Zdravstvena politika

Sneana orevi

Zdravstveni sistemZdravstveni sistem kao javna politika podrazumeva skup akcija vlasti radi obezbeivanje zdravstvenih usluga graanima, odravanja zdravlja i blagostanja graana i uticaj na odluivanja i u privatnom i u javnom zdravstvenom sektoru. U celini sistema zdravstvene politike je veoma bitno identifikovati realizaciju vrednosti kao to su: efikasnost, efektivnost i jednakost. Glavni akteri ovog sistema su pored vlasti (federacija, drava i lokalne vlasti i njihove brojne institucije kao to su: departmani, raznovrsne agencije, istraivaki instituti), bolnice (doktori, lekari, drugo osoblje), farmaceutske kompanije, osiguravajua drutva, apoteke itd.

EvolucijaZdravlje je dugo vremena u SAD posmatrano prevashodno kao lina vrednost i drava i vlasti su se slabo bavila ovim pitanjem. Od 19 veka postaje javni posao. 1862 godine je u Departmanu za poljoprivredu zaposlen hemiar koji se poeo baviti pitanjima kvaliteta hrane ali i kvaliteta lekova i medicinskih proizvoda. Moderni Departman za hranu i lekove iz 1906. godine /donet savezni Zakon o hrani i lekovima - ova oblast je preciznije regulisana. 2001 : 9 199 zaposlenih, budet 1,3 biliona $ i nadlenosti kao lekovi, vakcine, proizvodi od krvi, kozmetika, soiva, radijacija proizvoda itd. Centar za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti

EvolucijaNacionalni institut za zdravlje je federalni institut za medicinska istraivanja i nauku. 27 raznih instituta i

centara, On sam u oko 11 instituta ima oko 8 500 zaposlenih a poseduje budet od oko 8 biliona $. Nadlenosti: zdrava okolina, promocija zdravstvenog obrazovanja, imunizacija, prevencija i zatita od zaraznih bolesti (AIDS, Antraks itd), deformiteti pri roenju i razvojni deformiteti, profesionalno zdravlje, bolesti i zatita na radu, opasnosti od bioterorizma itd 1830 godine se pojavljuje zdravstvena polisa osiguranja kojom se zdravlje osiguravalo ba kao i svaka druga vrednost (kua, kola, fabrika itd). Od 1950 godine uvodi se sistem osiguranja preko poslodavca tako to zaposleni otplauje svoju polisu preko mesenih odbitaka od plate.

Od 1960. godine se otvorilo pitanje ta sa velikim brojem ljudi koji ostaju van ovog sistema zatite i koje zdravstveni plan poslodavaca ne pokriva. Vri se pritisak na dravu da obezbedi zdravstveno osiguranje za siromane i stare, uz isticanje znaaja jednakosti graana u zdravstvenoj zatiti. 1965. godine su usvojena dva federalna programa zdravstvene zatite MEDICARE, MADICAID koji su i danas temelj amerikog zdravstvenog sistema. ak i sa usvajanjem ova dva programa sistem javnog zdravstva ne pokriva veliki broj ljudi i SAD ostaje po kvalitetu zdravstvene zatite daleko iza najrazvijenijih zemalja sveta. Pokuaji reforme A. Neuspean Klinton 1993. izbor dugoronih konflikata... Ovaj projekat je inspirisao jedan broj federalnih drava da same uvedu neka od reenja ovog programa i poboljaju svoj sistem zdravstvene zatite: Havaji, Masausec, Minesota itd.

Ameriki sistem zdravstva do danas predstavlja hibridnu kombinaciju privatnog trita i javnog uticaja, koji je ogranien. Ovaj sistem je difuzan, veoma kompleksan a za kvalitet, obim, raznovrsnost zdravstvenih usluga SAD spada u vodee u svetu. Ipak, stalni problem ovog sistema ostaje dostupnost adekvatne zdravstvene zatite i odgovarajueg pravovremenog i kvalitetnog zdravstvenog tretmana za sve graane.

Prema najnovijim analizama, oko 41 milion graana nema zdravstvenu zatitu dok oko 30 miliona rade ali su siromani pa im nisu dostupni kvalitetni zdravstveni programi. Statistika pokazuje da kao direktna posledica slabe zdravstvene zatite godinje umire oko 18 000 ljudi. Polise osiguranja se vremenom prilagoavaju potrebama ljudi koje postaju specifine usled dueg ivotnog veka ljudi, ali i usled pojave raznih novih bolesti.Obama 2009. uspeo da se usvoji reformski paket zdravstvene zatite

Medicare federalni zdravstveni program uveden 1965. predstavalja amandmane na Zakon o socijalnoj zatiti iz 1935. Namenjen je korisnicima :graani stariji od 65 godina, osobe sa posebnim potrebama, dijabetiari, bubreni bolesnici (dijaliza ili transplantacija bubrega) . Danas Medicare program koristi oko 40 miliona graana i ovaj program ima dva dela glavna dela standardni i opcioni, da bi opcioni kasnije dobio dodatni deo. Ovaj program se finansira iz Fonda od novca uplaenog od plate zaposlenih i dela od poslodavaca. Fond ulae u srednjorone i kratkorone hartije od vrednosti. Finansira pokrivanje bolnikih trokova i 100 dana medicinske nege ali u vidu ko-finansiranja (oko 80 % plaa polisa a ostalo pacijent). Iz B dela se finansiraju trokovi lekarskih pregleda, dijagnostike, ostale bolnike usluge, preventivno testiranj (dijabetis, rak, osteoporoza).

Medicare

deo C programa, Medicare + Choice daje pojedincu pravo da proiri zdravstvenu zatitu na oblast prevencije, upravljanje boleu, na linu negu itd. Ovaj program koristi oko 20% korisnika Medicare programa, koje po pravilu ine pojedinci koji imaju ugroenije zdravlje i ozbiljnije zdravstvene probleme. Zloupotrebe: esto se naplauju usluge koje nisu obavljene ili se pacijentima prepisuju pretrage, testovi i lekovi koji nisu neophodni.

MedicaidMedicaid je drugi federalni zdravstveni program, uveden takoe 1965 kao neka vrsta amandmana Zakona o socijalnoj zatiti iz 1935. Program je namenjen siromanima i ugroenim socijalnim grupama. Poseban deo programa je posveen deci do 18 godina koja su iz siromanijih porodica, ime je pokrivano 1/5 populacije dece u SAD. On ima oko 44 miliona korisnika. Program pokriva 2/3 trokova bolnikog leenja, kunog leenja, usluge lekara, dijagnosticiranje, testove prevencije bolesti, rentgenske preglede itd. Izdaniji od Medicare programa - trai se da drava pokrije deo izdataka (lekovi, svi trokova leenja dece do 18 godina iz siromanih porodica). Program za zdravstvenu zatitu dece obuhvaeno oko 2 miliona dece koja nisu obuhvaena MEDICAID. Zloupotrebe: 7% federalnih davanja (od 202 biliona $ 2000 god. oko 14 biliona je pronevereno i zloupotrebljeno). Federalna vlada je procesuirala kriminalne sluajeve i u ovom programu, ne obazirui se na izgovore zdravstvenih institucija.

Dileme oko daljeg razvoja Demokrate istiu neophodnost daljeg razvoja programa prema pokrivanju svih izdataka za sve kategorije stanovnika, uz korienje svake prilike, kao to je pojava budetskog suficita da se pokriju novi izdaci. Republikanci smatraju da su trokovi ovih programa i do sada izuzetno visoki te da ih treba smanjivati, gurnuti ove usluge na trite i osloboditi budetska sredstva za neke druge prioritete.

Neka bitna pitanja zdravstva U pogledu paketa i programa zdravstveni usluga, nametnuo se jedan broj problema i pitanja koje je trebalo praktino reiti. pitanje prava da korisnik zdravstvene zatite moe, pri promeni posla, prenese svoju polisu osiguranja sa sobom i krug pitanja koja se tiu prava pacijenata.

Pri promeni posla: omoguava pojedincima koji menjaju posao, da zadre polisu zdravstvenog osiguranja za period od 18 meseci. Ovo vreme se produava na 56 meseci u sluaju razvoda ili smrti suprunika a na 29 meseci u sluajevima ozbiljnih zdravstvenih problema koji kvalifikuju pacijenta za program socijalne zatite. Prava pacijenta: est problem odbijanja da im se prue adekvatne i kvalitetne usluge. Prevo pacijenta da dobije adekvatan pregled i tretman. Zakonom iz 1974. garantovano pravo korisnicima da tue kompaniju za zdravstveno osiguranje pred federalnim sudovima. Rastue cene zdravstvenih usluga uvoenju aktera koji bi, kao trea strana, plaali deo trokova. Ti akteri su: osiguravajue kompanije, poslodavci, vlasti i drugi akteri koji se ukljuuju u preuzimanje nekih od trokova. Promena marktenike strategije farmaceutskih kompanija umesto lekarima, obraaju se sve vie pacijentima sugestijom da se obaveste kod lekara o novim tretmanima, terapijama i lekovima.

Distribuicja zdravstevnih trokova, 2000

Medicaid i SCHIP Medicare Privatno osiguranje Troak korisnika Drugi javni trokovi Drugi privatni trokovi

Struktura rashoda zdravstvnih sredstava

Bolnike usluge Drugi trokovi Usluge lekara i klinika Recepti Administracija Kuna nega

Inovacije u javnoj politici Oregon se oslonio na privatno javna partnerstva. Drava vodi

politiku osiguranja u okvirima federalnog Medicaid programa u koje je ukljuen privatni sektor, sa intencijom da se obezbede najefikasnije, najkvalitetnije usluge primerene postojeim potrebama korisnika. Kalifornija je svoj program zasnovala na preventivi (puenje i nezdrava ishrana) koja je utedela ogromna sredstva smanjujui potrebu leenja, korienja lekova i tretmana. Problem greaka lekara: Drava Njujork je usvojila zakon kojim se od bolnica i zdravstvenih ustanova zahteva da na internetu objave sve sluajeve greaka lekara. Obaveznost javnog rada je naterala lekare i institucije da posvete maksimalnu panju radu i izbegnu pojave greaka i previda. Izdaci za lekove su najvei i rastu velikom brzinom. Razlog: visoki trokovi procesa istraivanja (razvoja, testiranja i primene lekova) ali i vrlo kompleksne procedure testiranja i odobrenja lekova. Izraunato je da proces razvoja i primene lekova nekada traje do 10 do 15 godina a cene dostiu 800 miliona dolara ili vie.

FDU da odobri bre procedure za lekove protiv tekih bolesti (rak, srana oboljenja ili novi lekovi u borbi protiv bioterorizma) ? Jedan od vanih aktera predstavljaju optimalni davaoci usluga

: redovni sistematski pregledi, testiranja na razne bolesti i druge oblike preventive i pravovremenog otkrivanja bolesti, kojima se potencijalno smanjuju skupi oblici leenja, korienje skupih terapija, lekova itd. To je dovelo do ogromnih uteda, pravovremenog otkrivanja i lakeg leenja bolesti. Obezbeena je bolja i laka imunizacija i testiranja tako da je sve to dovelo do poboljanja kvaliteta javnog zdravlja graana. 2001 godine korisnici su ukazali na probleme kao to su: krae trajanje pregleda, tei dolazak do specijalista i pad kvaliteta usluga bolesnim ljudima. Tako se navode kao slikoviti primeri ogranienja prava na razna testiranja (na alergije itd), ostanak u bolnici posle poroaja svega jedan dan itd.

Usvojen jeetiri metoda unapreivanja zdravstvenih usluga: dodatni cenovnik zdravstvenih usluga za korisnike. Koplaanje je za efekat imalo racionalniji pristup pacijenta vrstama zdravstvenih usluga i njihovo opredeljivanje za usluge koje su zaista neophodne i opravdane. Uvedeni su lini zdravstveni rauni za svakog korisnika od strane poslodavca koji je ogranien u obimu. Korisniku je ostavljena sloboda da koristi ta sredstva na nain koji smatra najprimereniji svojim potrebama. Kada konano iscrpi sredstva iz fonda linog rauna, korisnik mora ostale trokove sam snositi. Uspostavljen je sistem efikasnijeg voenja bolesti u kome vanu ulogu imaju sami pacijent. Edukacija o toku bolesti, lekovima, terapijama, nainima leenja, tretmana (dijeta, rekreacija, odmor). Efekat ovog programa je iznenaujue dobar, pacijenti su bili daleko zdraviji a zdravstvene usluge mnogo jeftinije. Velika panja posveena prevenciji bolesti: afirmacija zdravog stila ivota : vebe, rekreacija, dijete, upravljanje stresom itd.

Zdravstveni stilovi i zatitaStil ivota jako utie na zdravlje ljudi. Uzroci oboljenja: neadekvatna ishrana, stres, sedenje (nekretanje), puenje, zagaenje okoline. Optuuje se industrija hrane da gotovim ili polugotovim proizvodima promovie prodaju nezdrave hrane. 35% populacije odraslih ima prekomernu teinu a dodatnih 30% spada u kategoriju nenormalno debelih ljudi. Veliki deo mladih ima prekomernu teinu. Konzumiranje alkohola: Amerikanci previe piju alkohol Puenje: i pored kampanja i obrazovanja, zabrana i cena cigareta - 22% amerike populacije su puai. Prosean ivotni vek graana SAD iznosi oko 77 godina (75 za mukarce i 80 za ene) to spada meu najvie u svetu. Podsticanje mladih da usvoje zdrav stil ivota.... Drava ima brojne instrumente podsticanja: rekreacija uopte ili na poslu, zdravi obroci u kolama, razni oblici obrazovanja u svakoj oblasti.

Cene lekovaKako pokriti cenu lekova kao stavke koja najbre raste. Farmaceutske kompanije istiu opravdanost porasta cena lekova, velikim izdacima za istraivanje, koje jedino moe obezbediti nove i kvalitetnije lekove. Vlada moe kroz program zdravstvene zatite platiti deo cene ili pokriti celu cenu ili vlada moe primenom raznih instrumenata uticati na kreiranje cene lekova. Otvara se problem jednakosti i etinosti reenja. Starim ljudima treba vie podrke i potpore a objektivno oni imaju manje da bi mogli da zadovolje te potrebe. Dolazak baby boom generacije u penziju, generacija mladih i srednjih godina e biti izuzetno optereena (problem meu-generacijske nejednakosti). Ispostavilo se da je jedina prava orjentacija negovanje zdravog stila ivota svih generacija, pravovremeno testiranje i otkrivanje bolesti kao i pravovremeno leenje.

HVALA NA PANJI !