to se tie uslova koji se odnosi na praenje cilja koji je u javnominteresu,danskaVladajenaglasilada nacionalnozakonodavstvoteida,prvo,ouvaobradu poljoprivrednogzemljitaodstranevlasnikakojiive nanjemu,topredstavljajedanodtradicionalnih oblikapoljoprivredeuDanskoj,idaosiguradaese poljoprivrednozemljitepretenoobraujeodstrane vlasnika,drugo,kaomeraplaniranjagradaidrave, da se sauva trajna poljoprivredna zajednica i tree, da pospeiracionalnuupotrebudostupnogzemljitatime to e smanjiti pritisak na zemljite. UVOD SLUAJ C-370/05 KRIVINI POSTUPAKPROTIV UWE KAY FESTERSEN-A (Upuivanje na odluku po prethodnom pitanju od strane Vestre Landsret-a) (SlobodapreduzetnitvaSlobodnokretanjekapitalalanovi43EZi56EZOgranienjasticanja poljoprivrednog zemljita Uslov da se sticalac trajno nastani na poljoprivrednom zemljitu)Miljenje Opteg pravobranioca Stix-Hackl-a od 3. oktobra 2006.Presuda Suda (Tree vee), 25. januar 2007.Saetak presude Slobodno kretanje kapitala ogranienje sticanja poljoprivrednog zemljita (l. 56. EZ) lan56.EZspreavanacionalnozakonodavstvodakaouslovzasticanjepoljoprivrednogzemljita postaviobavezudasesticalactrajnonastaninatomzemljitutokomosamgodina,bezobzirana konkretne okolnosti koje se odnose na pojedine karakteristike predmetnog poljoprivrednog zemljita. Moe se prihvatiti da nacionalno zakonodavstvo koje sadre takvu obavezu, kojom se eli izbei sticanje poljoprivrednogzemljitaizistopekulativnihrazlogaikojaetimeverovatnopospeitipovlaeno sticanjete zemljeodstranelicakoja ele da jeobrauju, teiostvarenju cilja koji je u javnominteresu dravelaniceukojojjepoljoprivrednozemljiteogranieniresurs.Ipak,obavezanastanjivanja predstavljamerukojaprevazilazionotojeneophodnozadostizanjetakvogcilja.Prvo,pokazujese previeograniavajuomjerograniavanesamoslobodukretanjakapitalaveipravosticaocada slobodno izabere mesto svog stanovanja, koje garantuje Evropska konvencija o ljudskim pravima i koje titipravniporedakZajednice,itimenegativnoutienajednoosnovnopravo.Nitiimaiegatobi ukazivalo na to da druge mere koje su manje ograniavajue od te obaveze nisu mogle biti usvojene radi postizanja cilja kome se teilo. Takva obaveza, a fortiori kada je prati uslov da se prebivalite ne menja nekoliko godina, prevazilazi ono to bi se moglo smatrati neophodnim. (videti paragraf 33-37, 41-42, 50, izvrni deo 1) PRESUDA SUDA (Tree vee) 25. januar 2007. (*) (Sloboda preduzetnitva Slobodno kretanje kapitala lanovi 43. EZ i 56. EZ Ogranienja sticanja poljoprivrednog zemljita Uslov da se sticalac trajno nastani na poljoprivrednom zemljitu) U sluaju C-370/05, UPUIVANJE na odluku po prethodnom pitanju po lanu 234. EZ od Vester Landsret-a (Danska), uinjenoodlukomod5.oktobra2005,primljenoodstranesuda10.oktobra2005,ukrivinom postupku protiv Uwe Kay Festersen-a,SUD (Tree vee), u sastavu A. Rosas, predsednik vea, A. Tizzano, A. Borg Barthet, J. Malenovsk (izvestilac) i U. Lhmus, sudije, Opti pravozastupnik: C. Stix-Hackl, Sekretar: B. Flp, administrator, imajui u vidu pisani postupak i nakon roita 12. jula 2006, nakon razmatranja podnesaka podnetih u ime: g. Festersena, preko K. Berninga, advokata, danske vlade, preko J. Molde, kao agenta i P. Biering-a, advokata, norveke vlade, preko K. Moen i I. Holten, kao agenata, Komisije evropskih zajednica, preko H. Stvlbk, kao agenta, nakon razmatranja miljenja Opteg pravobranioca na sednici 3. oktobra 2006,donosi sledeu Presudu 1 Ovo upuivanje na odluku po prethodnom pitanju tie se tumaenja lanova 43. EZ i 56. EZ. 2Upuivanje je uinjeno u kontekstu krivinog postupka pokrenutog protiv g. Festersena zbog krenja obaveze da se trajno nastani na poljoprivrednom zemljitu koje je stekao na teritoriji optine Bov u junom Jitlandu (Danska). Nacionalno pravo 3 Paragraf 2. danskogZakona o poljoprivredi (landbrugsloven), u verziji proizaloj iz Kodifikovanog zakona br. 598. (lovbekendtgrelse nr. 598) od 15. jula 1999. (zakon o poljoprivredi): 1.Poljoprivrednozemljiteebitipodvrgnutoobavezikorienjaupoljoprivrednenamene prema odredbama ovog Zakona. 2.Poljoprivrednozemljitejeonozemljitekojejekaotakvoregistrovanouregistru zemljita. 4Paragraf 4(6) Zakona o poljoprivredi predvia: Kadajepoljoprivrednozemljitepodeljenoilinadruginainumanjenodopovrinemanjeod dvahektara,obavezakorienjaupoljoprivrednenamenesevieneprimenjuje,osimukoliko vlasnik eli da se primenjuje i dalje. 5Prema paragrafu 7 tog zakona: 1.Poljoprivrednozemljiteseodravakaonezavisnadelatnostiimaepogodnuzgraduza stanovanje sa koje e zemlju obraivati njeni stanari, prema paragrafima 8(4) i (6), paragrafu 9(1) i (2) i paragrafu 10. 2.Zemljiteseobraujeprikladno,imajuiuviduprilikezakomercijalnokorienje, zdravstvene potrebe stoke, prirodu i ivotnu sredinu. 6Paragraf 16. tog zakona kae: 1.Vlasnitvonadpoljoprivrednimzemljitemkojesenalaziupoljoprivrednojzoniiima povrinu veu od 30 hektara moe se stei ako: ... (4) se sticalac trajno nastani na zemljitu u roku od est meseci nakon sticanja,(5) sticalac sam obrauje zemlju. ... 2.Vlasnitvonadpoljoprivrednimzemljitemkojeimapovrinukojaneprelazi30hektara moe se stei ako sticalac ispuni uslove podparagrafa 1(1) do (4). 7Prema paragrafu 18. Zakona o poljoprivredi: 1.Osim u sluajevima koje predviaju paragrafi 16, 17 i 17a, vlasnitvo nad poljoprivrednim zemljitem u poljoprivrednoj zoni se moe stei samo uz odobrenje ministra hrane, poljoprivrede i ribarstva. ... 4. Ministar moe odobriti sticanje poljoprivrednog zemljita, ukoliko: (1) se radi o sticanju u svrhu korienja u smislu paragrafa 4(1)(1) i ukoliko se oekuje da e se zemljite koristiti u relevantnu svrhu u bliskoj budunosti; (2) se radi o sticanju u poslovne svrhe koje se odnose na nepoljoprivrednu upotrebu, a koja se inae smatra poeljnom sa stanovita optih interesa drutva; (3)seradiosticanjuuodreenesvrhe,ukljuujuinaune,pripravnike,optedrutvene, zdravstvene ili opte rekreativne svrhe;(4)seradiosticanjuusvrhestvaranjalivadasavodom,obnoveivotnesredineilislinim okolnostima, ili (5) druge posebne okolnosti idu u prilog tome. 8Paragraf 27(2) Zakona o poljoprivredi navodi: Kadazahtevzadobijanjeodobrenjazasticanjeilinajampoljoprivrednogzemljitanijepodnet blagovremeno,nadleniministarmoedaizdavlasnikunalogdasereizemljitauminimalnom rokuod6meseci,amaksimalnodojednegodineilidanaloizakupcuilikorisnikulizingada prestane sa korienjem u slinom roku. Isto se primenjuje kada je odobrenje odbijeno ili prestane ili uslovi koji su potrebni za odobrenje nisu zadovoljeni... 9Paragraf 33 tog zakona: 1. Novano e se kazniti lice koje: ... (3)se ne povinuje naredbi iz Paragrafa 8(5) i (7), Paragrafa 9(5) ili Paragrafa 27. 10 Premaparagrafu62Krunogpismabr.26.od22.februara2000.kojiseodnosinaZakono poljoprivredi: Odobrenje u smislu paragrafa 18 Zakona o poljoprivredi za sticanje poljoprivrednog zemljita sa izuzeem od uslova stanovanja na neodreeno vreme moe se dati jedino u izuzetnim sluajevima (videtiparagraf 16(1)(4)Zakonaopoljoprivredi).Ovose,naprimer,odnosinasluajevekadaje usled karakteristika zemljita tokom veeg dela godine fiziki nemogue ispuniti uslov stanovanja. Odredba se mora primeniti restriktivno. 11 Premaparagrafu4(1)Dekretabr.627.od26.jula1999.kojiseodnosinausloveobrazovanjai nastanjivanjauvezisaZakonomopoljoprivredi(bekendtgrelsenr.627af26juli1999om uddannelseskravogboplskravm.v.ihenholdtillandbrugsloven),uslovtrajnogstanovanjana poljoprivrednom zemljitu pretpostavlja da lice ivi na ustaljen i trajan nain na tom zemljitu i da tamoprovodino,osimpodizuzetnimokolnostimaogranienogtrajanja.Licesemoravoditiu evidenciji upisnika stanovnitva lokalnih vlasti kao da stanuje na zemljitu tako da ono predstavlja njegov primarni stan za potrebe oporezivanja. 12 Paragraf 4(2) tog dekreta predvia da sticalacmora ispuniti uslovstanovanja tokomosamgodina od sticanja poljoprivrednog zemljita. Glavni postupak i pitanja upuena za preliminarno odluivanje 13G.Festersen,nemakidravljanin,stekaoje1998.godinezemljiteujunomJitlandukojejeu registruzemljitaodreenokaopoljoprivredno.Sastojiseizdveparcele:prve,povrine0,24 hektarakojasenalaziuurbanojzonisapripadajuimzgradamaidruge,livade,povrine3,29 hektara u poljoprivrednoj zoni. 14Kakog.Festersennijezadovoljioobavezudasetajnonastaninatomzemljitu,Poljoprivredni odborjunogJitlandamuje8.septembra2000.naloiodasvojpoloajureditakotoese osloboditi zemljita u roku od est meseci, osim ako je vlasnitvo prethodno bilo pravno osnovano iliizuzimanjemodobavezekorienjaupoljoprivrednesvrheiliispunjavanjemobaveze nastanjivanja. 15 esnaestog jula 2001. ovaj Odbor je dao g. Festersenu nov rok od est meseci tokom kojih se mora osloboditinekretnine,osimakopreduzmeneophodnemerepreistekatogroka,bilodasmanji povrinuzemljitanaispod2hektaraiistovremenotraiizuzimanjeodobavezekorienjau poljoprivredne svrhe bilo da se trajno nastani na tom zemljitu.16Osamnaestogavgusta2003.gospodinuFestersenujeOkrunisuduGrasten-unaloiodaplati kaznuod5000danskihkrunanaimepovredeparagrafa33(1)(3)i27(2)Zakonaopoljoprivredi, kojasesastojalauneizvrenjunalogaPoljoprivrednogodborajunogJitlanda.Takoemuje nareenodaplatipenaleod5000danskihkrunazasvakimesecodugovlaenja,poevod1. decembra 2003.17 G. Festersen, koji se nastanio na tom zemljitu 12. juna 2003. godine, nalazi se na spisku stanovnika optine Bov da ivi na toj adresi od 12. septembra 2003. 18 Podneo je albu na presudu pred Vestre Landsret-om (Zapadni okruni Sud) i zahtevao da se ista preinai. Tuilatvo je smatralo da prvostepenu presudu treba odrati na snazi. 19G.FestersenituilacsenisusloiliokotogadalijeobavezanastanjivanjausmisluZakonao poljoprivrediusukobusaprincipimaslobodepreduzetnitvaislobodnogkretanjakapitalaonako kako su oni ustanovljeni lanovima 43. i 56. EZ.20TosubileokolnostiukojimajeVestreLandsretodluiodazastanesapostupkomidapostavi sledea pitanja Sudu radi preliminarne odluke: 1Dalilanovi43.i56.EZspreavajudravulanicudapostavikaouslovzasticanje poljoprivrednog zemljita to da se sticalac trajno nastani da tom zemljitu? 2Dalijebitno,usmisluprvogpitanja,totozemljitenemoepredstavljatisamoodrivu jedinicu i to se pripadajua zgrada za stanovanje nalazi u urbanoj zoni? Upuena pitanja Prvo pitanje 21 SvojimprvimpitanjemnacionalnisudustvaripitadaliodredbeSporazumaoEZkojesetiu pravanapreduzetnitvo(lan43.EZ)islobodnogkretanjakapitala(lan56.EZ)spreavanju nacionalnozakonodavstvopoputonoguglavnompostupkudakaouslovzasticanje poljoprivrednog zemljita postavi zahtev da se sticalac trajno nastani na tom zemljitu. 22 Trebalobinapoetkupodsetitidapravosticanja,korienjaiotuenjanekretninanateritoriji druge drave lanice, koje proizlazi iz slobode preduzetnitva, kao to se vidi u lanu 44(2)(e) EZ (Sluaj30587 Komisija protiv Grke [1989]ECR1461,paragraf22.),generiekretanjekapitala kadasekoristi(ZadruenisluajeviC-515/99,C-519/99doC-524/99iC-526/99doC-540/99 Reisch i drugi[2002] ECR I-2157, paragraf 29). 23KaotojejasnoiznomenklaturekretanjakapitalasadranomuAneksuIDirektiveSaveta 88/361/EEZod 24. juna1988. zasprovoenje lana 67. Sporazuma(lanukinut Amsterdamskim sporazumom) (OJ 1988 L 178, str. 5), kretanje kapitala ukljuuje ulaganje u nekretnine na teritoriji dravelaniceodstranenerezidenata.Tanomenklaturajouvekimaistuindikativnuvrednostu svrhedefinisanjapojmakretanjakapitala(videtiSluajC-222/97 TrummerandMayer [1999] ECR I-1661,paragraf21;SluajC-464/98Stefan [2001]ECRI-173,paragraf5; Reischiostali, paragraf30;iSluajC-386/04 CentrodiMusicologiaWalterStauffer [2006]ECRI-0000, paragraf 22). 24 Morase,dakle,ispitatidalinacionalnozakonodavstvokojejepredmetglavnogpostupka predstavljaograniavanjeslobodekretanjakapitala.Utompogledu,proizlaziizustaljeneprakse da mere koje lan 56(1) EZ zabranjuje kao ograniavanje slobode kretanja kapitala ukljuuju one koje e verovatno odvratiti nerezidente od investiranja u dravu lanicu ili e odvratiti rezidente te dravelanicedaistoineudrugimdravama(utomsmisluvidetiSluajC513/03 VanHilten-van der Heijden [2006] ECR I-1957, paragraf 44.). 25 Iako dansko zakonodavstvo u oblasti poljoprivrede ne diskriminie danske dravljane u odnosu na dravljane drugih drava lanica Evropske unije ili Evropske ekonomske regije, ostaje injenica da uslov stanovanja koje ono namee i koje se moe otkloniti jedino dozvolom ministra nadlenog za poljoprivredu ograniava slobodno kretanje kapitala. 26 Takvameraipakmoebitidozvoljenapoduslovomdaslediciljkojijeujavnominteresu,dase primenjujenanediskriminatorannainidapotujeprincipproporcionalnosti,odnosnodaje pogodna da obezbedi postizanje postavljenog cilja i da ne prelazi ono to je neophodno u tu svrhu. (Sluaj C-302/97 Konle [1999] ECR I-3099, paragraf 40; Reisch and Others, paragraf 33; i Sluaj C-452/01 Ospelt and Schlssle Weissenberg [2003] ECR I-9743, paragraf 34.). 27 tosetieuslovakojiseodnosinapraenjeciljakojijeujavnominteresu,danskaVladaje naglasiladanacionalnozakonodavstvoteida,prvo,ouvaobradupoljoprivrednogzemljitaod stranevlasnikakojiivenanjemu,topredstavljajedanodtradicionalnihoblikapoljoprivredeu Danskoj,idaosiguradaesepoljoprivrednozemljitepretenoobraujeodstranevlasnika, drugo, kao mera planiranja grada i drave, da se sauva trajna poljoprivredna zajednica i tree, da pospei racionalnu upotrebu dostupnog zemljita time to e smanjiti pritisak na zemljite. 28 Takvi ciljevi sami po sebi jesu u javnom interesu i u stanju su da opravdaju ogranienja slobodnog kretanjakapitala(videti,utomsmislu, Konle,paragraf40; Reischidrugi,paragraf34;i Ospelt and SchlssleWeissenberg, paragrafi 38i 39).Poredtoga,kao totvrdedanskavladaiKomisija evropskih zajednica, ti ciljevi su konzistentni sa ciljevima zajednike pojoprivredne politike koja, lanom 33(1)(b) EZ, nastoji da omogui dobar standard ivota poljoprivrednoj zajednici, pri ijoj se realizaciji, prema lanu 33(2)(a), mora uzeti u obzir naroita priroda poljoprivredne aktivnosti, kojajerezultatdrutvenestrukturepoljoprivredeistrukturnihiprirodnihrazmimoilaenja razliitihpoljoprivrednihoblasti(videti,utomsmislu, OspeltandSchlssleWeissenberg, paragraf 40). 29 U pogledu uslova proporcionalnosti, neophodno je proveriti da li uslov da se sticalac trajno nastani nazemljitukojejestekaopredstavlja,kaototvrdevladeDanskeiNorveke,prikladnui neophodnu meru za postizanje ciljeva koji su navedeni iznad, u paragrafu 27. 30Uvezisatimedalijenacionalnamerakojajepredmetglavnogpostupkaprikladna,morase primetiti da ona sadri samo uslov stanovanja i za sticaoca zemljita ispod 30 hektara nije uparen sauslovomdasetozemljitelinoobrauje.Neizgledadatakvamerasamaposebigarantuje postizanje navedenog cilja koji se sastoji u ouvanju tradicionalnog oblika obrade zemlje od strane vlasnika-stanara. 31 Tano je da e, u pogledu drugog cilja koji je stavljen pred Zakon o poljoprivredi, uslov stanovanja verovatno doprineti, po definiciji, ouvanju poljoprivredne zajednice i verovatno je da e ga i dalje ispunjavati poljoprivrednici koji, u skladu sa optim ciljevima Zakona o poljoprivredi koji tee da podstaknu vlasniko-stanarski oblik poljoprivrede, lino obrauju sopstveno zemljite. 32 Meutim,usvetlupojaveistovremenogsmanjivanjabrojafarmiiregrupisanjafarmi,kojaje oiglednaizpismenihpodnesakapredSudom,tonaroitunijeosporeno,ciljouvanja poljoprivrednezajednicenemoebitipostignutgdejefarmustekaopoljoprivrednikkojive prebivanadrugojfarmi.Utakvojsituaciji,uslovstanovanjanegarantujepostizanjetogcilja,i stoga se ne ini da je taj uslov, faktiki, primeren da sam za sebe poslui postizanju takvog cilja.33 U odnosu na trei cilj koji Zakon o poljoprivredi tei da postigne, neizbean je zakljuak da uslov stanovanjamoesmanjitibrojpotencijalnihsticalacapoljoprivrednogzemljitai,posledino, moeumanjitipritisaknatozemljite.Moese,dakle,prihvatitidanacionalnozakonodavstvo kojesadritakavuslov,kojiteiizbegavanjusticanjapoljoprivrednogzemljitaizisto pekulativnih razloga, i koji e time verovatno olakati povlaeno sticanje tog zemljita od strane lica koja ele da ga obrauju, zaista ide kaostvarivanju cilja u javnom interesu u dravi lanici u kojoj poljoprivredno zemljite predstavlja, to je nesporno, ogranieni prirodni resurs. 34 Neophodnojetakoutvrditidaliuslovstanovanjapredstavljamerukojaprevazilazionotoje neophodno za postizanje takvog cilja. 35 Prilikomtakveprocenemoraseuzetiuobzirinjenicadauslovograniavanesamoslobodno kretanjekapitalaveipravosticaocadaslobodnoizaberesvojemestoboravka,pravokojemu, meutim,garantujelan2(1)Protokolabr.4Konvencijeozatitiljudskihpravaiosnovnih sloboda, potpisane u Rimu 4. novembra 1950 (KLjP). 36 lan6(2)EUkaeUnijaepotovatiosnovnapravagarantovanaEKLjPikakoproistiuiz ustavnih tradicija koje su zajednine dravama lanicama, kao opte principe komunitarnog prava (Sluaj C-540/03 Parliament v Council [2006] ECR I-0000, paragraf 36.). 37 S obzirom nato da uslovstanovanja time negativno utie naosnovno pravogarantovano EKLjP, pokazujese da jeonoveomaograniavajue.Nameese, dakle, pitanje da li bi drugemere,koje manje ograniavaju u nego taj uslov, mogle biti usvojene. 38 Utompogledu,danskaVladaistiedapredmetniuslovnemoebitizamenjenmanje ograniavajuimmeramakojebibilejednakodelotvorneuspreavanjudanacene poljoprivrednogzemljitautieinteresmotivisansamoeljomzainvestiranjemnatetu profesionalnih poljoprivrednika.39 IakoVladakaojedinopreostaloreenjezaodravanjecenanapoeljnomnivouistieregulaciju tih cenaodstrane drave, nekae,meutim, nakoji nain bitameravie ograniavala uodnosu na usvojeni uslov stanovanja. Niti je opravdala na koji nain bi se druga mera koja se spominje u predmetu,opodsticajimadasedajupodzakupzgradesteenenapoljoprivrednomzemljitu, pokazala vie ograniavajuom od tog uslova. U razmatranjima danske Vlade nisu spomenute niti procenjenedrugemerepodobne,uodreenimsituacijama,dabudumanjepogubneposlobodno kretanje kapitala, kao na primer vii porez na ponovnu prodaju zemlje ubrzo nakon sticanja, ili ak uslov znatnog minimalnog trajanja davanja poljoprivrednog zemljita u zakup. 40 Tako,nitaodgorenavedenognedoputasududanaedajeuslovstanovanjaneophodanza postizanje zacrtanog cilja.41 akipodpretpostavkomdaseuslovprepoznakaomerakojajeneophodnazapostizanje postavljenogciljanaosnovutogatobiproizvela,samaodsebe,pozitivneefektenatrite nekretnina (u svetlu ogranienja koja postoje pri ma kojoj promeni prebivalita, to pak odvraa od pekulacije nekretninama), mora se istai da uparivanjem tog uslova sa uslovom da se prebivalite zadribaremosamgodina,takavdodatniuslovjasnoprevazilazionotosemoesmatrati neophodnim,posebnojerimpliciradugoronunemogunostostvarivanjaosnovneslobodedase izabere mesto stanovanja. 42 Tanojeda,kaotoistiedanskaVlada,paragraf18Zakonaopoljoprivrediomoguavada Ministar hrane, poljoprivrede i ribolova odobri sticanje poljoprivrednog zemljita uz izuzimanje od uslovastanovanjananeogranienovreme.Meutim,premaKrunompismubr.26,korienjete nadlenosti je strogo ogranieno na izuzetne sluajeve i mora se primeniti restriktivno. 43Dalje,pruajuisamojedanprimertakvihsluajeva,Krunopismoneobavetavapotencijalne sticaoceopojedinimiobjektivnimsituacijamaukojimaeodstupanjeoduslovastanovanjabiti dozvoljenoilinedozvoljeno.Takvaneodreenostneomoguavapojedincimadaseupoznajusa obimom svojih prava i obaveza koje proizlaze iz lana 56 EZ, i onda se sistem takve prirode mora smatratiprotivnimnaelupravneizvesnosti(utomsmisluvidetiSluaj C-483/99 Komisija protiv Francuske [2002]ECRI-4781,paragraf50,iSluaj C-463/00 Komisija protiv panije [2003]ECRI-4581,paragraf74.i75).Usvakomsluaju,ne inise da jesistem uzeo u obzirsituaciju graana Unijekoji nisu rezidenti Danske da biizbegao diskriminatornu primenu. U skladu s tim, uslov stanovanja, posebno jer se u ovom sluajupojavljuje zajedno sa uslovom da seprebivalitezadritokomosamgodina,kojisepostavljazasticanjepoljoprivrednogzemljita ispod30hektaraodstranenacionalnogzakonodavstvakojejepredmetglavnogpostupkane izgleda kao mera koja je proporcionalna cilju kome se tei i time prestavlja ogranienje slobodnog kretanja kapitala koje je nespojivo sa lanom 56 EZ. 45 MoraseuzetidadanskaVladaidaljetvrdidaobavezastanovanjakojajepredmetglavnog postupkamoratakoedapotpadapododstupanjeutvrenoProtokolombroj16priloenimuz Sporazum,premakomeiporedodredabaovogSporazuma,Danskamoezadratipostojee zakonodavstvo koje se tie sticanja drugog stana. 46 Moraseipaknai,utompogledu,daseobavezadasezasnujeprebivalitenasteenom poljoprivrednomzemljituprimenjujebezobziranatodalijepredmetnazgradaglavniilidrugi stan. Na Protokol broj 16 ne moemo se, dakle, osloniti da delotvorno opravda takav uslov. 47 U svetlu prethodnog, nema potrebe za ispitivanjem pitanja koja se tiu tumaenja lana 43. EZ. 48Odgovornaprvopitanjemoradakleglasitidalan56EZspreavanacionalnozakonodavstvo poput onoga koje je predmet glavnog postupka da kao uslov za sticanje poljoprivrednog zemljita postavi obavezu da se sticalac trajno nastani na tom zemljitu. Drugo pitanje 49Svojimdrugimpitanjemnacionalnisudustvaripitadalibitumaenjelana56.EZkojezahteva prvopitanjebilodrugaijedapoljoprivrednozemljitekojejesteenonepredstavljaodrivu farmu i da se zgrada za stanovanje nalazi u urbanoj zoni. 50Proizlaziizodgovoranaprvopitanjedalan56.EZspreavaspornuobavezustanovanja, nezavisnoodkonkretnihokolnostikojesuvezanezaindividualnekarakteristikepredmetnog poljoprivrednog zemljita. Okolnosti koje su po prirodi sline onima koje je nacionalni sud istakao u svom drugom pitanju su, dakle, irelevantne za tumaenje tog lana. 51 Posledino,odgovornadrugopitanjemoraglasitidatumaenjelana56.EZnebibilodrugaije kadapoljoprivrednozemljitekojejesteenonebipredstavljaloodrivufarmunikadabise zgrada za stanovanje nalazila u urbanoj zoni. Trokovi 52 S obzirom na to da je ovaj postupak, u odnosu na stranke u glavnom postupku, korak u tubi koja je na ekanju pred nacionalnim sudom, odluka o trokovima je pitanje za taj sud. Trokovi nastali podnoenjem odgovora Sudu, osim trotova ovih stranaka, nisu nadoknadivi. Na osnovu ovoga, Sud (Tree vee) presuuje da: 1.lan56.EZspreavanacionalnozakonodavstvopoputonogkojejepredmetglavnog postupkadakaouslovzasticanjepoljoprivrednogzemljitapostaviobavezudase sticalac trajno nastani na tom zemljitu. 2.Tumaenjelana56EZnebibilodrugaijekadapoljoprivrednozemljitekojeje steeno ne bi predstavljalo odrivu farmu ni kada bi se zgrada za stanovanje nalazila u urbanoj zoni. [Potpisi] Prevela: Jelena Jeli, lan redakcije Studentske revije za privredno pravo PRINCIPI ZA ODGOVORNO POLJOPRIVREDNO ULAGANJE KOJE POTUJE PRAVA, OSNOVNE IZVORE PRIHODA I RESURSE Pregledana verzija Dokument namenjen diskusiji pripremljen od strane FAO, IFAD, UNCITAD sekretarijata i Svetske banke kao doprinos tekuem dijalogu u svetu. 22. februar 2010.

1. Pozadina Comment [K1]: Ovo bi trebalo da stoji dole zajedno sa ostalim logoima, ali ja nikako ne mogu da ga stavim u isti red. Jel moete Vi da pokuate? Ili da napomenemo da to urede prilikom preloma. Mnogestudijepokazuju daulaganjeupoveanjeproizvodneefikasnostimalihfarmikojimaupravljaju vlasniciimaveomavelikiuticajnarazvojismanjenjesiromatva.injenicadaulaganjakojatakvo poveanjedonoseuAfriciistorijskipredstavljajusamodeoonogatojeuloenouregionAzijei Pacifika i zemlje Latinske Amerike, to se esto navodi kao jedan od razloga za ne ba sjajne rezultate u AfriciusmislururalnograzvojaodpoetkaZelenerevolucije.Takojebilokojeulaganje-javnoili privatno, domae ili strano - u zemlje sa niim prihodima i seoskim sredinama, koje moe premostiti ovu prepreku,uprincipupoeljno.Meutim,iakotakvaulaganjanaprvipogledobeavajupoveanje proizvodneefikasnostiiblagostanjaidoslednopratepostojeestrategijeekonomskograzvojai smanjenjasiromatva,vanojetakoeosiguratidaonapotujupravapostojeihkorisnikazemljita, vode i drugih resursa, da tite i poboljavaju osnovne izvore prihoda na nivou domainstva i zajednice i da ne tete okolini. Mnotvofaktorajenedavnopodstaklonaglopoveanjeulaganjakojazahtevajuznaajnokorienje poljoprivrednogzemljita,vode,panjakaioblastipodumomuprivredamakojesuurazvojui tranziciji. U njih spadaju porast cena hrane i gorivaiz 2008. godine, elja zemalja koje zavise od uvoza hranedaobezbedesnabdevanjehranomsuoenesanesigurnouinestabilnoutrita,pekulacijesa cenamazemljitairobe,potragazaalternativnimizvorimaenergijeieventualnooekivanjeisplataza skladitenjeugljen-dioksida.Opseguesnikaukljuujeagro-preduzeauagro-hrani,biogorivimai industrijamagasa,nafteirude,privatnikapitalidrugefinansijskeinstitucije,kompanijepovezanesa vladom, ukljuujui suverene fondove novca i pojedinane preduzetnike.Privatnaulaganjauoblastipoljoprivrede,ukljuujuionaizstranihizvora,pruajuznaajanpotencijal za dopunu javnih resursa. Mnoge zemlje sa tritima koja razumno funkcioniu su izvukle znatne koristi odnjihuoblikuboljegpristupakapitalu,tehnologijiivetinama,stvaranjaradnihmestaipoveanja proizvodneefikasnosti.Poredsamostalnogosnivanjasamihfarmiiplantaa,nekivelikiinvestitorisu uspeli da dobiju raznovrsne pogodnosti putem ugovora o poljoprivrednoj proizvodnji (contract farming), drugihoutgrowersporazumaizajednikimpoduhvatimasalokalnimzajednicama.Ovoestozahteva formulisanje inovativnih ema za podelu kako rizika tako i nagrada. Sadrugestrane,tamogdepravanisudobrodefinisana,izvrnavlastslaba,ilionikojisupogoeni nemajunainadaseuju,imadokazadatakvaulaganjamogunositiznaajnerizikerazliitihvrsta. Rizici ukljuuju raseljavanje lokalnog stanovnitva, podrivanje ili negiranje postojeih prava, poveanje korupcije,smanjenjesigurnostihrane,tetupookolinuubliziniprojektaidaljeodnjega,gubitak osnovnihprihodailiprilikezadostupnostzemljitaosobamauosetljivompoloaju,liavanjehrane, drutvenupolarizacijuipolitikunestabilnost.Dalje,mnogevelikeinvesticijeupoljoprivredususe pokazale neuspenima. Kakobiseboljepodelilekoristiiizjednaileprilikeiriziciuvelikimprogramimaulaganja,inicijative kojepotiuizprivrednegrane,kaotosuInicijativazatransparentnostindustrijevaenja(EITI), Ekvadorski principi i Principi iz Santjaga, su formulisale standarde za pojedine podsektore ili kategorije investitora,imnogeinstitucijeivelikapreduzeasuuinilanaporedaformuliusopstvenainterna pravila.Dokazivojedaznaajovogfenomenaipovezanatetazahtevajuirinaporkakobise nadogradiletekueinicijativekojeukljuujumeavinusmernica,kodeksadobreilinajboljeprakse,i modaakinezavisnoproverljivihstandardadelovanjauparusaporeenjemrezultata.Ipak,stvarna primena ovakvih sistema ostaje ograniena i, za ulaganje u poljoprivredu koje zahtava mnogo zemlje ili vode, jo uvek nema dogovora ak ni u privatnoj industriji o tome da li i kako da prihvate dobrovoljnu samoregulaciju.FAO,IFAD,UNCTADSekretarijatiSvetskabankasuseudruilekakobipredloileprincipekojisu predstavljeniunastavku.Dokumentsadrizakljuakuvidupredvienihnarednihkoraka,kojiukazuju na instrumente sastavljene od dobrih praksi, smernica, okvira upravljanja, i moguih pravila poslovanja glavnih privatnih aktera.2. Osnovni principi POTOVANJE PRAVA NA ZEMLJITU I RESURSIMA Princip 1: Postojea prava na zemljitu i drugim povezanim prirodnim resursima se priznaju i potuju. Postojeapravakorienjailivlasnitvanadzemljitem,bilozakonskailiobiajna,primarnaili sekundarna, formalna ili neformalna, kolektivna ili pojedinana, treba da se potuju. Ovo pretpostavlja: (i) utvrivanje svih imaoca prava; (ii) pravno prepoznavanje svih prava iobaveza, zajedno sa nainima njihovograzgranienjairegistracijeilibeleenja;(iii)pregovoresaimaocima/korisnicimazemljita, zasnovanenainformisanomislobodnomizboru,kakobiseodredilevrstepravakojeeseprenetii nainidasetouini;(iv)pravednoiblagovremenoplaanjenaknadezasvasteenaprava;i(iv) nezavisne naine za reavanje parnica i povreda. Mnoga ulaganja koja zahtevaju pristup zemljitu velike povrine upravljena su na oblasti koje autsajderi smatrajupraznimilimarginalnim.Ipakjevanoprepoznatidaimamalooblastikojesuzaista nezauzeteiliniije,idajeestoonozemljitekojesetakoklasifikujeustvaripredmetdugotrajnih pravanakorienje,pristupiupravljanjekojasuzasnovananaobiaju.Nepriznavanjetakvihprava, ukljuujuionasekundarna,uskratielokalceonihresursakojisukljuniiodkojihzavisinjihovo blagostanjeiosnovniizvoriprihoda.Zemljitekojejenaputenoodstraneinternoraseljenihosobaili kojebionemoglidakoristepredstavljaposebanizazov:naporidasezemljiteuinidostupnim investitorimanebitrebalodapodrivasadanjeilibuduemogunostizaostvarivanjeosnovnihizvora prihoda onih koji su nevoljno raseljeni.Prepoznavanjepravanazemljituipovezanimprirodnimresursima,uzmodaseodredenjihovi korisnici,moeuznatnojmeriosnaitilokalnezajedniceitakvopriznanjebitrebaloposmatratikao preduslov direktnih pregovorasainvestitorima. Poklanjanje posebne panjeosnovnim pravima stoara, enaiindijanskihgrupakojesuestouprolostibilezapostavljenejekljunokakobisedostigao pravian i inkluzivan ishod. OSIGURANJE BEZBEDNOSTI HRANE Princip 2: Investicije ne ugoravaju bezbednost hrane ve je poveavaju. Gdegodpostojepotencijalninepovoljniefektipobilokojiaspektbezbednostihrane(dostupnost, pristup, korienje ili stabilnost), stvaraoci politika bi trebalo da saine odredbe koje se tiu lokalnih ili direktnopogoenihpopulacijatakodase:(i)osigurakontinuiranipristuphrani;(ii)proireprilikeza ukljuenjeoutgrower-aizaposlenjevanfarmikakobisezatitioosnovniizvorprihodaiistipoveao; (iii) uzmu uobzir preferencije u ishrani ako biseodnos proizvodakoji se uzgajajumogao promeniti;i (iv) usvoje strategije smanjenja potencijalne nestabilnosti u snabdevanju. Nadalje, kad god je predloeni projekatdovoljnovelikidautienabezbednosthranenanacionalnomnivou,priplaniranjuprojektai odobravanju bi takoe trebalo uzeti u obzir ove etiri vrste zdruenog uticaja.GARANTOVATITRANSPARENTNOST,DOBROUPRAVLJANJEIODGOVARAJUU PROCEDURU Princip3:Procesikojiseodnosenaulaganjeupoljoprivredusutransparentni,nadgledaniigarantuju odgovornostsvihstranakojeimajuinteresa,uodgovarajuemposlovnom,pravnomiregulatornom okviru.Nedostataktransparentnostistvaranepoverenjeiliavarelevantneuesnikemogunostidareemanje probleme pre nego to postanu veliki konflikti. Sa druge strane, vea transparentnost e takoe smanjiti transakcionetrokovezasvekojisuukljueni,itimeekoristitikakozemljamadomainimatakoi investitorimakrozdelotvornijukonkurenciju.Jasnoapropisakojiureujupodsticajezaulaganje,i nain na koji se primenjuju, iniverovatnijim da zemlje domainimoguprivuiinvestitorekoji e dati opipljiv doprinos dugoronom razvoju. Kako bisestvorilaodgovarajua proceduraodobravanja, politike, zakone i propisekoji utiu naklimu ulaganja bi trebalo uporediti sa, i ravnati prema, globalno prihvaenom dobrom praksom, dok institucije odgovornezanjihovuprimenujaaju.Konkretnielementiuovompogleduukljuuju:(i)garantovanje javnedostupnostirelevantnihinformacija,kaotojepotencijalzemljitainjegovadostupnost,glavni aspektipotencijalnihinvesticijaitokovaresursailiprihodaodporeza;(ii)razvijanjekapaciteta institucijakojerukovodeodabirominvesticija,prenosazemljitaipodsticajimazapotovanjeprincipa dobrogupravljanja,zaefikasanitransparentanrad;i(iii)garantovanjedajeuspostavljennezavisan sistem za praenje pomaka ka boljoj klimi za investiranje. SAVETOVANJE I UEE Princip4:Svionikojisumaterijalnopogoenisekonsultujuidogovorisasavetovanjasebeleei sprovode. Odrivostinvestiranjaupoljoprivreduzahtevadasetakveinvesticijeplanirajunaparticipativannain, konzistentansavizijomlokalnogstanovnitvaorazvoju.akiuzemljamakojevezahtevajulokalna savetovanjakaopreduslovzaodobravanjeprojekata,uticajtakvihzahtevajeestoogranien nedostatkomjasnoeuproceduri,prirodiizapisivanjuishodainainaprinudnogizvrenjasporazuma koji se zakljue tokom savetovanja. Kako bi proces savetovanja postao delotvorniji: (i) jasno odreeni i proceduralniusloviusmislutogakopredstavljalokalnestranekojeimajuinteresikojikvorumza lokalno odluivanje je nephodan moraju se precizirati; (ii) sadraj sporazuma koji se postignu na takvim konsultacijamatrebadadokumentujuipotpiusvestrane;i(iii)naineprinudnogizvrenjai sankcionisanja nepridravanja treba precizirati. ODGOVORNO ULAGANJE U AGRO-PREDUZEA Princip 5: Investitori e se pobrinuti da projekti potuju vladavinu prava, odraavaju dobru praksu za tu privrednu granu, da su privredno odrivi i da za rezultat imaju trajnu zajedniku vrednost. Kaokljuniigraiuovojosetljivojareni,investitoriimajuposebnuodgovrnostdaprimenevisoke standardeuplaniranjuiizvravanjusvojihprojekata.Privrednaodrivost,kojasepaktemeljina tehnikoj izvodljivosti, je preduslov za stvaranje koristi koja se onda moe podeliti meu stranama koje imajuinteresuposlu.Realnaprocenaverovatneodrivosti,ipreduzimanjekorakakakobise garantovalo njeno postizanje, je u interesu svih koji su ukljueni, a ne samo privatnog investitora. Tamo gdesupredmetniresursiujavnojsvojini,iliakosedrugajavnasredstvakaotosuporeziipratea infrastrukturakoristekaopodsticaji,vladineagencijeimajuobavezudapaljivoproverestudiju izvodljivostikakobigarantovalidajeverovanodaezemljedomaini,pogoenezajedniceilokalne strane koje imaju interes u poslu imati koristi. Nacionalna i regionalna tela e moda morati da pomognu onimsaveznim dravama, pokrajinamailioptinamakoje ne poseduju tehnikemogunosti da provere velikeprojektekojisu predloeni nateritoriji nad kojomoneimaju nadlenost. Takoe postoji potreba za integracijom predloenog preduzea u ire strategije vezane za hranu i razvoj.Poredsprovoenjadetaljneanalizekompanijeiprojekta,odinvestitorasetrebaoekivatida:(i)se povinuje zakonima, propisimai politikamakojiseprimenjuju u dravi domainu (uidealnomsluaju i sarelevantnimmeunarodnimugovorimaikonvencijama);(ii)sepridravasvetskihstandardadobre praksezatransparentnost,odgovornostikorporativnuodgovornostusvimosetljivimoblastima;i(iii) nastojinesamodapoveavrednostzaakcionare,veidaostvariznaajneiopipljivekoristizaoblast projekta, pogoene zajednice i zemlju domaina.DRUTVENA ODRIVOST Princip 6: Ulaganja stvaraju poeljne efekte na drutvo i raspodelu i ne poveavaju ranjivost. Privrednoizvodljiviiuceliniodriviprojektimoguimatinepoeljnedrutveneposledice,ukljuujui raseljavanjebeznaknadeilikoristikojezaobilazeranjivegrupe(e.g.ukoristlokalnihelita).Podrobno razumevanjekulturnogkonteksta,izvoraranjivosti,mogunostisukoba,istrategijaosnovnihizvora prihodaibezbednostihranemogupomoiuprepoznavanjumogunostiplaniranjaismanjenjurizikai maksimizaciji pozitivnih efekata na nivou projekta. Pored ostalih naina, drutvena odrivost se moe pojaati ako se: (i) relevantna socijalna pitanja i rizici identifikuju tokom pripreme projekta i ako se razviju strategije kako bi se sa njima postupilo adekvatno; (ii) interesi osetljivih grupa i ena eksplicitno razmatraju; i (iii) stvaranje lokalnog zapoljavanja, prenos tehnologija,idirektnoiliindirektno(putemporeza)pruanjejavnihdobaraiuslugauvrstiuplaniranje ulaganja. ODRIVOST IVOTNE SREDINE Princip7:Uticajprojekatanaivotnusredinutrebaizmeritiipreduzetikorakesaciljemdasepospei odrivo korienje resursa uz minimizaciju rizika/opsega negativnih uticaja i kako bi se isti umanjili. Uprkospotencijlanomobimunegativnihuticajanakljuneprirodneiresurseivotnesredineizvan neposrednog domaaja investicije- ili nakon njenog veka trajanja - investitori imaju malo podsticaja da takveuticajeuzmuuobzir.Zbogtogajepoeljnaregulacijanarelevantnomnivou(lokalnom, nacionalnom, svetskom)na komeseeksterniefekti pojavljuju. Takva regulacijamoraobuhvatitiefekte kojisenalazedalekoodmestaizvoenjaprojekta,kaotojeuticajnaizvoriterekeilidrutveno raseljavanjekaorezultatkrenjaumazbogprojekta.Kapacitetpraenjajevaanzboginjeniceda investitori mogu odustati od sporazuma, ili da takvi efekti mogu nastati u kasnijoj fazi. Investitoriivladamorajudasaraujutakoda:(i)senezavisnaanalizauticajanaivotnusredinu sprovede pre dolaska kako bi se prepoznao potencijalni gubitak javnih dobara, kao to su biodiverzitet ili ume;(ii)sedaprioritetpovraajuilipoveanjuproduktivnostiresursakojisuveuupotrebi;(iii)se najprikladnijisistemproizvodnjeizaberetakodasepoveaefikasnostkorienjaresursa,dokse istovremenouvabuduadostupnosttihresursa;(iv)sedobrapraksauoblastiivotnesredineu poljoprivredi,preradiiprozvodnjipotuje;(v)sepodstiepruanjeuslugakojesupoeljneza ekosistem;i(vi)dasenegativniuticajireeredovnimnadgledanjemplanovaupravljanjaokolinomi kompenzacijom kada je ona prikladna. 3. Zakljuci i naredni koraci Postignutjedogovorkrajem2009.izmeuglavnihmeunarodnihagencija(FAO,IFAD,UNCTAD Sekretarijat i Svetska banka) da je neophodanset principa odgovornog poljoprivrednog ulaganja koji se tiuznatnihpribavljanjapravanaresursima,isedamprincipakojisuovdesadraniustvariinione prave (podlone savetovanjima i preradi). Takoejepostignutdogovorizmeuistihteladakonsultativniproceskojijezapoetpojedinanood straneraznihagencijanaovutemusadatrebaproiritiisprovestizajedniki.Komentari,sugestije, rezultati istraivanja i analitiki input bi trebalo da se trai od svih relevantnih strana koje imaju interes. Povrhtoga,umeriukojojjetomogue,procesbitrebalodaprivuepodrkusvihglavnihzemaljaiz kojihinicijativezaulaganjepotiuipremakojimasutakveinvesticijeusmerene.Kljunojedatakav proces bude u najveoj moguoj meri inkluzivan kako bi se iskoristila postojea iskustva, privukla vea ulaganjaigarantovalopribliavanjeprincipimakojisuprihvatljivirelevantnimstranamakojeimaju interes i da time bude primenjen u praksi. U narednoj fazi, principi e morati da budu pretvoreniu akciju za investitore, vlade, donatore i meunarodne agencije, na razliitim nivoima.Dokjeobimidomaajfenomenamodanov,aprivrednikontekstjedinstvenoizazovan,mnotvo dokazaidobrepraksesemoekoristitikaopomouoblastimagdejedelanjeneophodno.Trioblasti kojeeverovatnobitiodposebnogznaajaukljuuju:(i)prepoznavanjenainanakojeulaganjeu poljoprivredumoe dati najvei doprinos nacionalnim strategijama razvoja i smanjenja siromatva, i na kojesepodsticajirazliitihuesnikamoguizgraditikakobiseovopostiglo;(ii)promenepravnog, regulatornogiinstitucionalnogokviraodstranevlada,inainanakojeonimogunajefikasnijeojaati svojkapacitetzasprovoenjezakonakojiseodnosenazemljite,voduidrugeresursevezaneza poljoprivreduidaosnaestranekojeimajuinteresnalokalnomnivou;i(iii)uspostavljanjenainana koji e investitori moi da drutvene zahteve i zahteve ivotne sredine specifine za ovu vrstu investicije ukljue u indentifikaciju i primenu projekta. Objavljivanje primera dobre prakse koji se bave posebnim principima je vano kako bi se pokazalo da je pridravanjeistihnesamomogue,veinadugestazekorististranamakojeimajuinteres.Civilno drutvomoeigratiznaajnuulogukrozpomopripoveanjutransparentnosti,izgradnjikapaciteta stranakojeimajuinteresnalokalnomnivouikrozpomodaseujuglasovionihkojisupogoeni. Pruanjepomoiuprepoznavanjuoblastikojeimajuprioritetipoboljanjeinegovanjesinergija,kaoi naini da se uini znatan napredak ka ostvarivanju istih je neophodno. Prevela: Jelena Jeli, lan redakcije Studentske revije za privredno pravo UTICAJ PROCESA EVROPSKIH INTEGRACIJA NA SEKTOR POLJOPRVRDE U ZEMLJAMA CENTRALNE I ISTONE EVROPE Milovan Rankov 1. UvodProces liberalizacije tokova kapitala samo je deo kompleksnih zahteva koje bi Republika Srbija narednih godinatrebaladaispunikakobinastavilaputevropskihintegracija.Posebanizazovbiereavanje problemaupoljoprivrednomsektoruinjegovousklaivanjesanainomfunkcionisanjaistogu Evropskoj uniji (EU). Tome treba dodati i obavezu da se do 2017. godine regulie zakonski okvir kako bi nerezidenti mogli da uestvuju u trgovini obradivog zemljita.IziskustavarelativnonovihlanicaEU(Poljska,eka,Maarska,Hrvatskaidruge),kojesu privrednomstrukturomivlasnikimureenjemumomentupristupanjadostaliilenaSrbiju,moemo videti da su se skoro sve suoavale sa pomenutim izazovima u manjoj ili veoj meri. Naime, nerazvijeni poljoprivrednisektorovihzemalja,ijesuosnovnekarakteristikebile:niskiprinosi,malibroj navodnjavanihpovrina,slabamehanizacijaislino,moraosesuoitisajakomkonkurencijomiz zemaljaEU-15gdesupoljoprivrdniciporedodlineorganizovanostiivisokihprinosaimaliisnane institucije koje su ih podravale i finansijski titile. Pored toga, nedovren proces privatizacije, nereena vlasnikastruktura,kaoiusitnjenostzemljinihposedadodatnosuuticalinanekonkurentnost poljoprivrednih proizvoaa iz Centralne iIstone Evrope (CIE) koji su zbog toga pruali snaan otpor pristupanjuEUireformamauopte.Stogajeveideoovihdravatraioproduetakvaenjazabrane kupovine obradivog zemljita i uma od strane nerezidenata kako bi zatitili domae poljoprivrednike od okova nastalih kao posledica prethodno pomenutih dispariteta.SobziromdaesesektorpoljoprivredeuSrbijiunarednomperiodusuoavatisaistimilislinim problemimakorisnobibiloiznetinekeodkljunihtrendovakojisuidentifikovaniutranizicionom perioduzemaljakojesusepridruileEUod2004.godinedodanas.Nekeodnjihsuzanasposebno interesantnejerjeutimzemljamanakonDrugogsvetskograta,kaoikodnas,nasnazibilacentralno-planska ekonomija sa ueem drave zemljoposednika.NajevidentijitrenduoenuzemljamaCIEjesterastcenehektaraobradivogzemljita.Ovatemabie obraenauprvomdelustudije.Nakontogabiereioueuzaposlenihupoljoprivrediuukupnoj zaposlenostikaoionjihovomprocentualnomodnosu.Uposlednjemdelugovorieseoueu poljoprivrede u ukupnoj dodatoj vrednosti, gde je kao i kod zaposlenosti, procentualni deo poljoprivrede, sa procesom tranzicije, gubio na znaaju.2. Kljuni tranzicioni trendovi 2.1. Rast cene zemljita U zemljama CIE u periodu tranzicije identifikovano je nekoliko nedostataka koji su znaajno usporavali reforme i razvoj poljoprivrednog sektora. Veina tih problema sada su na sceni u Srbiji i pokazuju sline negativneefekte.Tuseprvenstvenomislinanezavrenprocesrestitucijekojiumnogomekoidalja ulaganjaupoljoprivredu.Natotrebadodatinedefinisanuvlasnikustrukturuineureenezemljine registre,imeseoteavaukrupnjavanjezemljita,toobinorezultiraslabijomefikasnouiniskim prinosima.Meutim, i pored iznetih ogranienja, prodaja i iznajmljivanje poljoprivrednih parcela kao i njihova cena dramatinosurasleuperiodutranzicije.Tajfenomennajveimdelomsemoeobjasnitiprodajom zemlje, koja je do tada bila u vlasnitvu drave, kroz javne licitacije. U Poljskoj, Letoniji i Estoniji je na ovajnainprivatizovanveideoobradivihpovrina,tesuulazakuEUdoekalisamanjimueem dravenapoljoprivrednomtritu.SadrugestraneLitvanija,eka,SlovakaiMaarskapoelesu proces privatizacije neto kasnije i u Uniju ule sa vrlo nesreenom vlasnikom strukturom.1

Drugi razlog koji je doveo do rasta cena parcela i broja kupoprodajnih ugovora je porastpekulativne tranje pojedinaca koji su svesni ogromnih dispariteta u ceni hektara obradive povrine izmeu EU-15 izemaljaCIE.Tozapravoznaidanjihovkrajnjiciljnijebavljenjepoljoprivredomvedobitoddalje preprodajeobradivihpovrinastrancimakadatozakonskiokvirdozvoli.Opomenutimdisparitetima svedoitabela1.kojapratikretanjecenaparcelaunekolikozemaljaCIEneposrednopredpristupanje EU.OdatlejasnovidimodajeprosenacenauEU-15bilaviestrukovea,dokjeuzemljamaCIE primetanrast.Tabela 1. Cene poljoprivrednog zemljita u EUR po hektaru2 Zemlja 200120022003200420052006 Poljska-*1.3071.3081.4632.0492.385 Estonija250-305336448584 Slovaka-888912945982- Hrvatska1.3961.5871.8931.9412.0262.745 Prosek **-9551.0088881.3761.905 ProsekEU-15 -12.32412.39813.11712.299- *Podatak za posmatrani periodnije dostupan ili postoji vie podataka koji su meusobno nekonzistentni**Prosek se odnosi na svih trinaest drava koje su od 2004. godine postale lanice EU. Posebno je interesantan podatak o kretanju cena poljoprivrednih parcela u zemljama CIE neposredno pre i nakon pristupanja EU, jer se sline promene mogu oekivati u narednom periodu u Srbiji. Naime, kako SwinneniVrankenusvomraduiz2006.godineistiu,realanrastcenehektaraobradivogzemljita iznosio je 35% u Poljskoj, 21% u Slovakoj, 50% u Estoniji, 31% u Letoniji i 143% u Litvaniji o emu svedoigrafikon 1.Izuzetakod pravila predstavlja eka,gde je uovom periodu zabeleen realan pad cene hektara obradivog zemljita to se moe objasniti injenicom da je drava ponudila veliku koliinu zemljita i time spustila cenu.3

Grafik 1. Procentualna promena cena poljoprivrednog zemljita u period od 2003. do 2005. godine u zemljama CIE4

1J.F.M Swinnen i L. Vranken, Review of Transitional Restricitons Maintained by New Member States on the Acquisition of Agricultural Real Estate, Center for European Polcicy Studies, 2007, str. 35. 2 . Lovrinevi i M. Vizek, Poljoprivredno Zemljite u Novim Zemljama lanicama EU i Hrvatskoj: Cijene, Prijutivost i Konvergencijski Potencijal, Ekonomski Pregled, 2000, str. 34.3J.F.M Swinnen, L. Vranken, op. cit., str. 36. 4Ibid. Ogroman disparitet u cenama obradivih povrina izmeu zemalja CIE i EU-15, zatim nesavreno trite kapitalaislabokreditiranjepoljoprivredeunovimlanicamainakrajuvelikerazlikeuprihodima graana prepoznati su kao potencijalni uzroci negativnih okova u poljoprivrednom sektoru. Kako bi se izbeglinegativniefektiizatitilitamonjipoljoprivrednici,predstavnicivlastizemaljaCIEsuodEU zatraili produenje roka u kom je ogranien transfer poljoprivrednog zemljita. Primarni ciljevi koji se elepostiiuovomperiodjesupoboljanjeproizvodnihkapacitetaipostupnirazvojtrita poljoprivrednog zemljita koji e omoguiti ravnopravno uee graana na tom tritu.5 Obziromnasvepodudarnostiistrukturneslinostiizmeu Srbijei zemalja CIEostaje nejasno zato je SrbijapristaladaomoguiprodajuobradivogiumskogzemljitaakprepristupanjaEU.6Ovim potezomdomaipoljoprivrednicipraktinosupreputenisamisebiutrinojutakmicisadaleko nadmonijom konkurencijom iz EU.2.2. Pad uea zaposlenih u poljoprivredi u ukupnoj zaposlenosti Sredinomdevedesetihgodinaprologvekapoljoprivredajeigralaznaajnuuloguuukupnoj zaposlenostiuskorosvimzemljamaCIE.ULitvanijiiPoljskoj20%,uLetonijioko15%,uEstoniji blizu 10%, a u ostalim zemljama neto ispod 10%. Ukupno gledano, uee je bilo daleko iznad proseka uEU-15oemusvedoigrafik2.Crnombojompredstavljenojeprocentualnoueepoljoprivredeu ukupnoj zaposlenosti 2000. godine, a sivom isto, samo pet godina kasnije. Prvi par predstavlja prosek za EU-15, gde vidimo da je razlika u odnosu na zemlje CIE, osim eke, Maarske i Slovake, ogromna.7 Grafik 2. Procentualno uee zaposlenih u poljoprivredi u ukupnoj zaposlenosti8

5 Meuvladina konferencija o pristupanju Republike Hrvatske Evropskoj Uniji, Pregovarako stajalite Republike Hrvatske, Poglavlje 4 Slobodno kretanje kapitala, Zagreb, 05.04.2008. godine, dostupno na adresi: http://www.mvep.hr/hr/vanjska-politika/multilateralni-odnosi/europska-unija-(eu)/pregled-dokumenata-iz-pregovarackog-procesa/ 6 Potpisivanjem Sporazuma o Stabilizaciji i Pridruzivanju, Republika Srbija se obavezala da e do 01.01.2017 godine ukinuti sve barijere i omoguiti nesmetan transfer poljoprivrednog i umskog zemljita. 7 J.F.M Swinnen, L. Vranken, op. cit., str. 48. 8 Ibid., str.50. Meutim,kakojeprocesukrupnjavanjazemljinihposedauzemljamaCIEtekaodalje,ukupanbroj zaposlenihupoljoprivrediznaajnosesmanjio.Takoe,procentualnoueepoljoprivredeuukupnoj zaposlenosti opalo je i konvergiralo ka nivou u EU-15. Postoji nekoliko kljunih pojava kojima se ovaj trendmoeobjasniti.Interesantnojedasu,umanjemiliveemobimu,svezemljeCIEiskusile pomenutepojave.IakosedeotogscenarijaveodigraouSrbiji,poueniiskustvompredstavnicivlasti mogu spremiti set mera kojima bi se ublaili negativni efekti tranzicije u poljoprivredi.Prvirazlogkojidovodidosmanjenjazaposlenostiupoljoprivredijeste,ranijepomenuta,privatizacija zemljitaizadrugakojesuuvlasnitvudraveililokalnihsamouprava.Novivlasnicisuoavajusesa uglavnomneprofitnimposlovanjemovihzadruga,pakakobismanjilitrokove,otputajuzaposlene. Drugirazlogdirektnojepovezansaprvimipodrazumevareorganizacijuprivatizovanihzadrugakroz otputanjenestruneineefikasneradnesnage.Ovdeseefekatotputanjadeliminoanulirakroz zapoljavanje obrazovanog kadra u cilju poveavanja produktivnosti i efikasnosti proizvodnje. Na kraju, radna snaga u poljoprivrednom sektoru pod direktnim je uticajem promena na ostalim tritima. Ukoliko doedoapsolutnograstaplatauostalimsektorima,plateupoljoprivredirelativnoopadaju.Timesu radnici motivisani da napuste poljoprivredu i zaposle se u nekom drugom sektoru. Ipak ovaj efekat treba uzetisarezervomjerjedirektnopovezansastepenommobilnostiradnesnageitrokovimaprelaska radnika iz jednog sektora u drugi.9 Generalno gledano do podataka o tanom broju zaposlenih u poljoprivredi na nivou drave nije lako doi inajeesekoristeaproksimacijerazliitognivoa.Jednimdelomproblemjeiniciraninjenicomdau obradizemljita,poredvlasnikapoljoprivrednoggazdinstva,najeeuestvujuilanovinjegove porodice imese poveava broj ljudi koji su direktno ukljueni u proizvodnju. Pored toga, realnusliku kvariogromanbrojsezonskihradnikakojinajeenisuprijavljenitesenjihovaaktivnostnemoe evidentiratinitiuzetiuanalizu.Stoga,akoposmatramoefekteprivatizacijeiukrupnjavanjazemljita, vrloestojestvarnostanjedrugaijeodonogtopodacigovore,aefektiovihpojavadrastino negativniji od oekivanih.

9 L. Dries i J.F.M. Swinnen, Institutional Reform and Labor Reallocation During Transition: Theory Evidence From Polish Agriculture, Catholic University Lueven, str. 462-467. UkupanbrojzaposlenihuSrbijiu2013.godiniiznosiojeoko1.715.164.10Podpojmomzaposleni, premametodologijiRepublikogzavodazastatistiku,podrazumevaselicekojejezasnovaloradni odnos sa poslodavcem, privrednim drutvom i slino na odreeno ili neodreeno vreme, bez obzira da li radi puno ili krae od punog radnog vremena.11 U ukupnoj sumi, zaposleni u poljoprivredi participiraju sa ak 22% to je daleko iznad proseka EU-15 i EU-27.Ako se osvrnemo na trendove u zemljama CIE, drastino smanjenje ovog procenta moemo oekivati u skorijoj budunosti. To e dalje uticati na porast nezaposlenostikojajevesadajedanodkljunihproblema.Tometrebadodatiitvrdnjuiznetuu prethodnom pasusuvezano zastvaran broj zaposlenih u poljoprivreditoe uticati da realni negativni efekti budu daleko vei od oekivanih.2.3. Uee poljoprivrede u bruto dodatoj vrednosti Kako bi se stekla celishodnija slika o trendusmanjenja znaaja sektora poljoprivrede u svim zemljama CIE,situacijujepotrebnosagledatikrozueepoljoprivredeubrutododatojvrednosti(BDV). Intuitivno, takavsled dogaaja jesasvimlogian ako uzmemo uobzir prethodno pomenutetranzicione pojave.U zavisnosti od toga da li posmatramo odreenu firmu, industriju ili sektor, dodata vrednost predstavlja doprinos te firme, industrije ili sektora ukupnoj vrednosti, odnosno doprinos bruto domaem proizvodu (BDP). Dodata vrednost izraunava se kao razlika izmeu proizvedene vrednosti i utroenih sirovina za proizvodnju odreenog dobra. Time se kroz proizvodnu metodu dodata vrednost dovodi u vezu sa bruto domaim proizvodom. Naime, BDV po industrijama uveana za ukupan porez i umanjena za subvencije predstavlja BDP. Posmatrano iz drugog ugla BDV jednaka je BDP umanjenom za poreze i uveanom za subvencije u svim sektorima.12

Empirijski gledano, gotovo sve zemlje koje su 2004. godine pristupile EU, sredinom devedesetih godina prologvekaimalesuuprosekuoko8%ueapoljoprivredeuBDV.Kakojevremeodmicalo procentualniodnossesmanjivaoipribliavaonivouuEU-15.Sagrafika3moesevidetitajtrend. GornjalinijapredstavljaprosekzazemljeCIEadonjazaEU-15.13Posmatranopopojedinanim zemljama, poljoprivreda je uestvovala u BDV sa 8% u Litvaniji, 5% u Letoniji, Poljskoj i Maarskoj i ispod 5% u ostalim zemljama CIE. Grafik 4. pokazuje taj odnos i promenu koja je nastala u narednih pet godina.TumoemovidetidaseueepoljoprivredepostepenosmanjivaloipribliilonivouizEU-15.14

10 Republiki zavod za statistiku, Podaci u ukupnoj zaposlenosti, dostupno na adresi: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/ 11 Republiki zavod za statistiku, Metodoloko objanjenje pojma zaposleni, dostupno na adresi: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/MethodologyHelp.aspx?IndicatorID=240201IND01&sAreas=false 12 G. Mankiw, Principles of Macroeconomics, South-Western College Pub, Sjedinjene Amerike Drave, 2011. godina, str. 16-32. 13 J.F.M Swinnen, L. Vranken op. cit., str. 49. 14 Ibid.Grafik 3. Procentualno uee poljoprivrede u bruto dodatoj vrednosti.15 Grafik 4. Procentualno uee poljoprivrede u bruto dodatoj vrednosti po pojedinanim zemljama16 Dodata vrednost iz sektora poljoprivrede u ukupnoj dodatoj vrednosti u Srbiji uestvuje sa oko 9%17 dok jeuEU-25netoispod2%.18Unarednomperiodu,slinodravamaCIE,moemooekivati

15 Ibid., str.50. 16 Ibid. 17 THE WORLD BANK, Agriculture, value added(% of GDP), dostupno na adresi: http://data.worldbank.org/indicator/NV.AGR.TOTL.ZS konvergencijukaovomnivou.Meutim,strukturalnerazlike,konkretnovelikaorijentisanostka poljoprivrednoj proizvodnji i poveanjeefikasnosti, usporieovaj procestese uskorijoj budunosti ne oekuje pad dodate vrednosti ispod 5%.3. Zakljuak Dramatine promene u sektoru poljoprivrede, ali i u celokupnom privrednom okruenju, sa kojima su se suoavale skoro sve zemlje CIE u narednom periodu bie glavna preokupacija vlasti u Srbiji. Na osnovu prezentovanihtranzicionihtrendovamoesevidetiizvestanbrojnegativnihefekatakoje,uzznaajne pozitivne, proces integracija donosi.ObziromnaogromnerazlikeusektorupoljoprivredeizmeuSrbijiiEU-25,ovaprivrednagranau narednomperiodupretrpeeznaajnetransformacije.Krajnjiciljevibiepoveanjeefikasnosti proizvodnje,boljaorganizovanostpoljoprivrednihgazdinstavaidrugi.Meutim,iziskustvazemalja CIE vidimo da je ovaj proces bio praen drastinim rastom cena obradivih povrina, padom zaposlenosti i smanjenjem uea poljoprivrede u bruto dodatoj vrednosti. Svesni injenice da privredno okruenje u ovimzemljamauperiodupredpristupanjeEUizuzetnopodseanatrenutnostanjeuSrbijiostavlja prostorzamanevrisanje.Kakobidonetemereuspeledaublaenegativneefekte,onemorajubiti pravovremene, konkretne i celishodne. Naprvommestuneophodnojestvoritizakonskiokvirkakobiseunajkraemrokuitoefikasnije zavrioprocesprivatizacijeirestitucije,tobiuticalonastvaranjepogodnogposlovnogokruenja.Iz iskustvazemaljaCIEvidimodasuzakoni,poredprethodnopomenutefunkcije,bilijedanodkljunih instrumenatakojimsetitiladomaapoljoprivrednaproizvodnja.Tusepresvegamislinazabranu prodajeobradivogzemljitanerezidentimakoja jeuovimzemljamabilanasnaziidesetgodina nakon pristupanjaEU.Poredtogajejakobitnoformiranjesnanihinstitucijakojeebitipodrkadomaim proizvoaimautrinojutakmicisaznatnoproduktivnijomkonkurencijomizzemaljalanica.S obzirom da prvih nekoliko godina nakon pristupanja EU domai proizvoai nemaju pravo na ceo iznos subvencijedostupnihkrozprogrameZajednikePoljoprivrednePolitike,oveinstitucijetrebalebida popuneturupuitimeobezbedeprekopotrebnafinansijskasredstvadomaimpoljoprivrednim proizvoaima. PosmatranokrozprizmuukupnogbrojazaposlenihiueauBDP,poljoprivredapredstavljajednuod najvanijih privrednih grana u Srbiji. Stoga je od iskonskog znaaja da, bez obzira na sve transformacije ipritiskesakojimasesuoava,ovajsektorubudunostipostanekonkurentan,adaproizvodnja poljoprivrednih proizvoda bude komparativna prednost Srbije u odnosu na zemlje lanice.

18 J.F.M Swinnen, L. Vranken, Review of Transitional Restricitons Maintained by Bulgaria and Romania with regard to Acquisition of Agricultural Real Estate, Center for European Policy Studies, Oktobar 2010,str. 49. PREGLED ZAKONA O POLJOPRIVREDNOM ZEMLJITU RASPOLAGANJE I UPRAVLJANJE POLJOPRIVREDNIM ZEMLJITEM U DRAVNOJ/JAVNOJ SVOJINI Slobodan Trivi 1.Uvodna razmatranja i opte o Zakonu Zakon o poljoprivrednom zemljitu (Slubeni glasnik RS br. 62/2006, 65/2008 - zakon 41/2009) stupiojenasnagu27.jula2006.godine,saizmenamaidopunamaod10.juna2009.godine (Zakon),predstavljaosnovnipropiskojimjeureenamaterijapoljoprivrednogzemljitau privatnojijavnoj/dravnojsvojini.1Odreenapitanjajavne/dravnesvojineuoptemsmislu, kojasubilaaktuelnauvremedonoenjaZakona,reenasuuskladusapravnimshvatanjem domaesudskeprakseiiskustvauporedno-pravnogzakonodavstva,pasetrenutnovaeitekst Zakonanalaziuzaostatkuzapraksomupravljanjajavnesvojine.Kakojepoljoprivredno zemljiteujavnojsvojinijedanodprioritetnihprirodnihresursauopte,dravauovomsluaju imavelikiinteresipresvegadunostdadetaljnijeisistematinijeurediovuoblast,idoprinese njegovom transparentnijem i efikasnijem upravljanju i raspolaganju. U daljem tekstu se razrauje (i) pregled Zakona i osnovnih problema sa kojima se zakonodavac trenutno suoava i (ii) mogua reenja preuzetih iz uporedno-pravnog zakonodavstva i stavova prakse dravnih organa. Zakonomopoljoprivrednomzemljitu2ureujeseplaniranje,zatita,ureenjeikorienje poljoprivrednogzemljita,nadzornadnjegovimsprovoenjemidrugapitanjaodznaajaza zatitu, ureenje i korienje poljoprivrednog zemljita kao dobra od opteg interesa. 1.1.Nadleni organi i delokrug Upravazapoljoprivrednozemljite(Uprava),kaoorganupraveusastavuMinistarstva nadlenogzaposlovepoljoprivrede,umarstvaivodoprivrede(Ministarstvo)jeorgan nadleanzasprovoenjerelevantnihodredbiovogZakonakojeseodnosenapoljoprivredno zemljiteudravnojsvojini.NadlenostiUpravesu:upravljanjepoljoprivrednimzemljitemu dravnojsvojini;uspostavljanjeivoenjeinformacionogsistemaopoljoprivrednomzemljitu RepublikeSrbije;raspodeljivanjesredstvazaizvoenjeradovaipraenjerealizacijegodinjeg programazatite,ureenjaikorienjapoljoprivrednogzemljitazaRepublikuSrbiju; meunarodna saradnja u oblasti zatite, ureenja i korienja poljoprivrednog zemljita; praenje izradePoljoprivredneosnoveRepublikeinjenoostvarivanjeidrugeaktivnostiuvezisaovim Zakonom.3 DravaprekoMinistarstvaraspolaeiupravljapoljoprivrednimzemljitemudravnojsvojinii ono se koristi prema godinjem programu zatite, ureenja i korienja poljoprivrednog zemljita

1TekstZakonaopoljoprivednomzemljitukoristinazivdravnasvojina,dokjeutrenutnovaeemtekstu Zakona o javnoj svojini zastupljen termin javna svojina. 2 Zakon o poljoprivrednom zemljitu (Slubeni glasnik RS, br. 62/2006, 65/2008 - zakon 41/200). 3 Zakon o poljoprivrednom zemljitu, l. 77b. kojidonosinadleniorganjedinicelokalnesamouprave.4Uprethodnomzakonutonijebio sluaj, ve su ova pitanja bila u iskljuivoj nadlenosti drave. 1.2.Namena poljoprivrednog zemljita PoljoprivrednozemljiteudravnojsvojiniseuskladusaZakonomkoristizapoljoprivredne svrhe, s tim izuzetkom da nadleni organ lokalne samouprave moe odluiti da takvo zemljite da nakorienjeuznaknadupravnimifizikimlicimazanepoljoprivrednuproizvodnju(naftne buotine, vetrenjae i sl.) za koju je zakonom predviena saglasnost Ministarstva.5 Izuzetakod takvog reenja jekorienjeobradivog poljoprivrednog zemljita prve, druge,tree, etvrte i pete katastarske klase koje se ne sme obaljati u nepoljoprivredne svrhe.6 Namena poljoprivrednog zemljita se u svakom sluaju moe promeniti uz prethodnu saglasnost napromenunameneobradivogpoljoprivrednogzemljitakojeMinistarstvodajeinvestitoru,tj. podnosiocu zahteva. 1.3.Raspolaganje i upravljanje Poljoprivrednim zemljitem u dravnoj svojini se moe raspolagati, u vidu zakupa, ali se ono ne moeotuiti.7NavedenazabranaotuenjajeuskladusaSporazumomostabilizacijii pridruivanju8(SSP),kojimjepropisanodaeRepublikaSrbijaprivrednimdrutvimai dravljanima Evropske Zajednice olakati zapoinjanje poslovanja na svojoj teritoriji, u tom cilju, nakonstupanjanasnaguovogsporazuma,eodobritiupogledujavnihdobara/dobaraodopteg interesa,istapravakojauivajusrpskaprivrednadrutva,kadasuovapravapotrebnaza obavljanjeprivrednihdelatnostiradikojihsuosnovana.9Meutim,lanom63,stav2.SSPje previeno da e periodu od etiri godine od stupanja na snagu ovog sporazuma Republika Srbija postepenousklaivatisvojezakonodavstvokojeseodnosinasticanjesvojinenad nepokretnostima u Srbiji kako bi dravljanima lanica Evropske unije osigurala isti tretman kao i svojimdravljanima,toznaidaeovaodredbaZakonabitiizmenjenailiobrisana,kaojedna od mera usklaivanja srpskog zakonodavstva sa acquis communautaire Evropske Unije.

4 Zakon o poljoprivrednom zemljitu, l. 60, st. 1-2. 5 Zakon o poljoprivrednom zemljitu, l. 61a. 6Zakonopoljoprivednomzeljitu,l.22.,stimdaobradivopoljoprivrednozemljitemoedasekoristiu nepoljoprivrednesvrheusledeimsluajevima:1)zapodizanjevetakihlivadaipanjakanaobradivom poljoprivrednom zemljitu etvrte i pete katastarske klase, kao i za podizanje uma bez obzira naklasu zemljita, po prethodnopribavljenojsaglasnostiMinistarstva;2)zaeksploatacijumineralnihsirovina(gline,ljunka,peska, treseta,kamenaidr.),odnosnoizvoenjeradovanaodlaganjujalovine,pepela,ljakeidrugihopasnihitetnih materijanaobradivompoljoprivrednomzemljitunaodreenovremepoprethodnopribavljenojsaglasnosti Ministarstva i priloenom dokazu o plaenoj naknadi za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljita koju jereenjemutvrdilaoptinska,odnosnogradskauprava;3)udrugimsluajevimaakojeutvrenoptiinteresna osnovu zakona, uz plaanje naknade za promenu namene. 7 Zakon o poljoprivrednom zemljitu, l. 72.8ZakonopotvrivanjusporazumaostabilizacijiipridruivanjuizmeuEvropskihzajednicainjihovihdrava lanica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane (Sl. glasnik RS - Meunarodni ugovori, br. 83/2008) 9 Sporazumo stabilizaciji i pridruivanju izmeu Evropskih zajednica i njhoih drava, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane, l. 53, st. 5, ta. b), dostupno na adresi: http://www.seio.gov.rs/upload/documents/sporazumi_sa_eu/ssp_prevod_sa_anexima.pdf Usmislusrpskogprava,iakonavedenaodredbaZakonazabranjujeotuenje,Zakonomjeipak dozvoljena njegova zamena za poljoprivredno zemljite u svojini pravnih i fizikih lica u sluaju ukrupnjavanjapoljoprivrednogzemljitaudravnojsvojini,poduslovomdapoljoprivredno zemljiteudravnojsvojiniipoljoprivrednozemljiteusvojinipravnihifizikihlicakojese zamenjuje, imaju istu trinu vrednost.10 Poljoprivrednozemljiteudravnojsvojiniipoljoprivrednozemljitekojejeuskladusa posebnimzakonomodreenokaograevinskozemljite,doprivoenjaplaniranojnameni,a koristisezapoljoprivrednuproizvodnju,semoedatiuzakup,akojegodinjimprogramom zatite, ureenja ikorienja poljoprivrednog zemljita predvieno za davanje u zakup fizikom ilipravnomlicuzaperiodkojinemoebitikraiodjednegodinenitiduiod20godina,aza ribnjake i vinograde 40 godina, s tim da se ono ne moe se dati u podzakup.11 Davanje zemljita u podazkup bi rezultovalo raskidom ugovora o zakupu i prekrajem zakupca, koji se kanjava od 100.000,00 do 1.000.000,00 dinara.12 lanom63.Zakonajepredvienazatitaviegodinjihzasada,alisamouvidunaknadetete koju je prouzrokovao zakupac poljoprivrednog zemljita u javnoj svojini u sluaju da (1) su se na njemunadanzakljuenjaugovoraozakupu,nalaziliviegodinjizasadikojimasezavreme trajanjazakupasmanjilavrednostkrivicomzakupca,(2)dasutakvizasadiuklonjeniukom sluaju zakupodavcu pripada naknada u visini vrednosti tih zasada u vreme zakljuenja ugovora o zakupu. 1.4.Postupak davanja u zakup Postupakdavanjauzakuppoljoprivrednogzemljitaudravnojsvojinizapoinjedonoenjem odlukeoodreivanjeunadlenogorganazasprovoenjepostupka,kojiobjavljujejavnioglasi odlukuodavanjuuzakupzemljita,zakojiodlukujepotrebnasaglasnostMinistarstva.Metod javnog nadmetanja uesnika je javna licitacija ili otvaranje ponuda. Za tu svrhu se obrazuje komisija za provoenje postupka koja vri izbor najpovoljnijeg ponuaa, priemujenajvanijikriterijumcenakojajeponuenanajavnomnadmetanju,kojauprvom krugu ne moe biti nia od 100% trine cene zakupa na podruju na kojem se to zemljite nalazi, odnosno u drugom krugu ne moe biti nia od 70% trine cene zakupa na podruju na kojem se to zemljite nalazi. Oizborunajpovoljnijegponuaaseizraujezapisnikinakrajupostupkasedonosiodlukao izboru najpovoljnijeg ponuaa, za koju je potrebna saglasnost Ministarstva.13 1.5.Ugovor o zakupu

10 Zakon o poljoprivrednom zemljitu, l. 73.11 Zakon o poljoprivrednom zemljitu, l. 62.12 Zakon o poljoprivrednom zemljitu, l. 85.13 Zakon o poljoprivrednom zemljitu, l. 64. Naosnovuodlukeoizborunajpovoljnijegponuaaupostupkujavnognadmetanja,apo izvrenojuplatizakupninepostignutenajavnomnadmetanjuMinistarstvoizakupaczakljuuju ugovorozakupupoljoprivrednogzemljitaudravnojsvojini,nakojiseprimenjujupravila Zakona o obligacionim odnosima.14 Usluajudajeugovorozakupuzakljuennaperiodduioddesetgodina,zakupninasemoe poveatiakodoedopoveanjaprosenecenezakupanateritorijijedinicelokalnesamouprave nakojojsetozemljitenalazi,imeseomoguavadaseugovorenavrednostdodeljenog zemljita usklauje sa njegovom realnom trinom vrednou. Zakupacnemoebezodobrenjazakupodavcavritiinvesticioneradovenapoljoprivrednom zemljituudravnojsvojinikojiprelazegraniceuobiajenogkorienjailipromenitinain korienja poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini, to ograniava zakupca u toj meri u kojoj se tei da se namena poljoprivrednog zemljita u potpunosti ouva. Zakupac je takoe obavezan da koristi zemljite u skladu sa propisima o zatiti ivotne sredine i zabranjenesumuradnjekojeimajunegativanuticajnaprirodnobogatstvoilistanjeprirodnog podruja. Popraviluzakupacnemapravonapovraajvrednostiulaganjanapoljoprivrednomzemljituu dravnojsvojini,osimakougovoromkojijesklopiosaMinistarstvomnijeugovoreno,to sutinskizavisiodpregovarakepozicijeobeugovornestrane.Ovomodredbomjeotvoreno veomadiskutabilnopitanjezatitejavnoginteresa,sobziromnatodanepostojijasno ogranienje do koje mere ili fiksnog iznosa se takav povraaj moe ugovoriti, jer u ovom sluaju postojivelikirizikzloupotrebesvojeprovarakepozicijedabiserealnacenazakupamogla drastino smanjiti visinom ulaganja u predmet zakupa.15 2.Nedostaci Zakona OvimodeljkomseukazujenaosnovnenedostatkekojesadritrenutnovaeitekstZakonai problemenjegoveprimeneupraksi,kaoiosvrtnapostupkekojimaseupravljairaspolae poljoprivrednim zemljitem. 2.1.Nedostajui pravilnici Poetkom 2013. godine, Ministarstvo objavilo je da su u pripremi podzakonskaakta kojima e biti ureen postupak komasacije, korienja naputenog poljoprivrednog zemljita i postupak davanja u zakup dravnog poljoprivrednog zemljita.16 Pomenuti pravilnici, kao i drugapodzakonska akta kojasubilipredvieniZakonom(vidil.80.Zakona),jetrebalodabududonetadvegodine nakon stupanja na snagu Zakona (l. 93. Zakona), to predstavlja jedan od sistematskih problema kojiprateovuoblastnepostojanjepravneregulativekojasebaviuimcelinama(javnog)

14 Zakon o obligacionim odnosima (Sl. list SFRJ, br. 29/78, 39/85, 45/89 odluka USJ i 57/89, Sl. List SRJ, br. 31/93 i Sl. List SCG, br. 1/2003 Ustavna povelja). 15 Zakona o javnoj svojini (Sl. Glasnik Republike Srbije, br. 72/2011 i 88/2013), l. 10. 16VladaRepublikeSrbije,Uspostavljanjeefikasnijegupravljanjapoljoprivrednimzemljitem,dostupnonaadresi:http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=185165, (20.4.2014.). poljoprivrednogzemljita,sobziromnatodajezakonskirokzanjihovodonoenjeuveliko istekao. 2.2. Metodologija utvrivanja poetnog iznosa zakupnine Jedna od najvanijih celina koja nije ureena Zakonom, a koja se tie odreivanje visine naknade zazakuppoljoprivrednogzemljita,jemetodologijautvrivanjaiznosapoetnezakupnine. lanom64.st.7.Zakonajedefinisandonjipragvisinepoetnogiznosanaknadezakupa,koji iznosi100%trinecenezakupanapodrujunakojemsetozemljitenalazi,odnosno70% trine cene zakupa na podruju na kojem se to zemljite nalazi u sluaju drugog kruga postupka javnognadmetanja(drugikrugnadmetanjasesprovodiusluajudauprvikrugjavnog nadmetanja nije uspeo). Iako se ovim ogranienjem ostvaruje zatita poljoprivrednog zemljita u smisluspreavanjaerozijepoetnogiznosazakupnineupostupkudavanjauzakup poljoprivrednogzemljita,timeseneureujenaizvestanitransparentannainnjegovarealna cena,upravozatotojeonaodreenatrinomcenomokolnogpodruja,touveinisluajeva nepredstavljarealneparametreizrazlogatoseparcele,pokojimajepoljoprivrednozemljite podeljeno, razlikuju u velikoj meri po svom kvalitetu (poljoprivredno zemljite se deli u klase od 1 do 7 u zavisnosti od kvaliteta zemljita, vrste upotrebe, obradivosti, itd.). Iz navedenog se moe zakljuitidajepomenutoogranienjebezrealnogefektaupredmetnimpostupcimaupravozato to se ne pominju druga merila po kojima se objektivno moe odrediti njegova realna trita cena. 2.3.Postupak raspolaganja (zakup) Poredmetodologijeodreivanjazakupa,osnovninedostatakkojitrpiovamaterijajepostupak raspolaganjapoljoprivrednogzemljitakojeseusutinisvodinazakup,kaonajbitnijemobliku raspolaganjasobziromnatodajeotuenjeZakonomzabranjeno17,akojisesastojiu nepostojanjupodzakonskogaktakojimsedetaljnijeureujepostupakdavanjauzakup poljoprivrednog zemljita. Postupak davanja u zakup poljoprivrednog zemljita je u naelu ureen lanovima 64, 64a i 64b Zakona,premakojimasepoljoprivrednozemljitedajeuzakupjavnimoglaavanjem,udva kruga (osim u sluajevima prava preeg zakupa, kod kojih vlasnici infrastruktura na predmetnom poljoprivrednomzemljituimajuprednostuodnosunasvaostalazainteresovanalica).Prvi nedostatakuzakonskomtekstuseodnosinanepostojanjejasnedefinicijekojevrstejavnog nadmetanja su u pitanju (aukcija ili tender), kako je to uinjeno u sluaju Zakona o javnoj svojini, Uredbomouslovimapribavljanjaiotuenjanepokretnostineposrednompogodbom,davanjau zakupstvariujavnojsvojiniipostupcimajavnognadmetanjaiprikupljanjapismenihponuda.18 Iakoseovipostupcisprovodeupraksinaidentiannainkaotojepropisanopomenutom uredbom,sobziromnapojedineosobenostikojeseodnosenapoljoprivednozemljite,i prvenstvenonaodredbuZakonakojomsedonoenjeovakvogaktaizriitopredvia,19njegovo

17 Zakon o poljoprivrednom zemljitu, l. 72. 18 Uredba o uslovima pribavljanja i otuenja nepokretnosti neposrednom pogodbom, davanja u zakup stvari u javnoj svojini i postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja pismenih ponuda (Slubeni glasnik RS, br. 24/2012). 19 Zakon o poljoprivrednom zemljitu, l. 80, st. 1, ta. 12b. donoenjejenunozapravilantokpostupkaiadekvatnupravnuzatituuesnikakojiimaju nameru da predmetno poljoprivredno zemljite zakupe. 2.4. Odluke u postupku (karakter odluke) l. 64. st. 3. i 4. Zakona je propisano da odluku o raspisivanju javnog oglasa i odluku o davanju u zakuppoljoprivrednogzemljitadonosinadleniorganjedinicelokalnesamoupravenaijoj teritorijisenalazipoljoprivrednozemljiteudravnojsvojini,uzsaglasnostMinistarstva Uprave. St. 5. istog lana Zakona predvieno je pravo izjavljivanja albe Ministarstvu/nadlenom organuautonomnepokrajineprotivodlukeoraspisivanjujavnogoglasaiodlukeodavanjuu zakup poljoprivrednog zemljita u roku od 15 dana od donoenja odluke. U navedenom sluaju, praksasrpskihsudova nije jasna po pitanju pravne prirode pomenutihodluka,tj. otome ukojoj vrsti postupka i pred kojim nadlenim odranom je mogue pobijati ove pravne akte od strane lica koja imaju pravno zasnovan interes za takve radnje u predmetnom postupku. Sajednestrane,srpskisudovinepriznajupravonapravnuzatituuupravnompostupkuprotiv odluka,saargumentomdajereoakturaspolaganjadravnogorgana,20doksadrugestrane takvuzatitunepriznajuniuparninompostupku,tvrdeidajetakvazatitaobezbeenau upravnompostupku.21Ovakvotumaenjeodlukeoraspisivanjujavnogoglasa,odnosnoo davanju u zakup poljoprivrednog zemljita je posebno problematino iz razloga to se u ozbiljnoj merinaruavapravnasigurnostiefikasnostzatiteupredmetnimpostupcimaimejotvoren prostorzaodranjenasnazionihzakupakojinisupravnovaljani,anatetuostalihuesnikau postupku. 3.Uporedno-pravna reenja Ovimodeljkomseukazujenanekaodreenjaizuporedno-pravnogzakonodavstva,priemuje jedanodsvetlihprimeraizregiona,kakoureenjamaterijepoljoprivrednogzemljitaujavnoj svojini, tako i u pregovarakoj poziciji pristupa Evropskoj uniji Republika hrvatska. 3.1. Republika Hrvatska Raspolaganje poljoprivrednim zemljitem u vlasnitvu Republike Hrvatke je ureeno l. 25 52 Zakonaopoljoprivrednomzemljitu(Narodnenovinebr.39/13),saprateimpodzakonskim aktimakojimasuureenipostupcidavanjapoljoprivrednogzemljitauzakup22,metodologije odreivanjapoetnezakupnine,23agrotehnikimmeramakojimaseouvavabonitetzemljita,24 itd.

20 Presuda Vrhovnog suda Srbije, U. 1279/2007 od 5.6.2008. godine i presuda Upravnog suda, U. 74/2010 (2007) od 18.2.2010. godine. 21 Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 282/2010 od 20.5.2010. godine.22Pravilnikopostupkujavnognadmetanjazautvrivanjenajpovoljnijegponuditeljanajavnompozivuzadodjelu poljoprivrednog zemljita u vlasnitvu republike hrvatske u zakup i zakup za ribnjake (Narodne novine br. 120/13). 23PravilnikopoetnojzakupninipoljoprivrednogzemljitauvlasnitvuRepublikeHrvatskezazakupizakupza ribnjake te naknadi za vodu za ribnjake (Narodne novine, br. 107/13). 24 Pravilnik o agrotehnikim mjerama (Narodne novine, br. 142/13). TimejeRepublikaHrvatskaznaajnouredilaovumateriju,uvodeipravnusigurnostpri raspolaganju poljoprivrednim zemljitem u javnoj svojini, kako u javnom interesu drave tako i u privatnom interesu buduih zakupaca. ZarazlikuodZakona,l.26,st.2.ZakonRHjepropisanodaodlukekojimaseodluujeo stvarnimidrugimstvarnimpravimanepredstavljajuupravneakteitimeneuivajuupravno-pravnuzatitu,imejeotklonjenadilemaoprirodiovogpravnogakta,tobimoglobitidobar primer otklanjanja nedoumica koje se nalaze u naoj sudskoj praksi. Takoe,umestoopteodredbekojomjeutvrensamodonjipragiznosapoetnezakupnine, Pravilnikom o poetnoj zakupnini poljoprivrednog zemljita u vlasnitvu Republike Hrvatske za zakupizakupzaribnjaketenaknadizavoduzaribnjakejepropisanametodologijakojomse takaviznosizraunava,naosnovupovrineikulture(srp.klase)poljoprivrednogzemljita,pri emusekriterijumprimene(jedinine)25zakupninesusednihparcelakoristisamousluajuda takvazakupninanijepredvienazaodreenukatastarskuoptinu.26Takoesepravirazlika izmeuonihkatastarskihparcelakojesuobuhvaenesistemomzanavodnjavanjeionihkoje nisu,priemusepoetnazakupninakatastarskihparcelaunutartakvogsistemauveavaza 20%.27 3.2.Poljska Poljskozakonodavstvosadriinteresantnuobavezuzakupcakojomjezakupacduandakupi operativnuidrugupokretnuimovinunazakupljenompoljoprivrednomzemljitu,kaotosu: maine,stoka,inventar,tekuuproizvodnju,itd.28Naalost,ovakvaobavezabipredstavljala prevelikiteretzazakupca,priemubiukupnacenazakupapoljoprivrednogzemljitabitno uticalanaoportunitetzakupazemljitaodzainteresovanihlica,alisadrugestranepredstavlja obavezu Zakupca da unapred investira u predmet zakupa, kupujui navedena sredstva. 3.3.Belgija PremaBelgijskompravupostojetripodeleugovoraozakupupoljoprivrednogzemljitaza fizikalica:(i)obian,tj.standardnizakup,(ii)takozvaniprofesionalnizakup(fr.bailde carriere)i(iii)dugoronizakup.Usluajudugoronogzakupa,ugovornestranejedinoimaju ogranienjekojeseodnosinatrajanjeugovoraminimumtrajanjaje9godina.Profesionalni zakup je predvien za lica koja obavljaju poslovnu delatnost i traje dok se zakupac ne penzinie,

25 Pravilnikom o poetnoj zakupnini poljoprivrednog zemljita u vlasnitvu Republike Hrvatske za zakup i zakup za ribnjake te naknadi za vodu za ribnjake je propisano da se poetna zakupnina poljoprivrednog zemljita izraunava mnoenjem jedinine cene i povrine parcele, pri emu je jedinina cena propisana ovim pravilnikom za svaku katastarsku optinu posebno (l. 2). 26 Pravilnik o poetnoj zakupnini poljoprivrednog zemljita u vlasnitvu Republike Hrvatske za zakup i zakup za ribnjake te naknadi za vodu za ribnjake, l. 6. 27 Pravilnik o poetnoj zakupnini poljoprivrednog zemljita u vlasnitvu Republike Hrvatske za zakup i zakup za ribnjake te naknadi za vodu za ribnjake, l. 3. 28AndrzejZadura,Agriculturallandmarketsinpolandprospectsandchallenges,FoodandAgriculture OrganisationoftheUnitedNationsSub-regionalOfficeforCentralandEasternEurope,Budapest,Hungary& Slovak University of Agriculture, Nitra Faculty of Economics and Management, str. 3. dokdugoronizakupmoetrajatinajmanje27godina.29Natajnainsevriodreena klasifikacija zakupaca, prema emu je mogue takoe utvrditi i stepen panje koji zakupac treba primeniti u odravanju predmeta zakupa u zavisnosti od toga da li je fiziko ili pravno lice. 4. Zavrne napomene RepublikaSrbijajedonoenjempropisakojimseposebnoureujeovamaterijanesumnjivo ispunilauloguzatitnikajednogodvitalnihresursanaegdrutva.Zakonomsupropisanerazne merekojimaseteioivanjukvalitetapoljoprivrednogzemljitauopte,kaotojezabrana isputanja i odlaganja opasnih i tetnih materija, protiverozione mere, ograniavanje usitnjavanja obradivog poljoprivrednog zemljita, zatita poljoprivrednog zemljita od mraza, grada i poara i druge mere, to je nesporni pokazatelj namere zakonodavca pri donoenju ovog propisa. Meutim, da bi se politika ouvanja poljoprivrednog zemljita mogla zaista sprovesti u realnosti, potrebnojepreciziratidrugemehanizmezatiteodonihlicakojanemajutakavprioritet,vese rukovodeposlovnimciljevimakojisesastojeprevashodnoumasivnojproizvodnjiisticanju profita. Iako potpuno zakoniti, takvi ciljevi esto prelaze granice prihvatljivosti u smislu njihove legitimnosti,isamimtimsuprotnostisajavniminteresomkojijeumaterijipoljoprivrednog zemljita nesporan i od najveeg znaaja. U skladu sa iznetim, pred Ministarstvom i Upravom predstoji veoma izazovan zadatak da iznesu izmene i dopune trenutno vaeeg Zakona, kojima e sutinski sauvati poljoprivredno zemljite udravnojsvojiniodkvirulentnihzakupodavacaidonetidrugepodzakonskepropisekojimasu detaljnijeureeneprocedureupravljanjairaspolaganjatakvogzemljita,apotujuipravilai zakonodavstvoEvrospkeunije,uskladusaSSPkaoizvoromobavezaRepublikeSrbijeutom smislu.

2953rdAnnualConferenceoftheGermanSocietyofEconomicandSocialSciencesinAgriculture(GEWISOLA) Howmuchmarket and howmuch regulation does sustainableagricultural development need?,Berlin,septembar 25-27, 2013, str. 6. I ISTRAIVANJA NEMAKA Milo Marjanovi, student druge godine Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu 1. Uvod Vie od polovine ukupne povrine Nemake se koristi u poljoprivredne svrhe. Prema podacima iz 2010. koje je objavilo Ministarstvo za hranu, poljoprivredu i zatitu potroaa Nemake, ukupna veliina zemljita koje se obrauje u Nemakoj iznosi oko 17 miliona hektara. Prosena veliina farmi porasla je sa 36,3 hektara u 1999. na 45,3 hektara u 2007. godini. 94% farmi su sopstvena preduzea-porodinibiznisiionipredstavljajunajveideopoljoprivredneproizvodnjeu Nemakoj. Oko 10 procenata zaposlenih u Nemakoj angaovano je u poljoprivrednoj industriji (oko4milionaljudi).PremapodacimaWTO1Nemakasenalazinatreemmestuusvetupo izvozu poljoprivrednih proizvoda.2 2. Zemljite u privatnoj svojini UNemakojsticanjepoljoprivrednogiumskogzemljitaregulieZakonoprometuzemljita.3

Zakonnavodidapoljoprivrednozemljitepredstavljajupoljoprivredneiumarskeparcelei movare i goleti, koje se mogu pretvoriti u poljoprivredno ili umsko zemljite.4 Poljoprivreda je premaovomzakonuupravljanjezemljitemilistokomuciljudobijanjaproizvodabiljnogili ivotinjskogporekla,posebnonaobradivomzemljitu,livadama,uoblastihortikulture, komercijalnehortikulture,vinogradarstvairibolovaukopnenimvodama.5

Prodajapoljoprivrednogzemljitamorabitiodobrenaodstraneorganakojibirasvakasavezna drava na svojoj teritoriji. Savezne drave mogu da propiu veliinu poljoprivrednog zemljita za ijuprodajunijepotrebnadozvolaitaveliinavariraoddravedodrave.6Dozvolanije

1 World Trade Organisation 2 Federal Ministry of Food, Agriculture andConsumer protection, German Agriculture Facts and Figures,dostupno na adresi: http://www.bmel.de/SharedDocs/Downloads/EN/Publications/GermanAgriculture.pdf?__blob=publicationFile 3 Grundstckverkehrsgesetz in der im Bundesgesetzblatt Teil III, Gliederungsnummer 7810-1, verffentlichten bereinigten Fassung, das zuletzt durch Artikel 108 des Gesetzes vom 17. Dezember 2008 (BGBl. I S. 2586) gendert worden ist, dostupno na adresi: http://www.gesetze-im-internet.de/grdstvg/BJNR010910961.html (21.04.2014.). 4 Grundstckverkehrsgesetz 1 (1) Die Vorschriften dieses Abschnitts gelten fr landwirtschaftliche und forstwirtschaftliche Grundstcke sowie fr Moor- und dland, das in landwirtschaftliche oder forstwirtschaftliche Kultur gebracht werden kann. 5 Grundstckverkehrsgesetz 1 (2) Landwirtschaft im Sinne dieses Gesetzes ist die Bodenbewirtschaftung und die mit der Bodennutzung verbundene Tierhaltung, um pflanzliche oder tierische Erzeugnisse zu gewinnen, besonders der Ackerbau, die Wiesen- und Weidewirtschaft, der Erwerbsgartenbau, der Erwerbsobstbau und der Weinbau sowie die Fischerei in Binnengewssern. 6 Grundstckverkehrsgesetz 2 (3) 2. Comment [K2]: U fusnoti se pojavljuje plavo iza tekta, jel e to mii u prelomuda se obrie? potrebnaakosaveznavladailidravauestvujekaostrankauprodajiilikupovini.7Ukolikose zemljitekojeseprodajenalazipremaurbanistikomplanuuzonipredvienojzagraenje, dozvola nije potrebna.8 Tabela prikazuje propisanu veliinu zemljita za iju prodaju nije potrebno odobrenje nadlenog organa:9 Savezna dravaVeliina zemljita za koje nije potrebno odobrenje prilikom prodaje Posebni sluajevi Baden-Wrttemberg1 haOdstupanje od minimalne veliine za vinograde i farme sa hortikulturnom proizvodnjom. Bayern2 haZabrana otuenja do 3 godine. Berlin1 ha/ Brandenburg2 ha/ Bremen0,25 ha/ Hamburg1 ha/ Hessen0,25 ha/ Mecklenburg-Vorpommern2 ha/ Niedersachsen1 ha/ Nordrhein-Westfalen1 ha/ Rheinland-Pfalz 0,5 ha0,1 ha u vinogradarstvu; za poljoprivredna ili umska zemljita uvek jepotrebna dozvola. Saarland0,15 ha/ Sachsen0,5 ha1,0 ha za prodaju lokalnoj samoupravi; za farmu zajedno sa zgradama je uvek potrebna dozvola. Sachsen-Anhalt2 ha0,25 za izgradnju poljoprivrednih objekata i za zemlju koja je u razvojnom planu predviena za umu ili zemljite za obraivanje. Schleswig-Holstein 2 ha/ Thringen0,25 ha/ Prodaja zemljita po ovom zakonu izjednaena je sa: 1. prodajom interesa u zemljitu; 2. prenosom naslednikog udela na zajednikoj nasleenoj imovini; 3. prenosom prava plodouivanja na zemljitu. 10 Dozvolaseuvekizdajeusluajukadajeukupoprodajijednaugovornastranazajednicaili lokalna samouprava koja deluje na teritoriji na kojoj se zemljite nalazi.11

7 Grundstckverkehrsgesetz GrdstVG 4 (1) 1. 8 Grundstckverkehrsgesetz 4 (1) 4. - razvojni plan u smislu 30. Kodeksa o graevinarstvu. 9 Deutsches Notarinstitut,Freigrenzen im Grundstcksverkehrsrecht (Stand: 1.1.2012), dostupno na adresi: http://www.dnoti.de/DOC/2012/Vorkaufsrechte/Freigrenzen_120206.pdf (21.04.2014.). 10 Grundstckverkehrsgesetz 2 (2). 11 Grundstckverkehrsgesetz 4 1. Kadaprodavaczemljiteprodajesvombranomdrugu,naslednicimaupravojlinijidotreeg stepenaiupobonojlinijiilitazbinskomsrodstvudodrugogstepena,zahtevzaprodajuebiti odobren.Ukolikojeukupnopoljoprivrednoiliumskozemljitenerentabilnozaprodavca,bie mudozvoljenaprodaja.Zemljitasemoguzamenitiakobitarazmenaunapredilaupravljanje zemljomilijeopravdanadrugimrazlozimaekonomskeprirodeitosamousluajudanovana naknada ne prelazi etvrtinu cene veeg zemljita.12

Kodprocenenadlenogorganazahtevsemoeodbitisamo: 1.kadabiprodajaznailanezdravuraspodeluzemljita;13

2. ako bi prodajom imovine ili veinskog dela zemljita koje je prostorno ili ekonomski vezano zaprenosioevuimovinu,taimovinabilaneekonominosmanjenailipodeljena 3.akopostojigrubanesrazmeraizmeukupoprodajneceneistvarnevrednosti.14

Neekonominosmanjenjeimovineineefikasnaalokacijapostojikadauostavinskompostupku, prilikomsklapanjaugovorailinekogdrugogpravnogposla: 1.seprodajenezavisnafarmakojaprodajomodreenogdelapostajeneisplativa; 2.seprodajepoljoprivrednozemljitemanjeodjednoghektara; 3.seprodajeumskozemljitemanjeod3,5hektara,osimakojeobezbeenopravilno upravljanjeumom; 4. u prostupku komasacije i postupku poveanja ili premetanja zemljita farmi koje se finansira izjavnogfondaukolikotonijeuskladusameramazaunapreenjepoljoprivrednestrukture.15 Zahtevzadobijanjeodobrenjazaprodajuzemljitamoebitinaknadnoodobrenako: 1.strankepromeneodredbeugovorakojinisuuskladusalanom9.Zakonaoprometu zemljita; 2.kupacnaodreenovremedazemljiteuzakuppoljoprivrednikudagaobrauje; 3.kupacnapustidrugozemljitekojeposeduje,alisamoakojeonomanjeodzemljitakoje kupuje.16 Pri odluivanju o zahtevu za izdavanje dozvole za kupovinu zemljita, organ mora uzeti u obzir i opte ekonomske probleme, pogotovu kada zemljite koje se prodaje slui za direktno izvlaenje sirovina i robe (estica zemlje).17 Kupac moe biti obavezan: 1.da steeno zemljite da u zakup zemljoradniku; 2.da celo kupljeno zemljite ili jedan deo ponudi u sluaju prodaje nekom poljoprivredniku ili dravnom organu;

12 Grundstckverkehrsgesetz 8 (1) 1.,2.,3.,5. 13 Grundstckverkehrsgesetz 9 (2) - Nezdrava raspodela zemljita najee je prisutna kada je prodaja u suprotnosti sa merama za unapreenje poljoprivredne structure. 14 Grundstckverkehrsgesetz 9 (1). 15 Grundstckverkehrsgesetz 9 (3). 16 Grundstckverkehrsgesetz 11 (1). 17 Grundstckverkehrsgesetz 9 (6) Bei der Entscheidung ber den Genehmigungsantrag mu auch allgemeinen volkswirtschaftlichen Belangen Rechnung getragen werden, insbesondere wenn Grundstcke zur unmittelbaren Gewinnung von Roh- und Grundstoffen (Bodenbestandteile) veruert werden. 3.da sklopi ugovor o korienju ume sa dravnim strunjakom ili nadlenim dravnim organom, da bi se obezbedilo pravilno upravljanje umama. 18 O izdavanju dozvola za prodaju zemljita odluuje organ lokalne samuprave na ijoj se teritoriji zemljitenalaziuceliniiliveimdelom.Nadleniorganmoradaodluiozahtevuurokuod mesecdanaodprijemazahtevaiotomeobavestipodnosiocazahtevaiorganzaizdavanje dozvola.19 Ako dravni organ odbije zahtev, strankemogu da se ale nadlenom sudu u roku od dve nedelje od prijema odluke.20 Sud ima ovlaenje da odobri prodaju emljita.21 Opodeliiliustupanjunasleeneimovineodluujeseusudskompostupkuprednadlenim sudom.Akodolazidoustupanja,moraseobezbeditinaknadazanaslednikeuvisininjihovog nasleenogdela.Onajkomeseimovinaustupajeobavezandanastavidaobraujezemljiteili ustupanjeneebitiodobreno.Kodpodelenasleenogzemljitanaviefarmivodiseraunada svaka farma za sebe mora biti funkcionalna i isplativa.22 Ugovarai kod sklapanja ugovora o kupoprodaji poljoprivrednog zemljita imaju mogunost u da seurokuodmesecdanaoddonoenjaodlukepredomislepovodomsklapanjaugovora.Nakon toga ugovor stupa na snagu i povodom neispunjenja obaveza, sud prvo izrie opomenu, a nakon togakaznukojaneprelaziiznosodpetstotinaevra.23Kodizvrenjaugovoratransfernovcase vri tek posle upisa kupca u zemljine knjige kao vlasnika nekretnine.24 Ovajzakonoiglednoimaciljisvrhudazatitiiobezbedipoljoprivrednuproizvodnjui rentabilnostposlovanjafarminapoljoprivrednomzemljitu.Onspreavadeljenje poljoprivrednogzemljitanamalejedinicekojesunerentabilne.Onemoguavazaputanje zemljitailinaputanjepoljoprivredneproizvodnjenaodreenomzemljitukrozmogue obaveze za kupca da zemljite da u najam poljoprivredniku ili da napusti odnosno proda zemljite na drugoj teritoriji ako ne moe da ga obrauje. On sprovodi mere ekonomske politike Nemake vladeuoblastipoljoprivrede.Naosnovusprovedenogistraivanjanevidisepostojanje ogranienjakodkupovinepoljoprivrednogiliumskogzemljitazastrance,vesamoopta ogranienja, to ukazuje na to da je primarni cilj Nemake politike da se poljoprivredna zemljita iumekoristenaoptimalannainidaneostanuzaputena.

18 Grundstckverkehrsgesetz 10 (1). 19 Grundstckverkehrsgesetz 18. 20 Grundstckverkehrsgesetz 22 (1). 21 Grundstckverkehrsgesetz 22 (3). 22 Grundstckverkehrsgesetz 13; 17. 23 Grundstckverkehrsgesetz 24 (1) 1.; (2). 24 Global Propery Guide, How difficult is the property purchase process in Germany?, dostupno na adresi: http://www.globalpropertyguide.com/Europe/germany/Buying-Guide (17.05.2014). ESTONIJA, LETONIJA I LITVANIJA Ivan Ivanovi, master student Pravog fakulteta Univerziteta u Beogradu 1.Uvod Baltikedrave,Letonija,EstoniaiLitvanija,pridruilesuseEvropskojuniji2004.godine, istovremenosajosedamdrava1,tojepredstavljalonajveeproirenjeEUtokomnjenog dosadanjeg postojanja.2 Ugovor o pristupanju3 je potisan 16. aprila u Atini, a zemlje potpisnice suzvaninopostalelaniceEUod1.maja2004.godine.Tokompristupnihpregovora,drave kandidatisuzatrailemogunostdazadresvojenacionalneodredbekojimaseonemoguava stranimsubjektimasticanjesvojinenapoljoprivrednomiumskomzemljitu.Ovajzahtevje obrazloenpotrebomdasezatitisocio-ekonomskapoljoprivrednastrukturaodokakojibi

1 Ostale drave koje su postale zemlje lanice EU tokom petog proirenja EU: Kipar, eka Republika, Maarska, Malta, Poljska, Slovaka i Slovenija. 2 Vie o proirenju EU 2004. godine: http://ec.europa.eu/enlargement/5th_enlargement/index_en.htm (pristup 15.5.2014). 3 Ugovor o pristupanju EU (Official Journal of the European Union, L 236), dostupno na adresi: http://eur-lex.europa.eu/legal-content/en/ALL/?uri=OJ:L:2003:236:TOC. mogao da nastanekao posledica razlika u cenama zemljitai prihoda u odnosu naostale zemlje Evropske unije, kao i mogunou da se sprovede efikasna poljoprivredna politika. Neophodnost ovakvihmerajeobrazloeninedovrenimprocesomprivatizacijeirestitucijepoljoprivrednog zemljitaunekimdravama.4UgovoromopristupanjuEstoniji,5Letoniji,6iLitvaniji7je dozvoljensedmogodinjiprelazniperiododdatumapristupanjaEUdazadresvojepostojee propiseosticanjusvojinenapoljoprivrednomiumskomzemljitukojisubilinasnaziu trenutkupotpisivanja.Takoejeugovorenodausluajudapostojidovoljnodokazadabipo istekuprelaznogperiodabiloozbiljnihsmetnjiipretnjizaozbiljneporemeajena poljoprivrednomtrituovihzemalja,daeEvropskakomisijananjihovzahtevdaodluio produenju prelaznog perioda za makismalan period od dodatne 3 godine. Estonija je jedina od 3 Baltikezemljekojanijezatrailaproduenjeprelaznogperioda,ikojajeprelazniperiod okonalanakoninicijalnogsedmogodinjegperioda.Zarazlikuodnje,LitvanijaiLetonijasu iskoristilipredvienumogunostiobratilesuseEvropskojkomisijisazahtevomdaimse produiprelazniperiod,tojerezultiraloproduenjemzadodatne3godine(do30.4.2014. godine),uzzakljuakEvropskekomisijedabiuklanjanjedotadanjihogranienjaizvrilo pritisak na trite poljoprivrednog zemljita u navedenim zemljama i da bi moglo da prouzrokuje ozbiljne smetnje.8 2.Estonija 2.1. Podaci o zemljitu PovrinaRepublikeEstonijeje45227km2(ukljuujuii1521ostrvouBaltikommoru). Ukupnapovrinapoljoprivrednogzemljitaiznosi955916ha(2012);topredstavlja21% dravneteritorije.Ukupnostanovnitvoiznosi1286479(01.01.2013);aodtoga33%estonske populacijeiviururalnimsredinama.Udeopoljoprivrede,umarstvairibarstavauzaposlenju predstavlja 4.7% (2012), kao i 3.2% (2012) bruto domaeg proizvoda (GDP).9 2.2. Definicije poljoprivrednog i umskog zemljita UestonskomZakonuoogranienjmazasticanjenepokretnosti,10poljoprivrednozemljiteje definisanokaokategorija zemljita,gde zemljina parcelaslui zaobraivanjeilikao panjak,i kojasluizasticanjeprofita.11umskozemljitejeodreenokaokategorijazemljita,gde

4 J. Swinnen, L. Vranken, Review of the Transitional Restrictions Maintained by New Member States on the Acquisition of Agricultural Real Estate, CEPS, 2009, dostupno na adresi: http://ec.europa.eu/internal_market/capital/docs/study_en.pdf 5 Ugovor o pristupanju, Aneks VI poglavlje 3. 6 Ugovor o pristupanju, Aneks VIII poglavlje 3. 7 Ugovor o pristupanju, Aneks IX poglavlje 4. 8 Vie o produenju prelaznog perioda: http://europa.eu/rapid/press-release_MEMO-11-244_en.htm?locale=en (pristup: 15.5.2014). 9 The Ministry of Agriculture of Estonia, Food, agriculture, rural life, fisheries in facts 2013, Talin, 2013, dostupno na adresi:http://www.agri.ee/public/juurkataloog/TRUKISED/2013/trykis-faktileht-2013-eng.pdf10 Zakon o ogranienjima za sticanje nepokretnosti (orig. naziv: Kinnisasja omandamise kitsendamise seadus, RT I, 23.02.2012, 11), dostupno na adresi: https://www.riigiteataja.ee/en/eli/ee/Riigikogu/act/514112013013/consolide(u daljem tekstu ZOSN/EST) 11 ZOSN/EST, l. 1 stav 2. zemljinaparcelanakojojsenalaziumasluizasticanjeprofita.12Vrstazemljitaprema kategoriji upotrebe odreuje se na osnovu pod