MASTER STUDIJESTUDENT PRODEKAN

Zoran Arsenović

Grčko-srpski sirtaki

SFRJ-tamnica naroda ili mini EU

43. BROJ MONOPOLLIST-a

IZDAJE STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA BEOGRAD, APRIL 2006

GODINA IX - BROJ 43

3

04 MASTER? DA, A ŠTA JE TO?08 VELIKI TURNIR U MALOM FUBALU09 MOJ BIZNIS PLAN10 ZAŠTO SLAVIMO 4. APRIL?12 DA LI PROFESORI ČUJU GLAS STUDENATA?16 ALTERNATIVA19 ANKETA STUDENSKE UNIJE EKONOMSKOG FAKULTETA22 SLUČAJ NAFTNE INDUSTRIJE SRBIJE24 GRČKO-SRPSKI SIRTAKI26 OČEVI I OCI ARGENTINSKE KRIZE28 TRI ZA 10030 JUGOSLAVIJA – TAMNICA NARODA ILI MINI EVROPSKA UNIJA?33 DRUŠTVENE PROMENE U PORODICI I NJIHOVE POSLEDICE PO MLADE37 KOMPJUTERSKI VIRUSI, RAZLOG ZA STREPNJU INFORMISANIMA, NEPOZNANICA NEUPUĆENIMA40 ADDICTED TO CAFFEINE43 DA LI ME ZAISTA VIDIŠ?45 TRGOVINA I PUTEVI U SREDNJOVEKOVNOJ SRBIJI

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIKNIKOLA ĆIRKOVIĆ

FAKULTET: Milica NIKOLIĆEKONOMIJA: Milica LAZAREVIĆDRUŠTVO: Sanja AVRAMOVIĆMOZAIK: Milan MATEJIĆ

DIZAJN I PRIPREMA: TriD

ILUSTRACIJE: Ognjen PERIĆ

LEKTOR: Ivana MARKOVIĆ

MENADŽER: Vladimir Gojković

ČLANOVI REDAKCIJE: Sanja Avramović, Jelena Ljubišić, Adrian Stojanović, Marija Nenadović, Ruža Ristanović, Mladen Stevanović, Slobodan Britvec, Marko Simendić, Vladimir Gojković, Dragana Aleksić, Nemanja Todorović Štiplija, Ivana Marković, Dejan Zec, Marko Trifković, Ivana Bojanović, Ana Šantak

SARADNICI: Goran Javorac, Nenad Maslovara, Ljubomir Javorina, Milen Kakuća

ADRESA REDAKCIJE:Kamenička 6, 11000 BeogradTel: 011/30-21-165Mob: 064/130-39-30

E-adresa: monopollist@gmail.comSajtovi: www.monopollist.org i www.monopollist.ekof.bg.ac.yu

Uz maj i jun, april se smatra kao najlepši mesec u Beogradu. Nažalost, ove godine, nije nas obradovao kao ranije. Svedoci smo do sada neviđenih poplava na području grada, ali i većeg dela Srbije. Rekordan nivo vode iz 1981. kada je cela Karađorđeva ulica, sve do našeg fakulteta, bila poplavaljena, premašen je za 10ak centimetara. Na sreću, sprečeno je izlivanje Save, ali ostaje osećaj nemoći pred ovakvom prirodnom nepogodom. I naš narod, kakav je, već je smislio viceve. Posle onih “oglasa” u vezi sa klizištima u Srbiji – “prodajem staru kuću, nije mnogo prešla” i “prodajem kuću u Bogdanju, kod Trstenika, još malo pa u centru sela.” dobili smo i novi. Posle plavljenja Bulevara Vojvode Mišića, osmišljen je novi saobraćajni znak - “zabranjeno plivanje u žutoj traci”.Da nije ovoliko tužno, možda bi bilo više smešno. Svake godine dođe do velikih poplava i nikada se ništa posle toga ne učini. Zašto je u naš mentalitet usađeno da se sve mora učiniti u “minut do dvanaest”?Historia magistra vitae est, rekli su stari Latini. A kada ćemo mi početi da učimo na svojim greškama? Po svemu sudeći, ne skoro…

Nikola ĆirkovićGlavni i odgovorni urednik

Uvodnik

Sadržaj

4

MASTER STUDIJE NA EKONOMSKOM FAKULTETU

Master? Da, a šta je to?Zakon o visokom obrazovanju koji je stupio na snagu početkom septembra prošle godine doneo je niz novina u skladu sa bolonjskim procesom. Jedna od novina, koja će svakako u značajnoj meri izmeniti dosadašnji način studiranja, jeste i podela studija na tri ciklusa: osnovne akademske studije, diplomske akademske studije (master studije) i doktorske studije. Uz pomoć profesora Gorana Petkovića pokušali smo da vam bliže objasnimo nepoznanice vezane za master studije koje se prvi put uvode na Ekonomskom fakultetu.

MASTER I MAGISTARSKE STUDIJE, U ČEMU JE RAZLIKA?Magistarske studije su po svom karakteru bile po-slediplomske studije. Težište magistarskih studija je bilo na pisanju magistarske teze. Ona je bila prvi oz-biljan naučno-stručni rad i kvalifi kacija za one koji su

kasnije prijavljivali doktorsku tezu. Po novom Zako-nu magistarske studije više ne postoje. Master stu-dije nisu poslediplomske, već diplomske studije. Di-plomske studije su sada podeljene u dva ciklusa, pri čemu je Zakonom ostavljena mogućnost fakultetima da se opredele za studije po modelu 3+2 godine ili 4+1 godina. Naš fakultet se opredelio za sistem 4+1 godina. To znači da prvi ciklus traje 4 godine i on će ličiti na ono što su danas osnovne studije. Drugi ciklus traje jednu godinu i on predstavlja master stu-dije. Težište master studija nije na pisanju rada, već na držanju nastave i savladavanju gradiva, kao i u prvom ciklusu, samo na višem nivou obrazovanja. Zato je važno shvatiti da su osnovne studije u stvari

produžene sa 4 na 5 godina, pri čemu postoje dva izlaza. Konkretno na našem Fakultetu na četvrtoj i petoj godini. Da li će studenti nastaviti sa studira-njem pete godine zavisiće pre svega od želje za da-ljim usavršavanjem, a u skorijoj budućnosti, verovat-no, i od diktata tržišta rada.

DOKLE SE STIGLO SA MASTER STUDIJAMA NA NAŠEM FAKULTE-TU I KAKO SU ORGANIZOVANE?Što se tiče konkretno našeg Fakulteta može se reći da je već 95% posla urađeno, a verujem da će do izlaska vašeg lista ceo postupak biti dovršen. Sve katedre su od decembra do sada vrlo intenzivno ra-dile na tome da defi nišu svoje studijske programe master studija. Defi nisale su šta je to što studenti na master studijama treba da nauče, koji ishodi i kom-petencije treba da budu, za šta će to studenti biti os-posobljeni posle završenih master studija i na kojim radnim mestima će moći da rade.Do sada je pripremljeno 16 studijskih programa, a u okviru svakog od tih programa nalaze se po dva mo-dula, osnovni i izborni. Osnovni modul sastoji se iz gru-pe obaveznih predmeta i vredi 30 do 40 kredita, izborni modul vredi 10 – 20 ESPB, dok će završni rad nositi 10 kredita, što ukupno iznosi 60 bodova na petoj godini.Za sve predmete osnovnog modula napisani su sadržaji programa i time su zapravo ispunjeni svi uslovi da ti studijski programi mogu da budu pri-znati. Katedre su međusobno razmatrale studijske programe, stavljale određene primedbe i sugestije. Održali su se poslednji koordinacioni sastanci še-fova katedri, Nastavne komisije i Komisije za po-slediplomske studije a konačan predlog usvojilo je i Nastavno-naučno veće. Sa Veća taj predlog ide na saglasnost Univerzitetu u Beogradu i nakon toga Fakultet je spreman za objavljivanje konkursa. Taj postupak je trebalo da bude ranije okončan, ali je prolongiran događanjima koja su bila vezana za prevremene izbore na Fakultetu.

Nastava na master studijama bi trebala da se izvodi u grupama od 15 do 30 studenata.

5

KAKO SU ORGANIZOVANE MASTER STUDIJE? Predviđeno je da svaki predmet nosi od 4 do 5 kre-dita, pri čemu će oni biti manjeg obima nego što je to slučaj na sadašnjim osnovnim studijama. Treba naglasiti da su ovi predmeti nešto manji po obimu od predmeta na prvom ciklusu, čime se približavamo evropskim iskustvima. Predavanja, po Zakonu o visokom obrazovanju i po duhu bolonjske deklaracije, nisu obavezna, ali je prisustvo studenata nastavi vrlo poželjno. Učešće u realizaciji predispitnih obaveza, međutim, jeste oba-vezno, imajući u vidu član 89 Zakona u kojem stoji da se najmanje trideset poena (od maksimalnih sto, koliko student može steći na jednom ispitu), stiče to-kom nastave, kroz predispitne obaveze.Predavanja na petoj godini bi, sledeći dosadašnju logiku nastave na magistarskim kursevima, trebalo da budu organizovana, u najvećoj meri, posle podne ili vikendom.Ustaljeni broj časova nastave je između 20 i 25 ča-sova sedmično na četvorogodišnjim studijama. Na master studijama se može očekivati upola manje časova sedmično, premda je interesantno da sam Zakon ne pravi razliku između studija prvog i drugog stepena (četvorogodišnjih i pete godine) u pogledu minimuma od 600 časova neposredne nastave.Na svih pet godina diplomskih studija mogući su isti oblici izvođenja nastave, uključujući tu i predavanja, vežbe, studentske istraživačke projekte i sl. Tako-đe, na svih pet godina diplomskih studija postoja-će različiti oblici predispitnih obaveza, kroz koje će studenti sticati predviđeni broj poena za formiranje završne ocene.Svi znamo koliki su problem velike gužve na osnov-nim studijama, pa se kao logično pitanje nameće or-ganizacija master studija. Može se reći da je Fakultet uradio dosta po ovom pitanju. Naime, planirano je da se nastava na master studijama izvodi u grupama koje imaju od 15 do 30 polaznika. U slučaju da se za pojedine programe kvalifi kuje veći broj kandidata, moguće je organizovati nastavu u više grupa. Moguć je i suprotan slučaj. Ukoliko se za pojedini program

kvalifi kuje manje od 15 kandidata, Fakultet može da im ponudi pohađanje drugog programa ili ih pozvati da sačekaju školsku godinu u kojoj će biti zadovo-ljena donja granica potrebno upisanih kandidata za izvođenje nastave.Izuzetno, posebnom odlukom Nastavno-naučnog veća, moguće je da se nastava izvodi i na dva do tri programa za koji se kvalifi kovalo manje od 15 polaznika, ukoliko se oceni da je važno da se neki

studijski program izvodi zato što je Fakultet matičan za neku od oblasti ili iz razloga održavanja i razvoja neke naučne oblasti. Takva odluka donosiće se za svaku školsku godinu posebno.Gornja granica od 30 polaznika u svakoj grupi po-stavljena je u cilju poboljšanja kvaliteta rada na ma-ster programima u odnosu na prvu i drugu godinu

četvorogodišnjih studija, jer je na ovaj način moguće ostvariti veću interakciju sa studentima i unaprediti rad u grupama.

KAKO UPISATI PETU GODINU?Master studije mogu da upišu i oni studenti koji su osnovne studije upisali po starom režimu, kao i oni koji će studirati po novim nastavnim programima. Sledeće pitanje vezano je za prijemni ispit. Kada go-vorimo o kvalifi kacionom ispitu možemo reći da će se on razlikovati u zavisnosti od toga sa kog fakulteta dolazi kandidat.Za kandidate koji su završili Ekonomski fakultet ili fa-kultet iz srodnih oblasti, prijemni ispit organizuje se iz dva dela:- prvi deo ispita čine tri testa. Prvi test obavezan je za sve i obavlja se iz predmeta Osnovi ekonomije. Drugi i treći test kandidati rade po svom izboru, bira-jući dva predmeta iz korpe u koju ulaze svi zajednički predmeti prve i druge godine prvog ciklusa studija na Ekonomskom fakultetu, koji nose najmanje 7 bo-dova.- drugi deo prijemnog ispita čini test iz predmeta koji iz korpe izbornih predmeta bira kandidat. Pojedine predmete, odnosno korpe predmeta, defi nišu kate-dre, imajući u vidu uže usmerenje, odnosno osnovni karakter pojedinih master programa.Kandidat može ostvariti maksimalno 100 poena i to po 20 za svaki od navedena četiri testa i maksimalno 20 bodova po osnovu uspeha ostvarenog u prvom ciklusu osnovnih studija (prosečna ocena pomnože-na sa dva).Ono što je prednost za naše studente i studente drugih fakulteta sa kojima je potpisan sporazum o međusob-nom priznavanju jeste to što će ti studenti moći da upi-šu master studije bez polaganja kvalifi kacionog ispita, ukoliko su te ispite položili u toku prvog ciklusa. Poenta je u tome što će ovi studenti moći da se rangiraju tako što će se sabrati ocene koje su dobili iz potrebnih pred-meta u prvom ciklusu i ostvaren prosek u toku studi-ranja na prvom ciklusu, pa se taj zbir pomnoži sa dva čime student automatski dobija ukupan broj bodova na osnovu kojih se rangira.

Studenti koji su završili I stepen na Ekonomskom fakultetu u Beogradu sa prosečnom ocenom

višom od 8 ne polažu prijemni ispit i automatski se upisuju na željeni program.

Master studije nisu poslediplomske, već diplomske studije.

6

Studenti koji su završili I stepen na Ekonomskom fakultetu u Be-ogradu sa prosečnom ocenom vi-šom od 8 ne polažu prijemni ispit i automatski se upisuju na željeni program. Ti kandidati studiraju na teret budžeta ukoliko Ministarstvo obezbedi sredstva za te namene.Test pitanja formulišu se na bazi izabranih delova udžbenika koji su uvršteni u obaveznu literaturu na osnovnim studijama na Ekonom-skom fakultetu. Obim izabranih

tekstova po pojedinim predmeti-ma treba da bude od 180 do 220 strana.Oni studenti koji nisu zadovoljni ocenom koji su dobili na četvoro-godišnjim studijama imaju moguć-nost da polažu test samo iz tog predmeta.Za kandidate koji nisu završili Ekonomski ili njemu srodan fakul-tet uslovi su sledeći:1) katedre predlažu, a Nastavno-naučno veće usvaja listu fakulteta sa kojima je moguće obezbediti horizontalnu pokretljivost stude-nata, tj. sa kojih studenti sa ste-čenom diplomom prvog stepena mogu da konkurišu na pojedine programe II stepena Ekonomskog fakulteta;2) kandidati polažu prijemni ispit na bazi testova iz dva predmeta i to:- prvi test, obavezan za sve iz predmeta Osnovi ekonomije koji se vrednuje sa najviše 30 bodo-va;- drugi test kandidati polažu iz određenog predmeta ili biraju iz korpe predmeta koji se izučavaju na četvorogodišnjim studijama na Ekonomskom fakultetu. Konkretan predmet ili korpu predmeta za sva-ki master program predlažu kate-dre – predlagači programa. Taj test vrednuje se sa najviše 50 bodova.Uslov da bi se kandidat upisao

na petu godinu studija je da na oba testa ostvari više od polovine maksimalnog broja bodova.U postupku prijema moguće je na određenim kursevima sprovesti intervju isključivo za one kandi-date koji su prethodno pozitivno rešili testove i stekli dovoljan broj bodova za upis. Intervju, koji pred-stavlja dodatni eliminatorni me-hanizam, sprovodi komisija koju predlaže katedra, a imenuje NNV. O obavljenom intervjuu i njegovim rezultatima sačinjava se zapisnik.Prijemni ispit još uvek nije zaka-zan, ali će se najverovatnije odr-žati nakon letnjeg raspusta, u sep-tembru.

OD ČEGA ZAVISI DA LI ĆE STUDENTI ŠKOL-SKE 2006./2007. MOĆI DA UPIŠU MASTER STUDIJE?Da li će u školskoj 2006/2007. go-dini biti raspisan konkurs za upis na master studije i kada će se po-lagati prijemni još uvek nije pozna-to. Problem je u tome što nisu svi fakulteti doneli programe master studija. Zbog toga Ministarstvo može doneti jednu od moguće tri odluke. Prva je da omogući održa-vanje samo master studija, što bi značilo kažnjavanje onih fakulteta koji nisu doneli master programe. Druga odluka je da omogući odr-žavanje samo magistarskih studi-ja, ali uslov za to je amandman-ska izmena Zakona. To bi ujedno bila kazna za one koji su napravili programe za master studije. I naj-zad, može se doneti odluka da se omogući upis studenata i na ma-gistarske i na master studije. To je vrlo opasna odluka, jer bi studenti koji bi završili magistarske studije bili privilegovani, jer su magistar-

ske studije studije višeg ranga. Po Zakonu, fakulteti koji reorganizuju postojeće nastavne sadržaje (tako da ih izvode u dva ciklusa diplom-skih petogodišnjih studija) o tome obaveštavaju univerzitete, koji će sada biti zaduženi da objave kon-kurs za upis kandidata. Očekuje se da se Univerzitet upozna sa izvršenom reorganizacijom i da na osnovu toga raspiše konkurs. Prava potvrda studijskih programa će uslediti kada se oformi Komisi-ja za akreditaciju i kada studijski programi zaista prođu procenu kvaliteta.

IZVESNO JA DA ĆE BUDŽET POSTOJATI, ALI JE NEIZVESNO ŠTA ĆEMO BITI KADA ZAVRŠIMO MASTER STUDIJE Mogućnost upisivanja master stu-dija na teret budžeta je predviđe-na Zakonom, ali konkretne kvote još uvek nisu određene. Zvanja studenata koji završe ma-ster studije će defi nisati Ministar-stvo prosvete, na predlog Nacional-nog saveta za visoko obrazovanje. Kako je Savet tek dobio svoje čla-nove skupštinskom odlukom od 03. aprila, njegovo konstitusanje sledi, a tek nakon toga početak rada i do-nošenje važnih odluka.Iskustva drugih zemalja se veoma razlikuju i pogledu broja upisanih studenata na master studije. U nekim zemljama na master se upi-suje 60-80% studenata završne godine, dok u drugim zemljama taj procenat iznosi od 15 do 20%. Nadamo se da će naš Fakultet po-datke iz “master” statistike imati već ove jeseni. Milica NIKOLIĆ Vladimir GOJKOVIĆ

Prijemni ispit još uvek nije zakazan, ali će se najverovatnije održati nakon letnjeg raspusta, u septembru.

Doktorske studije3. ciklus

2. ciklus

1. ciklus

Osnovnestudije

Diplomske akademske studije(master studije)

Osnovne akademske studije

7

BELA MASKADobrovoljno davanje krvi je već postalo tradicionalna akcija na Ekonomskom fakultetu. Dva puta godišnje, lekari i aktivisti Zavoda za transfuziju krvi dolaze kod nas, sa željom da prikupe što više dragocene tečnosti. Tako su i 30. marta u profesorskom salonu postavljeni kreveti i odgovarajuća oprema, na kojima su se neprekidno smenjivali studenti i pojedini zaposleni na Fakultetu. Vreme trajanja akcije dva puta je pomerano, da bi na kraju trajalo do 17 časova i za to vreme prikupljena je do sada rekordna količina od skoro 140 jedinica krvi. Bilo je lepo videti gužvu koja se okupila ispred salona. Nažalost, nisu svi koji su želeli mogli da daju krv, što zbog trenutne prehlade ili umora, što zbog loše krvne slike. Pravilo je da do sledećeg davanja krvi protekne četiri do pet meseci, pa tako možete biti sasvim spremni na ponovni dolazak Zavoda, najverovatnije u novembru. Naravno, ne morate čekati sledeću akciju na našem Fakultetu, ali ako Vam je atmosfera profesorske sale prijatnija, skoncentrišite se na zdravlje, pripazite se i obavezno se naspavajte noć pre davanje krvi.

CRNA MASKAU novembru je odrađena fenomenalna stvar otvaranjem nove, modernije čitaonice zbog čega smo konačno zaboravili situacije u kojima već u osam ujutru nije bilo mesta za učenje i kojom je omogućen još većem broju studenata neophodan prostor za rad. Međutim, nenajavljeno i bez objašnjenja, (osim neproverenih priča koje kruže po Fakultetu) čitaonica na IV spratu je zatvorena 5. aprila. Da stvari budu još gore promenjena su i pravila u donjoj čitaonici, koju sada ne smete napustiti duže od sat vremena. Uzimajući u obzir da mesto u njoj možete naći samo od 8 do 9 sati ujutru, ako slučajno imate samo jedno predavanje u toku dana koje traje minimum sat i po, morate napustiti svoje mesto i vratiti se posle predavanja da čekate u redu koji sada uvek postoji. Kao alternativa studentima su ponuđene slušaonice 18 i 19, koje su trenutno potpuno neprimerene, uzimajući u obzir da ne postoji dovoljno prostora ni za rad ni za sedenje. Prema rečima dekana, ovaj problem će uskoro biti rešen time što će za vreme predstojećih praznika stolovi i klupe iz gornje čitaonice biti preneti u ove slušaonice, ali nas zato vrlo interesuje kako će se rešiti problem spoljašnje buke koja je nesnosna, jer, za razliku od mirnog četvrtog sprata, oko ovih slušaonica se uvek odvijaju neka predavanja i uvek ima studenata u blizini.

Fakultetske vesti

Došlo je do promene na čelu rukovodstva našeg Fakulteta. Za novog dekana izabran je dosadašnji v.d. dekana, prof. dr Marko Backović. On će se na tom mestu zadržati do oktobra, kada će se održati ponovan izbor sa mandatom od tri godine.

U petak, 31. marta, održana je svečanost povodom 69 godina Ekonomskog fakulteta. Pored profesora i studenata, svečanosti su prisustvovali brojni prijatelji Fakulteta, među kojima i guverner NBS Radovan Jelašić, kao i rektor Univerziteta u Beogradu Dejan Popović. Pretpostavimo da će naredna, jubilarna proslava 70 godina Fakulteta biti primerenija, pošto je ova bila isuviše “mlaka” i neadekvatna.

5. aprila čitaonica na IV spratu je zatvorena zbog renoviranja i kasnije promene namene prostora. Studentima ostaje čitaonica u prizemlju, kao i slušaonice 18 i 19, koje za sada ne mogu da prime sve one koji bi da uče na Fakultetu. Dekan nas je uverio da će se tokom Uskršnjih praznika klupe i stolovi iz stare čitaonice preneti u sale 18 i 19, koje će od tada biti nova čitaonica za studente.

Od 15. do 20. maja, na Kopaoniku će se održati tradicionalna Menadžerijada. Takmičenje u debati i kvizu znanja, ali i nadmetanje u fudbalu, košarci, odbojci, šahu i drugim ekipnim i pojedinačnim sportovima okupiće veliki broj studenata iz cele Srbije. Prijave za kvalifi kaciono takmičenje su u toku i mogu se podneti u prostorijama Studentske unije.

U organizaciji FREN-a (Fond za razvoj ekonomske nauke) održano je predavanje gospodina Pradeep Mitre, glavnog ekonomiste Svetske banke za Istočnu Evropu i region Centralne Azije, na temu “Rast produktivnosti i otvaranja radnih mesta u Istočnoj Evropi i bivšem Sovjetskom savezu”. Prisustvovao je veliki broj ljudi od kojih su većina bili zainteresovani studenti i profesori.

Povodom Dana fakulteta, na Adi Ciganliji i kasnije na Bežanijskoj Kosi, održan je Veliki turnir u malom fudbalu. Turnir je okupio 32 studentske ekipe, kao i dve ekipe profesora, asistenata i drugih zaposlenih na Fakultetu. Ekipa “Unije”, pobedivši u fi nalu na penale ekipu “Kuljača”, ponela je laskavu titulu pobednika turnira.

Milica LAZAREVIĆ

8

KAKO JE SVE POČELO? Prvi takmičarski dan bio je 28. mart i odigrana su dva kola po kup sistemu. Utakmice su igrane na dva terena od 10 sati ujutru do 6 sati popodne. Zanimljivi dueli i sunčano vreme privukli su i značajan broj navijača i navijačica, pa se ceo događaj pretvorio u zaista lepo, celodnevno druženje. Takmičenje je nastavljeno u balonu na Bežaniji 30. marta utakmicama četvrtine fi nala i 31. marta polufi nalnim utakmicama. U polufi nalu je ekipa „Kuljača“ bila bolja od ekipe „Quatro“ i pobedila rezultatom 3:1, a „Unija“ je pobedila „Milu Arsić“ sa rezultatom, koji zbog ozbiljnosti ovog teksta, ne bi trebalo spominjati.

PRIPREME ZA FINALEDan za fi nale bila je subota, 1. april. Kao uvod za utakmice koje su odlučivale o najbolje plasiranim ekipama, odigrani su revijalni mečevi između dve najbolje studentske ekipe, ekipe „Tango“, sastavljene od asistenata i drugih zaposlenih na našem Fakultetu, i „Asistenti“, za koju su igrali profesori i asistenti. „Kuljača“ je uz dosta muke pobedila „Tango“, a „Unija“ je u prijateljskom odmeravanju snaga bila bolja od „Asistenata“ koji su igrali u sastavu: Miljković D., Aćimović S., Fabris N., Vučković V., Veljković S., Lukić V. i Đorđević A. Najava fi nala je bila zanimljiva utakmica za treće mesto u kojoj je „Tango“ pobedio „Asistente“, a publika je uživala gledajući nastavno i vannastavno osoblje u drugačijim ulogama od onih na koje su navikli.

VELIKO FINALE „Kuljača“ protiv „Unije“. Ekipa „Kuljača“ je u stvari ekipa Sportskog društva „Ekonomist“, ekipa koja predstavlja naš Fakultet na Ekonomijadama i u Univerzitetskoj ligi, momci koji su bili vicešampioni

STUDENTSKA UNIJA SPORTSKI OBELEŽILA 69 GODINA POSTOJANJA EKONOMSKOG FAKULTETA

Veliki turnir u malom fubaluU okviru proslave 69 godina postojanja našeg Fakulteta, SUEF je organizovao turnir u malom fudbalu. Turnir je trajao od 28. marta do 1. aprila na Adi Ciganliji i u balonu na Bežaniji uz učešće 32 ekipe studenata i 2 ekipe profesora, asistenata i zaposlenih Ekonomskog fakulteta. Zahvaljujući Studentskoj uniji, turnir u malom fudbalu povodom Dana fakulteta postao je tradicionalan i održava se već nekoliko godina. Međutim, ovo je prvi put da je ovaj turnir poprimio ovako masovan karakter, a broj ekipa koje su se takmičile dovoljno govori o interesovanju naših kolega.

Deo atmosfere sa turnira na Adi Ciganliji Učesnici fi nalnog dela turnira

Evrope! Sa druge strane, „Unija“ je sastavljena od dva bivša i sadašnjeg predsednika, člana Nadzornog odbora i trojice aktivista SUEF-a. Izgledalo je da će borba biti neravnopravna, profesionalci protiv rekreativaca. Da se ova utakmica našla u listama za kladionicu kvota za pobedu „Kuljače“ bila bi 1,20, a za pobedu „Unije“ 8,00. Međutim, već posle nekoliko minuta utakmice videlo se da „Unija“ više želi pobedu, a da potcenjivački pristup njihovih protivnika i preterana samouverenost može biti i odlučujući faktor. „Unija“ je dva puta vodila, sa 1:0 i 2:1, ali tim „Kuljača“ je uspevao da izjednači. Svi golovi su postignuti u prvom poluvremenu, a nakon čvrstih, i na trenutke incidentnih drugih 15 minuta, rezultat je ostao nerešen (2:2). Prema pravilima turnira odmah se pristupilo izvođenju penala. Nakon što su obe ekipe izvele čak po osam penala bez promašaja, golman ekipe „Unija“ je uspeo da odbrani penal. Time je rešio pobednika i stavio tačku na ovogodišnji „Veliki turnir u malom fudbalu“.

FER PLEJ?Kaže se da pobeđeni imaju pravo da se ljute, a da li imaju i pravo da budu bezobrazni i uvredljivi? Ponašanje nekolicine članova tima „Kuljača“ nakon utakmice nije bilo ni sportski ni u duhu fer pleja. To, svakako, ne može baciti senku na uspešno organizovani turnir i zanimljivo druženje velikog broja studenata našeg Fakulteta. Pohvale, pre svih, zaslužuje Darko Ivković koji je organizovao turnir, zatim Fakultet koji je podržao akciju, svi učesnici i verna publika. Vidimo se uskoro na turniru u malom fudbalu organizovanom nekim drugim povodom, a sledeće godine se vidimo sigurno povodom 70 godina našeg fakulteta.

Željko NOVAKOVIĆ

ŠTA JE ATA I ČIME SE BAVI?Academic Training Association (ATA) je nezavisna neprofi tna akademska fondacija, osnovana na Uni-verzitetu u Amsterdamu, sa kancelarijama u Be-ogradu, Prištini i Skoplju. ATA uglavnom sarađuje sa akademskim institucijama, ali takođe i sa mini-starstvima obrazovanja i ministarstivma ekonomi-je, kao i sa lokalnim i međunarodnim NGO-ima na terenu.Otvaranjem kancelarije u Beogradu, ATA je zapo-čela svoj rad na teritoriji Srbije marta 2005. godine s ciljem da poboljša razvoj privatnog sektora na za-padnom Balkanu. ATA svoj cilj ostvaruje kroz sledeće zadatke:1. letnji univerzitet – prvi projekat, započeo još 1995. g. u Tuzli, a 2000. godine projekat je nastav-ljen održavanjem u Prištini. Ove godine, ATA orga-nizuje letnji univerzitet u Skoplju na različite eko-nomske teme. 2. business start-up centar – osnovan je u Prištinii i orjentisan je na tehničke fakultete3. organizacija stručnih praksi – ATA ima sklopljen ugovor sa nekoliko shareholder-a, institucija koje tokom zimskog i letnjeg semestra primaju studente na praktičan rad. Jedna od njih je Agencija za ra-zvoj malih i srednjih preduzeća u Beogradu. 4. proslava Dana Evrope – 9. maja svake godine ATA obeležava Dan Evrope. Ove godine proslava

JEDINSTVENA PRILIKA ZA STUDENTE

Moj biznis planDrugu godinu za redom Academic Training Association (ATA) organizuje takmičenje u pisanju biznis planova. Potrebna vam je biznis ideja i volja da je realizujete. ATA vam pomaže da što bolje napišete biznis plan, a najbolje očekuju vredne nagrade. Jednom rečju, jedinstveno iskustvo.

9

Pobednici turnira – ekipa “Unije”

se održava u Skoplju. Studenti mogu prisustvovati, a svi zainte-resovani se mogu javiti ATA-i.5. takmičenje u pisanju biznis pla-nova.

ŠTA JE POTREBNO DA BISTE UČESTVOVALI NA TAKMIČENJU U PISANJU BIZNIS PLANA I KOJE SU NAGRADE?S obzirom da je takmičenje u pi-sanju biznis planova najaktuelniji projekat ATA-e, u tekstu ćemo Vam napisati nešto više o tome. Prvi korak je osmišljavanje biznis ideje. Zatim popunjavate prija-vu koju možete preuzeti sa sajta ATA-e i poslati ih do 15. maja. Do kraja meseca maja bićete oba-vešteni da li je vaša biznis ideja prošla selekciju i sledeći korak je pohađanje kursa «Pisanje biznis planova».Kurs traje pet dana i drže ga stručni predavači iz zemlje i ino-stranstva. Nakon završetka kursa i položenog testa dobijate serti-fi kat (koji će se vrednovati kada završite fakultet). Prednost ovogodišnjeg takmiče-nja je činjenica da je rok za dosta-vu završenog biznis plana kraj av-gusta. Potrebno je da ispoštujete određenu formu biznis plana koju dobijate od ATA-e. Važna informacija za Vas je Ugovor o poverljivosti informaci-ja. Ovim ugovorom, žiri koji vrši evaluaciju i izbor najboljih biznis planova se obavezuje da ne sme iznositi informacije iz vašeg bi-znis plana niti dozvoljavati drugim osobama da ga čitaju. A sada o nagradama... Prva na-grada za najbolji biznis plan izno-si 10.000 evra, a druga nagrada 5.000 evra. Ova sredstva su bes-povratna i moraju biti upotrebljena za realizaciju biznis ideje. Zato, prionite na posao i do 15. maja pošaljite svoje prijave. Ova-kvu priliku ne smete propustiti.

Milica LAZAREVIĆ

ŠTA SE SVE DOGODILO 4. APRILA?4. april. Dan po mnogo čemu specifi čan. Možda, uostalom, kao i svaki drugi dan. Samo što je neko manje, a neko više svestan (jer je više informisan) njegove specifi čnosti. Evo nekih bitnih stvari koje su obeležile 4.april kroz vreme:1825. - rođen je srpski fi lolog Đura Popović, poznat kao Đura Daničić, prijatelj Vuka Karadžića i njegov saradnik u borbi za reformu srpskog jezika i pravopisa.1860. - rođen je srpski pisac Vojislav Ilić, osnivač moderne srpske lirike i tvorac verističkog izraza u srpskoj poeziji; njegova lirika označila je raskid s romantičarskom poezijom 1887. - izabrana je prva žena gradonačelnik - Suzana Medora Salter u gradu Argonija, SAD 1905. - zemljotres u Kangri, u Indiji, u kojem je poginulo 370.000 ljudi 1912. - Republika Kina proklamovala je vlast nad Tibetom 1932. - K. K. King izolovao je vitamin C na univerzitetu u Pitsburgu 1945. - Mađarska se oslobodila nacističke vlasti; današnji dan se u Mađarskoj slavi kao Dan oslobođenja1964. - singl Bitlsa "Can't Buy Me Love" zauzima prvo mesto na top-listama i tamo ostaje pet nedelja1968. - izvršen je atentat na Martina Lutera Kinga u Memfi su.

4. APRIL VS. 17. NOVEMBAR 4. april se na beogradskom Univerzitetu obeležava kao Dan studenata.Kada je nedavno jedan naš list napravio anketu sa studentima, anketa je pokazala da studenti beogradskog Univerziteta zapravo i ne znaju zašto se, tradicionalno, obeležava ovaj dan kao Dan studenata. Neki od anketiranih ne smatraju dotični datum svojim praznikom, tvrdeći da

I OVE GODINE PROSLAVLJEN JE DAN STUDENATA

Zašto slavimo4. april?Veliki broj studenata zna da se 4. aprila održavaju studentske žurke u svim domovima, ali žurke tamo i nisu novost. Zašto su onda ove organizovane 4. aprila specifi čne i šta se tada proslavlja?

10

11

bi i kod nas trebalo slaviti 17. novembar, kada je Međunarodni dan studenata, a ne 4.april.Dan 17. novembar širom sveta obeležava se kao Međunarodni dan studenata i predstavlja borbu za demokratsko obrazovanje i demokratsko društvo.Na ovaj dan, 1939. godine, nacisti su ubili više od 20 čehoslovačkih studenata koji su protestvovali protiv okupacije, zatvorili su u koncentracione logore preko 1200 studenata, a domove i Univerzitet pretvorili u svoje kasarne. Studenti širom Evrope okupili su se u Londonu, gde je Međunarodno veće studenata proglasilo 17. novembar za Međunarodni dan studenata.Pedeset godina nakon što su nacisti ugušili njihov protest, 17. novembra 1989, čehoslovački studenti ustali su ponovo protiv drugog nedemokratskog režima, koji je hteo da ih spreči da javno iznose svoje mišljenje. To je predstavljalo početak plišane revolucije kojom je okončan komunistički režim. Oni koji slave ovaj naš 4. april našli su jak razlog za to. Baš kao i oni koji slave 17. novembar.

ZAŠTO JE 4. APRIL DAN STUDENATA?4. april se deklariše kao znak sećanja na jedan nemili događaj koji se zbio 1936. godine. Prvog dana generalnog štrajka studenata Beograda, Zagreba, Ljubljane, Skoplja i Subotice protiv nadiranja fašizma u našu zemlju i vlade Milana Stojadinovića - policija je na Medicinskom fakultetu u Beogradu ubila studenta prava Žarka Marinovića.Žarko Marinović, poreklom iz Crne Gore, počeo je sa iskazivanjem svojih revolucionarnih stavova još kao srednjoškolac. Njegova aktivnost došla je do punog izražaja u aprilskim demonstracijama 1936. god. i to povodom dvadesetpetodnevnog štrajka studenata protiv zavođenja univerzitetske policije i u cilju obračuna sa režimskim vlastima i fašističkom omladinom na Univerzitetu. Pošto se režim kompromitovao metodama u borbi protiv napredne studentske omladine, odlučio je da preduzme nov korak u svojoj reakcionarnoj politici, uvođenjem univerzitetske policije. Ovo je duboko uvredilo i mnoge profesore, koji su se sa naprednim studentima

solidarisali. Ova podrška uticala je na studente da još više razviju svoju aktivnost, koja je dobila najšire razmere u aprilu 1936. godine, poznatu pod imenom Aprilski štrajk. Štrajk je, istovremeno, zahvatio sve univerzitete. Štrajk su sproveli svi oni studenti koji su bili okupljeni u jedinstvenom antifašističkom frontu, u borbi za svoje zahteve, prava i slobodu, slobodu nauke i autonomiju Univerziteta. Prvog dana štrajka, manji broj neobaveštenih studenata

prisustvovao je predavanjima, pa su narednog dana štrajkačke straže bile pojačane. Leci su rasturani na svim fakultetima, a redovno je izlazio i štrajkački bilten. Ali, ni beogradska policija nije sedela skrštenih ruku, već je mobilisala sve svoje snage: policajce, agente i ornasovce. Ovi posljednji bili su vrlo aktivni u rasturanju letaka. Kad im je postalo jasno da preduzetim merama ne mogu ništa postići, policija i ornasovci su pokušali da zaposednu univerzitetske zgrade. Kako ni u tome nisu uspeli, fi zički su počeli da napadaju studentske straže.Kada je policija sa grupom ornasovaca htela da zaposedne univerzitetske zgrade, došlo je do sukoba, od kojih je najjači i najtragičniji bio ispred zgrade Republičkog instituta Medicinskog fakulteta. Kad je jedan ornasovac nožem napao studenta prava Jovana Šćepanovića, Žarko Marinović je pritrčao da odbrani ranjenog druga, pa „se ustremio na Nedeljkovića”. U tom trenutku mu je Nedeljković mučki zadao dva udarca kamom u leđa. Tako je poginuo Žarko Marinović ispred zgrade Patološkog instituta Medicinskog fakulteta, koji je postao „simbol studentske borbe”. Dotični Nedeljković je takođe bio student prava, kao i Žarko Marinović, ali drugih pogleda na svet. Tog 4. aprila, Nedeljković je jednog kolegu ubio, a još dvojicu kolega izboo nožem-kamom. Ali, ovo nije pokolebalo studente u nastojanjima da ostvare prava za koja su se borili. Žarkova smrt je još više učvrstila jedinstvo studenata. Napredni studentski pokret potpuno je trijumfovao u studentskom štrajku koji je trajao 25 dana. Pod pritiskom naprednih studenata povučena je odluka o zavođenju policije na Univerzitetu, smenjen je dotadašnji reakcioni i ozloglašeni rektor, a za novog rektora izabran je Dragoslav Jovanović, „prvi pravi studentski, a to znači narodni rektor”, koji je prihvatio studentske zahteve. Žarko Marinović je, najpre, bio sahranjen na periferiji Novog groblja u Beogradu. Međutim, posle 36 godina odlučeno je da se moštima Žarka Marinovića nađe mesto u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Pišući o značaju beogradskog Univerziteta kao institucije bogatih pozitivnih i naprednih tradicija, kao mestu gde se rađaju ideje, gde misao prerasta

12

u stvarnost, profesor dr Jovan Gligorijević, rektor beogradskog Univerziteta sedamdesetih godina, zapisao je sledeće: „Značajno mesto u prošlosti Univerziteta pripada generacijama koje su između dva svetska rata, posebno u predvečerje drugog, bile glavna revolucionarna i pokretačka snaga. U plejadi znanih i neznanih neimara Revolucije izdvaja se ime Žarka Marinovića, koje je preraslo u simbol revolucionarne borbe i stremljenja studenata beogradskog Univerziteta, koji su datum njegove pogibije proglasili svojim Danom. Zato za naš Univerzitet obeležavanje uspomene na Žarka u Aleji zaslužnih građana znači ponos i novi impuls za nastavljanje revolucionarnog preobražaja”.To je istorija 4. aprila, kada se govori o njemu kao o Danu studenata. Možda Žarko Marinović jeste bio komunista, ali, ipak je pripadao avangardi studentskog pokreta koja je sledila svoju ideju.

KAKO JE BILO OVE GODINE?U Beogradu se poslednjih godina, na specifi čan način, redovno obeležava ovaj dan. Već nekoliko godina Studentski centar nastoji da organizuje više manifestacija početkom aprila tim povodom. Ove godine je, već tradicionalno, organizovano više sportskih takmičenja, izbor za Prvi glas beogradskog Univerziteta, kao i koncert na platou u Studentskom gradu. Međutim, ove godine se malo više vodilo računa o kvalitetu izvođača koji su pozvani da nastupe na koncertu, nego protekle godine. Nije dovedena nijedna zvezda istog "muzičkog pravca", kao prošle godine (čitati Romana). Možda zato što Centar nije imao dovoljnu fi nansijsku podršku da dovede nekog sličnog? Tek, ovog puta, na scenu su izašli Bo, Rambo Amadeus i Kojot iz Ajzbrna. Plato je bio prepun, naravno, a koncert je zadovoljio masu studenata. Pošto su studenti već bili zagrejani dobrom svirkom, kada je stupio na scenu, Rambo je pokupio ovacije. Tačno je nije student, ali jeste revolucionar, i to na svoj, skroz autentičan način. Međutim, 3. april, dan pre koncerta je, na iznenađenje mnogih, ipak obeležen kolom. Kolo se vilo u sali Doma kulture u Studentskom gradu na fi nalnoj večeri svih studentskih aktivnosti koje su se dešavale povodom Dana studenata. No, valjda su i studenti, kao deo našeg naroda, u svojoj biti, kontradiktorni, baš kao i sam naš narod.P.P.S. Nastaviće se...

Dragana ALEKSIĆ

INTERVJU SA ZORANOM ARSENOVIĆEM, STUDENTOM PRODEKANOM NA EKONOMSKOM FAKULTETU

Da li profesori čuju glas studenata?U razgovoru sa studentom prodekanom pokušaćemo da odgovorimo na pitanja koje studente najviše zanimaju u vezi sa ovim poslom Pokušaćemo da objasnimo koja je uloga studenta prodekana na poboljšanju položaja studenata na fakultetu, kao i na unapređenju nastave

Zoran Arsenović

MonopolList: Koji je osnovni posao studenta prodekana i koja je njegova pozicija u odnosu na druge studente: da li je on predstavnik studenata, njihov zaštitnik ili nešto treće?Zoran Arsenović: Kako bi poštovane kolege kreirale jasniju sliku o funkciji i aktivnostima koje obavljam, potrudiću se da hronološki predstavim svoj rad i najvažnije aktivnosti koje sam preduzeo tokom prethodnog perioda. Na funkciju studenta prodekana izabran sam početkom oktobra 2005. godine. Predložen sam kao zajednički kandidat Studentske unije i Saveza studenata Ekonomskog fakulteta. Poslovi koje obavljam kao student prodekan, u velikoj meri odnose se i na implementaciju Bolonjskog procesa na Fakultetu. U principu, svoju funkciju doživljavam kao "zaštitnika studenata". S jedne strane, reprezentujem studente i branim

njihove interese u Rukovodstvu fakulteta, dok, s druge strane, predstavljam Rukovodstvo fakulteta kod studenata. Suštinski, obaveza mi je da budem zaštitnik i predstavnik studenata, kao i da se borim za sprovođenje pozitivnih tendecija koje su pokrenute na Fakultetu, u skladu sa novim ZoVO zasnovanom na principima Bolonjske deklaracije. Između ostalog, član sam i većeg broja komisija i tela koji funkcionišu na Fakultetu kao i TEMPUS projekta koji obuhvata ekonomske fakultete širom Evrope ( Italiju, Poljsku, Sloveniju) i dr., kao i našu zemlju, a odnosi se na implementaciju celokupnog bolonjskog procesa na fakultetima i univerzitetima. Jedna od ključnih aktivnosti je rešavanje zahteva i molbi koje studenti upućuju, a odnose se na status mirovanja, ubrzano studiranje, dodatne ispitne rokove, oslobađanje od novčanih nadoknada i dr.ML: Koliko ste učestvovali u

sprovođenju promena u nastavi na našem Fakultetu koje su se, evidentno, desile u toku prošle godine?ZA: Jedna od prvih aktivnosti koje sam preduzeo odnosila se na usvajanje ECTS bodova prilikom upisa godine (koja se zasnivala na ranijem rangiranju predmeta na skali od 4-10 ECTS bodova) i koja je rezultirala mnogo većim brojem upisanih studenata po pojedinim godninama studija. Preko 1000 studenata više je, na taj način, ostvarilo mogućnost upisa u narednu godinu studija. Takođe, inicirao sam da se prvobitni prag bodova spusti, recimo za IV godinu studija, sa 150 na 140 ECTS, a za III god. sa prvobitnih 100 na 90 ECTS bodova čime je, takođe, veliki broj studenta stekao mogućnost da upiše godinu. Osnovna prednost ovakvog načina upisa je to što studenti koji su, na primer, na III godini studija, a nisu položili sve ispite iz II godine, mogu da upišu IV godinu, na osnovu sabiranja bodova koje nose svi ispiti koje su položili u toku studiranja. Kao ilustrativni podatak koji potrvrdjuje pozitvne efekte prethodno iznete teze jeste činjenica da je u 2004. godini broj studenta koji su upisali IV godinu studija iznosio oko 890, dok je taj broj u 2005. godini porastao na 1500 studenata. ML: Kakav je odnos studenta prodekana sa Upravom fakulteta? Da li je SP, u stvari, deo Uprave fakulteta, odnosno da li postoji razlika u odnosu na dekana i druge prodekane?ZA: Generalno, moje iskustvo u saradnji sa prodekanima i dekanima je dobro. Po prirodi stvari, najviše sarađujem sa prodekanom za nastavu. Smatram da sam sa dosadašnjim prodekanom za nastavu ostvario korektnu i korisnu saradnju, što je dobrim delom uticalo na poboljšanje položaja studenta i sprovođenje niza aktivnosti o kojima sam već govorio. Ne

13

14

sumnjam da će i novi dekan sa timom prodekana imati dovoljno ambicija da već uveliko započete procese na Fakultetu nastavi. ML: Kao predstavnik studenata, trebalo bi, po pravilu, da ste dobro informisani o ostvarivanju prava studenata? Koliko su studenti u mogućnosti da ostvare prava koja ima pripadaju?ZA: Bez neke rezerve, tvrdim da se položaj studenta u velikoj meri promenio na bolje tokom prošle godine. Profesori imaju više sluha za studentska pitanja i probleme sa kojima se susrećemo tokom studiranja i, što je bitnije, profesori iskazuju ambicije i želje da ih rešavaju. Jedna od mojih inicijativa bila je i formiranje Komisije za rešavanje studentskih pitanja. Ta komisija je fomirana i rezultati njenog rada su već sada vidljivi. Jedna od važnijih odluka Komisije odnosi se na ukidanje elimantornih pitanja na ispitima. Često, na sednicama Nastavno-naučnog veća, Nastavne komisije, Komisije za postdiplomske studije i drugim telima Fakulteta, iznosim mišljenja koja su u duhu Bolonjske deklaracije i zastupam one ideje čija realizacija obezbeđuje poboljšanje položaja studenata i ostvarivanje njihovih prava. Takođe, jedan broj profesora je već počeo da sprovodi pilot projekte prilagođavanja predmeta koje predaju zahtevima iz novog Zakona o visokom obrazovanju i uvažavaju Standarde u nastavi, u smislu vrednovanja rada studenta tokom celog semestra na šta se veoma često pozivam i argumntovano “pritiskam“ profesore da ih se pridržavaju. Uvođenjem ovih promena, od studenta se zahteva više rada tokom semestra. S druge strane, studenti stiču više znanja i bolje šanse da polože ispite. Poenta promena je da se akcenat stavlja na to šta student zna, a ne šta ne zna, kao što je to slučaj bio do sada. Sada student ima mogućnost da tokom semestra zaradi miminum 30, a maksimum 70 posto ocene. U saradnji sa predstavnicima studentskih organizacija, izvršio sam pritisak i zahtevao da se kolokvijum vrednuje kao deo predispitne obaveze, što je prihvaćeno. Ključna promena u ostvarivanju studentskih prava ogleda se u pozitivnoj promeni odnosa između profesora i studenata. Profesori i asistenti više nisu samo puki predavači. Sada se moraju više i bolje pripremati za predavanja i vežbe, kao i da podstiču studente na interaktivan rad, razradu raznih vidova praktičnih primera, kreiranje prezentacija, esejskih radova što dovodi do sadržajnijeg i praktičnijeg znanja do koga nam je zasigurno svima stalo.

ŠTA SVE MOŽETE DA PITATE STUDENTA PRODEKANA?ML: Na šta se, najčešće, studenti žale?ZA: Vrata moje kancelarije su otvorena svaki dan, često sam na Fakultetu, iako mi je vreme prijema utorkom i četvrtkom od 10 do 12 časova. Studenti

se javljaju sa različitim zahtevima i molbama, od zdravstvenih i porodičnih, do problema vezanih sa savladavanje gradiva i dr. Studenti se žale i na ponašanje pojedinih profesora koje nije u akademskom duhu, kao i na način ispitivanja koji, ponekad, nije dobar. Neki od profesora sebi daju za pravo da ne poštuju usvojene Standarde u nastavi. Takođe, ono što mene, lično, iritira je i postojanje diskriminacije koju ispoljavaju određeni profesori prema studentima. Diskrimnacija se ispoljava tako što profesori nipodaštavaju druge smerove, smatraju da su studenti sa drugih smerova manje vredni i daju im lošije ocene zbog tih predrasuda. Postoje i zahtevi kojima bih ja, sa ljudske strane, izašao u susret, ali, nažalost, neki od tih zahteva nemaju uporište u Statutu Fakulteta i Zakonu, tako da im se ne može izaći u susret. Nešto što će sigurno ići studentima u prilog jeste i reorganizacija studentskih službi. Verujem da će nakon toga rad službi koji je i sada dobar biti doveden na zadovoljavajući nivo. Prošle godine su uvedene značajne promene u radu studentskih službi. Formiran je SIC – studentski informativni centar, koji radi od 9 do 16 časova na međuspratu; omogućeno je prijavljivanje ispita elektronskim putem; uvedena je telefonska linija za sve bitne informacije vezane za rad studentskih službi. Ove pozitine promene dovešće do rešavanja jednog od krupnih problema na Fakultetu do sada. ML: Koji su mehanizmi zaštite studenata u tim slučajevima koje Vi možete primeniti?ZA: Prvi korak je razgovor sa predmetnim profesorom ili asistentom. Ako ne nađemo zajednički jezik, kao krajnja mera, informišem prodekna za nastavu o datom problemu. Dobar deo profesora nije spreman da, zbog studenata koji nisu stalno vezani za Fakultet, ulazi u sukobe sa svojim kolegama profesorima, iako imaju informacije da neki od profesora ne rade kako treba. No, siguran sam da dobar deo studenata oseća da se klima promenila na bolje. Takođe, rad prethodne Uprave fakulteta zaslužuje pohvalu i na tome im moramo biti zahvalni. Tu posebno ističem otvaranje nove čitaonice i poboljšanje materijalno-tehničkih uslova na Fakultetu, osnivanje SIC-a, otvaranje još jedne sale sa računarima i dr.

15

DA LI JE MESTO STUDENTA PRODEKANA MAČ SA DVE OŠTRICE?ML: Da li Vi lično imate problema sa profesorima sa kojima ulazite u sukob zbog zaštite interesa studenata?ZA: Da, više puta sam i zbog moje prirode ulazio u konfl ikt sa pojedinim profesorima i asistentima. Najčešće na Nastavnoj i komisiji za poslediplomske studije, kao i par puta na sednicama Nastavno-naučnog veća. Zbog ubeđenosti u ispravnost određenih stavova, često nastupam i oštrijim tonom i ulazim u polemiku sa profesorima koji nemaju sluha za promene koje nastaju i koje će doneti koristi i studentima i Fakultetu. Promene koje nastaju treba prihvatiti kako bi naš Fakultet i dalje ostao lider na polju razvoja ekonomske nauke u našoj zemlji. Veliki broj profesora počinje da shvata značaj tih promena i počinje da ih podržava. Ipak, moram istaći da postoji i jedna garnitura profesora koja se plaši i ima blagi otpor prema promenama. Trudeći se da istaknem značaj i neophodnost tih promena za Fakultet i studente, pokušavam da im skrenem pažnju na promene koje treba prihvatiti kao šansu i podsticaj za nove uspehe i potvrdu znanja, i pritom zadržati već ostvarenu lidersku poziciju.ML: Da li ostvarujete saradnju sa studentskim organizacijama i da li podržavaju Vaš rad? Takođe, jedno od bitnih pitanja je i osnivanje studentskog parlamenta. Kada će se to desiti? ZA: Osnivanje studentskog parlamenta Ekonomskog fakulteta, kao jedinog legitimnog predstavnika studenata, je jedan od primarnih zadataka kojim se trenutno bavim i nameravam baviti u narednom periodu. Taj zadatak je ujedno i jedan od gorućih na nivou Univerziteta. Lično, smatram da se parlament treba

formirati u što skorije vreme. Ono što nas, trenutno, sprečava u toj nameri je usvajanje novog Statuta Univerziteta koji, u određenoj meri, utiče na donošenje Akta o reorganizaciji. Naime, nakon usvajanja Statuta Univerziteta, dekani će imati rok od dva meseca da formiraju komisiju koja će raspisati izbore za studentski

parlament uz, naravno, koordinaciju i podršku studenta prodekana i studentskih organizacija. Već sam preduzeo određene korake ka ostvarenju tog cilja: informisao sam se o načinu formiranja, organizovanja i delovanju studentskih parlamenata koji već postoje na drugim fakultetima. Prilikom osnivanja studentskog parlamenta EF trudićemo se da objedinimo pozitivna iskustva vezana za rad studentskih parlamenata na drugim fakultetima.Sa studentskim organizacijama imam korektnu i dobru saradnju. Između ostalog, bio sam zajednički kandidat za studenta prodekana Studentske unije i Saveza studenata. Za sve akcije, koje sam do sada preduzeo, imao sam podršku Studentske unije i Saveza studenata. Ono što me, do određene granice, plaši je neinformisanost studenata o procesima koji se dešavaju na Fakultetu, kao i blaga nezainteresovanost naših kolega za većinu bitnih pitanja koja u krajnjoj meri imaju konkretne implikacije na njih same. Ja ću iskoristiti ovu priliku i pozvati sve kolege koji imaju želju i ambiciju da se uključe u rešavanje svih bitnih pitanja da mi se obrate, što će sigurno biti jedna dobra uvertira za njihovo angažovanje u prethodno navedenom studentskom parlamentu.ML: Imate li uticaj na formiranje školarine, kontrolu sprovođenja reformi i evaluaciji nastave?ZA: Bio sam uključen u realizaciju fakultetske ankete o evaluaciji nastave koju su svi studenti, prilikom upisa u naredni semestar, morali da popune. Ta anketa još uvek ima određenu dozu tajnosti, u smislu da studenti nisu upoznati sa njenim rezultatima. To nije samo slučaj na našem Fakultetu, nego i na drugim, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Anketa je, zbog određenih manjkavosti, bila osporavana, ali je, svakako, mogla da pruži jednu globalnu sliku o kvalitetu studija. Veoma zanimljivo je bilo analizirati ocene iz ankete sa podacima koji govore o prolaznosti na pojedinima ispitama. Za neke godine studija dobili smo poražavajuću sliku o stepenu prolaznosti studenata na ispitima, odnosno jako loše je ocenjen način ispitivanja određenih profesora. Verujem da bi se mnogi studenti neprijatno iznenadili kada bi znali kako je niska prolaznost na određenim predmetima. Obavljen je veći broj razgovora i nadam se da će ti profesori početi da menjaju svoj odnos prema studentima na bolje. Visinu školarine utvrđuje Savet fakulteta, a ja kao student prodekan direktonog uticaja nemam, mada lično mislim da su školarine po pojedinim godinama visoke, ali jednostavo ta tendencija je trenutno prisutna na svim fakultetima u okviru Univerziteta, a ide u pravcu racionalizacije broja studenata, kao i blagog pritska na kolege da što više uče i na taj način ostvare mogućnost fi nansiranja studija iz budžeta.

Intervju vodioMilen KAKUĆA

Zoran Arsenović rođen je 1982. u Bijeljini. Naš fakultet upisao je 2001. godine, trenutno je student četvrte godine, smer trgovina, sa prosekom ocena 8,2. Nalazi se na pozicijama: studenta prodekana na Ekonomskom fakultetu, član je komisije za rešavanje studentskih pitanja, član tima u Tempus projektu, član disciplinske komijsije Fakulteta, član veća prodekana beogradskih fakulteta i član komisije za reformu raspodele studentskih mesta u studentskim domovima na nivou beogradskog Univerziteta.

16

Ovog puta je na našem fakultetu omogućena alternativa. Uprava fa-kulteta je bila oduševljena idejom malobrojne grupe studenata da se apsolventima (tačnije studenti-ma četvrte godine) omogući izbor. Reč je o apsolventskoj žurci.Opšte je poznato da organizacije na Ekonomskom fakultetu, kakve su SUEF i SSEF, tradicionalno or-ganizuju apsolventske večeri sva-ke godine. I to vrlo uspešno. Veliki broj apsolvenata se okuplja na istom mestu koje obezbede člano-vi naših organizacija i u atmosferi koja, očito, većini prija.

Da, većini, ali ne svima, jer se ove godine, ipak, ispostavilo da su ljudi koji idu na tradicionalno apsolventsko veče prilično hete-rogena grupa. Razlozi zbog kojih studenti idu na apsolventsko veče su uglavnom: masa ljudi ode jer zaista misli da na taj način može najbolje da se provede; jedan broj ljudi ide jer su se njihove kolege

već prijavile i ubedile ih da i oni krenu; treća grupa ljudi ode na pomenutu vrstu zabave jer želi da proslavi apsolventsko veče u kru-gu svojih dugogodišnjih kolega, ali nema izbor. A, tako je uvek i bilo. Setite se samo. Nismo uticali ili nismo želeli da utičemo. Međutim, ovih dana se grupica entuzijasta sa našeg fakulteta prenula i seti-la da ne mora više tako da bude. Valjda ih je na to podsetilo to što veliki broj apsolvenata ipak želi da apsolventsko veče provede dru-gačije. Malo ili totalno drugačije. Zamislili su da to bude skroz po-sebno veče. Po svemu. Pre sve-ga, kada je muzika u pitanju. Po-zvali su Tanju Jovićević. Za one kojima pomenuto ime na znači puno, evo bliže odrednice - peva-čica ex Oktobra 1864. Jedan od najboljih vokala cele ex YU. Kažu baš su imali muke s njom! Za-tim, kontaktirali su i bend Kulares (Coolares). Ko ih je slušao, taj je oduševljen. Onaj ko ih nije slušao uživo, slušao je, u najmanju ruku, o njima. Možda i jesu neafi rmisan bend, ali koliko dobro sviraju mo-žete se uveriti 16. maja. Prostor između "partija" ova dva benda, popuniće DJ. Bogat i kvalitetan muzički program koji će sigurno pomiriti sve ukuse.Kada je prostor u pitanju, oda-brali su fantastični Gutenberg (ili ex Štampariju). Gutenberg je stu-dentima već dobro poznato me-sto kada je organizovanje žurki u pitanju. Tek ovo će biti, najavljuju naše kolege, skroz drugačije veče u Gutenbergu. Prostor je sam po sebi specifi čan, velik, lep, autenti-čan. Dva benda i mnogo apsolve-nata na kvalitetnom mestu i piće

celu noć. I to sve za 15 evra. Na tradicionalno apsolventsko veče možete otići za 30 evra. Evo plakata i apsolventske žurke i apsolventske večeri, pa pogledaj-te šta se nudi. Pronađite se. Naravno, ko želi i na jedno i na drugo apsolventsko veče (tj. ako neko želi i na apsolventsko veče i na apsolventsku žurku), što da ne? Bitno je da postoji izbor. To bi mi, ekonomisti, trebalo ponajbolje da znamo. Prosto, treba se raspi-tati, informisati i najzad, izabrati.Empirija je pokazala da kada se na jednom mestu nađu dva proizvoda, supstituta, i kada ljudi mogu da bi-raju, oba proizvoda će se podjed-nako dobro prodati. Jednostavno, ekonomski rezon nalaže da nije dobro ako konkurencije (zapravo izbora) nema ili se ona suzbija.Zato priuštite sebi izbor. Izborite se za izbor. Uvek imajte alterna-tivu. Uprava fakulteta je ovog puta do-kazala da ima sluha za ovako bit-ne stvari.

OVE GODINE NA NAŠEM FAKULTETU DVE PONUDE ZA PROSLAVU APSOLVENTSKE VEČERI

AlternativaSa pojavom dve prilično različite ponude za apsolventsko veče, ove godine moći će da se zadovolje svi ukusi, pa je svim apsolventima zagarantovan dobar provod

17

Jedan od načina da počnete su i saj-movi zapošljavanja. A Career Days su upravo to: šansa da razgovarate sa poslodavcima, pitate sve sto vas zanima u mnogo opuštenijoj atmosfe-ri od one sa kojom ćete se susresti na intervjuu, i, pored CV-ja, ostavite dobar utisak. Elem, možda ima jedan mali problem-osim vas, biće tu još go-mila drugih ljudi sa istim ciljem. Zato, dobro se pripremite.Za početak, posetite njihov sajt. Tu ćete pronaći i koje fi rme će učestvo-vati u projektu, kao i njihove web saj-tove. Odaberite vaše "mete", par fi rmi u kojima bi želeli da radite i pronadjite sve što možete o njima – na sajtu, nji-hovim internim novinama, spavajte sa papirom na kom pišu vrednosti kom-panije ispod jastuka…verovatnoća da vas upamte raste geometrijskom progresijom ukoliko postaviljate dobra pitanja. Zato prvo porazgovarajte sa ljudima iz neke druge fi rme: oslobodi-ćete se treme i opustiti, dobiti jasniju sliku o tome kako razgovor treba da izgleda. Znači, unapred odlučite šta ćete reći, pokažite da ste zaintereso-vani i dobro obavešteni. Jednostavno, dobro iskoristite to malo vremena.Suvišno je reći da se potrudite da izgledate ozbiljno i u skladu sa priliko. To može samo da pomogne. Kao i do-bar CV.Nekad Radna biografi ja sada je Cu-rriculum Vitae, Resume, Biografi ja isl. Svrha CV-ja je da vas, vaše prethono iskustvo i obrazovanje predstavi osobi koja vas ne poznaje, i nema vreme-na da vas upozna. Ono što možda ne znate je da poslodavac u proseku tro-ši dvadesetak sekundi na pregledanje vašeg CV-ja.Kada pišete CV, stavite se u poziciju onog ko taj CV čita. To znači ne pišite ono što vi želite da pišete več pišite ono što oni žele da čitaju. Upravo zato

ne šaljete jedan-isti CV na sve kon-kurse, već ga prilagođavajte radnom mestu na koje konkurišite. Vaš CV je vaš trejler, način da ih naterate da po-žele da saznaju o više vama.

FORMA1. Vaš CV ne treba da bude duži od jed-ne stranice. Hm...kad sam pisala svoj prvi CV pitala sam se čime da popunim i tu jednu stranicu. Ali, ukoliko vi nemo-žete da pronadjete razlog iz kog treba da vas prime, teško da će oni moći. 2. Neka bude pregledan i jasno struk-turiran: red na papiru asocira na red u glavi. Jako je važno da poslodavac može brzo da pronadje podatke koji su mu potrebni. Ovo je razlog iz kog neke kompanije imaju standardnu formu CV koju treba da popunite. 3. Neka bude vizuelno privlačan, pro-sto da požele da ga pročitaju. Ovo ćete postići koristeči različite fontove, prorede i margine. U svakom slučaju, ne bi trebalo da koristite više od 3-4 fonta. Koristite neki od uobičajenih - Arial, Times New Roman... Što se tiče veličine, nemojte da bude ispod 10, ali ni veći od 14. I nemojte nikada DA KORISTITE SAMO VELIKA SLOVA. Boja. Neka bude crna.4. Bez gramatičkih grešaka i grešaka u kucanju.U najboljem slučaju, pomi-sliće da ste nemarni. U drugom sluča-ju pomisliće da ste nepismeni. O ovom posebno vodite računa kad šaljete CV na engleskom. Ma kako trivijalno zvu-čalo, ipak proverite. 6. Fotografi ja. Ukoliko se izričito ne tra-ži, ostaje na vama da odlučite. Mada, fotografi ja će dati nešto lično vašem CV-ju. Pošaljite neku na kojoj izgleda-te vedro, optimistično. Iako niste foto-genični, u eri digitalnnih foto-aparata nije problem da se slikate 100 puta. Ako vam ni onda ne uspe, možda je, ipak, pametnije da odustunete.5. Odštampajte to na kvalitetnom pa-piru A4 formata. Nešto istog papira sačuvajte za propratno pismo. Ukoli-ko to šaljete poštom ili nosite lično u fi rmu, stavite to u belu kovertu istog formata. Cilj je da to izglada uredno, odaje pozitivan utisak. Zato, nemojte koristiti malu plavu ružnu kovertu.

SUŠTINA:1. Nemojte iznositi modifi kovanu isti-nu. Osim što je izuzetno glupo, i što će Vas na kraju (ili čak na početku) uhvatiti ukoliko se vi sami ne izlanete, zar zaista želite da radite u atmosferi u kojoj morate da lažete? 2. CV treba da odiše pozitivnom ener-gijom-pesimistične i pasivne osobe ne prolaze baš dobro. Pokažite entuzi-jazam i samopouzdanje (gledajte da ovo nečim potkrepite). Obratite pa-žnju na reči koje koristite. Mnogo bolje zvuči "preduzimao aktivnosti..." nego "izvršavao aktivnosti…". Uporedite "upravljao kvalitetom" i "bio zadužen za kvalitet".3. Pokažite da posedujete sve osobi-ne koje karakterišu efi kasnog radni-ka, kao sva znanja i veštine potrebne za taj posao.4. Pokažite da posedujete i poželjne karakteristike.5. Ubedite ih da ste dovoljno intere-santni da požele da vas upoznaju.E sad, kako u stvari izgleda CV:-na vrhu napišite CV, Curriculum vitae, Resume: ako su tražili vašu Radnu bi-ografi ju, onda neka to bude naslov;-lični podaci: vaše ime i prezime,datum rodjenja, adresa sta-novanja, kontakt telefon, bračno sta-nje i nacionalnost;-lična izjava: može se desiti da vam traže da je navedete. Ovo je kratak pasus u kom vi iznosite svoje ciljeve u par rečenica. Gledajte da se ovaj cilj uklapa sa pozicijom za koju konkuriše-te ili programom za koji aplicirate, kao i da je kompatibilan sa vašim dosadš-njim obrazovanjem i eventualnim rad-nim iskustvom. Naravno, nemojte reči "Cilj mi je da dobijem ovu stipendiju" ili "Da radim kod vas", već npr. "...da razvijem karijeru u oblasti ... koja će mi omogućiti da iskoristm svoje ve-štine i znanja koja sam stekao..." Nije lako napisati cilj, ukoliko ga nemate, trebalo bi da ga nabavite. Nije neop-hodan, ali je izuzetno koristan. Trebalo bi da znate da poslodavci obično nisu ravnodušni prema ličnoj izjavi-neki je vole, a neki mrze.-obrazovanje: Vaša najvrednija imo-vina u ovom trenutku. Idite redom obr-

KAKO NAPISATI DOBAR CV

Započnite svoju karijeruVreme kad je bilo dovoljno da odete u Zavod za zapošljavanje a izadjete sa rešenjem o zaposlenju, na našu veliku žalost davno je prošlo. Zato, počnite da planirate svoju karijeru

18

nutim od hronološkog-prvo škola koju ste poslednju završili. Ukoliko još uvek studirate, navedite na kojoj ste godini, i ako je izvesno, kada ćete diplomirati. Što se tiče proseka, navedite ga uko-liko je reprezentativan. Kod nas je to prosek veći od 8, u inostranstvu od 9. Ako se prijavljujete za posao/program u inostranstvu, obavezno navedite i skalu za ocenjivanje, moguče da nije ista kao njihova.-seminari, primljene nagrade, pu-blikacije: obavezno navedite, sa krat-kim opisom teme seminara, zašto se dobili nagradu i sl.;-praktično iskustvo: zapišite sve sto ste radili, bilo kada-sezonske, letnje poslove, projekte na kojima ste uče-stvovali...Ukratko opišite vaša zadu-ženja i odgovornosti, neka se vidi da ste osoba koja je motivisana da uči i radi, ima potencijala... Ovde navedite i prakse koje ste prošli. Ukoliko nemate šta da napišete u ovom delu, možda

bi trebalo da razmislite o tome. Prva stvar koju će vas poslodavac pitati je šta sta radili do sad? Iako kažu da im treba osoba bez iskustva, sigurno će primiti onog ko zna više od vas-stavite se u njihovu poziciju.-vannastavne aktivnosti: u životu ste radili još nešto osim što ste išli na faks i u školu…zar ne? Ako ste član nekog udruženja na fakuletu ili van njega, sportskog društva to upišite ovde, sa kratkim opisom vaših zadu-ženja - predstavićete se kao osoba sa liderskim sposobnostima, druželjubi-va, timski igrač isl. -jezici: osim toga koje jezike govori-te, morate precizirati i koliko dobro-maternji, prosečno, napreno, tečno. Sigurno ćete navesti ukoliko imate položen TOEFL ili IELTS.-rad na računaru: podrazumeva se da poznajete bar MS Offi ce i da kori-stite Internet. Ukoliko ovo do sad niste naučili, krajnje je vreme da se bacite na učenje istih;-hobi: obavezno navedite ukoliko ima-te dovoljno prostora. Nije neophodno da se svaki vikend penjete na 2000 metara, jednostavno, navedite ono što volite da radite u slobodno vreme npr. čitanje, gledanje fi lmova isl.Znači, ključno je da postojeće infor-macije prezentirate tako da vi izgleda-te što bolje-napišite sve što će u tome

pomoći: imate neka dodatna znanja-odlično, bili ste radnik meseca-napiši-te… Krajnji savet bi bio da pokušate da popunite stranu, a da ne ostavljate prazan prostor na kraju. Obavezno zamolite nekog da pogleda vaš CV, či-sto da vam ukaže na eventualne pro-puste, ili moguća poboljšanja. Takodje bi bilo dobro da napravite neku vrstu arhive, u ko-joj ćete ćuvati tačan tekst oglasa, kao i CV i ostala aplikaciona dokumenta koji ste poslali u odgovor, jer će to biti osnova za pi-tanja na intervjuu. CV, iako veoma bi-tan, tek je prvi korak ka zaposlenju. A ukoliko ste pozvani na razgovor, prvi deo posla ste odradili dobro.

POGLED IZ DRUGOG UGLA - FUNKCIONALNI CVU ponedeljak, 20 marta, u organizaciji AIESEC-a bilo je organizovano zaista zanimljivo predavanje na temu "Kako napisati CV?". Predavač je bio Vla-dimir Majstorović, direktor i osnivač "Srma Konsulting"-a, konsultantske kuće koja posluje u oblasti ljuskih re-sursa, izbora i obuke kadrova i head-huntinga. U toku i na kraju predavanja gosp. Majstorović je odgovorao na mnogobrojna pitanja u vezi aplikativ-nih dokumenata, ali i davao primere odgovora na nezgodna pitanja poslo-davaca, uključujući i pregovaranja oko plate."CV nije sveto pismo", kaže Majsto-rović. On predlaže sasvim drugačiju, ali daleko logičniju strukturu podataka koje iznosite u CV-ju, koja vam poma-že da svoja znanja i veštine što bolje predstavite na papiru, i ono što vi već jeste oblikujete i predstavite na odgo-varajući način. Poslodavac razmišlja na sledeći način: "želim osobu sa ovim osobinama da radi ove stvari". Zbog toga vi prvo navodite osobine, a onda šta znate da radite: -na vrhu napišete CV, Radna biogra-fi ja, Resume;-ispod toga vaše ime Lične podatke nije potrebno pisati ovdje-sigurno vas neće primiti zbog vaše zanimljive e-mail adrese. Njih upišite u footer-u. Ukoliko se poslodavac odluči za vas, vaše lične podatke lako će pronaći.-profi l: razmislite dobro koje osobi-ne treba da poseduje osoba koja će radiliti na poziciji za koju konkurišete. Razmislite o tome koje od ovih osobi-na vi posedujete, pa ih navedite, tak-sativno, u nekoliko stavki. Ukoliko ne

posedujete potrebne osobine, razmi-slite da li ima smisla prijavljivati se, da li ih možete do tada steći... Npr. ukoli-ko se prijavljujete za poziciju na kojoj ćete morati da puno komunicirate sa ljudima (npr. rad sa strankama) napi-šite: komunikativna, prijatna i ljubazna osoba (ovdje i dalje važi pravilo da ne

iznosite modifi kovanu istinu). Ukoliko ćete biti član tima, navedite da ste tim-ski igrač - neka se to vidi iz ostatka vašeg CV-ja (bili ste član nekog sport-skog tima, učestvovali organizaciji več nečeg) i sl.-radno iskustvo: dobro bi bilo da do-date i neke konkretne brojke-ukoliko ste radili kao prodavac, u kojoj vred-nosti ste prodali robu tog meseca, koliko ste klijenata doveli, za koje ste sume bili zaduženi fi rmi i sl. Ukoliko ste na prethodnom poslu bili radnik meseca-navedite to obavezno, kao i sve što će pomoći da bolje izgledate. Bili ste pohvaljeni od šefa, napišite!-obrazovanje, jezici, rad na raču-naru, hobiji: u ovom delu sve ostaje isto. -što se tiče ličnih podataka, njih upi-sujete na kraju. Ali, i ovde važi ono: upišite samo stvari koje vam idu u pri-log. Datum rodjenja. Malo je verovatno da će vas primiti zato što ste vodolija u horoskopu, ali je veoma verovatno da ćete im biti prestari ili premladi. Za-pamtite, cilj CV-ja je da vas dovede na razgovor, a onda ih ubeđujte da ste vi upravo ono što im treba. Nemojte ri-zikovati da vas odbace u startu zbog godina. Izostavite. Nacionalnost. Isto vazi. Izostavite. Bračno stanje. Nekom će odgovarati da ste sami (da slučajno vaš privatni život ne ugrožava 24-ovno radno vreme!) , a možda će im iz ne-kog razloga odgovarati da ste udati. Ne rizikujte. U CV obavezno dodajte sliku (ukoliko im se ne dopadate na slici na kojoj ste se potrudili da izgedate ozbiljno, a istovremeno zračite vedrinom i op-timizmom, teško da ćete im se svidjeti uživo-uštedite vreme sebi), i navedi-te hobije, jer će CV tako imati ličniju notu. Pa, srećno!

KOMNENIĆ Milijanamana080282@yahoo.co.uk

Sajmovi zapošljavanja su sjajna šansa da se upoznate sa poslodavcima,

napravite neke nove kontakte, i, pored CV-ja, ostavite i dobar utisak

Poslodavac će na pregledanje vašeg CV-ja utrošiti manje od 20 sekundi.

19

Predmet PredavačJasnost izlaganja i zanimljivost predavanja

Interakcija sa studentima

Objektivnost ispitivanja Ocena udžbenika

Osnovi ekonomije

Dr Branko Medojević 2,18 (423/194) 2,08 (387/186) 2,82 (426/151) 2,52 (483/192)

Dr Božidar Cerović 3,81 (335/88) 2,99 (260/81) 3,81 (301/79)

4,42 (349/79)

Dr Slavica Manić 3,86 (243/63) 3,38 (213/63) 3,72 (175/47)

Mr Đorđe Mitrović 4,67 (336/72) 4,57 (329/72) 4,52 (280/62)

Jelena Žarković 3,12 (178/57) 3,09 (170/55) 3,15 (164/52)

Jelena Laušev 3,92 (141/36) 3,89 (140/36) 3,76 (128/34)

Matematika

Dr Branislav Boričić 3,43 (850/248) 3,52 (853/242) 3,81 (774/203)

3,12 (721/231)

Dr Mirjana Borisavljević 2,60 (78/30) 2,48 (77/31) 2,48 (88/36)

Mr Dragan Azdejković 3,28 (233/68) 3,15 (211/67) 3,42 (181/53)

Jelena Stanojević 4,26 (498/117) 4,11 (477/116) 4,13 (359/87)

Vladimir Baltić 3,68 (265/72) 3,60 (252/70) 3,59 (208/58)

SociologijaDr Krstan Malešević 4,22 (705/167) 4,25 (719/169) 4,39 (671/153)

4,40 (1152/262)Dr Čedomir Čupić 4,58 (568/124) 4,63 (560/121) 4,46 (468/105)

Teorija cena

Dr Stojan Babić 1,81 (103/57) 2,16 (119/55) 3,61 (166/46)

3,55 (401/113)Dr Milić Milovanović 2,67 (128/48) 2,72 (125/46) 3,67 (169/46)

Dejan Trifunović 4,36 (366/84) 4,25 (357/84) 4,47 (389/87)

Nataša Marjanović 4,00 (52/13) 4,58 (55/12) 4,42 (53/12)

Ekonomsko matematički metodi i modeli

Dr Marko Backović 3,80 (224/59) 3,77 (226/60) 3,95 (221/56)

4,03 (524/130)Dr Jovo Vuleta 3,42 (219/64) 3,33 (193/58) 3,64 (200/55)

Mr Zoran Popović 4,72 (406/86) 4,34 (369/85) 4,57 (315/69)

Mr Ivana Prica 3,60 (108/30) 3,27 (98/30) 3,48 (80/23)

Međunarodna ekonomija

Dr Branislav Pelević 4,29 (583/136) 3,66 (476/130) 3,91 (481/123)4,37 (599/137)

Mr Marko Malović 2,85 (268/94) 2,76 (254/92) 3,39 (281/83)

Bankarstvo Dr Đorđe Đukić 1,90 (99/52) 1,78 (89/50) 3,00 (90/30) 2,72 (117/43)

Bankarsko poslovanje i platni promet

Dr Aleksandar Živković 3,22 (248/77) 3,46 (270/78) 4,39 (329/75)

3,58 (279/78)Dr Rade Stankić 3,76 (94/25) 3,55 (71/20) 4,21 (80/19)

Velimir Lukić 4,02 (241/60) 3,93 (240/61) 4,26 (183/43)

Svetlana Popović 4,54 (59/13) 4,73 (71/15) 4,90 (49/10)

OCENA PROFESORA I ASISTENATA I NJIHOVOG RADA U TOKU ZIMSKOG SEMESTRA

Anketa Studenske unije Ekonomskog fakultetaAnketa ocene profesora i asistenata i njihovog rada već je postala tradicija u Uniji. Tako je i ove godine napravljeno obimno istraživanje, u kome su obuhvaćeni svi predavači iz zimskog semestra. Obrađeno je oko 1.500 anketnih listića, što se može smatrati reprezentativnim uzorkom. Nažalost, anketari Unije nisu uspeli da pronađu odgovarajući broj ispitanika IV godine sa smera «menadžment», pa je tako ovaj smer ove godine izuzet iz obrade.Iskazana je prosečna ocena za svakog profesora, odnosno asistenta, koja se dobija kao količnik sume ocena koje su studenti dali i broja obrađenih listića.Rezultati će biti istaknuti i na više mesta na fakultetu, pored kojih će se nalaziti i rezultati prošlogodišnje ankete, pa će tako studenti i profesori moći da vide eventualno poboljšanje ili pogoršanje načina rada pojedinih predavača.

20

Predmet PredavačJasnost izlaganja i zanimljivost predavanja

Interakcija sa studentima

Objektivnost ispitivanja Ocena udžbenika

Demografska analiza Dr Biljana Radivojević 4,00 (12/3) 4,00 (12/3) 4,00 (12/3) 4,00 (4/1)

Ekonomika energetike Dr Šahin Mandal 5,00 (10/2) 5,00 (10/2) 5,00 (10/2) 5,00 (10/2)

Ekonomika saobraćaja

Dr Vladan Božić 4,50 (180/40) 4,27 (171/40) 4,69 (183/39)4,28 (167/39)

Dr Slobodan Aćimović 4,55 (191/42) 4,36 (183/42) 4,46 (183/41)

Ek.odnosi Jug. sa inostrans. Dr Radovan Kovačević 3,71 (260/70) 3,59 (248/69) 4,41 (304/69) 4,00 (284/71)

Ekonomska geografi ja sveta

Dr Refi k Šaćibović 3,83 (134/35) 3,93 (118/30) 4,50 (117/26)4,20 (126/30)

Mr Đoković Emilija 3,91 (129/33) 4,26 (145/34) 4,64 (102/22)

Ekonomika agrara Dr Žaklina Stojanović 4,85 (63/13) 4,54 (59/13) 4,77 (62/13) 4,15 (54/13)

EkonometrijaDr Milena Jovičić 2,68 (67/25) 3,28 (82/25) 4,08 (102/25)

3,00 (115/35)Mr Aleksandra Nojković 4,12 (99/24) 3,87 (93/24) 4,89 (44/9)

Ekonomsko statistički softver Dr Jasna Soldić-Aleksić 2,67 (8/3) 2,33 (7/3) 2,00 (6/3) 4,00 (12/3)

Engleski jezik I i IIDr Nadežda Silaški 4,06 (219/54) 4,13 (223/54) 3,95 (145/39)

4,16 (383/92)Mr Tatjana Đurović 3,64 (153/42) 3,73 (153/41) 3,49 (122/35)

Engleski jezik III i IVDr Nadežda Silaški 4,41 (666/161) 4,40 (717/163) 4,18 (560/134)

4,31 (832/193)Mr Tatjana Đurović 4,31 (138/32) 4,24 (140/33) 4,00 (128/32)

Finansijska i aktuarska matematika

Dr Jelena Kočović 4,12 (280/68) 3,68 (239/65) 4,56 (310/68)

4,64 (325/70)Milena Mandić 4,37 (83/19) 4,55 (82/18) 4,93 (69/14)

Blažen Minić 4,02 (161/40) 4,30 (172/40) 4,17 (125/30)

Francuski jezik I i II

Dr Marija Džunić-Drinjaković 4,33 (13/3) 3,67 (11/3) 4,00 (8/2) 4,33 (13/3)

Francuski jezik III i IV

Dr Marija Džunić-Drinjaković 4,50 (18/4) 4,25 (17/4) 5,00 (15/3) 4,50 (18/4)

Istraživanje tržišta i marketing inf. sistemi Mr Biljana Krasavac 3,96 (615/155) 4,11 (637/155) 4,48 (694/155) 2,89 (605/209)

Javne fi nansijeDr Božidar Raičević 2,43 (233/96) 3,25 (302/93) 3,26 (277/85)

3,87 (375/97)Dr Brankica Gagić 4,29 (90/21) 4,17 (75/18) 4,71 (33/7)

Komparativno računovodstvo

Dr Vladimir Poznanić 4,29 (146/34) 4,53 (145/32) 4,80 (168/35)4,47 (152/34)

Mr Vladislav Cvetković 4,37 (105/24) 4,74 (109/23) 4,64 (51/11)

Makroekonomska analiza

Dr Miomir Jakšić 3,23 (236/73) 3,55 (256/72) 4,55 (273/60)3,31 (421/127)

Dr Aleksandra Praščević 4,21 (286/68) 3,64 (251/69) 4,41 (247/56)

Međunarodno privredno pravo Dr Jelena Perović 4,58 (467/102) 4,29 (438/102) 4,30 (434/101) 3,77 (113/30)

Matematika 2

Dr Ljiljana Petrović 2,25 (9/4) 2,75 (11/4) 3,50 (14/4)

3,00 (18/6)Dr Branislav Boričić 4,33 (13/3) 4,33 (13/3) 4,00 (8/2)

Jelena Stanojević 4,50 (18/4) 5,00 (20/4)

Međunarodni marketing

Dr Branko Rakita 3,21 (308/96) 3,43 (326/95) 4,32 (380/88)3,75 (368/98)

Mr Sanja Mitić 3,73 (351/94) 3,00 (279/93) 3,74 (284/76)

Međunarodni menadžment

Dr Branko Rakita 4,09 (131/32) 4,50 (144/32) 4,94 (158/32)4,59 (147/32)

Mr Sanja Mitić 4,81 (154/32) 4,87 (156/32) 4,93 (138/28)

Menadžment preduzeča u turizmu i hot.

Dr Krunoslav Čačić 4,67 (210/45) 4,73 (208/44) 4,89 (215/44)3,50 (210/60)

Aleksandar Đorđević 3,82 (149/39) 4,50 (180/40) 3,97 (131/33)

Menadžment ljudskih resursa

Dr Mirjana Petković 3,55 (110/31) 4,22 (131/31) 4,29 (133/31)3,63 (207/57)

Mr Ana Aleksić 4,00 (132/33) 4,27 (141/33) 4,13 (124/30)

Multivarijaciona analiza Dr Vladimir Vasić 4,13 (62/15) 4,20 (63/15) 3,20 (48/15) 2,00 (6/3)

21

Predmet PredavačJasnost izlaganja i zanimljivost predavanja

Interakcija sa studentima

Objektivnost ispitivanja Ocena udžbenika

Nemački jezik I i II Sonja Uzelac 4,00 (12/3) 4,00 (12/3) 3,33 (10/3) 3,67 (11/3)

Nemački jezik III i IV Sonja Uzelac 4,60 (23/5) 4,60 (23/5) 4,80 (24/5) 4,67 (14/3)

Odnosi sa javnošću Dr Galjina Ognjanov 4,23 (144/34) 4,54 (159/35) 4,60 (161/35) 2,80 (98/35)

OsiguranjeDr Jelena Kočović 3,83 (276/72) 4,11 (296/72) 4,83 (338/70)

4,88 (332/68)Dr Tatjana Rakonjac-Antić 4,89 (362/74) 4,93 (365/74) 4,97 (353/71)

Operaciona istraživanja Dr Branko Urošević 3,35 (67/20) 4,25 (85/20) 4,30 (86/20) 3,54 (39/11)

Poslovne fi nansijeDr Milorad Ivanišević 3,97 (353/89) 3,33 (280/84) 4,53 (399/88)

4,18 (385/92)Mr Miroslav Todorović 2,97 (175/59) 3,00 (168/56) 3,79 (125/33)

Ponašanje potrošačaDr Branko Maričić 4,40 (251/57) 3,75 (214/57) 3,54 (191/54)

2,47 (158/64)Mr Saša Veljković 4,08 (208/51) 4,43 (226/51) 4,44 (111/25)

Programski jezici Dr Dragan Stevanović 4,42 (53/12) 4,83 (58/12) 4,33 (52/12) 3,62 (29/8)

Računovodstvo troškova

Dr Radmila Jablan 4,73 (142/30) 4,73 (142/30) 4,50 (117/26)2,94 (138/47)

Mr Vladan Knežević 4,13 (124/30) 4,67 (140/30) 4,75 (114/24)

RevizijaDr Vladimir Poznanić 3,43 (151/44) 3,89 (148/38) 4,80 (168/35)

4,69 (136/29)Mr Vladislav Cvetković 4,39 (123/28) 4,67 (126/27) 4,71 (66/14)

Ruski jezik I i II Mr Milena Marojević 4,17 (50/12) 4,42 (53/12) 3,80 (19/5) 4,17 (50/12)

Ruski jezik III i IV Mr Milena Marojević 4,12 (66/16) 4,62 (74/16) 4,67 (70/15) 4,56 (73/16)

Savremeni privredni sistemi Dr Ljubinka Joksimović 4,30 (99/23) 3,82 (84/22) 4,53 (77/17) 4,33 (78/18)

Spoljnotrgovinsko poslovanje Dr Jelena Kozomora 4,34 (256/59) 3,91 (227/58) 4,09 (221/54) 4,55 (264/58)

Specijalni bilansiDr Kata Škarić-Jovanović 4,46 (125/28) 3,81 (103/27) 4,32 (108/25)

2,53 (81/32)Dr Dejan Malinić 4,88 (122/25) 4,23 (93/22) 4,45 (49/11)

Teorija planiranja privrednog razvoja Dr Milorad Filipović 3,44 (55/16) 3,83 (46/12) 4,54 (59/13) 4,77 (43/9)

Teorija proizvodnje Dr Milica Bisić 4,17 (50/12) 4,17 (50/12) 3,67 (44/12) 3,82 (42/11)

Trgovinski menadžmen

Dr Stipe Lovreta 4,49 (193/43) 4,38 (171/39) 4,75 (152/32)

3,96 (293/74)Dr Goran Petković 4,50 (198/44) 4,50 (198/44) 4,73 (208/44)

Dr Zoran Bogetić 4,58 (174/38) 4,53 (172/38) 4,53 (154/34)

Tržišno komuniciranje Dr Galjina Ognjanov 4,76 (100/21) 4,76 (100/21) 4,90 (103/21) 4,00 (84/21)

Tržište i tržišne situacije

Dr Siniša Zarić 4,86 (34/7) 4,71 (33/7) 4,29 (30/7)4,86 (34/7)

Dr Milica Bisić 4,20 (42/10) 4,70 (47/10) 4,30 (43/10)

Teorija i analiza ekonomske politike

Dr Bojan Dimitrijević 4,60 (23/5) 4,60 (23/5) 4,20 (21/5)

4,00 (20/5)Dr Nikola Fabris 4,40 (22/5) 3,40 (17/5) 3,80 (19/5)

Maja Jandrić 4,00 (8/2) 5,00 (10/2) 4,00 (8/2)

Teorija i politika bilansa

Dr Kata Škarić-Jovanović 4,47 (210/47) 3,52 (155/44) 4,36 (157/36)1,65 (112/68)

Mr Marija Pantelić 3,46 (142/41) 3,10 (118/38) 3,38 (98/29)

Urbana ekonomika Dr Goran Milićević 3,89 (70/18) 4,47 (85/19) 4,55 (82/18) 3,00 (57/19)

Upravljanje organizacionim promenam

Dr Nebojša Janićijević 4,30 (142/33) 4,06 (134/33) 3,06 (101/33) 4,33 (143/33)

Upravljanje projektima

Dr Dragan Đurčin 3,91 (172/44) 3,18 (140/44) 3,89 (144/37)3,69 (181/49)

Mr Dragan Lončar 4,69 (169/36) 4,54 (168/37) 4,44 (80/18)

Upravljanje ljudskim resursima

Dr Mirjana Petković 3,90 (199/51) 4,14 (203/49) 4,45 (218/49)4,68 (262/56)

Mr Ana Aleksić 4,50 (270/60) 4,58 (270/59) 4,42 (252/57)

22

U poslednjih pet godina, reč privatizacija postala je deo našeg svakodnevnog rečnika. Ovaj bolni proces koji su morale da prođu i sve ostale istočnoevropske zemlje na prelazu iz lažnog blagostanja socijalizma u tzv. surovi kapitalizam, zadesio je (ne)spremne i nas i naše fi rme. Na red su došla i javna preduzeća, a među njima i Naftna industrija Srbije. Kompanija NIS registrovana je kao javno preduzeće za istraživanje, proizvodnju, preradu i promet nafte, naftnih derivata i prirodnog gasa.

ZAŠTO JE NEOPHODNA PRIVATIZACIJA NIS-A?Država nikada nije bila dobar menadžer. Kada je država vlasnik, tada se promena “vlasnika” deša-va isuviše često - posle svakih izbora. Naravno, ne sme se zaboraviti da određeni problem leži i u političarima, kojima je omogućeno da koriste javna preduzeća kao svoje instrumente za povećanje rej-tinga, kontrolisanje socijalnog nezadovoljstva, pu-njenje i pražnjenje budžeta. Dakle, da bi se uma-njile posledice takvog političkog voluntarizma, koji je, na primer, samo prošle godine umanjio dobit NIS-a za oko 70 miliona evra, nema dileme da je privatizacija neophodna. Pritom, kada se pomene privatizacija Naftne industrije Srbije, nekako se prvo pomisli na benzinske stanice.Na području Jugoistočne Evrope ima više od dva-deset rafi nerija, a Rumunija ima čak jedanaest rafi -nerijskih kompleksa, od kojih je gotovo polovina godi-nama konzervisana. Dok Vlada Srbije i menadžment NIS-a razmišljaju šta nam valja činiti sa rafi nerijama, da li da ih sami modernizujemo ili da taj veliki izdatak i brigu prepustimo budućim inostranim kupcima, u hr-

vatskim rafi nerijama, koje su oduvek bile konkurenci-ja našim postrojenjima u Novom Sadu i Pančevu, za modernizaciju je već obezbeđen novac. A rafi nerija za preradu sirove nafte u Skoplju, čiji su većinski vla-snici Grci, već je modernizovana i polako, ali sigurno, osvaja tržište derivata Kosova i Metohije. Doduše, u Makedoniji se, već do kraja godine, očekuje ljuta bit-ka između skopske rafi nerije Okta, čiji su većinski vla-snici Grci, i ruskog Lukoila, koji se sprema da gradi 40 pumpi isključivo za plasman derivata iz svoje rafi ne-rije u Burgasu. S obzirom da je sadašnja proizvodnja strukture naših rafi nerija toliko nepovoljna, i po struk-turi derivata i po njihovom kvalitetu, neophodno je hit-no pristupiti modernizaciji, koristeći raspoloživi kapi-tal. Privatizacija NIS-a tj. prodaja njegovih delova bi po našem, a i mišljenju mnogih ljudi iz struke, trebalo da se odvija u sledećoj fazi nakon dizanja vrednosti rafinerija odnosno njihove obnove.Najava da će rafi nerije nafte u Pančevu i Novom Sadu biti prodate u prvoj polovini naredne godine i to kompaniji ili kompanijama koje žele većinski paket vlasništva, izazvala je burna i veoma različita reago-vanja u stručnoj i široj javnosti. Radikalni protivnici privatizacije zameraju što se većinski paket vlasniš-tva u rafi nerijama prodaje pre njihove modernizacije koja bi mogla znatno da im podigne vrednost. Ume-reniji zagovornici državnog vlasništva, koji uglavnom potiču iz energetskih krugova, u prvi plan su istakli bojazan da su, posle prodaje, rafi nerijama dani od-brojani jer većina potencijalnih kupaca već ima svo-je kapacitete za preradu nafte, koje su obnovili i prilagodili standardima kvaliteta motornih benzi-na Evropske unije ili kreću u njihovu ubrzanu mo-dernizaciju.Privatizacija srpskih rafi nerija je i neophodna i hit-na. Ali, isto tako, da bi privatizacija bila odgovorna i planska, njoj moraju da prethode određena ulaganja.

Jednostavnije rečeno, modernizacija mora da pret-hodi privatizaciji ukoliko iz nje želimo da izvučemo maksimalnu korist kako za NIS tako i za celu državu. To je u stvari nacionalni interes da profi t koji možemo sami da stvorimo uložimo u modernizaciju rafi neri-

Šta se dešava sa NIS-om? Šta je u interesu države i kako to postići?

PRIVATIZACIJA NACIONALNE NAFTNE KOMPANIJE

Slučaj Naftne industrije Srbije

Vlada Srbije je u novembru raspisala tender za izbor savetnika u postupku privatizacije Naftne

industrije Srbije, koji će se baviti formulisanjem strategije restrukturiranja tog preduzeća.

23

Vlada Srbije je u novembru raspisala tender za izbor savetnika u postupku privatizacije Naftne

industrije Srbije, koji će se baviti formulisanjem strategije restrukturiranja tog preduzeća.

ja, pre nego da kroz cenu goriva iz uvoza plaćamo modernizaciju tuđih rafi nerija.

PRIVATIZACIONI SAVETNIKSmatra se da je uspešna privatiza-cija najznačajnije srpske kompani-je dovedena u pitanje, jer osnovni ciljevi koje je Vlada postavila u postupku privatizacije NIS-a ima-ju malo ili nikakve veze sa sušti-

nom privatizacije. Vlada Srbije je u novembru raspisala tender za izbor savetnika u postupku priva-tizacije Naftne industrije Srbije. U projektnom zadatku za privatizaci-onog savetnika su pobrojani brojni zadaci koje Vlada Srbije očekuje da privatizacioni savetnik izvrši u narednih 18 meseci, za koliko se očekuje i završetak procesa pri-vatizacije. Prema tom dokumentu, jedan od osnovnih ciljeva Vlade Srbije u postupku privatizacije je privatizovati NIS kako bi stvorili konkurentno i liberalizovano trži-šte, ali je reč o nonsensu, jer sama Vlada može u roku od jednog dana da ukine sopstvenu Uredbu o za-brani uvoza naftnih derivata i istog trenutka će se stvoriti konkurentno i liberalizovano tržište i bez pomo-ći privatizacionog savetnika.Ovako postavljeni ciljevi su nedefi -nisani i nejasni, a kada se ciljevi pri-vatizacije pogrešno postave, velika je verovatnoća da će i čitav proces krenuti u pogrešnom pravcu. Zatim, nije dotaknuto veoma značajno pi-tanje raspodele akcija zaposlenima, što može usporiti proces privatizaci-je. Kao primer uspešne privatizacije nacionalne naftne kompanije može poslužiti hrvatska INA.Privatizacioni savetnik je potreban za formulisanje strategije restruktu-riranja tog preduzeća, koje je pla-nirano za sledeću godinu, a priva-tizacija delova NIS-a je i jedna od bitnih stavki dogovora sa MMF-om oko nastavka realizacije kredita. Na-

cionalna naftna kompanija se od 1. oktobra transformisala u dva javna preduzeća - Transnaftu i Srbijagas i jedno akcionarsko društvo - AD NIS. Privatizacija Naftne industrije Srbije započeće u prvoj polovini 2006. go-dine, na osnovu strategije o privati-zaciji koju će Vlada Srbije usvojiti na predlog privatizacionog savetnika. Privatizacija NIS-a započeće kako je i tražio MMF, ali će od savetnika zavisiti da li će prve na “doboš” oti-

ći rafi nerije ili neki drugi deo NIS-a. Prilikom izrade stra-tegije privatizacije,

savetnik bi trebalo da ima u vidu ra-zvoj ovog sektora u međunarodnim okvirima, privlačenje dugoročnih in-vesticija, ulaganje u modernizaciju kapaciteta, kao i u strategiju Vlade za priključenje EU. Sudeći po ovim uslovima tendera, može se protu-mačiti da Vlada namerava da zaštiti interese države i nađe najbolje reše-nje za privatizaciju NIS-a.

SAMO RAFINERIJEMnogobrojni stručnjaci iz naf-tnog sektora upozoravali su da bi prodaja samo rafi nerija smanjila vrednost celog NIS-a i dovela u pitanje opstanak ovih pogona u Pančevu i Novom Sadu, kao pre-rađivačkih kapaciteta. Vlada je ipak preuzela obavezu da proda većinski deo rafi nerija, ali nije bila jedinstvena. Ministarstvo energe-tike oštro se suprotstavilo prodaji rafi nerija, dok je Ministarstvo fi -nansija to prihvatilo.Zlobnici su skloni da kažu da je iz či-tave ove zavrzlame izgleda profi tirao samo vrh NIS-a, koji bi, eto, opet da se rafi nerije privatizuju, ali ne sada. Jednako su slabi i argumenti Vlade, koja je glasna i preglasna u tvrdnja-ma da se rafi nerije moraju privatizo-vati odmah, kao i mendžment koji bi rafi nerije prvo da modernizuje, pa da proda. Kritičari predloženog zakona kojim bi NIS bio podeljen na tri pre-duzeća, a koja bi što pre bila prodata (pre svega rafi nerije u Novom Sadu i Pančevu), tvrde da ga je Vlada Sr-bije donela na brzinu i da se u njemu

ne precizira na koji način će se oba-viti privatizacija, što „ostavlja prostor za malverzacije”. Brzina kojom je predlog donesen dodatno je podgre-jala već postojeće sumnje javnosti i stručnih krugova da je „kupac profi -tabilnih delova NIS-a već određen i da je donošenje zakona neophodno za legalizaciju dogovorenog”. Vladin predlog privatizacije NIS-a, u suštini

se zasniva na koncepciji razdvaja-nja tehnoloških procesa u javnim preduzećima i odvajanja sporednih delatnosti pri čemu najperspektivnije delove treba što pre prodati. Iz Misije MMF-a Vladi je savetovano da spre-či NIS da ulazi u bilo kakve velike kreditne obaveze i investicije pošto bi to moglo da umanji izglede za uspešnu privatizaciju. U slučaju NIS-a i njegovih rafi nerija, privatizacija može dati najbolje rezultate samo ukoliko joj prethodi modernizacija. I to ne bilo kakva privatizacija. Mora se pronaći ozbiljan strani partner koji poštuje dogovore i potpisane ugovo-re. Pritom, većinsko vlasništvo mora ostati u rukama države, a mnogi od predstavnika inostranih naftnih kom-panija koji su obilazili NIS pokazali su spremnost da učestvuju u njenoj modernizaciji, ne postavljajući pita-nje većinskog vlasništva. Prošle godine NIS je ostvario pro-met od oko tri milijarde evra i “dao” četvrtinu budžeta, stoga nije neop-hodno naglašavati koliko je pitanje NIS-a od nacionalne važnosti i koli-ko Srbija može da izgubi ukoliko se ceo proces privatizacije ne sprove-de na odgovarajući način.

Ana ŠANTAK

NIS je prošle godine ostvario promet od oko tri milijarde evra i “dao” četvrtinu budžeta

24

Grčka, kao nama, verovatno, je-dina prava i iskreno prijateljska zemlja, već više godina interes pronalazi u velikom ulaganju u privredu naše zemlje. Ambasada Grčke preuzela je na sebe bitnu ulogu posredinka između srpske ekonomije i grčkih privrednika, a na čelu odeljenja za ekonomske odnose nalazi se gospodin Ge-orgos Kucodimos. Monopollist: Jedno vreme Grč-ka je bila najveći investitor u Sr-biji. Da li je to još uvek tako i ko-liki je iznos investicija?Georgos Kucodimos: Od po-četka 2005. godine do danas, Grčka je najveći investitor. Vi-sina direktnih investicija je više od 1.2 milijarde evra, a direk-tnih i indirektnih investicija je preko 1.5 milijarde evra. U Sr-biji danas postoji oko 100 čisto grčkih preduzeća, a mešovitih, grčko-srpskih, je oko 150 i sva ta preduzeća zapošljavaju oko 23.000 zaposlenih. Najviše je

bilo investicija u telekomunika-cije, banke, cementare, naftne i prehrambene kompanije.ML: Koliko je srpska privreda otvorena za grčki kapital? Pri-mećujete li, možda, drugačiji tre-tman grčkih kompanija, u odnosu na druge?GK: Problemi koje imaju grč-ka preduzeća u Srbiji su isti oni koje imaju i drugi investitori i to su problemi koje imaju sve pri-vrede koje se nalaze u perio-du tranzicije. Konkretno, reč je o problemima oko vlasništva i problemima birokratije, jer je po-trebno puno dozvola do kojih se teško dolazi. Ti problemi nisu u vezi sa centralnom vlasti, već su na nivou opština i sprska Vlada je u poslednjih par godina predu-zela mnoge korake ka njihovom rešavanju i ohrabrivanju stranih investitora.ML: Šta najčešće savetujete Grcima kada ulažu u Srbiju?GK: Da budu hrabri! Srbija prati

put ka Evropskoj uniji i nalazi se na strateškom mestu Balkana. Ima veoma dobru perspektivu i ima sklopljene ugovore o slobod-noj trgovini sa susednim zemlja-ma i sa Rusijom. Mi, generalno, imamo odlične tradicionalne od-nose i zato je potrebno da grčki investitori dobro prouče tržište i da nastave sa investicijama, koje će koristiti i Grcima i Srbima.ML: Koji je konkretan posao savetnika ambasadora za eko-nomska pitanja?GK: Posao je da se ohrabre grčki investitori na ulaganja u Srbiju. Da se podrže grčka pre-duzeća koja se već nalaze ovde i da se pomaže u prevazilaženju problema na koje se nailazi. Ta-kođe, radi se na potsticaju izvo-za grčkih proizvoda u Srbiju i na obaveštavanju grčkih preduzeća o poslovnoj klimi u Srbiji. ML: Postoji li šansa da se poja-vi veći broj greenfi eld investicija, poput Veropulosa, na primer?

Najveći deo investicija jeste ku-povina već formiranih preduze-ća, međutim, koliko su Grci spre-mni na ulaganja “od nule”?

GEORGOS KUCODIMOS, PRVI SAVETNIK GRČKE AMBASADE ZA EKONOMIJU I TRGOVINU

Grčko-srpski sirtakiVelikog prijateljstvo, koje nesumnjivo postoji između Srba i Grka, poslednjih godina se materijalizuje kroz sve veću ekonomsku saradnju. Kao jedina balkanska članica EU, Grčka je najveći strani investitor u Srbiji.

Od početka 2005. godine do danas Grčka je najveći investitor,

a visina direktnih investicija iznosi više od 1.2 milijarde evra.

“Plan za rekonstrukciju privrede balkanskih zemalja” grčke Vlade predviđa povoljno kreditiranje projekata u iznosu od 550 miliona evra, od čega je samo Srbiji namenjena polovina ovih sredstava.

Georgos Kucodimos

25

GK: To je jedno jako dobro pita-nje koje se često postavlja stra-nim investitorima. Tim pitanjem se bavi i srpska Vlada. Najveći problem je u vlasništvu nad ze-mljom. Imamo primer grčkih pre-duzeća koja su, recimo, kupila zemljište, ali ne mogu da dobiju odgovarajuće dozvole. Srpska Vlada to zna i, koliko znamo, do-neće neke odluke i mere u pra-vom smeru.ML: Poznato je da su Grci i Srbi relativno slični narodi po menta-litetu. Otkud tolika razlika u stan-dardu i šta je to što nas najviše koči u ekonomskom napretku?GK: Grčka je počela sa razvojem znatno ranije od Srbije. Ostale balkanske zemlje su to učinile početkom devedesetih godina,

a Srbija tek 2000. godine. Da-kle, Srbija je počela sa evrop-skim integracijama 10 godina posle ostalih balkansih država, a postoji i još dosta poznatih problema sa međunarodnom za-jednicom. Međutim, verujemo da je srpski potencijal na visokom nivou i da će Srbija nadoknaditi izgubljeno vreme.ML: Šta mislite o predlogu EU za stvaranje bescarinske zone između zemalja zapadnog Bal-kana?GK: Počevši od 2001. godine, zemlje zapadnog Balkana su procenile da je potrebno da po-jačaju međusobnu trgovinsku razmenu i stoga su potpisale bi-lateralne ugovore, koji ipak nisu bili sprovođeni do kraja. Onda smo došli na taj predlog da se stvori zajedničko tržište, za koje verujemo da će pomoći svim zemljama. Povećaće se strane investicije, jer će tržište biti je-dinstveno i to će biti korak pred

ulazak u Evropsku uniju. Moje je lično mišljenje da bi taj pokušaj bio veoma dobar za Srbiju.ML: Kolika je uloga Grčke pri ula-sku ostalih balkanskih zemalja u EU i koliko je ona spremna da na sebe preuzme ulogu zemlje predvodnice?GK: Sve je dogovoreno na sa-mitu Evropske unije u Solunu i tada je u najvećoj meri predviđen put zemalja Balkana ka EU. Još uvek su tekstovi sa tog samita baza odakle kreću svi dalji dogo-vori. Grčka je odlučna u stavu da bi zemlje Balkana trebalo što pre da se priključe Evropskoj uniji.ML: Grčka Vlada je donela «Plan za rekonstrukciju privrede bal-kanskih zemalja». Možete li nam reći nešto više o tom Planu?

GK: 2002. godine, Grčka je odlučila da 550 miliona evra da za rekonstrukciju privrede balkansih zema-lja, pri čemu je oko 230 miliona namenjeno Srbi-ji. Veliki projekat, koji je Grčka odlučila da izvede

zajedno sa srpskom Vladom, jeste dovršetak koridora 10, od Vladičinog Hana do granice sa BJR Makedonijom. Takođe, tim Planom grčke Vlade finansiraju se i mali projekti, poput bolnica, škola, staračkih domova... Treći deo Plana jeste finansiranje pri-vatnih preduzeća koja nastoje da ostvare investicije i proizvod-

nju u Srbiji.ML: Na osnovu dosadašnjeg iskustva, šta mislite, koliko će Srbiji trebati do mesta u EU?GK: Sve to zavisi od mogućnosti sprske politike i od mogućnosti srpskog naroda. Neophodno je da Srbija primenjuje potrebne propise što je brže moguće. Do sada imamamo uveravanja da srpska politika i srpski narod žele put ka EU, ali ne mogu da procenim koliko je tačno godina potrebno. Trenutno se pregova-ra o procesu stabilizacije i mislim da će se pregovori privesti kraju do kraja ove godine. Tada ćemo imati čistiju situaciju o vremenu potrebnom za ulazak Srbije u EU. Mislim da neće biti potrebno mnogo vremena.ML: I za kraj jedno studentsko pitanje. Da li je moguće da se preko grčke ambasade omogući neka praksa za studente u grč-kim preduzećima, ambasadi ili možda čak u Grčkoj?GK: Grčka Vlada već daje sti-pendije srpskim studentima. S druge strane, teško je preko ambasade omogućiti praksu za studente, jer su preduzeća privatne kompanije. U nekim slučajevima, moguće je da kon-taktiramo preduzeća i da prepo-ručimo studente za praksu. I u prošlosti smo to već radili.

Intervju vodioNikola ĆIRKOVIĆ

“Plan za rekonstrukciju privrede balkanskih zemalja” grčke Vlade predviđa povoljno kreditiranje projekata u iznosu od 550 miliona evra, od čega je samo Srbiji namenjena polovina ovih sredstava.

Ambasada Grčke u Beogradu

26

TURBULENTNA ISTORIJAKrize za Argentinu nisu nepo-znanica. Ovo je zemlja koju već vekovima karakterišu manji ili veći ekonomski i politički proble-mi. Njena novija istorija počinje 1810. godine, kada se ova drža-va oslobodila od španskog kolo-nijalizma, ali čime su počeli njeni ostali problemi. Naime, počeli su sukobi između njenih provincija, pri čemu je većina bila usmerena protiv plodne oblasti Pampe, u ko-joj se nalazi i Buenos Ajres, koja je i tada predstavljala drastično ra-zvijeniju i bogatiju oblast od ostat-

ka Argentine. Faktički, do 1862. godine nije postojala vlada koja je imala suverenitet u celoj zemlji, a još tada je postojao vrlo uvrežen običaj pokrivanja budžetskih defi -cita štampanjem novca. Infl acija je bila gotovo uobičajena pojava, iako je postojao relativno stabilan ekonomski rast.

KARLOS MENEMDo osamdesetih godina XX veka po-litička realnost zemlje su bile smene

vojnih hunti i demokratski izabranih predsednika na vlasti. Posle mno-gih ekonomskih, kao i vojnih (Fok-landska ostrva), neuspeha svojih prethodnika, 1983. godine Karlos Menem postaje predsednik. On je pristupio drastičnim ekonomskim reformama – liberalizaciji spoljnotr-govinskih tokova, deregulaciji, priva-tizaciji, smanjivanju poreza, sman-jenju budžetske potrošnje i reformi države. 1991. postavio je Dominga Kavala za ministra ekonomije, koji je uveo valutni odobor tj. fi ksirao je na-cionalnu valutu za dolar. Kurs je bio 10.000 australa za 1 dolar, a 1992. uvedena je nova nacionalna valuta

pezos, koji je bio ekviva-lentan jednom dolaru. Bilo je dozvoljeno da se dolari koriste paralelno sa pezo-som i uvedena je neka vr-sta bimonetarnog sistema u kome su postojali i ban-karski depoziti i zajmovi u

dolarima. Hiperinfl acija je prekinuta gotovo momentalno posle uvođenja pro-mena. Infl acija je sa 800% iz 1990. smanjena na 6% 1995. godine. Ali, postojala je cena koja je morala da se plati - 1995. godine realni devi-zni kurs (nominalni kurs korigovan odnosom domaćih i stranih cena) je apresirao više od 50%, čineći argentinski izvoz nekonkurentnim. Posledično, defi cit tekućeg bilansa iste godine je iznosio 4,5% BDP-

a. Takođe, privatizacija je sprovođe-na prilično sumnjivo, a veliki broj članova Me-nemove vla-de je bio pod istragom zbog korupcije. ‘Te-kila kriza’ tj. deva lvac i j a meksičke va-lute je još više pogoršala ionako lošu ekonomsku situaciju. Kao posledica mera koje je predložio MMF, a koje su pre-duzete u cilju smanjenja defi cita u tekućem bilansu, došlo je i do smanjenja realne potrošnje, real-nih investicija, a time i do sman-jenja realnog BDP-a i povećanja nezaposlenosti. Kavalo 1996. godine biva smenjen.Naizgled nepopravljiva situacija, 1998. i 1999. godine, uz pomoć sredstava MMF-a i Svetske ban-ke, relativno je stabilizovana. Pri-vatizovane su mnoge banke, čime je konsolidovan fi nansijski sektor, dodatno je smanjena infl acija i iz-gledalo je kao da se ponovo uspo-stavlja ekonomski rast. Međutim, polovinom 1998. godine Argentinu pogađaju posledice valutnih kriza u Rusiji, kao i u Brazilu, njenom naj-većem trgovinskom partneru. Brazil

Očevi i oci argentinske krize

MOŽE LI SE UOPŠTE ARGENTINSKI SCENARIO JEDNOSTAVNO OBJASNITI?

Na srpskoj medijskoj sceni ne prođe ni mesec dana da neko zloslutno ne spo-mene argentinski scenario kao ekonomsku budućnost Srbije. Na ovo se obično nadovežu izjave ljudi koji misle suprotno, iznose se argumenti na obe strane, dovodi se u pitanje ekspertsko znanje jednih i drugih, a većina ljudi ne raspolaže ni osnovnim znanjem potrebnim da bi se ova debata pratila. Ovaj članak se bavi upravo nekim osnovnim podacima o događajima koji su se odvili u Argentini, uzi-majući pritom u obzir, pored ekonomskog, i politički i istorijski kontekst.

Krize za Argentinu nisu nepoznanica. Do osamdesetih godina XX veka politička realnost zemlje su bile smene vojnih hunta i demokratski izabranih predsednika na vlasti.

Domingo Kavalo

27

je 1999. morao da dozvoli značajnu deprecijaciju valute da bi pokrenuo rast. To mu je obezbedilo znatnu izvoznu prednost, naročito u okviru MERCOSUR-a (Mercado Comun del Sud – Southern Common Mar-ket), carinske unije kojoj obe zemlje pripadaju. Normalno, usled fi ksnog deviznog kursa, Agentina nije mogla da pribegne istoj meri, pa je precen-jeni pezos ne samo ugrozio njenu izvoznu konkurentnost, već i njene trgovinske odnose sa Brazilom.

FERNANDO DE LA RUA1999. godine na mesto predsednika Argentine dolazi Fernando de la Rua, koji obećava da će zaustaviti recesiju i korupciju. Njegova vlada se usmeri-la na smanjenje budžetskog defi cita, jer su smatrali da će time povratiti po-verenje u državne fi nansije, smanjiti kamatnu stopu i još više ubrzati eko-nomski rast koji se polako javljao poslednje dve godine. Izabrali su da to učine putem povećanja poreskih prihoda. Povećanja su sprovedena nad ionako visokim porezima, a to je samo dovelo do masovnog izbega-vanja plaćanja poreza. Ekonomija je podlegla opštem usporavanju, što je dovelo i do političkih problema. Do-mingo Kavalo, koji je smenjen 1996. godine, opet dolazi na mesto ministra ekonomije 2001. godine.30. novembra te godine, usled ne-poverenja koje je počelo da se rađa kod inostranih investitora, kao i kod domaćih subjekata, a koje je inici-

rano prezaduženjem Argentine na domaćem i inostranom planu, kao i strahom od devalvacije pezosa (koji je izazvao Kavalo modifi ko-vanjem valutnog odbora, uvođen-jem preferencijalnog deviznog kursa za izvoznike i izjavama no-vinama da će pezos jednog dana prestati da bude vezan za dolar), došlo je do masovnog povlačen-ja depozita iz banaka tj. bekstva kapitala. Država je bila prinuđena da uvede svojevrsno zamrzavanje

depozita. Argentin-ci su se setili kako im je visoka infl acija 1982. i 1989. uništila ušteđevine i da su i

1982. sprovedena slična zamrza-vanja depozita od strane Kavala (tada je bio na čelu centralne ban-ke), pa su i nastale masovne de-monstracije. MMF je 5. decembra rekao da više neće vršiti nikakve isplate kredita, jer Argentina više nije ispunjavala svoje obaveze. Država je izgubila svaku šansu da dobije pozajmice od bilo kog stra-nog investitora. Nastaje generalni štrajk 13. decembra, a u pro-testima od 19. i 20. decembra 24 osobe su izgubile život. Ka-valo je dao ostavku 19., a De la Rua 20. decembra

EDUARDO DUHALDEEduardo Duhalde je došao na vlast 2002. godine. On je bio dugogodišnji protivnik konverti-bilnosti, jer je kao i mnogi drugi smatrao da je odnos pezosa i do-lara 1:1 doveo do precenjenosti pezosa i onemogućio Argentini da

napravi izvozno orjentisanu eko-nomiju. Duhalde je odmah prešao na reforme: ukinuo je konverti-bilni sistem - devalvirao je pezos na odnos 1,40 pezosa za dolar, uveo je fl uktuirajući devizni kurs dozvolivši i dalju deprecijaciju, za-plenio je sve depozite u dolarima od banaka, nasilno je promenio sve dotadašnje dolarske depozite u pezos po ovom kursu, konver-tovao je sve ugovore u dolarima u pezose, suspendovao je sve procese bankrota koji su se vodili, duplirao kazne za poslodavce koji otpuštaju radnike i uveo niz novih poreza i zakona. Novembra 2002.

Argentina je proglasila moratorijum na vraćanje duga Svetskoj banci, a pošto je i Interameričkoj banci i MMF-u priprećeno istim merama, MMF je već u januaru 2003. odo-brio novu pozajmicu. Pezos se posle odnosa 4:1 uskoro stabili-zovao na 2,9:1, a decembra 2002. počelo je i delimično odmrzavanje bankarskih depozita. Ekonomski oporavak počeo je da se nazire.

UZROCI KRIZEDogađaji u Argentini daju osno-va za različite interpretacije. O konkretnim uzrocima krize postoje različita mišljenja. Jedna struja kri-vi MMF da je napravio pogrešan potez nametanjem smanjen-ja potrošnje i povećanja poreza tokom recesije u Argentini, kao uslov za nove pozajmice. MMF je zahtevao politiku potpunog ukidan-ja defi cita u periodu recesije, kada je normalno da prihodi od poreza opadaju a socijalna davanja rastu. Drugi krive MMF da je zasipao Ar-gentinu novim pozajmicama koje je vlada korisitila da bi održala

1991. godine je uveden valutni odobor tj. fi ksirana je nacionalna valuta za dolar čime je prekinuta postojeća hiperinfl acija.

30. novembra 2001. došlo je do masovnog povlačenja depozita iz banaka. Država je bila prinuđena da uvede svojevrsno zamrzavanje depozita. Nastaje generalni štrajk 13. decembra, a u protestima od 19. i 20. decembra 24 osobe su izgubile život.

Protesti u Argentini, na transparentu piše - “NE devalvaciji, vratite novac odmah!”

28

valutni odbor koji je doveo do precenjenosti valute i uništavanja konkurentnosti države, a MMF je to činio čak i kada se moratori-jum mogao već naveliko nasluti-ti. Argentinci smatraju da je MMF otkazao saradnju Argentini baš u trenutku kada je imala šansu da povrati poverenje javnosti u fi nan-sijska tržista. Normalno, MMF je u svojoj verziji događaja objavio da su glavni uzročnici: fi skalna politika, politika deviznog kursa i makrostrukturalne reforme. Išli su dotle da su izjavljivali da su bili protiv fi ksnog deviznog kursa, a da su ga podržavali pozajmicama da bi udovoljili argentinskoj vla-

di. Ono što ne mogu da negiraju je da je Argentina smatrana za najuzornijeg klijenta fonda i hval-jena ‘na sva zvona’. Dakle, ob-

jektivan i jednoznačan zaključak o argentinskoj krizi je teško do-neti, paralelu sa našim sistemom još teže izvesti, ali izgleda da je preovlađujući stav – Don’t cry for the IMF, Argentina.

Ivana BOJANOVIĆ

POZICIJA I ZNAČAJ BRENDA

Tri za 100Psihološki i tržišni feno-men koji je u stanju da utiče na ljudsko ponaša-nje, emocije, motivaciju i kupovinu, tržišne sim-bole, elemente koji olak-šavaju kupcu donošenje odluka i njihov život uop-šte. To je u stvari obeća-nje, ugovor sa kupcem. Jednom rečju BREND!

NASTANAKNa početku života svakog pro-izvoda mora se izabrati ime, a onda različita značenja i oče-kivanja moraju da budu izgra-đena kroz rad na prepoznatljivoj tr-govačkoj marki - brendu. Različitim istraživanjima pokazano je da, bez obzira na izgled proizvoda (u nekim čak i osobe), ime čini razliku.Tokom poslednjih dvadeset godina razvijana je posebna disciplina koja se zove brending. Cilj discipline: od osrednjeg proizvoda ili usluge na-praviti nešto što je vrednije za potro-šača. To nešto nije iskazano samo kroz cenu i funkcionalnost, nego i kroz skup potreba i osećanja koja se time zadovoljavaju.

NASTUPUspostavljanje brenda na tržištu se ne radi samo reklamom. Potreban je i osmišljen pristup PR (odnosi sa javnošću) aktivnosti, takozvano umeće da se ljudima ponude ra-zlozi da ubede sami sebe da kupe određen proizvod. Ljudi koji vode PR moraju biti spremni da odgo-vore i na neugodna pitanja, mo-raju ostvariti smišljen i pozitivan

način odnosa sa javnošću, koji su na ma koji način bitni za funk-cionisanje kompanije. Zaposleni u delu za PR (stručnjaci) moraju biti upoznati sa svakim segmen-tom pripreme reklamne kampanje i marketing plana brenda.Brendirani proizvodi na tržištu su atraktivniji od ostalih jer su: lako pre-poznatljivi (ljubičasta boja - Milka), uočljivi, traženiji od no name proizvo-da. Takođe, otporniji su na konku-renciju i mogu da postignu višu cenu (razlika u ceni Coca-Cola vs Sinalco, Knjaz Miloš vs Duboka).Svest o brendu i samom imenu, je mera u kojoj je on prisutan u mislima potrošača. Kupac se ne seća gde je i kada čuo ime brenda, ali ima po-zitivnija osećanja nego pri “kontaktu”

sa drugim imenima. To može biti, i najčešće jeste, razlog da se proi-zvod nađe na kupovnoj listi potroša-ča. Dominacija imena je ono čemu se teži - da kupci u određenoj grani prepoznaju samo jedan brend.

1.OPAŽANJE KVALITETA, 2.LOJALNOSTKvalitet je ključna strateška pro-menljiva u upravljanju brendom i najdirektnije vodi do boljeg fi -nansijskog rezultata kompanije. Ključna je zbog toga što postoji mogućnost da se javi razlika izme-đu opaženog kvaliteta od strane potrošača i kvaliteta koji potrošač očekuje od brenda.Opaženi kvalitet generiše lojalnost koja je značajan deo snage brenda. Što je veći broj lojalnih kupaca to će kompanija imati veći promet i profi t, veću vrednost. Činjenica je da je mnogo “jeftinije” zadržati postojećeg kupca nego pridobiti novog. Kada

O konkretnim uzrocima krize postoje različita mišljenja. Jedno je sigurno – svi spominju MMF.

Bez obzira na izgled proizvoda potvrđeno je da ime čini razliku

Argentinska valuta do1. januara 1992. - austral

Argentinska valuta od1. januara 1992. - pezos

“Milka” Vs. “Milke”

2929

postoje potrošači sa visokim nivoom lojalnosti, to je prednost u odnosu na druge konkurente. Kod izgrad-nje lojalnosti polazna osnova jeste zadovoljstvo pri upotrebi proizvoda. Zadovoljstvo je preduslov lojalnosti.

OSTALE AKTIVNOSTISvaki brend simbolizuje ambijent, događaje, sopstveni opstanak, specifi čnost...Te osobine omogu-ćavaju brendu da opstane u surovoj konkurentskoj borbi. Za očuvanje brenda zadužena je brend-aktiv-nost, koja uključuje zaštitu robne marke, kanale distribucije..

KOPIJE KOD NASNajveće interesovanje javilo se od-mah nakon Božića, početkom ove godine. Prvo u Kameničkoj, a po-tom i na drugim prometnim mestima grada. Prodavci pretežno romske nacionalnosti počeli su nuditi Milka čokolade po jako povoljnoj ceni - tri za sto dinara. Na scenu tada stupa ranije opisan uticaj brenda. Ljudi pre-poznaju ime, izgled (boja) je tu i oni plaćaju. Znaju da su kupili “MILKU”. Ne obraćaju pažnju što na metar od njih drugi čovek prodaje “istu” čoko-ladu po dva puta većoj ceni. Doći će kući i videti da su nasamareni. S ob-zirom na to da nije kupljeno kod zva-ničnog prodavca, to se neće odraziti na snagu brenda kod nas, ali će vi-deti da ušteda duplo košta. Na pijaci

se mogu naći artikli sa imenima koja podsećaju na nama poznate brendo-ve: Sony, Panasonic, Nike, Adidas, Champions... Imena se razlikuju u slovo ili najviše dva. Ali, kvalitet je drastičan. O ovoj temi se može pro-čitati da se i delovi za veća prevozna sredstva mogu kupiti po daleko nižoj ceni, ali su to kopije i nemaju garan-tovan kvalitet proizvođača.

SUDAR KRAVICA - “MILKA” VS “MILKE”Finalna tema je poređenje dobro-poznate Milke sa novom čokola-dom na tržištu. Kriterijume za po-ređenje: cena, dizajn pakovanja, proizvođač, distribucija, marketing,

masa, izgled same čokolade, sa-stav, asortiman.Najveća razlika postoji kod cene. Tri “Milke” čokolade za sto dinara. Za tri-deset tri dinara i jednu trećinu može-te najviše dobiti 52,38 grama “Milka” čokolade (na pijaci). Više nego ubed-ljiva pobeda “Milke” po pitanju cene. Dizajn pakovanja je skoro identičan. Kravice na istom pakovanju su lepe, ljubičaste, ali je naziv - ime to koje ovde čini razliku. Na poleđini “Milke” sitnim slovima piše da to nije origi-nal, što kod potrošača izaziva blago čuđenje i nervozu koju prati sumnja u ono što je ispod papira i folije. Na poleđini piše da je proizvođač vero-vali ili ne isti, “Kraft foods”. Verovatno

se radi o proizvodu koji je za potro-šače sa nižim primanjima, jer nisam primetio razliku u sastavu čokoladne table. Poen za brigu o potrošačima, ali je nerešeno.“Milka” se može kupiti na kioscima, supermarketima, u “Maxi”-ju, “C”

marketu i svim maloprodajnim me-stima širom SCG. “Milke” su viđene u okolini Kameničke i na Zelenom vencu, tako da je ovde blaga pred-nost na strani “Milka” čokolade. Mar-keting za “Milke” rade deca, romske nacionalnosti, koji rade direktnu pro-daju, objašnjavajući detaljno predno-sti te čokolade i zašto baš kod njih kupiti, elegantno izbegavajući temu o higijenskim uslovima. Sa druge strane, za “Milka” čokoladu reklamu radi svo prodajno osoblje u malo-prodajnim centrima koji je imaju u ponudi. “Milka” je dobila za distribu-ciju poen, ali samo trećinu za direk-tnu prodaju. Asortiman: jednoglasno “Milka”. Najintrigantije u ovom testu, pored cene, je količina tj. masa. Bru-to masa “Milka” je sto pet grama dok “Milke” svega osamdeset pet. Nema komentara. Izgled čokoladne table: “Milka” - fi na, lepa, osamnaest kocki-ca, “Milke” - dvadeset i četiri.I koju odabrati? Pitanje je i dalje bez odgovora. Britanci biraju sku-plje kad su u dilemi. Možda su ovog puta u pravu...

Milan MATEJIĆ

Odeća marke “Abidas”

Kupovina lažnih, neoriginal-nih, delova može biti opasna

SHVATANJE BRENDA KOD NASTo je kad na after work party-ju,

najčešcće posle lezernije nouveau cuisine u nekom trendy fancy

kafi ću, corporate manager naloži svom najboljem head hunteru da na team buildingu izabere nekoliko mladih advertisera,

copywritera, marketing freakova, opinion makera i trendsettera, koji

će nakon streaminga na creative meetingu među sobom odabrati

team managera, i na višednevnom brainstormingu, ako treba i preko online-confference, tek uz kratke

coffee breakove i lagani fi nger food, od nekog imena napraviti takav

autentični trade mark...

Najveći deo lažnih brendo-va poreklom je iz Kine

30

Devetnaesti vek je rađao ideje i pokrete koji su, iz današnje perspektive gledano, okretali točak istorije i drastično uticali na ljudske živote i sudbine. Jugoslo-venstvo, odnosno ideja o etničkoj i kulturnoj srodnosti južnoslovenskih naroda (Srba, Hrvata i Slovenaca), pa stoga i potreba za zajedničkom državnom tvore-vinom, bila je ideja koja je usmerila političku istoriju Balkana u jednom pravcu, mnogi bi rekli pogrešnom i tragičnom. Danas se na pitanje Jugoslavije i jugo-slovenstva može gledati sa bezbedne distance, koja u velikoj meri isključuje i jugonostalgiju i nacionalni partikularizam. Logično, postavlja se pitanje: Da li je Jugoslavija stvorena samo da bi bila razbijena sa svestranom radošću ili su postojali drugi razlozi?Jugoslavija i sama jugoslovenska ideja je bila proi-zvod političkih elita srpskog i hrvatskog naroda. Te su elite krajem XIX veka pokušale da nađu odgovor na pitanje kakva je budućnost Srba i Hrvata. Unija je bila idealno rešenje i za jedne i za druge. Hrvati, koji su politički zavisili od Beča, u savezu sa mladom i poletnom kneževinom Srbijom videli su mogućnost da steknu političku nezavisnost, ili potpunu ili u la-bavoj uniji sa Beogradom. Sa druge strane, politički

lideri kneževine Srbije videli su mogućnost da se for-miranjem jedne unije slovenskih naroda na Balkanu ostvari etatistički koncept države u kojoj bi živeli svi Srbi i koja bi bila relevantan politički i vojni faktor, čak i na evropskom nivou. Te težnje su postale realnost 1918. godine, kada se Austro-Ugarska raspala, a Srbi-ja, kao ze-mlja po-b e d n i c a u ratu, od saveznika dobila sa-g lasnos t da državnu teritoriju proširi na nekadašnje austrou-garske teritorije sa većinskim slovenskim življem.Sve što ljudi stvore po automatizmu nije savršeno. To važi i za države, interesne tvorevine, bilo da se radi o SAD-u ili Jugoslaviji. I jedna i druga imaju i prednosti i mane. O manama jugoslovenske države puno se pisalo i govorilo i one su manje-više svakome po-znate. O mogućnostima koje su se pred tom drža-vom nalazile, mnogo se manje govorilo kako se ne bi remetio proces stvaranja nacionalnih država, proces kroz koji su ostali evropski narodi odavno prošli.Godine kada su se pitanja jugoslovenske budućnosti preselila iz ideološko-teorijskog domena u oružano-praktični, SFRJ je bila zemlja sa oko 22 miliona sta-novnika, zemlja sa stabilnom privredom (koliko jedna socijalistička zemlja može da ima stabilnu privredu), zemlja koja je imala dobre odnose sa većinom svet-skih i evropskih država i zemlja koja je imala evropsku perspektivu. Od smrti Josipa Broza, pa čak i nešto pre njegove smrti, počeo je da se postavlja kurs ka laga-noj liberalizaciji, i političkoj i ekonomskoj, koja bi tre-balo da pripremi jugoslovensko društvo za ono što je bilo neminovno: propast komunizma i uspostavljanje demokratskog političkog sistema i kapitalističke pri-vrede. Prvi korak je verovatno bio još Ustav iz 1974.

BALKANSKA POLITIČKA KOMBINATORIKA

Jugoslavija – tamnica naroda ili mini Evropska Unija?Petnaest godina je prošlo od početka ratnih sukoba na teritoriji bivše Jugo-slavije, sukoba koji su ostavili ružne i bolne ožiljke koji će još dugo biti vidljivi. Danas se postavlja pitanje: Zašto je moralo da pogine 200.000 ljudi, Bog zna koliko da bude ranjeno i proterano iz svojih domova, kad nam danas iz Evropske Unije, gde svi mi naravno želimo da završimo, poručuju da je regio-nalana saradnja prvi i osnovni preduslov koji mora biti ispunjen da bi se o bilo kakvom pristupu uopšte moglo razgovarati?

Sve što ljudi stvore po automatizmu nije savršeno. To važi i za države, interesne tvorevine, bilo da se radi o SAD-u ili Jugoslaviji. I jedna i druga imaju i prednosti i mane.

Yugo na američkom tržištu

Tragedija koja je zadesila Srbe na Kosovu i Metohiji, a time i čitavu Srbiju, i dalje se nastavlja, dok se epilog lagano, ali stidljivo, nazire. Sve ide u smeru da Kosovo i Me-tohija postane nezavisna država što, s obzirom na faktičko stanje i nije ništa novo. Tamo je ionako od Drugog svetskog rata broj Al-banaca enormno rastao, a broj Srba srazmerno tome opadao. Bilo je samo pitanje dana kada će ponovo nastaviti svoj projekat „ne-zavisno Kosovo“, koji potiče još od vremena Prizrenske lige. Me-đutim, ne ulazeći ovom prilikom u legitimnost takvih zahteva, ono

g o d i -ne, koji je, iako je u velikoj meri bio birokratski, uspostavio načelo autonomije i podele vlasti. Karde-ljeve umotvorine o samoupravnoj utopiji su sve više odbacivane i na čelo privrednih subjekata su u sve većoj meri postavljani tehno-me-nadžeri, mnogi od njih školovani na Zapadu. Upravo su tada ojača-la mnoga preduzeća koja se i dan danas, uprkos svemu, mogu sma-trati privrednim gigantima (INA, Mercator, Pliva, Krka, IMT, Sava, Gorenje, Podravka...). Danas to možda izgleda neverovatno, ali u tom periodu su i mnoge srpske fi rme imale perspektivu. Iako izu-zetno traljav pokušaj, distribucija Zastavinih vozila na severnoame-

ričko tržište je bar pokazala ko je bio po-tencijalni trgo-vinski partner J u g o s l a v i j e . Namenska in-dustrija takođe je bila izuzetno jaka, iz prostog

razloga što je jugoslovensko oruž-je bilo jeftinije od američkog ili so-vjetskog, a i Jugoslavija nije mo-gla niti htela da politički i ideološki pritiska zemlje kojima je oružje prodavala. „Otopljavanje“ je bilo vidljivo i na političkom planu. Jasno je bilo sva-kom da SKJ neće moći da izađe na kraj za svim problemima koji proističu iz realnih potreba društva. Krajem osamdesetih se formiraju i prve opozicione grupe, koje se za-

lažu za redefi nisanje odnosa u Ju-goslaviji na principima građanskog i demokratskog društva i tržišne ekonomije. Što je mnogo važnije, postojale su indicije da se komuni-stičko rukovodstvo lomi iznutra i da će se verovatno desiti isto ono što se desilo u većini komunističkih ze-malja: prihvatiće se neminovnost promena, uspostavljanje potpune tržišne privrede i političkog pluraliz-ma, a sam SKJ će se reformisati u jednu eurosocijalističku ili soci-jaldemokratsku partiju. Taj proces je posebno bio vidljiv u zapadnim delovima Jugoslavije, Hrvatskoj i Sloveniji. Da je taj proces moguć govorila je i činjenica da je za pred-sednika SIV-a, odnosno saveznog premijera, postavljen Ante Marko-vić, čovek izrazitih proevropskih stavova. Međutim, kao što je po-znato, posle raspada SKJ, njego-vo mesto na vlasti nisu zauzele demokratske i racionalne opcije, već stranke kojima je nacionalno i državno pitanje bilo najbitnije.Upravo tu se vraćamo na početak analize. Krajem XX veka i Srbi i Hrvati postavljaju ista pitanja koja su postavljali u XIX veku, bez pri-hvatanja realne političke situaci-je u Evropi i svetu, ali i u samoj Jugoslaviji. U toj državi, kakva je da je, a koja je trajala skoro 70 godina, uspostavljeni su sistemi i komunikacije, koje su predstavlja-le prednost i jednima i drugima u daljem putu ka idealima, čemu va-ljda teže svi normalni ljudi. Danas je to tako bolno jasno, danas kada Evropska Unija insistira na uspo-stavljanju trgovinskih veza između zemalja bivše Jugoslavije, bilo u okviru članstva u organizaciji CEF-TA, bilo kroz neki drugi sistem, a kada su države poput Rumunije i Bugarske, na koje se nekad ovde gledalo sa mešavinom sprdnje i sažaljenja, samo na korak od pu-nopravnog članstva. Činjenica da danas slovenački trgovinski lanci prodaju srpsku robu u Hrvatskoj, a hrvatsku u Srbiji govori da smo i sami toga svesni.

Dejan ZEC

Da li je Jugoslavija stvorena samo da bi bila razbijena sa svestranom radošću ili su postojali drugi razlozi?

Premijeri Srbije i Hrvatske, Koštunica i Sanader

KOSOVO I METOHIJA - jedna tužna pričaDočekali smo, nažalost, da opet budemo svedoci još jednog rasparčavanja srpske zemlje.

Ante Marković

BUDUĆNOST JUŽNE SRPSKE POKRAJINE

Oskrnavljena ikona Svetog Nikole

31

što je najgore u svemu tome i što kosovskim alban-cima ide na ruku, jeste činjenica da je na Kosovu i Metohiji Srba sve manje. U nekim sredinama, po-put Prizrena - carskog grada, Peći - sedišta srpskih patrijaraha, Dečanima, i mnogim drugim opštinama, broj Srba se može izbrojati na prste jedne ruke. Iako su svedeni na margine, oni su i dalje izloženi siste-matskom zastarevanju i progonu. To što se sada radi nije ništa novo. Politika širenja straha i proterivanja

Srba, prisutna je od kada je završen Drugi svetski rat. Za vreme komunističke diktature, Srbi na Kososvu i Metohiji nisu uživali zaštitu države ni u kom smislu. Budući da su stalno bili na udaru Albanaca, o tome se nije smelo pričati, jer bi u tom slučaju bili dovedeni u pitanje postulati bratstva i jedinstva, što je komunistička bolumen-ta stavljala iznad svega. U procesu sagledavanja per-manentnog smanjenja srpske populacije na Kosovu i Meto-hiji, interesantan je još jedan

element. Po završetku Drugog svetskog rata, komu-nisti, na čelu sa Titom, nisu dozvolili povratak oko dve stotine hiljada Srba na Kosovo i Metohiju, koji su

za vreme rata od stra-ne Šiptara bili prinudno proterani. Umesto njih, u srpske kuće je došlo isto toliko Albanaca iz Albanije. Ilegalno na-seljavanje iz Albanije nastavljeno je i kasnije. Time je na najbezob-

zirniji način, samovoljom Tita, došlo do prekrajanja teritorije u korist Albanaca. Ovo je još jedna činjenica da je Tito bio grobar srpskog naroda, da su efekti njegove politike daleko štetniji nego neke prolazne koristi. Na apele, molbe za zaštitu ondašnjih Srba, niko nije ozbiljno odgovarao. Sam patrijarh Pavle,

koji je tada bio raško-prizrenski episkop, u više na-vrata je javno pričao, a navodio u svojim knjigama, da je pisao Titu i komunističkom vrhu, ukazujući na težak položaj srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, tražeći da se zaštite crkve i manastirska imanja od divljanja mladih Albanaca. Na sve ovo, državne vlasti su ostajale neme. Albanci su polako radili na svom projektu, širili i jačali svoje lobi grupe za sopstvene ciljeve, i na kraju, sam problem internacionalizovali. Međunarodnoj zajednici su predstavili sliku da su oni žrtve srpskog progona na Kosovu i Metohiji.

KOSOVO I METOHIJA OD KRAJA OSAMDESETIHDolazak Miloševića i njegov način rešavanja kosov-sko-metohijskog problema, dokrajčio je suverenitet države na ovom području. Da je Miloševićeva vlast problem Kosova i Metohije posmatrala kroz zdravu nacionalnu prizmu, a ne čisto ideološko-partijsku, prvo što bi uradila jeste restitucija crkvene imovine koju su komunisti nezakonito nacionalizovali na Ko-sovu i Metohiji. Na ovaj problem su crkvene vlasti više puta ukazivale, ali „patriotska“ vlast je bila gluva. Danas, kada se vode pregovori o statusu Kosova, svojinski odnosi na KiM još uvek su nedefi nisani. Da je tadašnja državna vlast na vreme vratila Srpskoj pravoslavnoj crkvi nacionalizovanu imovinu, prego-varačke policije naše delegacije bi bile još jače, jer na zapadu uglavnom problem sagledavaju kroz prizmu - čija imovina, njegova i teritorija. U našem slučaju, si-gurno bi bilo nekih od-stupanja od ovog pravi-la, ali sa dru-ge strane, a rgumen t i za opsta-nak Kosova i Metohije u našim državnim granicama bi bili daleko čvršći. Ovako nam ostaje da se pozivamo na neke prin-cipe Ujedinjenih Nacija, povelju i slično, ne bi li na osnovu toga gradili našu pregovaračku poziciju, za-boravljajući pritom činjenicu da su ti isti principi na koje se pozivamo, u našem konkretnom slučaju, bili više puta kršeni od onih koji su zaduženi za njihovo sprovođenje. Raskorak između fakta i prava, uvek se završava tako što se, kako vreme odmiče, pravo pokorava faktu, tj. samo ga konstatuje, čime fakat prelazi u pravno stanje. Sada je slična situacija i sa KiM. Naši političari mudruju, ne znajući ni sami šta hoće. Na KiM postoji nekoliko političkih vođa Srba od kojih svaki na svoj način sagledava stvari. Alban-ci, sa druge strane, imaju jedan cilj - nezavisnost. U tu svrhu, spremni su da ponovo upotrebe oružje,

U nekim sredinama, poput Prizrena - carskog grada, Peći - sedišta

srpskih patrijaraha, Dečanima, i mnogim drugim opštinama, broj

Srba se može izbrojati na prste jedne ruke. Iako su svedeni na margine,

oni su i dalje izloženi sistematskom zastarevanju i progonu.

Po završetku Drugog svetskog rata, komunisti na čelu sa Titom, nisu dozvolili povratak oko dve stotine hiljada Srba na Kosovo i Metohiju, koji su za vreme rata od strane Šiptara bili prinudno proterani.

Jedan od brojnih spaljenih manastira

Bez reči...

32

33

što pacifi čki nastrojenoj Evropi si-gurno ne bi odgovaralo. U ovakvoj konstelaciji snaga biće veoma teš-ko pronaći nekakav kompromis, koji bi zadovoljio ekstremni stav o nezavisnosti i naš legitimni zahtev za zadržavanjem KiM u okviru na-ših državnih granica.

ŠTA DALJE?Nekada je forma bitnija od sadrži-ne. Bojim se da će u našem slu-

čaju ona igrati presudnu ulogu. U vezi s tim, moramo pokazati dovoljno mudrosti, da na svaki pravno dozvoljeni način sačuva-mo teritorijalni integritet u formi koja garantuje opstanak KiM u na-šim državnim granicama. Pitanje sadržine, iz političke celishodno-sti, treba prepustiti Albancima da sami odrede. Naravno, ne treba se zavaravati tvrdnjama da po-velja UN garantuje teritorijalni in-tegritet državama članicama i da zabranjuje nasilno menjanje teri-torijalnog statusa. To jeste tako, ali primer SFRJ pokazuje da to nije „sveto slovo na papiru“. Ono što može lako da se desi, jeste činjenica da Albanci kroz insti-tut „prava na samoopredeljenje“, mogu svojim zahtevima dati prav-ne obrise i na osnovu toga, navod-no dati legalitet svojim državama. Deo međunarodne zajednice koja je naklonjena Albancima, upravo ovakve poteze trasira u javnosti. Iz tih razloga moramo, kako zna-mo i umemo, pridobiti onaj drugi deo međunarodne zajednice, koji je još neodlučan šta činiti da ne dođe do sprovođenja malopre po-menutog instituta. Ukoliko do toga ipak dođe, KiM neminovno posta-je nezavisna država.

Mladen STEVANOVIĆ

Naši političari mudruju, ne znajući ni sami šta hoće. Na KiM postoji nekoliko političkih vođa Srba od kojih svaki na svoj način sagledava stvari. Albanci, sa druge strane, imaju jedan cilj - nezavisnost.

Društvene promene koje su nastu-pile početkom devedesetih godina i očigledna propast kako domaćeg real-socijalizma, tako i svetske bi-polarnosti, neumitno su označile kraj jedne socijalno-političke ere i početak recepcije zapadnih, kapi-talističkih vrednosti na globalnom nivou. Inovirani sistem vrednosti defi nitivnu promenu pretrpeo je i po pitanju shvatanja porodice, omladine kao i perspektive u moti-vacionom smislu. U osnovi prome-na u porodici u modernog društva stoje, pre svega, procesi industri-jalizacije i urbanizacije, posredno ili neposredno. U industrijskim ili urbanim sredinama, kao što su moderni gradovi, kućna ekonomija

nije više osnova društvenog živo-ta, već nove ustanove odvojene od porodice. Ovakva porodica postaje posrednik između pojedinca i druš-tva, pojačavajući na taj način svoju ulogu po pitanju socijalizacije mla-dih članova i stabilizacije odraslih. Efi kasnost, racionalnost, deperso-nalizacija i atomizacija u moder-nom društvu, neumitno guraju mo-dernog čoveka nazad u porodicu, praveći od nje svojevrsno prirodno utočište. Na taj način je očigledno stvoren mehanizam samozaštite nuklearne porodice kojim se spre-čava dalja redukcija broja članova. Na teritoriji bivše SFRJ, karakte-ristično je tradicionalno prihvata-nje tradicijske porodice (velike ili

SMENA GENERACIJA

Društvene promene u porodici i njihove posledice po mladeDa li su urbanizacija i tranzicija zaobišle dosadaš-nji koncept porodice?

Kada je pravi trenutak za samostalnost

34

zadružne porodice). Ovakav tip porodice odgovara nerazvijenoj agrarnoj strukturi. Međutim, urbani-zacijom i prelaskom većine stanov-ništva u gradove, koji postaju centri društvenih i ekonomskih kretanja, dolazi do poremećaja u shvatanju koncepcije porodice.

PORODICA NA ZAPADUVećina porodica koja su formirane u gradovima od početka osamde-setih, a koje su osnovale pridoš-lice iz ruralnih sredina, zadržale su koncepcije karakteristične za tradicijske porodice (zadružne), pritom blago uvodeći neke inova-cije i zanemarujući drugačiju dina-miku i strukturu društvenih odnosa koji su karakteristični za gradske sredine. Ovo je, takođe, uticalo i na promenu statusa omladine po-nikle iz ovakvih porodica, koja u teoriji predstavlja društvenu gru-pu koja se od ostalih razlikuje po svom statusu izdržavanosti i od-vojenosti od sveta rada. Iako teo-retski, ovoj grupi kod nas pripada starosna skupina od petnaest do dvadesetšest godina, a u kapitali-stičkim društvima ka kojima nova

država teži (preciznije njihovim vrednostima) odnosi su drugačiji. U kapitalističkim zemljama, mlada osoba počinje samostalan život relativno rano. Cilj moderne kapi-talističke porodice je da omogući deci da sazru i postanu socijalno prihvatljive i efi kasne društvene jedinke u što kraćem roku. Uko-liko pogledamo tipičnu američku porodicu, možemo to videti i na praktičnom primeru: američka po-

rodica koja živi u montažnoj kući, napravljenoj za jednu generaciju, praktično „gura“ sledeću gene-raciju u samostalnost. Kuća ne predstavlja trajnu vrednost, jer je napravljena da u proseku traje za jednu generaciju, što navodi mla-de da misle o rešavanju sopstve-nih egzistencijalnih problema. U krajnjem slučaju, pomoć porodice je izvesnija obzirom da su mon-tažne kuće jeftinije. U Engleskoj, studenti u proseku završavaju fakultete sa 23 godine i dalje nastavljaju samostalan ži-vot. Zapravo, samostalan život se forsira samim upisom na fakultet, kada se većina studenata, gotovo po pravilu, seli u drugi grad radi studiranja.

PORODICA U NASU našem modelu urbane porodice grade se trospratne ili dvosprat-ne kuće, od čvrstih materijala, u kojima vlasnici (najčešće očevi porodica) vide trajnu, porodičnu vrednost i potencijalnu mogućnost za zajednički porodični život, a i dalje stoji činjenica da veliki broj ovakvih kuća predstavlja mrtav ka-pital. Problem nastaje usled eko-nomski nepovoljnih okolnosti, koje vrlo često iziskuju desetine godina za izgradnju ovakvog objekta i ne-retko višestruko veće ulaganje od montažnih kuća, stanova i sličnih rešenja. U još težim okolnostima, sve druge nekretnine se rasproda-ju ne bi li se izgradilo jedno ovakvo zadružno domaćinstvo u urbanoj sredini, što mlade članove porodi-ce ostavlja bez stambene alterna-tive i stavlja u zavisan položaj na duže staze. Time se samo dodatno doprinosi već prilično nepovoljnom položaju mladih i gomilanju druš-tvenih napetosti. Sa prosečnom zaradom, mladoj osobi koja poželi sebi da priušti nekretninu, biće po-trebno u proseku mnogo više od decenije odricanja i štednje, kako bi sebi priuštila samostalan život.Omladina u modernom društvu ulaže određene napore u fazi pri-preme za uloge u svetu odraslih, a

ono što je problematično je druš-tveno priznanje tih napora, koje je prolongirano u daleku budućnost. Masovna pojava produženog ško-lovanja, a naročito sve izraženija nemogućnost zapošljavanja, od-laže odluku da se prihvate uloge odraslih – sklapanje braka, rađa-

nje dece, rešavanje stambenog pitanja i drugo. Upravo ovo kon-stituiše omladinu kao društveno izdvojenu grupu. Svi ovi činioci, takođe, imaju i odraz na svest mlade generacije, pa tako i na vrednosne orijentacije. Mladi se sve više okreću svetu privatnosti i individualnim vrednostima.. Ranije navedeni primeri možda i najrealnije daju sliku nesrazmere između recepcije sistema zapad-nih vrednosti kod mladih, kojima je privlačna ideja samostalnog ži-vota, i realnih mogućnosti koje im pruža prethodna generacija ophr-vana tradicionalnim shvatanjima. Činjenica je i da većina porodica ne odgovara potrebama svih svo-jih članova, a naročito omladine. Logično rešenje koje se nameće, u slučaju da ovo društvo želi da izabere zapadni društveno-eko-nomski i politički model, jeste ap-solutno prihvatanje novih sistema vrednosti koje tradicionalističku porodicu ostavljaju isključivo u ru-ralnim predelima, a gradsku kon-cipiraju na potpuno drugačiji na-čin, prilagođen novim potrebama. Za ovakav proces će očigledno biti potrebno još vremena – dok ne dođe do smene generacija u urbanim sredinama i dok se novi sistemi vrednosti ne prilagode re-alnim mogućnostima.

Marko TRIFKOVIĆ

U našem modelu urbane porodice grade se trospratne ili dvospratne kuće, od čvrstih materijala, u kojima vlasnici (najčešće očevi porodica) vide trajnu, porodičnu vrednost i potencijalnu mogućnost za zajednički porodični život, a i dalje stoji činjenica da veliki broj ovakvih kuća predstavlja mrtav kapital.

Konfl ikti generacija

35

DA LI JE TAŠ JEDINI?U Beogradu postoji 6 sportskih centara sa bazenima: Tašmajdan, Banjica, 11. april, 25. maj, Olimp i Košutnjak. Pored ovih centara sa velikim, 50-metarskim bazenima, postoji i veliki broj manjih bazena kao što su Pinki i Stari DIF. Nažalost, šest bazena je samo mrtvo slovo na papiru. Većina ovih bazena ne radi tokom godine, već samo u junu, julu i avgustu, dok traje sezona. Tokom cele godine rade samo tri bazena: Taš, Banji-ca i 25. maj.

TAŠMAJDANBazen Tašmajdan nalazi se u Be-ogradskoj ulici broj 71, u samom centru grada, popularnom „krugu dvojke“. Bazen je otvoren radnim danom od 16-18h, a vikendom od 12-16h. Za studente Ekonom-skog fakulteta postoje i termini četvrkom od 13-14h i petkom od 11-12h. Dnevna karta za bazen je 220 dinara, vikendom 250. Stu-dentski termini su najjeftiniji, karta je samo 70 dinara. Godišnja karta za studente je 6000 dinara, ne važi vikendom, ali sa njom možete da

idete i na Banjicu. Na Tašu postoji i škola vaterpola, skokova u vodu, sinhronog plivanja i plivanja. Šta Taš ima zajedničko sa Ekonom-skim fakultetom? Odgovor je jedno-stavan – gužve. Nažalost, one nisu jedini problem na bazenu. Kabina za presvlačenje ima malo i čekanje je uobičajeno. Na raspolaganju vam je i osam tuševa, od kojih u proseku ne rade četiri. Toaleti su posebna priča; ukratko rečeno – mokro, kli-zavo i ne miriše baš najbolje. Ako vas zanima kakva je voda na Tašu i pitate nekog od nadležnih,

PLIVANJE U BEOGRADU

Taš je naš!Kada vam neko spomene odlazak na bazen, šta vam prvo padne na pamet? Većina ljudi će reći – Taš. Tašmajdan je, može se reći, „prvi i pravi“ bazen u Beogradu. Nažalost, to nije jedino što ima zajedničko sa Ekonomskim fakul-tetom.

36

dobićete odgovor: „Voda se kontro-liše, a temperatura je 24 stepena“.

Međutim, u vodi ima puno hlora i poželj-no je poneti naočare za plivanje ili na drugi način paziti oči. Na Taš je najbolje

ići zimi, u vreme kada ima padavina. Tada je voda toplija nego u martu. Ovo nije karikiranje - što je napolju hladnije, to je voda toplija.Gužva u bazenu je posebna priča. Pliva se po širini, i tih 20 metara plivanja je mala avantura. Možete da birate: ili da se sudarate s dru-gim plivačima ili da plivate cik-cak. Nije problem samo gužva, već i (ne)kultura plivača. Red je pogle-dati oko sebe povremeno u toku plivanja, što većina ne radi. Radnim danom postoje studentski termini, ali tada dolazi i mnogo srednjoš-kolaca, pa su i u toku prepodneva velike gužve. Vikendom je manji broj ljudi, verovatno zbog toga što je bazen otvoren četiri sata. I to nije sve. Na jednom delu bazena devoj-ke treniraju sinhrono (umetničko) plivanje. Dakle, u ta dva mala sata ne dobijate ni ceo bazen!

PLIVANJE NA BANJICISC „Banjica“ nalazi se u Crnotrav-skoj ulici broj 4. Bazen je otvoren radnim danom od 17-19h, a viken-dom od 11-17h. Trenutno nema dopunskih termina za studente. Dnevna karta je 200 dinara, viken-dom 250, a godišnja karta je 6000 dinara i važi i za Taš. I na Banjici

postoje škole vaterpola i plivanja, a svoje utakmice na bazenu igra vaterpolo klub Partizan.Sama činjenica da nije u strogom centru čini Banjicu možda manje privlačnom u odnosu na druge sportske centre. Svlačionice su

velike i ima ih šest. One ne nude intimnost kao kabine na Tašu, ali ćete se brže presvući. Ima osam tuševa i ne radi samo jedan. To-aleti su uredni i čisti, za razliku od istih na Tašu. Kao posebna pogodnost, za posetioce je po-red velikog, otvoren i mali bazen za neplivače. Savet devojkama: ostanite do sedam sati, velika je šansa da „ulovite“ Daču Ikodinovi-ća (bez Nataše). Naravno, i drugi vaterpolisti Partizana tada dolaze na trening. Voda je mnogo bolja za oči, a što se tiče temperature, mogla bi da bude toplija. Gužve su na Banjici mnogo manje. Dolazi manje ljudi, ali to plivanje ne čini lakšim. Ovde se pliva po dužini, i iako se na papiru čini da 50 metara nije mnogo, ipak jeste. Ko nema kondiciju, neka se prvo „zagreje“ u bazenu za neplivače.

A ŠTA JE SA25. MAJEM?Tokom cele godine radi i 25. maj. Ovaj sportski centar je godinama imao velike probleme i danas je infrastruktura u dosta lošem stanju. U nedelju, 2. aprila počela je rekon-strukcija bazena kako bi bio spreman za Olimpijadu mladih 2007. Promenjen je naziv centra, i sada se dojučerašnji 25. maj zove „Milan Gale Muškatirović“. Trenut-no je bazen otvoren utorkom i če-tvrtkom od 15-17h, a cena karte je 150 dinara. Razlog za samo dva termina je slaba poseta. Bazen je na lepom mestu, na obali Duna-va, ali očigledno je da je mnogima Dorćol daleko.

I NA KRAJU, GDE IĆI NA PLIVANJE?Ukoliko ne želite da potrošite puno para, studentski termini na Tašu su najbolje rešenje. Ako želite da se dobro isplivate, Banjica je idealna. Ako ste slobodni utorkom ili četvrt-kom idite na 25. maj. Pitanje je da li je bolje ići leti. Leti se otvaraju mnogi bazeni, ali besplatan ulaz za školsku

decu čini plivanje na beogradskim bazenima nemogućim. Problem gužvi na Tašu je veći od problema jednog bazena. Na istom tom baze-nu sa pokvarenim tuševima i hlad-nom vodom igra i naša vaterpolo reprezentacija. Kad pogledamo kakvi su nam uslovi za treninge na bazenima, pravo je čudo što smo prvaci sveta i Evrope. Vaterpolo je naš nacionalni ponos, ali šta je sa plivanjem ili skokovima u vodu? Rezulta-ti su slabi, i to nije slučajno. Plivači jedno-stavno nemaju gde da treniraju, jer mesta je malo, a vremena još manje. Ni rekreativci nisu u boljem položaju. Na bazen se može ići samo popodne, a mno-gima to ne odgovara. Neki rade, a neki imaju obaveze na fakultetu ili u školi. Sve u svemu, na jedan olim-

pijski bazen u Beogradu dođe pola miliona ljudi.Šta je rešenje? Nemoguće je pro-dužiti termine za rekreativno pli-vanje sa dva sata na tri. I Banjica i Tašmajdan su popunjeni. Ako se na Tašu igra vaterpolo utakmica na ulazu će vam reći da je ter-min skraćen do pola šest. Kada je naša reprezentacija igrala uta-kmicu za 8. mart, Taš je bio za-tvoren. Verovatno da bi ga dovolj-no zagrejali. Beogradu treba još bazena. Možda će rekonstrukcija bazena 25. maj popraviti stanje stvari. Dokle god je ovakvo sta-nje i dokle god mi zatvaramo oči pred problemom, guraćemo se u malim bazenima, a svetski šamio-ni čekaće da im se voda dovoljno zagreje.

Branko KUBAT

Šta Taš ima zajedničko sa Ekonomskim fakultetom? Odgovor je jednostavan – gužve.

Kad pogledamo kakvi su nam uslovi za treninge na bazenima, pravo je čudo što

smo prvaci sveta i Evrope. Vaterpolo je naš nacionalni ponos, ali šta je sa

plivanjem ili skokovima u vodu? Rezultati su slabi i to nije slučajno.

Zatvoreni bazen

Otvoreni bazen

37

INTERVJU SA DEJANOM NIKOLIĆEM NA TEMU KOMPJUTERSKIH VIRUSA

Kompjuterski virusi, razlog za strepnju informisanima, nepoznanica neupućenimaDok neki od nas tapkaju u mestu, virusi svakodnevno evoluiraju. Neupućenost našeg stanovništva je jedan od razloga zbog čega smo na temu kompjuter-skih virusa razgovarali upravo sa Dejanom Nikolićem, direktorom F-Secure-a, jedne od najpoznatijih antivirusnih kompanija. Šta su virusi, kako se razvijaju i koji su neki od saveta za borbu protiv tzv. “malicioznog koda”, velikog proble-ma današnjice, neke su od tema o kojima smo razgovarali.Monopollist: Da li postoje zvanični podaci o zastupljenosti računara, interneta i nivou informatičke pis-menosti u našoj zemlji?Dejan Nikolic: Postoje dva refer-entna istraživanja, rađena na teri-toriji Srbije bez Kosova, na temu koliko ima kompjutera kod nas i ko-lika je penetracija računara u Srbi-ji. Najnovije istraživanje je radio Telekom Srbije, uz pomoć Cesida, za potrebu promocije svog sajta Na dlanu.com. Došlo se do poda-tka da je od ukupnog stanovnišva je u Srbiji 20% videlo internet, a tu spadaju i ljudi koji jednom nedeljno ili jednom u dve nedelje razmene neki mail, što je zaista vrlo slabo korišćenje. Pretpostavlja se da je pravih korisnika interneta u Srbiji 10-ak% maksimalno 15% popula-cije, što je solidan broj, ali daleko od željenog, s obzirom na zemlje iz okruženja gde je ta cifra negde oko 25%.Pored ovog, vršeno je i istraživanje CEPIT-a, Centra za proučavanje informacionih tehnologija beogra-dske osnovne škole. Međutim, rezultati tog istraživanja još nisu konačni, jer su naveli da istraživanje treba da se doradi. Internet se koristi najviše za ko-munikaciju sa udaljenim ljudima (e-mail), mnogo manje za priku-

pljanje nekih informacija u vezi sa školovanjem ili poslom i to je u stvari i indikatror nerazvijanosti srpskog interneta. To znači da vrlo uslovno možemo da govorimo o nekih million korisnika.

SRBIJA POTENCIJALNI IZVOZNIK VIRUSAML: Koji je broj zabeleženih viru-sa (dnevno, godišnje, u svetu, kod nas ) i koliko to sve brzo napre-duje?DN: Svakim danom se pojavi 15-20 novih virusa i to su uglavnom verzije nekih postojećih varijanti. To ukazuje na potrebu za pose-dovanje antivirus softvera koji ima redovno ažuriranje baze virus de-

fi nicija. Virusi i zlonameran kod mogu da se posmatraju sa dva stanovišta. Jedno je da je Srbija deo sveta, kada je reč o infekci-jama virusa, i ona nije zaobiđena ni na koji način. Sa druge strane, iako to još nije potvrđeno, Srbija je viđena kao jedno od potencijalnih žarišta ili mesto sa kojeg može da se lansira određen broj napa-da i zlonamernih kodova koji bi se distribuirali svuda u svetu, što znači da je na zoni visokog rizika. ML: Da li možete da nam kažete nešto više o razvoju virusa? Ko je nekada pisao/pravio viruse, a ko se time danas bavi?DN: Za razliku od nekog ranijeg perioda, unazad dve godine, au-tori ne proizvode viruse radi svog dokazivanja, već je osnovni motiv za pravljenje virusa i svog osta-log malicioznog koda čist profi t. Nove verzije virusa nisu tu da bi sa vašeg računara pobrisale po-datke ili uništile neku komponen-tu računara, one se prave kako bi na što bolji način iskoristile resurse vašeg računara ili vaše internet konekcije zarad zgrtanja profi ta nekoj organizaciji ili osobi koja ima kriminogene namere. Više ne možemo da govorimo o virusima kao jedinom problemu, sada sve te pretnje možmo da

38

nazvemo zajedničkim imenom - maliciozni ili neželjeni kod. Virus može imati neki sadržaj koji može da izazove neku destruktivnu ak-ciju na vašem računaru. Danas, svrha virusa (pošto su sada po-vezani i crvi i trojanci i spyware-i itd.) jeste da korisnik ne zna da je zaražen. To što nekom nije srušen sistem, ne znači da nije zaražen i ne znači da se iz nje-govog sistema ne crpe podaci. Ukoliko zavirimo u tu zonu, zonu “spyware-a” i “adware-a”, shva-tićemo da imamo ceo dijapazon kompleksnih pretnji.

MUDAR NAČIN DA SE PREVARI KORISNIKML: Da li možete da nam kažete nešto više o tzv “phishing preva-rama”?DN: Jedna od aktuelnih pretnji koje dolaze iz sfere organizovanog kri-minala je “phishing”. On ne spa-da u klasičan domen malicioznog koda koji se instalira na računaru korisnika, već je to mudar način da se prevari korisnik. Procedu-ra je da korisnik dobija običnu elektronsku poštu u kojoj piše da ga njegova navodna bankarska ili druga fi nansijska institucija ljuba-zno moli da ponovi svoje podatke radi ažuriranja baze ili sličnog ra-zloga, u suprotnom će ostati bez sredstava i biće mu ugašen račun. Korisnik obično mora da unese mnogo više podataka nego što bi jedna banka tražila, a i banka nikada ne traži te podatke preko elektronske pošte. Tako on nes-vesno, želeći da pomogne i sebi i banci, organizovanom kriminalu otkriva svoje poverljive podatke kao što je broj računa, broj karti-ce, pin kod itd. To se kasnije upo-trebljava za raznorazne fi nansi-jske prevare. Naša zemlja je, do sada, bila izuzeta iz ovakvog vida prevare, a jedino su Banka Inte-sa i Komercijalna banka najavile uvođenje sistema zaštite te vrste.ML: Koja je razlika između hack-era i crackera? DN: Razlika između hackera i

crackera je fundamentalna. Ako uzmemo rečnik videćemo da ”to hack” znači istranžirati, rastaviti nešto na delove, dok je ”to crack” razbiti nešto. Dakle, hakeri analizi-raju sisteme, razlažu ih na sastav-ne delove i kao takve ih koriste za svoje potrebe... da li je u pitanju kriminalno delo ili ne, to zavisi od slučaja do slučaja. Krekeri razbi-jaju zaštite softvera radi kopiranja istih i po pravilu je uvek u pitanju kriminalno delo. ML: Da li postoje neke osnovne grupe zemalja koje predstavljaju pretnju celom svetu u oblasti viru-sa? Šta je najčešci cilj za njihove napade?DN: S jedne strane, ako kažemo da su napadači oni koji su eko-nomski motivisani, onda zaista kapital ne poznaje granice i ne po-znaje nikakvu nacionalnost. Kada govorimo o ideologiji, takođe ne možemo da vučemo paralelu sa određenim zemljama zato što se ideologije šire kroz više zemalja. Ipak, danas, većina napada, ali i tehnoloških inovacija koje ih podržavaju, dolazi iz Brazila, Ru-sije i Kine. No, podsećam još jed-nom, retko kad je ideologija krajnji cilj. Cilj je protivpravno sticanje imovine ili manipulacija.

SAJBER SVET I KRIVIČNA DELAML: Šta je sajber kriminal (kom-pjuterski zločin)? DN: Kompjuterski kriminal nije proizvod pojedinaca. Motivi su se znatno promenili od vremena kada su tinejdžeri sa željom da

se dokažu upadali u pojedine si-steme. Ono što smo ranije sma-trali hakerom, koji kuca gomilu koda da bi upao nekome u sistem, danas više ne mora da bude tako. Istina je da današnji klinci mogu da “download-uju” sa interneta alate sa grafi čkim korisničkim in-terfejsom koji im omogućava sve to. Današnji napadi su motivisani nekim religioznim ili ideološki obo-jenim namerama i to su napadi za koje se zna. Nasuprot tome, ono što se nikada ne pominje u javnosti, ali je sigurno da postoji, su situacije kada hakeri upadnu u sistem neke banke. Haker se ne hvali time zato što mu je cilj da niko ne sazna da je on uzeo te podatke, koje će dalje da proda ili ih iskoristi u neku drugu svrhu. Banka koja bi objavila takvu vest, rizikovala bi ogroman gubitak po-verenja, podizanje uloga, paniku, čak i likvidaciju. Njoj se više isplati da sama plati tu štetu, ma kolika ona bila. Poznato je da je danas i već par godina unazad vrednost samih podataka na računaru mno-go veća od same vrednosti raču-nara. Predstavnici različite vrste špijunaže i kriminala pokušavaju da uđu u te kompjutere, da ih ske-niraju i da poverljive podatke pre-bace do nekih udaljenih servera. Podaci se dalje koriste u klasične svrhe organizovanog kriminala: fi nansijski kriminal, terorizam, so-cijalna manipulacija-inženjering, pranje novca, trgovina ljudima, ile-galna trgovina ljudskim organima, trgovina bioaktivnim, radioaktiv-nim supstancama...

39

ML: Da li kod nas postoji zvanična institucija za borbu protiv sajber kriminala? Kakvo je stanje po tom pitanju u našoj zemlji ukoliko pra-vimo paralelu sa inostranstvom?DN: Sajber-kompjuterski kriminal je kod nas regulisan pre svega kri-vičnim zakonom, koji je pre manje od 6 meseci inoviran u ovom pogle-du. Za njegovo suzbijanje su pre svega zadužena posebna odeljen-ja Ministarstva unitrašnjih poslova u okružnom javnom tužilaštvu i okružnom sudu, koji postupaju po svim tavkim predmetima. Zakon je u velikoj meri prepisan na osnovu iskustava zapadnih zemalja. Do-bra vest je da već ima početnih uspeha u suzbijanju takvog krimi-nala, što je još jedan od dokaza da naša zemlja nije izolovana od ostatka sveta u ovoj oblasti. Ipak, i sami tužioci su u nekoliko navrata skretali pažnju na to da ni polici-ja ni pravosuđe nisu u adekvatnoj meri opremljeni i obučeni za borbu protiv pretnji ove vrste.ML: Kakvo je stanje po pitanju kazni za krivično delo načinjeno u “sajber” svetu i kakve su one u poređenju sa kaznama za krivična dela nastala u tzv. ”realnom” svetu?DN: Što se kaznene politike tiče, moje mišeljenje je da su kazne pri-lično rigorozne, ali je potrebno da protekne određeni period vremena da vidimo kakva je praksa sudskih institucija u vezi sa kompjuterskim kriminalom i da li će se sud odnositi prema ovoj grani sa jednakom teži-nom kao i prema drugim granama kriminala. Na kraju krajeva, nije u pitanju samo broj godina na koje se okrivljeno lice osudi, već i sam postupak, prikupljanje dokaza, mo-gućnost vrbovanja od strane speci-jalnih službi i još mnogo aktivnosti u „sivom” području izvršne vlasti koje postoje u razvijenim zemljama.

KAKO DRŽATI KORAK SA NOVIM VIRUSIMA?ML:Da li mozete da mi kazete nešto o heuristici? DN: Heuristika bi sama po sebi trebalo da služi da prepozna virus

koji do sada nije poznat na osno-vu nekih ključnih karakteristika samog koda. Međutim, tu imamo problem, jer heuristika nije do-voljna, pogotovo ne u današnje vreme. Ono što tvorci virusa prvo provere kad naprave novi virus je da li će neki od postojećih an-tivirus softvera moći da ih otkrije. Računarski virusi su već toliko usavršeni da heuristički “motori” antivirusnih softvera nikako nisu sami dovoljni da bi pružili efi kasnu zaštitu. Zato je proverena meto-da koja daje 99,9% uspešnosti u zaštiti kombinacija heuristike sa bazom defi nicija virusa.ML: Koje su to prednosti F-secure security antivirus sistema u odno-su na ostale antivirusne zaštite?DN: Naše rešenje je F-secure In-ternet Security za kućne korisnike i korporativna rešenja za fi rme. F-secure ima jednu unikatnu stvar integrisanu u svoj software, a to je “Root kit” eliminator koji predsta-vlja direktnu prednost nad svim ostalim antivirus sistemima. To je “black light” tehnologija, koja se pojavila prošle godine i izrađena je u novoj verziji 2006. “Root kit” tehnologiju sakrivanja od običnih AV programa koristi sve više vi-rusa i trojanaca. Ideja je da se sakriju sistemski procesi koji ne treba da budu pred očima kori-snika. “Root kit-ovi” su korišćeni čak i na DVD-u kompanije Sony za njihov proizvod Sony Playsta-tion 2, ali i security kompanija Sy-mantec. Prvenstvena namera je-ste bila dobra, ali su mogućnosti zloupotrebe ogromne. ML: Šta je hoaks (hoax) i zašto predstavlja lošu pojavu? Da li možete da nam kažete nešto više o tzv. “virusu” invitation i upozo-renju koje je nedavno masovno prosleđivano?DN: Hoaks prestavlja vrstu veoma suptilnog socijalnog inženjeringa koji itekako ima odziva u realnosti i kod nas. Ljudi vrlo uredno šalju poruke takvog sadržaja i uopšte ne razmišljaju o posledicama. To je odraz teške opšte i internet neobra-

zovanosti našeg stanovništva, usled koje ljudi generalno nasedaju na takve stvari, ako ni zbog čega dru-gog onda zbog fi lozofi je “ne može ništa da škodi”. Motivi hoaksa bi mogli biti - generisanje saobraćaja, zagušenje servera, sakupljanje po-dataka za kasnije spam kampanje, ažuriranje validnih adresa. Kada govorimo o tzv. virusu INVITATION i nama je stiglo upozorenje. Odmah smo imali razgovor sa novinarima i demante na taj mail. Potom smo pratili komentare na internetu koji su bili poražavajući. Jedan od njih je bio nalog direktora da svi u fi rmi isključe svoje računare. Posao se nije obavljao, celokupna produkti-vnost i efi kasnost bila je drastično smanjena. Zvali su nas i ljudi koji su tvrdili da ako se sve ne ugasi po-sledica će biti eksplozija računara. Jako bitan komentar, uprkos našem objašnjenju o čemu se radi, je da sigurno ima istine u tome, jer se in-formacija emitovala na Dnevniku 2. Međutim, ni jedna od velikih novin-skih kuća se nije obratila ni jednoj od antivirus kompanija i kompanija koje se bave bezbednošću da pro-veri o čemu se zaista radi. Mediji su se konsultovali sa IT konsultatom koji je potrvrdio taj mail i čak izneo jednu vrlo tešku optužbu, koja, nažalost, pokazuje koliko čak ni ljudi koji su u IT sektoru nisu upoz-nati sa bezbednošću. Naime, kako se u mail-u spominje da će hard disk da se uništi i izgori, dotični IT konsultant je izjavio da su taj virus možda stvorile kompanije koje se bave proizvodnjom hard diskova. Gubici su bili jako veliki, ali srećom, brzom reakcijom naše ekipe i ipak spremnošću novinara da prihvate ispravku i priznaju grešku, javnost je dekontaminirana u roku od 24 sata. Ipak, izračunali smo da je i u tako kratkom periodu nastala šteta u privredi od oko 3 miliona evra!

KAKO SE ZAŠTITITI I INFORMISATI?ML: Koja su to osnovna uputstva i saveti za neupućene? Kako se zaštiti od virusa?

40

DN: Instalirati isključivo legalan software na kompjuteru. Redov-no ažurirati (patchovati) opera-tivni sistem i internet browser. Instalirati antivirusni software koji će štititi ne samo od ovih vi-rusa, već i od svih tih kombino-vanih hibridnih pretnji sa kojima možemo da se susretnemo dan-as. Obratiti pažnju da se insta-lira software koji je neophodan, zato što postoji jedan veliki prob-lem sa špijunskim programima odnosno spyware-om. Postoji masa takvih programa koji su mali, korisni za korisnika, ali na veliku njegovu štetu.ML: Koje su to najnovije vesti i eventualne zanimljivosti iz oblasti virusa? DN: Neke od novosti iz ove ob-lasti su da već postoje virusi za mp3 plejere i igračke konzole. Pojavio se i virus koji može da zarazi računar preko mobilnog telefona, kada se ta dva uređaja povežu. Očekujemo da se po-jave prvi virusi koji će napadati automobile. F-secure je uradio specifičan i vrlo zanimljiv test. Kao što već znamo, neki od no-vijih modela automobila imaju u sebi ugrađen računar kojim komuniciraju preko preko blue-tooth-a, kao i mobilni telefoni. Cilj testa je bio da utvrdi da li postoji mogućnost da dođe do kontaminacije 40 metara ispod zemlje. Test je bio negativan. Nisu uspeli da preko mobilnog telefona zaraze taj automobil. Zamislite da idete auto-putem 120 na sat i da Vam padne si-stem u kolima, sistem koji sve kontroliše. To je zaista velika i realna opasnost. Naš standard još nije takav da mi frižider možemo da priključimo na raču-nar, ali držimo važne podatke na mobilnim telefonima i računari-ma. Poslovna upotreba računa-ra je na jako velikom nivou, a to sve je kompromitovano i u opas-nosti.

Intervju vodila Jelena LJUBIŠIĆ

Kofein je hemijski posmatrano me-tilksantil, prirodno jedinjenje koje se nalazi u listovima, semenu i plodo-vima više od 60 biljnih vrsta. S ob-zirom da ne spada u primarna jedi-njenja, što znači da nije esencijalan za opstanak i razvoj biljaka, teško je s preciznošću utvrditi šta on zapra-vo „radi“ u njima. Metilksantili, koji mogu biti stvoreni i veštačkm pu-tem, koriste se, između ostalog, kao pesticidi, te ih i same biljke koriste u svom odbrambenom mehanizmu. Po biljke kofein je toksičan, te se on skladišti u posebnim ćelijskim odelj-cima, zvanim volikule, koje su neka vrsta „ormarića za lekove“. Dok ne postane potreban, ovde je uskladi-šten i izolovan od ostataka ćelijskog sadržaja. Ovo znači da biljke, pri-rodni proizvođači kofeina, ne uži-vaju u njegovim čarima; iako ih on

štiti od pojedinih insekata, puževa, bakterija pa i nekih kičmenjaka, ne može ih zaštiti od čoveka. A možda je upravo stvoren kako bi manipuli-sale čovekom.

GDE IMA KOFEINA I KOLIKO?Sadržaj kofeina u kafi varira u zavi-snosti od vrste kafe i metoda obrade zrna. Jače pržena kafa u sebi sadrži manje kofeina od slabije pržene, s obzirom da se termičkom obradom eliminiše kofeinski sadržaj. Arabika sadrži manje kofeina od Robuste. Zavisno od načina pripreme napit-ka i vrste čaja (crni ili zeleni) kon-centracija kofeina se razlikuje, ali je generalno manja u odnosu na kafu. Boja tečnosti, odnosno napitka od čaja nije indikator kofeinskog sadr-žaja. Kao aroma, kofein se dodaje

DA LI STE ZAVISNI OD NEČEGA? NE? RAZMISLITE JOŠ JEDNOM.

Addicted to caffeineIako se čaj pije u Kini već hiljadama godina, prvi pisa-ni dokument koji nam svedoči o konzumiranju kofeina kroz tečnost potiče iz 15. veka. Sveštenik po imenu Sufi s iz Jemena kako bi ostao budan u toku molitvi, pio je velike količine napitka od kafe i čaja. Kafa vodi poreklo iz Afrike i zrna ove biljke su osim u ishrani ko-rišćena kao novac. Prilikom osvajanja Novog Sveta španski konkvistadori se prvi put „upoznaju“ s čoko-ladnim napitkom. U 16. veku se otvaraju prve ka-feterije u Istambulu, Kairu, Meki, a od 17. veka po prvi put i u Evropi. Stručnjaci se slažu da postoji navika na kofein, a neki ga klasifi kuju u „slabe“ nar-kotike. Najnovija naučna istraživanja potvrđuju da on nije tako bezazalen kao što smo mislili.

mnogim bezalkoholnim, najčešće gaziranim pićima, kao što su kole, i kofein u njima potiče iz istoimene biljke - kola. Po porciji, odnosno u dva decilitra gaziranog soka nalazi se od 10 do 50 mg kofeina. Među-tim, nisu samo gazirana pića izvor kofeina. Neki sokovi s ukusom limu-na u sebi imaju veći sadržaj kofeina od gaziranih. Energetski napici kao što je Red Bull u sebi sadrže i preko 80 mg kofeina po limenci. Kofein sa-držan u njima je poreklom ili iz bra-zilske biljke pasta guarana ili je sin-tetički proizveden. S obzirom da se energetski napici nalaze u slobodnoj prodaji, ne postoji način na koji bi se njihova konzumacija ograničila. To je dovoljno da neki pojedinci, koji vole da eksperimentišu na sebi, po-stave pitanje - Šta će mi se dogoditi ako popijem 10 limenki? Mogu im se, zavisno od stepena osetljivosti, dogoditi razne neprijatne stvari, a u najgorem slučaju može im zatrebati lekarska pomoć. Čak i čokolada, na-pravljena od kakoa sadrži u sebi mali procenat kofeina, te i ona predstavlja kofeinski stimulans. Konačno, kofein se može uneti u organizam preko kofeinskih pilula i drugih tableta koje redovno unosimo (kafetin, aspirin i drugi analgetici), a nismo svesni da je jedan od osnovnih sastojaka u njima upravo kofein. Kofeinske pilu-le sadrže u sebi od 50 do 200 mg kofeina, a njihova prodaja je različito regulisana po zemljama. Najčešće ih koriste studenti ili zaposleni, koji menjaju dnevnu i noćnu smenu, kao

uobičajeni način za borbu protiv pos-panosti i smatraju ih neškodljivim. Ali, kao i svaki medikament, i kofe-inske pilule mogu biti štetne, pa čak i smrtonosne. Džejson Alen, student iz Severne Karoline, nakon što je progutao više od 90 kofeinskih pilula (što je isto kao i 250 šoljica kafe), do-živeo je srčani udar i preminuo. Ovo je jedan od ekstremnih primera šta se može desiti kofeinskom ovisniku. Zemlje Evropske unije zahtevaju da na ambalaži proizvoda koji sadrži kofein bude jasno naznačen sadržaj istog. Stoga čitajte deklaracije, može biti zanimljivo. Odrasle osobe u zapadnim zemlja-ma prosečno unose 200-400 mg kofeina na dan. U zemljama istoka, poput Indije, Kine i Japana, taj je unos dvostruko manji i iznosi manje od 200 mg na dan. Osobe sa zdrav-stvenim problemima trebalo bi da ga eliminišu iz upotrebe. Pošto postoji individualna osetljivost, kofein ne deluje jednako na svaku osobu. Naj-bolje deluje ako se danima ne konzu-mira ni jedan od napitaka koji sadrže kofein. Ako se konzumira često, prag delovanja je viši, slično alkoholu. Za-bluda je da kofein pomaže nekome ko je uneo preveliku količinu alkohola da se otrezni. U kombinaciji s alkoho-lom javljaju se sinergetski efekti i na-glo se gubi kontrola nad sopstvenim organizmom.

KAKO DELUJE I KOLIKO KOFEINA UNOSITI U ORGANIZAM?Eksperti se slažu da je umerenost ključna prilikom unošenja kofeina. Ta umerena količina iznosi najviše 150 mg kofeina dnevno, što je ekvivalen-tno s dve šolje kafe. Osetljivost na ko-fein je različita, varira od pojedinca do pojedinca. Neki mogu piti po nekoliko šolja kafe, čaja ili drugog napitka s kofeinom na dan, i to u kratkim vre-menskim razmacima, i da ne osete njegovo dejstvo, dok drugi mogu već nakon nekoliko gutljaja osetiti stimu-lans. Petnaest minuta nakon konzu-miranja kofein ulazi u krvotok.Bez obzira u kojoj tečnosti ili hrani

se nalazio, prilikom unosa u ljud-ski organizam kofein stimulira rad mozga, uklanja pospanost i umor i omogućuje povećani intelektualni rad. Dokazano je da skraćuje vre-me auditivnih i vuzuelnih reakcija. Istovremeno, njegovo dejstvo se oseti i u poboljšanju raspoloženja, koncentracije i motivacije. Važno je znati da kofein ne može da zameni san i trebalo bi ga unositi samo po-vremeno, kao sredstvo za poveća-nje pažnje u “kriznim momentima”.Mehanizam delovanja kofeina sastoji se u blokadi adenioznih receptora. Adenozin je lokalni hormon koji širi krvne sudove, usporava izbijanje neurona u cen-tralni nervni sistem i usporava rad srca. Logično je da će njegovom blokadom od strane kofeina doći do ubrzavanja rada mozga, ali i ubrzavanja rada srca. Povećanim radom srca povećava se krvni pritisak, šire se krvni sudovi, peri-ferija je bolje snabdevena kiseoni-kom i ubrzava se disanje. Ali, pre-

doziranje kofeinom može izazvati srčane aritmije.Pošto ima termogeno dejstvo, kofe-in podstiče metabolizam na pove-ćano sagorevanje masti, što znači potrošnju kalorija. Danas su jako popularni preparati na bazi kofeina iz guarane, koji se koriste za mršav-ljenje, otklanjanje potkožnog ma-snog tkiva i celulita. Pretvaranjem masnih naslaga u slobodne masne kiseline, uz istovremeno smanjenje potrošnje glikogena, koji je najveći izvor energije za vreme napornih i dugih treninga, produžava se vre-me potrebno da se dođe do granice zamora. Ovo je veoma značajno za sportiste. Kofein u dozi 3 do 6 mg po kilogramu telesne mase, pove-ćava izdržljivost.No, ovakvo delovanje kofeina re-lativno kratko traje (30-60 minuta,

Važno je znati da kofein ne može da zameni san i trebalo bi ga unositi samo povremeno, kao sredstvo za povećanje pažnje u “kriznim momentima”.

41

a u izuzetnim slučajevima nekoliko sati), a onda nastupa druga depre-sivna faza i konačno treća faza, a to je insomnia (nesanica). Što je veći uspon na krilima kofeina, veći je i pad. Dodatna doza ne poprav-lja, već pogoršava situaciju – što se češće uzima, slabije deluje.

STA SE DEŠAVA KADA PRETERAMO?Prekomerna količina kofeina re-zultira u stanju poznatom kao kofeinsko trovanje. Simptomi su psihološki i fi ziološki i to: uznemi-renost, nervoza, preveliko uzbu-đenje, nesanica, crvenilo u licu, povećano lučenje mokraće, grčevi u mišićima, usporeno razmišljanje i

govor, paranoja, aritmija, poreme-ćaj u ravnoteži i pokretima, povišen krvni pritisak, ubrzan puls, stezanje krvnih sudova (slaba cirkulacija, a kao posledica hladna stopala i dla-novi), povećano lučenje želudačne kiseline. Ekstremni slučajevi su manija, depresija, otežano rasuđi-vanje, dezorijentisanost, halucina-cije i psihoze i konačno smrt.Ne treba zaboraviti da kafa sadrži obilje tanina, koji blokira čak i do 75 % apsorpciju gvožđa. Gvožđe pre-nosi kiseonik u krvi (hemoglobin), a mozak nikako ne može da funkcio-niše bez kiseonika. Ako se nakon nekoliko kafa javi umor i pospa-nost, to se objašnjava upravo ne-dostatkom kiseonika. Takvo stanje za posledicu ima dekoncentraciju, gubitak motivacije i memorije.Kofein podstiče oslobađanje hor-mona stesa adrenalina i noradre-nalina iz nadbubrežne žlezde koji pripremaju organizam za „borbu i beg“. Katastrofa nastaje ukoliko se sedi za radnim stolom. Šećer i masti, koji pri delovanju kofeina

pojačano ulaze u krvotok, ostaju neiskorišćeni, izazivaju metabolič-ki poremećaj, mišići se nepotreb-no napnu, a hrana koja je uneta u oraganizam se samo fermentira, jer želudac prekida lučenje mate-rija koje je prerađuju. Kada se kaže da napici s kofei-nom izazivaju žeđ umesto da je gase, to je uglavnom tačno. Kofe-in povećava lučenje mokraće (diu-rezu), što utiče na gubitak telesnih tečnosti i posledica toga je dehi-dratacija. Još jedna od zabluda je da se kofein brzo eleiminiše iz or-ganizma. Iako dovodi do poveća-nog lučenja tečnosti, sam kofein se može zadržati u organizmu i 12 sati nakon unošenja.

Mnogi koriste kafu kao lek pro-tiv migrene. Ne treba zaboravi-ti da se kofein nalazi u gotovo svakoj tableti protiv bolova, ali dugotrajno uzimanje kofeina može delovati suprotno tj. iza-zvati upornu glavobolju.Žene su naročito izložene ne-gativnom uticaju kofeina. Iako

se već hiljadu godina konzumiraju hrana i piće s kofeinom, poslednja istraživanja su zabrinjavajuća. Do-kazano je da postoji povezanost iz-među kofeina i neplodnosti, pa čak i pobačaja. Prema jednoj kanadskoj studiji urađenoj 1985. godine, novoro-đenčad majki koje su u toku trud-noće konzumirale više od 300 mg kofeina dnevno (oko 3 šolje kafe ili 6 šolja čaja) imala su manju težinu u odnosu na novorođenčad majki koje ili nisu uopšte ili su konzumi-rale male količine kofeina. Velike količine kofeina unetog u organi-

zam u toku trudnoće mogu izaza-vati i poremećaje u srčanom ritmu kod fetusa i probleme s disanjem, jer se kofein prenosi na plod dir-ketno kroz placentu.U vreme ciklusa, kada je ženama potrebna veća količina gvožđa, unošenje kafe blokira apsorpciju gvožđa, što se odražava na loše raspoloženje i bolove.Do sada nije dokazano da je kofe-in u vezi s nastankom raka dojke niti osteoporoze, iako kofein pove-ćava lučenje kacijuma i kalijuma (i njihov nedostatak).

ODVIKAVANJE OD KOFEINAPrestanak unošenja kofeina mora biti postepen, jer se u suprotnom javljaju glavobolja, umor, posapa-nost. Kada osoba naglo redukuje unos kofeina njeno telo postaje pre-osetljivo na adenozin i kao rezultat krvni pritisak naglo opada, preveli-ka količina krvi dospeva u mozak i izaziva glavobolju. Ostali simptomi su mučnina, zamor, pospanost, nervoza, razdražljivost, a ekstre-mni depresija, slaba koncentracija, smanjena motivacija za obavljanje uobičajenih dnevnih aktivnosti. Ovi simptomi se javljaju obično 12 - 24 sata nakon prestanka unošenja ko-feina, traju od jednog do pet dana. Analgetici, kao što je aspirin, mogu da otklone bolove, kao i umerene, male doze kofeina.Najbolje je unositi upola manje ko-feina nego obično. Zamena kafe s kofeinom onom bez kofeina (koja u sebi sadrži oko 5 mg kofeina) dobar je način za odvikavanje kod osoba kojima se život bez kafe čini nemogućim. Na ovaj način sma-njuje se količina unetog kofeina, a zadržava neophodan ukus kafe. Osobe koje piju čaj udeo kofeina u šolji čaja mogu smanjiti kraćim natapanjem čaja. U toku tri minuta iz čaja se izluči oko 50%, a u toku pet minuta čak 80% sveukupnog kofeina.Možda je sada pravo vreme za kafu?

Sanja AVRAMOVIĆ

Džejson Alen, student iz Severne Karoline, nakon što je progutao više od 90 kofeinskih pilula (što je isto kao i 250 šoljica kafe), doživeo je srčani udar i preminuo. Ovo je jedan od ekstremnih primera šta se može desiti kofeinskom ovisniku.

42

43

STVARI KOJE NE PRIMEĆUJEMO - KONTAKT OČIMA

Da li me zaista vidiš?Koliko puta ste rešili da „presečete“ neku situ-aciju tako što ste oso-bu pogledali u oči i na taj način pokušavali da odgonetnete šta misli? Možda niste ni razmi-šljali o tome, ali kontakt očima je zapravo izuzet-no bitan deo ljudske ko-munikacije.

ŠTA JE KONTAKT OČIMA?Kontakt očima predstavlja jedan od najznačajnijih svakodnevnih događaja u životu prosečnog čo-veka. Uglavnom nenametljivo, po-stavlja se kao vid komunikacije iz-među ljudi. Kontakt očima između ljudi može delovati beznačajno, ali uopšte nije tako. Ovaj vid never-balne komunikacije neretko je pro-praćen i emocijama, ponekad vrlo snažnim. Kontakt očima ima veliki značaj kada je u pitanju socijalno ponašanje, ali i radikalno različito

značenje zavisno od situacije. In-terpretacija zavisi umnogome od kulturne sredine, pa čak i životinj-ske vrste. Moguća je i averzija pre-ma kontaktu očima. Kada kontakt očima nije obostran, kaže se da je neko „zagledan“. Vrlo često se oči opisuju kao „ogledala duše“, zbog svog značaja u neverbalnoj komu-nikaciji. Mnogi veliki pisci su bili svesni značaja kontakta očima. U Tolkinovom „Gospodaru prsteno-va“, moćni Sauron, arhineprijatelj sila dobra, predstav-ljen je kao veliko zlo oko koje korumpira lju-de iznutra.

SOCIOLOŠKI ZNAČAJU sociološkom smi-slu, kontakt očima i facijalne ekspresije obezbeđuju važne so-cijalne i emocionalne informacije; ljudi konstantno ispi-tuju oči svojih sagovornika i izraze lica u potrazi za znacima dobrog ili lošeg raspoloženja. Konteksti ovakvog akta mogu biti različiti: pokušaji zastrašivanja i potvrđi-vanja statusa u grupi, sticanja poverenja ili naklonosti ili roman-tična privlačnost. Zaljubljeni često uspostavljaju komunikaciju očima umesto verbalne, pokušavajući na taj način da govorom tela iskažu svoje emocije prema parnteru. Za razliku od toga, kod primata (a ne-retko i kod ljudi) direktno gledanje u oči predstavlja znak dominiranja i pretnje, dok se izbegava-nje pogleda predstavl ja kao potvrda in fer iornog položaja. Do-voljno dugo gledanje u oči može biti u datoj si-tuaciji efek-tivan način zastrašiva-nja. U nekim

situacijama, kontakt očima može da potraje svega par sekundi pre nego što obe osobe osete snaž-nu potrebu da izbegnu poglede. Prekidanje kontakta očima u emo-tivnim situacijama smanjuje nivo stresa (usporava disanje, broj otkucaja srca, znojenje dlanova). Kontakt očima je izuzetno bitan u uspostavljanju veze i osećaja poverenja između individua. Prija-teljski kontakt očima i facijalne ek-spresije pokazuju drugoj osobi da

ste zainteresovani za to što ima da kaže ili za to što će da uradi. Postoji mnogo više direktnih po-gleda u oči između ljudi koji se ra-zumeju međusobno, dok poglede razmenjuju mnogo manje oni koji se ne slažu ili ne podnose. Veli-kom manom se smatra nemoguć-nost komunikacije očima i osobe koje imaju problema sa ovakvim vidom neverbalne komunikacije mogu imati problema u ostvari-vanju ličnih i profesionalnih odno-sa. U pozorištu i na fi lmu, glumci uče da ne treba gledati nekoga iz publike u oči ili pak direktno u ka-

Vrlo često se oči opisuju kao „ogledala duše“, zbog svog značaja u neverbalnoj komunikaciji. Mnogi veliki pisci su bili svesni značaja kontakta očima. U Tolkinovom „Gospodaru prstenova“, moćni Sauron, arhineprijatelj sila dobra, predstavljen je kao veliko zlo oko koje korumpira ljude iznutra.

44

meru, jer se na taj način sprečava neugodan osećaj kod onoga ko ih posmatra. Vođe vrlo često umeju da ostvare snažan kontakt očima. Sadam Husein je opisan kao „oso-ba sa jakim kontaktom očiju“ (Dan Rather). Nakon zarobljavanja, Husein je izbegavao direktan kon-takt očima sa svojim posetiocima. Kontakt očima je takođe važan i u borilačkim veštinama, jer pred-stavlja prvu dodirnu tačku sa pro-tivnikom. Vrlo često pokreti očiju unapred otkrivaju kakav pokret će protivnik napraviti i u kom pravcu će delovati, pa mu stoga treba po-svetiti posebnu pažnju.

„I SPY WITH MY LITTLE EYE“Šta možemo tačno zaključiti na osnovu pogleda? Kada gledamo nečije oči, zenice nam mogu mno-go toga otkriti o emotivnom stanju sagovornika. Snažne emocije, ubeđenja i raspoloženja često sti-mulišu simpatikus i izazivaju šire-nje zenica. Kao odgovor na strah, ovo se često naziva „pozivom“ na

borbu ili beg i efektivno utiče na izgled očiju. Zenica može tako-đe da se raširi ukoliko osoba vidi nešto (ili nekog) od interesa ili je nečim podstaknuta, čime kontakt očima postaje intenzivniji nego što već jeste. Različite studije su ukazale da su ljudi (naročito žene) ocenjeni kao atraktivniji ako su im zenice otvorenije ili šire nego što je to uobičajeno.

INSTINKTI Poput primata, ljudi pokazuju izuzetno zanimanje za pravac u kome i ostali gledaju. Uprkos tome što osoba može svesno da kontroliše u kom pravcu će da

gleda, osećaće neodoljivu potre-bu da pogleda u pravcu objekta ili recimo dela tela za koji kod nje po-stoji interesovanje (npr. lice, ruke, grudi) ili pak da odvrati pogled od stvari za koje nalazi da su nepri-vlačne. Kao odgovor na osećanje stidljivosti, podređenosti ili anksi-oznosti, podsvesno „pazimo gde gledamo“. U situacijama gde je

mnogo ljudi blizu, poput lifto-va, vozova, autobusa i slično, ljudi najčešće izbegavaju „ša-ranje“ pogledom preko drugih ljudi, dok se suprotno dešava ukoliko gledaju štampana lica ili pojave na televiziji. Takođe, zabeleženo je da bebe instin-ktivno reaguju na majčine oči,

percipirajući ih kao „oči“ već sa šest nedelja starosti, a kanadska studija napravljena 1996. godine pokazala je da se deca od 3 do 6 meseci starosti manje smeju kada odrasla osoba prestane da je gleda u oči. Skorašnja britanska studija je pokazala da facijalno prepoznavanje od strane novorođenčadi upravo potiče od kontakta očima. I dru-ga novija istraživanja su potvrdila ovo.

KULTUROLOŠKE RAZLIKEKulturološke razlike su od izuzet-nog značaja kada treba ostvariti

prikladan kontakt očima. Mnoge kulture smatraju kontakt očima du-hovnim i prokreativnim iskustvom, dok ga druge smatraju nametljivim i uvredljivim. U Japanu, pažljivi slu-šaoci su naučeni da se fokusiraju na vrat sagovornika u cilju izbega-vanja kontakta očima, što je običaj iz samurajskih dana, kada su seljaci rizikovali obezglavljenje ukoliko bi pogledali samuraja u oči. U zapad-noj kulturi, previše kontakta očima sa nepoznatom osobom može se protumačiti kao uvredljivo i nekul-turno ponašanje. Muslimani imaju običaj da spuste pogled i da se ne fokusiraju na oči i lice suprotnog pola nakon prvog kontakta očima, osim u slučaju njihovih partnera ili članova porodice, u cilju izbegava-nja potencijalnih grešnih želja. Po-žudni pogledi upućeni osobi istog pola, mlađoj ili starijoj je takođe zabranjen čin. Direktni pogledi u oči su obično dozvoljeni na svega sekund ili dva. Izuzeci naravno po-stoje, u slučaju učenja, svedočenja ili ukoliko se prosi devojka. Ukoliko je dozvoljen kontakt, važi načelo „Bez želje“. U suprotnom, sma-tra se „preljubom očiju“. U našem podneblju, gde se susreću istočni i zapadni običaji, može se takođe smatrati uvredljivim ukoliko se ne-poznatoj osobi u nepoznatoj sredi-ni upućuje dug pogled očima.

Marko TRIFKOVIĆ

Prekidanje kontakta očima u emotivnim situacijama smanjuje nivo stresa (usporava disanje, broj otkucaja srca, znojenje dlanova). Kontakt očima je izuzetno bitan u uspostavljanju veze i osećaja poverenja između individuaM.rk

45

Kada su u VII veku Sloveni konač-no zaposeli prostor centralnog Bal-kanskog poluostrva, sistem koji je tu ranije postojao i funkcionisao je u najvećoj meri bio uništen. Za vre-me rimske vlasti taj prostor nije bio naročito privredno razvijen, bio je značajniji u odbrambenom smislu, budući da je Dunav bio severna gra-nica Carstva. Kao posledica slablje-nja Rima u III veku Nove ere, grani-ca je omekšala, a Balkan je postao meta za pljačkaške horde Gota, Huna, Avara i Slovena. Vizantija je još kako-tako držala u svojoj vlasti ovaj prostor sve do 602. godine, kada je posle jedne neuspele ek-spedicije na severnu obalu Dunava, vojska zbacila i ubila cara Mavrikija, a nastalo rasulo u vizantijskoj državi Sloveni iskoristili da se trajno nase-le na Balkanu. Ovaj najkraći mogu-ći uvod je bitan da bi shvatili da na teritoriji na kojoj će kasnije nastati

srpska država nije postojalo skoro ništa što bi novopridošlom narodu pomoglo da se uključi u ekonomske tokove koji su u većem delu Evrope još uvek bili na snazi, bez obzira na svu silinu varvarskih razaranja. Sve što su Srbi zatekli su bile ruševine vojnih utvrđenja, par grčkih gradova iz kojih se iselila većina stanovnika (Lipljan, Prizren, Niš...) i zapušteni drum koji je spajao Singidunum sa Serdikom (Sofi jom) i Carigradom.Kada se govori o razvoju trgovine u srednjovekovnoj Srbiji, prvo tre-ba ustanoviti kakve su uopšte bile mogućnosti za njen razvoj, da li je postojao višak proizvoda i kojih i za kojim je proizvodima postojala potreba. O ostalim preduslovima, o državnoj upravi i monetarnom i fi skalnom sistemu, bilo je govora u prošlom broju.

Srednjovekovna srpska država je imala tu sreću da je u osnovnim proizvodima neophodnim za život bila samodovoljna. Plodna zemlja je pretvarana u oranice, na kojima su se gajile sve tada poznate žitarice (pšenica, ječam, raž, zob i pir), što je bila osnova za prehranu ljudi. Ga-jilo se i povrće (zelje, luk, bob) i voće (jabuke, kruške). Na pašnjacima, ta-kođe brojnim i kvalitetnim, napasala se stoka, posebno se razvio uzgoj ovaca i proizvodnja mesa, mleka, sira, kože i vune. Šume su bile guste i u njima je živela razna divljač, koja je lovljena zbog mesa i krzna. Šume

su, takođe, bile izvor drvne građe, a postojalo je i nekoliko kamenolo-ma. Na velikim rekama, Dunavu i Moravi, lovljena je debela riba, koja je bila važna za vreme posta. Izu-zetno je bilo razvijeno pčelarstvo, odnosno proizvodnja meda, voska i medovine. Kasnije, u XIII i XIV veku, izuzetno je postalo značajno vino-gradarstvo, posebno u primorju, i o kvalitetu vina proizvedenog na srp-skoj teritoriji govore i strani putopisci. Ipak, najveće bogatstvo srpske ze-mlje bilo je njeno rudno bogatstvo, izuzetno bogata nalazišta srebra, bakra i olova. To posebno dobija na značaju od kraja XIII veka, kada u Srbiju, na nagovor vlasti, dolaze ru-dari Sasi, koji eksploataciju srpskih rudnih bogatstava dovode do mak-simuma. U Srbiju se uvozilo svašta. Najtraženija namirnica je bila so. Pored soli, uvozila su se i kvalitetna vina (malvasija), razno oružje izra-đeno na zapadu, fi nije vunene tkani-ne i svila, ali i jeftine šarene tkanine dostupne siromašnijima. Uvozio se i zlatan i srebrn nakit, posuđe, biseri, drago kamenje, korali, južno voće, maslinovo ulje, morska riba, začini, mirisi, staklo i mnoge druge, uglav-nom luksuzne, stvari.

Sa druge strane, nije u srpskoj eko-nomici sve bilo tako bajno. Najveći problem je bio nedostatak struč-njaka koji su mogli maksimalno da eksploatišu sve pogodnosti koje im je podneblje pružalo, što se jasno

EKONOMSKI ŽIVOT KROZ VEKOVE (2)

Trgovina i putevi u srednjovekovnoj SrbijiČesta je predrasuda da je srednji vek bio mračan period u kome se nije događalo ništa što bi danas zavređivalo našu pažnju. Istina je, pak, da je srednji vek, kao i svaki drugi period u istoriji čovečanstva, obeležen osobenostima veoma zanimljivim i po-nekad neobično savremenim. To važi i za prilike u trgovini, koja se razvijala uporedo sa razvitkom odnosa Srbije sa susedima i sa razvitkom ostalih privrednih grana.

Stari grad Ras

46

vidi iz navedenog primera nemač-kih rudara. Naime, u Srbiji je većina seoskih domaćinstava i dalje imala običaj da sopstvenom proizvod-njom podmiruje većinu svojih po-treba, seljaci su sami izrađivali ode-ću, obuću ili poljoprivredne alatke, naravno veoma proste i primitivne. U gradovima je situacija bila nešto drugačija, ali gradova nije bilo puno i većinom su to bili vojni i admini-strativni centri, a manje zanatska i

trgovinska središta. Stoga je prera-da sirovina ostala na niskom nivou, što je uslovilo da Srbija postane dr-žava koja u velikoj meri izvozi siro-vine, a uvozi prerađevine i zanatske proizvode.Druga karakteristika trgovine u Srbiji je bila ta što su ulogu trgo-vačkih posrednika preuzeli stran-ci, uglavnom Dubrovčani. Ukoliko se razmotri ono što je prethodilo nastanku srpske države, može se zaključiti da je taj sled događaja i logičan. Latinizovano stanovniš-tvo primorja, gde je postojala duga tradicija gradskog života i trgovine i gde nije bilo onakvog pustošenja kao u zaleđu, lakše se priviknulo na nove uslove života i privređi-vanja, bez obzira što su ti gradovi doživeli određene etničke prome-ne. U primorju su preživeli mnogi oblici antičke privrede, postojala su trgovačka društva, zakonima i gradskim statutima su bila regu-lisana pitanja kredita, pozajmica, zaloga i drugih poslovnih odno-sa, koja su stanovništvu u zaleđu,

makar u početku, delovala veo-ma komplikovano. Najznačajnija prednost je bila ta što su posedo-vali kapital, bez kojeg je svaki tr-govački poduhvat nemoguć.Posebnu vezu je srpska država imala sa Dubrovnikom, pa o tome treba reći nešto više. Dubrovčani su oduvek pokazivali veliko intereso-vanje za srpsko tržište, a posebno od XIII i XIV veka, kada rudarstvo i obrada metala u Srbiji doživljava-ju pun procvat. Dubrovnik se nala-zio na izuzetnom položaju, koji mu je omogućavao relativno brz i lak transport robe iz Srbije i u Srbiju, a morskim putem je bio povezan sa svim lukama Evrope, posebno sa Venecijom, gde su Dubrovčani i vr-šili reeksport najvećeg dela dobara. Uz to, govorili su istim jezikom kao i stanovnici zaleđa, uvek su se trudili da budu sa svima u dobrim odno-sima, i u stalnim sukobima među balkanskim državama oni su uvek bili posrednici, kreditori, bankari, oni koji su pružali utočište prognanim vladarima i njihovoj imovini. Bilo je u primorju i drugih gradova, neki su se nalazili i pod direktnom vla-šću srpskih vladara (Kotor, Budva, Bar...), ali nijedan nije stekao značaj koji je imao Dubrovnik. Vremenom su se dubrovački trgovci sve češće naseljavali na teritoriji Srbije, da bi u XV veku njihov broj postao izuzetno velik. Živeli su u velikim gradovima i trgovima, nisu imali posebne kvar-tove, već su se mešali sa lokalnim stanovništvom. Njihov pravni status je bio poseban i on je regulisan po-veljama koje su izdavali srpski vla-dari još od XII veka. Najznačajnije pravo koje su uživali Dubrovčani je bila sudska autonomija, što će reći da nisu potpadali pod nadležnost srpskih sudova, već su im sudili posebni konzuli, koji su dolazili iz Dubrovnika. Imali su i puno pravo slobode veroispovesti, pa i pravo da grade katoličke crkve u srpskim gradovima. Treba reći i poneku reč o putevima kojima je vršen promet ljudi i robe. U srednjem veku se pod putem sma-tralo sve kuda može da prođe nato-

varena životinja, magarac ili konj. U idealnim uslovima su čak mogla da prođu i natovarena kola. Kad je to bilo moguće, korišćeni su stari rimski pu-tevi, naročito deonica Carigradskog druma (via militaris), od Beograda preko Grocke, Braničeva, Ćuprije, Niša, Bele Palanke za Sofi ju i Cari-grad. Komunikacije između unutraš-njosti države i primorja su obavljane u nekoliko stalnih pravaca. Jedan karavanski put je vodio od donje Ne-retve, preko Konjica za Visoko i Olo-vo, a odatle ili u Zvornik ili Srebrenicu. Iz Zvornika se ulazilo u Srbiju na put prema Rudniku, a na sever se išlo za Ugarsku. U Dubrovnik se roba najčešće otpremala drinskim putem (via Drina) za Trebinje, Gacko, Foču i Višegrad, gde se prelazila Drina. Iz Foče se odvajao put koji je vodio do-linom Ćehotine za Pljevlja i Polimlje, obično u Prijepolje. U Polimlje se sti-zalo i nikšićkim putem (via Anagasti) ili jezerskim putem (via Jesera), koji je spajao Dubrovnik, Trebinje i Nikšić, a iz Nikšića jednim pravcem na Šavnik i Jezera (Drobnjake), pa preko Tare do Lima, dok je drugi krak vodio za Moraču, Brskovo kod Mojkovca i ma-nastir Svetih Apostola u Polimlju. Iz Polimlja se lako stizalo do doline Ibra, Rasa i Sjenice. Iz doline Ibra su se putevi granali na više strana, na jug do Trepče, Prištine, Lipljana i Skoplja, na istok do Novog Brda, Toplice i Niša i na sever preko Brvenika do doline Morave i Rudnika.Transport robe je bio veoma skup, iznosio je od 1/10 do čak 1/2 vred-nosti robe, ali je standardna rata bila oko 1/3 vrednosti. Ponosnici, odnosno oni koji su robu prenosili, mogli su da biraju da li će isplatu primiti kada se roba proda ili će svoj deo uzeti u naturi. Pošto su troškovi transporta bili tako visoki, prenos jeftine i kabaste robe nije bio isplativ, a kada se to i radilo, roba je postajala znatno skuplja. Na svu prodatu robu plaćala se carina, koja je obično iznosila 1/10 vrednosti robe, osim za neke retke i vredne namirnice, kada je carin-ska stopa bila veća.

Dejan ZEC

Dubrovačka luka

Regional Business Plan Competition for the Western BalkansThrough a private sector development programme, Regional Business Plan Competition will be available for students and recent graduates from the Western Balkans.

The competition trains students and recent graduates in creating and evaluating new business ventures and prepares them for seizing opportunities in entrepre-neurship. It encourages participating faculties of economics to foster a culture of business-oriented thinking.During the Competition, the applicants will be offered a practical instruction course on business (plan) development. These courses will be co-instructed by an international and local expert, both with extensive practical experience in the subject matter. Online distance guidance by the international experts will also be provided to the contest participants. Business plans should strengthen cross-re-gional co-operation scope and should be written in English. Please note that team of student will also be eligible for taking advantage of the Competition.Who is eligible to enter?In order to apply, you must be a student in your third year (or higher) or a recent graduate (i.e. max. 3 years since graduation) of a Faculty of Economics from the universities in Belgrade (State University or FEFA), Bitola (Faculty of Econom-ics in Prilep), Montenegro, Pristina or Tuzla.

Competition PrizesThe best two Business Plans will be awarded with amount of 10,000 and 5,000 Euro. The prizes are to be used toward implementation or additional (market) researches of awarded business plans. Deadline for applying: May 15, 2006For all further information please visit: www.academictraining.org