/ GODINA XIV - BROJ 80 / www.monopollist.com

IZDAJE STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA Beograd, maj 2012.

SERVIS SLANJA NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE VELIKOG BROJA EMAIL PORUKA

www.prosend.net

Maj se slio u jun, ostavivši za sobom prašinu na kozjoj stazi kojom težimo da otputujemo u bolju budućnost. Jedna reč je, bar meni, najuočljivija u svoj toj prašini i pometnji – „apstinencija“. Posebno je zanimljiva kada se izrekne u kontekstu generacije koja je u svojih dvadesetak godina menjala državu 4 puta bez da nogom kroči van svoje opštine. Kako je ta država poput loše pomorandže vremenom kalirala, tako su kalirala i stremljenja pomenute generacije. Besparica ih je upućivala na uzdržavanje / apstinenciju od letovanja i zimovanja, školski sistem ih je upućivao na uzdržavanje od ambicija i znanja a društveni sistem na uzdržavanje od poštovanja njegovih normi. Istovremeno, društveni sistem je apstinirao od uključivanja generacije u svoje tokove, te njenog podsticanja na išta osim vegetiranja. Odrasla u takvim uslovima, generacija je naučila da nezainteresovano ostane van tokova, neupitana ni za šta. Rečju, doktorirala je apstinenciju od života. Zato i ne čudi što neki vidovi apstinencije ove generacije dovode do čudnih brojčanih odnosa. I zato je izlišno pričati o nekoj krivici ove generacije koja je (ne)delovanje učila po modelu od kada zna za televiz...pardon, sebe. Dobro, reći će neko, šta je onda poenta ovog izliva pameti na papir? Pa, recimo da je ovo vid skretanja pažnje na istinu koja se često ispremetano tumači – za razliku od pečuraka koje uspevaju u mraku i memli, (mladim) ljudima su potrebne šanse i širina po kojoj će juriti granice svojih mogućnosti. Sve to, naravno, ukoliko želimo da živimo u društvu ljudskih i kadrovskih šampiona a ne šampinjona.Teme u ovom jubilarnom broju skroman su doprinos ostvarenju tog cilja, a reči iz uvodnika podrška budućem akademskom delu pomenute generacije da nastavi da stiče ljudske i kadrovske kvalitete na Prvom i Pravom uz nadu da u jubilarnom 90. broju za istom (podškom) neće biti

potrebe jer će biti institucionalno vidljiva. Dušan VOJNOVIĆ

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Dušan VOJNOVIĆFAKULTET: Katarina SAVIĆEKONOMIJA: Stefan ĐERASIMOVIĆDRUŠTVO: Katarina ILIĆMOZAIK: Iva KOLUNDŽIJA

FOTOGRAFIJA: Svetozar KARADŽIN, Miloš BEKIĆ

DIZAJN & PrePress: Damjan DOBRILAtriD studio, Beogradwww.studiotrid.net

ČLANOVI REDAKCIJE: Nikola ŠKONDRIĆ, Bojan ČALIJA, Ivana MANDIĆ, Ivana VUKOVIĆ, Marija PERIŠIĆ, Đoko BODIROGA, Iva KOLUNDŽIJA, Ivana MILOŠEVIĆ, Dušan VOJNOVIĆ, Stefan ĐERASIMOVIĆ, Ivana KOVAČEVIĆ, Bojana KRIVČEVIĆ, Miloš BEKIĆ, Katarina ILIĆ, Katarina SAVIĆ, Teodora ĐORĐEVIĆ, Bojana MARKOVINOVIĆ, Bojana ANDRIĆ, Marina POPOVIĆ ZAVIŠIĆ, Ivana MITROVIĆ, Igor IVAŠKOVIĆ, Stefan RADOJČIĆ, Nenad KRSTIĆ, Nenad RUŽIĆ, Andrea KRIZMANIĆ, Selena IVANOVIĆ, Jelena JANKOVIĆ, Nela MILOŠEVIĆ, Jelena MALETIĆ, Tamara BEOČANIN, Srboljub ŠOŠIĆ, Mira OBRENIĆ, Sandra BALI.

LEKTORI: Sofija VULIĆEVIĆ, Maja ILIĆ

„MonopolList” časopis Studentske unije Ekonomskog fakultetaKamenička 6, 11000 Beograd, SrbijaTelefon: + 381 11 30 21 165monopollist@gmail.comwww.monopollist.com

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:Dušan VOJNOVIĆTelefon: +381(0)63 732 98 29dusanvoj@gmail.com

MARKETING: Bojan ČALIJA+381(0)64 848 15 66bojancalija@gmail.com

TEKSTOVI SU AUTORSKI, NISU CENZURISANI I NE PREDSTAVLJAJU ZVANIČAN STAV STUDENTSKE UNIJE EKONOMSKOG FAKULTETA.

ZAHVALJUJEMO SE RUKOVODSTVU EKONOMSKOG FAKULTETA NA POMOĆI U REALIZACIJI OVOG BROJA

Uvodnikm

embe

r of:

Sadržaj

CIP - KATALOGIZACIJA U PUBLIKACIJINarodna biblioteka Srbije, Beograd378

MONOPOLLIST/Glavni urednik GoranJavorac.-199?, br. 1- . - Beograd(Kamenička 6): Studentska UnijaEkonomskog fakulteta u Beogradu,199? -. - 28cm

ISSN 182-3450=MONOPOLLISTCOBISS.SR-ID 117255180

fakU

ltet

ekon

omija

drUš

tvo

moza

ik

SERVIS SLANJA NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE VELIKOG BROJA EMAIL PORUKA

www.prosend.net

5. UredniČka STrana6. StatUS StUdenata na ekof – U 7. iSTražiVanje markeTinG radioniCe8. BUdi U tokU11. PoBedniCi FideSoVoG CaSe STUdY – ja 12. dVoUGao aSiSTenaTa13. noVi SaZiV STUdenTSkoG ParLamenTa14. reZULTaTi ekoF arena TakmiČenja 15. UredniČka STrana16. PoL SemjUeLSon17. doLaZak danijeLija U SrBijU18. PoreSki SaVeTnik kao Zanimanje20. dinariZaCija FinanSijSkoG SiSTema21. komPanija TiGar

22. UredniČka STrana23. U SUSreT oLimPijadi24. mUzika i internet25. eko kUtak26. PoVraTak mUZejima28. kontrakUltUra29. inSTiTUT Za PraVo i FinanSije30. o momi kaPorU

31. UredniČka STrana32. aTeLje 21233. FiBonaČijeV niZ34. kaĆe PrePorUCUjU36. miLan STankoViĆ – SeVdaHBaBY37. eHo FiLTer38. kViZ Znanja

5

fakUltet

ovo je za rubriku „Verovali ili ne’’! Još jedan u nizu nazovi fakulteta sa isturenim odeljenjem u našoj zemlji, počeo je sa radom pre dve

godine. Na zvaničnom sajtu piše da je ovaj Univerzitet akreditovan u Americi i Evropskoj uniji, a u Srbiji nema nika-kvu dozvolu za rad, niti je u zvaničnom obrazovnom sistemu. Pošto ih ovde tek oko sedamdesetak ljudi (koliko ih je do sada upisano) shvata ozbiljno, oni će se „boriti da zanimanja, koja nudi Univer-

zitet prirodne medicine, budu prihva-ćena i shvaćena kao važna i ozbiljna’’. Na studije koje traju jednu, dve ili tri godine mogu se upisati svi sa diplomom bilo koje ili bez diplome srednje škole, pod uslovom da polože prijemni ispit i da plate od 1200 do 1800 evra za škola-rinu. Prijemni ispit, pre čijeg polaganja morate uplatiti 300-600 evra, traje 45 minuta, a sastoji se iz testa opšte kulture i informisanosti. Studenti će od 250 po-znatih pitanja (koja se preuzimaju sa saj-ta na kome su i tačni odgovori) imati 30 pitanja na zaokruživanje na prijemnom. Neka od pitanja su: Azurna boja je..., Kada se za narod kaže da živi u dijaspori, to znači da..., Ozonski omotač je..., Sal-vador Dali je..., Koliko puta dnevno se planeta Zemlja obrne oko svoje ose?...

Svi koji polože ovaj „prijemni’’ tokom svog studiranja slušaće predmete poput: Estetika sa estetikom, Muzika i wellnes, Muzika i estrada, Nega kose, Marketing i distribucija, Ekonomija, Ekonomsko savetovanje, Feng Shui... Nastava traje 13 nedelja, a poeni se dobijaju čak i ako samo prođete pored „fakulteta’’. Ceni se i samo pojavljivanje na kolokvijumu, pa će tako onaj ko ima delimično tačan od-govor dobiti 1 poen. Poslednje dve ne-delje prisustvo na predavanjima ceni se sa 2 boda. Nastava se ne odvija svakog dana, već 3 do 4 puta nedeljno. Da se slučajno ne premore od silnih obaveza i obimnog gradiva. Predavači su struč-njaci (toliko stučni i sposobni da jedan

profesof predaje pet predmeta) u svojim oblastima: Čeda Čvorak, Predrag Miki Panjković, Branislav Peranović (svešte-nik poznat po nekonvencionalnom nači-nu lečenja narkomana u manastiru Crna reka) i mnogi drugi. Nakon završetka studija u opciji su sledeća zanimanja: osnivač sopstvene akademije, trener, lič-ni trener, grupni trener, trend dizajner, estradni savetnik, životni trener, struč-njak za feng shui u oblasti enterijera i eksterijera, lični stilista neke estradne ličnosti, koji donosi odluke o vizuelnom identitetu iste... Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, kojom se predviđa da će broj visokoobrazovanih ljudi dostići 38,5% u narednih osam godina, sigurno nije uzela u obzir buduće diplomce gore pomenutog Univerziteta prirodne medi-cine. Povećanje broja visokoobrazovanih je, svakako, poželjno i potrebno našoj zemlji, ali ne na uštrb kvaliteta. Strategi-ja kaže da će država definisati prioritete i regulisati procenat onih koji upisuju fa-kultete iz oblasti tehničkih i tehnoloških nauka, kao i procnat u oblasti društveno-humanističkih nauka. Jedan od ključnih ciljeva dugoročnog razvoja obrazovanja je i povećanje kvaliteta procesa i isho-da obrazovanja. Za povećanje kvaliteta sistema obrazovanja u celini utvrđena su strateška opredeljenja: kvalitet je pri-marni cilj na svakom nivou obrazovanja i ni jedan drugi cilj ne sme biti ostvarivan na račun kvaliteta, a što je najbitnije – akreditacija i provera kvaliteta doslovce svih obrazovnih institucija i programa obavljaće se redovno, objektivno i tran-sparentno; razvijaće se i primenjivati odgovarajući standardi i sistemi unutraš-njeg osiguranja kvaliteta. Nadajmo se da će svi ciljevi strategije biti ostvareni i da ovakve ustanove poput Univerziteta pri-rodne medicine neće dobiti priliku ni da pomisle da budu osnovane.

Katarina SaVIĆ

diPlomirani eStradni Savetnik’’U zajedničkoj organizaciji University of Natural Medicine USA i Centra za hebrejski jezik i književnost (Balkanski institut za hebrejski jezik i književnost), Centra za estetiku i kozmetologiju, pod pokroviteljstvom Centra za prirodnjačke studije, vrše upis studenata iz celog sveta na engleskom i srpskom (i srodnim jezicima) na I, II I III godinu studija na sledeće smerove i odseke: Odsek za estetiku i kozmetologiju (Estetika i kozmetologija, Stilisti i savetnici estradnih i javnih ličnosti, Make Up Artist), Odsek za prirodnu medicinu (Prirodna medicina, Tradicionalna medicina), Odsek za psihoterapiju i duhovno savetovanja (Antistres i relax, Alkohol i droga, Prirodna psihoterapija i duhovnost).’’

6

fakUltet

10-ka Za SrBijUVelika studentska akcija pod nazivom 10-ka za Srbiju koja se dešavala tokom prethodnih ne-koliko meseci, rezultirala je postavljanjem za-hteva studenata ministru prosvete, koji je obe-ćao njihovo usvajanje u sledećem sazivu vlade. Pre nego što se fokusiramo na naš fakultet, valja navesti nekoliko elemenata akcije koji se tiču i nas samih. Naime, ako se zahtevi studenata za-ista usvoje, školarina na fakultetu bi trebalo da ostane na istom nivou kao i do sada(100.000 dinara za samofinansirajuće i 95.000 dinara za studente u režimu na daljinu). Bodovna gra-nica za budžet bi u tom slučaju ostala na 48 ESPB, kao i prethodne godine.

a Sad malo o ekof-UStudenti Ekonomskog fakulteta, koji studiraju po bolonjskom režimu, imaju obavezu da stu-dije završe u periodu od 8 godina(dvostruko više od trajanja osnovnih studija). Izuzetno postoji mogućnost produženja ovog roka za još jedan semestar, ukoliko je studentu nakon 8 školskih godina ostao broj ispita koji u zbiru ne prelazi 60 ESPB. Prema statutu fakulteta, svaki student osnovnih studija, u obavezi je da nakon polaganja svih ispita odbrani završni, diplomski rad ili da, alternativno, u toku ško-lovanja uradi 2 seminarska rada iz 2 različita predmeta u toku 2 različite školske godine, vrednosti od po 2 ESPB, koji predstavljaju za-menu za diplomski rad. Ipak, studenti upisani 2006. godine i kasnije, nemaju obavezu odbra-

ne diplomskog rada, ili pisanja 2 seminarska rada od po 2 ESPB, ukoliko ispiti na njihovom studijskom programu u zbiru nose 240 ESPB.. Dosta pažnje izaziva kategorija apsolventa i apsolvenstkog staža, koja je već nekoliko godi-na sporna tema u Zakonu o visokom obrazo-vanju i nešto što studenti nastavljaju da traže, navodeći da obim studijskih programa i dalje nije smanjen u meri da apsolventski rokovi ne budu potrebni. Studenti koji su 4. godinu odslušali u prethonoj školskoj godini(2010 – 2011), imaju apsolventski staž u trajanju od godinu dana. Oni, koji su u završnoj godini ostvarili 48 i više ESPB, nisu morali da plate tzv. obnavljanje 4. godine, dok su svi oni sa ma-njim brojem bodova platili 10% od redovne školarine predviđene za studente na samofi-nansiranju, odnosno 10.000 dinara. U periodu trajanja apsolventskog staža ne plaćaju se ispiti u apsolventskim rokovima, dok po njegovom isteku plaćanje stupa na snagu i iznosi 1.500 dinara po prijavi. Potpuno precizne informaci-je o apsolventskom stažu sadašnjih ’’četvrtaka’’ još uvek ne postoje, ali je nagoveštaj da će nji-ma apsolventski staž trajati kraće, tačnije, sve-ga 6 meseci. Ukoliko se usvoje gore pomenute inicijative o granici od 48 bodova za budžet, sistem finansiranja će ostati isti kao i do sada.

maSTer STUdijeStudentima koji diplomiraju na našem fakul-tetu, omogućen je direktan upis na master studije Ekonomskog fakulteta. Ovde postoji

12 studijskih programa, od kojih je 8 doma-ćih i 4 međunarodna. Master studije traju jednu školsku godinu i imaju 60 ESPB. 45 ESPB nose ispiti, a 15 ESPB završni master rad. Kada je reč o već pomenutim domaćim programima, u pitanju su: Ekonomska analiza i politika, Računovodstvo, revizija i poslovne finansije, Bankarski i finansijski menadžment, Ekonomska politika i razvoj, Poslovno uprav-ljanje, Kvantitativna analiza, Međunarodna ekonomija i Ekonomija i menadžment energe-tike. Međunarodni programi su: Kvantitativne finansije(IMQF), Makroekonomija privreda u tranziciji – sa Univerzitetom u Nici, Poslov-na ekonomija i menadžment – sa HEC-om, Pariz i MBA program sa Teksas A&M Uni-verzitetom u SAD. Prijava na master studije se obavlja u oktobru mesecu(tačan datum blago-vremeno objavljuje fakultet). Ukoliko student našeg fakulteta ne stigne da završi sve obaveze oko ispita ili diplomskog rada do tog trenutka, postoji mogućnost upisa na master studije i nakon tog roka, ali najkasnije do kraja kalen-darske godine, pod uslovom da na željenom programu ima još mesta. U slučaju da student master studija ne položi sve ispite ili ne od-brani završni master rad u roku od predviđe-nih godinu dana, to može učiniti u dodatnoj godini, za koju plaća taksu fakultetu u iznosu od 1.600 dinara. Kada je reč o upisu, rangi-ranje naših studenata se vrši na osnovu pro-sečne ocene, a rangiranje studenata sa drugih fakulteta na bazi prosečne ocene i prijemnog ispita. Određeni procenat najboljih studenata se finansira iz budžeta. Školarina za domaće studijske programe je iznosila 120.000 dinara i najava je da će ostati na tom nivou. Iznos koji je potrebno uplatiti za Kvantitativne finan-sije je 6.000 evra, u 3 rate. Ovde, međutim, postji test, koji potencijalno može da oslobo-di studenta 50% iznosa školarine. Poslovna ekonomija i menadžment sa Univerzitetom u Parizu iznose 6.000 evra, takođe, u 3 rate, dok Makroekonomija privreda u tranziciji(Nica) iznosi 2.000 evra sa mogućnošću plaćanja u 4 rate. Zvanje koje studenti stiču po završetku ovih programa je master ekonomije. Sve do-datne informacije o masteru možete pogledati na sajtu master.ekof.bg.ac.rs.

Đoko BOdIrOga

Studiranje na EKOF – u

StatUS StUdenata i Pravila STUdiranja na ekoF-UU ovom broju odgovaramo na sve Vaše nedoumice u vezi sa pravilima studiranja na EKOF – u i statusom studenta.

7

da li su obavljali praksu tokom studi-ranja, koriste li nedozvoljena sred-stva prilikom polaganja ispita, kako provode slobodno vreme, imaju li

poverenja u institucije, koriste li BusPlus kartice, samo su neka od pitanja na koja su odgovarali studenti Beogradskog univerzi-teta u okviru istraživanja Marketing radio-nice Ekonomskog fakulteta.Marketing radionica je po deveti put sprovela istraživanje stavova studenata beogradskih fakulteta kako bi saznala na koji način razmišljaju studenti, čime bi ukazala javnosti na mnogobrojne proble-me sa kojima se susreću prilikom studi-ranja, ali i podstakla njihovo rešavanje. U istraživanju je učestvovalo 910 studenata sa 25 fakulteta Beogradskog univerziteta, koji su odgovarali na pitanja o uslovima studiranja, društvenim, političkim i dru-gim aktuelnim temama.

Studente izdržavaju roditeljiRezultati istraživanja su pokazali da skoro 70 odsto studenata nije obavljalo praksu tokom dosadašnjeg studiranja, ali i da se većina ispitanika izjasnila da, nakon di-plomiranja, planira da potraži posao u Srbiji. Interesantno je da 38 odsto anke-tiranih studenata ne koristi nedozvoljena sredstva prilikom polaganja ispita, dok oni koji ih koriste najčešće upotrebljavaju „puškice”, mobilne telefone, kao i prepisi-vanje od kolega.Trend da studente izdržavaju roditelji nastavlja se godinama, tako da skoro 85 odsto studenata novac za pokrivanje svo-jih troškova traži od roditelja, što je za 7 procenata više nego prošle godine. Mali je broj onih koji povremeno rade, a stu-denti se najmanje oslanjaju na stipendije ili kredite.Od kulturnih događaja, studenti najčešće posećuju bioskopske projekcije (čak 53 odsto) i koncerte, dok su najmanje po-sećene izložbe i muzeji. Po odgovorima ispitanika, najgledanija je Prva televizi-ja, koju slede RTS1 na drugom i B92 na trećem mestu. Najslušanija radio stanica je TDI, koju prati čak 42,6 odsto anketi-

ranih. Kada je u pitanju dnevna štampa, preko 50 odsto studenata izabralo je “24 sata” kao najčitanije novine, a sledi ih “Blic” (skoro 38 odsto).Na pitanje da li poseduju BusPlus karticu i da li je redovno čekiraju, pozitivan od-govor dao je 45 odsto ispitanih. Najaktu-elnije mesto za letovanje je Crna Gora, a zatim mesta u Srbiji i Grčka.

Studenti ne veruju institucijamaZabrinjavajuće je da čak 62 odsto anke-tiranih studenata nema poverenja ni u jednu instituciju, dok je odgovor Srpska Pravoslavna Crkva zaokružilo 17 odsto ispitanih. Vlada, skupština, predsednik, vojska, zdravstvo i policija dobili u prose-ku po dva odsto glasova.Po rezultatima istraživanja može se steći utusak da studenti vode zdrav život, jer se čak 77 odsto izjasnilo da nisu pušači, a skoro 80 odsto studenata nikada nije i ne želi da konzumira narkotike. Prilikom seksualnih odnosa 71 odsto ispitanika je odovorilo da kao zaštitu koristi uvek i uglavnom kondom.

Bojana MarKOVINOVIĆ

fakUltetIstraživanje stavova studenata Univerziteta u Beogradu

STUdenTi nemajU PoVerenja U inSTiTUCije

Istraživanje stavova studenata Ekonomskog

fakultetaMarketing radionica je obavila i istraživanje stavo-va i mišljenja 673 studenta Ekonomskog fakulteta u Beogradu o opštim uslovi-ma studiranja i boravka na fakultetu. Anketa je sprove-dena u jednom danu u svim slušaonicama i amfiteatrima, a studenti su odgovarali na 19 pitanja.Anketirani studenti su iz-razili želju da radno vreme čitaonice bude od 8h do 21h. S druge strane vreme nastave, po njihovim odgovorima, treba da bude od 9h do 18h. Najveći broj ispitanika ne pri-pada ni jednoj studentskoj or-ganizaciji, čak 91 odsto. Veliki broj studenata se izjasnio da je u određenoj meri upoznat sa Bolonjskom deklaracijom.

fakUltet

BUdi U tokUSoft SkillS aCademYSvečano otvaranje Akademije je održa-no 17. aprila u svečanoj sali Građevin-skog fakulteta, sa početkom u 10 časo-va. Pored učesnika ovogodišnje SSA, Svečanom otvaranju su prisustvovali i predstavnici državnih institucija, kom-panija, medija, prošlogodišnji učesnici i organizatori Akademije.Prisutnima su se obratili: rektor Uni-verziteta u Beogradu, prof. dr Branko Kovačević, glavni organizator Bojana Vukosavljević, direktor sektora za PR Telekom Srbija, Andrea Milenkov De-vald, prošlogodišnja učesnica Akademi-je, kao i pomoćnik Ministra za omladinu i sport, Snežana Klašnja, posle čijeg je govora Akademija zvanično otvorena. Jako inspirativne reči govornika, kao i pozitivna energija učesnika i organiza-tora, učinili su početak Akademije savr-šenim.Treninzi koji su se održali bili su sledeći:Coca - Cola Hellenic: „Upravljanje ka-rijerom”, predavač Milica PetrovićEESTEC: „Vremensko organizova-nje”, predavači Luka Lačan i Jernej Ho-starEESTEC: „Liderstvo”, predavač Mari-ja JemuovićEESTEC: „Emocionalna inteligenci-ja”, predavač Nermin SmajićEESTEC: „Konstruktivna kritika”, predavač Katarina RadulaškiEESTEC: „Prezentacija o Isteku”, predavač Miloš MandićPWC: „Upravljanje projektima”, pre-davač Miro Smolovićrepresent Communications: „Po-slovna komunikacija”, predavači Maja Gabrijan i Iva CrvakH.art : „Komunikacione veštine”, predavač Jelena TimotijevićErnst&Young: „rad u timu”, preda-vač Sonja Jovanović

LeTnji VodiČ Za noĆoBdijeTokom ovog leta, pored čuvenog „Beer festa” koji se, standardno, održava u avgustu, u Be-ogradu su u najavi dva nova festivala. „Belgrade calling“ je jedan od njih i održaće se od 27. do 29. juna na Ušću. Biće to jedan od najvećih festivala koji je Beograd ikada imao. Na samo jednoj bini nastupiće mnogi svetski bendovi poput: Slash, The Cult i The Sisters of Mercy, kao i mnogi svetski, a i domaći vodeći bendovi. Verovatno najveća zvezda koja se očekuje biće Ozzy Osbourne, koji po prvi put gostuje u našoj zemlji.Bend The Prodigy s ponosom predstavlja svoj treći festival „Warrior´s Dance Festival“, koji će biti održan 15.septembra na Kalemegdanskoj tvrđavi. Festival će se odvijati na tri bine, a pored toga će biti posebna zona sa umetničkim instalacijama baziranim na ideji reciklaže po-stindustrijskog otpada. Ideju za izložbu ovih umetničkih skulptura imao je umetnik Joe Rush, koji je realizovao slične projekte i na drugim manifestacijama. Pored Joe-a, učestvovaće i drugi domaći umetnici. Što se tiče muzičkog dela, biće tu spoj raznih muzičkih žanrova. Pored ben-da The Prodigy učestvovaće još i Skrillex, koji je više puta proglašen za „dance umetnika’’, kao i Zane Lowe, Chase & Status Dj set & Rage, Caspa, i mnogi drugi.

LeTnja škoLa ekonomijeInstitut ekonomskih nauka organizuje 15. jubilarnu Letnju školu ekonomije koja će se odr-žati od 16. do 20. jula ove godine u prostorijama Instituta ekonomskih nauka u Beogradu. Glavna tema ovogodišnje Letnje škole ekonomije je „Implementation of Economic Polices During the Crisis – Lessons Learned and Recommendations“.Za više informacije o ovoj Letnjoj školi, prethodnim Letnjim školama, kao i drugim aktiv-nostima Instituta ekonomskih nauka, možete posetiti naš sajt: www.ien.bg.as.rs, ili direktno otici na stranicu http://www.ien.bg.ac.rs/index.php/sr/obrazovanje/951-letnja-kola-eko-nomije-2012 Takođe sve neophodne informacije možete dobiti putem telefona 011/26-35-823 ili na mail summerschool@ien.bg.ac.rs.

8

TreĆe meSTo rUkomeTaša ekoF – a na TUrnirU U PariZUNa velikom međunarodnom turniru „Tournoi des 5 Ballons“ u predgrađu Pariza, rukometna ekipa Ekonomskog fakulteta osvojila je treće mesto i bronzanu medalju. Uz veliku podršku fakulteta, studentskih organizacija i kolega, rukometna ekipa je uspela da otputuje na turnir i na najbolji način predstavi fakultet. Učestvovanjem na samom turniru, le-pim ponašanjem i zapaženim rezultatima rukometna ekipa doprinosi stvaranju pozitivne slike o Ekonomskom fakultetu na međunarodnom nivou. Timskim duhom, požrtvovanjem i slo-gom ovi sjajni, mladi ljudi uspeli su da savladaju oštru konkurenciju, pobede ekipu iz Libana,

domaćine, kao i ekipu iz Hrvatske i vrate se kući sa medaljom. Sam tim kaže da je bilo veoma naporno i da su protivnici bili jake ekipe, ali da su i oni sami ponosni na svoj uspeh. Čestitamo im ovim putem i želimo puno sreće u daljim takmičenjima.

9

fakUltet

PLaĆeni ProGram U komPaniji CarLSBerG SrBijaZakorači u svet uspešnih!Kompanija Carlsberg Srbija raspisala je konkurs za dvogodišnji plaće-ni program za ambiciozne i uspešne studente - Program za lidere budućno-sti. Cilj programa je da ti omogući da razviješ svoje potencijale i postaneš lider. Prijava se nalazi na sajtu kompanije:  http://rchr.carlsberg.rs/,   kao i na Carlsberg Srbija Facebook stranici: www.facebook.com/Carlsberg.Sr-bija do 30. juna 2012. godine. Praksa počinje 1. oktobra 2012. godine. Ako tokom trajanja programa kandidati pokažu odlične sposobnosti, dobićeš priliku da se pridružiš našem timu i da karijeru nastaviš kao zaposleni u kompaniji Carlsberg Srbija.

„dani komPanija“ U okviru događaja „EKOF ARENA – CASE STUDY“, u aprilu, održali su se „Dani kompanija“, koji su obuhvatali predavanja i radionice poznatih kompanija. Studenti Ekonomskog fakulteta, koji su prisustvovali ovom događaju, proširili su svoja znanja i dobili pregršt korisnih informacija.Radionice kojima su studenti prisustvovali bile su sledeće:radionica: „Career Planning and Career Progression in PepsiCo“, kompanija PepsiCoPredavači: Marijana Stojanović - Human Resource Director, PepsiCo, West Balkans, Bojan Knežević- Compensation and Benefits Manager and HR for Headquarter, Raj-ko Vasojević- Sales HR Manager.radionica: „Razvoj karijere I upravljanje talentima”, kompanija PSTech.d.o.o.Predavač: Beka Cvetković, manager, HR&Business Processes.radionica:„Revizija danas”, kompanija PriceWaterhouseCoopersPredavači: Saša Todorović- Senior Menadzer u reviziji, PWC Srbija, PWC CEE Au-ditingServices Group Member, Marija Živković- Senior Associate u reviziji.radionica: „Aktivno traženje posla”, kompanija Nelt Co.d.o.o.Predavač: Milena Rajković, recruitmet assistant.

LeTo Sa aieSeC-omAIESEC, najveća međunarodna organi-zacija vođena od strane studenata, i ovog leta pružiće priliku svim zainteresovanim studentima da se uključe u program inter-nacionalne razmene i da pored fakulteta steknu praktično iskustvo, razviju liderske veštine i vrše pozitivan uticaj na društvo, a sve to družeći se sa studentima iz celog sveta. Kroz rad sa decom, organizovanje konfe-rencija, predavanje stranih jezika, bavljenje ekonomijom, ekologijom ili nekom dru-gom oblašću interesovanja, studenti će imati priliku da provedu 6 nedelja u Kini, Grčkoj, Češkoj, Egiptu, Italiji ili bilo kojoj drugoj zemlji od mnogobrojnih sa kojima sarađujemo.Pored toga, AIESEC u Srbiji će ovog leta ugostiti 100 studenata iz inostranstva u okviru projekta ‘’Život bez granica’’, koji će kroz radionice edukovati preko 900 osnovaca u 5 gradova, na teme: ekologije, tolerancije, sporta, umetnosti i zanata. U okviru ovog projekta, 8. jula biće održano i ‘’Globalno Selo’’ na kome će inostrani studenti predstaviti svoju zemlju i kulturu kroz svoju hranu, odeću, plesove i igre.AIESEC podržava multikulturalnost, prihvatanje različitosti i toleranciju i kroz svoje projekte promoviše ove vrednosti. Ako i ti želiš da se uključiš i budeš agent pozitivne promene, saznaj više o AIESEC projektima na www.aiesec.org.rs.

fakUltet

UPiS na STUdije BUdUĆnoSTi BeoGradSke otvorene školeBeogradska otvorena škola raspisuje  konkurs za prijem XX generacije studenata jednogodišnjih Studija budućnosti odeljenja za napredne dodiplomske studije.Studije budućnosti odeljenja za napredne dodiplomske studije imaju za cilj da oda-branim studentima i studentkinjama pruže dodatno obrazovanje i time doprine-su formiranju samosvesnih i društveno angažovanih mladih stručnjaka i stvaranju mreže pokretača i nosilaca društvenih promena. Studije budućnosti su namenjene studentima završnih godina fakulteta, državnih i privatnih, koji žele da prošire svoja znanja u oblasti društvenih i humanističkih nauka i da steknu veštine koje bi im mogle biti od koristi u budućem profesionalnom radu.Pravo na prijavljivanje imaju studenti treće i završnih godina studija, do 27 godina starosti, koji žele da se edukuju i više angažuju u društvenom životu. Prijave traju do 29. juna 2012. godine. Spisak neophodne dokumentacije, kao i prijavni formu-lar možete pronaći na: http://www.bos.rs/daus/upis2. Izbor 35 studenata multi-disciplinarnog programa vrši se u nekoliko faza, kroz proveru znanja i intervjue. Jednogodišnji program Studije budućnosti počinje u oktobru 2012. godine. Studenti će pokrivati deo troškova realizacije Studija budućnosti odeljenja za na-predne dodiplomske studije Beogradske otvorene škole.Više informacija o konkursu i programu Studije budućnosti možete videti na: www.bos.rs/daus, ili ih dobiti na broj telefona +381 (11) 3061 577, ili putem imej-la: daus@bos.rs.

rezUltati izBora za StUdentSki ParlamentNa izborima za Studentski parlament Ekonomskog fakulteta koji su održani 18. i 19. aprila ostvareni su sledeći re-zultati:Grupa za SPEKOF – 1449 glasova, 54,11%, 15 mandataStudentska unija Ekonomskog fakulte-ta i AIESEC – 466 glasova, 17,40%, 3 mandataSavez studenata Ekonomskog fakulteta – 448 glasova, 16,73%, 4 mandataGrupa za SPEKOF i ESF EKOF (Stefan Prolović) – 93 glasa, 3,47%, 1 mandatTotalno drukčiji od drugih – 222 glasa, 8,29%, 0 mandata

Ivana MITrOVIĆ, andrea KrIZMaNIĆ, Nela MILOšEVIĆ, Jelena MaLETIĆ

10

fakUltet

ATELJE 212 - REPERTOAR ZA JUN MESECVELIKA SCENA

02.06. u 20,00 sub PAZARNI DAN – A.Popović

03.06. u 13,00 ned DŽEPOVI PUNI KAMENJA – M.Džons

u 20,00 DŽEPOVI PUNI KAMENJA – M.Džons

04.06. u 20,00 pon LJUBAVNO PIMO – Z.Fazlagć-Z.Bačić

05.06. u 20,00 uto POSETILAC – E.E.Šmit

06.06. u 19,00 sre KOSA - Dž.Ragni; Dž.Rado

07.06. u 19,00 čet KOSA - Dž.Ragni; Dž.Rado

08.06. u 20,00 pet ZORAN DJINDJIĆ – autorski projekat O.Frljića

09.06. u 20,00 sub EGZIBICIONISTA – O.J.Traven

10.06. u 20,00 ned OTAC NA SLUŽBENOM PUTU – A. Sidran

11.06. u 20,00 pon ŽABA – D.Mihanović – Gostuje Kamerni teatar 55. Sarajevo i Pozorište Atelje 212

12.06. u 20,00 uto ŽABA – D.Mihanović – Gostuje Kamerni teatar 55. Sarajevo i Pozorište Atelje 212

13.06. u 13,00 sre PLAY POPOVIĆ – A. Popović

u 20,00 PLAY POPOVIĆ – A. Popović

14.06. u 20,00 čet OTAC NA SLUŽBENOM PUTU – A. Sidran – pedeseto izvodjenje

16.06. u 13.00 sub ZBOGOM SFRJ – K. Mladenović

u 20,00 ZBOGOM SFRJ – K. Mladenović

17.06. u 20,00 ned TEST – L.Berfus – gostuje Gledališče, Koper

18.06. u 13,00 pon BALADA O PIŠONJI I ŽUGI – V.Djurdjević

u 20,00 BALADA O PIŠONJI I ŽUGI – V.Djurdjević

19.06. u 20,00 uto POŠTO PAŠTETA? – T.Šljivar

20.06. u 20,00 sre GOSPODA GLEMBAJEVI – M.Krleža

21.06. u 20,00 čet GOSPODA GLEMBAJEVI – M.Krleža

22.06. u 20,00 pet SVICI – T.Štivičić

23.06. u 20,00 sub ZORAN DJINDJIĆ – autorski projekat O.Frljića

24.06. u 20,00 ned ZORAN DJINDJIĆ – autorski projekat O.Frljića

28.06. u 20,00 čet SMRTONOSNA MOTORISTIKA – A.Popović

29.06. u 20,00 pet POŠTO PAŠTETA? – T.Šljivar

SCENA PETAR KRALJ

02.06. u 20,30 sub POMORANDŽINA KORA – M.Pelević

03.06. u 20,30 ned GOSPODIN – F.Lole

04.06. u 20,30 pon TERAPIJA – J.Cvetanović

06.06. u 20,30 sre PLODNI DANI - B.Liješević; J.Kislovski Liješević

07.06. u 20,30 čet ČEKAONICA– B.Liješević; B.Dimitrijević

08.06. u 20,30 pet ČEKAONICA– B.Liješević; B.Dimitrijević

09.06. u 20,30 sub KRAJ PARTIJE – S.Beket

10.06. u 20,30 ned ROMSKI KABARE – L.Vučković – gostuje Leana Vučković

11.06. u 20,30 pon DOKLE?! – M.Piletić

12.06. u 20,30 uto ČEKAONICA – B.Liješević; B.Dimitrijević

13.06. u 20,30 sre MATICA – G. Petrović

16.06. u 20,30 sub PLODNI DANI - B.Liješević; J.Kislovski Liješević

17.06. u 20,30 ned DNK – S.Belber

18.06. u 20,30 pon POMORANDŽINA KORA – M.Pelević

20,06. u 20,30 sre MUŠKA STVAR – F.K.Krec

21.06. u 20,30 čet RASPRAVA S ERNESTOM ČE GEVAROM – H.P.Fajnman

22.06. u 20,30 pet ZOOLOŠKA PRIČA – diplomska predstava studenata glume Akademije lepih umetnosti

23.06. u 20,30 sub MATICA – G. Petrović

24.06. u 20,30 ned PLODNI DANI - B.Liješević; J.Kislovski Liješević

25.06. u 20,30 pon POMORANDŽINA KORA – M.Pelević

26.06. u 20,30 uto ŠVEJK, J. Hašek, M. Nikolić - gostuje M. Žužić

ATELJE 212 - REPERTOAR ZA JUL MESECVELIKA SCENA

04.07. u 20,00 sre ZORAN DJINDJIĆ – autorski projekat O.Frljića

05.07. u 20,00 čet ZORAN DJINDJIĆ – autorski projekat O.Frljića

09.07. u 19,00 pon KOSA - Dž.Ragni; Dž.Rado

10.07. u 19,00 uto KOSA - Dž.Ragni; Dž.Rado – stoto izvodjenje

SCENA PETAR KRALJ

09.07. u 20,30 pon ČEKAONICA– B.Liješević; B.Dimitrijević

10.07. u 20,30 uto ČEKAONICA– B.Liješević; B.Dimitrijević – stoto izvodjenje

ateLje212

rePertoar

11

fakUltet

fIDES (Finance Development Semi-nar), jedan od mnogih projekata AIE-SEC-a, po sedmi put za redom održan 17. i 18. aprila, otvorio je vrata za 300

najboljih studenata završnih godina eko-nomskih fakulteta u Srbiji, kao i za najbolje studente završnih godina drugih fakulteta finansijskog usmerenja, koji su diskutovali o aktuelnim temama iz oblasti finansija kao i globalnim problemima sa kojima se suočava današnje finansijsko tržište. Ovaj projekat je edukativnog karaktera i ima za cilj da stu-dente upozna sa praksom iz oblasti finansija, kao i sa potencijalnim poslodavcima, odno-sno, da im pomogne da svoj put od fakultet-ske diplome do posla lakše i brže pređu.FIDES tim je, u saradnji sa kompanijom Ernst&Young, organizovao case study takmi-cenje. Pre pristupa pravom zadatku svi prijav-ljeni timovi su morali da polože pristupni test koji se bazirao na logickim zadacima, proble-mima iz ekonomije, poslovnih finansija kao i upravljačkog računovodstva. Oni timovi, koji su taj test polozili (21. tim je položio) su mogli da nastave dalje sa takmičenjem. Prakse u ovoj kompaniji su, osim članovima pobedničkog tima, dodeljene i članovima drugoplasirane ekipe – Maji Dragičević, Sanji Dragičević i Valentini Čolić, kao i članovima trećeplasirane ekipe – Tamari Obradović, Kasandri Grujić i Stefanu Proloviću.

Zadatak case-a ticao se proizvodnje auto-mobila na električni pogon. Sastojao se iz tri dela. Prvi deo je bilo finansijsko odlučivanje o tome da li jedan automobil iz proizvodnog asortimana preduzeće treba da outsource-uje ili ne. U drugom delu je trebalo uočiti organizacione probleme preduzeća i dati predloge kako ih rešiti. Treci deo zadatka se sastojao iz zahteva da damo savet o budućim strateškim koracima koje treba preduzeti, kako bi se popravila celokupna tržišna pozi-cija preduzeća. Ideja je bila da se tim stavimi u ulogu savetnika koji ce pruziti određena resenja za preduzeće, kako bi ono poboljšalo efikasnost poslovanja, tržišnu poziciju i time ukupnu profitabilnost.ML: Odakle želja za učestvovanjem na ovom takmičenju u izradi studije slučaja?Osim što je FIDES tim odlično sproveo promociju, naš glavni motiv je bila želja da teoriju stečenu četvorogodišnjim obrazova-njem na EKOF-u pokušamo da primenimo u praksi. Ovo je bila sjajna prilika da to ura-dimo pogotovo što je ceo problem postavila kompanija Ernst&Young, koja ima svetsko iskustvo iz oblasti našeg interesovanja. A kada smo čuli da je nagrada za pobednika praksa u pomenutoj kompaniji, mi više ni-smo imali dilemu oko prijavljivanja, već smo znali da to želimo. ML: da li ste ranije učestvovali na sličnim studijama slučaja? Nismo ni na čemu sličnom učestvovali. Do-duše, nije da nismo imali prilike, s obzirom da su slična takmičenja bila organizovana na EKOF-u, ali nijedno nije bilo toliko vezano za naš smer, već pre svega su te studije slu-čaja bile usmerene ka studentima smerova Menadžment, Marketing i TMM. Ovim

putem bismo poručili studentskim organi-zacijama da organizuju više ovakvih aktiv-nosti, jer mislimo da bi studenti to dočekali raširenih ruku. ML: Kakav je osećaj biti prvi u tako oštroj konkurenciji? Osećaj je uzbudljiv i motivišuć. Ne samo što smo dobili afirmaciju da je naše teoretsko znanje itekako primenljivo, već smo i una-predili naše timske sposobnosti kroz trone-deljni zajednički rad. Što se protivničkih ti-mova tiče, trudili smo se da se ne obaziremo na njih, već da sav fokus usmerimo ka našem problemu, kako bismo pružili svoj maksi-mum. Samo nam je bilo bitno da mi sami budemo zadovoljni svojim učinkom bez obzira da li ćemo pobediti ili ne. Neposred-no pre proglašenja pobednika predstavnici E&Y su saopštili da su se prva tri tima poseb-no izdvojila, da je razlika bila u detaljima i da im je bilo teško da donesu odluku o pobed-niku. Nama je posebno drago što smo baš mi uspeli da ostvarimo tu potrebnu razliku. ML: Koju nagradu ste osvojili kao pr-voplasirana ekipa? Od kompanije Ernst&Young smo dobili tro-mesečnu praksu u reviziji, na čemu želimo posebno da im se zahvalimo. Takođe, smo dobili i tri knjige od najpoznatijih svetskih autora iz oblasti ekonomije. ML: Koliko će vam ovo iskustvo zna-čiti u daljem usavršavanju? Raditi kao tim tri nedelje, rezultate toga sa-žeti u prezentaciju od samo 10 minuta, za-tim prezentovati to pred brojnim stručnim žirijem i to na engleskom jeziku, i nakon sve-ga toga shvatiti da ste pobedili... Stvarno ne-procenjivo iskustvo koje se pamti čitav život. Posebno nam ova prilika znači jer je danas u našoj zemlji jako teško naći praksu, a mi ćemo se potruditi da tu praksu pretvorimo u zaposlenje. ML: Savet kolegama koji planiraju da se prijave za učešće sledeće godine. Mi se nadamo da će sledeće godine biti više ovakvih prilika i da će više studenata moći da pokaže svoje znanje. Poručili bismo im da se obavezno prijave, ukoliko vole izazo-ve, kreativni su i imaju takmičarskog duha u sebi. Stvarno je sjajno iskustvo, nas euforija i dalje drži!

Katarina SaVIĆ

FIDES – ovo Case Study nadmetanje

Tri k’o jedanKristina Vulić, Milena Simić i Zoran Mimić sa smera Računovodstvo, revizija i finansijsko upravljanje, čine pobednički tim FIDES-ovog Case Study takmičenja.

fakUltet

12

iVa VUkSanoViĆ

ML: Koji je Vaš najveći životni san? Živeti život koji pruža osećaj ispunjenosti, koji je prožet vrednostima u koje verujem i dobrim zdravljem. ML: da li cilj opravdava sredstva? Sredstva koja koristimo u ostvarenju cilje-va utiču na zadovoljstvo postignutim ciljem. Kada sredstva nisu u skladu sa našim dubokim uverenjima i principima, cilj može izgubiti svoj značaj.ML: Najlepši grad na svetu?Rim. ML: šta biste uradili da imate čizme od sedam milja?Videla bih ceo svet.ML: Najpametniji način da se potroši milion dolara?Putovanja i lep i lagodan život.ML: Maraton ili sprint?Na žalost, češće biram sprint, mada više cenim maraton.ML: da postoji berza vrlina, koja bi od njih bila najtraženija?Strpljenje .

Saša ranĐeLoViĆ

ML: Najveći životni san?Ja spadam u one koji smatraju da bi snovi trebalo da budu malo veći od onoga što je u normalnim uslovima realno dostižno, kako bi čovek bio podstaknut da za njihovo ostvarenje iz sebe izvuče maksimum, a ipak ne i suviše

veliki, kako se ponekad ne bismo demotivisali njihovom nedostižnošću. Da bi čovek bio sre-ćan potrebno je da ostvari po jedan mali-veliki san u više životnih segmenata. Ja to vidim kao ostvarenje balansa između profesionalne afir-macije i stvaranja kvalitetnog ličnog okruženja u smislu, kruga porodice i prijatelja.ML: da li cilj opravdava sredstva? Kao što je Jovan Dučić rekao “Retko je čovekov cilj zao, a često su zla sredstva kojima ostvaruje cilj”. Ja smatram da veliki cilj opravdava isključi-vo veliko lično požrtvovanje, ali ne i svako sred-stvo. Jasno je da je za dostizanje velikih ciljeva potrebno koristiti različita sredstva, ali samo u odgovarajućim moralnim i etičkim okvirima.ML: Najlepši grad na svetu?Neću reći ništa novo ako konstatujem da lepo-tu jednog grada čine ljudi koji u njemu žive i njegova arhitektura. Do sada sam bio u prilici da posetim većinu evropskih zemalja, dok lič-nih iskustava sa velikim gradovima na drugim kontinentima, osim par izuzetaka, još uvek nisam imao, tako da je moj odgovor time ogra-ničen. Za lepotu kažu da je relativna stvar i da se nalazi u očima posmatrača. U tom kontek-stu, kada je o arhitektonskoj lepoti grada reč, u mojim očima ubedljivo prvo mesto zauzima London, zbog toga što odaje kosmopolitski utisak, jasno pokazujući da je dugo vremena to mesto predstavljalo centar sveta i fokalnu tačku najvećih dostignuća čovečanstva u različitim trenucima prethodnih vekova. Pri tome, u sa-vremenim okolnostima ovaj grad predstavlja neverovatnu kombinaciju velikog broja razli-čitih kultura, mentaliteta, životnih stilova, koja se, čini mi se, retko gde još može sresti. Iako najlepši može biti samo jedan, ja ću morati da prekršim ovo logičko pravilo i da ovaj epitet dodelim još jednom gradu – belom gradu. Ko-liko god da me impresioniraju gradovi i drža-ve koje posetim, energija koja se može osetiti na ulicama Beograda, otvorenost i srdačnost njegovih stanovnika, jedinstven spoj starog i novog, evropskog i orijentalnog, u kombinaciji sa činjenicom da su u njemu moja porodica, prijatelji, i da su sve moje uspomene od ranog detinjstva povezane sa ovim gradom ipak čine da on za mene na nekoj subjektivnoj skali ima epitet najlepšeg.ML: da imam čizme od sedam milja, šta bih uradio?

Napravio bih 102 koraka do Atine, pošto je da-nas tamo bilo 27ºC više nego u Beogradu.ML: Najpametniji način da se potroši milion dolara?Na dve stvari – obrazovanje i putovanje. U pr-vom slučaju reč je o investiranju u znanje, što će pre ili kasnije doneti odgovarajuću dividendu. Ne spadam u one koji smatraju da je potrebno da sačekamo da se izgradi neko savršeno druš-tvo, pa da onda tražimo svoje mesto u njemu ili da svoje mesto tražimo na nekom drugom me-stu. Naprotiv, smatram da je svako društvo na svoj način nesavršeno, neko manje, a neko više, ali da i u ovom našem društvu ipak postoje me-hanizmi kojima se ova vrsta ulaganja prepozna-je i nagrađuje i da stoga ulaganje u znanje uvek predstavlja pravi izbor. S druge strane, iako bi putovanje trebalo da predstavlja trošak, ja ga smatram investicijom, zbog činjenice da na taj način, kroz upoznavanje novih ljudi, kultura, mentaliteta, predela čovek stiče sjajna iskustva i dragocene uspomene, koje mu pomažu da na jedan novi način sagleda svet oko sebe.ML: Maraton ili sprint?I jedno i drugo. Da bismo stigli do cilja potreb-no je da na tome radimo uporno i istrajno sva-kog dana. To je potreban, ali često ne i dovoljan uslov za uspeh. U životu su česte i situacije kada upravo sprint deonice odlučuju pobednika, tako da treba biti spreman i na to.ML: da postoji berza vrlina, koja bi od njih bila najtraženija?To je stvar ličnog gledišta. Jedna od vrlina za koju bih ja na toj berzi ponudio najveću cenu svakako je nesebičnost.

Bojana KrIVčEVIĆ

rim vS. londonU ovom broju su svoje poglede na svet sa nama i Vama podelili Iva Vuksanović (gore, levo), asistentkinja na predmetu Strategijski menadžment i Saša Ranđelović, asistent na predmetu Javne finansije (dole, desno).

Dvougao

13

fakUltet

Predsedniku, potpredsedniku i rukovodi-ocima resora SPEKOF - a predstoji godi-nu dana rada u kojoj će realizovati brojne interese studenata i poboljšanje student-

skog načina života. U razgovoru sa nama, poka-zali da imaju jasan plan kako to da ostvare. Nenad Ilić, potpredsednik: „Pre svega, želim da svoje iskustvo koje sam stekao u parlamen-tu za ove 4 godine prenesem na mlađe članove koji žele aktivno da se bave studentskim pita-njima. Što se resora tiče, smatram da će svih 5 napokon krenuti sa radom, jer ćemo kroz nov sistem, koji već daje rezultate, konstantno mo-tivisati i angažovati sve rukovodioce istih, kako bi oni tu motivaciju preneli na svoje timove.’’ Brankica dukić, sekretar: „Uloga sekretara Studentskog parlamenta je da se stara o prav-nim, administrativnim i stručnim pitanjima,

da vodi zapisnik sa sednica Studentskog par-lamenta, a takođe, i slanje detaljnog izveštaja sa sednica parlamenta članovima istog i Reso-ru za odnose sa javnošću. Sekretara imenuje predsednik Studentskog parlamenta.’’Sofija Mladenović, rukovodilac resora za nastavu i ispite: „Za početak ćemo samo osluškivati šta to studente muči i pokušaćemo da rešimo te probleme. Takođe, voleli bismo da poboljšamo sistem komunikacije na relaci-ji profesor - student, kako bi obe strane imale dovoljno informacija o tome šta se traži od njih i o kvalitetu istog. Nadamo se uspešnoj saradnji sa svim kolegama, bilo da su oni pro-fesori, studenti ili asistenti. Srećno!’’Filip Krstić, rukovodilac resora za stu-dentski standard: „Ove godine tim resora za studentski standard radiće na poboljšanju položaja studenata na našem fakultetu. Osluš-kivaćemo šta je ono što će studentima omogu-ćiti komfornije i kvalitetnije studiranje i truditi se da u saradnji sa drugim resorima, kao tim, uradimo najbolje- od nekih infrastrukturnih projekata, koji su studentima potrebni (npr. nova čitaonica), do uvođenja novih, zabavnih, kulturnih i rekreativnih sadržaja, koji svima nama jako znače. Nadam se da ćemo svi zajed-no uživati.’’Smiljka Sekulić, rukovodilac resora za međunarodnu i međufakultetsku sarad-

nju: „Pre svega, pokušaćemo da unapredimo odnos i edukaciju studenata našeg fakulteta i drugih. Organizovanje raznih gostovanja stra-nih studenata na našem fakultetu, isto tako i omogućavanje kako domaćim, tako i stranim studentima uvid u način studiranja i funkcio-nisanja fakulteta. Pored redovnih aktivnosti, ovaj resor bi trebalo da pruži studentima šanse za dalje usavršavanje i napredovanje.’’Zoran Mimić, rukovodilac resora za struč-no usavršavanje i praksu: „Osnovni cilj je da resor uopšte profunkcioniše, jer do sad nije radio u skladu sa njegovom namenom. Ideja je da spojimo različite firme različitih delat-nosti sa studentima različitih smerova, tako da studenti dobiju odgovarajuću stručnu praksu, kako bi po završetku fakulteta bili konkuren-tniji na tržištu rada.’’ Bojana ralić, rukovodilac resora za odno-se sa javnošću: „Resor za odnose sa javno-šću ove godine sprema nekoliko iznenađenja za sve studente koji su zainteresovani za ovu oblast. Naime, u planu su različiti seminari i gostujuća predavanja, veoma eminentnih PR stručnjaka iz domaće prakse. Pored toga, u pla-nu su različite radionice, case study arene, kao i još mnogo zanimljivih događaja. Naravno, PR resor će nastaviti sa izgradnjom pozitivnog imidža Studentskog parlamenta.’’

Bojana aNdrIĆ

13

fakUltet

novi Saziv SPekof-aRazgovor sa predstavnicima Studentskog

parlamenta Ekonomskog fakulteta

Ove godine mesec april prošao je u znaku izbora. Iskoristili smo priliku, i na pitanje: Šta planirate da uradite i koja je vaša uloga u okviru svih pa i pojedinačnih resora?’’ dobili smo jasne i konkretne odgovore.

„Cilj koji smo postavili, kada smo odlučlili da se kandidujemo na iz-borima za Studentski parlament, je bio da napravimo tim od 50 ljudi koji će učestvovati u radu svih 5 resora u Studentskom par-lamentu i na taj način izvršiti ra-dikalne promene u načinu studi-ranja na Ekonomskom fakultetu. U prethodnom mandatu us-peli smo da pozicioniramo Stu-dentski parlament kao legitimno predstavničko telo svih studena-ta Ekonomskog fakulteta u komu-nikaciji sa profesorima i tu pozic-iju želimo da ojačamo. Takođe, svakodnevna komunikacija sa studentima preko društvenih mreža i dalje ostaje naš glavni cilj. Pored resora za nastavu i ispite, našeg najvažnijeg resora, želimo da pokrenemo i druge resore i da studiranje na našem fakultetu učinimo još kvalitetnijim, za-nimljivijim, a samim tim i lakšim. Imamo kvalitetan tim koji će se angažovati u velikom broju pro-jekata u narednih godinu dana i siguran sam da ćemo uspeti da napravimo dobru priču.” Ivan Šašić, student prodekan i Nikola Biočanin, predsednik Studentsk-og parlamenta Ekonomskog fakulteta

14

fakUltet

Prošle godine održano je takmičenje u rešavanju poslovnog slučaja Državne lutrije Srbije, a 2010. godine studenti su imali prililku da se bliže upoznaju

sa poslovanjem turističke agencije i učestvu-ju u rešavanju zadatka.EKOF Arena održana je treći put pod po-kroviteljstvom Mercator-S, jednim od vode-ćih trgovinskih lanaca u Srbiji. Ekonomski fakultet i kompanija Mercator-S potpisale su ugovor o dugoročnoj poslovnoj saradnji 15.11.2011. godine. Ugovor je rezultat za-jedničkog interesa dve institucije u oblasti razvoja i primene praktičnih znanja iz trgovi-

ne, ali i realizacija zajedničkih projekata, koji uključuju organizaciju predavanja, volonti-ranje i zapošljavanje odgovarajućih kadrova. U rešavanju ovogodišnjeg poslovnog sluča-ja učestvovao je 31 tim u sastavu od po 3 člana. Studenti su imali prilike da se bolje upoznaju sa poslovanjem ove kompanije na tržištu Srbije i regiona. Tema ove EKOF Arene bila je Mercatorova Novogodišnja/Božićna promotivna kampanja. Cilj je bio da se iznese predlog promotivne kampanje, koja će biti u funkciji diferenciranja u od-nosu na druge trgovinske lance u Srbiji, uz korišćenje savremenih kanala komunicira-nja u cilju povećanja prodaje i unapređenja lojalnosti kupaca.Uz ograničen budžet na 1% od ostvarenog prihoda, takmičari su imali prilike da kroz 5 tačaka obrade zadatak - da usklade koncept promotivnih aktivnosti u skladu sa sezo-nom, da iznesu predlog kanala komunicira-nja, plan definisanih aktivnosti kroz digital-ne kanale komuniciranja i da iznesu predlog kreativnih rešenja kroz razradu procene budžeta i analizu efekata kampanje.Finale takmičenja održano je 08. maja u pro-fesorskoj sali sa početkom u 10h. Najboljih 10 timova imalo je priliku da prezentuje svo-je radove pred komisijom, čiji su članovi bili predstavnici Mercator-S kompanije i profe-sori našeg fakulteta.

Takmičari su se predstavili u najboljem sve-tlu i uspeli su da iskažu svoju kreativnost i takmičarski duh. Do 17h bilo je neizvesno koji tim će osvojiti praksu u ovom trgovin-skom lancu, kao i novčanu nagradu. Pred-stavnici Mercator-S-a su bili prijatno izne-nađeni predlozima marketing strategija, pa se možda neko rešenje i nađe u sledećim

promotivnim kampanjama. Unapređenje promocije na društvenim mrežama- facebo-ok-u i tweeter-u, razvoj e-marketinga, apli-kacija za telefon – Mercator Android, Pika takmičenje, Promotivne šetnje, Dostava, Dečiji kutak, Druženje sa… samo su neki od predloga koje su timovi predstavili u svojim radovima. Jelena Banduka, Nataša Beguš i Dragan Sa-vić su članovi trećeplasiranog tima, Nikola Đorđević, Biljana Krneta i Ivana Simić čine drugoplasirani tim. Pobednici ovogodišnje EKOF Arene su An-đela Dimović, studentkinja druge godine smera menadžment, Snežana Ugrinov, stu-dentkinja treće godine smera statistika i Bo-ris Gluvačević, apsolvent marketing smera. Njihova promotivna kampanja, kao i dobra prezentacija iste, osvojila je glasove komisi-je. Roda kalkulator, Popust na dar, Retarget (online), Aplikacije i Dostava su se pokazale kao najefiksnijie marketing aktivnosti, koje bi doprinele povećanju profita. Priliku za praksu i mogućnost zaposlenja dobio je i tim koji nije osvojio nagradu Mer-cator-S. Svojom dobrom prezentacijom i nastupom osvojili su Vukašina Tanurdžića iz HEADMADE-a i dobili priliku da obave praksu u toj marketinškoj agenciji.Zahvaljujući timu iz Centra za karijerno vo-đenje i savetovanje, studenti Ekonomskog fakulteta zaista imaju priliku da pokažu svoje znanje i kreativnost velikim kompanijama, a i mogućnost da dobiju stipendiju, praksu , a možda čak i posao. Prof. Petković je u završ-noj reči izrazila zahvalnost i želju da se slede-će godine prijavi još više studenata i na ovaj način obogate svoj CV.

Ivana KOVačEVIĆ

14

Tradicionalno case study takmičenje Centra za karijerno vođenje

ekof arenaCase study takmičenje svečano je otvoreno 26.04. u 17h kroz uvodno predavanje i predaju studije na Ekonomskom fakultetuCAREER CENTAR, kao posebna organizaciona jedinica na Ekonomskom fakultetu, osnovan je sa ciljem da pomogne studentima i drugim zainteresovanim klijentima da procene svoje sposobnosti, interesovanja i vrednosti, da dobiju informacije o mogućnostima zaposlenja, stanju na tržištu rada i zahtevima poslodavaca u pogledu potrebnih kompetencija. U maju 2008. godine reafirmisan je od strane prof. dr Mirjane Petković. Centar za karijerno vođenje i savetovanje nastoji da unapredi sistem vođenja karijere i doprinese poboljšanju stanja na tržištu rada u Srbiji.

1515

ekonomija

U jeku svima nama dobro poznatih društvenih dešavanja, jedino je Saša Đogović, saradnik Instituta

za tržišna istraživanja, objavio da je Srbija i zvanično u recesiji, jer je BDP zabeležio pad u poslednja dva kvartala prošle godi-ne, a izvesno je da se taj trend nastavlja i u prvom kvartalu ove godine. Osim toga, ne-zaposlenost se konstantno povećava i sada dostiže cifru od 24%, i to po ILO definiciji (ne)zaposlenosti, prema kojoj ste zaposle-ni ako ste tokom posmatrane nedelje radili negde jedan sat. Dakle, ako ste nadničili jedan dan i brali jabuke za hiljadu dinara, vi ste materijalno obezbeđeni i vodite se kao osoba koja je zaposlena i ostvaruje sredstva za život, iako niste u stalnom radnom odnosu. Realna stopa nezaposlenosti (odnos registrovanih nezaposlenih u NSZ prema radno sposobnim licima) približava se cifri od 30%.Doduše, reklo bi se da država pokazuje značajnu brigu za stanje privrede, imajući u vidu broj razvojnih stra-tegija koje su u poslednje vreme donete (strategija o postkriznom modelu razvoja privrede, nova strategija industrijalizacije, ruralnog razvoja, poljoprivrede...). Međutim, kada oduševljeno na internetu pronađem neku od pomenutih strategija, imam šta da vidim: u jednoj od njih govori se uglavnom o optimističkom i pesimističkom scenariju rasta BDP-a u narednim godinama, u zavisnosti od, na primer, dinamike rasta izvoza. Nigde ne piše šta to konkretno treba uraditi da bi se izvoz povećao Nije teško izračunati da li će BDP rasti po prosečnoj stopi od 5% ili 7% ako se promene određeni agregati, npr. izvoz ili investicije. Veći izazov je predložiti konkretna rešenja koja će doprineti privrednom oporavku. Sada je dvanaest i deset da se prekine sa deklarativnim strategijama koje se ne sprovode i u kojima nema nikakvog konkretnog predloga kako pokrenuti ovu zemlju. Kao analitičar-početnik industrijske politike, mogu skromno da primetim da, na primer, proizvodnja EI Niš televizora nije imala sjajnu perspektivu iz više razloga: nizak kvalitet proizvoda, nepostojanje domaće tehnologije (zavisnost od „Filipsovih“ licenci), nepoznat brend u inostranstvu, skuplja radna snaga nego u Kini i nedostatak tradicije i iskustva naše zemlje u proizvodnji elektronike. Dakle, domaće kompanije poput ove ne mogu samostalno da opstanu i da se razvijaju. Za ovakve grane jedino rešenje je dolazak stranih investitora i otvaranje njihovih fabrika („Soni“, „Panasonik“ itd.). Ali to ne znači da nema industrijskih gra-na u kojima nemamo komparativnih prednosti, naprotiv. Industrija građevinskih materijala može biti vrlo profitabilna, zbog prirodne osnove (nalazišta nemetala), ali i potrebe izgradnje infrastrukture u Srbiji. Tu su i prehrambena, farmaceutska, vojna, tekstilna, laka hemijska industrija itd. Samo pažljivom analizom i selekcijom perspektivnih grana i delatnosti bićemo u prilici da povećamo izvoz i učinimo Srbiju konkuren-tnijom zemljom.Veliki broj eksperata godinama predlaže elegantna rešenja i neprestano se eksponira u medijima. Neki od njih nisu ekonomisti ni po obrazovanju, ni po matičnom fakultetu. Neki su se priklanjali svakoj ekonomsko-političkoj ideologiji u poslednjih dvadeset godina i pisali hvalospeve raznim privrednim sistemima, počev od samoupravljanja, nekada isticanog kao revolucionarni privredni sistem koji se ne priklanja ni istoku ni zapadu (i koji zapravo nije bio ni na nebu ni na zemlji), pa sve do današnjeg izleta u vode marketinga i me-nadžmenta, kao i veličanja liberalizma i tržišne ekonomije.Nije baš ni lako slušati iste ljude godinama, koji su mnogo toga rekli, a malo uradili. Hvala vam na vašim stručnim savetima, ali u ime studenata kao mladih i pametnih ljudi na kojima ostaje ovaj svet, rekao bih da je došlo vreme da neke nove osobe pokušaju da nešto učine za društvo. Što bi rekao Đorđe Balašević: „Nemojte nas više braniti, pritom ćete nas sahraniti”. Moj ton jeste malo oštriji, ali smatram da su studenti možda i najpozvaniji da menjaju ovu zemlju i pokušaju da svojim entuzijazmom daju doprinos njenom razvoju. Zato drage kolege, mislite svojom glavom i probudite se. Vi ćete sutra biti kreatori privrede Srbije i vaše odluke će uticati na njen razvoj. Budite uporni i napred u nove radne pobede!

Stefan ĐERASIMOVIĆ

ekSPertiza

16

ekonomija

žiVoTPol Semjuelson je rođen 15. maja 1915. u Ga-riju, u Indijani. Roditelji su mu bili dobrosto-jeći jevrejski imigranti, koji su utekli iz Poljske čim je počeo Prvi svetski rat. Sa osam godina preselio se u Čikago, da bi kasnije studirao na tamošnjem Univerzitetu, a 1941. doktorirao je na Harvardu u sferi društvenih nauka. Dok je bio student završne godine, predavale su mu neke od najuticajnih figura ekonomske teorije: Jozef Šumpeter, Vasilij Leontijev, Gotfrid Haberler, A. Hansen, Viner, Najt. Bi-tan momenat u njegovom obrazovanju bilo je i interesovanje za principe termodinamike. Matematika mu nije bila strana. Na Masaču-sests institutu za tehnologiju počeo je da radi 1940. Tu će ostati do kraja života. Preminuo je 13. decembra 2009. u 95. godini. u svojoj kući u Belmontu. Sa suprugom Rišom Se-mjuelson, takođe ekonomistom, bio je u bra-ku dvadeset osam godina i imali su šestoro dece i petnaestoro unučadi.

naUČni doPrinoSOvaj poznati ekonomski teoretičar podigao je nivo matematičke analize u ekonomskoj teoriji. Jednostavno je preinačio značajan deo ideja u ekonomiji, pokazujući značaj spoja između same teoretske postavke problema i analitičkih tehnika koje su neophodne za nji-hovo rešavanje, posebno kada je reč o princi-pima maksimizacije. Znanje koje je stekao na

Harvardu u oblasti termodinamike podstaklo ga je da primeni Šatelijeov (Chatelier) prin-cip - kako se ponaša stabilan sistem kada ga promena neke varijable izbaci iz ravnoteže, sve dok ne pronađe novi ekvilibrijum. Da-kle, Semjuelson koristi jedan hemijski zakon kako bi razjasnio tržišnu ravnotežu, što niko do tada nije uradio. Ako se prisetimo Adama Smita i paralela koje su pravljene između nje-ga i Isaka Njutna i njihovih osnovnih postu-lata, setićemo se da su i ranije postojala po-ređenja između egzaktnih nauka i ekonomije, samo što se niko nije usudio da ode tako dale-ko da primeni matematičke principe na nešto što u mnogome zavisi od psiholoških faktora. Prvi naučni rad Semjuelson je objavio kao dvadesetjednogodišnjak na doktorskim stu-dijama na Harvardu, i isti se ticao upravo me-renja korisnosti. Funkcije korisnosti bile su isključivo apstraktni pojam sve do 1938, kada će mladi ekonomista upoznati javnost sa kon-ceptom „otkrivene preferencije“ – potrošač svojim izborima implicira da li je u boljoj ili lošijoj situaciji posle promene cene. Dokazao je da se naizgled imaginarna funkcija korisno-sti može konstruisati i na osnovu objektivnih podataka.Naučni opus Pola Semjuelsona je, slobodno govoreći, katalizator matematičke revolucije u ekonomiji. Jedan od njegovih udžbenika, „Ekonomika – moderne tehnike ekonomske analize“, objavljen 1948, preveden je na četre-set jezika, a na engleskom je objavljen u de-

vetnaest izdanja. Reč je o „najprodavanijem delu iz oblasti ekonomije svih vremena“, a po podacima MIT-a, do sada je prodato četiri miliona primeraka. Semjuelson je za sebe tvr-dio da je poslednji generalista u svojoj nauci. Tome u prilog govori činjenica da je uticao na: teoriju potrošača i ekonomiku blagosta-nja, teorije, finansije, teorije kapitala, dinami-ku privrednih sistema, opštu ravnotežu, ma-kroekonomsku analizu (poslovni ciklusi)… Kada se radi o teoriji međunarodne trgovine, odigrao je izuzetno značajnu ulogu pružaju-ći matematičku potporu Olinovoj teoremi o izjednačavanju faktora proizvodnje. Bio je prvi koji je pokušao da pruži definiciju javnog dobra na primeru nacionalne odbrane. Zaslu-žan je za formulisanje koncepta „neoklasične sinteze“ – spoj učenja koja su zastupali klasi-čari i kejnzijanska makroekonomija. Mnogi smatraju da je to njegov najznačajniji dopri-nos celokupnoj ekonomskoj teoriji. Svoj rad krunisao je i Nobelovom nagradom iz oblasti ekonomije, 1970. godine.

PoSLediCe maTemaTiČke reVoLUCijeDa li se deskripcija sme i može kvantifikovati, pitanje je na koje se i dalje čeka adekvatan od-govor. Semjuelson je, očigledno, indukovao pravu revoluciju na polju ekonomske nauke. Sada se bavimo preciznim proračunima i predviđanjima ponašanja tržišnih učesnika, u čemu se možda i otišlo predaleko. Jedna opservacija se nameće – ljudi nisu hemijski elementi, opruge ili sistem jednačina, a ljudi su ti koji donose odluke. Gde je bila matema-tika 2008?

Selena IVaNOVIĆ

Prvi Amerikanac koji je dobio Nobelovu nagradu iz ekonomije

Brak iZmeĐU ekonomije i matematikeSemjuelson je često bio okarakterisan kao „najveći ekonomski teoretičar druge polovine dvadesetog veka“. Smatra se jednim od osnivača neokejnzijanskog pokreta, ali mu se ne poriče ni uloga u razvitku neoklasične analize. Bio je ekonomski savetnik dvojice američkih predsednika - Džona F. Kenedija i Lindona Džonsona.

„Jedino što znamo o globalnoj finansijskoj krizi je

to da ne znamo baš puno“.

17

ekonomijaItalijanski gigant u proizvodnji čelika u Šapcu

šaBaC - PriVLaČna inVeSTiCiona deSTinaCija

Posle gotovo devet meseci pregovora, predstavnici Vlade Srbije, grada Šapca i italijanskog proizvođača čelika „Dani-jeli“, potpisali su krajem marta Memo-

randum o razumevanju za investiciju vrednu pola milijarde evra. Reč je o izgradnji fabrike specijalnih čelika, u čijim pogonima će biti zaposleno oko 1.500 radnika, a indirektno i velikog broja drugih preduzeća u Srbiji. Iako Memorandum nije obavezujući dokument, Franko Alceta, operativni direktor ove kom-panije, naglasio je da je on bitna osnova za sa-radnju i naredne korake u realizaciji investicije.Prema planovima italijanske kompanije, na površini od 120 hektara biće izgrađena hala površine 110.000 m2, uz dodatnih 80.000 m2 u drugoj fazi realizacije projekta i 5.000 m2 za administrativne prostorije. Čitava investicija biće završena do 2015. godine, kada bi se ot-počelo sa proizvodnjom 750.000 tona čelika. Čeličana u Šapcu će kao energente koristiti

gas i struju, a polovina otpadnog čelika (koji je osnovna sirovina) kupovala bi se u Srbiji. Alceta ocenjuje da bi, u roku od dve godine od završetka fabrike, bilo moguće dostići punu proizvodnju u iznosu od 800 miliona evra godišnje, u najvećoj meri namenjenu izvozu u centralnu Evropu. Ipak, konačnu odluku o tome da li će graditi čeličanu, „Danijeli“ će do-neti tek početkom jula.

ZašTo šaBaC?Prema rečima trećeg čoveka kompanije „Da-nijeli“, Franka Alcete, niski troškovi proizvod-nje, dobra kultura i mnogo energičnih ljudi koji imaju želju i volju da rade, samo su neke od karakteristika koje Srbiju čine atraktivnom za ulaganja. Međutim, bilo je potrebno da „Fi-jat“ počne sa proizvodnjom da bi „Danijeli“ ozbiljnije razmotrio lokalne uslove poslova-nja i odlučio se za ovakav potez. Čeličana će biti izgrađena u Šapcu jer je u pitanju pogodna lokacija sa dobrom saobraćajnom infrastruk-turom i interesantnim podsticajima. Grado-načelnik Šapca, Miloš Milošević, rekao je da je lokalna samouprava već šest godina angažo-vana na izgradnji Severozapadne industrijske zone, gde će biti podignuta fabrika, pri čemu je u infrastrukturno opremanje te zone do sada uloženo oko deset miliona evra. Milo-šević je, takođe, istakao da je „Danijeli“ tražio status najpovlašćenijeg kupca kada je reč o gasu, struji i ostalim energentima koji se ko-riste u proizvodnji, zatim izgradnju autoputa koji će povezati Šabac sa autoputem Beograd-Zagreb, čišćenje korita reke Save i povećanje njenih plovidbenih kapaciteta. Zbog činjeni-

ce da će poslovati u slobodnoj zoni, „Danijeli“ će biti oslobođen plaćanja PDV-a i carine na uvoz mašina, opreme i građevinskog materija-la, kao i plaćanja poreza na dobit od 10%.

o PoSLoVanjUKompanija „Danijeli“ postoji već punih deve-deset osam godina. Kada su 1914. braća Mario i Timo Danijeli osnovali železaru „Angelini Steelworks“ u Breši, u Italiji, to je bila jedna od prvih firmi koja je koristila električne lučne peći u proizvodnji čelika, a bavila se i izradom pomoćnih mašina za valjaonice. Luiđi Danijeli (Luigi Danieli) 1955. preuzima upravljanje kompanijom, u kojoj je tada bilo zaposleno pedeset radnika i počinje projektovanje i pro-izvodnju opreme za industriju čelika. Danijeli je radio na maksimalnom korišćenju automati-zacije, pojednostavljenju procesa i proizvodnji najkonkurentnije opreme, što je u velikoj meri doprinelo jačanju pozicije ovog preduzeća.Decenije neprekidnog usavršavanja, ulaganja u istraživanje i razvoj, kao i saradnja sa po-znatim svetskim preduzećima, pretvorili su „Danijeli“ u jaku multinacionalnu kompaniju sa najvišim kvalitetom proizvodnje. Vrednost ovog preduzeća na berzi iznosi 1,2 milijarde evra, uz ostvareni prihod od prodaje u iznosu od 3,1 milijarde evra i profitom pre oporezi-vanja od 360 miliona evra. „Danijeli“ posluje u Francuskoj, Holandiji, Švedskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Austriji, SAD, Indiji, Kini, Japanu, Vijetnamu i na Tajlandu, a broj zapo-slenih povećao se gotovo pet puta: sa 1.870 (1990. godine) na 9.392 radnika danas.

Marina POPOVIĆ ZaVIšIĆ

Dok mu u pesmi Mona Liza šalje poljupce, u stvarnosti se za Šabac interesuju veliki investitori. Preciznije, radi se o jednom od tri najveća svetska proizvođača opreme i proizvodnih linija za industriju gvožđa i čelika, italijanskoj kompaniji „Danijeli“. Nakon obilaska svih ponuđenih lokacija, menadžeri „Danijelija“ ocenili su Šabac kao idealno mesto za izgradnju proizvodnog pogona, u slobodnoj zoni na obali Save. Kako se procenjuje, ovo je najveća greenfield investicija do sada, koja će u našu zemlju doneti savremene tehnologije i unaprediti domaću industrijsku proizvodnju.

18

Ponedeljak i utorak08:00h – Jutro u gradu u zapadnoj Sr-biji. Ceo tim, sastavljen od sedam struč-njaka iz različitih oblasti (porezi, pravo i finansije), prvu aktivnost obavlja rano ujutru kod „mete“ kupovine. Ovo je druga nedelja due diligence projekta. Klijent je belgijski investicioni fond, zainteresovan za srednje preduzeće u oblasti komunikacija i medija, locira-no u zapadnoj Srbiji. Prvi zadatak tima je da klijentu ukaže na poreske rizike, isplativost investicije i da identifikuje

neiskorišćeni poreski potencijal, ukoli-ko se nakon izveštaja klijent odluči za kupovinu. Potom sledi strukturiranje transakcije i inkorporiranje „mete“ u poslovni sistem klijenta.

20:00h - Nakon kratke šetnje centrom grada, tim se okuplja na večeri u re-storanu. Vodi se generalna diskusija o medijskom biznisu u Srbiji i njegovoj perspektivi. Deo tima odlučuje se za karaoke zabavu u lokalnom baru, dok se ostali vraćaju u hotel.

Sreda i četvrtak08:30h - Sredina nedelje je i napokon sam u kancelariji. Nakon jutarnje kafe sa kolegama i prepričavanja zanimlji-vosti iz zapadne Srbije, tim se okuplja i zadaci su podeljeni. Krećemo u finaliza-ciju projekta i započinjemo sa pisanjem izveštaja. Proveravaju se svi podaci i do-bijene informacije, a nakon toga pravi se izveštaj u formatu koji je dogovoren sa klijentom i njegovim potrebama. Rok za

izveštavanje je četvrtak .Kraj poslovnog dana.

Petak12:00h - Stigao je novi zadatak. U pita-nju je stari klijent koji ima pitanje veza-no za poreske implikacije potencijalne promene biznis modela koji uključuje šest zemalja u okruženju. Sastavlja se novi tim, koji kombinuje mlađe i isku-snije savetnike. Mlađi saradnici će raditi na inicijalnom rešenju uz povremeno savetovanje od strane iskusnijih kolega. Ovakvi kompleksni zadaci predstavljaju krunu rada poreskog savetnika, gde se moraju sagledati poreski, ekonomski, pravni i biznis aspekti saveta, a neop-hodno je uključiti i kolege iz okruženja radi kvalitetnijih saveta.

15:00h – Stiže i-mejl iz Belgije da su proučili naš izveštaj i da su spremni da se sastanu sa nama sledeće nedelje kako bismo prodiskutovali o izveštaju i sle-dećim koracima u transakciji.

18

ekonomija Kako izgledaju ritam i zaduženja poreskog savetnika

Gore opisana nedelja je tipična nede-lja poreskog savetnika u konsultantskoj kući PwC. Zanimanje poreskog savetnika podra-zumeva multidisciplinarnost, kontinu-irano učenje i česta putovanja. Posao poreskog savetnika je da koristi znanje o računovodstvu, finansijama, pravu i drugim disciplinama ne bi li omogućio klijentima da na najefikasniji način i u skladu sa propisima i zakonima nesme-tano obavljaju svoje poslovanje.Poreski savetnik se najčešće susreće sa tri vrste posla: poreska revizija finan-sijskih izveštaja, savetovanje prilikom preuzimanja firmi i savetovanje u užem smislu.

Poreska revizija finansijskih izveštajaCilj poreske revizije finansijskih izve-štaja je da omogući revizoru da izrazi mišljenje da li su poreske obaveze-sred-

stva klijenta, po svim bitnim pitanjima, sastavljeni u skladu sa poreskim pravili-ma i poreskim zakonima, odnosno da li daju istinitu i objektivnu sliku.

Procedure i testiranja koje specijalista sprovodi usmerene su jedino ka utvrđi-vanju eventualnog postojanja materijal-ne greške i propusta u vezi sa poreskim saldima. Prilikom revizije poreski savet-

nik dužan je da sagleda i upozna poslo-vanje klijenta, sakupi revizorske dokaze, dokumentuje rad (rezultate urađenih testova) na način koji će omogućiti do-nošenje zaključka o prirodi, vremenu i obimu izvršenih procedura, kao i obra-zloženje zaključaka donetih na bazi sa-kupljenih revizorskih dokaza.Učestvovanjem u reviziji poreski savet-nik stiče neophodna znanja i iskustva (sagledava specifičnosti pojedinih in-dustrija, proučava praktične implikaci-je određenih odluka), sagledava i bolje razume zakonski okvir (sagledava nedo-statke i nedoslednosti) i razvija sposob-nosti i veštine (komunikacija, pregova-ranje i sl).Stečena znanja i iskustva poreski sa-vetnik koristi u svom svakodnevnom savetodavnom radu. Ona mu omogu-ćavaju da klijentima pronađe praktično primenljiva rešenja, koja su u skladu sa

PoreSki Savetnik kao ZanimanjeMeđu zanimanjima koja možete obavljati nakon što postanete diplomirani ekonomista, posao poreskog savetnika spada u najzanimljivije i najdinamičnije. Uverite se i zašto.

19

ekonomija

19

propisima i pritom kompatibilna sa po-slovnom politikom klijenta.

Savetovanje prilikom preuzimanj fimiUloga poreskog savetnika prilikom preuzimanja firmi je da utvrdi rizike transakcije, sprovede optimalno struk-turiranje preuzimanja sa cash-flow (tok gotovine) aspekta, kreira poreski efika-sno strukturiranje transakcije i omogući rešenje za inkorporiranje ciljanog pre-duzeća u poslovni sistem klijenta nakon preuzimanja.Prilikom preuzimanja firmi sprovodi se dijagnostička analiza diligence, koja je neophodna za ocenu isplativosti investi-cije, kao i za utvrđivanje cene. Osnovni ciljevi poreskog due diligencea su: iden-tifikovati poreske rizike, kvantifikovati rizik i identifikovati neiskorišćeni pore-ski potencijal.Prilikom preuzimanja firmi javljaju se različiti modaliteti angažovanja pore-skih savetnika, akvizicije na strani pro-davca i na strani kupca.Specifičnosti due diligence projekta su ograničenost vremena, rokova izve-štavanja, broja ljudi i pristupa menad-žmentu i striktna procedura za spro-vođenje projekta. Iz ovih razloga za ovakav tip projekta angažuju se iskusni savetnici.

Savetovanje u užem smisluCilj posla poreskog savetnika je da kli-jentu pruži jasan, tačan i primenljiv u praksi savet o određenoj poreskoj stvari klijenta, koji će mu omogućiti da mini-mizira svoje troškove poreza (direktne i indirektne) na zakonit način.

Postoji više oblika poreskog savetovanja i izazov ovog zanimanja je neizvesnost koja vas čeka kada odete na posao. Na-ime, vi obično unapred ne znate sa ko-jom industrijom, klijentom i izazovom ćete se susresti. Neki od najčešćih oblika poreskog save-tovanja su sledeći:Tumačenje poreskih propisa, tj. davanje usmenih i pisanih objašnjenja o znače-

nju pojedinih zakonskih normi i o tome koje posledice one proizvode u kon-kretnom slučaju klijenta.Asistencija u ispunjenju poreskih oba-veza, odnosno vršenje određenih ak-tivnosti za račun klijenta u vezi sa vo-đenjem poreske evidencije, obračunom poreza i podnošenjem poreskih prijava.Analiza poreskih rizika - predstavlja kontrolu tačnosti i potpunosti obraču-na poreskih obaveza u proteklom perio-du, internih procedura i identifikovanje oblasti rizika kao što su greške, neade-kvatna dokumentacija, proceduralne slabosti, nezakonita poreska evazija i sl.Unapređenje poslovanja je kompletna analiza poslovanja klijenta i utvrđivanje oblasti u kojima bi se mogle ostvariti poreske uštede.Asistencija u odnosima sa poreskom upravom, tj. savetovanje u vezi sa pravi-ma i obavezama klijenta u poreskom po-stupku i preduzimanje određenih radnji za račun klijenta.Poresko planiranje i strukturiranje - analiza kojom se planira buduće poslo-vanje i aktivnosti koje klijent namerava da preduzme, kao i savetovanje o tome kako da se takve aktivnosti strukturiraju na poreski najoptimalniji način. Analiza transfernih cena predstavlja analizu poslovanja i kreiranje modela transfernih cena, koji je u skladu sa pro-pisima (svih zemalja u kojima klijent posluje), a uz to omogućava najpovolj-nije poreske rezultate.Poresko savetovanje zahteva višegodiš-nje praktično iskustvo i odlično pozna-vanje: teorije i principa nacionalnog i međunarodnog oporezivanja, eko-nomske teorije i principa poslovanja preduzeća, celine poreskog sistema i pojedinačnih poreskih propisa, drugih propisa (računovodstvo, poslovno pra-vo i sl), kao i međunarodne i lokalne prakse poslovanja firmi.Poresko savetovanje je kompleksno za-nimanje koje zahteva veliku odgovor-nost, ali odgovara ljudima koji imaju mentalitet i karakter za rešavanje slože-nih problema. Rad poreskog savetnika je sadržan u detaljima i složenim izazovima, ali to je posao koji je veoma nagrađujući, jer su ipak, kako kaže američka poslovica, u životu samo dve stvari izvesne.

Martin PELEMIš

Due diligence – pojam koji označava detaljno

upoznavanje svih aspekata poslovanja poslovnog

partnera kao i procenu koristi, obaveza i odgovornosti vezanih za

mogućnost kupovine nekog preduzeća.

20

ekonomija

Sadržaj memorandUmaNBS i Vlada donele su ovaj dokument kako bi se većom upotrebom dinara u fi-nansijskom sistemu podigao nivo finansij-ske stabilnosti, umanjio rizik od promene deviznog kursa i pojačala efikasnost mo-netarne politike, što bi doprinelo stvara-nju preduslova za održiv i snažan privred-ni razvoj.U tom cilju predviđene su tri grupe mera. Prvu grupu čine mere monetarne i fiskal-ne politike usmerene na snižavanje infla-cije i održavanje stabilnog deviznog kursa primenom režima kontrolisano fluktuira-jućeg kursa. Drugu grupu čine aktivnosti usmerene na razvoj tržišta dinarskih har-tija od vrednosti i stvaranje uslova za uvo-đenje novih dinarskih proizvoda, a treću grupu čine aktivnosti koje su vezane za razvoj instrumenata zaštite od deviznog rizika. Narodna banka će raditi na obezbeđivanju institucionalnih i regulatornih pretpo-stavki za razvoj primarnog i sekundarnog

tržišta dinarskih hartija od vrednosti, kao i na povećanju likvidnosti sekundarnog tržišta, za šta će, u saradnji sa drugim insti-tucijama, oformiti radnu grupu. Takođe, intenizivno će sarađivati sa međunarod-nim finansijskim institucijama, kako bi te institucije izdavale dugoročne dinarske HOV i odobravale dinarske kredite. Pred-viđaju se i odgovarajuće mere u pogledu politike obaveznih rezervi, kao i kreiranje instrumenata zaštite od deviznog rizika (poput deviznih forvarda, fjučersa i va-lutnih svopova). Sa druge strane, Vlada se obavezuje da će izdavati dugoročnije di-narske obveznice, zatim da će nastojati da u ukupnom javnom dugu poveća dinarsko učešće, kao i da nastavi sa subvencionisa-njem dinarskih kredita i stimulativnom poreskom politikom u cilju povećanja di-narske štednje. Rezultati strategije dinarizacije redovno će se pratiti i javno objavljivati, a kriteri-jumi za stepen dinarizacije finansijskog sistema biće učešće dinarskih kredita u ukupnim kreditima, učešće dinarskih de-pozita sektora stanovništva i privrede u ukupnim depozitima, valutna struktura javnog duga itd.

neoPHodni PredUSLoViIzazovi za strategiju dinarizacije su veliki i brojni. Pre svega, neophodna je niska i stabilna inflacija u dužem periodu, kako bi privredni subjekti i stanovništvo bili spre-mni da se zadužuju u dinarima i da štede u dinarima. Iako je tokom ove godine in-flacija u okviru dozvoljenog odstupanja od cilja, ona je na duži rok nepredvidljiva. Dovoljno je setiti se epizode sa cenama

hrane, koje su međugodišnjem rastu cena u periodu jun 2010 - mart 2011. od 9,9% doprinele sa čak 9%. Ne smemo zaboraviti ni da su neophodni proizvodi sa malom elastičnošću tražnje najpodložniji rastu cena. Ako tome dodamo evidentno prisu-stvo monopola u proizvodnji hrane i ma-loprodaji, kojima po zakonima ekonom-ske logike odgovara da dižu cene kako bi povećali prihode (što im se više isplati zbog navedene male elastičnosti tražnje), postaje uočljivo koliki su rizici po visinu inflacije u zemlji sa niskim životnim stan-dardom, niskim prosečnim zaradama i ve-likom nezaposlenošću. Upravo zbog ovih faktora stanovništvo je prinuđeno da se zadužuje za skoro sva trajna potrošna do-bra koja kupuje, a često i za podmirivanje tekućih troškova života. To takođe pred-stavlja pritisak na inflaciju. Drugi preduslov efikasnosti dinarizacije je stabilnost deviznog kursa. On je u po-slednje vreme relativno nestabilan, jer je od početka godine dinar izgubio 11,3% svoje vrednosti u odnosu na evro, a čak 20,5% u odnosu na dolar. Razlozi za ta-kva kretanja su brojni, ali se ističu sma-njenje izvoza, slabiji priliv stranih direk-tnih investicija, odlaganje revizije stand by aranžmana sa MMF-om, ali i lutajući spekulativni kapital, koji se u Srbiji zadr-žava kraće vreme zbog atraktivnih kamat-nih stopa na trezorske zapise i obveznice. Početkom ove godine došlo je upravo do delimičnog povlačenja ovih investitora, ali i do plaćanja obaveza prema inostran-stvu i povlačenja manjeg dela bankarskog kapitala, što je negativno uticalo na devi-zni kurs. Zbog stabilizacije kursa dinara neophodno je dinamičnije povećavati izvoz od uvoza stimulisanjem realnog sektora privrede i povećati priliv stranih direktnih investicija, iako je u tom pogle-du Srbija prošle godine ostvarila dobre rezultate. Sve u svemu, dinarizacija je dugoročan proces koji ne može dati vidljive rezulta-te preko noći i na kome je potrebno ne-prestano raditi. Sa razvitkom i jačanjem domaće privrede i njene međunarodne konkurentnosti, doći će i do značajnijih deviznih priliva i, samim tim, jačanja do-maće valute i sniženja inflacije.

Stefan ĐERASIMOVIĆ

PLaĆajmo domaĆimDinarizacija finansijskog sistema

Tokom marta ove godine Narodna banka Srbije i Vlada sačinile su i potpisale Memorandum o strategiji dinarizacije finansijskog sistema Srbije, u kojem se predviđaju ciljevi i mere za povećanje korišćenja domaće valute u poslovnim transakcijama.

ekonomija

21

Pirot nije poznat samo po vicevima

krenimo od početkaDavne 1935. godine, Tigar je osnovan kao radionica za proizvodnju gumenih proi-zvoda i svih vrsta gumene odeće, 1959. osnovana je fabrika Autoguma, a ubrzo i fabrika Tehnička guma. Ugovor o licenci sa firmom BF Goodrich (SAD) potpisan je 1974, a četiri godine kasnije ugovoreno je zajedničko ulaganje. U Velikoj Britani-ji je 1981. osnovan Tigar Europe, da bi se posle godinu dana kompanija Tigar tran-sformisala u akcionarsko društvo i ubrzo uvela u svoju proizvodnju standarde ISO 9001. Nešto kasnije (1997) sklopljen je joint-venture ugovor sa Tigar–Michelin North America, a 2001. na snagu stupa ugovor o zajedničkom ulaganju Tigra i Michelin Groupe i formiranju zajednič-ke firme. Tako Michelin direktno ulazi u Srbiju i svoj naziv „Michelin Srbija“ menja u „Tigar Tyres“. „Multicompany“ ostaje glavni distributer Tigar Tyresa i postaje jedan od najvećih partnera ove kompanije kod nas. U 21. veku Tigar Pirot je retka kompanija na našim pro-storima koja se može pohvaliti sledećim aktivnostima: formiranje zajedničke fir-me Tigar–Michelin–IFC, uvođenje stan-

darda ISO 14001, dodatno investiranje u Tigar MH, usaglašavanje sa standardima Evropske unije, emitovanje akcija kor-poracije i kotacija na Beogradskoj berzi. Od 2006, ovu kompaniju prati postepen izlazak iz programa guma, uporedo sa razvojem programa u kontrolnom vla-sništvu i kupovina industrijske lokacije Tigar III, koja se proširila 2008. godine. Takođe, Tigar postaje prva kompanija na prime marketu Beogradske berze. Pokre-će se nova fabrika Tigar Obuća, kao i Ti-gar Tehnička guma, sprovela se akvizicija danske firme Bilgutex, a pokrenuće se i pogon za proizvodnju gotovih proizvoda od gumenog reciklata i uvode se standar-di OHSAS 18001.

Svetski, a našUprava pirotskog Tigra je 2007. godine donela odluku da proda francukoj kompa-niji Michelin svoj udeo u fabrici auto guma Tigar Tyres zbog, kako je saopšteno, glo-balnih trendova u auto-industriji i nemo-gućnosti da na pravi način prati tu kompa-niju. Tri godine kasnije, uplatom poslednje tranše, Michelin postaje stoprocentni vla-snik. Direktor korporacije Tigar, Dragan Nikolić, izjavio je povodom ovog pitanja za agenciju Beta: „Fabrika upošljava isti broj ljudi koji su bili i kad je Tigar doneo odluku da izađe iz tog programa. Zaposleni nastav-ljaju da rade uspešno kao i dosad. Ostavili smo ekipu koja je kadra za taj program.“ Podsetićemo da je broj zaposlenih u Tigru oko 2.000.

dođi da ostarimo zajedno...

Potpredsednica Vlade za privredni i regio-nalni razvoj, Verica Kalanović, uručila je u Pirotu ugovor o proširenju investicija i za-pošljavanju novih pedeset radnika u kom-paniji Tigar Tyres. „Ovo je još jedan dokaz da je Program za privlačenje investicija dobar i da daje konkretne rezultate. Današ-nji rezultat programa u Pirotu je otvaranje novih pedeset radnih mesta, investicija vredna 3 miliona i 770 hiljada evra, veća proizvodnja i osvajanje novih tržišta“, re-kla je Kalanovićeva posle uručenja ugovora direktoru kompanije Tigar Tyres, Brunu Masonu. Time će ova kompanija povećati obim proizvodnje za dodatnih 500 hiljada guma za skutere i motore u proizvodnom pogonu u Pirotu. Za taj investicioni proje-kat odobreno im je 200.000 evra za zapo-šljavanje pedeset novih radnika. Poslednja novost je da je pirotska holding kompanija Tigar uspešno realizovala petnaestu emisi-ju kratkoročnih obveznica. Kako objavljuje Centralni registar hartija od vrednosti, ovi dužnički papiri prodati su u nominalnom iznosu od trideset dva miliona dinara sa ro-kom dospeća od devedeset dana. Kamata na mesečnom nivou je 2% i obračunava se proporcionalnom metodom.

Ivana VUKOVIĆ

i mi TiGra Za TrkU imamoKompanija Tigar Tyres je najveći domaći proizvođač pneumatika, članica poslovnog sistema Michelin i više od pedeset godina poznata po kvalitetu svojih proizvoda.

Prvi proizvod fabrike Tigar obuća bio je gumeni opanak. Prave se sa ili bez

kaiša, a pogodni su za rad na selu, za sneg ili blato.

Kompanija Tigar se prošle zime uključila u pomoć

zavejanom stanovništvu i poklonila 130 pari

postavljenih gumenih čizama Opštinskom i Okružnom štabu za

vanredne situacije u Pirotu i pojedinim republičkim

institucijama, koje su tih dana bile intenzivno

angažovane u ugroženim područjima.

22

drUštvo

22

Novosti u vezi sa FB

fB na BerziOvog meseca, Fejsbuk će ponuditi 334,7 mi-liona svojih akcija na javnoj ponudi. Znači, bilo ko sa dovoljno novca moći će da ih kupi. Kompanija je objavila da iz ove operacije planira da izvuče neto 5,6 milijardi dolara, ne računajući troškove i provizije. Ono što predstavlja pravu vrednost Fejsa jeste njego-va marketinška vrednost, koja se procenjuje na oko devedeset milijardi dolara. Izlazak na berzu otvoriće nove mogućnosti, kako za proširenje usluga, tako i da se na pravi način odgovori na konkurentski pritisak nametnut od strane Gugla. Čuveni investitor Voren Ba-fet izjavio je da ne bi ulagao u Fejsbuk i Gugl jer ne može da odredi vrednost tih kompa-nija, tj. ne zna kako će one poslovati u bu-dućnosti. Sa druge strane, ruska investiciona kompanija „DST“, na čelu sa Jurijem Milne-rom, 2009. uložila je oko trista miliona do-lara u Fejsbuk i planira da proda trećinu svog udela za čak milijardu i po dolara. Formula Milnerovog uspeha svodi se na tri koraka: detektovanje kompanije koja je lider u svojoj kategoriji, upumpavanje velikih investicija kako bi se nadjačala konkurencija i učvrstilo vođstvo i, na kraju, usmeravanje kompanije ka otvaranju inicijalne javne ponude i izlasku na berzu. Ko je od dvojice investitora u pra-vu, ostaje da se vidi.

inoVaCije U komPanijiBroj korisnika Fejsbuka sve je bliži milijar-di. Svako od njih trenutno ima više stotina, a neki i više hiljada prijatelja i uz to prate razne brendove. Posledica toga je da su stra-nice sa novostima često zatrpane brojnim informacijama, fotografijama i statusima koje je zaista teško uočiti. Kako bi rešio ovaj problem, Zukerberg se setio da korisnicima ponudi da plate određeni iznos ako žele da njihov post na Fejsu bude izdvojen i da se prikaže što većem broju njihovih prijatelja. Ova usluga, nazvana „plati da budeš popu-laran“, trenutno se testira na Novom Ze-landu i, iako još uvek besplatna, nailazi na negativne kritike.Fejsbuk će se uskoro naći i na tržištu mo-bilnih telefona, gde će predstaviti svoj prvi „pametni telefon“. Tajvanska kompanija HTC najverovatnije će biti odgovorna za hardverski deo, pošto se preporučila proš-logodišnjim modelima „salsa“ i „ča-ča“. Ovi

telefoni bili su prilično uspešni i još uvek se dobro prodaju, a u prednosti su i jer je Fejsbuk integrisan u ceo sistem i sadrže po-sebne tastere za pokretanje ove aplikacije.Kupovina „Instagrama“ (popularna aplika-cija za deljenje fotografija na mobilnim ure-đajima) i „Glansija“ (aplikacija koja omo-gućava da stupite u kontakt sa ljudima koji se nalaze u vašoj blizini, a koji su, takođe, na njenoj listi) dokazi su da se Fejsbuk oz-biljno pripremao za izlazak na berzu. Obe aplikacije plaćene su po oko milijardu dola-ra, ali je njihovo uključivanje u Fejs mnogo više povećalo vrednost kompanije.

red, rad i diSCiPLinaDešavaju se promene i kada je reč o Fejsbu-ku u Srbiji. U poslednja tri meseca, broj ko-risnika ove društvene mreže smanjen je za oko 250 hiljada. Na prvi pogled pomisliće-te da Srbi masovno napuštaju ovu, po broju stanovnika, trenutno treću „državu” sveta. Međutim, upućeni kažu da je zanemarljiv broj ljudi koji gase naloge i da se radi o po-kušajima američke kompanije da uvede red među srpske „fejsbukovce”.

FejSBUk 1845.Istoričar Nejt Sent Pjer nedavno je, istra-žujući Linkolnov muzej i njegovu arhivu u američkom gradu Springfildu, naleteo na list „Springfield gazette“ iz 1845. godine. Ove nesvakidašnje novine imale su jednu stranu i bavile su se samo Abrahamom Linkolnom. U gornjem levom uglu nalazio se njegov por-tret, leva kolona ispod slike bila je odvojena linijom od ostalog dela, a odmah pored slike stajao je „boks“ sa njegovim imenom, adre-som i zanimanjem. Zvuči poznato? I to nije sve. U prvoj koloni ispod slike navode se Lin-kolnova trenutna interesovanja, a u sledeće tri kolone on sa čitaocima deli citate koje voli, dve pesme i kratku priču. Linkoln je predlo-žio da svaki grad u Americi ima svoj sistem kako bi se njegovi stanovnici međusobno upoznali. „Gazeta“ bi predstavljala centralno mesto za prikupljanje dokumenata u kome bi „svaki čovek imao svoju vlastitu stranicu“. Linkoln nije dobio dozvolu da patentira ova-kav sistem upoznavanja u to vreme, ali je nje-gova ideja zaživela 159 godina kasnije.

Katarina ILIĆ

FaCeBook neWSMožda najpopularnija društvena mreža na svetu polako gubi svoju popularnost. Problem nije samo to što ljudi vide Fejsbuk kao negativca koji prikuplja veliki broj privatnih podataka, već misle da sajt više nije „kul“ kao nekad - delom zato što je toliko rasprostranjen i više nije „novi klinac u kraju”. Zukerberg je pokrenuo Fejsbuk 2004, a to je čitava večnost za internet. Njegovi prethodnici, MajSpejs i Frendster, nisu preživeli, tj. nisu nastavili da rastu toliko dugo. Međutim, Fejsbuk se ne predaje u borbi za očuvanje svog položaja...

23

drUštvo

Poznato je da su prve Olimpijske igre održane 776. godine p.n.e. u Olimpiji. Ipak, neki istoričari tvr-de da su nastale mnogo ranije. Igre

su bile posvećene vrhovnom bogu Zevsu. Olimpijski sportovi u drevnoj Grčkoj bili su trčanje na kratkim i dugim stazama, rvanje, borba pesnicama, pankration (kombinacija rvanja i borbe pesnicama), petoboj (trčanje, skok u dalj, bacanje dis-ka, bacanje koplja, rvanje) i konjske trke. Igre su organizovane svake četvrte godi-ne, a pravo učešća imali su samo muškar-ci, koji su se takmičili bez odeće. Pobed-nici su nosili lovorov venac i bili su vrlo poštovani i cenjeni. Za vreme održavanja Igara proglašavano je primirje i grčke državice su obustavljale ratove. Godine 393, rimski car Teodosije ukinuo je olim-pijske igre, prekinuvši tako gotovo dvana-est vekova dugu istoriju ovog sportskog

događaja. Prve o l i m p i j -

s k e i g r e

modernog doba organizovane su u Atini, leta 1896. godine.

Zajedno Za LondonOlimpijski komitet Srbije (OKS), na čelu sa Vladom Divcem, osmislio je projekat „Zajedno za London“, koji okuplja sve sponzore i partnere OKS sa ciljem da se našim sportistima omoguće što bolji uslo-vi za pripreme i nastupe na takmičenjima. Do sada se kvalifikovalo osamdeset četiri olimpijaca i devetnaest paraolimpijaca, ali kvalifikaciona takmičenja još uvek traju. Generalni sponzor je kompanija Telenor, zlatni sponzor - Merkator, srebrni - Dunav osiguranje, bronzani - EPS, a oficijalna ban-ka je Vojvođanska banka.U Londonu, pod zastavom Srbije, koju će, najverovatnije, nositi Novak Đoković, ta-kmičiće se: atletičari (Olivera Jeftić, Asmir

Kolašinac, Dragana Tomašević, Ivana Špa-nović, Mihail Dudaš, Ana Subotić), rvači (Aleksandar Maksimović), vaterpolisti, košarkaši, rukometaši, kajakaši, teniseri, streličari (Bobana Veličković, Jovana Mak-simović), stonoteniseri (Aleksandar Kara-kašević), plivači (Nađa Higl i Milorad Ča-vić), biciklisti, veslači…Naročito uspešni na prethodnim Olimpija-dama bili su vaterpolisti, koji su osvojili čak tri zlatne (1968, 1984. i 1988), pet srebrnih

i dve bronzane medalje. U individualnim sportovima istakla se Jasna Šekarić, koja je, takmičeći se u streljaštvu, osvojila jednu zlatnu, tri srebrne i jednu bronzanu meda-lju.Do sada je ukupno osvojeno  devedeset osam medalja: dvadeset osam zlatnih, tri-deset pet srebrnih i trideset pet bronzanih, pa se nadamo stotoj medalji na ovogodiš-njim Igrama. Prve medalje (dve zlatne), tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovena-ca doneo je Leon Štukelj, nastupajući u gi-mnastici. Ivan Gubijan (1948. u Londonu) i Franjo Mihalić (1956. u Melburnu) done-li su prve srebrne medalje jugoslovenskoj atletici, u kladivu, odnosno u maratonu.

London - TroSTrUki domaĆinLondon će od 27. jula do 12. avgusta ove godine, na najvažnijem sportskom takmi-čenju, ugostiti sportiste iz celog sveta. Pret-hodno, to je učinio prvi put 1908, a drugi 1948. godine. Nakon toga, održaće se i Pa-raolimpijske igre, od 29. avgusta do 9. sep-tembra, sa preko 6000 učesnika. Učesnici Olimpijskih igara biće smešteni u Olim-pijskom selu u istočnom delu grada, koje raspolaže sa 2818 komforno opremljenih stanova. Nedavno je u Londonu održana ceremonija otvaranja Olimpijskog stadio-na „London Boul“ (London Bowl), kojoj je prisustvovalo više od 40.000 gledalaca i britanskih umetnika. Izgradnja stadiona koštala je 486 miliona funti i on će biti cen-tralni deo Olimpijskog parka u Londonu.Na nama je samo da našim sportistima po-želimo srećan put u London, navijamo za njih i ispratimo ih do kraja takmičenja, uz nadu da će nam brojnim medaljama ulep-šati predstojeće leto.

Tamara BEOčaNINMira OBrENIĆ

U susret Olimpijskim igrama

london 2012Ovog leta, po treći put, prestonica Velike Britanije biće domaćin Igara XXX Olimpijade. Takmičiće se preko 16000 sportista u dvadeset šest sportova i trideset šest disciplina. Svojim nastupom u Londonu, Srbija će obeležiti sto godina od prvog učešća na Olimpijskim igrama u Stokholmu 1912.

Karte za ulaz na atletska takmičenja se mogu

kupiti po ceni od 40-450 evra, dok se za fudbalske utakmice cene kreću od

20- 60evra.

EPS je sa predsednikom Olimpijskog komiteta Srbije (OKS), Vladom

Divcem, potpisao ugovor o sponzorstvu vaterpolo,

košarkaškog, odbojkaškog i rukometnog olimpijskog

tima Srbije.

Olimpijski tim Srbije nosiće odevnu kombinaciju od

lana i pamuka u teget i beloj boji, sa crvenim

detaljima

Internet revolucija zahvatila je i muzičku industrijudrUštvo

24

nekada davno, u mnogim stvarima, pa i u muzici, kvalitet je bio najvaž-niji. Muzička industrija je, vreme-nom, pratila trendove drugih in-

dustrija, te je tako i marketing postepeno postajao sve veći činilac uspeha pojedina-ca. Sve se to, pojavom interneta, vrtogla-vom brzinom ubrzalo. Šta je to promenio internet? Pa, novim mu-zičarima je danas daleko lakše da posta-nu uspešni, a oni koji su to već postali imaju izuzetno veće i bolje promotiv-ne mogućnosti. Internet je „vaskrsao“ slušanje radija, a polako gasi gledanje muzičkih tv kanala. Svako je dobio mogućnost da posluša bilo koju pe-smu ili album bilo kog izvođača, i to u roku od par sekundi.Ipak, postoji i druga stra-na medalje. Pojava pirate-rije, odnosno nelegalnog skidanja muzike nanela je ogromne probleme muzičkoj industriji. U rešavanje ovog problema, doduše neuspešno, uključile su se UN, EU, kao i vlade najmoćnijih svetskih drža-va. U poslednje vreme, sve je više muzičara koji hvataju talas promena, umesto da se bore protiv njega, pa tako, na primer, nude svoju muziku besplatno. I to nije sve. Ti isti muzičari, uz veliku pomoć interneta, zarađuju i na druge načine.Na koje se sve načine internet koristi u mu-zičkoj industriji?Ako mislite da je astronomski proboj Dža-stina Bibera među muzičke velikane sluča-jan – varate se. Internet je olakšao njegovom timu da sprovede istraživanje među tinejdž-populacijom, koje je pokazalo šta, tj. koga oni žele da slušaju. Posle prvobitnog pro-boja, bilo je potrebno osluškivati „fidbek“ sa društvenih mreža i prilagoditi Džastina željama brojnih fanova, što su stručnjaci koji stoje iza njega uspešno uradili.Poznato je da ljudi vole skandale i da su

mnogi muzičari upravo uz pomoć njih na-pravili velike karijere. Internet pomaže da se skandali brže i bolje prošire po celom svetu. Najupečatljiviji primer je prošlogo-dišnja dodela MTV nagrada, kada se Lejdi Gaga pojavila na bini u haljini napravljenoj od svežeg mesa. U roku od nekoliko sati, uz pomoć društvenih mreža, svi su diskutovali o ovom događaju, a prodaja njenih pesama je u narednim nedeljama zabeležila ogro-man porast.

Retko koji muzičar, bilo početnik, a pogo-tovo profesionalac, danas nema sopstveni veb sajt. Na njemu se nalaze aktuelne vesti o muzičaru, njegova biografija i diskografi-ja, galerija slika, najave koncerata, itd. Neki autori su omogućili slušanje svojih pesama na sajtu, a sve su ćešći oni koji daju poseti-ocima besplatan materijal za preuzimanje, u vidu pesama, pozadina za kompjuter, itd. Mnogo njih ima i svoju onlajn prodavnicu, gde fanovi mogu da kupe albume, odeću i sl.Društvene mreže pružaju sasvim nove i drugačije promotivne mogućnosti. Mu-

zičar koji ih, verovatno, najbolje koristi je Snup Dog. On kombinuje korišćenje Fejsbuka, Jutjuba i Tvitera. Preko njih je u gotovo neprekidnoj komunikaciji sa obožavaocima, od kojih traži mišljenje o svojim akcijama, spotovima, pesmama... Daje im razne mogućnosti preuzimanja besplatnih sadržaja, kao i opciju izbora njegovih budućih akcija (lokacije koncer-ta, pesama za album i sl.). Često postavlja fotografije i statuse vezane za svoj lični život, što ga približava fanovima i gradi njihovu lojalnost.Naravno, ne treba zaboraviti Youtube.com, sajt koji je sam napravio revoluciju u

muzičkoj industriji, bar što se tiče video spotova. Preko njega spotove muzičara

vidi daleko veći broj ljudi nego što je to slučaj putem raznih televizijskih kanala. Sem toga, troškovi objavlji-vanja spota skoro su pa nepostojeći u poređenju sa troškovima onih objavljenih na televiziji. Sve ovo

dovelo je do toga da pojedini muzičari snime spot za malte-ne svaku pesmu koju naprave, kao i različite verzije spotova za određene pesme, a sve je to sa ciljem da se približe fa-novima.

Takođe, ne bi trebalo zanema-riti ni to da internet potpomaže

neke, već postojeće, tehnike koje se koriste radi povećanja popular-

nosti muzičara. Tako je, zahvaljujući internetu, mnogo više ljudi u mogućnosti da kupi pesme, albume, odeću svojih omi-ljenih muzičara. I vesti o održavanju konce-rata i muzičkih festivala sada mogu dopreti do mnogo većeg broja ljudi, što onda pove-ćava broj posetilaca tih događaja.Internet je doveo do toga da vam je, bez obzira na talenat i kvalitet, upotreba mar-ketinških aktivnosti neophodna za uspeh u muzičkoj industriji. Česti su komentari da na taj način dolazi do opadanja kvaliteta da-našnje muzike ali i da to fanovima donosi neke sasvim nove vrednosti i mogućnosti. Ostaje pitanje: ko je u pravu?Jedno je sigurno - muzika više nikada neće biti ista...

Stefan RAdOJčIĆ

kako je inTerneT ZaUVek Promenio mUzikUFrenk Sinatra, Elvis Prisli, Bitlsi, Rolingstonsi, pa Džastin Biber. Da li je internet kriv?

25

drUštvo

ML: šta je u nadležnosti Vašeg odeljenja?F.a: Mi se bavimo planiranjem i upravl-janjem otpada koji dolazi iz domaćinstava, tzv. komunalnim otpadom, što uključuje organski i reciklabilni otpad, no u našoj nadležnosti nije upravljanje posebnim vrstama otpada poput fluorescentnih cevi, ulja, gume, elektronsko-električnog otpada itd. Ali su u naš plan upravljanja otpadom praktično uneti i planovi sakupljanja i rada i sa tim tokovima otpada. Moram napome-nuti da je deo koji se tiče komunalnih usluga odnošenja otpada, gradske čistoće i raspore-da kontejnera u nadležnosti Sekretarijata za

komunalne i stambene poslove i JKP Grad-ska čistoća, dok je upravljanje opasnim ot-padom u nadležnosti Ministarstva. ML: Lokalni plan za upravljanje otpa-dom donesen je prošle godine. šta je ura-đeno u prethodnih godinu dana?F.a: Trenutno radimo studiju izvodljivo-sti lokalnog plana, tj. postrojenja koja su u njega uključena i određene studije vezane za odabir lokacija za reciklažna dvorišta i pri-premamo, u saradnji sa Urbanističkim zavo-dom i Gradskom čistoćom, planske i struk-turne akte. Lokalni plan ima mogućnost revidiranja na svakih pet godina i mi već sada naslućujemo eventualne dopune u ne-kim aspektima. M.L: šta sve treba uraditi?F.a: Plan je da, u saradnji sa EU, završimo stratešku i plansku dokumentaciju i da, kao kandidat za ulazak u EU, konkurišemo za bespovratne grantove, čime bismo obez-bedili oko 80% sredstava. To je veliko olakšanje, jer za ono što smo isplanirali tre-ba bar 230 miliona evra. Trenutno, u Beo-gradu, samo odvozimo i deponujemo otpad i imamo određeni stepen reciklaže. Plan je da ceo grad pokrijemo podzemnim konte-jnerima i da povećamo broj zelenih ostrva gde će građani moći da odlože reciklabilni otpad. Planiramo i da napravimo postrojen-je za separaciju otpada, da se iz komunalnog mešanog otpada izdvoji reciklabilni, koji će se vratiti u upotrebu. Cilj je da se postojeća deponija u Vinči zatvori, sanira (da se izvu-ku talozi i metan iz zemljišta) i da se pored izgradi postrojenje za mehaničko-biololški tretman, koji bi metan iz otpada pretvarao u struju, a uz to bismo koristili i gas iz same Vinče. Namera je i da se otvori nova sanitar-na deponija, gde bi se izgradilo postrojenje za kongenerativnu proizvodnju toplotne en-ergije. Trend ide u smeru smanjenja emisije štetnih gasova i smanjenja efekta staklene bašte. Tu bi se zaokružio ceo jedan sistem tretmana i separacije. Za organski otpad, koji naša domaćinstva najviše generišu, stvorilo bi se postrojenje za kompostiranje, te bi se taj kompost mogao koristiti za poljo-privredna zemljišta.ML: da li to znači kraj deponija? F.a: Da, planiramo da zatvorimo sve de-ponije, postojaće samo regionalna deponija u Vinči. U pitanju je zero waste strategija,

potpuno urađena po evropskim standardi-ma, regulativama i direktivama. U Evropi je jeftinije tretirati i reciklirati otpad, nego deponovati ga. Mi ćemo morati to da urad-imo, zbog energetske dobiti, a i zbog zaštite životne sredine.ML: Spomenuli ste samo deponiju u Vin-či, da li je to jedina deponija u Beogradu? F.a: Postoje deponije u Sopotu, Mladenov-cu i Lazarevcu, ali jedina zvanična regionalna deponija Beograda jeste Vinča. Ona nije po sadašnjim EU standardima, ali je urađena po najvišim standardima vremena u kome je građena. Osavremenjavanjem propisa, neminovno je da se stvari menjaju. Danas se teži smanjenju deponovanja. Trenutno, Beo-grad godišnje deponuje oko 650.000 tona otpada. ML: Koliko se od te količine vrati kroz reciklažu? F.a: To varira, otprilike oko 8 - 10%. Moram napomenuti da Beograd ne zaostaje puno za drugim evropskim gradovima. Imamo skoro 100% pokrivenost sakupljanja otpada i to je jedna od stvari u kojoj Beograd prednjači u odnosu na mnoge gradove. Imamo i odred-jeni stepen reciklaže, za razliku od mnogih gradova.ML: Koliko stepen reciklaže zavisi od sa-mih građana? F.a: To je najbitniji segment, jer od svesti građana zavisi održivost sistema. Plan je da, kako se budu razvijali pominjani detalji plana, pojačamo kampanju i da maksimal-no povećamo procente reciklaže. Tek kada omogućimo ljudima da na pravilan način odlažu otpad, moći ćemo i da pooštrimo sankcije i damo određene olakšice za ljude koji recikliraju.

Nenad rUŽIĆ

Intervju sa Filipom Abramovićem

eko kUtak U Beogradu je u julu prošle godine donet desetogodišnji lokalni plan upravljanja otpadom. O delu lokalnog plana koji se tiče tretmana i recikliranja organskog komunalnog otpada (papira, PET i MET ambalaže) razgovarali smo sa načelnikom Odeljena za planiranje i organizaciju upravljanja otpadom, pri Gradskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine, Filipom Abramovićem.

Napomena: Lokalni plan ne obuhvata opštine Lazarevac, Barajevo i

Obrenovac, jer su se one par godina pre donošenja

plana izdvojile u Kolubarski region i planiraju da izgrade

deponiju na tromeđi tih naselja.

26

drUštvo

ČaroLija Pod neonSkim SVeTLimaDakle, 450.000 posetilaca 2011. god, 200 lokacija, 65 gradova u Srbiji, 100 programa, deveti put u Beogradu. Srećom, ne radi se o političkoj propagandi, koja je već uveliko za nama. Ove cifre upućuju na rastući značaj jedne nesvakidašnje manifestacije – „Noći muzeja“. Pre svega, „Noć muzeja“ je zapravo umet-ničko-produkcijska grupa koja okuplja istaknute umetnike, istoričare umetnosti i sociologe kulture, pa shodno tome i naziv manifestacije. Koreni ove grupe sežu u de-vedesete, tačnije u 1997. godinu, kada je u Nemačkoj, po prvi put, održan festival „Noć muzeja“ u saradnji sa muzejskim i drugim

značajnim kulturnim ustanovama. Organi-zatori su želeli da dokažu da mnogi ljudi i dalje cene univerzalne kulturne i umetnič-ke vrednosti i tekovine prošlog doba, upr-kos tehnološkom progresu. Ova originalno osmišljena inicijativa prepravila je Evropu i stigla do Srbije 2005. godine.Kafići, kafane, diskoteke i pabovi, barem te jedne noći, 19. maja, ostali su u senci. Reka ljudi pohrlila je u beogradske muzeje i ga-lerije. Radi lakšeg snalaženja, odlučeno je da se grad podeli na sedam zona. Posetio-ci su imali priliku da prošetaju gradom od Muzeja vazduhoplovstva do Muzeja afričke umetnosti, Vojnog muzeja, Muzeja auto-mobila i tako redom. Obezbeđeno je sto kulturno-umetničkih programa na šezdeset sedam lokacija u gradu. Kako bi animirali publiku i ostavili što bolji utisak, organiza-tori su uložili dosta napora u osmišljavanje performansa. Mnogim predmetima uneta je živost, a poneki antikviteti dobili su i prak-tičnu primenu. Tako su gledaoci mogli da uživaju u uverljivoj borbi srednjovekovnih mačevalaca, kao i u borilačkim veštinama azijskih ratnika. Pored toga, mogli su da „za-misle“ Teslu kako se služi svojom pisaćom mašinom. Autorske izložbe bile su dosta uspešne, a posebno su se istakle: „Istorijat i posledice interneta“ (Pedagoški muzej), zatim „Avantura vremeplov“ (Muzej auto-mobila), „Vile i vilenjaci“ (Rimski bunar) i „Kurtizane i kupleraji u Beogradu u XIX i početkom XX veka“ (Manakova kuća).Da ostali gradovi u Srbiji ne zaostaju za Be-ogradom, kada je o kreativnosti i sadržaju reč, svedoče i sledeće činjenice: Novi Sad je predstavio rokenrol pedesetih i tradicio-nalnu vojvođansku kuhinju; Kragujevac je prikazao namesnički period vladavine kne-za Pavla Karađorđevića; reci Ibar posvećena je pažnja kroz izložbu, koncert i poeziju u Kraljevu; neolitska kultura Lepenskog vira oživljena je kroz svetlosno-muzički pro-gram. Ovi primeri podsećaju nas na doista

bogatu i raznovrsnu kulturno-istorijsku ba-štinu Srbije.

„SeoSka dama“Koliko puta ste odlazili do parka na Stu-dentskom trgu i pomislili da svratite do Et-nografskog muzeja? Ovaj muzej pruža prili-ku ljubiteljima narodne kulture, ali i onima koji se nostalgično prisećaju priča svojih baka i deka o nekadašnjim običajima, da zarone u svet jedne stare, ali ponosne Srbije. Na osnovu predloga i nacrta Stojana No-vakovića, 1901. godine osnovan je Etno-grafski muzej. Par godina kasnije, usledila je prva stalna postavka muzeja, koji je tada sadržao 8500 eksponata. Uprkos ratnim ra-zaranjima, kolekcija etnoloških predmeta iznova je obogaćivana zahvaljujući sistema-tizovanoj i naučno zasnovanoj konzervaciji artefakata, kao i timskim etnološkim istra-živanjima. Rezultat te posvećenosti u da-našnje vreme je osam stalnih postavki i tri stotine povremenih, konzervatorska služba, veliki izožbeni prostor i obiman broj nauč-no-istraživačkih radova posvećenih srpskoj tradiciji i kulturi.Celokupna zbirka od 160.000 predmeta može se podeliti u dve velike celine. Prvu čini kolekcija narodnih nošnji iz svih krajeva Srbije i nekih krajeva Crne Gore, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Kultura i običaji Srba predstavljeni su preko sabora, koji su bili povod za okupljanje ruralnog stanovništva. Fotografije sabora prikazuju raznovrsnost nošnji, narodne igre, hranu i tipičnu arhi-tekturu seoskih kuća. Tradicionalne nošnje, od onih skladno skrojenih pa do kitnjastih i kičastih, dočaravaju specifičan mentalitet i raznovrsnost običaja naših predaka, koji se danas sve ređe viđaju. Drugi deo zbirke predstavlja drevnu arhitekturu i oruđe koje se koristilo. Putovanje kreće od dinarske brvnare, zatim do tipične sobe u Šumadiji i na kraju -panonske kuće. Posetioci mogu da upoznaju i tradicionalnu privredu preko alata, pribora za lov i ribolov, pčelarstvo i vinogradarstvo.Značaj Etnološkog muzeja se, pored sadr-žaja i povremenih tematskih i studijskih izložbi, ogleda i u međunarodnoj saradnji sa mnogim muzejskim ustanovama, kao i u organizaciji Međunarodnog festivala Etno-loškog filma.

Bogatstvo kulturne baštine

PoVraTak mUZejimaPrilikom pisanja ovog teksta, autori su se susreli sa određenim izazovima. Prvi problem bio je vezan za predstavljanje „Noći muzeja“ na pravi način. Neke od nedoumica ticale su se izbora samih muzeja. Da li izabrati najstarije? Najzanimljivije? Najraznovrsnije? Od svega po malo. Svaki muzej je, poput ljudskog DNK, priča za sebe. Nažalost, ovoga puta je samo nekolicini pružena prilika da ispričaju svoju priču. Dakle, uživajte!

„Svet ce još dugo morati da čeka na um ravan

Teslinom po stvaralačkim mogućnostima i bogastvu

mašte.“ E. Armstrong

27

drUštvo

„ČUVar TradiCije“Smešten u samom epicentru svih dešava-nja, Narodni muzej odvraća potencijalne posetioce dužinom rekonstrukcije, tako da se trenutno možemo diviti skelama ume-sto elegantnom arhitektonskom stilu. To ipak ne znači da on nije bitan. Naprotiv, za ovu ustanovu vezuju se mnogi superlativi, poput titule najstarijeg i najznačajnijeg muzeja u Srbiji.Kada je 1844. godine Jovan Sterija Po-pović osnovao Narodni (tada Istorijski) muzej, nije ni slutio da će ova ustanova pretrpeti tolike izmene. Tokom svoje bur-ne i zanimljive istorije, muzej je prome-nio nekoliko imena i četiri lokacije, da bi 1950. godine konačno bio premešten na sadašnje mesto. Uprkos tome, muzej je za-držao centralnu ulogu u srpskom društvu. Zahvaljujući kneginji Juliji, koja je 1864. učinila presedan i poklonila muzeju dve slike stranih autora, muzej je stekao brojne i istaknute pokrovitelje, koji su se nadme-tali u želji da ostave lepši i vredniji poklon. Uporedo sa poklonima, javljaju se i siste-matska istraživanja, prvo na Rudniku, a zatim i u drugim delovima Srbije. Vreme-nom je došlo i do združivanja sa Galerijom fresaka, Muzejem Vuka i Dositeja, Muze-jem Lepenski Vir i Arheološkim muzejem Đerdapa.Muzej danas poseduje 400.000 arheološ-kih i istorijsko-umetničkih predmeta, od kojih su najznačajniji: Vinčanske statue, Dupljajska kolica, zlatne maske iz Trebe-

ništa, Miroslavljevo jevanđelje i skulpture sa Lepenskog vira. Verovatno najintrigan-tnija stvar u vezi sa ovim muzejem jeste saznanje da vam je potrebno nekoliko desetina koraka da biste prešli vremenski period od devet hiljada godina.

„PeSnik U naUCi“Ako vas put odvede u Krunsku ulicu, onda morate da zavirite u nekadašnju vilu, gra-đevinu poznatog srpskog arhitekte Dra-giše Brasovića, gde je 1952. osnovan Mu-zej Nikole Tesle. To je jedini muzej koji poseduje originalnu i ličnu zaostavštinu, kao i urmu sa posmrtnim pepelom koja je preneta u Muzej na izričit zahtev Tesline porodice.Muzej poseduje 160.000 originalnih do-kumenata, preko 2000 knjiga i časopisa, preko 1200 istorijsko – tehničkih ekspo-nata, 1500 fotografija i staklenih fotoploča originalnih tehničkih predmeta, instrume-nata i uređaja i oko 1000 planova i crteža. Muzej ima sedam soba. Prva soba nas upo-znaje sa mladim Teslom, u drugoj se nala-ze lični predmeti i prepiske, u trećoj urma sa posmrtnim ostacima, a četvrta soba je posvećena stvaralaštvu. Tu počinje Teslina

bajka koje nema ni u bajkama iz „Hiljadu i jedne noći“.„Priča počinje daleko pre početka naše ere, u doba kada su Tales, Teofrast i Plinije go-vorili o magičnim svojstvima „elektrona“ (ćilibara), dragocene stvari koja je postala od suza iz očiju Heliada, sestara onog ne-srećnog mladića Faetona koji je pokušao da ovlada Febovim kočijama i skoro spr-žio čitavu zemlju. Tu tajanstvenu pojavu živahna mašta starih Grka pripisala je, naravno, nekim nadzemaljskim uzrocima, i udahnula ćilibaru život i dušu“. Možda biser i kristal u dodiru sa ljudskim telom postaju lepši i sjajniji, jednostavno ožive.U petoj sobi predstavljen je uređaj za poli-fazni sistem, u šestoj se nalazi Teslin tran-sformator i u poslednjoj sobi se nalaze ure-đaji za teledirigovanje, bežično prenošenje vesti, muzike, slika...Saznaćete koji je Teslin omiljeni pronala-zak, da li je dobio Nobelovu nagradu, koja je svetska priznanja dobio, koji ljudi su mu se divili, a koji zavideli njegovom savrše-nom umu.

dUH aFrike Zamislite da u svom gradu možete da doživite duh Afrike. Taj užitak dočaraće vam Muzej afričke umetnosti. Smešten u elitnom delu grada, osnovan je 1977. go-dine zahvaljujući velikoj ljubavi i strasti dr Zdravka Pečara.Tišinu na koju ste navikli kad obilazite mu-zeje zameniće ritam udaraljki, muzika koja će vam dočarati igru derviša, zvuk koji će asocirati na kretanje zmija po užarenom pustinjskom pesku. Oči će upijati slike piramida, pustinja i arabeski. Oživeće mu-zikom i slikom tradiciju, običaje, kulturu i umetnost, sve aspekte afričkog života.U stalnoj postavci mogu se videti auten-tični predmeti Malija, Nigerije, Konga, itd. Kolekciju čine maske, ali one nisu obične. Ljudi su verovali da im one mogu pružiti blagostanje, životnu snagu i plodnost. One pokreću ratnika, lovca, zamenjuju figuru predaka i neophodne su u svim obredima tajnih društava.U muzeju veliko interesovanje budi razno-vrsni nakit. Svojim oblicima, bojama, ma-terijalom od koga je načinjen, zavređuje posebnu pažnju. Nakitom od školjki kupo-vali su se robovi, plaćale neveste, obezbe-đivao status u zajednici ili vršila razmena za novac. Pored navedenog, mogu se vide-ti i predmeti od keramike, drveta, muzički instrumenti, tkanine itd.

Sandra BaLI Igor IVašKOVIĆ

Narodni muzej je tokom svoje burne istorije

promenio nekoliko imena i gotovo četiri lokacije.

28

drUštvo

Hipsteri se pojavljuju na društvenoj po-zornici 40-tih i 50-tih godina kao urbana „bela“ omladina, najčešće iz porodica belih kragni, koja je pretežno slušala bebop, bluz i džez i trudila se da kopira životni stil svo-jih „crnih“ muzičkih idola. Etimološko po-reklo naziva ovog pokreta nije baš najjasni-je i postoji nekoliko verzija. Neki tvrde da je u pitanju kovanica koja potiče od „hip“ – pojam koji se vezuje za naklonjenost džez sceni kao još uvek mladom muzičkom po-kretu, drugi da je reč o derivativu slenga za opijum („hop“), dok treći zastupaju stav da se radi o zapadno-afričkoj reči „hipi“ – otvoriti nekome oči. Na koren reči dodat je čest engleski sufiks -ster (slobodna indi-vidua, gangster) i „hipster“ je rođen.

SaVremeno ZnaČenjeDanas se pod pojmom „hipster“ misli na osobu koja se priklanja svemu sto je „alter-nativno“ - muzika, književnost, filmovi, na-klonjenost gej populaciji, način oblačenja. Hipstere ćete najčešće videti kako nose na-očari debelih okvira, palestinsku maramu, izbledeli džins, trude se da izgledaju u pot-punosti ležerno, dok je istina sasvim druga-čija - mnogo truda je uloženo u tu usiljenu ležernost. Složićete se, previše je tu pravila za nekog ko se trudi da ih uopšte ne poštu-je. Omiljeni bendovi prosečnog hipstera se najverovatnije nalaze među najbolje oce-njenim na Pitchforku, pa tako, dok pokuša-vaju da stvore opšti utisak neponovljivosti,

dokazuju upravo suprotno. Časopis Time ih je jednom prilikom opisao na sledeći na-čin: „Uzmite džemper Vaše bake, Ray-Ban kakve je nosio Bob Dilan, šorceve od džin-sa, starke, limenku piva – i dobili ste hip-stera“. Pripadnici ovog pokreta vole sebe da opisuju kao kontra-kulturu. Realnost je drugačija. Od devedesetih, kada su ponovo postali aktuelni, pa na dalje, možemo reći samo da se radi o jednoj subkulturi jer ne postoji nikakav nagoveštaj kolizije u odno-su na popularnu. U pitanju je samo jedna reka koja se uliva u „svetsko more vlada-jućih trendova“. Pojam „hipster“ dobio je sasvim drugo značenje, ali to je valjda sudbina svih kulturoloških fenomena koji se malo duže zadrže na sceni. Podsećanja radi, rock je u početku bio kontra-kultura da bi kasnije postao, uslovno rečeno, pred-met masovne konzumacije. Široke narodne mase imaju tendenciju da otimaju original-ne ideje, prepakuju ih i serviraju kao nešto što njima pripada.

koGa kriViTi?Da, hipsteri nisu originalni, ali nameće se pitanje zašto njihova egzistencija toliko iritira samoproklamovane kulturologe, blogere, kolumniste. Zašto „Hipster mora da umre“? Kako oni obesmišljavaju druge subkulture kradući od njih? Napadi na hip-stere gotovo su besmisleniji od „pravila čiji je cilj da zaobiđu pravila“. Ovaj fenomen

deluje i izgleda kako izgleda upravo zbog toga što je produkt globalnog marketinga, koji se obraća svakom pojedincu sa „Želiš da budeš različit, evo i načina da to posti-gneš“. U savremenom svetu više ne postoje adekvatni uslovi za opstanak konta-kultu-re. Još će neko reći da, uz stav „utoka, riba i besna kola“, hip-hop i dalje predstavlja marginalni pokret ili da Avril Lavinj, njene ružičaste gitare i znak za Anarhiju, zaista oslikavaju pankersku ideologiju i stil živo-ta. Istina je da smo robovi raznih brendova. Vreme je da odbacimo licemerje i prihva-timo to kao činjenicu. Na kraju krajeva, ovo je doba paradoksa, lako dostupnih informacija i tržišne mašinerije. Svako ima pravo na svoj izbor. A hipstere, jedan oči-gledan kulturološki konglomerat, trebalo bi da posmatramo kao omaž ideološkim pobunama koje su se smenjivale u etapama razvoja ljudskog društva. Zavesa je možda pala, ali se predstava, ipak, mora nastaviti!

Selena IVaNOVIĆ

Biti isti, biti poseban

USPon i Pad jedne kontra-kUltUrePoslednjih godina veliki deo internet populacije nemilosrdno se obrušava na fenomen hipstera, podsmevajući se njihovoj težnji ka svemu što odudara od mainstreama i stvaranju jedanog paradoksalnog pokreta koji prati određeni obrazac ponašanja, odevanja i razmišljanja.

Četrdesetih se radilo o urbanoj „beloj“ omladini,

najčešće iz porodica belih kragni.

29

drUštvoPredstavljanje prakse u Institutu za pravo i finansije

Prilika za nePoSredno UPoZnaVanje Sa konSaLTinGom

ML: Kako biste okarakterisali ciljeve Insti-tuta za pravo i finansije?Osnovni cilj Instituta jeste uključivanje mla-dih konsultanata, tek svršenih studenata, u pravi konsultantski posao, te dalje uspostavlja-nje visokih standarda poslovne kulture. Kao konsultantska kuća težimo da našim klijen-tima prenesemo iskustva i poslovnu praksu visoko razvijenih zemalja. ML: Zašto su instituti ovog tipa značajni za privredu zemlje?Vlasti se menjaju, dok realni problemi ostaju, i tako vec sedamdeset godina. Nažalost, i dalje većina mladih ljudi teži da dobije siguran po-sao u državnoj administraciji. Srećniji odlaze u inostranstvo.Ovakav institut omogućiće mladim ljudima stvarnu praksu, u stvarnim preduzećima iz realnog sektora naše privrede, a posle toga omogućiti i zaposlenje za najbolje mlade kon-sultante.Srha ovakvih instituta je da u ranom periodu privuku veliki broj mladih ambicioznih ljudi, i dok su još na fakultetu, prepoznaju njihov potencijal i usmere ih u skladu sa poslovnim potrebama. Kroz podsticanje preduzetništva,

realnog zapošljavanja i plaćanja poreza, druš-tvo ostvaruje najveći benefit.ML: Koliki je savetodavni značaj ovakvih institucija za kompanije, osobito za mala i srednja preduzeća?Značaj ovakvih institucija u svetu, a i kod nas, izuzetan je, naročito kada su u pitanju mala i srednja preduzeća. Radeći na brojnim sluča-jevima u različitim sektorima, konsultantske kuće akumuliraju specifična znanja i prenose ih na klijente. Sa druge strane, mala i srednja preduzeća, koja dobro vladaju problemati-kom iz „biznis kora“, kada se suoče sa drugači-jim, novim izazovom, često nemaju kapacitet da se izbore sa istim. U takvim slučajevima, za mala i srednja preduzeća efektivnije je da angažuju treće lice - konsultantsku kuću, koje ima specifična znanja.ML: šta je ideja prakse u Institutu za pravo i finansije?Ideja je da kroz naše redovno poslovanje pru-žimo studentima mogućnost da se na prakti-čan način upoznaju sa problematikom kon-saltinga, da izraze svoje stavove o aktuelnim temama i slučajevima sa kojima se suočavaju. Dalje, želimo da, u skladu sa svojim potencija-lima, studenti budu usmereni na polja u koji-ma mogu dati najveći doprinos.ML: da li je praksa nacionalnog tipa, ili će učestvovati i aplikanti iz inostranstva?Želja nam je da u prvoj etapi projekta okupimo ljude iz različitih krajeva Srbije, Bosne i Herce-govine, Hrvatske, Crne Gore, Slovenije i Ma-kedonije, sa različitim ekonomskim pogledi-ma, kako bi finalni produkt bio što kvalitetniji.ML: Koja je razlika ove prakse u odnosu na druge?

Razlika je u mogućnostima koje se pružaju polaznicima. Naši polaznici ne idu po burek, ne kopiraju papire, ne kuvaju kafe... U insti-tutu svako ima mogućnost da se opredeli za tematiku koja mu/joj najviše odgovara, te da tu tematiku i istražuje, tu su i praćenje i uče-stvovanje na stvarnim projektima, ročištima, zastupanjima, procenama imovine. Ovo je dostupno i studentima na mlađim godinama studija, i omogućava im da se ranije susretnu sa praktičnim pitanjima, što može uticati na kasnija profesionalna opredeljenja.ML: Iz čega će se sastojati aktivnosti uče-snika u programu prakse?Aktivnosti studenata podeljene su u dva dela. U prvom, praktikanti imaju mogućnost da pi-sanim putem obrađuju aktuelne teme ka koji-ma imaju sklonosti. U drugom delu, odabrani kandidati iz prethodnog kruga dobiće moguć-nost da budu angažovani na tekućim poslovi-ma Instituta ili neke od partnerskih firmi.ML: Koje su, po Vašem mišljenju, tri ključne odlike moderne i proaktivne kompanije?To su, pre svega: otvorenost, nemanje pre-drasuda o novim idejama i sposobnost kreiranja novih trendova. Kada je Srbija u pitanju, želimo pomenuti jednu često pri-sutnu otežavajuću okolnost koja ograničava razvoj biznisa. To je ustaljena predrasuda da je nešto „glup posao“, i čest je iskaz: „Ja to da radim? Pa nema šanse, radije ću sedeti kod kuće“. Pa dobro, sedi kod kuće... Dok se ova-kav pristup ne promeni, ne možemo govoriti o uspešnoj privredi.

dušan VOJNOVIĆ

Prvi krug prijave za praksu u mladoj kompaniji Institut za pravo i finansije je prošao. U razgovoru sa Nemanjom Antićem, direktorom, saznali smo zašto je ovo odlična prilika za studente Ekonomskog fakulteta. Iako osnovana pre nešto više od dva meseca, ova kompanija organizovala je praksu za studente sa pravnih i ekonomskih fakulteta iz Srbije i okruženja. U nastavku slede stavovi koji su ih naveli na taj pristup.

mozaik

30

drUštvo Umetnik koji je dušom obeležio dvadeseti vek u Srbiji

Rodjen je 08.04.1937. godine u Sarajevu. Di-plomirao je slikarstvo 1961. na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti u klasi profe-sora Nedeljka Gvozdenovića. Pisao je za po-zorište i televiziju, kao i scenarija za filmove. Bio je antologičar Beograda, ali je obišao i sva ratišta na našim prostorima devedesetih godina, ostavljajući nezaboravne stranice i slike. Mučio se sa duvanom, više puta bezus-pešno pokušavajući da ga ostavi. Na kraju je oboleo i dva puta je lečen u Švajcarskoj. Sa-čuvao je hrabrost, navike i dobar duh do kra-ja. Na sahranu u Aleji velikana 2010. godine, došao je „ceo Beograd“.

PiSaC, SLikar, BeoGraĐanin... S velikom nežnošću govorio je o svojoj majci koja ga je, kao dečaka, prilikom bom-bardovanja, zaklonila svojim telom i spasila, izgubivši pri tom život. Bilo je to u Sarajevu. Postao je Beogradjanin koji je voleo Beo-grad i koga su voleli Beogradjani. Jednom prilikom je rekao da „postoje gradovi čuveni zbog svoje lepote, ali nam ne znače baš ništa, jer ih nikada nije ozarila naša ljubav, neki taj-ni smisao“. Momo je u Beogradu voleo ljude, kafane, Adu Ciganliju... Na Adi je, kao pisac koji za sebe nije mislio da je slavan, voleo da provoza prijatelje u svom skromnom čam-cu sa krovom i odvede ih na ručak na neki od splavova. „Iz susreta sa ljudima crpeo je inspiraciju, neumorno kazujući anegdote, ali se na njegovom čamcu, posle ručka mo-

glo u tišini i malo odspavati“, pričaju neki od onih koji su imali sreću da utonu u san na reci, u društvu Mome Kapo-ra. Imao je mnogo prijatelja i svi su ga poštovali. Verovao je da čovek može naći mnogo onih sa kojima će moći da razgovara, ali je malo onih sa kojima može da ćuti. Bio je pisac i akademski slikar koji je proputovao svet, ali se uvek vraćao u Beograd ispisu-jući najlepše stranice o njemu i Beogradjanima. Po svemu je bio jedinstven - neviđen šar-mer i plemenit boem. Njegova inspiracija bili su čudaci, samci, belosvetski tipovi, ali i princeze s kojima je vodio ljubav po Americi i na mnogim putovanjima. Voleo je vino. Ostavio nam je mnogobroj-ne romane i drugu prozu („Foliranti“, „Lep dan za umiranje“, „Una“, „Zelena čoja Montenegra“, „Hronika izgubljenog grada“, „Zoe“), zatim značajan i prepoznat-ljiv slikarski opus, kao i scenarija za filmove „Valter brani Sarajevo“, „Banket“, „Kraj vi-kenda“.

Staze UmetnikaPre godinu dana postavljena je na Adi Ciganli-ji skulptura Mome Kapora „Dafne“, a u aprilu ove godine otvorena je „Staza umetnika“, ispi-sivanjem Kaporovog citata: „Ada - neukrotiva i nepripitomljiva, lukava i hirovita, tajanstve-na i mazna, podatna, nežna, a istovremeno divlja, blaga i opasna, lukava rečna zavodnica i opsenarka“. Ideja ovog projekta je da se doma-ćim umetnicima, koji su voleli Adu i učinili da ona postane simbol Beograda, ispisivanjem njihovih citata i stihova oda neka vrsta prizna-nja. Na ovaj način će se njihova dela, čije će se reči naći na asfaltu, osvežiti u sećanju čitalaca i približiti se mlađim generacijama. Na „Stazi umetnika“ će u narednom periodu biti ispi-sani i stihovi i rečenice koje su o Adi napisali Zuko Džumhur, Branislav Nušić, Ivo Andrić, Duško Radović i drugi. Kaporove ćerke Ana i Jelena osnovale su fond „Momo Kapor“, a supruga Ljiljana osnovala je Zadužbinu „Momčilo Momo Kapor“ i ustanovila godišnju nagradu iz oblasti književnosti i likovne umetnosti koja nosi njegovo ime, kao i festival „Mo-min krug“, koji će se tradicionalno održavati

svake godine. Zadužbinom upravlja upravni odbor sastavljen od dvanaest članova, čiji je predsednik Matija Bećković. Cilj nije tek puko negovanje uspomene na pisca, već i podrška umetnicima koji će u današnjem vremenu biti pojava kakva je šesdesetih go-dina prošlog veka bio Momo Kapor, i kakav je ostao do kraja života. Kao logičan cilj na-meće se i razmena u oblasti kulture i umet-nosti i povezivanje sa srodnim kulturnim institucijama iz celog sveta.Trajni beleg u umetnosti Mome Kapora je-ste njegova suštinska, umetnička pripadnost „velikom svetu“ i njegova emotivna pripad-nost narodu iz koga je potekao. Momi, čo-veku koga su svi voleli, danas se možemo približiti preko njegovih dela, ali i čitajući knjige koje su o njemu napisali oni koji su ga najbolje poznavali.

Tamara BEOčaNINMira OBrENIĆ

momo kaPor„Čoveku se obično događa ono od čega ima najveći strah. Jer, to ne postoji nigde, osim u njegovoj glavi. Onda izađe iz glave, uobliči se, izazove sudbinu i dođe. I to je dobro. Inače bi se čitava stvar pretvorila u rutinu. A navika, šta je? Neka vrsta smrti.”

„Patriotizam nije ideologija, to je stvar

kućnog vaspitanja. To te nauči baba.“

„Mnogima bi se dopao da se nisi trudio dopasti se

svima.“

31

mozaik

vreli letnji dan sa zanimljivim obrtom na kraju. Kao po-sledica toga sedim za stolom i pišem dnevnik. Da, ja sam jedna od tih smešnih osoba koja može da vam izdekla-muje šta je jela za doručak pre nekih deset godina i koju

majicu je nosila kada se poljubila sa svojom prvom simpatijom. Ne, ja nemam sjajno pamćenje - ja imam svoje dnevnike. Tu su negde u kući, leže, skupljaju prašinu i prave se pametni. Danas, nažalost, više ne pišem. Digitalizovala sam se u međuvremenu tako da sada kucam. Sedim za laptopom, gledam u monitor i pokušavajući da nađem savršen završetak za moj današnji unos kucam dve tačke i zagradu... i na moje iznenađenje iskoči mali na-crtani smajli. J Smeši se, gleda me, a ja se pitam - kada li je Word zaključio da u svoj vokabular mora da ubaci i smajli fejs?Sve je počelo od SMS poruka, prenelo se na fejs, i sada zauzima ve-oma bitno mesto u svakom obliku pisane komunikacije. Razmislite - koliko je vremena prošlo od vašeg poslednjeg susreta sa smajli-jem? Dva minuta, pola sata, sat – sigurno ne više od toga. On je svuda: iza svake čestitke, srećnog rođendana, uzvika, dobrog jutra i po neke ispale. Prati vas u stopu. Dve tačke i kriva linija. Bezizrazan pogled sa prepoznatljivim osmehom. Istina, uvek je lepše kada vas na kraju poruke on dočeka zato što znate da vam osoba sa druge strane šalje neku pozitivnu vibraciju. Ali, šta ti tačno ta druga strana poručuje? U kojim ćete ga sve situacijama otkucati? Kada ste na primer: srećni, zadovoljni, pristojni, radosni, dobro ras-položeni, oduševljeni, nasmejani, razdragani, srdačni... I sva ta vaša osećanja mogu biti zamenjena sa njim.Ali, da li je zaista tako? Da li je moguće da bivamo za-menjeni sa smajlijem? Obećavam da od sada pa do kraja teksta neću više da postavljam pitanja. Dobro, samo još ovo - koliko vam se često dešava da pošaljete poruku bez smajlija ili da primite neku? Biću potpuno iskrena sa vama -

meni se to prosto ne dešava. Ali, nikada. Imam jednu drugaricu koja otkuca više smajlija nego reči u poruci (verujem da će se pre-poznati čitajući ovaj tekst J). I tu dolazimo do glavne cake - pre-poznavanja tog momenta kada počinjemo da zamenjujemo svoje reči, osećanja, misli sa smajlijima. Kada kažem smajli ne mislim samo na tačke i zagrade, mislim na sve one poštapalice i izraze koji se koriste toliko često u govoru da su se izlizali i izgubili znače-nje. Sebe smatram relativno elokventnom osobom, sposobnom da izrazi svoja osećanja, ali mi se opet dešava da se sapletem o neke poštapalice kao što su : strašno, strava, sjajno, do jaja... Ima ljudi koji se uhvate za jedan izraz ili reč i ne puštaju. Tako sam ja kod fri-zera pre neki dan doživela da je on posle svakog reza koji bi načinio na mojoj kosi skakutao oko mene uzvikujući : „Like! Like! Like!”. Izašla sam iz salona sa manje kose na glavi nego što sam planirala i sa jednim obećanjem više: da mi se nikada neće desiti da se pre-tvorim u dugme za lajkovanje. I nadam se da ću primetiti momenat kada budem počinjala da ličim na jedno. Dakle, šta je smajli? Srećni glasnik. Prenosnik lepih želja. Zajednič-ki imenitelj za razna osećanja. Paravan. Dobra ispomoć kojom se služimo kada nam zafali reč, izraz ili cela fraza. A u poslednje vreme često zamuckujemo. Ali, i pored mucanja treba uvek da se trudimo i tražimo svoje reči jer ako ne koristimo svoje reči teško da možemo

da izrazimo svoje prave misli i osećanja, a time i sami sebe.Nisu mi potrebne tuđe reči da bih se izrazila, isto kao

što mi nisu potrebne zamene za emocije da bih ih osetila. Kursor i dalje trepće i čeka me da nasta-

vim, dok za to vreme smajli i ja razmenjujemo poglede. I onda u trenutku sve shvatim. Sa

moje strane prvo nestaje zagrada, pa dve tačke, a ja dišem duboko i kucam „Bio je

ovo zaista jedan buran dan, jedan od onih zbog kojih vredi živeti.”

Iva KOLUNdŽIJa

Jedan potpuno običan tekst ili kako ubiti

smaJliJa za pet minuta

mozaik

32

dovoljno je da u bilaternici Ateljea 212 pokažete kupon i dobićete kartu po nižoj ceni,koja važi za jednu predstavu. Repertoar za

predstojeći period, kao i za ostale događa-je koje priređuje Atelje 212 možete saznati na: www.atelje212.rsIskoristite priliku i pogledajte neku od za-nimljivih i poznatih predstava o kojima se priča! Ne dozvolite da vam prepričavaju, već uživajte u čarima profesionalnih asova i mladih nada glumačke scene na podijumu Ateljea 212.Vidimo se! :)

Scena „Petar kralj”.Na predlog ansambla i dela kulturne javno-sti upravni odbor Ateljea 212, u februaru ove godine, je usvojio odluku o imenova-nju scene ovog pozorišta u ime jednog od naših najvećih umetnika. Na dan početka

„Mucijevih dana”, od 18. maja, dosadašnji Teatar u podrumu, poneće naziv: Scena „Petar Kralj”.

mucijevi daniFestival „Mucijevi dani”, posvećen pozoriš-nom reditelju Ljubomiru Muciju Draškiću (1937-2004), održao se u periodu od 18. do 24. maja u Ateljeu 212. Muci je bio je pozorišni reditelj i dugogodišnji upravnik ovog pozorišta. U njegovu čast beogradsko pozorište, Atelje 212, već treću godinu za redom je ovu manifestaciju obeležilo boga-tim sadržajem. Predstava „Zoran Đinđić” je premijerno odigrana na dan otvaranja festivala u Velikoj sceni Ateljea 212. Autor-ski projekat istoimene predstave je Olivere Frljić, a u njoj su igrali: Feđa Stojanović, Branislav Trifunović, Ivan Jevtović, Milan Marić i drugi.Isti događaj je bio ispraćen predstavama pozorišta iz mnogih gradova Srbije i regi-ona, među kojima su: Gradsko pozorište Podgorica, Narodno pozorište Sarajevo, Hrvatsko narodno kazalište Split i mnogi drugi.Škola za publiku – „Diplomirani gledalac“Ljubiteljima pozorišne scene Ateljea 212 bila je ponuđena zanimljiva prilika

u kojoj su mogli da čuju i nauče odgo-vore na neka od sledećih pitanja: Kako nastaje pozorišna predstava? Koje umet-nosti su zastupljene u njoj? Šta je to re-plika, dramska radnja, ritam predstave? U okviru festivala direktorka Narodnog pozorišta iz Subotice ,Ljubica Ristovski, je kao gost i prijatelj Ateljea 212, na „Mu-cijevim danima“, osmislila je i realizovala projekat:„Škola za publiku” – „Diplomi-rani gledalac” gde je, zajedno sa kolegama iz Beograda, u trajanju od 19. do 22. maja, održala časove „polaznicima“ iz drama-turgije, režije, glume, scenografije, kosti-mografije, muzke…

MonopolList i Atelje 212

MonopolList i Atelje 212

Svi Ste Pozvani!Uz kupon na poslednjoj strani možete pogledati sve predstave iz repertoara pozorišta Ateljea 212 po ceni nižoj za 20 do 50%.

Autor: Tena Štivičić Režija: Tatjana Mandić Rigonat

Igraju: Aleksandra Janković, Vlastimir Stojiljković, Anđelika Simić, Goran Jevtić, Miroslav Žužić, Jelena Đokić i drugi.

Naslov SVICI može da asocira na svetla grada u noći, ali i na ljudske sudbine koje u ovom komadu zabljesnu samo na trenutak. Na jednom aerodromu par alkoholičara se suočava sa ljubavnicima, koji se ponovno sreću posle dvadeset godina, a usamljeni penzioner sa mladom emigrantkinjom, koja sanja nešto bolje od onoga iz čega dolazi, i svi oni sa aerodromskim osobljem naviknutim na brzu izmenu ljudi i sudbina. Pošto silom prilika oni ostaju zarobljeni između dva leta, negde na drugom kraju sveta, neis-pavani, u drugoj vremenskoj zoni, s negativnim bioritmom i poremećenim planovima, prisiljeni su da čekaju. I dok tako čekaju, nervozni i umorni, jedni drugima staju na put i, možda zauvek, jedni drugima menjaju sudbinu.„Aerodrom u SVICIMA je izmaštan kao jedna velika čekaonica između dva života – onoga koji mislimo da živimo i onoga koji možemo da živimo”. Tatjana Mandić Rigonat

preuzeto sa www.atelje212.rs

Predstavljamo vam recenziju predstave

Pozorište Atelje 212, Svetogorska 21, Beograd

Blagajna 011/ 324-73-42; 011/ 322-66-26

www.atelje212.rs ; www.facebook.com/atelje212 e-mail: atelje212bilet@

atelje212.rs

33

mozaik

šta je zajedničko grčkom hramu, piramidama u Gizi, suncokretu i nautilusu? Mada deluju nepove-zano, njihova struktura dočarava

„idealne’’ proporcije. Matematika, koju ne dovodimo uvek u vezu sa prirodom, ovde je umešala prste. S obzirom na svoje metafizičko značenje, matematički broje-vi i odnosi mogu imati svoju paralelu i u pojavnom svetu. Pitagora je smatrao da u osnovi svega leži broj i da je čitav svemir jedna matematička struktura. Opsednu-tost brojevima i razmerama dovela je do otkrića broja F (phi), koji označava zlatni presek ili zlatnu razmeru.

FiBonaČijeV niZKada je o matematici reč, smatra se da je čuveni matematičar i naučnik, Leonardo Fibonači, bio jedan od prvih koji je „zapalio sveću’’ u mračnom srednjem veku. Rođen u dvanaestom veku u Pizi, Fibonači je proveo mladost putujući Me d i te r a n o m .

Baveći se trgovinom došao je u kontakt sa arapskim trgovcima i naučnicima tog doba. U svojoj knjizi Liber Abaci (Knjiga računa-nja), Fibonači je predstavio decimalni si-stem preuzet od Indijaca i Arapa, koji su tada bili naučno superiorniji od Evropljana. Nje-govo dostignuće vezuje se za saznanje koje će označiti revoluciju u matematičkoj misli.Prema jednoj anegdoti, Fibonači je, možda iz dokolice, počeo da ispisuje brojeve redom : 0,1,2,3 ... zatim je odlučio da preskoči 4 i stavi 5. Tada se verovatno javila čuvena Ar-himedova: „Eureka!’’. Fibonači je shvatio da je svaki broj rezultat zbira dva prethodna. Krajnji izgled niza je bio: 0, 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, itd. Sledeća logičnost ispoljila se u deljenju svakog broja prethodnim kako bi se dobila aproksimacija od približno 1,61 (broj F). Njegovo značenje nije toliko u sa-mom broju već u razmeri koju određuje. Ta razmera se naziva „zlatni presek”. Jednostav-no rečeno, to je specifičan odnos između dve veličine, koje zadovoljavaju sledeće pravilo: odnos njihovog zbira i veće veličine jednak je odnosu veće veličine prema manjoj.

Primena U UmeTnoSTi i arHiTekTUriIako je Fibonači bio prvi koji je na empirijski način dokazao postojanje zlatnog preseka preko svog niza, poznato je da su mnoge sta-re civilizacije primenjivale ovu proporciju. Stari Egipćani su, nesvesno, upotrebili skla-dan odnos prilikom izgradnje piramida. Zlatni presek se posebno vezuje za starogrč-ku umetnost i arhitekturu, u prvom redu za čuveni atinski hram Partenon. Naime, zlatni pravougaonik (kod koga je odnos duže i kra-će stranice jednak 1,61) bio je primenjen u

pročelju i tlocrtu hrama. Vajar Fidija, čija dela kra-

se hram Par-t e n o n ,

kori-

stio je ovaj odnos kod svojih dela. Gotske katedrale (npr. Notr Dam) se, takođe, ističu kao primeri zlatne sredine.Talentovani slikari renesanse, poput Leo-narda da Vinčija i Mikelanđela, nisu ostali imuni na ovu razmeru prilikom likovnog stvaralaštva. Idealne proporcije su opsedale Leonarda, koji je uradio kompletnu studiju figure čoveka i pokazao kako se njeni razli-čiti delovi nalaze u proporciji zlatnog prese-ka. Leonardo je izmerio čovečiju dužinu od vrha glave do pupka, pa to podelio sa duži-nom od pupka do poda i dobio...1,6.

šTa je Sa Prirodom?Savršen primer ovog odnosa jeste sunco-kret. Raspored semenki kod cveta sun-cokreta sledi logaritamsku spiralu na bazi zlatnog preseka. Dakle, suncokret ima 55 spirala postavljenih u smeru kazaljki na satu i preko 34 ili 89 spirala položenih su-protno od smera kazaljki na satu. Kućica morskog puža iz roda Nautilus raste u obli-ku spirale koja se u svakom krugu povećava srazmerno broju F (phi). Postoje brojni primeri u prirodi, počev od latica ruža, košnice pčela, pa i ljudskog lica i tela, koja ukazuju na „božanske proporcije’’.Uviđajući sve ove slučajnosti koje postoje u svetu oko nas, pojedinac ostaje zapanjen zlatnim presekom. Ova jedinstvena razme-ra nam pokazuje da su ljudi oduvek tražili inspiraciju u prirodi. To podražavanje se ogleda u mnogim delima čovečanstva, po-čev od arhitekture, preko slikarstva, vajar-stva, pa čak i muzike. Naravno, ovi odnosi nisu baš svuda prisutni, a i svakoj zakoni-tosti sledi protivdokaz. Mnogi umetnici čak tvrde da dosledna primena ovih raz-mera sputava kreativnost i guši umetničku slobodu i izražavanje. Neki će se složiti s njima, dok će ostali zauvek nastojati da do-segnu teško dostupan, ali uvek privlačan

„božanski’’- ideal.Igor IVašKOVIĆ

Božanska proporcija

zlatni PreSekKoliko puta ste se zapitali zbog čega vam je neka osoba fizički privlačna? Iako postoji mišljenje da je lepota stvar subjektivnog doživljaja, postoje i određeni kriterijumi, poput odnosa između dužina crta lica, koji određuju koliko je nešto skladno ili ne. Takozvana „božanska proporcija’’ ima svoje naučno utemeljenje u zlatnom preseku.

Uprkos ukorenjenom mišljenju magični broj F (phi) nije dobio naziv po

Fibonačiju, već po grčkom vajaru Fidiji.

34

mozaik

KAĆE PREPORUČUJU

film

ŽENA IZ SUSEDSTVAŽanr: trilerrežija: Pavel PavlikovskiUloge: Itan Houk, Kristin Skot Tomas, Džoana KuligAmerički pisac, Tom Riks, stiže očajan u Pariz kako bi sredio život i ponovo osvo-jio ljubav žene i kćeri. S obzirom na to da stvari ne odvijaju onako kako je planirao, primoran je da se zaposli kao noćni čuvar u sumnjivom hotelu u predgrađu. Stvari se iznenada menjaju kada upozna Margit, prelepu misterioznu strankinju. Među nji-ma se razvija jaka i strastvena veza koja će izazvati niz neobjašnjivih događaja i bitno uticati na njihove živote, a Pariz postaje in-spirativna pozornica za situacije u kojima se nalaze. Ovaj film je prikazan na mnogim festivalima, među kojima je i Međunarodni filmski festival u Čikagu, gde je bio nomi-novan u kategoriji „najbolji film“. Takođe, i posetioci ovogodišnjeg FEST-a imali su priliku da pogledaju ovu zanimljivu priču.

MRAČNE SENKEŽanr: fantazija, komedijarežija: Tim BartonUloge: Džoni Dep, Eva Grin, Mišel Fajfer, Helena B. KarterLiverpul, XVIII vek – Džošua i Naomi Kolins sa svojim sinom Varnavom, napu-štaju Englesku kako bi započeli novi život u Americi. Koliko god daleko otišli, nisu uspeli da pobegnu od tajanstvenog proklet-stva koje proganja njihovu porodicu. Dve decenije prolaze i Varnava postaje gospo-dar imanja Kolinvud. Živi raskalašnim ži-votom sve dok ne načini strašnu grešku i ne slomi srce Anželike Bušar, ne znajući da je ona veštica. Kako bi mu se osvetila, osuđu-je ga na sudbinu goru od smrti – pretvara ga u vampira, a potom ga živog sahranjuje. Dvesta godina kasnije, Varnava slučajno

biva oslobođen iz grobnice i dospeva u eru disko muzike, televizije i mikrotalasnih rer-ni. Vraća se na Kolinvud i otkriva da je ne-kada veličanstveno imanje propalo. Ni dis-funkcionalni ostaci porodice Kolins nisu mnogo bolje prošli jer svako od njih nosi po neku mračnu tajnu. Ovaj film snimljen je kao rimejk istoimene TV serije koja se prikazivala tokom 60-ih godina i koju je Tim Barton voleo da gleda kao dečak.

DIKTATOR

Žanr: komedijarežija: Leri ČarlsUloge: Saša Baron Koen, Ana Feris, Megan Foks, Džon C. Rajli, Ben KingsliNakon uspešnih filmova „Borat“ i „Bruno“ Saša Baron i Leri Čarls snimili su novu urne-besnu komediju – „Diktator“ o vladaru koji, po svaku cenu, pokušava da zaustavi dolazak demokratije u svoju zemlju. Aladin, bogati, surovi i nemilosrdni diktator, odlazi u Ame-riku čime izaziva internacionalni skandal. Tamo biva kidnapovan i zamenjen zatuca-nim čobaninom koji izgleda isto kao on. Slučajno upoznaje Zoi, lepu i darežljivu vla-snicu zen radnje, uz čiju pomoć se svim sila-ma bori za povratak na presto zemlje koju je do tada sa toliko ljubavi surovo ugnjetavao. Kroz film se provlače izjave Baraka Obame, Hilari Klinton i Dejvida Kamerona koji osu-đuju vladavinu dugogodišnjeg diktatora,  a onda umesto Gadafija ili Sadama Huseina vidimo lice moćnog  Aladina koji u ovom filmu izgleda poput Kramera iz čuvene ame-ričke humorističke serije „Sejnfild“.

knjiGe

NI OVDE, NI TAMO – Bil BrajsonKako da iz svoje fotelje proputujete Evro-pu uzduž i popreko i zavirite u svaki njen kutak? Jednostavno – uz ovu knjigu. Upo-znaćete Stokholm, Istanbul, Oslo, Pariz, Rim, Brisel, kao i mnoge druge evropske gradove, na originalan način, kakav ne nudi ni jedan turistički vodič. Saznaćete zašto Rim baš i nije zgodan za šetnju, kako da na-smejete Švajcarca, kakvi su bioskopi u Ko-penhagenu i mnoštvo drugih zanimljivosti. Na svom putovanju autor nije zaobišao ni bivšu Jugoslaviju koju je opisao na urnebe-san način, iz perspektive stranca. Duhovit - od prvog do poslednjeg slova, ovaj roman je posebno dobar za čitanje u vreme kada ne možemo da pobegnemo od posla, ispi-ta, učenja jer daje neku iluziju odmora koja pomaže da se preguraju sivi dani. Savet: bilo bi dobro da budete sami dok čitate ovu knjigu, da drugi ne bi posumnjali u vaše mentalno zdravlje zbog čestog i nekontro-lisanog smeha.

KAD JE NIČE PLAKAO – Irvin Jalom

Ovaj roman je mešavina fikcije i činjenica. Pisac za glavne junake uzima stvarne lič-nosti, povezuje ih na zanimljiv i intrigan-tan način, iako se neki od njih nikada nisu poznavali u stvarnosti. Kad je Niče plakao je drama o ljubavi, sudbini i volji, koja se odigrava u intelektualnom previranju Beča

’Pođi, uprkos svemu! Samo, okončaj započeto delo! Voli i stvaraj! Kuj! Prekuj zemlju, nebo i more! Ali okončaj započeto delo. I delo tvoje nek lepotom zrači.’’ Sesil Šabo

U pauzama između učenja...

35

mozaik

XIX veka, uoči rođenja psihoanalize. Glav-ni likovi su Fridrih Niče – najveći evropski filozof, Jozef Brojer – jedan od očeva psiho-analize, Sigmund Frojd – osnivač psihoana-lize, a u to vreme mladi stažista, Lu Salome – prelepa i natprosečno inteligentna žena koja je zavela Ničea i očarala Frojda. Pisac je izgradio složenu priču sa mnogim krako-vima koja započinje zahtevom Lu Salome doktoru Brojeru da se pozabavi izlečenjem čoveka od koga zavisi budućnost nemačke i svetske filozofije. Sklopivši tajni dogovor sa Lu, Brojer započinje sa dijagnostifiko-vanjem Ničeove bolesti, a potom pokuša-va da leči njegovo samoubilačko očajanje svojom eksperimentalnom „terapijom razgovorom“. Doktor dolazi do značajnog otkrića – biće u stanju da pomaže svom pacijentu samo ako se suoči sa sopstvenim unutrašnjim demonima. U ovom romanu, koji okupira svu našu pažnju, dva briljantna i zagonetna čoveka zaviruju u dubine vla-stitih opsesija i otkrivaju spasilačku moć prijateljstva.

mUzika

NEVERNE BEBE

Ovaj pop-rok bend postoji još od 1993. godine. Okupljeni oko ideje od koje nisu hteli da odstupe ni u najtežim godinama, sa željom da sviraju jedino ono što oseća-ju, na domaćoj muzičkoj sceni učvrstili su svoju poziciju i deklarisali se kao skup izu-zetnih muzičara koji na koncertima daju najbolje od sebe. U dosadašnjoj karijeri održali su preko 1800 koncerata. Nastupi-li su kao predgrupa grupi „Toto“ 2006. go-dine na Tašmajdanu i 2008. na kocertu Le-nija Krevica u Beogradskoj Areni. Osvajali su brojne nagrade za najbolji rok album, hit decenije, album godine, hit godine... Osnivač, idejni vođa, klavijaturista, vokal, autor muzike i tekstova, aranžer i produ-cent benda je Milan Đurđević, jedan od

najcenjenijih muzičara ovih prostora. Po-red njega, bend čine: Tijana Sretković, Je-lena Pudar, Vladimir Ružić-Kebac, Vladan Đurđević-Vlajko, Saša Ranđelović-Ranđa. Neverne bebe izdale su šest studijskih al-buma, a poslednji album izašao je počet-kom ove godine pod nazivom „Praštam“. Svaka pesma ima svoju poruku i težinu, a opet, ceo album čini jednu kompletnu priču koja ni jednog slušaoca neće ostaviti ravnodušnim. Uostalom, sve numere Ne-vernih beba stvorene su baš zato da se u njima uživa.

konCerTi

PINK MARTINIGrupa PINK MARTINI osnovana je 1994. godine kada je Tomas Lauderdejl, klasični pijanista, okupio muzičare zbog nastupa na političkim, humanitarnim i drugim medijskim kampanjama i sa njima izvodio svoju verziju popularnih pesama. Njihova muzika je mešavina muzike i sti-hova iz različitih delova sveta i različitih žanrova. Oni neguju karakteristične obra-de pesama drugih autora, takozvane ’’co-ver’’ obrade uz dodavanje citata i referenci iz drugih muzičkih žanrova kao što je kla-sična kamerna, kubanska, brazilska i mu-zika sa prizvukom pariskih kafea. Numera ’’Simpatik’’, po kojoj je nazvan i njihov prvi album, postala je jedna od najvećih senzacija u Francuskoj i nominovana je za pesmu godine. Muzika Pink Martinija po-javljuje se u filmovima Mr. & Mrs. Smith, Shanghai Kiss, Josie and the Pussycats i u serijama ’’Dead Like Me’’, ’’The Sopranos’’ i drugim. Po drugi put, nakon pet godina, Pink Martini nastupiće u Beogradskoj Areni 31. Maja.

ZAZIzabel Žefroa, pevačica autentičnog gla-sa poznatija kao Zaz, ponovo će održati koncert u Srbiji. Njena želja je bila da nastupi pred brojnim fanovima u Beo-gradu i tako im izrazi zahvalnost zbog nesvakidašnjeg prijema njene muzike. Na svom koncertu, predstaviće nekoli-ko novih pesama, a aktuelni singlovi „La fée“ i „Éblouie par la nuit’’ već su osvojili publiku. Zaz je ovu godinu počela veo-ma uspešno osvojivši državnu nagradu za najuspešnijeg francuskog izvođača u prošloj godini. U prodaji se pojavio i njen prvi koncertni album i DVD „Sans Tsu Tsou“, koji u prevodu znači „posvuda’’ koji sadrži 16 odabranih pesama snimlje-nih na različitim nastupima. Možda se na nekom sledećem izdanju nađu pesme sa

koncerta iz Beograda koji će biti održan 01. juna na Beogradskoj tvrđavi.

BELGRADE CALLINGBeograd ovog leta dobija najveći muzički festival u svojoj istoriji. Od 27. do 29. juna na Ušću nastupiće neke od najvećih vode-ćih zvezda ovogodišnjih svetskih festivala i legendarni bendovi sa svojim čuvenim hitovima ali i novim materijalom. Prvog dana nastupaju: Jessie J, Orbital, Example, Public Enemy, S.A.R.S. i bend iznenađe-nja. Drugog dana festivala nastupiće Ozzy Osbourne, Slash, The Cult, Paradise Lost, Satyricon, Sanatorium. Poslednjeg dana festivala nastupaju: Faith No More, The Darkness, Public Image Ltd., The Horrors, Ugly Kid Joe i The Sisters of Mercy.

IL DIVO

Najpoznatiji svetski klasično-pop kvar-tet, Il Divo, nastupiće u okviru svoje nove svetske turneje 2012. godine i u Beograd-skoj areni, 22. septembra. Ova turneja prati objavljivanje njihovog poslednjeg al-buma, Wicked game, a prikazaće najnoviji spoj izvrsne pevačke tehnike i operskih aranžmana. Rekordni kvartet koji čine švajcarski tenor Urs Buhler, bariton Kar-los Marin iz Španije, francuski pop pevač Sebastijan Izambard i tenor Dejvid Miler iz Amerike, prvi put je nastupio zajedno 2003. godine i od tada stvara muzičku ma-giju. U skoro deceniji dugoj, zadivljujućoj karijeri, Il Divo se kontinuirano razvijao, okupivši milione fanova širom sveta. Pro-dali su više od 26 miliona albuma, 150 zlatnih i platinastih diskova, preko dva miliona ulaznica za koncerte. Sigurno je da će publika u beogradskoj areni biti oduševljena izvođenjem poznatih pop numera u operskom maniru, glasovima i pojavom četvorice momaka.

Katarina ILIĆKatarina SaVIĆ

36

mozaik

ML: Kako je počela tvoja muzička kari-jera i odakle nadimak?Prvi veliki projekat na kojem sam radio pod imenom SevdahBABY bio je slovenački film „Tu pa tam“, za koji sam radio originalnu mu-ziku. Hteo sam da napravim sebi ime koje bi mi dalo slobode u radu, nešto potpuno gro-teskno i bizarno u okviru čega bih mogao da radim nepredvidive spojeve, a da to nikome ne bude čudno.ML: Nisi rastao u periodu kada je fank bio u centru pažnje. šta je to što je tebe privuklo ovoj vrsti muzike?Bio sam jako mali da bih uhvatio fank u  tre-nutku nastajanja, ali sam kroz muzički razvoj i slušanje različitih vrsta muzike shvatio da je taj sinkopirani ritam i jednostavnost struktu-re ono što ljude tera da plešu, a ako je ime igre kojom se bavim plesna muzika, onda je jasno šta treba raditi.ML: U tvojim pesmama glavni motiv je fank iako je pravac u kom se krećeš više elektro pop. Možeš li malo da nam poja-sniš?Pa kao što rekoh, fank je vrsta gruva. Motown zvuk originalnih crnačkih autora nije jedi-ni način da se prozvede fanki gruv. Recimo, drum’n’bass muzika je najčešće potpuno sin-tetička, a opet ima puno fanka u sebi. Elektro pop može biti prilično ravan, „belački“, kao recimo New Order, ali može biti i bliži crnoj muzičkoj tradiciji, što mi je i cilj u pesmama koje radim.ML: šira javnost te je upoznala sa pe-smom 3 poljupca. Posle su se pojavile i šuma disko i, najnovija, Izvini, dušo, izvini. Odakle ideja da se narodna muzi-ka preradi u elektro pop fazonu?Ni za jednu od te 3 pesme ideja nije bila moja.

U prve dve je to bio Šobaja, a u poslednjoj agencija McCann Erickson. Meni je ideja bila šaljiva i zabavna, ali i izazovna. Imam sreće da nisam puno slušao originale tih pesama, pa sam vrlo lako uspeo da „istripujem“ potpuno svoje melodije i aranžmane, ni blizu originala. Moje obrade su dokaz da se nekada i narodna muzika radila kvalitetnije, sa dobrim i univer-zalno primenjivim tektstovima.ML: Pored narodne muzike takođe osa-vremenjuješ, nažalost moram reći, zabo-ravljenu muziku, posebno naglašavajući bend KIM. Kako ti uopšte padaju te pe-sme napamet i gde ih pronalaziš?Prve obrade sam radio 2009. godine, a u tom periodu su se na žurkama mogle čuti neke domaće retro stvari tipa: Boban Petrović, Sr-đan Jul, itd. A pojavili su se i neki DJ-evi koji su promovisali baš takav zvuk. Kretao sam se po takvim žurkama, a imam i sreću da se dru-žim sa muzičkom enciklpedijom, repereom Lou Benny-em, koji mi je otkrio, ili podsetio na neke od tih pesama. ML: Sarađivao si sa raznim muzičarima, ali zadržale su se dve osobe – djixx i Lou Benny. Kako je počela saradnja sa njih dvoje i kako se uklapa rep u muziku ko-jom se baviš?Lou Benny-a poznajem od 2005. I još 2007. smo uradili nekoliko pesama na engleskom koje i danas izvodimo na SevdahBABY Live koncertima. Pre par godina on je poželeo da malo lokalizuje svoje liričke ideje, pa smo zajedno uradili pesme „Yo!Hambin 91“ i „Znooojjj!!!“, a kasnije i „Nemoj da staješ“. Lou Benny je reper sa jakim uličnim stavom, a ja rep doživljavam kao začin svojim elektro bitovima, pa ponekad dođe do sukoba, ali če-sto baš zbog tih tenzija nekada nastanu i stva-ri koje ne bismo uradili da ne radimo zajedno.

Djixx sam upoznao preko Šobaje koji ju je pozvao da snimi vokale na refrenu pesme 3 poljupca. Dopalo mi se kako je otpevala, pa sam je zamolio da otpeva i prateće vokala na „Najboljoj pesmi“ i od tada smo počeli redov-no da sarađujemo. Djixx je najmlađi član Sev-dahBABY Live kolektiva, i od nje se očekuje još puno u budućnosti.ML: Od skoro, pesme izvodiš uz pomoć živog benda. da li je lakše raditi kao dj ili kao deo benda?Sa tehničke strane je jednostavnije raditi DJ-set, ali je mnogo bolji osećaj raditi sa ben-dom. Mnogo su energičniji nastupi kada je više ljudi na bini i kada radimo kao jedan or-ganizam. Djixx nas je baš nedavno uporedila sa „Voltronom“. ML: čini se da se probudila neka alter-nativna scena i sigurno ste tome najviše doprineli ti i Zemlja gruva. Kako oce-njuješ tu scenu danas?Činjenica je da ovoj zemlji i regionu fali kvali-tetna i napredna pop muzika. Prazan prostor su iskoristili novi bendovi, i zato ih ljudi po-vezuju u jedan pokret, iako muzički nemaju puno veze. Od domaćih novih bendova ce-nim Marakuju, zbog odlične produkcije, svir-ke i smooth tekstova.ML: šta očekuješ od prvog beogradskog solo koncerta?Očekujem da se ljudi koji od ranije prate Sev-dahBABY odlično provedu i izđuskaju, a da neki drugi prvi put saznaju kako sve te pesme zvuče uživo.ML: Za kraj, šta bi poručio Monopolli-stu za 15. rođendan?Svaka čast na radu i želim da lepo proslavite malu maturu časopisa.

Nenad rUŽIĆ

Intervju sa SevdahBABY-em

PraVi BeeGee FankMuzičku obalu naše zemlje u poslednje vreme zapljuskuju neki novi talasi. Pojavili su se ljudi koji su uzdrmali i osvežili našu muzičku scenu svojom energijom i svojim idejama. Jedan od cunamija ovog pokreta je, svakako, i Milan Stanković, publici poznatiji pod nadimkom SevdahBABY.

37

mozaik

kroz prozor male radne sobe naziralo se bilstavo plavo nebo. Ispred njega se nalazila fotelja i drveni radni sto, krcat,

olovkama, knjigama, crtežima i lenjirima, koji skoro da su zatrpali kompjuterski moni-tor. Mladić je sedeo sa druge strane stola i po-smatrao praznu fotelju. Slušao je zvuke sata na zidu sa desne strane i ćutao. Tišinu su re-metili samo otkucaji sata i njegov tihi uzdah. Ulazna vrata se otvoriše i u sobu uđe čovek u tamnom odelu, okrugle brade i visokog čela. Seo je u fotelju i rekao:Kao što vidiš – napravio je polukrug rukom iznad stola. – u velikom sam poslu. I to sve zbog tebe. – nasmejao se.Znam, sve znam. – reče mladić i uzdahnu. – Zato sam i došao ovde.Čovek ga pogleda zabrinuto.Kaži slobodno šta te muči. – reče čovek. – Učiniću sve što mogu. Plašim se da više nema ko da mi pomogne. – reče mladić tužno. Gledali su se neko vreme, u tišini. Hm, znači tako. – reče napokon čovek.To je jedino rešenje. – reče mladić. – Nemam nijedno drugo.Svaki problem ima rešenje, svaka zagonetka svoj odgovor. Ponekad i više od jednog. – reče čovek odlučno. Ponekad, nažalost postoji samo jedan odgo-vor. – reče mladić. Slušali su u tišini otkucaje sata. Šta planiraš da uradiš? Da obrišem sve. Sve što ima veze sa njima. Da krenem iznova.

Oni nisu neprijatelji. Niti su stvari da mogu tek tako nestati. Oni su nepotrebni i teški. Oni su teret koji više smeta, nego što nagrađuje. Oni su strme litice, koje čoveku otežavaju uspon i nagra-đuju ga zamkama.Ali, to su tvoji snovi, želje, strasti. Izbriši ih. – reče mladić.Odnekud se začuše bubnjevi. Mladić od-mahnu rukom prezrivo.Čovek je zatočenik svojih snova, okovan nadanjima, strastima i željama, zatvoren u svom umu, sa prozorima iz kojih dopire sve-tlo stvarnosti. U moru života, snovi vuku na dno. U veličanstvenom čovekovom letu, oni su kamenje na njegovim krilima. Bez njih, čovek bi se lako kretao kroz život, neoptere-ćen željama koje ne može da ostvari. Došao sam kod tebe da ih uklonim.Misliš da ja mogu u tome da ti pomognem? – rekao je čovek sumnjičavo.Da. – reče mladić. - Ti kontrolišeš sve što ja mislim. Možeš lako da ih nađeš u ovom kršu. – reče mladić i pokaza na nered na stolu. Grešiš. Ne mogu to da uradim. – reče čovek.Kako ne možeš? – upita mladić. Tada kao da je prvi put čuo bubnjeve, gledao je po sobi i u čoveka ispred sebe. – Šta se to čuje? To su otkucaji tvoga srca. Mladić oslušnu narastajući ritam bubnjeva. Tako su mi brzi otkucaji srca? Da li sam do-bro?Zasad da. Šta mi se desilo?Izgubio sam svaku vezu sa sistemom. – reče

čovek, pokazavši mladiću ugašeni monitor. – To može da znači samo jedno. Doživeo si nesreću. Život ih je pun. I zato želiš da odustaneš od svega? Od snova? Od života? To ti neće pomoći. – reče čovek odlučno. – Bez snova nećeš živeti lakše.Neću živeti ni teže. Biće podnošljivo. Lakše ću se boriti sa nedaćama, ako nemam snova. Lakše ću trpeti, lakše podnositi muke, nego da imam želje koje ne mogu da ostvarim. Snovi život čine nepodnošljivim.Oni čine život. Oni ga čine vrednim. Ti si Razum. Jasan, pametan, logičan. Kako ti možeš braniti snove? Ja branim tebe, kao što ti braniš mene.Soba se zatrese. Svi predmeti su lagano po-drhtavali i pomerali se, kao usled zemljotre-sa. Bubnjevi su rasli, čuli se sve glasnije, na-djačavali su ih samo otkucaji sata. Mladić se uplašeno osvrnu po sobi i pogleda u čoveka. Ugledao je sebe kako sedi u fotelji.Nasmejao se. Njegov odraz se smejao sa njim. .Imamo samo dušu, srce i razum. Imamo sno-ve, život i praktičnost. Imamo zvezde, čamac i vesla. Sve je neophodno, a nijedno nije do-voljno.Soba se sve više tresla, predmeti sa stola su padali, jedva da je išta čuo od bubnjeva i ot-kucaja sata. Imamo samo trenutak i igramo na sve ili ni-šta. Imamo zvuke bubnjeva koji ponekad za-glušuju neumitne otkucaje vremena.Zidovi sobe popucali su kao da su od karto-na. Nestali su uz zaglušujući tresak, a onda je tama progutala sve.Zatim je došlo buđenje. U bolničkoj sobi nalazila su se još dva paci-jenta, koji su spavali. Svetlo je bilo prigušeno, a kroz prozore je video da je noć i da pada kiša. Ubrzo se pojavio i doktor, a njegova poseta nije dugo trajala. Rekao mu je da je doživeo saobraćajnu nesreću i da treba da se odmara, a zatim je otišao.Dugo nije mogao da zaspi. Slušao je dobova-nje kiše, mrmljanje i hrkanje ljudi s kojima je delio bolničku sobu, korake i razgovore bol-ničkog osoblja, škripu vrata. Slušao je celu bolnicu, ali je te noći prvi put jasno čuo svoje srce. I zvuke bubnjeva. Zaspao je sa prvim zracima novog dana.

El Shkondry

Eho Filter

ZVUCi BUBnjeVa

38

mozaik

1. Metropoliten opera se nalazi u:ParizuLondonuNjujorkuSidneju

2. U rimskoj mitologiji Jupiter je bog:moravrhovni Bogrataljubavi

3. Iracionalnost broja “Pi” dokazao je:Nikola TeslaKarl MarksJohan Hajnrih LambertOgisten Luj Koši

4. Lament je:vrsta parketamađioničartužbalicanesreća

5. Talamus je deo:jetremeđumozgaštitne žlezdekičmene moždine

6. Osnivač grada Lime je:Fransisko PizaroMarko PoloČarls DarvinGabrijel Garsija

7. „Zeppter” u prevodu sa nemačkog znači:šerpažezloescajgkruna

8. dramu „Mletački trgovac” napisao je:Anton P. ČehovJovan Sterija PopovićSemjuel BeketVilijam Šekspir

8. Po Mosovoj skali tvrdoće najmekši je :dijamantaluminijumolovotalk

9. Linije koje spajaju tačke iste nadmorske visine su :izobateizohipseizogloseizohaline

10. Koje godine se odigrala Marička bitka:1389. 1222.1371.1054.

11. „gospođice iz avinjona” naslikao je:Pablo PikasoPaja JovanovićKlod MoneNadežda Petrović

12. dunav protiče kroz Srbiju u dužini od:150km222km1027km588km

14. U doba antičke grčke bilo je Iberijsko poluostrvo, a danas je:Arabijsko poluostrvoMadagaskarPirinejsko poluostrvoIsland

15. aleksej Maksimovič Pješkov poznat je pod pseudonimom:Maksim GorkiRambo AmadeusOnore de BalzakDarko Rundek

16. Jegerka je:piće posudapuškakošulja

17. U atentatu u Maresju poginuo je 1934:Aleksandar I KarađorđevićMiloš ObrenovićNikola PašićGavrilo Princip

18. Stoicizam, kao pravac u antičkoj filosofiji, osnovao je:AristotelZenonPlatonNiče

19. Koji naš grad je brendirao „ajvar”:LeskovacBeogradSomborMajdanpek

20. Ko je proglašen za doživotnog guvernera NBS: a) Mlađan Dinkić b) Dušan Vlatković c) Radovan Jelašić d) Đorđe Vajfert 

Tamara BEOčaNINMira OBrENIĆ

Tačni odgovori: 1)C; 2)B; 3)C; 4)C; 5)B; 6)A; 7)B; 8)D; 9)D; 10)B; 11)C; 12)A; 13)D; 14)C; 15)A; 16)D; 17)A; 18)B; 19)A; 20)D. Evo i jedne kratke provere znanja:

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Pripremite se za svoj prvi pravi posao! Steknite ključne poslovne veštine, neophodne za napredak

na svakom poslu! Izgradite autoritet, pojavu i poslovne manire! Govorite sa samopouzdanjem, izbegnite sukobe i naučite da u najboljem svetlu

prezentujete sebe i svoj rad. Prijavite se za učešće na našim vrhunskim treninzima poslovnih kompetencija! Za vas, studente EKOF-a, poseban

popust!

CREATIVE OFFICE – CENTAR POSLOVNIH KOMPETENCIJA D.O.O.11070 Novi Beograd, Dr Ivana Ribara 194/23, Republika Srbija

Telefon: +381 11 322-50-24; 324-01-28;www.creativeoffice.rs

e-mail: office@creativeoffice.rs

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .