P R O T E K L I D O G A \ A J I

11Oktobar 2012. www.serbianmirror.com

U Srpskom kulturnom i umetni~kom centru Sveti Sava odr`ana je veoma uspe{na izlo`baumetni~klioh radova Ane Petrovi}, pod nazivom LOVE IN CHICAGO. Na svojiim veomaupe~atljivim slikama umetnica je prenela toplinu i ljubav na{eg kraja.Evo {ta o njenim radovima ka`e na{ poznati umetnik Boban Ili} iz ^ikaga.

SLIKE KOJE [APU]UPoetska ~etkica koja miri{e i uzdi{e, kao da slikar-ka dr`i u ruci procvetali zumbul i sa njime o`ivlja-va likove i njihovu ljubav. Ovo je za mene jednaod najiskrenijih likovnih radosti koje su sedogodile nama u ^ikagu poslednjih godina.Zapravo to {to nam je pokazala Ana Pertovi}, to inije slikarstvo nego ne{to mnogo vi{e od toga. Toje poezija. Ako bi pesma bila slika i ako bi se slikaporedila sa pesmom, onda bi to na zidovimapevale pesme @aka Prevera i Pabla Nerude. Jedanbi pevao Barbari a drugi svojoj ve~itoj ljubaviMatildi. I zaista kada sam se malo bli`e primakaoslikama, slike Ane petrovi} su {aputale i dodvo-ravale se jedna drugoj, kao da se dr`e za ruke i{apu}u na ~asu ljubavne poezije. Otud negde sanekog Balkana, iza sedam gora i sedam mora,dodjo{e pred nas te slike i te pesme i ostado{e unama zauvek.

IZLO@BA SLIKA ANE PETROVI]

U pauzama prisutne je zabavljao Dj Spez

Gen. konzul R. Srbije u ^ikaguDesko Nikitovi} sa svojom supru-gom Rayan u prvim redovima

Da prave vrednosti ne gube sjaj, po koz na koji put potvrdio nam jeZdravko ^oli}. Ova velika zvezda na{e zabavne muzike, sa svojim kompletnimorkestrom, rasvetlila je nebo nad ^ikagom poslednjeg vikenda septembrameseca.

Zdravko je pevao nepo{tedno i neumorno svojoj dragoj publici, gde subile zastupljene mnoge generacije, a kojima je on svojim pesmama bojio det-injstvo i mladost. Zajedno sa njim, sve hitove pevala je i njegova odana i vernapublika. Orili su se dugo salom “vise}eg gardena” poznati hitovi od 70-tih pasve do dana{njih dana.

Nakon duge letnje turneje po gradovima Ex Yu Zdravko je pre{ao okeanda bar na kratko prenese ~aroliju putuju}eg zemljotresa i na svoje sunarodnikeu dalekoj Americi.

Nakon nezapam}enog koncerta u ^ikagu, gostovao je u Detroitu iBostonu, a zavr{ni koncert sa ove uspe{ne turneje, odr`ao je u Njujorku.

ZDRAVKO ^OLI] U ^IKAGU

Dr. @ivojin Pavlovi}, Ana Petrovi} i gen. konzul R. SrbijeDesko Nikitovi}

LOVE IN CHICAGO

12 Oktobar 2012.

R E P O R T A @ A

Kada samdevedesetih godina

prvi put odlu~io daotputujem uS j e d i n j e n eAmeri~ke Dr`ave,moja majka se ras-plakala. Bilo je to~emerno dobaneizvesnosti i stra-ha. Nema{tine.

Putovao sam karavanom aviona,okolo-naokolo, trideset sati mi je trebalo,da te 2001. godine stignem u Los An|eles,a sada sam u Americi za jedanaest. I to akopoletim iz Beograda, a ne Ma|arske.

„Zna~i – sve je bolje”, namigujemBojani dok je gledam. „A moja majka se idalje brine: “nastrada}e{ od uli~nih bandi,non-stop se tamo puca”, vragolastoopona{am `enu koja me je rodila, stalnosimpati~no usplahirenu od stranih zemalja.

„Mnogo je gledala doma}u tele-viziju moja majka.”

Prepri~avam anegdote o priboja-vanju na{ih ljudi od Njujorka i LosAn|elesa, kao da su ti gradovi d`ungla.Tada je bila godina 2008. Bojana je sedelau {irokoj fotelji. Smejali smo se zvonko,toliko da nam je smejanje odjekivalo upre~niku od stotinu metara - ne znamkoliko je to jardi - sve do table u naseljuKvins na kojoj pi{e 27. ulica. I niko se nebuni. Kom{ije u Bojaninoj zgradi se radu-ju smehu. Vole da zastanu pred ulazom ipopri~aju. Najmanje o politici. U Kvisnu -tako sami ka`u - ljude za nju boli uvo.Interesuje ih samo kako da {to jednostavni-je preguraju mesec. U Njujorku ljudi zaistaimaju prijatne navike.

Zgrada u kojoj Bojana `ivi jeprili~no stara. Obrev{i se u njoj, u~inilonam se da smo zalutali u doba gangsterastarog kova. ^ista je, s patinom iz 1927.kada je izgra|ena, drvenim stepenicama,visokim plafonima. Nalazi se u ~etvrti ukojoj `ivi svet koji ~oveka, dok s njim raz-govara, gleda u o~i. Ta ~etvrt je po arhitek-turi evropska i odoleva preduzima~ima,onim tehnomanijacima koji bi sve da sru{ekako bi izgradili nove kutijaste ku}e, sazidovima kao od papira.

Posred dnevne sobe stoje slikeBojanine sestre, i jo{ neki pejza`i naliksrbijanskim. Bojana – smeje se i smeje.Veoma lepo slika raznim tehnikama.Umetni~ka je du{a. Redovno poha|a pri-vatne slikarske ~asove u jednomnjujor{kom ateljeu iako joj je slikarstvohobi. [iroke je du{e kao i Vojvodina izkoje je oti{la 1999. godine.

Niko ko malo bolje poznajeBojanu ne obra}a pa`nju na njen krupnijistas jer ona `arko voli ljude pa ih zasenju-je, uveseljava i usre}uje osmejkom. Davnihdana prispela je u Ameriku da usavr{iengleski jezik. A onda su po~ele da pada-

ju bombe po Srbiji. Re{ila je da ostane uAmerici, u kojoj mo`e i da stekne. Ocenilaje da je kod ku}e ne ~eka nikakva karijera.@ivot je nije opovrgao.

Amerika je nije mazila. Nekolikogodina je ~uvala decu za minimalnu nad-nicu – sreca je da lako obavlja taj posao –a onda se ven~ala. Uzela je i drugo prez-ime – Salibi. Sredila je i `ivot i dokumen-ta. Danas je jedna od uspe{nijih direktorkijedne firme koja brine o okoli{u.

„Aleksi}u, ako ne postane{ maliJapanac, ubi}u te. Ubi}u te i jer dolazi{ uAmeriku godinama, a nisi se nijednomjavio. Ubi}u te i zato {to ne tr~i{ da slika{Central park kao svaki Japanac, nego ovdedangubi{ sa mnom.”

Bojana je poznata po negluml-jenom humoru i razdraganosti.

„Central park sam video, a tebenisam godinama.”

I Bojana se opet zvonko smeje.

„Ne volim da se name}em”,ka`em dok kroz starinske prozore posma-tram Njujork kako klju~a. Oblaci klju~aju,ljudi na ulici klju~aju i drvo na prozorskimoknima vri. Avgust je paklen mesec zaNjujor~ane.

„Ne lupaj, umesi}u od tebekrofne, volim svako da mi do|e iz Srbije,a kamoli ti”, uzvra}a Bojana na mojuopasku i donosi mi filter kafu. „Volim dapri~am na srpskom, a osim sa cimerkom inekim dragim ljudima, ovde nema {anse. Isa roditeljima – telefonom”.

Klima-ure|aj u prozoru slabo radipa }u joj kasnije pomo}i da donese nov izprodavnice. I}i }emo i u ~e{ki restoran jeru njemu mo`e da pojede jela sli~na srp-skim. Recimo, kiseli kupus i kobasice. I}i}emo i kod Japanaca da pojedemo najboljinjujor{ki su{i. Mo`da }e zatra`iti da mi

odr`e i pokoji ~as fotografije.Napolju je mali milion farenhajta.

Ne mogu da se naviknem na tu meru pa odBojane stalno tra`im da mi vrelinu izrazi ucelzijusima. Bojana se smejulji i ka`e dane}e. Njena cimerka mi dobacuje da sunapolju 42 Celzijusova stepena. Jedva sedi{e. Zbog blizine okeana kojim je Njujorkopasan, vla`nost vazduha je devedeset pro-cenata. Bojani je i to sme{no.

„Naviknu}e{ se, Aleksi}u. Dotada di{i na {krge.”

„I da zna{ da ti majka nije ba{skroz neobave{tena. Kraj u kojem sam sadaje super. Miran, tih, dobri ljudi. Ali upo~etku – u Bronksu! Jednom dok samspavala, u sobu mi se preko protivpo`arnihstepenica u{unjao krupan crnac provalnik,ja se probudila, on mi mahnuo i oti{ao. Jo{se i nasmejao. Nije imao {ta da ukrade.Imala sam vi{e sre}e nego pameti. Sve zav-isi od kraja u kojem `ivi{. Po~etak mi je

bio te`ak, ali danas mi je dobro.”I u tom trenutku se setih

Bojaninog sela. Paorskog, bogatog,{irokog... Nekada{nje Melena~ke gitarijadena kojoj su je svi grlili i ljubili, jer je dru-garica kakve nema u celom ravnomBanatu. Iako nije bila na sceni, njena pop-ularnost je nadilazila popularnost svihdemo bendova neke 1994.

Setih se i konja na seoskom hipo-dromu kako kasaju, kako im se grivevijore. Zelenila i prostranstava kojima jegranica samo horizont. U tomvojvo|anskom ramu nekako mi nedostajena{a Bojana. Ka`em joj to, ona mi uzvra}ada sam pateti~an, ali i da imam pravo, daje u Melencima imala siguran posao, nika-da ih ne bi ostavila, ni svoju velikuroditeljsku ku}u – ni imanje. Ovako je `enas dvema dr`avama u srcu.

Srpska Amerikanka ili ameri~kaSrpkinja otkriva da sada u njoj kucaju tadva emotivna bubnja, i da je ponekad svakina svoju stranu vu~e, ali da je ipak bogati-ja. Sre}nija. Ponosnija. Jer ima cilj, jer imapo{tovanje, sigurnu budu}nost. I bar mesecdana u Srbiji sa roditeljima, svake godine,kada je Melenci do~ekaju i izgrle, kao daje oti{la ju~e, a ne pre mnogo godina. Tosu dani kada deci deli kilograme bombonai ~okolade. ^okoladna vila.

Bojana je uporna, ne dâ da }utimi mislim o koje~emu.

„Igore, ovde nisi novinar, ovde sigost, trgni se, nazovi devojku u Srbiji dane brine.”

„Ja sam uvek novinar.”„Ne lupetaj.”Uzimamo pe{kire za pla`u.

Ulazimo u metalni zmijoliki voz. Treba sesat i po voziti do ostrva Koni.

„Igore, ne bulji u crnkinje icrnce!”, opominje me. „Znam da nisinavikao da ih vidi{, ali neko }e te nalupati,misli}e da si rasista.” Nisam rasista, nar-avno. Ali je opomena korisna.

Beloputi klinci rade zgibove naputni~kim hvataljkama pre~agama.Nepristojno urlaju, grok}u, vesele se kao dasu sami na svetu. Devojka naspram mene~ita knjigu kao da je okru`ena savr{enomti{inom. Ignori{e ih. Skoro svi putnici uu{ima imaju slu{alice mp-3 plejera. Ne raz-govaraju. To je drugo lice Amerike.

Ne, ovo nije Srbija. Srbija jedaleko hiljadama kilometara. Ni lasta donje ne mo`e lako da doleti preko beskra-jnih okeana.

„Stigli smo, ka`em ti ja lepo,Igore, da ovde ni u vozu nije dosadno”,zaklju~uje Bojana.

Izlazimo na peron. Kao da smo izvoza vremeplova zakora~ili u devetnaestivek. Ringi{pili visoki dvanaest metara.Hotdogovi po tajnim recepturama starihmajstora. Vergla{i sa majmunima.Limunada od pravog limuna, preslatka.

Uli~ni zabavlja~i. Cirkuzanti bezpremca. Streli{ta sa pli{anim nagradama.

I to bi da ru{e veseli preduzima~iradi kockastih zgrada, ali ne dâ Njujorksvoje par~e istorije. Ne dâ ro|eno ostrvoKoni. Javnost se u`arila do dva milionafarenhajta, {to i dalje ne znam koliko jecelzijusa. Uvek }u samo delimi~no shvatati~arobni Njujork.

Pribli`ili smo se modroplavomokeanu, oki}enom oblacima koji podse}ajuna platna starih holandskih majstora.

„Idemo li do pla`e na kojoj suuglavnom belci ili do one na kojoj suuglavnom crnci? Vi{e volim ‘crna~ku’, nijeu{togljena”, sle`e ramenima Bojana.Odlu~ujemo se za pla`u „u boji ~okolade”.

Hodamo po drvenim trotoarima.Prostiremo pe{kire. Tragovi stopala ostajuu sitnom pesku. I }utimo o Njujorku iSrbiji. Moja {kolska drugarica i ja. Okean

NA SRCU JABUKAGodine 1999. krenula je iz vojvo|anskog seoceta Melenci u susret svom snu i od tada ste~eni san od sebe ne pu{ta.

PRI^A O BOJANI MICI], JEDNOJ OD SRE]NIJIH SRPKINJA U NJUJORKU

Pi{e: Igor Aleksi}

13Oktobar 2012. www.serbianmirror.com

I Z M A T I C E

10. Septembar, 2012,

Evo dolazi namjesen. Odlaze godine, a borese gomilaju. Srbija nam jegorela letos od vru}ina. Do{ladva ruska aviona u pomo}, ami nismo imali ni kerozin, nivodu u ni{koj bazi za teavione. Putin obe}ao da }enam li~no dovesti i gasovod.Samo da nas jo{ i Rusiokupiraju, pa smo pravakolonija.

Vlast je sve institucije formirala,samo nije Kancelariju za dijasporu, jerministri i premijer misle da nam to i netreba. Za direktora konkuri{u Filipovskaiz Veljine stranke, Milanka Kari},Bogoljubova `ena, Aca Vlajkovi} izRTS-a i Slavka Dra{kovi} iz Kongresasrpskog ujedinjenja.

Zabrinut sam jer je su{a ubilarod paprika, ne znam kakav }e mi ajvarbiti... A zima }e biti duga...

22. septembar, 2012.

Bili smo na godi{njem odmoru,na Crnom moru. Autom “[koda” smopro{li Bugarsku i Rumuniju, koje su sate{kom sirotinjom u{le u EU. Drumovidobri, infrasturktura nikakva, aliletovali{ta Nesebar, Sun~ev breg iMamaja solidni. More je malo divlje, alinije crno. Obe zemlje su neure|enije odSrbije.

Najlep{e je Veliko Trnovo, staraprestonica i duhovni centar, gde je umanastiru 40 mu~enika umro Sveti Sava1235. godine. Grob i dalje tamo stoji,iako su mo{ti 1236. prenete u Srbiju.Bugari odaju po~ast Svetom Savi. Slikaosam se ispred manastira.

U Bukure{tu smo bili u sjajnoj

Palati parlamenta, koju je gradio Nikolae^au{esku i niko danas ne zna koliko

ko{ta i vredi…Posle 2.160 km smo

stigli ku}i da vidimo {ta seovde na bolje promenilo ….

[ta ima kod vasnovo?

28. septembar,2012.

U Srbiji je i daljelepo i uzbudljivo vreme. Na{i poslaniciraspravljaju o najva`nijem srpskom prob-lemu, paradi homoseksualaca, na kojoj }eda nose lutku Isusa Hrista. Parada }e biti6. oktobra, kada je i sahrana kneza Pavlai familije na Oplencu. Druge problemeposlanici ne re{avaju. Bankrot zemlje jeizbegnut novim dugom od milijardudolara. Propast Kosmeta nije spre~en, jerTomu Nikoli}a i dalje stiskaju da priznanezavisnosz tzv. Dr`ave, a on gura IvicuDa~i}a napred.

U sva|i su Tadi} i \ilas,oko mesta predsednika DS, u sva|i su,ve} A. Vu~i} i I. Da~i} oko mesta pre-mijera, jer mali [e{elj izigrava vlastpreko televizije, a mali Sloba se branida se on za sve pita. Jedna {ala, kojuje napisao Voja @antec ka`e, da se nje-gov drug probudio iz kome duge 12godina i zatekao socijaliste na vlasti. Pase ~ovek pitao: – Za{to smo ru{iliSlobu?

Pripremio sam novu knjiguza sajam UBICE U IME DR@AVE, otajnim likvidacijama emigranata i politi~kinepodobnih 128 ljudi. Srbija je jedinazemlja Evrope koja jo{ skriva dosijeadr`avnih ubica…Uostalom, Srbija je umnogo ~emu prva…

Vreme je berbi gro`|a i sabora.Sre}no Marko Lopu{ina

Markovi konaci

je leden. Temperatura vazduha i vode raz-likuje se 20 stepeni. Ali Njujor~ani su senavikli. U toj vodi prepunoj zami{ljenihkockica leda kupa se i novoro|en~ad.

Kupujemo litarske ~a{e ~udnogsoka od uli~nih prodavaca.

Kraj divnog dana na ostrvu Koni.Voz koji je u pro{lom `ivotu bio srebrnazmija, klopara i klopara. Pripovedanemu{te njujor{ke pri~e.

Vra}amo se u 27. ulicu izmoreniod naizmeni~nog plivanja u ledenoj vodi iizlazaka na vreo vazduh. Na `alu je ostalodeset hiljada prijateljskih tragova {etnjekoje }e oprati more.

Lepo izgleda Njujork, takozvanidauntaun, centar, vidim to iz voza dok seSunce gasi, a {aroliko ve{ta^ko osvetljen-je „pali”. Evo nas kod ku}e. U njujor{komstanu sa obrisima Srbije.

S Bojaninom najboljom drugari-com Albankom Alidom Aziri, producentk-injom u ameri~kom ogranku italijansketelevizije Raiuno, odlazimo na ve~eru u~e{ki restoran, tu iza }o{ka, u Bojaninoj~etvrti. Kasnije }e nam se pridru`iti jo{dragih ljudi. Ba{ta je prepuna kro{nji,

drvenih stolova, kao da je neko par~ePraga teleportovao u Kvins.

„Nas dve smo njujor{ke gusarke”,ka`e Alida. „Poneko se i ~udi, ali svudaima dobrih i lo{ih ljudi. U Njujorku nemani Albanije ni Srbije”. Alida je prelepa.Kao i Njujork. Vladimir Brankov, Bojaninro|ak iz Ni{a, maher za kompjutere, Alida,Bojana i ja ve~eramo jela koja veoma li~ena srpska.

Mislim na Bojanine slike imogu}e izlo`beno mesto u Srbiji. Nekako,ulju na platnu zvanom Srbija nedostaju iBojana i Vlada, ~ak i Alida, kosmopolits-ka Alida iz Tirane.

I, evo, septembra ove 2012. naFejsbuk stranici Bojane Mici} gledamnjenu fotografiju, kobajagi gusarka sapapirnatim {e{irom. Neko zezanje sa posla.Eto nama fotografije gusarke koja jeod`ivela sve {to je mogla. I ostala dobra`ena.

Njujork se jo{ naziva Velikomjabukom. A Bojana tvrdi da joj je jabukazauvek na srcu. Jer je ista i u Melencimai u Njujorku. Jabuka, vo}ka koja od vajka-da, veruje na{ narod, donosi sre}u.

Pi{e: Marko Lopu{ina

[ef srpskog benda “Riblja ^orba” inacionalista Bora \ordevi} je krajemseptembra u istorijskom selu Ba

polo`io zakletvu i dobio titulu ~etnickogvojvode. Tom prilikom je Bora ~etnikizjavio:

– Veoma sam po~astvovan ovompresti`nom titulom. Ka`u da sam je zaslu`io,a ja sam samo radio ono {to bi svaki praviSrbin trebao da radi. Moje obaveze su istekao i ranije, bavit }u se rock muzikom,odr`avat }u koncerte na kojima }u propagi-rati Srbiju i srpstvo. Na koncertu u Zagrebune}u nositi ni ~etni~ku kapu, ni kokardu, ali}u nositi srpski grb na ruci.

Kada je \ordevi} progla{envojvodom iz pu{ke su ispaljena tri metka, ana sve~anom ru~ku su svirane gusle, pesma“Mar{ na Drinu” i pila se srpska rakija.\ordevi} se trenutno priprema za koncert“Riblje ^orbe” u Zagrebu, gde prvi put gos-tuje posle prekida od dve decenije. SamBora smatra svoj nastup u Hrvatskojzna~ajnim, jer time ho}e da poka`e i doka`esvoje srpstvo. To {to ne}e nositi ~etnickesimbole i ~inove u Hrvatskoj, ne znaci da seBora \ordevi} ovom prilikom odrekao titulevojvode srpske nacionalne vojske. Naprotiv.

Istovremeno kada je posle srpskogprvaka Tomislava Nikoli}a i roker Bora\ordevi} postao ~etni~ki vojvoda, socijal-isti~ka vlast, koju predstavlja premijer IvicaDa~i}, odlu~ila da ne prizna nacionalneborce Dra`e Mihailovi}a i njihovu pri~u dasu se borili za slobodu i da su antifa{isti.Naime jo{ 2004. godine doneseni su zakon,a potom i uredba po kojima se u Srbijiizjedna~avaju partizani i ~etnici kao borci uDrugom svetskom ratu. I ~etnicima dodelju-ju sva gradjanska prava od titula, ordenja,priznanja za antifa{izam, do socijalne izdravstvene za{tite i ratne penzije.

Posle te odluke srpskog parlamen-ta usledio je veliki talas afirmacijeRavnogorskog ~etni~kog pokreta biv{egdjenerala Dra`e Mihailovi}a, komandantaJugoslovenske kraljevske vojske u otad`bini,ali i drugih ~etnika sa teritorije Srbije. To jeza posledicu imalo dizanje nacionalnih snagai novih ~etnika u javnosti, ali i prve korek-cije u komunisti~koj istoriji NOR-a iNOB-a. Vrhunac takve politi~ke rehabilitaci-je ~etnika, za koje su Titovi komunisti, kakoborci i generali, tako i istori~ari, pisali da suizdajnici koji su klali sopstveni narod, bio jepotraga za grobom djenerala Dra`e i njego-va politi~ka rehabilitacija.

Dvojica politi~ara, SlobodanHomen, dr`avni sekretar iz redovaDemokratske stranke i Srdjan Sre}kovi},ministar dijaspore iz redova partije VukaDra{kovi}a, su sa lopatama {etali poBeogradu, kopali i tragali za mestom gde jekomandant ~etnika streljan sredinom jula

1946. i sahranjen. To je zaprvo bila partijs-ka kampanja DS i SPO, kojima su `eleli daprivuku ~lanove nacionalnih stranaka SRS,Nove Srbije i SNS u svoje redove i pro{iresvoju glasa~ku bazi. Dr`ava Srbije jeoformila Komisiju za grob Dra`eMihailovi}a, potro{ila velike pare da nadjenemogu}e, jer je Dra`in grob na AdiCiganliji odnela reka Sava – da bi na krajuprona{la neke kosti, za koje se ispostavile danisu djeneralove nego pse}e.

Dok je trajala ova operacija zalud-jivanja Srba sa ~etnicima Ivica Da~i} i SPSsu u parlamentu i na drugim politi~kim mes-tima kritikovali i bili protiv uzdizanja kultasrpskih ~etnika i izdajnika. Da~i} se ~akgrubo i {alio sa svojim kolegama kako“{etaju lopatama po Srbiji i tra`e mrtvace”.Taj sukob oko ~etnika u parlamentu izazvaoje opstukciju u primeni zakona o rehabil-itaciji pripadnika nacionalnih snaga, tako dasu stari ~etnici ostali bez penzija, a mladinisu nikada priznati.

Kult Dra`e Mihailovi}a i srpskih~etnika je dosta jak medju Srbima uotad`bini, ali i u dijaspori. Srpska pravoslav-na crkva tretira Dra`u Mihailovi}a kaomu~enika i sve{tenici ga opevaju, anacionalne stranke i organizacije od njegaprave narodnog heroja. Nauka i istori~ari,medjutim, nisu uspeli da doka`u koliko su~etnici zaista bili antifa{isti, u koliko su bita-ka u~estvovali protiv Nemaca i Italijana kaookupatora, koja mesta su oslobodili, i kakosu doneli slobodu tada{njoj Jugoslaviji.

To je sada javno presudio iUstavni suda Srbije, koji je uredbu VladeSrbije od 17. juna 2005. godine, prema kojojse ~lanovi Ravnogorskog pokreta smatrajuucesnicima Narodnooslobodila~kog rata,ocenio kao neustavnu. Prema ovoj odlucinajvi{eg suda u Srbiji ~lanovimaRavnogorskog pokreta uskra}ena jezdravstvena za{tita, pravo na bora~kidodatak, li~nu invalidninu, dodatak za negui pomo}, ortopedski dodatak, pravo na ban-jsko i klimatsko le~enje o tro{ku dr`ave,pravo na ortopedska i druga pomagala.Medjutim, oni i dalje imaju pravo na penz-iju i profesionalnu rehabilitaciju.

Republicka asocijacija za negovan-je tekovina Ravnogorskog pokreta razmatramogu}nost `albe pred Evropskim sudom zaljudska prava u Strazburu. Tako se mo`edogoditi da se u Strazburu na medjunarod-nom sudi Srbiji opet presudjuje, ali zbog~etnika Dra`e Mihailovi}a. Istovremenore`iser Rado{ Baji} priprema za dr`avnuteleviziju RTS tv seriju o ~etnicima i parti-zanima, sa ciljem da opeva Dra`uMihailovi}a. A u Zagrebu }e Bora \ordevi}poku{ati kao ~etnicki vojvoda da zabaviHrvate.

Onda se ne treba ~uditi {to }ena{e kom{ije i dalje govoriti da su – svi Srbi}etnici !!!

KAD ^ETNICIMAR[IRAJU

Posle srpskog prvaka Tomislava Nikoli}a i roker Bora \ordevi} jepostao ~etni~ki vojvoda, u trenuku kada je socijalisti~ka vlast

odlu~ila da ne prizna nacionalne borce Dra`e Mihailovi}a

14 Oktobar 2012.

D R U [ T V O

KADA ]E SRPSKA DIJASPORAI VLADA SRBIJE NA]I ZAJEDNI^KI JEZIK?

Svakih neko-

liko godina,

kada se u

Srbiji, na{oj

mati~noj ku}i i

Dr`avi, menja

Vlada, ili se posto-

je}a rekonstrui{e,

otvara se pitanja

odnosa dijaspore

prema Matici i

Matice prema

nama koji `ivimo i

radimo {irom sveta. Naj~e{}e se to postavl-

ja kroz personalno pitanje li~nosti novog

ministra, pa se tako propusti prilika da se

razgovara o su{tini.

Ve} dugo godina u tim diskusija-

ma u~estvuju uglavnom isti ljudi, sa

uglavnom istim stavovima i naravno uvek

istim velikim obe}anjima.

U dosada{njim vladama Srbije,

bar u poslednjih desetak godina, resor

dijaspore redovno je pripadao minornim,

malim, gotovo bezna~ajnim strankama –

uglavnom Srpskom pokretu obnove i nje-

govim isto takvim kadrovima.

Na{i takozvani “predstavnici dijas-

pore” sa ponosom su isticali da mi {aljemo

ku}i u Srbiju, ogromne pare – ~ak tre}inu

dr`avnog bud`eta. To je potvrdjivalo

Ministarstvo finansija isti~u}i da ta srestva

dr`e likvidnost zemlje i ~uvaju kurs dinara, a

biv{i ministar za dijasporu Srdjan Sre}kovi},

oti{ao je ~ak i dalje tvrde}i da njegovo

Ministarstvo raspola`e ili “usmerava” milijarde

koje mi “gast arbajteri” {aljemo u otad`binu.

Naravno on je time hteo ve}i uticaj svog min-

istartva, a za sebe ve}a ovla{}enja.

Sve ovo bilo bi sme{no kao

vodviljska igra, ali stvari vezane za dijas-

poru i na{u dr`avu su postale suvi{e

ozbiljne i va`ne da bismo se time i dalje

igrali.

Srpski natalitet opada i to rapidno.

Ve} poodavno vi{e nas umire, nego {to se

radja.

Broj dr`avljana Srbije se smanju-

je, a i broj Srba uop{te, bilo da su u srp-

skim dr`avama kao {to je Republika

Srpska, delimi~no srpskim – kao {to je

Crna Gora ili biv{im delimi~no srpskim –

kao {to su Hrvatska, Makedonija pa i

Slovenija.

Javno se pri~a da u rasejanju `ivi

skoro 4 miliona Srba, {to je skoro polov-

ina stanovni{tva Srbije po poslednjem

popisu ili tre}ina svih Srba uop{te.

Bilo ovako ili onako mnogo Srba

`ivi u rasejanju, a to zna~i da matica, mora

da brine o svima njima.

Mora da brine bar pribli`no ono-

liko, koliko brine o gradjanima koji `ive u

Srbiji, jer ve}ina nas se nije odrekla srp-

skog dr`avljanstva, dr`ave, nacije i vere.

Mnogi od nas nameravaju da se

vrate u Srbiju i `ele da ona bude spremna

da nas primi i da nam pru`i sve ono {to

savremene dr`ave pru`aju i obezbedjuju

svojim gradjanima.

Mi mislimo da Ministarstvo za

dijasporu ili kancelarija za na{e ljude u

susednim dr`avama i {irom sveta, treba da

radi na tome i da u~ini koliko je mogu}e,

da se to kad – tad ostvari.

Nevolja je samo {to nas iz rase-

janja niko nikada nije pitao {ta mi `elimo

i ~emu se nadamo.

Niko nas nije pitao ni {ta mi

mo`emo i ho}emo da u~inimo za napredak

na{e dr`ave, kako bi lak{e prebrodila

ekonomsku krizu, bolesti tranzicije, privati-

zaciju, korupciju...

Pa kada je sve tako, a ne da je

tako ve} je i mnogo gore, name}e se pitan-

je: {ta da se radi?

Mi{ljenja sam da najpre mi iz

dijaspore trebamo jasno i glasno da

define{emo {ta o~ekujemo od matice.

Smatram da je pre svega neophodno da se

po{tuju na{a gradjanska prava na dru{tveno,

kulturno i politi~ko u~e{}e u `ivotu Srbije.

Glasa~ko pravo treba da je su{tinsko i

izvodljivo, a ne kao do sada – formalno i

prakti~no nemogu}e za nas 99 procenata.

Na poslednjim izborima glasanje

nije bilo ~ak ni folklorno, a jedan dr`avni

sekretar iz biv{e Vlade mi je u poverenju

rekao; “Pa u celoj dijaspori glasa}e vas

samo hiljadu ili dve, a to je nebitno za bilo

~iji uspeh. Zato vas niko ni nesmatra

ozbiljnim, a ni va`nim”

Shvatio sam tada da odnos na{e

dra`ave Srbije prema nama u rasejanju zav-

isi samo od nas. Mi se moramo organizo-

vati kao dru{tvena snaga, kao pokret.

Moramo definisati na{e potrebe od Srbije i

njenih organa i jasno re}i na{e zahteve. Na

to imamo prava ali je potrebna i snaga da

to {to tra`imo i ostvarimo.

Za{to ni jedna na{a organizacija,

po~ev od raznoraznih srpskih ili svesrpskih

kongresa, nije izri~ito tra`ila da matica Srbija

obezbedi u svim zajednicama u kojima `ivi

preko hiljadu porodica iz Srbije, uslove za

u~enje bar osnovnog srpskog jezika i }irilice.

Grci, Italijani i mnogi drugi naro-

di zato ne gube svoj nacionalni identitet,

~uvaju ga bolje i du`e od nas, a bogami i

znatnije uti~u na `ivot u njihovim mati~nim

zemljama. Mnogi stru~njaci vra}aju se u

svoje zemlje da im pomognu i budu zaista

dobro primljeni, neki postaju ministri pa

~ak i premijeri...

Srpska Dijaspora nije svuda ista,

razlikuje se od dr`ave do dr`ave ili bar od

kontinenta do kontinenta. Neko bi o tome

morao da vodi ra~una, da sagleda specific-

nosti i na osnovu toga deluje. A to zna~i

da Kancelarija za dijasporu, koja se tek

formira u novoj Vladi Srbije, treba da

po~ne od po~etka da radi profesionalno i

stru~no svoj posao. Sramota je i neozbiljno,

da danas u informati~ko doba, na{a matica

Srbija nema prave podatke o tome koliko

nas je uop{te rasuto po svetu.

Sta mislite o ~emu i kako o nama

mo`e da brine neko ko uopste nema pojma

gde se nalazimo niti koliko nas ima?

No, ne ne `elim da kritikujem –

ho}u samo da uka`em na ono {to svi

verovatno znate, da se mora ozbiljnije i

odgovornije raditi na tome i kod nas u

dijaspori, a i u na{oj dr`avi. Krajnje je

vreme da kao velika grupa gradjana i drza-

vljana Srbije postavimo svoje uslove, ili

ako hocete blaze, da istaknemo nase

potrebe. Budimo skromni i realni, ukazimo

na ono najvaznije a od Vlade – i to

celokupne, zahtevajmo samo ono na sta svi

ostali imaju pravo.

Ministarstvo Kulture neka posveti

paznju i nama, isto vazi i za Ministarsvo

za Obrazovanje pa i za Ministarstvo za

ljudska prava na, primer...

Ako nacionalne manjine koje `ive

u Srbiji imaju pravo na {kolovanje na svom

jeziku tra`imo to i mi koji `ivimo u disas-

pori i imamo malu srpsku decu. Ako tridese-

tak hiljada Slovaka, koji `ive u Vojvodini,

imaju pravo na svoj list i na svoje radio i

TV programe, tra`imo to isto i za vi{e od

pola miliona Srba koji `ive u Cikagu.

Na pitanje odakle, podseticu na

izvestaje Narodne Banke Srbije o milijar-

dama dolara i eura, koje stizu u Srbiju od

nas i odrzavaju joj likvidnost i pokrecu ono

malo privrede sto radi. Na sve sto se kupi

od tih para placa se porez, a porez sluzi za

podmirivanje potreba gradjana nase Drzave

i uopste nije vazno da li trenutno zivimo u

Kikindi ili Vankuveru, taj porez ide u

budzet Srbije. Mi placamo i porez na imov-

inu i porez na podstanare, kada ih imamo,

i sve ostalo a ne dobijamo nazad nista.

Pa eto za pocetak uradite bar to

malo.

Probajte da prebrojite koliko nas

ima rasurih po belom svetu i gde sve , a

onda ce slediti valjda i sve ostalo. Treba

nam bar malo brige za nas i bar malo grad-

janskih prava koja nam pripadaju.

Eto, toliko jer je krajnje vreme da

mi iz Dijaspore i nasa Vlada Srbija, da ona

je nasa ,jer svi mi smo drzavljani Drzave

Srbije, krenemo u istom pravcu. Nesme ta

Vlada da zaboravi da smo i mi njeni, kao

sto mi ne zaboravljamo da je Drzava Srbija

– nasa. Verujte interes nam je isti i htenja

su nam ista ali treba da se bolje razumemo

i vise postujemo. Svet je sve manji,

mogucnosti za upoznavanje, kontakte i

saradnju su sve vece – internet pruza nes-

lucene mogucnosti – iskoristimo to u

nasem – Srpskom interesu.

Iskoristimo to I OVDE I TAMO,

kako je to rekao jedan sineasta u

istoimenom filmu.

Mnogo bolje i korisnije za sve je

da to koristimo mi za dobrobit i napredak

nego da neko zloupotrebljava za uske par-

tiske interese ili za sopstvenu dobit i pro-

mociju. Nasa Drzava i Nas narod moraju

biti na istoj liniji – bez obzira na to gde se

neko od nas krace ili duze nalazi. Sto pre

to shvatimo bice nam bolje i lakse, u pro-

tivnom – zna se – preti nam odrodjavanje

od naroda, vere I drzave, gubitak identite-

ta i definitivno propadanje I OVDE I

TAMO.

Pi{e:

Milan Lu~i} iz

Njujorka

^estitam jubilej “Ogledalu”. @elim da se svi jo{ dugo “ogledamo” na ovimstranicama, jer zahvaljuju}i tom “Srpskom Ogledalu” ~uvamo na{e ime, na{epismo, na{u re~ i uop{te nas, raseljene Srbe koji `ivimo na ovom Kontinentu –daleko od otad`bine.

Milan Lu~i} i redakcija SRBA TV New York.

15Oktobar 2012. www.serbianmirror.com

P O R U K E

Priprema: Dana Petrovi}

UMr~ajevcima kod ^a~ka svakegodine, od prilike u isto vreme– u septembru, odr`ava se

manifestacija pod nazivom“Kupusijada”. Manifestacija jetakmi~arskog je karaktera i traje tridana. Takmi~i se u pripremanju kupusaiz zemljanog lonca (svadbarski kupus)

. U sklopu kupusijade organizuju se iniz kulturno-umetni~kih sadr`aja,zabavni program i izlo`bi rucnih rado-va, poljoprivrednih proizvoda iopreme. Pobednici pored Zlatnog,Srebrnog i Bronzanog lonca dobijaju inov~ane nagrade.

KUPUSIJADA

Svetla Srbije

16 Oktobar 2012.

I N T E R V J U

Pi{e: Marijana Miljkovi}

Ko {to smo u prethodnom brojunajavili nastavljamo sa predstavl-janjem glumaca pozori{ta SERBI-

KA, koje nam uskoro sti`e u ^ikago,Njujork i Milvoki. To su prvak Ni{kogpozori{ta Dean Cicmilovi} i njegovakoleginica sa klase {armantna JasnaStojiljkovi}. Njihova uspe{na saradnja plodje istog metoda prou~avanja, dobrograzumevanja na sceni, vrednog rada inapresu{nog talenta.

Dok se mnogi glumci `ale danemaju posla Jasna Stojiljkovi} nema tajproblem, naprotiv, ona radi u ~ak nekolikopozori{ta, snima TV serije i filmove.Zaposlena je u pri{tinskom Narodnompozori{tu koje je izme{teno u KosovskuMitrovicu, a `ivi u Beogradu, gde dodatnoradi u Narodnom pozori{tu, Zvezdara teatrui koliko joj slobodno vreme dozvoljava u jo{nekim beogradskim pozori{tima. Aktuelan jekabare u re`iji Vlade Lazi}a u pozori{tuSlavija, `anr u kome sam se uspe{nooprobala i postala mezimica publike.

Lljupka glumica JasnaStojiljkovi} poti~e iz porodice intelektuala-ca gde se je negovala pisana re~, majkaprofesor knji`evnosti, otac urednikknji`evni~kog ~asopisa “literarni otisak”,kao i “^uperak” namenjen najmladjima uKosovskom Pomoravlju. Njen brat Bojanje pesnik i objavio je zbirku poezije “Upadu re~”…

Da li je bilo o~ekivano da i vi

krenete tim vodama?

- Postojao je posredni, ali i onajneposredni uticaj, {to kod nas dece vi{edoprinosi da se usmerimo… Od malenasam pozivana da recitujem na mnogimsve~anostima, tako su usledila takmi~enjarecitatora sa zapa`enim rezultatima.Doprinelo je i zavr{eno muzi~ko obrazo-vanje na odseku klavir, kao i afinitet premaplesu da se na|em na akademiji, upi{emglumu i ve} naredne godine zapo~nem kar-ijeru u Narodnom Pozori{tu Pri{tina.Roditelji su bratu i meni i danas velikapodr{ka, a njihova o~ekivanja nas motivi{uu daljem radu.”

Kako posti`ete da glumite u vi{e

pozori{ta, da ste kao glumica veoma

aktivni u Beogradu i na Kosovu?

- Moje mati~no pozori{te je saprivremenim sedi{tem u KosovskojMitrovici, a zbog boljih uslova za rad pred-stave pripremamo u Narodnom pozori{tu uBeogradu. Igramo za na{ srpski narod pocelom Kosmetu, gde god su i koliko godda ih je. Sti`emo do njih s pratnjomme|unarodne policije ili bez nje… Kao ipro{le jeseni, tako i ovog prole}a igralismo za tek nekoliko Srba, koliko ih jeopstalo u Prizrenu, u \akovici, u Pe}i…ucrkvenim portama: jedino mesto gde semo`e ne{to srpsko desiti.”

Iako ste prili~no mlada glumica,

odigrali ste mnogo pozori{nih predstava,

glumili u dva filma i vi{e TV serija.

Kakav je ose}aj dok glumite pred pub-

likom gde mo`ete videti njihovu reakciju

odmah, u odnosu na glumu pred

kamerom?

- “Pored toga {to odmah vidimoreakciju publike, nemamo vremena zais~ekivanja sa pitanjem: kako }e pro}i to

{to smo ve} uradili pred kamerama, upozori{tu imamo mogu}nost da u tokuigranja uti~emo na ose}anje gledalaca iizazivamo njihove reakcije. A popravkenema – odigrano je odigrano, nema dubla.To je veliki izazov! Pozori{no izvo|enjeima svoju posebenost, jer predstava koja se

prikazuje u jednom momentu je samo tadatakva predstava. Ta originalnost i ~uvapozori{te od nestanka pred naletom TV-a,interneta itd.”

Recite nam ne{to vi{e o

pozori{noj trupi “Serbika”, kada je

nastala i koji joj je cilj?

- “Pozori{na trupa je ogranakSrpskog kulturnog kluba “Serbika“-Gnjilane, nastala na Kosovu i Metohiji uovim burnim vremenima, kada se borimo zaopstanak i ostanak. Nastala je i kao potre-ba da se sa~uvamo, kako umetni~ki tako ikulturolo{ki i duhovno: “Serbika” ima izda-va~ku delatnost: knji`evni ~asopis za liter-aturu i zbivanja “Literarni otisak”, zatimde~iji ~asopis “^uperak” u okviru koga seorganizuje i |a~ka radionica, zatim objavl-jeno je nekoliko knjiga, izdvajam “Kad jeGnjilane gorelo”- dokument o velikomstradanju Srba marta 2004. sa izlo`bomfotografija. Ima Izvornu peva~ku grupu“Bina~ka Morava”, a “Serbika” organizuje iZavi~ajne susrete pisaca KosovskogPomoravlja, kao i likovnu koloniju u sred-njevekovnom Novom Brdu… Tako i na{apozori{na trupa repertoarski daje doprinosna svoj na~in ovom vi{estruko korisnomradu “Serbike” vaznom za sve Srbe naKosovu i Metohiji, ali i svuda gde Srbaima! Pored predstave za najmla|e sa bibli-jskom tematikom, zatim predstave zaomladinu, imamo i predstavu iz nacionalneistorije. Ni komedije ne izaostaju…”

“Serbrika” pored savremenih

predstava, ima i deo programa koji je ve}

vekovima aktuelan u spskom narodu

“Kosovo u Srcu”. Kakvu reakciju pub-

like, a i va{u li~nu ste do`iveli dok ste

izvodili taj program?

- “Kosovo u srcu” uvek je gledaniz srca! Jer se i izvodi iz srca, a onda }e itrajati. Zasniva se na o~uvanju kulturneba{tine Kosovskog Pomoravlja – pevanje,no{nja, obi~aji, ali se tu na{lo mesto i zaprikazivanje `ivota Srba na tom podnebljui danas. S obzirom da mi s Kosova dolaz-imo u ^ikago, te donosimo blagodat sa tesvete srpske zemlje, to }e po svoj prilicibiti program “Srce s Kosova”.”

Vi ste neko ko je veoma kompe-

tentan da predstavi trenutnu sliku kul-

turnih doga|aja na Kosovu. Da li jo{

neko, osim “Serbike” odlazi na “Svetu

srpsku zemlju” da svojim sunarodnicima

kroz kulturu pru`i podr{ku?

- “Srpska kultura na Kosovu, sveinstitucije, pa i kulturne su sa Kosova, izPristine 1999. izme{tene koje gde po Srbiji.Samo neke su u Kosovskoj Mitrovici, nakrajnjem severu Kosova, gde nemajuosnovne uslove za rad, po~ev od uslovnezgrade, ali se snalaze pribegavaju}irazli~itim inprovizacijama. Tu spada folk-lorni ansambl, delom list “Jedinstvo” imoje mati~no pozori{te. Ono prikazujepredstave srpskom stanovnistvu u K.Mitrovici, gde je nekoliko puta gostovalo ibeogradsko pozori{te, kao i jo{ neki kul-turni sadr`aji iz gradova Srbije.

KOSOVO U SRCU

Razgovor sa povodom: glumica Jasna Stojiljkovi}

I N T E R V J U

17Oktobar 2012. www.serbianmirror.com

^estitajte

krsnu slavu

svojim ro|acima,

kumovima i

prijateqima

uz ikonu sveca,

za{titnika ku}e

pozovite nas :

773.744.0373

U isto~nom Kosovu, u KosovskomPomoravlju, koje je najve}a srpska enklava,nema dr`avnih institucija u oblasti kulture,kao na severu Kosova, ali su se lokalni kul-turni poslenici samoinicijativno organizovalii posle progona iz grada Gnjilana, 1999, paopet 2004. izmestili svoju aktivnost po okol-nim selima. Najaktivniji su: srpsko amater-sko POZORI[TE, koje sa dugom tradicijom,deluje u [ilovu i Ranilugu. Njegove pred-stave su pet godina progla{avane za najbol-je u Srbiji na “Fedrasu”, zatim LIKOVNI

umetnici koji redovno odr`avaju likovnukoloniju “Novobrdska tvrdjava” u podno`jusrednjovekovnog grada, nekoliko folklornihdru{tava od kojih se najvi{e afirmisalodru{tvo iz Berivojca koje je gostovalo uTorontu i Izvorna PEVA^KA grupa“Bina~ka Morava” –u~esnik sabora uTopoli, Ku~evu, Beogradu, Valjevu. I PISCIkosovskog pomoravlja koji su obnovili svojezavi~ajne susrete i pokrenuli svoj ~asopis“Literarni otisak”, koji ove godine proslavl-ja jubilarnu desetogodi{njicu postojanja

(mukom izdejstvovanu). Oni su organizovanipreko Srpskog kulturnog kluba “SERBIKA”Gnjilane, posle progona sa sedi{tem u seluKorminjanu, koje se bavi izdava~kom delat-no{}u, a naro~ito izdavanjem dja~kog lista^uperak, preko kreativne radionice kojaokuplja najtalentovanije djake u jednoj od{kola u okrugu, za svaki novi broj.

Ljubav prema rodnom kraju dajesnagu za ostanak i motivi{e opstanak! Amladi ljudi, puni energije, u ovim okol-nostima iskazuju se kroz kulturne

aktivnosti uz materijalnu i drugupodr{ku.”

Kavi su va{i planovi posle gosto-

vanja u Americi? Imate li ve} isplanirane

predstave i snimanja?

- “Odmah po povratku ima}u pre-mijeru predstave “Gradjanin plemi}” uNarodnom pozori{tu i jo{ nekoliko gostovan-ja s istom. Najavljena je i jedna serija,vide}emo…”

Hvala na razgovoru, o~ekujemo vassa nestrpljenjem.

Dvoje uspe{nih glumaca, ~lanovi Serbike, prvak narodnog pozori{ta u Ni{u DeanCicmilovi} i lepa, mlada glumica pri{tinskog Narodnog pozori{ta Jasna Stoiljkovi},odr`a}e nekoliko predstava u ^ikagu, Njujorku i Milvokiju. U slede}em broju Ogledaladetaljno }emo vas informisati kog datuma i gde }e predstave biti izvedene, do tadaukratko vam predstavljamo njihov sadr`aj.

“Volim te do smrti” – Antoan Anui, re`ija D. Cicmilovi}Urnebesna crna komedija, inspirisana istinitim dogadjajem. Zaplet raznih situacija

u koji upada bra~ni par, razvratni mu` i osvetoljubiva `ena. Da li }e se ona ubiti zbogmu`a ili }e ubiti mu`a?

“Rajski vrt” – po Bibliji, adaptacija djakon Aleksandar Zafirovi}Poznata pri~a o nastanku, `ivotu Adama i Eve u raju i njihovom izlasku iz raja, na

popularan na~in je prilagodjena de~ijem uzrastu.“Ispovest mangupa” – Sergej Jesenjin, dramaturgija Mirko Zari}@ivot najomiljenijeg ruskog pesnika, do~aran kroz njegovu poeziju, uz pratnju

starih ruskih pesama, prikazan kroz sve faze njegovog kratkog `ivota; od ljubaviprema zavi~aju, `eni, kafani… do, na ogledalu, krvlju ispisane poslednje pesme“Dovi|enja, dru`e moj, dovi|enja”.

“Kosovo u srcu”:

- odlomak iz pozori{nog komada iz `ivota starog Gnjilana o zabranjenoj ljubavidvoje mladih, Paneta i Tanke, na kosovskom dijalektu, sa kosovskim pesmama,obi~ajima i no{nji.

- promocija knjige “Kad je Gnjilane gorelo”, ~iji je autor u~esnik i svedok pogro-ma Srba u martovskom nasilju 2004. Sa izlo`bom 20-ak autenti~nih fotografija (ve}egformata) o tom doga|aju pod nazivom “Znajte Srbi!”

- projekcija dokumentarnog filma “Teror” na temu ru{enja i potom obnove mana-stira i crkava na Kosovu i Metohiji

18 Oktobar 2012.

J U B I L E J

Oktobar 2012. www.serbianmirror.com

V E R A

19

Starac Pajsije Svetogoracspada u red novijih duhovnihotaca Crkve, koji je svojim

`ivotom i delima bio svedok inosioc Bo`ije blagodati i qubavi isvetionik preko koga je Duh Svetisvetleo qudima na uzburkanom moru`ivota proteklog 20 v.

Ovde ne}e biti re~i o wegov-om `ivotu, jer to iziskuje jednuposebnu studiju, ve} }emo ukratkoizneti neke od pouka koje je staracgovorio svojoj duhovnoj deci, a kojesu sa~uvane i zapisane u jednojizuzetnoj kwizi “ Suze za svet”, kojubi trebalo pro~itati i posedovati.

Kratke pouke

starca Pajsija:

Kada se sa bolom molimo zabli`we, na{ dobri Bog nas preizo-bilno nagra|uje blagoda}u.

Kada neko proslavqaro|endan, po`elite mu slede}e:Po`ivi onoliko godina, koliko jeBogu ugodno.

Po~etak kraja hri{}anskeporodice nastupa onda kada `enazadr`i svoje devoja~ko prezime.Blagoslov Bo`iji se udaquje i nawegovo mesto dolazi pometwa. Jednodete uzima maj~ino, a drugo o~evoprezime i porodica po~iwe dapropada.

Ne treba da ~eznemo za qud-skom, nego za Bo`ijom utehom.

Neophodno je da i mu{karaci `ena koji `ele da se ven~aju na|udobrog duhovnika kojem }e i jedno idrugo pot~initi svoju voqu.Duhovni otac }e odigrati uloguarbitra i time spre~iti sva|e uporodici. Kada do|e do nesporazu-ma, oni }e razgovarati sa svojimduhovnikom koji }e im pokazatikakva je Bo`ija voqa. U koliko nebude tako, brak }e se raspasti, jer }ese ume{ati i wihovi roditeqi koji}e poku{ati da posavetuju ili wuili wega. Pri tom }e svako danametne sopstveno mi{qewe. Kada

se pak saglase da imaju zajedni~kogduhovnog oca koji }e ih rukovoditi,lako }e izbe}i svako neslagawe uporodici.

Kada ~ovek shvati svojugre{ku, ve} je prevalio polovinuputa. Me|utim, veoma je va`no dapostane svestan i svoje slabosti.Mnogo je boqe da budemo svesnisvoje slabosti, nego da se napornoborimo i da je zapostavqamo.

Uvek moramo biti blagi iuvi|ajni prema bli`wima, da bi iBog bio takav prema nama.

Mi treba da u~inimo sve{to je u qudskoj mo}i. Ono {to pre-vazilazi na{u snagu, treba da pre-pustimo u ruke Bo`ije.

Bog je trpeqiv prema svimaqudima, zbog toga i mi moramo bititrpeqivi prema drugima.

Veoma je sebi~no da mislimokako smo sposobni da popravimodruge qude.

Na{i bli`wi koji su seupokojili ~eznu za na{im molitva-ma, kao {to zatvorenici ~eznu zaposetama svojih bli`wih.

Mnogi gre{nici su sespasli samo zato {to nisu osu|ivali

druge i {to su bili svesni sopstvenegre{nosti.

Na{a du`nost je da bol svo-jih bli`wih u~inimo svojim sop-stvenim.

Deca se moraju truditi dauvek pokazuju po{tovawe prema svo-

jim roditeqima. Kada im sesuprostavqaju i kada ih ne po{tuju,blagodat Bo`ija ih napu{ta i onapostaju podlo`na demonskom uticajui dejistvu.

Kada su deca neposlu{na,najboqe je da ih izgrdite ujutro, jer}e tako imati ceo dan da razmi{qajuo tome. Kada ih grdite uve~e, wihovum biva pometen i to bi moglodovesti do nepovoqnog ishoda.

Roditeqi treba da posvetedeci {to vi{e svog vremena, ~ak ina {tetu svojih studija ili {to se~esto de{ava, na {tetu svog posla.

Mnogi qudi do`ive pakaojo{ u ovom `ivotu, jer im je srcepreispuweno strastima.

Zadr`avam samo one stvarikoje su mi potrebne.

@ivite na najjednostavnijimogu}i na~in. Ne ote`avajte sop-stveni `ivot. Previ{e udobnostipretvara qude u robove.

Slava Bogu! Kad ka`ete “slava Bogu” svi demoni zadrhte.

...iz kwige “Suze za svet”(savremeni gr~ki starci), Beograd2007.

POUKE STARCA PAJSIJA SVETOGORCA

PPPP RRRR AAAA VVVV OOOO SSSS LLLL AAAA VVVV QQQQ EEEE

Pi{e: Nenad Jovanovi}

maranata.jovanovic@gmail.com

RREEKKLLAAMMIIRRAAJJTTEE SSEE UU OOGGLLEEDDAALLUU

Dozvolite da predstavimo va{u

kompaniju onako kako zaslu`uje.

Ogledalo se ~ita {irom SAD, a zahvaljuju}i internetu i {irom sveta na:

www.serbianmirror.com

Pozovite nas: 773.744.0373

20 Oktobar 2012.

F E L J T O N

ZA[TITA GRA\ANA JENAPAD NA VLADU

Otruje{ milion ljudi – zaradi{ milijar-

du”, mo`da se tom logikom mo`e

objasniti ra~unica ministra Milana

Ba~evi}a, koji zagovara eksploataciju nikla,

ka`e reditelj Emir Kusturica nakon najave

ministra rudarstva da Vlada ne}e zabraniti

istra`ivanje nikla.

Ministar je demantovao tvrdnje da

}e mogu}a eksploatacija nikla u Srbiji

ugroziti zdravlje ljudi, jer }e se obavljati

prljavim tehnologijama. On je nasrtaj poje-

dinaca i lobija posredstvom medija o

mogu}oj opasnosti po `ivot i zdravlje ljudi

zbog eksploatacije nikla napad na Vladu. –

Mislim da }e se tada gra|ani primiriti i

shvatiti da u Srbiji mo`e da se `ivi i od

ne~ega {to nije vezano za prodaju sira, kaj-

maka ili vranilove trave… – poru~io je

ministar.

Vest da dr`ava ne}e odstupiti od

projekta istra`ivanja nikla i optu`be da su

osporavanje ovakvih investicija napadi na

Vladu Srbije, Kusturica je do~ekao u

Rusiji. – Tresu mi se ga}e i usrao sam se

od straha od njegovih prozivki! Ose}am

neizmernu krivicu, jer sam u

demokratskom maniru poku{ao da prene-

sem svoje iskustvo o za{titi `ivotne sredine.

Hteo sam da skrenem pa`nju o prljavim

tehnologijama koje se koriste u eksploataci-

ji nikla, a bejah progla{en neprijateljem

Vlade – ka`e Kusturica. – I kada bi sav

novac od eksploatacije, a geolozi procenju-

ju da je vrednost tri milijare evra, ostao u

zemlji, s tim parama ne bi se mogao

za~epiti bud`etski deficit samo za jednu

godinu. Jedino ako Ba~evi} ne misli da je

lak{e upravljati Srbijom ako oboli i umre

milion ljudi. Mo`da je njegova ra~unica da

}e na{a ekonomija biti bolja ako Srba bude

manje za milion. Mo`da logikom „otruje{

milion – zaradi{ milijardu”, smatra da }e

tako tro{kovi dr`ave biti manji, a dobit

ve}a, jer }e je umesto sedam deliti {est

miliona du{a – upozorava Kusturica.

BUDI BOG S NAMA

Nastavnik geografije Sini{a

Vukadinovi}, u~enici prvog razreda

Desete beograske gimnazije, koja se

prekrstila po{to je ~ula crkvena zvona

rekao je, da treba da se stidi i da mu se na

~asu vi{e ne pojavljuje. Profesor je izjavio

da je religija privatna stvar i da je dana{nja

omladina banalizuje. Postalo je popularno

da se |aci krste pre odgovaranja ili kada

~uju crkvena zvona. Crkva i dr`ava su po

Ustavu odvojene. Pitao sam |ake kako bi

reagovali kada bi se neki u~enik musliman,

tokom ~asa klanjao.

BEBE NARKOMANI

Svakog meseca u novosadskom

porodili{tu Betanija rodi se po jedna

beba koja odmah po ro|enju zavr{i na ter-

apiji za odvikavanje od droge.

Pretpostavlja se da ovakvih slu~ajeva ima

mnogo vi{e s obzirom da dete ne ispolji

simptome odmah po ro|enju, ve} nekoliko

dana kasnije kad trudnica napusti bolnicu.

Lekari apeluju da budu}e majke priznaju

ako su za vreme trudno}e koristile neke od

psihoaktivnih supstanci, kako bi odredili

adekvatnu terapiju i vreme bolni~kog

le~enja.

GLADNI LOPOVI

Da je kriza sve ve}a, vidi se i iz poli-

cijskih izve{taja da se svi{e krada

hrana. U selu Leu{i}i lopovi su kroz pro-

zor u{li u ku}u gde su ukrali osam fla{a

mlevenog paradajiza, nekoliko fla{a vo}nih

sokova i balon sa rakijom. U Dru`eti}ima

su iz fri`idera ukrali kofu od desetak kilo-

grama sira i {erpu u kojoj se nalazilo

kuvano mleko misle}i da je kajmak. Kada

se mleko po~elo prosipati po kolima, izba-

cili su {erpu na regionalni put za Gornji

Milanovac. U istom selu, lopovi su

oplja~kali zamrziva~ iz koga su odneli tri

kilograma mlevenog mesa, ve}u koli~inu

kobasica i dva kilograma suvog pr{uta.

O{te}eni ka`e da je kupio je veliki gvoz-

deni lanac sa kojim je zaklju~ao zamrziva~,

jer “ako ponovo do|u, lopovi }e morati da

obijaju ulazna vrata i bi}e im potrebno

dosta vremena za zamrziva~, {to im se ne}e

isplatiti”.

SRBIJA DOBILA MORE

Grad Jagodina je zvani~no postala

vlasnik dva hektara zemlji{ta na

gr~koj obali u Keramoti, preko puta ostr-

va Tasos. Naime, Savas Michaelides

predsednik op{ine Nestos predao je kolegi

iz Jagodine Draganu Markovi}u-Palmi

zemlji{te na kojem }e pomoravski grad

izgraditi turisti~ki kompleks, a kojeg }e

najve}im delom koristiti jagodinski |aci i

studenti. Nakon {to je Michaelides rekao:

“Ova zemlja je sada va{a”, Markovi} je na

poklonjenoj zemlji postavio srpsku zastavu

i izjavio da Srbija sada i slu`beno ima

izlaz na more.

Rubriku priprema: M. Maljkovi}