11

I Z M A T I C E

Jul 2010. www.serbianmirror.com

JO[ NAM SAMO ALE FALE

M

ali grad u Pomoravlju do{ao je na

originalnu ideju, da u ovim kriznim

vremenima popravi ekonomsku situaciju

dinosaurosima. Naime, u Svilaincu, gradu

na Velikoj Moravi, koji je do sada bio

poznat po poljoprivredi, bi na jesen treba-

lo da po~ne izgradnja nau~no-obrazovnog

prirodnja~kog centra, u kojem bi bili

izlo`eni fosili dinosaurusa. Ovaj centar,

prvi te vrste u regionu, trebalo bi da ko{ta

tri do pet miliona evra, {to }e delimi~no

finansirati ministarstvo nauke i teholo{kog

razvoja Srbije. Na oko 3.000 kvadratnih

metara }e pored radionica i dela za nau~na

istra`ivanja biti i izlo`beni deo u kojem }e

biti replike dinosaurusa, originalni fosili i

prikaz `ivotinjskog sveta praistorije.

Planirano je i da se u okviru centra izgra-

di i 3D bioskop za nau~ne i dokumentarne

filmove i da se kasnije izgradi i

nau~no-zabavni park na otvorenom u

kojem bi se nalazile replike dinosaurusa u

prirodnoj veli~ini i maketa vulkana.

SRBIJA UVOZI HRANU

P

asulj iz Kirgistana, beli luk iz Kine,

mlad krompir iz Izraela, {argarepa iz

Nema~ke, crni luk iz Austrije, samo su

neki od proizvoda koji su od po~etka ove

godine uvezeni u Srbiju. Mnogi }e se lju-

tito zapitati kako je to mogu}e, kada se

zna da je Srbija poznata kao zemlja

hrane. Ali za razliku od ostalih zemalja

sveta koje se uzgojem povr}a bave tokom

cele godine, u Srbiji se, u nedostatku

plastenika, taj uzgoj i dalje obavlja na

sezonskom nivou, zbog ~ega doma}i

proizvo|a~i ovda{njem tr`i{tu prvo povr}e

ne mogu da ponude pre maja. Tako se

uvoznicima otvaraju vrata, da dobro

zarade i tra`enu robu nabave iz drugih

zemlja.

STARICA UMRLA OD

GLADI ^EKAJU]I POMO]

V

idosava Stankovi} (80) iz sela

Dobrotin kod Leskovca umrla je od

gladi. Njen sin Petar, tvrdi da su ~etiri

meseca ~ekali socijalnu pomo} i da nisu

imali {ta da jedu. ^ekaju}i pomo} sin

Petar je majku hranio pe~urkama koje je

sakupljao u obli`njoj {umi i ~orbama od

divljeg zelja. Kada je kona~no uspeo da

zaradi i kupi hleb majka vi{e nije mogla

da otvara usta.

U Centru za socijalni rad u

Leskovcu potvrdili su da je porodici

Stankovi} odobrena pomo} i da }e je

dobiti retroaktivno. – Evo taj slu~aj smo

re{ili i Stankovi}i }e dobiti pomo} i

zaostale rate. Jeste to malo sporo i{lo zbog

nekih na{ih unutra{njih problema, ali sad

je sve to u redu – izjavila je sekretar

Centra Danica Ivanovi}. Ona je bila {oki-

rana kada su od novinara saznali da je

Vidosava umrla. U selu su svi znali kako

Stankovi}i `ive, ali niko im nije pomogao.

Skoro svaka druga ku}a ima nekog ko radi

u inostranstvu i bogati su doma}ini, ali

niko im nije pru`io bar hleb, iako je Petar

dok je mogao kulu~io po selu i uvek

pomagao kad se pravio put ili vodovod.

UZ VOLAN ”TOPLO ]EBE”

O

d jula u Srbiji nova pravila

saobra}aju, gde se izme|u ostalog

propisuje {ta ta~no treba da sadr`i komplet

za prvu pomo}. Po novom standardu, u

kompletu za prvu pomo} treba da bude

sterilna gaza, trouglasta marama, han-

zaplast, lepljivi flaster, kaliko zavoj, PVC

kesa, izotermalni prekriva~, makaze sa

zaobljenim vrhom, zihernadle, za{titno

sredstvo za davanje ve{ta~kog disanja,

papir i olovka i uputstvo o pru`anju prve

pomo}i. Novina je i da su voza~i koji se

zateknu na mestu saobra}ajne nesre}e

obavezni da pomognu povre|enima, pa

mo`emo da pretpostavimo da }e slede}i

zakon predvideti i neophodnost ~itave

hirur{ke opreme.

VELIMIR ILI] –

ONEMO]ALI MANDARIN

V

est da je Vi{i sud u ^a~ku odlu~io da

urednika ^a~anskih novina kazni sa

1,8 miliona dinara, jer je navodno

humoreskom “Zanemo}ali mandrarin” uvre-

dio politi~ara Velimira Ili}a, koji se u

{aljivom tekstu prepoznao, pa autora tu`io

za povredu ~asti i ugleda, mogla bi da pre-

raste u komediju situacije, kojoj bi kao

novi sme{ni lik bio pridodat sudija puri-

tanac ili ~ankoliz, ali u realnom `ivotu ovo

vi{e li~i na tragediju. Sudski postupci pro-

tiv novinara ugro`avaju slobodu govora, ali

u javnosti izostaje masovniji protest

intelektualne elite, ocenili su u~esnici

okruglog stola, koji je povodom te presude

organizovan. Pozori{ni kriti~ar Jovan

]irilov ocenio je da bi Ili}, sa “ljudskog

stanovi{ta” trebalo da odustane od tog

od{tetnog zahteva i precizirao da je

“stra{no” da proces dobije neko ko je u

javnom `ivotu imao daleko neprijatnije

postupke i “ve}e gafove nego {to je jedna

humoreska”. Profesor prava Zoran Ivo{evi}

rekao je da tekstovi objavljeni u

“^a~anskim novinama” ne mogu biti razlog

ljutnje samo jednog politi~ara, jer se navo-

di iz humoreske mogu odnositi na

politi~are uop{te. Me|utim kako je neko

rekao: Velja je takav, da mo`e da se pre-

pozna u svakom vicu.

Rubriku priprema: M. Maljkovi}

12

D R U [ T V O

Jul 2010.

“Ja sam iz Sremskih Karlovaca gde

sam pre dve godine sponzorisao obnovu

~esme “^etiri lava” iz 18-og veka, simbola

grada, a takodje i fasade jedne barokne ku}e

u kojoj su sme{teni Gorani. Tada sam saz-

nao da Gorani planiraju da u dvori{tu posto-

je}e zgrade, izgrade novi objekat sa 40

kreveta. Pitali su me tom prilikom da im

pomognem da nadju za to sponzora u

Americi. Po povratku u ^ikago, ja sam o

tome razgovarao sa na{im ljudima i stigao

do Ohaja. Tamo sam proveo vikend kod

jednog prijatelja, ina~e imu}nog ~oveka, koji

je ovde rodjen, a koji je vrlo anga`ovan u

srpskoj zajednici. Kada sam mu predo~io tu

ideju i upitao ga da li bi mogao pomo}i

izgradnju tog objekta za mlade, on mi je, na

moje iznenadjenje rekao, da on i njegova

supruga jo{ nikada nisu bili u Srbiji. Da su

sada ostareli, i da sami ne mogu da putuju,

ali da im je njihov mladi sve{tenik rekao da

}e organizovati pokloni~ko putovanje mana-

stirima u Srbiji i povesti ih. Na`alost, to se

nije desilo. Tada me je moj prijatelj upi-

tao:”Pa, mo`e li se ne{to voleti, ako se ne

poznaje?” I eto, otuda je meni do{la ideja da

na{i sve{tenici iz dijaspore povedu vernike

na pokloni~ka putovanja manastirima Srbije.

Vidite, zapadna Evropa ima zamkove, a

nacionalno blago Srbije su manastiri! Bilo bi

to dobro i za mlade i za starije. Sve ovo sam

prodiskutovao sa protojerejem-stavroforom

Dr Milo{em Vesinom, koji je ve} 8 puta

vodio vernike iz dijaspore da vide manastire

u Srbiji. On mi je organizovao da zajedno sa

akademikom Dimitrijem Stefanovi}em,

Generalnim sekretarom Srpske Akademije

Nauka, odemo na razgovor kod Patrijarha

Irineja. Mi smo Patrijarhu uru~ili pismo sa

na{om idejom, porazgovarali o na{em pred-

logu, a Patrijarh nam je dao svoj blagoslov

sa `eljom da se ideja ostvari. Njegov odgov-

or sa blagoslovom je prosledjen svim eparhi-

jama u Severnoj Americi, a takodje je stavl-

jen na website na{e crkve”.

Po povratku u ^ikago profesor

Radulova~ki je nastavio da dalje razvija ideju

i porazgovarao o tome sa Vladikom

Longinom, koji je sve sa odu{evljenjem

saslu{ao i predlo`io korak dalje. U konkret-

nom smislu, Vladika Longin je rekao da }e

oformiti “Task force” za promociju ove ideje

i da }e u~initi sve {to je potrebno da se pok-

loni~ka putovanja realizuju. U Beogradu je

bilo sugerisano da pokloni~ka putovanja man-

astirima, budu organizovana u okviru Srpske

Pravoslavne Crkve (SPC), preko “Dobro~inst-

va” koje je turisti~ka organizacija SPC. U

tom smislu professor Radulova~ki je uputio

pismo gospodinu Draganu Vuki}u, direktoru

“Dobro~instva” sa uverenjem da }e

“Dobro~instvo” na}i na~ina da se ideja pok-

loni~kih obila`enja manastira Srbiji ne samo

realizuje, ve} i omasovi.

Osim “Dobro~instva” profesor

Radulova~ki se obratio i Redakciji lista

“Staze Pravoslavlja”, konkretno ocu

Nedeljku Luni}u, sa kojim je imao vrlo

plodan razgovor i koji mu je obe}ao da }e

“Staza Pravoslavlja” pisati o tome. Na

kraju, nama svima ostaje da verujemo da

}e ova plemenita ideja za`iveti i da }e nam

se pru`iti prilika da i mi budemo u~esnici

u ne~emu “{to samo Srbin imade”- dodaje

profesor Radulova~ki.

Mila Filipovi}

Dijaspora i matica

Svoj nedavni boravak u Srbiji prof. dr Miodrag Radulova~ki iz ^ikaga iskoristio je i za razvijanje zanimljive ideje o organizovan-

im posetama na{im manastirima za ljude iz dijaspore, naro~ito za Srbe iz Amerike i Kanade. U tom smislu on je nakon konsultaci-

ja i dogovora sa sve{tenikom Milo{em Vesinim iz ^ikaga, posetio u Beogradu srpskog Patrijarha,

gospodina Irineja, i porazgovarao sa njim o ovoj ideji.

DOBRA DELA, JO[ BOLJE IDEJE

Prof. dr Miodrag Radulova~ki

Manastir Mile{eva

P

o~etkom sedamdestih godina pro{log

veka na srpskoj estradi mogle su se

~uti uglavnom izvorne pesme, ali sve

su bile strogo cenzurisane. Tamo gde se

pevalo o ljubavi sre}noj ili nesre}noj bilo

je op{teprihva}eno. Ipak bilo je mnogo vi{e

pesama koje su bile strogo zabranjivane,

odnosno koje su se smele pevu{iti vrlo tiho

i to samo u proverenom dru{tvu. To su bile

na primer pesme “Tamo daleko” ili “Oj,

vojvodo Sindjeli}u”, dok se za pesmu “Od

Topole do Topole” odlazilo u zatvor.

Predrag @ivkovi} - Tozovac je bio

vrlo popularan peva~, a njegova se popu-

larnost odr`ala do danas. I glas ga nije izdao.

Tih godina, Tozovac je pevao pesmu “Ja sam

ja, Jeremija” koja je pretendovala da postane

hit. Me|utim, vrlo brzo po izlasku pesme

krenulo je osporavanje. Nekome to nije odgo-

varalo. ^inilo se da je pesma previ{e srpski

orijentisana, a pominje se u njoj i “stalni

kadar”, pa “artiljerija”, a trn u oku je bilo to

{to je Tozovac tu istu pesmu pevao i na gos-

tovanju u Americi gde je odu{evio na{u emi-

graciju, pa mo`da i ~etni~ku, pa je stiglo

nare|enje da se sve to detaljno ispita, a da se

pesma skine kao potencijalni hit. Tako je

krenula hajka na Tozovca. Ni drugi estradni

umetnici nisu bili po{te|eni. Kritikovani su

bili i bra}a Baji}, i ne samo kritikovani, ve}

i dekretom izba~eni sa programa Radio-tele-

vizije Beograd. Tozovcu je konkretno bilo

zamerano {to je na ameri~koj turneji na

plakatima bio reklamiran kao “Jugoslovenski

Tom D`ons” i kao “Kralj srpske pesme”,

dakle monarhisti~kim vokabularom, kao i

~injenica da je pevao u “ameri~kom gradu

Elizabetu u srpskoj pravoslavnoj crkvi Sveti

Georgije”. To je onda tuma~eno kao

inspirisanje nazadnih religioznih i nacional-

isti~kih ose}anja kod publike. I to nije sve.

Tozovac je okarakterisan da propagira

nedoli~no i u najmanju ruku neprijateljsko

pona{anje na svojim

gostovanjima u inos-

transtvu.

Samo To-

zovac bi mogao danas

da ka`e kako se to sve

zavr{ilo, ali evo prilike

da sami izanaliziramo

kako je nastala ova

sporna pesma.

Dakle, pe-

sma je izvorna i po~ela

polako da pada u zab-

orav. Tozovac ju je iznova o`iveo i odli~no

interpretirao u svom pozitivnom duhu, pa

je ubrzo pesma postala i hit Beograda 202.

Masovno pozdravljena, ~esto emitovana,

po~ela je da smeta onima kojima se nije

dopala. Ubrzo je redakcija Beograda 202,

pod pritiskom, sasvim drugu pesmu istog

peva~a proglasila hitom, pa je sama pesma

jos vi{e skrenula pa`nju javnosti. Znate i

sami da je uvek neobi~no zanimljivo ono

{to je zabranjivano...

Po~ela su da se postavljaju pitan-

ja, kada je pesma nastala, u kom kraju na{e

zemlje i na kraju, ko je bio taj ~uveni

Jeremija Krsti}, koji je u{ao u pesmu?

Prva ~injenica koja je Tozovcu i{la

na ruku u onda{nje vreme, je to da je sama

pesma spevana u mirnodopsko, a ne u ratno

vreme. Tako|e nije spevana ni u posleratnom

periodu, ve} nakon odslu`enja vojnog roka.

Tozovac pogre{no peva „stari kadar”, umesto

„stalni kadar”, {to zna~i redovna vojska. Tako

ka`u knji`evnici i

etnolozi, kao i

muzikolozi koji su

prou~avali ovaj slu~aj.

Takvu, redovnu, odnos-

no staja}u vojsku uveo

je 1861. godine knez

Mihailo Obrenovi},

oslobadjaju}i Srbiju od

turskog ropstva i stvara-

ju}i najja~u silu na

Balkanu, regrutuju}i

50.000 vojnika.

Pouzdano se mo`e tvrditi da je

pesma nastala krajem XIX veka, kada je

uveliko postojao, stalni kadar. Jeremija je

mladi} koji je odslu`io vojsku i u to vreme

tim ~inom postao zreo za `enidbu. Dakle,

Jeremija je momak, kandidat za `enidbu, a

sama pesma je op{ta moma~ka, be}arska i

pre svega provodad`ijska.

Zanimljivo je da se u svim verzi-

jama pesme za Jeremijino geografsko odre-

di{te navodi Toponica. U tom slu~aju

sedam Toponica, koliko ih ima u Srbiji

pola`e pravo na Jeremiju. Mada je

dokazano da u ~etiri Toponice nema

nijedne ku}e Krsti}a. Dakle, ostaju tri.

U pesmi se pominje stih:

Selo mi je Toponica

Zadnja po{ta Mionica

Medutim, kod Mionice nema

Toponice, a stih nam upravo govori o

svakojakim svojatanjima Jeremije Krsti}a i

uop{tavanju njegovog lika, koji postaje

svenarodni.

Po svom po~etnom i udarnom

stihu „Ja sam ja, Jeremija”, Jeremija Krsti}

je postao drugo ime svakoga ko bi tu

pesmu zapevao, pa je samim tim pesma

dobijala i li~ni ton.

I to je tako trajalo godinama, dok

se jednoga dana nije oglasio gospodin Petar

Krsti} iz Ni{a. Tako je misterija o Jeremiji

Krsti}u kona~no bila re{ena.

Gospodin Petar Krsti} je potomak

~uvenog Jeremije Krsti}a, koji je ro|en u

Toponici ispod Suve planine kod Bele

Palanke. U Prvom svetskom ratu, Jeremija

je bio tobd`ija prvog topa. Veseljak i

frula{, pa kako je voleo da se isti~e spevao

je sam sebi pesmu. Jeremija, momak, razvi-

jenih ramena, crnih brkova i belih zuba,

pesmu je pevao naj~e{}e na va{arima i

skupovima, isti~u}i sebe...

Pesma je oduvek bila op{teprih-

va}ena, pre svega zato {to je uvek

odra`avala vedar trenutak narodnog `ivota.

A ponovo o`ivljena u Tozov~evoj inter-

pretaciji plenila je svojom jednostavno{}u i

probudila veliku pa`nju.

Aleksandra Maksimovi}

JEREMIJA KROZ SVA VREMENA

13

B I Z N I S

Jul 2010. www.serbianmirror.com

Jul 2010.14

B I Z N I S

15Jul 2010. www.serbianmirror.com

P R O T E K L I D O G A \ A J I

U

organizaciji SOCA (Serbian

Orthodoy Choral Assocication) i

SSF (Serbian Singing Association),

pod pokroviteljstvom Vladike Longina i

Mitropolita Hristofora i uz izuzetnu dobro-

do{licu doma}ina, Srpskog peva~kog

dru{tva “Branko Radi~evi}” iz crkve Sveto

Vaskresenje Hristovo na Redvud Drajvu i

hora Stevan Stojanovi} Mokranjac iz Stare

crkve Svetog Vaskresenja Hristovog na

Palmer Skveru, u ^ikagu je od`an prvi veli-

ki Festival horova iz Amerike i Kanade.

Prvi put u istoriji na{ih horova na

ameri~kom kontinentu, obe peva~ke organi-

zacije su se udru`ile i ugostile skoro 30

horova iz Amerike i Kanade, pod motivom

– “Jedna ljubav – Srpska pesma”. “Branko

Radi}evi}” se u ^ikagu, jo{ jednom upisao

u istoriju horskog pevanja medju Srbima na

ovom kontinentu, jer su bili gosti na sva tri

dosada{nja festivala.

Dru`enje je po~elo zabavom u sali

crkve na Palmer Skveru, a horska nad-

metanja u salama hotela “Renesans”.

U~esnici su sa sobom doneli veliku

peva~ku ljubav, posve}enost i `elju da na

najbolji na~in predstave melodije koje god-

inama izvode u svojim crkvama ili na

prigodnim nastupima. Redjale su se melodi-

je O~e na{, Bo`e pravde, Tebe Boga hval-

im, Mokranj~eve Rukoveti, Kosovska elegi-

ja, Oro se vije, Kosovo je du{a Srbije, a

posebnu pa`nju privukla je obrada pesme

“One Love”, Boba Marlija i prigodan tekst,

kojim su horovi – doma}ini privukli pa`nju

publike i izmamili brojne aplauze.

Medju glavnim “krivcima” za

odli~nu organizaciju ovog horskog vikenda,

uz izuzetan banket u prepunoj sali crkve na

Redwood Drive, su Mara Milanovi} iz

SOCA i Jelena Stojakovi}, iz SSF. Obe su

sa beskrajnom energijom i ljubavlju u{le u

projekat i do kraja ga uspe{no, uz pomo}

svih u~esnika i organizatora, iznele na svo-

jim ledjima.

“Okupili smo 29 horova na jednom

mestu i to je samo za sebe dovoljan i veliki

uspeh. Nekoliko meseci smo vredno radili na

ovom projektu, dogovarali smo svaki detalj i

oko svega se usagla{avali, veruju}i da ako su

okupe ljudi koji `ele uspeh – uspeh je

mogu}. Priznajem, nije bilo lako, jer u pitan-

ju su dve organizacije, ali organizacije koje

su `elele da saradjuju. Ni logistika nije bila

jednostavna, trebalo je organizovati sme{taj,

do~ekati goste, organizovati de{avanja, ali i

za to smo znali da nije nemogu}e, i vrlo smo

sre}ni kako je sve proteklo. ^im smo se

dogovorili da na{e crkvene sale nisu dovoljno

velike da prime toliki broj gostiju, i odabrali

hotel Renesans za nastupe, sve je bilo mnogo

jednostavnije. Zabave smo organizovali u

na{im salama, uz izuzetno veliki broj gosti-

ju”- ka`e Mara Milanovi}.

“Fantasti~no je videti toliki broj

ljudi na okupu, i osetiti tu veliku ljubav i

posve}enost. Svi mi smo ulo`ili mnogo

ljubavi, talenta, entuzijazma u organizaciju

ovog Festivala. Na{a dva hora su ve`bala

zajedno, u~vrstili smo prijateljstva, a svaka

od na{ih pesama razvija buru emocija.

Spojili smo dve parohije i u sali je bilo ~ak

400 ljudi, a na bini 54 u~esnika. Pevali smo

jednu duhovnu, jednu narodnu pesmu i

na{u motiv pesmu – “Jedna ljubav – srpska

pesma”, koju je, obradjuju}i pesmu “One

Love” Boba Marlija u novom aran`manu

uradila na{a mlada popadija, Jelena Vrani}.”

– dodaje Jelena Stojakovi}.

Ove godine se desilo da obe orga-

nizacije festivala horova organizuju u ̂ ikagu,

ali idu}e godine }e SOCA imati festival u

Sent Luisu, a SSF u Torontu. “Ipak, sa sig-

urno{}u mo`emo re}i da }e i jedna i druga

organizacija uklju~ivati na{e horove u svoje

festivale, {to do sada nije bio slu~aj. Bilo je

toga na lokalnom nivou, ali ne na ovako

visokom nivou”- dodaje Mara Milanovi}.

Mirjana Jovanovi}, dirigent hora

“Stevan Stojanovi} Mokranjac” imala je

va`ne susrete sa svojim kolegama – diri-

gentima: “Upoznali smo se i razmenili

iskustva, razgovarali o problemima, jer se

svi manje-vi{e sre}emo sa istim problemi-

ma u radu na{ih horova. To su crkveni

horovi ili horovi koji pevaju u crkvama,

nisu svi dirigenti {kolovani muzi~ari, ali

svi mngo vole ovo {to reade i mnogo

ljubavi u to ula`u. U Americi je veliki

problem nedostatak vremena, pa mnogi

~lanovi horova ne dolaze redovno na

probe, ali kada su u pitanju nastupi i puto-

vanja, svi su tu i onda to sasvim dobro

zvu~i. Svaki hor u proseku ima oko 20

~lanova, i morate priznati, to je velika

peva~ka snaga. Neki horovi iz Kanade su

se spojili i zajedno nastupali, {to je takod-

je lepo iskustvo, tako smo i mi radili u

^ikagu. Ovo zaista jeste velika ljubav

prema srpskoj pesmi.”

KROZ PESMU

PROSLAVLJAJU BOGA

Jedan od najstarijih crkvenih horo-

va na Balkanu Crkveno – peva~ka dru`ina

“Branko” iz Ni{a, tureneju su zavr{ili spek-

takularnim nastupom u prepunoj crkvi

Svetog Arhandjela Mihaila u Lensingu, ~iji

je sve{tenik, otac Milo{ Vesin, i organizator

njihove turneje. Preosve}eni Vladike

Hristifor i vladika Longin, veliki broj

sve{tenika iz ^ikaga i okoline, kao i prisust-

vo mnogih eminentnih li~nosti i predstavni-

ka srpskih organizacija iz na{e sredine, poz-

dravili su peva~ku dru`inu “Branko” iz Ni{a

burnim aplauzom, dok su ih govornici, na

banket ve~eri nakon koncerta, srda~no poz-

dravili odabranim re~ima. “Ovo je njihova

tre}a turneja i ja sam veoma radostan {to

ponovo gostuju kod nas- rekao je otac

Vesin. Oni na posebno zanimljiv muzi~ki

na~in najavljuju dolaze}i hri{}anski jubilej

prvog reda – 2013. godinu, kada slavimo

1700 godina slobode hri{}anskog verois-

povedanja, donete Milanskim ediktom iz 313

godine, rukom svetog Cara Konstantina, koji

je rodjen u Ni{u. “

Dirigent hora, Sara Cincarevi}, sa

svojim horom “Branko” pronosi veliku `elju

za upoznavanje ljudi sa na{om duhovnom

muzikom. “Iako nam je iskreno najdra`e

kada nastupamo medju na{im zemljacima,

predstavili smo se i onima koji o nama

znaju malo, jer smo shvatili da je vreme da

mi promenimo op{ti utisak o Srbiji, koji je

~esto bio negativan. Preuzeli smo deo te

obaveze na sebe, reprezentuju}i Srbiju kroz

njenu kulturu. Sa organizacijom tog horskog

festivala mi smo po~eli pro{le godine, kada

smo ugostili 13 horova iz 9 dr`ava, a ovo

je nastavak promocije festivala. Promovisali

smo ga i nastupom na Kolarcu, a posebno

nam je drago {to smo utkani i u istoriju fes-

tivala na{ih horova na ameri~kom kontinen-

tu, jer smo na svakom od njih u~estvovali.

Mi smo prvi hor iz mat-

ice koji je njima u

gostima, i zato

`elimo da i oni 2013.

budu na{i gosti. Otac

Milo{ Vesin je izuzetno

osmislio na{e nastupe, on

je na njima narator, govori o

na{oj veri, o kompozicijama,

emocijama... Kada smo nastupali medju

Amerikancima strpljivo smo odgovarali na

njihova brojna pitanja i radovali se velikom

interesovanju. Nastupi}emo i 3. oktobra na

inauguraciji na{eg 45. Patrijarha, {to je za

nas izuzetna ~ast. Mi sa njime saradjujemo

20 godina i vrlo smo sre}ni da je upravo on

otac svim Srbima.” – ka`e Sara Cincarevi}.

Ovo je bila i izuzetno naporna

turneja, {to zbog vremenske razlike, {to

zbog ~udnih ~ika{kih vremenskih prilika, a

na glasove peva~a uticala su i tradicionalno

hladna osve`avaju}a pi}a i led bez koga se

ovde ne mo`e, upotreba klima uredjaja i

velike razdaljine. Ipak, volja svih ~lanova

hora i njihova ljubav izrodila je nastupe

vredne pa`nje i burnih aplauza.

“Fizi~ki je bilo veoma naporno,

koncerte smo imali svakoga dana, a ovde je

stvarno te{ko sa~uvati grlo, pored ovih

ultrahladnih pi}a. Ipak, od momenta kada

smo, sleteli, uspeli smo da nadahnuto nas-

tupamo na svakom koncertu i pru`imo mak-

simum. Na{ boravak ovde iskoristili smo i

da pozovemo ovda{nje horove na na{ festi-

val “Muzi~ki edikt”, koji }e biti organizo-

van idu}e godine u Ni{u. @elimo da ~ujemo

kako ljudi sa razli~itih meridijana kroz

pesmu proslavljaju Boga. Mi govorimo o

Ni{u kao o prirodnoj ta~ki, o mestu sa koga

je krenulo mnogo toga su{tinski va`nog za

hri{}anski `ivot,” poru~uju ~lanovi hora.

Na dan Svetog Cara Konstantina

pevali su na liturgiji u manastiru Nova

Gra~anica, koju je slu`io Vladika Longin,

koji im je takodje doma}in u ^ikagu.

“Prvi blagoslov koji smo dobili

za ovu turneju bio je od na{eg patrijarha

Irineja, koji nas je poslao da dodjemo ovde

na ovda{nji festival horova, a potom i

blagoslov Vladike Longina, koji je veoma

brinuo o nama. Bili smo sme{teni u konaku

manastira Nova Gra~anica, a sa Vladikom

smo se vidjali svakodnevno, uvek je nalazio

vremena da nam posveti pa`nju, da sa nama

razmeni neke informacije i provede vreme u

prijatnom razgovoru. Zahvalni smo posebno

ocu Milo{u Vesinu, koji je do sitnih detal-

ja osmislio ~itavu turneju i odavde nosimo

izuzetne utiske,” ka`u u horu “Branko

Radi~evi}” iz Ni{a.

U napornoj desetodnevnoj turneji

bilo je 9 koncerata, a nastupali su u crkvi

“Sveti Vasilije Ostro{ki” u Lejk Forestu, u

crkvi Svete Djeve Marije u Vitingu, crkvi

Svetog Nikole u Indijanapolisu i crkvi

Svetog Djordja u [erervilu (Indijana), kao

i u Blagove{tenskoj crkvi u Homer

Glenu, crkvi Svetog Save u Milvokiju

(Viskonsin) i manastiru Nova

Gra~anica. Koncertom u crkvi

Svetog Atanasija u Evanstonu

izmamili su burne aplazue prisutnih

Amerikanaca i Srba i potvrdili med-

junarodno priznatu visoku reputaci-

ju. Spektakularnim koncertom u sali

crkve “Svetog Arhandjela Mihaila” u

Lensingu zavr{ena je ameri~ka

turneja izvrsne Crkveno-peva~ke

dru`ine “ Branko” iz Ni{a. U okviru

ove turneje promovisali su festival

koji }e oni organizovati u Ni{u 2011.

godine, a naro~ito su sve~ano

objavljivali dolaze}i hri{}anski jubilej

prvog reda – 1700 godina slobode

hri{}anskog veroispovedanja, koji }e se

slaviti 2013. godine u Ni{u.

Hor BRANKO iz Ni{a i Sve{tenik Milo{ Vesin, na njihovom zavr{nom koncertu u Lensingu- Indiana

Mara Milanovi} i Jelena Stojakovi}

B I Z N I S

Jul 2010.16

17Jul 2010. www.serbianmirror.com

P O V O D I

18 Jul 2010.

B I Z N I S

Rezervacije se moraju izvr{iti {to pre na tel: 773.744.0373

19Jul 2010. www.serbianmirror.com

I S T I N E O N A [ I M V E L I K A N I M A

S

ava [umanovi} se rodio 22. januara

1896. godine u Vinkovcima.

Slikanjem je po~eo da se bavi u pet-

naestoj godini, kada je pohadjao privatni

te~aj kod profesora Junga. U~io je impre-

sionisti~ko slikanje po uzoru na Sezana i

Van Goga. Kasnije pada pod uticaj kubiz-

ma, da bi se kona~no zadr`ao na

koloristi~kim shvatanjima pariske {kole.

Sava Sumanovi} slika prostrane sremske

pejza`e i zlatnu ravni~arsku jesen sa `utim

li{}em i zrelim vinogradima.

Od 1914. do 1918. pohadja Vi{u

{kolu za umjetnost i obrt u Zagrebu, a

zatim studije nastavlja u Parizu od 1920.

do 1921. Po drugi put odlazi u Pariz 1925.

godine i tamo ostaje sa kra}im prekidima

narednih pet godina.

Nakon impresionizma, prihvata

kubizam kao stil, koji je u to vreme bio

veoma popularan i kao takav bio prihva}en

od svih koji su zarad umetnosti do{li u

Grad svetlosti. Godine 1929. njegove slike

na{le su se pred `irijem “Pariskog jesenjeg

salona”. @iri je [umanovi}eve radove oce-

nio visokom ocenom i istakli njihovu

besprekornost. Andre Lot je na primer

izjavio da su [umanovi}eve slike od velike

vrednosti, a sigurno i bolje od Sezanovih,

jer je [umanovi} bolje {kolovan.

Kada je 1930. godine ekonomska

kriza postala o{tra i nepodno{ljiva, prestala

je slikareva `elja da izla`e u Parizu, pa je

odlu~io da se vrati u zemlju. U to vreme

slikar je ozbiljno patio od nervnog rastro-

jstva.

Rastrzan te{kom bole{}u na{ veli-

ki slikar odmarao se u svom [idu, daleko

od pariske vreve i bulevarskih sitnih trgo-

vaca koji su od talentovanih i siroma{nih

slikara kupovali slike u bescenje, da bi ih

za velike pare preprodavali.

U rano jutro, 28. avgusta 1942.

godine, kroz Savinu glavu prolazile su

mnoge misli i se}anja na Pariz, a mo`da i

na tamnoputu i crnooku Floransu. Misli o

Floransi su Savino senzibilno bi}e, plahovi-

tost i nervnu rastre{enost jo{ vi{e uznemi-

ravale i podsticale. Slikar je te{ko disao.

Krupne gra{ke znoja rosile su mu ~elo.

Kroz otvoreni prozor gledao je ba{tu u

kojoj su se rascvetali vitki cvetovi gladiola

jarko crvene boje.

- Majko, ko to tako jako udara u

vrata?! Uzviknuo je trgnuv{i se iz svojih

misli. U sobu su banula dva agenta u civilu

u drut{vu nekoliko usta{a.

-Imate deset minuta vremena da

se spremite i podjete sa nama. Rekli su.

Slikar je znao da je ta krvava

godina zna~ila i kraj njegovog `ivota i

stvaranja. Mirno je u{ao u kupatilo, obrijao

se i vezao kravatu `ivih boja. U medjuvre-

menu u njegovoj ku}i obavljena je

premeta~ina. Umetnik je bio spreman za

polazak. Pri{ao je majci, sagao se, poljubio

joj je ruku i pro{aputao: “Mo`da se nikada

vi{e ne}emo videti. Volim te. Zbogom

majko.”

Starica, rastrzana maj~inskim

bolom stoi~ki je podnela ovaj udar.

Ledenim pogledom posmatrala je ove

zlikovce, koji su joj oduzimali sina. I samo

nekoliko koraka od vrata, jedan od usta{a

odsekao je Savi no`em prste na desnoj

ruci. Majka je prkosno rekla: “Mi vas se ne

bojimo! Mi smo na svojoj zemlji!” Potom

su usta{e besomu~no udarale po Savinom

telu, dok ih je on gledao svojim krupnim

dubokim o~ima u kojima je carevala ti{ina.

Izmrcvarenog i oblivenog krvlju bacilli su

ga u kre~anu, iza ku}e. Jedan od njih,

krezub i zakrvavljenih o~iju dobacio je

starici koja je nemo}no tiho jecala i kr{ila

prste: “Mnogo je voleo belu (boju), pa

neka sad u`iva u njoj.”

Krvava ruka zlikovca presekla je

`ivot jednog mirnog, dobro}udnog ~oveka i

genijalnog slikara. I posle svega se pitate…

u ~emu je bila Savina krivica? Bio je Srbin

koji nije uvek po{tovao Uredbu kojom je

bila zabranjena }irilica na teritoriji mari-

onetske usta{ke tvorevine (NDH), pa je

potpisivao svoje slike }irilicom.

Sava [umanovi} je tako postao

tragi~an genije srpske moderne umetnosti.

Slede}e godine bi}e 115 godina od njegov-

og rodjenja i trebalo bi da mu se odu`imo

saop{tavanjem pune istine o njegovoj smrti.

Pesnik sremskih pejza`a - Sava

[umanovi}, ubijen je od strane usta{a u

svojoj ku}i u [idu, pred o~ima neute{ne

majke. Ta bolna istina je u ime takozvanog

bratstva i jedinstva sakrivena od o~iju

javnosti. Bilo je bezbolnije, gotovo prirod-

no re}i da je Sava Sumanovi} sa mnogim

Srbima i ponekim pripadnikom druge

nacionalnosti streljan u logoru u Sremskoj

Mitrovici od strane fa{ista i usta{a.

Bilo bi ljudski i po{teno kada bi

ljudi iz OZNE i UDBE (a ima ih jo{ uvek

`ivih) argumentovano objasnili za{to su do

kraja `ivota pratili Savinu majku, zabranji-

vali joj da govori o sinovljevoj smrti,

pretili joj i ucenjivali je penzijom. ^ega su

se bojali? Da }e istina o smrti genijalnog

umetnika naru{iti i ugroziti “bratstvo i

jedinstvo” ili da }e do kraja ogoliti tu

“tekovinu rata i revolucije”?

Ipak, istina se ne mo`e nikada do

kraja sakriti. Pred svoju smrt Savina majka

je ispri~ala bolnu istinu o sinovljevoj smrti.

I bez obzira na politi~ke poku{aje iz tog

vremena da Sava [umanovi} bude zane-

maren kao slikar i ba~en u zasenak, njegov

opus govori o njegovom impozantnom

stvarala{tvu. Oko 800 uljanih dela i peko

400 crte`a, akvarela, gva{eva i pastela.

Jesenji put je jedno od njegovih

poslednjih dela, mo`da najlep{e od svih.

Ovim platnom je dostigao sintezu svog

dotada{njeg stvarala{tva i pokazao kojim }e

putem i}i dalje. Ali na`alost dalje nije

mogao, slede}u jesen nije ni do~ekao.

Pi{e: Aleksandra Maksimovi}

POSLEDNJA JESEN

SAVE [UMANOVI]A

Nije stra{no umreti. Stra{no je – ne `iveti.

Viktor Igo

20

D R U [ T V O

Jul 2010.

P

o ~emu pamtim te, svima poznate

vrele julske ve~eri?

Se}aju}i se so~nih pri~a o tim

~ulnim, toplim ve~erima, ja ih pamtim jo{

iz detinjstva. Pamtim ih po razdraganom

tr~karanju po dvori{tu ili sedenju po stepeni-

cama roditeljske ku}e, po veselom grickan-

ju i srkutanju, na ~esmi ohladjenog bostana,

dok nam slatki i ru`i~asti sokovi cure niz

bradu i prave poto~i}e sve do stoma~i}a i

za{ivenih lasti{a na ga}icama, dok odrasli,

opu{teno ili umorno sede}i, pa`ljivo secka-

ju so~ne, rumene kri{ke i jedu ih zato {to su

dobre za bubrege i mokra}ne kanale.

Pamtim ih po prostiranju i sakupl-

janju miri{ljavog, i na vrelom Suncu

osu{enog ve{a, po bolovima u venama na

nogama od stajanja pored {poreta i sudopere,

po tome {to ne mogu jo{ i da ispeglam ve{,

jer sam umorna – ali neistro{ena od telesne

vreline. Pamtim ih po neopranim plehovima

od vo}nog kola~a i plasti~nih vanglica od

umu}enog sladoleda za decu, po vrevi grad-

skih ulica, punih okupanog i osun~anog

sveta, po veselom uli~nom i reklamnom

osvetljenju, po mu{karcima u majicama sa tri

dugmenceta, i po onim nesportskim tipovima

u ko{uljama sa kratkim rukavima na kojima

odska~e ivica od pegle.

I odmah uo~im dobro ispeglanu

ko{ulju od onih sa sitnim naborima ofrlje

ispravljenim, ili samo skinutih sa `ice za

ve{. Po tome razlikujem i `ene koje dobro i

pedantno brinu o svojim mu`evima, jer su

zadovoljne njima i to rade iz ose}anja pri-

padanja i ̀ elje da budu slika njihove ljubavi;

na one koje time bezuspe{no poku{avaju da

poka`u kako su njihovi mu{karci dobro nad-

gledani i kontrolisani; na one `ene koje

mu{karca tako dobro neguju, jer su mu zah-

valne {to jo{ ni{ta ne zna ili ne reaguje i

tako je pu{ta da bude sre}na sa strane, i one

koje to rade samo zato {to na svemu “vade”

ivicu, bez obzira na ose}anja i moral.

Se}am se da sam tako sede}i na

terasi u julskim ve~erima, mislila da se

mu{karci sa neispeglanim ko{uljama i maji-

cama obla~e tako, zato {to su se otisnuli od

`enske ruke, da bi bili svoji po svaku cenu,

ili zato {to je cena peglane ko{ulje suvi{e

skupa, “ovako ili onako”, pla}ana d`igeri-

com i upropa{}enim `ivotom, ili su im `ene

toliko nesre}ne i potro{ene na stvari koje su

trebali oni da urade, pa jadnice ne sti`u jo{

i to. Ili one `ene, koje savr{eno ne intere-

suje kako }e on da ide, nego onako sebi~ne

i prolupane, navodno gledaju samo sebe.

Poznajem jo{ jednu `enu {to

lukavo i smi{ljeno izvla~i ivice na

mu`evljevim ga}ama, “boksericama”, jer

se zbog prirode posla, On i njen mu`

presvla~e u istoj prostoriji, pa mu`, prkos-

no mo`e i `eli da se pohvali i poka`e

onom drugom, koliko mu `ena pripada i

da to radi samo za njega!?

Sede}i tako opet, po ko zna koji

put, u tople julske ve~eri u dvori{tu, pos-

matram kom{inicu kako {eta po ku}i sa

namazanom farbom na kosi, kao

uobi~ajeni `enski ritual pred odlazak na

godi{nji odmor, i razmi{ljam za{to poje-

dine `ene farbaju kosu u drasti~no

razli~itu boju od svoje, a druge po svaku

cenu `ele da ostanu autenti~ne i dosledne

svom prirodnom izgledu i samim tim

gube bitku u odnosu na `ivot i `ivotne

sokove koje on pru`a.

Se}am se i komentara o prvim

`enama koje su farbale kosu, a to su bili

nekakvi crvenkasti tonovi, i te `ene su bile

prosto `igosane i na lo{em glasu. Posle

njih su do{le “`ute” sa autobuskih stanica,

pa plavu{e iz vremena Bri`it Bardo i sek-

sualne revolucije, pa onda sve ostale.

Uglavnom, mislim da su `ene

koje farbaju kosu dobijale lak{u i lep{u

porciju `ivota od onih koje su svoju

`ensku neelasti~nost i tvrdokornost svog

jakog ili kvalitetnog karaktera dokazivale

ostaju}i prirodne, a pri tom bile lomljene

i tro{ene na te`u `ivotnu kombinaciju.

Udahnuv{i duboko topli julski

vazduh, i samo na tren pogledav{i u

Mesec koji mi se smeje {to ga tako

tro{im, prome{koljim se malo, i opet odlu-

tam u mislima o mu{karcima.

Smatram da je priroda i njima

dala mogu}nost da se kamufliraju i pred-

stavljaju u drugom obli~ju, a sve to da bi

se dobilo ono {to se ho}e u `ivotu. To

va`i, naravno, za aktivne u~esnike u

`ivotu, a ne za one koji ~ekaju}i gube od

zadovoljstava ili vreme provode kao

`ivotne dangube. Tu umnogome poma`u

brkovi i brade razli~itih oblika i namena.

Nije uzalud ranije va`ilo pravilo da se za

li~nu kartu i paso{, mu{karac slika bez

brkova i brade!

Mu{karci sa bradom ~esto `ele

da ostave utisak, ili da naglase svoju

intelektualnost, da se vidi kako vole

isposni~ki ili duhovno uzdignuti lik. I nar-

avno, pravog boema ili `ivotnog slados-

trasnika kome pra{tam, {to zbog “kratke

no}i” ujutru nije imao vremena jo{ i za

bradu. Kao i one, koji poku{avaju da imi-

tiraju sve ove.

Lagano ostavljam razmi{ljanja o

svetu i `ivotu i ulazim u ku}u koju sam

celi dan sre|ivala, prala i ~istila. Ose}am

~iste prozore koji cakle na crnoj pozadini

julskih ve~eri, pogledom milujem

miri{ljave zavese i ~ar{ave, i sre}na sam

{to sam sve to stigla da uradim u jednom

danu.

Tek na kraju, na redu sam ja.

Idem na tu{iranje prljave ko`e od pra{ine,

pra{njave kose od pajanja i crvenih kolena

– ali od ribanja! Pa, onda ma`em svoju

neljubljenu ko`u, obla~im spava}icu

sa~uvanu od prve, proklete bra~ne no}i,

podi`em noge na stolicu da malo odmorim,

ponovo miri{em julske no}i, oslu{kujem

{u{tanje prirode oko sebe i prise}am se

celokupne {kolske lektire i svih likova koje

sam odbolovala.

Ali, ovakav lik nisam videla, niti

obradila ni kroz jedan lirski rad. I samo

su mi mu{katle na terasi zahvalne i onako

{irom otvorene, ~ude se {to ih ve~eras

nisam zalila.

Ja nemam snage jo{ i za to, ali

po{to ne mogu da odolim lepoti, uzimam

poslednji atom istro{enog dana i sre}na

{to sam {to bar njima mogu da dam ono

{to im treba i {to vole!

I potiskuju}i znanje o tome

kakva je asocijacija na tople julske ve~eri,

po ko zna koji put se ljutim {to nekima

`ivot izgleda kao ljubavnik povratnik,

potro{en i o~vontan, dolazi da oseti ~a{icu

prave, duboke, tihe i prikrivene, a zauvek

sigurne – ljubavi, pa da opet odleti u nove

avanture, gde ga mame one |avolice

ljubavi koje ga kao staru, pocepanu krpu

i krparu, oka~e na prvu polomljenu tarabu.

andjelaastro@yahoo.com

HO]U VRELE JULSKE VE^ERI

Pi{e: An|ela Ru`ica Rako~evi}

Pri~a za astrolo{ki znak RAK (Juni, 22. - Juli, 22.)