Integrisana zaštita na Kosovu trenutni kontekst

Genc Ymerhalili1

Demografija Kosova

Stanovništvo

1,8 miliona

Starosna struktura

0-14 godina: 27.2% 15-64 godina: 66.1% 65 godina i preko: 6.7% (2011 est.)

Prosečna starost

Ukupno: 26.7 godinaMuškarci: 26.3 godinaŽene: 27.2 godina

Etnička grupa

Albanci, Srbi, Romi, Turci, Aškalije, Egipćani, Bošnjaci, ostali

Ukupan budžetOko 2.0 milijarde evra (manje od 10% za sektor zdravstva)

•BDP po glavi stanovnika na Kosovu najniži u regionu

3,877.17 dolara

• Slovenija 23,289 dolara• Hrvatski BDP po glavi stanovnika je 13,607

dolara• Crna Gora 7,106 dolara• Srbija 6,353 dolara• BJRM 4,838 dolara• Bosna i Hercegovina 4,661 dolara• Albanija 4,659 USD

*Izvori SB

2

Kosovski sistem zdravstvene zaštite

• Reorganizovan nakon sukoba 1999. godine

• SZO i kosovski profesionalci – definisani glavni tokovi u “Zdravstvena politika na Kosovu – Žuta knjiga”

• Naglasiti reforme zdravstvene zaštite

• Orijentisane ka prevenciji

• PZZ osnovana u konceptu porodične medicine priznate kao kamen temeljac sistema zdravstvene zaštite

• Pretrpele velike rekonstrukcije i opremljen3

Koncept porodične medicine na Kosovu

Porodična medicina je osnovna forma sveobuhvatnog pružanja zdravstvenih usluga za pojedince i njihove

porodice

Na osnovu: • Pristupa usmerenog na pacijentu• Medicini zasnovanoj na dokazima • Obezbeđivanju pristupačnosti, dostupnosti i

jednakosti za sve grupe u zajednici i pojedince

4

Ustanove PZZ-a na Kosovu

•Glavni centar za porodičnu medicinu – u svakoj od 37 opština na Kosovu

•Centar za porodičnu medicinu (CPM) – Opslužuje do 10,000 stanovnika (različiti grad i ruralne zone)

•Ambulanta za porodičnu medicinu (Punctas) – opslužuje do 2,500 – 3,000 stanovnika, uglavnom u ruralnim područjima

•Centri za hitnu medicinsku pomoć – u opštinama sa 150,000 stanovnika

5

Osoblje i usluge u PZZ-u

Kliničko osoblje

•Tim za porodičnu medicinu•Porodični doktor•Porodična medicinska sestra

•Lekar opšte prakse•Licencirana medicinska sestra •Zubar•Tehničar•Akušerstvo/Pedijatrija

Usluge

•Konsultacije•Dijagnostičke usluge•Laboratorijske usluge•Imunizacija•Redovne provere•Edukacija pacijenata•Preventivni programi•RZ usluge/ Planiranje porodice

•Usluge oralnog zdravlja•Hitna služba u PZZ-u

6

Porodična medicina – preventivnauloga

7

Porodična medicina

PreventivnaUloga

Zdravstveno obrazovanje stanovništva

GCPM

Kućne posete

Aktivno učešće tima porodične medicine u kampanjama vakcinacije

CPM Ambulante

Šta integrisana zaštita zaista znači?

•“Upravljanje i pružanje zdravstvenih usluga tako da klijenti dobiju kontinuitet preventivnih usluga i usluga lečenja, u skladu sa njihovim potrebama tokom vremena i širom različitih nivoa zdravstvenog sistema.”

(SZO)

8

9

Rez

ult

at1 • Pružaoci primarne

zdravstvene zaštite u projektnim opštinama pružaju kvalitetne usluge koje bolje odgovaraju potrebama zajednica, uključujući i potrebe ranjivih grupa

Rez

ult

at 2 • Zdravstveni

rukovodioci u projektnim opštinama poboljšavaju svoj učinak u vođenju pružanja usluga prema stalnom poboljšavanju kvaliteta koji odgovara potrebama zajednica

Rez

ult

at 3 • Svest o zdravlju i

ponašanje stanovnika prilikom traženja zdravstvene nege u projektnim opštinama se poboljšava (posebno ugroženih grupa) i opštine imaju ovlašćenja da zahtevaju pravo na kvalitetne usluge i bolji pristup zaštiti

AQH prepreke za studiju o pristupu Septembar 2015

Metod

• Sistematski pregled literature

• Diskusije fokus grupe

• Opširni razgovori

Neki nalazi

•Neiskorišćavanje PZZ-a •Visok nivo samostalnog upućivanja

•Nepotrebna upućivanja na sekundarnu i tercijalnu zaštitu

•Bez povratnih informacija od tercijalnog/sekundarnog PZZ-a

•Preupućivanje na privatan sektor

•Nedostatak preventivnih usluga•Kasnija prezentacija kada je stanje ozbiljno

•Malo zdravstvenog obrazovanja•Visok nivo samopropisivanja

10

Studija o integrisanoj zaštiti AQH Novembar 2016

Kvalitativna analiza raspoloživih podataka

Metod

•Studija poprečnog preseka

•Pregled podataka iz studije o preprekama

•Pregled dodatnih materijala namenjenih za integraciju usluga

•Opširni razgovori

11

Neki zaključci

• Nedostatak jasnoće o modalitetu integrisane zdravstvene zaštite, da li je…

• Integracija između CPM-e i GCPM-e?

• Integracija između primarne, sekundarne i tercijalne zaštite?

• Integracija između zdravstvenog i drugih sektora?

• Neki dobri primeri usluga koje se integrišu, ali su obično vođene projektom i retko su održive

• Postoji relativno dobra osnova o razumevanju integrisane zaštite!

• Trenutno zakonodavstvo ne zabranjuje pružanje integrisane zaštite – ali je i ne podstiče aktivno

12

Izazovi za integrisane usluge PZZ-a

Kapacitet osoblja•Vidljiv nedostatak podsticaja i obuke •Nedostatak lekara porodične medicine i ograničena uloga za medicinske sestre

•Neprikladna distribucija osoblja – brojevi i specijalizacija •Nekoliko terenskih službi/kućnih poseta pruženih zbog neadekvatnog osoblja, nedostatak transporta itd

Zdravstveni informacioni sistemi •Nema funkcionalnog/standardizovanog zdravstvenog informacionog sistema

•Loši podaci – različiti podaci iz različitih institucija •Pacijenti mogu biti registrovani u više CPM-a

13

Izazovi za integrisane usluge PZZ-a(2)

Sistemi upućivanja

•Trenutni sistem još uvek ne funkcioniše,

•Pacijenti još uvek nisu registrovani sa doktorom CPM-a prema tome mogu se samoupućivati ili na primarni, sekundarni ili privatni sektor

•Neka upućivanja od CPM-a na sekundarnu/tercijalnu zdravstvenu zaštitu ali nema upućivanja od sekundarne/tercijalne zdravstvene zaštite nazad u CPM

•CPM ne ispunjava svoju ulogu “čuvara kapije”

•Doktori su često pod pritiskom od pacijenata da ih upute na viši nivo zdravstvene zaštite

Odsustvo staze/smernica za zdravstvenu zaštitu

•Ili je zastarela ili nije u potpunosti realizovana

14

Izazovi za integrisane usluge PZZ-a(3)

Klinička evidencija

•Trenutni sistem medicinske evidencije ne funkcioniše dobro

•Upotreba knjiga “protokola”

•Nedostatak praćenja: svako prisustvo je nova epizoda zaštite

•Medicinska istorija često nije dostupna lekaru koji vrši pregled

•Mogućnost prekomernog uzimanja lekova kada istorija uzimanja lekova nije dostupna

•Mogućnost prekomerne istrage kada prethodni rezultati nisu dostupni

•Zdravstveni kartoni pacijenata su retko korišćeni tokom konsultacija (12% GCPM-u i 36% u CPM-u – Studija o kvalitetu zdravstvene zaštite 2016 AQH-a)

15

Izazovi za integrisane usluge PZZ-a(4)

Infrastruktura

•Izveštaji variraju od onih “stvarno dobrih” do onih “ispod uslova”

•Pacijenti mogu biti poslati u bolnicu ili privatan sektor zbog toga što oprema nije dostupna ili nije funkcionalna

•Materijali i delovi su često nedostupni

•Nestašice osnovnih lekova

Loša koordinacija i komunikacija unutar i izvan sektora

•Pravni okvir uzima u obzir koordinaciju ali često nije u potpunosti realizovan ili regulisan

•“Saradnja nije moguća zbog nedostatka sredstava”

16

Uticaj na pacijenta?

•Pacijent mora da pokuša da se kreće i da se “uklopi u službu”, umesto da se služba uklapa sa pacijentom

•Ako pacijent ne zna kako da se kreće u službi, oni mogu propustiti neke usluge

•Loši zdravstveni rezultati – česta kašnjenja u traženju zdravstvene zaštite

•Niko nema opštu “odgovornost” za pacijenta

17

Uticaj na pacijenta?

•Ograničen pristup preventivnoj zdravstvenoj zaštiti

•Malo zdravstvenog obrazovanja dovodi do niske zdravstvene pismenosti

•Povećan finansijski teret• Troškovi iz džepa građana• Ponavljanje plaćanja za dijagnostiku i lekove • Najugroženiji su često oni u nepovoljnijem položaju:

prihodi od socijalne zaštite je često nedovoljno da se pokriju zdravstveni troškovi

• Visok nivo nezadovoljstva

18

Mogućnosti?

Trenutna agenda reforme zdravstvenog sektora

•Usvajanje integrisanog pristupa zasnovanog na zajednici koji obuhvata zdravstvo, obrazovanje i ekonomsko osnaživanje

Decentralizacija

•Kosovo je već decentralizovalo odgovornost za CPM

•Direktor socijalne i zdravstvene zaštite na opštinskom nivou ima kritičnu ulogu

Snažan pravni okvir je već na snazi

•Povećan naglasak na sprovođenje i praćenje

19

Mogućnosti? (2)

Osnivanje Fonda za zdravstveno osiguranje

•Nadzorni odbor čine predstavnici: Ministarstva zdravlja; Ministarstva finansija; Ministarstva rada i socijalne zaštite, FZO-a; Udruženje penzionera; Sindikati; Lekarska komora; samozaposleni i korisnici usluga

•Obezbeđuje forum za diskusiju međusektorske integracije socijalne i zdravstvene službe

•Postavlja standarde za usluge koje se trebaju pružiti

Zdravstveni informacioni sistem

•Bolje vođenje evidencije

•Poboljšan pristup medicinskoj dokumentaciji

•Bolje prikupljanje podataka

20

Šta možemo učiniti sada?

•Nastaviti sa naglašavanjem uloge PZZ-a

•Odgovarajući status porodičnih lekara

•Stalna procena zdravstvenih i socijalnih potreba

•Odgovornost i nadležnost

•Upotreba pristupa zasnovanog na dokazima

•Uključivanje pacijenata u odlučivanju/stvoriti partnerstvo

•Komunikacija i saradnja sa drugim specijalistom – povratna informacija

21

Šta možemo učiniti sada? (2)

•Ažurirati zakonodavstvo u sektoru zdravstva

•Priznavanje / postojeće strukture Programa za specijalizaciju porodične medicine

•KPR – obavezan za sve zdravstvene stručnjake

•Razvoj ljudskih resursa

•Bolja infrastruktura i opremanje PZZ-a

•Osnivanje nacionalnog saveta za kliničke smernice i protokole

•Decentralizovan PZZ

•Mreža uspostavljenih objekata PZZ-a / Služba 24h

22

Šta treba da se desi u budućnosti?

•Definisati pakete usluga

•Povećati razumevanje modaliteta koncepta integrisane zdravstvene zaštite

•Koordinacija među različitim nivoima zdravstvenog sektora i drugih sektora

•Saradnja između centralne i lokalne uprave.

•Funkcionalan sistem upućivanja

•Finansiranje od lokalne samouprave ( još uvek istorijski budžet )

•Sprovesti FZO

•Sprovesti FZO (stvaranje sredstava za zdravstveno osiguranje)

•Samoupućivanje (Sistem materinskog upućivanja nije u potpunosti operativan)

23

Šta treba da se desi u budućnosti?

•Poboljšati pristup u ruralnim područjima i pristup za ugrožene grupe

•Razvoj ljudskih resursa (uključujući upravljačke veštine)

•Održivost kvalitativnog programa obuke u porodičnoj medicini

•Poboljšanje kvaliteta usluga prema međunarodnim standardima

•Zakonodavstvo / Nespojivost sa drugim relevantnim sektorima

•Uvesti šemu plaćanja na osnovu učinka zbog finansijske održivosti

•Sprovođenje PEN/Protokola SZO-a

24

Kakvu vrstu integrisane zdravstvene zaštite želimo za

Kosovo?

25

Ka integrisanoj zdravstvenoj zaštiti

26