzionisao sa Le Cannet-om, te nastupa u Francuskoj. Tu sam tek 5-6 dana, a moja očekivanja su da se uklopim u tim, da se upoznam sa devojkama i što pre uhvatim njihov ritam – javlja kratko Katarina Jović.

Na otvaranju odbojkaške 2019. godine Subotičane je do-čekao odbojkaški maraton. Spar-tak, bez Jovićeve koja karijeru nastavlja u Francuskoj, sa Raj-lićevom na poziciji primača, te Trnićevom na mestu korekto-ra poveo je sa 2:0, imao prednost u četvrtom setu, ali je, ipak, taj-brejk doneo odluku. Do njega je servis diktirao stanje na terenu, ali i fond igrača na klupi, a tako je bilo i u petom setu. Konačno, Spartak osvaja bod, sa propušte-nom prilikom da skor bude veći, bilo je na kraju 2:3 (25:19, 25:20, 17:25, 23:25, 11:15).

Uvodni deo prvog seta pri-pao je gošćama koje su vodi-le sa 5:3, 10:6, pa i 11:7 posle poena Đokićeve. Četiri poe-na razlike Jedinstvo je imalo i na obaveznom odmoru, a po-tom počinje serija Spartaka. Diktirale su je Milica Živa-nović i Milana Rajlić, prva servisom, a druga serijom od-ličnih napada za preokret i vo-đstvo od 20:13. Bila je to serija koja je odlučila prvi set, Vuj-novićeva je pokušala da vra-ti ekipu iz Stare Pazove na pravi

put, ali joj je nedostajala podrška saigračica.

Do rezultata 9:1 u drugom setu Jovo Caković, trener go-šći, potrošio je oba tajm-auta. Odlično je servirala Živanovi-ćeva, ton igri u napadu davala je Rajlićeva, a posle njene kontre i asa bilo je 13:3 za Golubice. Vo-dio je Spartak i sa 18:6, 21:12, a tada domaće malo posustaju, što je bilo dovoljno da se trgnu go-šće, da učine završnicu seta za-nimljivijom, ali ne i da naprave preokret.

Uz dosta nesiguran prijem Spartak počinje treći set, a do-bri servisi Kockarevićeve do-nose rivalu startnu prednost od 6:3. Na obaveznom odmoru bilo je 12:7, posle asa Koprivi-ce i jednog spornog poena ispra-ćenog burnom reakcijom publi-ke u Subotici. As Antanasijevi-ćeve donosi Jedinstvu prednost od 15:8 i najavu da će utakmica u Subotici potrajati bar četiri seta. Mirosavljevićeva donosi Je-dinstvu prednost od 21:14 u fini-šu seta, a greška u napadu Bati-nićeve zaključuje ubrzo ovaj pe-riod igre.

Nakon male pauze, Golubi-ce su ponovo sakupile snage za bolju igru u četvrtom setu. Dve prilike da se domaći tim „odle-pi” osujetila je Antanasijeviće-va „kuvanjem”, a as servisi Bati-nićeve i Marićeve, uz blok Ro-bins-Hardi, donose Spartaku predost od 10:6. Na obaveznom odmoru, prednost Spartaka po-rasla je na pet poena. Dobar deo tereta u napadu podnela je po-tom Jelena Trnić, u ovom due-lu prebače na poziciju korektora, a važan blok za 17:12 beleži Ro-bins Hardi. Mirosavljeviće-va je ponela igru Jedinstva u na-padu, beleži potom i as za 16:18 u tajm-aut Spartaka. As Vujnovi-ćeve donosi poravnanje – 21:21, a kontra Koprivice i vođstvo Je-dinstva od 22:21. Koprivica do-nosi i dve set lopte, a posle kon-fuzije u igru Golubica, meč ula-zi u peti set.

Više snage za peti set ostalo je na strani Jedinstva, ekipe koja je, mora se priznati, imale i dužu klupu, te više raspoloženih igra-čica u završnici. Servis je diktirao stanje na terenu, a as Vujnovi-ćeve donosi gošćama prednost

od 6:2. I na promeni strana eki-pa iz Stare Pazove imala je četi-ri poena viška, u finišu je to pre-polovljeno, a Drčićeva smanju-je na 9:10. Šansa je propuštena, Jedinstvo stiže do 14:10, ubrzo i do pobede.

Spartak: Robins Hardi 6 (4 bl, 1 as), Trnić 18, Marić 4 (2 bl, 1 as), Ilić (libero), Ba-tinić 9 (1 as), Drčić 1, Mađa-rević, Rajlić 21 (1 bl, 1 as),

Momković, Filipović, Živa-nović 13 (3 bl, 6 as).

Jedinstvo: Vujnović 17 (1 bl, 2 as), Kockarević 13 (3 as), Lekić 1, Radišić, Koprivica 14 (1 bl, 5 as), Glušac 2, Antana-sijević 4 (2 as), Četnik, Miros-savljević 21 (2 as), Pavlašević (libero), Đokić 8 (2 bl, 2 as).

U narednom kolu Spar-tak gostuje u Lajkovcu, ekipi Železničara.

Super liga Srbije za odbojkašice

na korak do pobede

Na novoj poziciji – Jelena Trnić (u napadu)

NOVE sport 29Broj 9918. januar 2019.

Atila Kikić

(sportski radnik)

Kornelija Radaković

(novinar)

Tibor Tot(novinar)

Boris Arsić(trener)

Đula Mešter(sportski radnik)

Goran Todorov(novinar)

Sportisti:1. Davor Štefanek 102. Tamaš Kajdoči 93. Andrej Barna 84. Leona Rogić 75. Noemi Vakula 66. Bojana Kljajić 57. Stefan Kostadinović 48. Kristina Boja 39. Ana Miković 210. Veljko Gligorić 1

Klubovi:1. ŽFK Spartak 32. KDT Spartak 23. MOK Spartak 1

Sportisti:1. Davor Štefanek 102. Ervin Rožnjik 93. Nemanja Ćalasan 84. Tamaš Kajdoči 75. Violeta Slović 66. Stefan Kostadinović 57. Miljan Milović 48. Uroš Kojadinović 39. Nora Bognar 210. Danilo Dulić 1

Klubovi:1. FK Spartak ŽK 32. ŽFK Spartak 23. KDT Spartak 1

Sportisti:1. Davor Štefanek 102. Tamaš Kajdoči 93. Ervin Rožnjik 84. Nora Bognar 75. Andrej Barna 66. Danilo Dulić 57. Mark Perčić 48. Noemi Vakula 39. Leona Rogić 210. Nikolina Đorđević 1Klubovi:1. ŽFK Spartak 32. KDT Spartak 23. MOK Spartak 1

Sportisti 1. Davor Štefanek 102. Tamaš Kajdoči 93. Andrej Barna 84. Violeta Slović 75. Leona Rogić 66. Ervin Rožnjik 57. Danilo Dulić 48. Filip Kulić 39. Nora Bognar 210. Dijana Šefčić 1

Klubovi:1. ŽFK Spartak 32. FK Spartak ŽK 23. KDT Spartak 1

Sportisti:1. Davor Štefanek 102. Tamaš Kajdoči 93. Andrej Barna 84. Nora Bognar 75. Miljan Milović 66. Nikola Sedlak 57. Leona Rogić 48. Danilo Dulić 39. Nemanja Ćalasan 210. Uroš Kojadinović 1

Klubovi:1. FK Spartak ŽK 32. ŽFK Spartak 23. MOK Spartak 1

Sportisti:1. Danilo Dulić 102. Nora Bognar 93. Nađa Cvijin 84. Andrej Barna 75. Tamaš Kajdoči 66. Nikola Koltin 57. Stefan Kostadinović 48. Nemanja Ćalasan 39. Davor Štefanek 210. Mateja Borojević 1

Klubovi:1. ŽFK Spartak 32. FK Spartak ŽK 23. MOK Spartak 1

Trinaesti izbor

za najbolje sportiste

Medalja Lajoša Vermeša

Trenutna rang-listaSportisti: Davor Štefanek 111, Tamaš Kajdo-

či 78, Andrej Barna 60, Danilo Dulić 54, Nora Bognar 49, Leona Rogić 33, Violeta Slović 32, Ervin Rožnjik 32, Miljan Milović 30, Nemanja Ćalasan 29, Noemi Vakula 24, Uroš Kojadinović 17, Filip Kulić 15, Nađa Cvijin 15, Stefan Kostadi-nović 15, Jovana Vukas 8, Nina Šabić 6, Aleksan-dar Čokić 6, Gabor Sagmajster 6, Luka Dulać 6, Nikola Koltin 6, Bojana Kljajić 5, Nikola Sedlak 5, Mark Perčić 4, Oršolja Vajda 3, Kristina Boja 3, Barbara Batinić 2, Ana Miković 2, Veljko Gli-gorić 1, Nikolina Đorđević 1, Dijana Šefčić 1, Ma-teja Borojević 1.

Klubovi: Ženski fudbalski klub Spartak 32, Fudbalski klub Spartak Ždrepčeva krv 21, Muš-ki odbojkaški klub Spartak 11, Klub dizača tego-va Spartak 8.

O d b o j k a š i Spartaka su stigli do velike pobede u Novom Sadu, sa 3:2 (18:25, 25:22, 26:24, 27:29, 15:13) nakon pre-okreta su savla-dali Vojvodinu, a ostaje utisak da je malo falilo i da osvoje tri boda.

Spartak je imao prednost od 8:7 početkom prvog seta, a onda do-maćini, uz tri blo-ka Simića i as To-dorovića za tili čas stižu do pred-nosti od 12:8. Us-peo je Spartak da dođe na poen za-ostatka, ali Radević, Mehić i Kujundžić donose Novosađa-nima prednost od 20:15, a takvu razliku domaći tim nije prokoc-kao do kraja seta.

Blok donosi Spartaku pred-nost od 7:5 u drugom setu, do-bro su napadali Veselinović, Jungić i Tumbas, pa je brzo bilo +5 za Subotičane. U fini-šu se ta prednost prvo isto-pila, ali ključnu razliku pravi

Aleksandar Veselinović. Ve-zao je tri poena iz napad i je-dan sa servis linije, dovoljno za poravnanje.

Spartak je imao prednost u većem delu trećeg seta. Bilo je 13:10, 17:14, 20:16, ali Kujun-džić poentira za 20:21 i najavu drame u završnici. Seizović do-nosi Spartaku meč loptu, Vu-čičević je držao domaće u igri, a sve okončava Ilić sa dva po-

ena za najavu radosti Golubova.

Izjednačena igra obe-ležila je veći deo četvr-tog perioda. Spartak je vodio sa 13:12, a onda Vojvodina koju je vodio dvojac Mehić – Ku-jundžić pravi seriju od 5:0 i vodi sa 17:13. Blok donosi Spartaku bitne poene, a napadi Ilića i Jungića i prednost od 22:21. Prvi do set lop-te stižu Novosađani, po-tom je priliku da okonča

meč imao i Spartak, ali Simić i Mehić blokovima odvode meč u taj-brejk.

Vojvodina je u petom setu vo-dila sa 3:1 i 5:3, a Spartak, poeni-ma Veselinovića i Seizovića okreće na 7:5. Arsenoski doda-je sa za 9:6, a Veselinović osva-ja napadom poslednja četiri poe-na za Subotičane i veliku pobedu u Novom Sadu.

Vojvodina: Simić 17 (8 bl), Vučičević 11 (1 bl), Fundo-ra, Škundrić (libero), Negić (libero), Kovačević 3 (3 bl), Kujundžić 28 (1 bl, 2 as), Ko-stić, Mehić 15 (1 bl, 1 as), Ra-dević 5 (1 as), Todorović 1 (1 as), Rudić, Perić 3.

Spartak: Arsenoski 2 (1 bl, 1 as), Jungić 19 (1 bl), Veseli-nović 30 (2 bl, 6 as), Peić (li-bero), Seizović 14 (2 bl, 2 as), Simić, Medan, Kecman, Du-lić, B. Kdržović, Tumbas 5, Ilić 8 (2 bl).

Spartak u petak, 18. januara, od 19 sati, dočekuje ekipu Valjeva.

Super liga Srbije za odbojkaše

Velika pobeda u Novom Sadu

Đorđe Ilić (u napadu)

Spartak bolji u vojvođanskom derbiju

Peti set za pravi „šmek”U prvom takmičarskom izdanju u 2019. godini odbojkaši Sparta-

ka su napravili iznenađenje – u vojvođanskom derbiju su na gostova-nju sa 3:2 savladali Vojvodinu. Možda su mogli Golubovi i do cela tri boda u Novom Sadu, ovako, osvojili su dva, ali su publici obe ekipe priredile dramatičnu borbu u gotovo svakom periodu meča.

– U Novi Sad smo otišli posle kratke pauze, ali i posle dobre nede-lje treniranja. Nismo se spremali posebno za Vojvodinu, trudili smo se da podignemo tehničko-taktički nivo naše igre – uvodi nas u pri-ču Aleksandar Veselinović, najefikasniji akter meča.

Nije bila tajna da je Vojvodina, kao i u ve-ćini dosadašnjih duela ove dve ekipe, bila „po-bednik na papiru”.

– Našem rivalu smo prepustili ulogu favorita, a mi smo se dogovorili da odigra-mo što je moguće bolje na ovom zahtevnom gostovanju. Takođe, imali smo ukus gorči-ne nakon našeg duela u prvom delu sezone. Dobili su nas u Subo-tici dosta ubedljivo, pa je ovo bila idealna pri-lika da pokažemo da to nije realna slika od-nosa snaga dve ekipe.

Kao i u većini me-čeva ove sezone Golu-bovi su se mučili na početku.

– Nije sve počelo najbolje po nas, relativno smo lako izgubili prvi set. To se nekako pokazuje kao naša boljka. U većini slučajeva bi utakmicu počinja-li izgubljenim setom. Nakon toga smo zbili redove i počeli da prika-zujemo igru kakva se od nas očekuje. Važno je što smo izdržali na-lete protivnika, nismo im dozvolili da nas poremete, nego smo osta-li mirni i staloženi.

Publika u Novom Sadu imala je šta da vidi – veliku borbu u goto-vo svakom setu.

– Najzanimljiviji su svakako bili kraj trećeg i četvrtog seta, oba su odlučena „na razliku”. Možda možemo malo da žalimo za četvr-tim periodom. Nismo uspeli da tu stavimo tačku na utakmicu i za-beležmo ubedljiviju pobedu. No, možda je baš taj peti set dao pravi „šmek” utakmici i priliku da se velika drama reši u taj-brejku.

Spartak je u ovoj utakmici osvojio velika dva boda, ali ne samo to.– Iz ovakvih duela se dobija mnogo više od bodova. Rastemo kao

ekipa, pobede jačaju mentalitet ekipe, našu povezanost. Ovo nam je pravi putokaz kako se boriti dalje do kraja sezone.

Aleksandar Veselinović (u napadu)

NOVEsport30 Broj 9918. januar 2019.

Pripreme u Fudbalskom klu-bu Spartak Ždrepčeva krv teku, radi se punom parom na tere-nu, ali i pored njega. Tako su u taboru subotičkog superligaša predstavili nove igrače pred ko-jima je zadatak da pomognu eki-pi da popravi bodovni saldo i po-ziciju na tabeli. Novi Golubovi su Draško Đorđević i Nemanja Mladenović, dok su na pozaj-micu stigli Luka Cucin i Niko-la Lakčević.

Pozdravljajući okupljene na predstavljanju novih igrača Ni-kola Simović, potpredsednik Golubova, je istakao zadovolj-stvo pojačanjima.

– Momci su dovedeni sa ide-jom da zamene Čečarića i Ćala-sana, ali i da pojačaju konku-renciju na ostalim pozicijama, jer želimo da na svakoj pozici-ji imamo dva kvalitetna igrača. Nastavili smo tradiciju da sko-ro svake zime nekoliko igrača pronađe angažman u inostran-stvu, a dokaz je to da se ovde do-bro radi i da naši fudbaleri ima-ju priliku da u Spartaku napre-duju. Uostalom, potvrđuje to i podatak da su mesto na turne-ji u Južnoj Americi u „A” repre-zentaciji, koja je na žalost otka-zana, imali Nemanja Ćalasan i Nemanja Glavčić – kazao je Si-mović i osvrnuo se na ambicije u drugom delu sezone:

– Želimo da imamo sigurno mesto, makar u plej-autu, ali, ako se otvori prilika, borićemo se za plej-of.

Kako je to istakao Ljubiša Dunđerski, sportski direktor

Spartaka, prelazni rok još uvek nije završen.

– Imamo još ponuda za neke naše igrače, tako da ćemo rea-govati ako bude odlazaka. Još dva igrača su sa nama, ne pred-stavljamo ih još zbog papirolo-gije, Đorđe Radovanović i Niko-la Tripković.

Nemanja Mladenović (1993. godište) pokriva pozicije na sredini terena, ali se najbolje snalazi po desnom krilu. Proš-li angažman je imao u Bačkoj iz Bačke Palanke.

– Zadovoljstvo je biti u Spar-taku, znam da je ovo klub velike tradicije i odličnim rezultatima. Možda je do sada plaćen danak igranja u Evropi, ali ne bi treba-lo biti problema do kraja sezo-ne, uostalom, zato smo i ovde.

Draško Đorđević (1993. godište) je štoper, prošli anga-žman je imao u Al Mojzelu u Sa-udijskoj Arabiji, a bio je ranije

član Bežanije, Crvene zvezde, OFK Beograda, Donjeg Srema... Naglasio je da je spreman za rad i borbu za mesto u Sparta-ku, te borbu za nove superligaš-ke bodove.

Luka Cucin (1998. godi-šte) stiže u Suboticu na šestome-sečnu pozajmicu iz Partizana, a igraće na poziciji desnog beka.

– Pre šest meseci sam doži-veo povredu metatarzalne ko-sti. Protekli period je protekao u oporavku, sada sam spreman da se vratim u formu, i hvala Spartaku na pruženoj šansi.

Iz Partizana na šestomesečnu pozajmicu stiže i Nikola Lak-čević – Mesi (1999. godište) koji pokriva ofanzivne pozicije, pogotovo po desnoj strani.

– Drago mi je što sam u Spartaku, to je jedan od ozbilj-nijih klubova u Srbiji. Nadam se da ću se pokazati u najboljem svetlu.

U Fudbalskom klubu Spartak Ždrepčeva krv predstavili nove igrače

Konkurencija na svim pozicijama

Nemanja Mladenović, Draško Đorđević, Nikola Lakčević i Luka Cucin

U proteklom periodu, nakon izbora novog-sta-rog predsednika, na pr-vom sastanku Upravnog odbora Ženskog fudbal-skog kluba Spartak do-nete su odluke o određe-nim promenama u ruko-vodećoj strukturi, u man-datnom periodu do 2022. godine.

Naime, jednoglasno je odlučeno da se Bojan Arsić imenuje za no-vog generalnog sekreta-ra ŽFK Spartak za pomenuti pe-riod. Arsić je, podsetićemo, do sada obavljao funkciju sportskog direktora i gotovo sve poslove pr-vog operativca šampiona Srbije. Pored funkcije generalnog sekre-tara obavljaće i i funkciju FIFA TMS menadžera u međunarod-nim okvirima.

Jednoglasno je odlučeno da se Violeta Slović imenuje na funkciju sportskog direktora ŽFK Spartak. Ona će i dalje biti li-der šampiona Srbije na terenu, s tim što je klub smatrao da je ona

ličnost koja svojim primerom, kako u klubu tako i van njega, za-služuje da obavlja funkciju sport-skog direktora kluba i člana UO ŽFK Spartak. Klub na ovaj nači sledi evropske vrednosti sa ak-centom da žene učestvuju sve više u kreiranju klupske politike.

Dosadašnjem tehničkom se-kretaru kluba Mirjani Vučetić produžen mandat za obavljanje ove funkcije. Takođe je UO ŽFK Spartak imenovao Komesara za bezbednost, a tu funkciju će i da-lje obavljati Mirko Lazić.

Na sastanku Upravnog odbora usvojen je i predlog plana struč-nog štaba za pripremni period se-niorske ekipe za prolećni deo se-zone kao i predlog prijateljskih utakmica u pripremnom periodu.

Seniorski tim će početi sa pri-premama za prolećni deo sezo-ne 23. januara, kada će biti obav-ljena prozivka igračica u Suboti-ci. Ekipa će biti u Subotici do 10. februara, kada se „jato” Golubica seli u Antaliju u Turskoj, gde će boraviti do 21. februara.

Promene u Ženskom fudbalskom klubu Spartak

Slovićevoj i sportska funkcija

Prijateljske utakmice

Prvi prijateljski meč Spar-tak igra 9. februara, a za tada je zakazan duel protiv Sege-dina. Tokom boravka u An-taliji na programu su mečevi protiv danskog Thisted Den-mark Women team-a, nor-veške Valerange i CSKA iz Rusije. Po povratku u Srbiji slede dueli protiv Osijeka.

Violeta Slović

Još jedan odlazak iz Spartaka

Ćalasan u PortugalijiJoš jedan standardni prvotimac Spartak Ždrepčeve krvi pronašao

je inostrani angažman. Posle Bojana Čečarića i Nemanja Ćala-san će prolećni deo takmičenja započeti van Srbije. Doskorašnji što-per Golubova će u narednom periodu nastupati u timu portugalskog prvoligaša, ekipa Šaveza.

Šavez je trenutno sedamnaestoplasirana ekipa Prve lige, a u redo-vima Portugalaca je i Ćalasanov sunarodnik Nikola Maraš.

Ćalasan ima iza sebe dobru 2018. godinu, bio je standardan u Spar-taku, sa Golubovima je bio u plej-ofu domaćeg takmičenja, izborio je mesto u kvalifikacijama za Ligu Evrope, gde su Subotičani zaustav-ljeni u trećem kolu kvalifikacija. Prethodno su eliminisali i Spartu iz Praga, a jedan od ključnih pogodaka postigao je upravo ovaj igrač.

Novi štoper Šaveza će deo portugalskog tima, prema ugovoru, biti u naredne tri i po godine.

Nemanja Ćalasan u dresu novog kluba

Spartak sutra igra prvi prijateljski meč

Rival BekeščabaSutra, u subotu, 19. januara, fudbaleri Spartak Ždrepčeve krvi

igraju prvi prijateljski meč u okviru zimskih priprema. Golubovi će, od 13 sati, na terenu sa veštačkom travom na Gradskom stadionu u Subotici, odmeriti snage sa Bekeščabom iz Mađarske.

Bekeščaba je trenutno četvrtoplasirana ekipa Druge lige Mađarske.

Talentovani desni bek u Spartaku

Cucin stiže na pozajmicu

Novi igrač Spartak će, bar u naredne pola godi-ne, biti Luka Cucin, dva-desetogodišnji desni bek. Proteklih dana stizale su razne informacije oko sta-tusa Cucina, a sada je si-gurno da igrač Partizana stiže u Suboticu na pozaj-micu do kraja sezone.

Angažmanom Cuci-na nastavlja se dobra sa-radnja Spartaka i Parti-zana proteklih sezona. Uz Cucina, dres Parti-zana je nosio i Nema-nja Glavčić, sada stan-dardni prvotimac Subo-tičana, dok su prošle se-zone put Beograda sa se-vera Bačke krenuli ofan-zivci Đorđe Ivanović i Nemanja Nikolić.

NOVE

Odličnim susretom koji je od-lučio o 46. pobedniku Novogo-dišnjeg turnira u malom fudba-lu okončano je najnovije izda-nje popularnog takmičenja. Da Subotičani vole mali fudbal po-tvrdile su i pune tribine Hale sportova tokom finalnog dana, a oko 2.000 posetilaca je mo-glo da uživa u pravoj drami, pre-okretu i pobedi Kuće zdravlje od 3:2 (1:2) protiv Opštine Sen-ta, najprijatnijeg iznenađenja takmičenja.

Utakmica, puna ritma done-la je mnogo uzbuđenja, veliki broj šansi, pet golova i dramu koja je trajala bukvalno do po-slednje sekunde. Epitet favori-ta bio je na strani Kuće zdravlja koja je meč počela u sastavu ja-čem za Marka Perića, kapite-na srpske futsal reprezentacije, ali su agilni igrači Opštine Senta pokazali da u finalu nisu slučaj-no. Naime, već u 4. minutu Op-ština Senta vodi sa 1:0, pogodio je tada Nikolin. Usledio je pri-tisak rivala koji je tražio put do

poravnanja, no, još jedna brza akcija „žutih” u 8. minutu kruni-sana je golom, Đukić pogađa za 2:0. Do kraja poluvremena viđe-no je nekoliko dobrih prilika na obe strane. Danijel Čanadi je na golu odolevao šutevima igra-ča Kuće zdravlja, a kada se činilo da će sačuvati mrežu, kapituli-rao je, desetak sekundi pre kraja poluvremena Živić poentira

I nastavak meča doneo je ve-liku borbu, a Dimitri Sorokin, ukrajinski internacionalac, bio je zadužen za kompletan preo-kret. Prvo je u 28. minutu po-ravnao na 2:2, a četiri minuta kasnije dovodi Kuću zdravlja do prednosti. Pokušavali su igra-či Opštine Senta da još jednom

poentiraju, rizično su kombino-vali bez golmana, ali do trećeg gola nisu uspeli da dođu.

Kuća zdravlja: Živić, Ku-kolj, Đurasović, Stanojević,

Roknić, Soro-kin, Kopanja, Šošo, Perić, Vulić.

Opština Senta: Arežina, Rac, Živković, Đukić, Šarkezi, Man-dić, Nikolin, I. Čanadi, Kuntić, D. Čanadi.

Dosta uzbuđe-nja viđeno je i u meču za treće me-sto, a utakmica je završena mini-malnom pobedom od 1:0 (1:0) Prolo-gisa u duelu protiv ekipe Šeki enteri-jeri-Real impex.

Bio je to meč sa po nekoliko do-brih prilika na obe strane, ali je viđen samo jedan pogodak. Delo je do Konstantina Davidovi-ća, koji je pogodio mrežu rivala

već u petom minutu meča.Šeki enterijeri Real impeks:

Vukasović, Tomčić, Romić, Letić, Nedić, Popović, Čičić, Bijelić, Jovetić, Desnica, M. Guberinić, V. Guberinić.

Prologis: Nikšić, Marinko-vić, Ačanski, Davidović, Ra-danović, Rajkovača, Vitas, Štefanek, Pavićević, Ćuk, Jovanović, Anđić.

Pobedničku ekipu priznanji-ma je darivao Nemanja Simo-vić, član Gradskog veća Suboti-ce zadužen za sport i omladinu. Uz pehar i medalje zaslužili su i veliki prelazni trofej, ali i ček

na 400.000 dinara. Nagrade za drugo mesto uručila je Tama-

ra Dimitrioski, direk-torica JKP „Stadion”, a uz medalje i pehar dru-goplasirana ekipa je na-građena sa 100.000 di-nara. Priznanja za treće mesto i novčanu nagradu od 50.000 dinara pred-stavnicima trećeplasira-ne ekipe uručio je Dejan Vuković, generalni se-kretar Sportskog saveza Subotice.

Organizaciju 46. No-vogodišnjeg turnira u malom fudbalu poneo je i ove godine Sportski savez Subotice, uz po-dršku JKP „Stadion”, te pokroviteljstvo lokalne samouprave.

sport 31Broj 9918. januar 2019.

Sportske strane priprema i uređuje Nikola Stantić

Završeno 46. izdanje Novogodišnjeg turnira u malom fudbalu

Kuća zdravlja preokretom do titule

Pojedinačne nagrade

Kako je to i običaj, na kra-ju turnira su podeljene i na-grade za najbolje pojedince. Najbolji golman bio je Dani-el Čanadi (Opština Senta), sa 10 golova najefikasniji je bio Davor Štefanek (Pro-logis), dok je za najboljeg igrača proglašen Dimitri Sorokin (Kuća zdravlja).

Prvi pobedniciPre finala su se publici predstavili nekadašnji heroji, igrači

ekipe Kalimero koji su, između ostalog, osvojili i prvi Novogodiš-nji turnir u malom fudbalu pre 46. godina. Predstavio se i „free-styler” Nemanja Pejčić.

Turnir za najmlađeFinalni dan je doneo priliku publici da uživa u igrama najmla-

đih nada fudbala Subotice, kroz susrete za prvo i treće mesto u generacijama igrača rođenih 2008. i 2010. godine.

U delu turnira namenjenom ekipama 2008. godišta Arena je u finalu sa 4:0 savladala Spartak, dok je u meču za treće mesto Subotica savladala Akademiju Coerver sa 2:0. Kod ekipa 2010. godišta, u meču za prvo mesto Subotica je sa 1:0 savladala Arenu, dok je ekipa TSC-a iz Bačke Topole sa 1:0 u duelu za treće mesto savladala Spartak.

Najbolje je medaljama i trofejima darovao Nemanja Simo-vić, član GV Subotice zadužen za sport i omladinu, dok je Davor Štefanek, predsednik Rvačkog saveza Srbije, darovao najbolje kompletima sportske opreme.

Kuća zdravlja osvojila prvo mestoDimitri Sorokin (plavo beli dres) najbolji igrač turnira

Drugo mesto za ekipu Opštine Senta

Ekipa Prologisa osvojila je treće mesto

Davor Štefanek i Nemanja Simović

Daniel Čanadi, najbolji golman

NOVEljudi32 Broj 9918. januar 2019.

-Možda sam jedina Subotičan-ka, koja se ne bih naljutila da mi neko kaže da sam majmun. De-set godina živim sa ovim divnim životinjama, timarim ih i hranim i mnogo čega dobrog sam nauči-la od majmuna. Jeste li vi nekad čuli da su majmuni uništili pri-rodu oko sebe. Sigurno niste. Te zločine pravi čovek a izmislio je da su to majmunska posla.-

Ovim rečima nas dočekuje Nera Saulić, timaritelj majmuna, a ona insistira da napišemo samo

majmunska kuvarica hrane u pa-lićkom Zoo-vrtu. Zatičemo je na svom radnom mestu u maloj ku-hinji gde se isključivo priprema hrana za majmune. U velikim šerpama krčka se ručak za ovaj dan. Kuva se krompir i šargare-pa, na drugoj ringli dinsta pi-rinač. Nera sa varjačom u ruci „leti“ od jednog do drugog lon-ca, da neko od današnjih jela na meniju ne zagori, jer ako malo zagori to majmuni neće da jedu. Na pomoćnim ringla-ma kuva se crni i zeleni čaj za majmune.

-Pre razgovora, da popije-mo jedan ukusan zeleni maj-munski čaj,-kroz šalu priča Nera. Čaj za majmune se pri-prema kao i za ljude, jedino što izbegavamo da koristimo šećer, zbog karijesa zuba. Ume-sto šećera, čaj sladimo medom i on mora biti ohlađen. Čajem čuvamo majmune od prehlade, a zelenim i crnim čajem u orga-nizam majmuna unosimo tanin,

jer zimi nema mladog lišća i zele-ne salate da im dajemo. Dva puta ih dnevno hranimo, pre podne im dajemo čajeve i seckano voće a popodne redovnu kuvanu hra-nu ili suvi obrok“.

Dok zima traje, svi majmuni su unutra u kavezima koji se gre-ju radijatorima na gas a prosečna dnevna temperatura je od 18 do 20 stepeni. Kad bi izašli napolje smrzao bi im se prvo rep. Tu je pod istim krovom smešteno če-trdesetak majmuna raznih vrsta

po boksovima: šimpanze, kapu-cini, patasi, pauk majmuni, ma-kaki majmuni, prstenorepi i cr-venotrbi lemuri. Videvši da se u

flašama nosi

čaj zaslađen medom, majmun Pančo iz kapucini kaveza, počeo je po gvozdenim rešetkama da skače od sreće. U stvaranju gra-je i uzbune pomogla mu je i žena Keti koja je skakala po kavezu. Nagovestili su ostalim majmuni-ma šta im se sprema. I gle čuda, svi su se poređali uz ogradu, kako bi Nera išla od jednog do drugog i pojila ih čajem iz fl aše.

-Svi ovi majmuni imaju stro-go svoju društvenu strukturu, hi-jerarhiju u grupi, pravila i navi-ke, koje ja kao njihov timaritelj strogo poštujem, -priča Nera Sa-ulić, koja čvrsto drži fl ašicu da joj majmuni ne otmu, koji ska-ču jedan preko drugoga, hvata-ju je čak za rukav ne bi li dobi-li još koji gutljaj slatkog zelenog čaja. Čaj po hijerarhiji prvo mora da dobije alfa mužjak, onda nje-gova ženka, pa posle ostali. Piju oni sami i iz fl aša, ali se toliko otimaju da pola prospu, zato im ja dajem čaj. Šimpanza Tomi, čaj svakog dana sam pije iz svoje fl a-še. On otvara i zatvara čep zubi-ma i pije koliko mu treba. Dok, lemurima čaj dajemo u šerpi i oni ga piju kao mačke. Ima ovde i jedna neobičnost kod pa-tas majmuna. Ove maj-mune dobili smo iz

zoo vrta iz Češke i primetili smo da neće da piju čaj iz fl aše. Kad sam im čaj servirala u posudu, sve su popili. Ali kako? Pre nego što krenu da piju čaj, oni ga za-pišaju i tek onda koriste. Od bio-loga sam čula, da se ovi majmu-ni pomoću svog urina bore pro-tiv nekih bakterija u organizmu i na taj način uspostavljaju ba-lans crevne fl ore u stomaku. Ova metoda lečenja, verovatno uoče-na kod majmuna, primenjuje se i kod ljudi“.

Iako serviranje voća i povrća deluje jednostavno, postoji cela procedura koja se mora obavi-ti pre nego što se hrana nađe na majmunskom trpezarijskom sto-lu. Svaki plod mora dobro da se opere, oljušti i odstrani deo koji je počeo da se kvari. Svaka voć-ka ili povrće se reže na komade prema vrsti i uzrastu majmuna i ređa u limene posude. Kad smo posetili zoo-vrt na Paliću nekim majmunima na meniju je bila suva hrana: bundeva, cvekla, ba-nane i jabuke, dok su neki dru-gi imali svečani ručak, kuvani pirinač začinjen uljem sa suvim šljivama.

-Velike su predrasude da maj-muni jedu samo banane,-

kaže Nera. Oni dnev-no najviše poje-d u

bananu i po, a ona im dođe kao hleb čoveku. Vole da jedu kuvani krompir, sve vrste kuvanog povr-ća a ponekad im dajemo i tople supice od pilećeg mesa. Ako vide neku hranu što posebno vole, onda neće da jedu ono što im se da pa koristim prevaru, prvo im dam ono što ne vole dok su glad-ni pa tek onda poslasticu“.

Osnovno pravilo ponašanja u zoo-vrtu je da posetoci na „svo-ju ruku“ ne hrane životinje, ali se mnogi toga ne pridržavaju. Da bi se zabavili, mnogi bacaju maj-munima bombone, slane štapiće i smoki, što je kobno za njihovo zdravlje. Životinje su halapljive kao i ljudi i poješće sve što im se nudi na štetu svog zdravlja.

-Ovu lošu naviku, među po-setiocima teško je iskoreniti,-ka-že Nera Saulić. Sve vrste životi-nja imaju svoje različite potrebe i strogo se vodi računa, šta jedu, kada i koliko. Čips, smoki, gugi, bombone, žvake, slani štapići, ko-kice su nezdrava hrana za majmu-ne a nekad i kobna za njihov ži-vot. Eto od gugija i smokija, maj-muni lako mogu da se uguše, a od slanih štapića i čipsa otruju. Za-mislite sezonu prehlade i virusa i na sreću sada majmuni ne izlaze u dvorište. Ali u proleće, dete koje kašlje i liže lizalicu, polovinu baci majmunima i sve ih zarazi bakte-rijama koje se kod životinja jako

teško leče. Majmuni nisu otpor-ni kao ljudi i dečju virusi za njih mogu biti kobni. Posetioci često od nas traže da u zoo-vrtu otvori-mo neki kiosk za kupovinu hra-

ne za životinje, na primer maj-mune. I to je nepotrebno i štetno.Svaki majmun prema vrsti i težini dobija dnevne potrebe hrane i prejedanje je takođe štetno po njego-vo zdravlje. Zamislite kada bi svaki drugi poetilac ba-ciom majmunima po jed-nu bananu, a oni dnevno jedu bananu i po, što im je

dovoljno za život. I još jed-nom na kraju da uputim po-

ruku našim posetiocima: Ne hranite životinje u zoo-vrtu, ima ko je za to zadužen“.

M.M.

Gojko SisaU posebnom velikom kavezu, sam živi majmun Avarel iz pro-

dice majmuna kapucini. On je deset godina bio alfa mužjak, bo-lje reći vladao u svom čoporu i kad je postao „diktator“ grupa ga je smenila. Hteli su i da ga rastrgnu pa je morao da ide u dru-gi kavez. Umesto njega, privremeno kao u neku vrstu prelazne vlade, majmuni su izabrali Avarelovog pomoćnika, koji je dobio ime Gojko Sisa po glavnom liku iz domaćeg fi lma „Munje“. Goj-ko Sisa, bio je toliko loš da je vladao samo tri meseca a onda je na „majmunski presto“ došao majmun Đoni, trenutni alfa mužjak u ovom kavezu. Pitanje je koliko će dugo ostati na vlasti jer je pre-uzeo sve diktatorske manire svog oca Avarela.

Razgovor sa Nerom Saulić, timariteljem i kuvaricom hrane za

majmune u zoo-vrtu Palić

majmunska kuvarica hrane u pa-lićkom Zoo-vrtu. Zatičemo je na svom radnom mestu u maloj ku-hinji gde se isključivo priprema hrana za majmune. U velikim šerpama krčka se ručak za ovaj dan. Kuva se krompir i šargare-pa, na drugoj ringli dinsta pi-rinač. Nera sa varjačom u ruci „leti“ od jednog do drugog lon-ca, da neko od današnjih jela na meniju ne zagori, jer ako malo zagori to majmuni neće da jedu. Na pomoćnim ringla-ma kuva se crni i zeleni čaj za

-Pre razgovora, da popije-mo jedan ukusan zeleni maj-munski čaj,-kroz šalu priča Nera. Čaj za majmune se pri-prema kao i za ljude, jedino što izbegavamo da koristimo šećer, zbog karijesa zuba. Ume-sto šećera, čaj sladimo medom i on mora biti ohlađen. Čajem čuvamo majmune od prehlade, a zelenim i crnim čajem u orga-nizam majmuna unosimo tanin,

po boksovima: šimpanze, kapu-cini, patasi, pauk majmuni, ma-kaki majmuni, prstenorepi i cr-venotrbi lemuri. Videvši da se u

flašama nosi

i jedna neobičnost kod pa-tas majmuna. Ove maj-mune dobili smo iz

-Velike su predrasude da maj-muni jedu samo banane,-

kaže Nera. Oni dnev-no najviše poje-d u

mislite sezonu prehlade i virusa i na sreću sada majmuni ne izlaze u dvorište. Ali u proleće, dete koje kašlje i liže lizalicu, polovinu baci majmunima i sve ih zarazi bakte-rijama koje se kod životinja jako

teško leče. Majmuni nisu otpor-ni kao ljudi i dečju virusi za njih mogu biti kobni. Posetioci često od nas traže da u zoo-vrtu otvori-mo neki kiosk za kupovinu hra-

ne za životinje, na primer maj-mune. I to je nepotrebno i štetno.Svaki majmun prema vrsti i težini dobija dnevne potrebe hrane i prejedanje je takođe štetno po njego-vo zdravlje. Zamislite kada bi svaki drugi poetilac ba-ciom majmunima po jed-

jedu bananu i po, što im je dovoljno za život. I još jed-

nom na kraju da uputim po-

U Zoo-vrtu na Paliću, u posebno opremlje-

noj kuhinji, svaki dan se priprema i kuva

hrana za majmune,a obavezno pre podne

svi piju topli zeleni i crni čaj sa medom. Na

majmunskom meniju od kuvanih jela naj-

češće ima kuvani pirinač na ulju, sam ili sa

suvim šljivama, kuvani slatki krompir i šar-

garepa, kuvani grašak i narendana kuvana

jaja. Kod majmuna su banane kao hleb kod

ljudi i zabluda je da majmuni jedu samo ba-

nane. Majmuni iz roda patas u čaj prvo uri-

niraju pa ga tek onda piju.

Čaj sa medom za majmune