2 Jul 2011.

P O R U K E

I Z R E D A K C I J E

3www.serbianmirror.com

Srb info - Gde - Kad - [ta strana 4

Politi~ke aktuelnosti strana 5

Blagojevi} progla{en krivim strana 6

“28. jun” ~uva srpski ugled strana 7

Zajedno mo`emo sve strana 8

^arobno ostrvo Krf strana 9

Pri~e iz d`epa: Ribokradice strana 10

Prvi Sabor kraji{kih Srba strana 11

^as srpskog jezika u Parizu

Episkop ba~ki Irinej o poseti Pape strana 12

Zemlja ~uda strana 13

Ceca sa narukvicom od 1,5 mil. evra strana 16

^igota - Zlatibor strana 18

Tesla - ponosni genije strana 19

Ko ne do{‘o na Boj na Kosovo strana 21

Pravoslavlje strana 22

Ljubavi na{ih pisaca strana 23

Slavne ljubavi srpskih vladara strana 24

Zakon: Mehanizam ekonomske saradnje strana 25

Sport strana 26

Porodica strana 27

Horoskop strana 28

^estitke - Mali oglasi strana 29

Vedra strana strana 30

TIRA@: 12.000

SADR@AJ

PUBLISHED BY

• Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •

P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613

• Phone: 773.744.0373

• OSNIVA^: Slavica Petrovi}

• UREDNIK: Slavica Petrovi}

• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},

Cvijan Hercegovac, Nenad Jovanovi}

• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Milutin [o{ki} (Beograd),

Aleksandra Maksimovi} (Ni{),

Boban Ili} (^ikago), Milan Lu~i} (New York),

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: ogledalo@gmail.com

Web: www.serbianmirror.com

• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)

• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)

Jul 2011.

NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------

ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472

Chicago IL 60613

“[to god tka{,vezuj konce za nebo”

Sv.Vladika Nikolaj Velimirovi}

“ Podizanje hramova je u duhu naših predaka...”

“ Ali, nije dovoljno da podi`emo samo materijalne hramove.

Zato izgra|ujmo i duhovni svoj hram!

Tek ako budemo tako postupali, bi}emo sli~ni našim precima...”

PATRIJARH PAVLE

@IVOT PO JEVAN\ELJU

S R B I N F O

4 Jul 2011.

BUBAMARA Cafe knji`ara2903 W Irving park rd.

CHICAGO IL 60618

773-293-6337

Isporuka knjiga za ~itavu Ameriku.

Naru~ite preko telefona 773-293-6337

ili www.ladybugbookcafe.com

NOVOST NOVOST NOVOST

Uskoro u ^ikagudirektno iz Beograda

Srpski Nacionalni ansambl

KOLOZa vi{e informacija Tel: 630 742 7780

ili draganv1968@rcn.com

subota, 9. jul, 20 ~asovaSKUC Sveti Sava

pozori{tna predstava

LJUBAV NA PRVI DVOGLED

U izvo|enju prvaka drame U`i~kog pozori{ta Tanje Jovanovi} i Vladimira Kur~ubi}a, predstava

“Ljubav na prvi dvogled” nastala je po motivima tekstaBila Majnhofa “Sova i ma~kica”, a po kome je snimljen

i istoimeni film “THE OWL AND THE PUSSYCAT”.Pri~a prati jedan malo ~udan par na Menhetnu,

i postavlja pitanje mogu li potpuni neznanci kroz svadju i prepirku postati prijatelji ili ~ak i ne{to

vi{e od toga. U ovoj komediji, uz poznate ljubavnesongove Bitlsa u`iva}ete u toploj, ljudskoj,

ljubavnoj pri~i koja vas ne}e ostaviti ravnodu{nim.Dodjite na premijeru u SKUC Sveti Sava

9. jula u 20 ~asova i nemojte propustiti

ovo jedino izvodjenje u ^ikagu.

SKUC Sveti Sava

448 W. Barry Chicago IL 60657

773.744.0373

P O L I T I K A

Jul 2011.

Pi{e: Marijana Maljkovi}

5www.serbianmirror.com

PRIZNANJEM KOSOVA DO EU?

Za sve naivne optimiste koji suverovali da }e hap{enje i predajaHa{kom tribunal Ratka Mladi}a

ekspresno odvesti Srbiju u EU, razo~aren-je, gotovo svakodnevno mogu ~uti izjaveevropskih i ameri~kih zvani~nika, da jeostalo jo{ nekoliko “sitnica”, me|u kojimai priznanje nezavisnog Kosmeta. Srbija iKosovo ne mogu u}i u Evropsku uniju dokse me|usobno ne priznaju, jer to nije pitan-je politike ve} funkcionisanja dve dr`ave,izjavio je ameri~ki diplomata i biv{iRegionalni administrator UNMIK-a uKosovskoj Mitrovici D`erald Galu~i. On jenaglasio “da EU ne `eli da ima jo{ jednopodeljeno mesto poput Kipra”. Prema nje-govim re~ima razgovor o podeli Kosova je“destruktivan u ovom trenutku” i ne vidirazlog za to.

Po~etak pregovora o prijemuSrbije u Evropsku uniju ne}e biti uslovljenpriznanjem Kosova, ali }e do kraja togprocesa Srbija morati da prizna nezavisnostda bi postala ~lanica EU, stav je delegaci-je nema~kog Bundestaga koja boravi uBeogradu. Na kraju pregovora opriklju~enju, fakti~ko priznanje Kosovamora biti na stolu, a ako to izostane,nema~ki parlament ne}e podr`ati ~lanstvoSrbije u EU – rekli su poslanici. Oni sudodali da }e Srbija 15. decembra dobitistatus kandidata, ali najverovatnije ne idatum za po~etak pregovora, dok }e pro-ces pristupanja EU trajati najmanje osamgodina, koliko je bilo potrebno iHrvatskoj.

Premijer Srbije Mirko Cvetkovi}izjavio je da priznanje nezavisnoti Kosovai Metohije nije i ne mo`e biti uslov evrop-skih integracija Srbije. “Dok god i jedna~lanica EU ne priznaje nezavisnost, a sadaih je pet, priznanje ne mo`e da bude uslovza integracije”, poru~io je Cvetkovi}.Premijer je dodao i da izjave poslanikaBundestaga nisu zvani~ni stav Nema~ke,{to je, Cvetkovi}u ju~e u razgovoru potvr-dio i zamenik nema~kog ministra odbraneKristijan [mit.

NATO KONFERENCI-JA IZAZVALA

BUNT U SRBIJI

Strategijska vojna konferencija zapartnere, na kojoj su u~estvovalipredstavnici oko 60 dr`ava – ~lanica

NATO-a, Partnerstva za mir,Mediteranskog dijaloga i Istanbulske inici-jative, odr`ana sredinom juna u Beogradu,izazvala je rezli~ite reakcije u zemlji. Temakonferencije je bila „Nakon Lisabona: spro-vo|enje transformacije”, a uz to, u okviruradnih grupa, razgovalo se i o zajedni~koj

obuci, partnerstvu i me|usobnoj pomo}i,pristupu globalnim zajedni~kim resursima iefikasnom razvoju kapaciteta oru`anihsnaga.

Ovaj sastanak, koji je organizo-vala Savezni~ka komanda NATO-a zatransformaciju, najmanje se svideo Srpskojradikalnoj stranci koja je, u skladu saimenom i ranijim delovanjem, ispredPredsedni{tva Srbije organizovalanajradikalniji protest. Demonstranti su sesukobili sa policijom, koja ih je spre~ila dau|u u zgradu u poku{aju da predsednikuSrbije uru~e protestno pismo. Zapalili suNATO zastavu tra`e}i da se u Beogradu neodr`i sastanak onih koji su 1999. godinebombardovali Srbiju. M i r n i j eproteste organizovala je Demokratska stran-ka Srbije na beogradskim mostovima, uztransparente “NE u NATO”, optu`iv{i vlastda “na prikriven na~in gura dr`avu u tajvojni savez”.

Protivnici skupa, me|u kojima jei Aleksandar Miti}, iz Centra za strate{kealternative, kao glavni argument navode,to {to ga je organizovao vojni savez kojije bombardovao SR Jugoslaviju. „Mislimda je to sa moralnog i eti~kog aspektasasvim pogre{no. To je skup na kom seraspravlja o transformaciji NATO-a ubudu}nosti i o budu}im planovima koji }emo`da doprineti tome da se jednog danaono {to se dogodilo u Srbiji pre dvanaestgodina, i ono {to se sada doga|a u Libiji,primeni i u nekoj drugoj zemlji”, navodiMitri}.

Uprkos desetak uhap{enihlevi~arskih aktivista, dvodnevnih protestadela opozicionih stranaka i desni~arskihorganizacija, i prema poslednjemistra`ivanju, sve vi{e gra|ana Srbije koji suprotiv ~lanstva u NATO, pa ih je sada ~ak61 odsto.

Bilo je i onih koji smatraju jeNATO konferencija korisna za Srbiju.

Ministar odbrane Dragan [utanovac, izjavioje da odr`avanje tog sastanka u Beogradupokazuje da je Srbija bezbedna zemlja ipouzdan partner u kolektivnom sistemubezbednosti. „Ova konferencija nije nistrate{ka ni politi~ka, nego pre svega jedi-no bezbednosna. Ona ni na koji na~in ne}eni udaljiti, ni posebno pribli`iti SrbijuNATO-u. Naprotiv, Srbija }e tra`iti daispunjava svoje potrebe u okviruPartnerstva za mir. Mi smatramo da je tou ovom trenutku sasvim dovoljan okvirsaradnje Srbije i NATO-a”, rekao je[utanovac. Srbija je posve}ena o~uvanjuregionalne i globalne bezbednosti, a ja~anjeodnosa NATO i Srbije, bez menjanjaodluke o njenoj vojnoj neutralnosti,koristi}e ~itavom regionu, re~eno je naotvaranju konferencije.

PREGOVORIBEOGRADA I

PRI[TINE

Peta runda pregovora Beograda iPri{tine }e, umesto sredinom juna,biti odr`ana krajem meseca, odlu~io

je posrednik EU Robert Kuper. Odluka jedoneta da bi se dvema stranama dalo vi{evremena za mogu}e sporazume da timoviBeograda i Pri{tine dodatno obave tehni~kepripreme za o~ekivano potpisivanje prvihsporova.

“Nije u pitanju nikakvo otkazivan-je na na{ zahtev, niti se Srbija od ~egaupla{ila”, izjavio je {ef beogradskog tima upregovorima sa Pri{tinom BorislavStefanovi}, demantuju}i ranije izjave {eficepri{tinskog pregovara~kog tima Edite Tahirida je dijalog, odlo`en na zahtev Beograda.“Mi smo se jednostavno svi zajedno dogov-orili da nam je potrebno malo vi{e vreme-na da uobli~imo re{enja, koja bi trebalouskoro da prona|emo i da ih finalizujemo

dogovorom”, rekao je Stefanovi}, dodaju}ida ima nekoliko pitanja koja su predsamom zavr{nicom i da se o~ekuju brzirezultati koji moraju usaglasiti interese dvestrane.

“Sigurno da smo blizu dogovoraoko nekoliko pitanja i da svi o~ekujemo dana slede}em sastanku postignemo neke brzerezultate. Ti rezultati naravno moraju bitipre svega usagla{enost interesa dve strane isvi smo saglasni da je va`no da napravimovi{e napora da usaglasimo na{e pozicije”,rekao je {ef beogradskog tima i dodao dasa pri{tinskim timom ne}e razgovarati oistrazi navoda koje je u svom izve{tajuizneo izvestilac Saveta Evrope Dik Marti,jer to nije direktno vezano za pregovara~kiproces.

Tokom dijaloga Beograda iPri{tine ne}e biti potpisivani sporazumi,ve} }e dogovore objavljivati predstavnikEU Robert Kuper, pi{e “Koha ditore”. EUje, navodi list, hteo da iza|e u susretBeogradu, koji ne `eli sporazume sa sub-jektom koga ne priznaje, ve} da se opostignutim dogovorima “formuli{u izjave”.“Po{to EU i Srbija ne priznaju Kosovo kaodr`avu i kao subjekat koji mo`e da potpi{esporazume, a sa druge strane Kosovo ne}eprihvatiti da u njegovo ime sporazumpotpi{e Unmik, EU }e na jednom papirustaviti pitanja oko kojih je dogovorenore{enje, dok }e se Pri{tina i Beogradobavezati da ih ostvaruju”, naveo je list.

U EU smatraju da je sada vremeda se vide prvi rezultati dijaloga u nekim“manje problemati~nim temama” {to bipomoglo Srbiji da na jesen dobije statuskandidata za EU i da se otvori put da se{to br`e otvori pitanje statusa severaKosova, mahom naseljenog Srbima.Prilikom razmatranja tog pitanja, premazapadnim diplomatama, treba po}i odsituacije na terenu, a ne od paketa MartijaAhtisarija.

6 Jul 2011.

A K T U E L N O

Porota je u 27. juna Roda Blagojevi}apo 17 ta~aka optu`nice proglasilakrivim u ponovljenom sudjenju

biv{em guverneru Ilinoisa srpskog porekla.U slu~aju poku{aja prodaje biv{eg sena-torskog mesta predsednika Obame, porotni-ci su odlu~ili da je Blagojevi} kriv i zakorupciju, podmi}ivanje, uz potvrdu pred-ja{nje presude davanja la`ne izjave FBI.Posle dve i po godine nastojanja da doka`esvoju nevinost, odluka porote iznenadila jei samog Blagojevi}a, koji je uz pomo}advokata nastojao da doka`e da su tajnosnimljeni razgovori koje savezni tu`ilackoristi kao dokaze samo razgovoripoliti~ara, koji vole da glasno razmi{jaju.

Iskreno, tu`ioci nisu dokazali daje Rod Blagojevi} po pomenutimoptu`nicama profitirao i jedan cent, alitakodje tvrde da je po zakonu i poku{ajmita i korupcije takodje krivi~no delo, pasu u tom smeru i instruisali porotu unovom sastavu u obnovljenom procesu.Teoretski, Blagojevi}u za sva navedenadela preti 300 godina zatvora, retki anali-ti~ari mu i predvidjaju do`ivotnu robiju, aoni realniji ipak tvrde da }e odle`ati 6 ili7 godina, koliko je dobio i njegov prethod-nik, guverner Ilinoisa, D`ord` Rajan.

Nakon odluke porote Blagojevi}se u {oku okrenuo svom advokatu [eldonu

Soro{kom i upitao “[ta se desilo?’, a nje-gova supruga Peti, nakon prvog {oka, muje pala u zagrljaj. Biv{i guverner senakratko obratio novinarima, uz re~i “da jemedju mnogim lekcijama koje je nau~io izovog iskustva va`na i ona da ubudu}emanje govori”- dodaju}i da }e sa suprugomoti}i ku}i i k}erkama objasniti {ta se u sud-nici desilo.

I zaista, u dr`avi u kojoj }eBlagojevi} biti ~etvrti guverner iza re{etaka,politi~ki je obi~aj dilovati ispod stola, poprincipu “ruka ruku mije”, ali je njegova sla-bost da o tome govori, Blagojevi}u u ovomdrugom sudjenju do{la glave. Iako je 7 danai sam svedo~io pred porotom, nastoje}i dasebe predstavi kao `rtvu saveznih tu`ilaca ivi{ih politi~kih sila i bude upam}en kao

obi~an, porodi~ni ~ovek, porota je, kako sunaveli u saop{tenju, uspela da razlu~i gde jeon i kada pre{ao granicu zakona, a ne samodobrog politi~kog ukusa i poslovnih manira.

Od 9. decembra 2008. godine,kada je uhap{en, do poslednje odlukeporote, Blagojevi} je javnim nastupima,u~e{}em u realiti tv programima, objavlji-vanjem knjige “Guverner” i razgovorimapred mnogim TV i radijskim mikrofonima,nastojao da ameri~ku javnost uveri u svojunevinost, i predstavi sebe kao brbljivca, ane kriminalca, ne slute}i da }e mu se tabrbljivost olupati o glavu, u trenutku kadasu ga ostavili skoro svi politi~ki prijatelji,partijski drugovi i uticajni politi~ari ugradnji ~ijih karijera je i sam u~estvovao.

“Ovo je stra{na nepravda, i ja sene}u smiriti dok ne doka`em svoju nevi-nost”- rekao je Blagojevi}, zahvaljuju}isvima koji ga podr`avaju. Na ulasku usudnicu citirao je Elvisa Prislija – “Rukemi drhte, kolena klecaju, ne mogu da sto-jim na svojim nogama.

Oni retki koji su stali u odbranuRoda Blagojevi}a i dalje tvrde da je korup-cija glavna odlika politike u Ilinoisu, koja sepotvrdjuje kao najkoruptovanija dr`ava, ukojoj svi politi~ari rade ovo isto {to i RodBlagojevi}. Samo je on o tome mnogovoleo da pri~a. Mila Filipovi}

BLAGOJEVI] PROGLA[EN KRIVIM

7www.serbianmirror.com

A K T U E L N O

Jul 2011.

Nakon neslavnog nastupa EjmiVajnhaus u Beogradu, ameri~kakomi~arka ^elsi Hendler posvetila

je deo svoje veoma gledane emisije na tele-viziji “E”, kritikuju}i srpsku publiku,dr`avu, pa i ministra odbrane Dragana[utanovca, koga je nazvala bolj{evikom.Svoje negodovanje uvredama, iskazala je,najve}a ikada organizovana bojkot grupaSrba na Fejsbuku. Samo prvih nekolikodana organizacija “28. jun”, prikupila jeoko 43,000 potpisa Srba {irom sveta, zapodr{ku bojkota njenoj emisiji, dok seHendlerova javno ne izvini svim Srbima.

U nizu uvreda koje je izrekla nara~un Srba, Hendlerova je izrazila ~u|enje{to Srbi imaju Fejsbuk i {to im je uop{tedozvoljeno da pose}uju koncerte. Ovajkoncert nije ni upola toliko sramotan kaosrpska pulika, kao i ministar odbraneDragan [utanovac, koji je na Fejsbukuobjavio komentar da je koncert sramotan irazora~avaju}i, rekla je komi~arka. “Znate{ta, va{a zemlja je sramota i razo~aranje” –odbrusila je Hendlerova. Izgovaraju}i imesrpskog ministra odbrane, Hendlerova jerekla, da je Dragan veoma popularnobolj{evi~ko ime. Kolega komi~ar u studijuupitao je, da li je Dragan [utanovac “onajtip koji je prebio Rokija”, na {ta je drugikomi~ar odgovorio da jeste. Komi~arimanije bilo jasno za{to je Ejmi izabrala dasvoju evropsku turneju zapo~ne uBeogradu, pa su se ~ak u jednom momen-tu zapitali da li je posle toga mo`da mis-lila da ide u Kazahstan. “Mislim da kon-cert nazivaju katastrofom u Srbiji. To jezemlja gde se dogodilo etni~ko ~i{}enje igenocid, a oni smatraju da je njen koncertgori od toga”, ironi~no je dobacio jedan odgostuju}ih komi~ara u studiju, u `elji dapoka`e znanje o istoriji ratova na Balkanu.

Srpska dijaspora iz ^ikaga u znakprotesta je organizovala jednu od najve}ihbojkot grupa na Fejsbuku, “BoycottChelase Lately Until She Apologizes ToSerbian People” ~iji je glavni cilj ^elsinoizvinjenje srpskom narodu {irom sveta,putem njene emisije, u kojoj je i izgovorilauvrede. Grupu je osmislila humanitarnaorganizacija “28. jun”, koja je organizovanau ^ikagu pre osam meseci, u cilju za{titeprava srpskog naroda {irom sveta. Iza celeakcije stoje troje mladih intelektualacaTihana Medi} iz Milvokija, koja je na“Marquette University” diplomirala“Communication Studies and PublicRelations”, Filip Filipi iz Kanade iAleksandar \uri} iz ^ikaga. Tihana Medi}je, kao dvostruka izbeglica iz Knina i kas-nije iz pri{tinskog kolektivnog centra,preko Bor~e stigla u Ameriku, gde se, kakoka`e ose}a, kao u rodnom Kninu, jer jeme|u svojim narodom, koji odr`ava svojukulturu i obi~aje. Govore}i za na{ listOgledalo, ona je rekla da ju je, `ive}i uAmerici, iritiralo koliko malo amerikanciznaju o Srbiji i Srbima, a koliko lo{e onjima pi{u u medijima. Uz pomo} nekolikoprijatelja iz ^ikaga formirana je huamitar-na organizacija “28. jun”, ~iji cilj nije poli-ti~ki, nego za{tita prava i imid`a Srbije i

Srba u medijima, ali i pomo} drugim srod-nim organizacijima, koje okupljaju narodsrpske dijaspore.

Stranicu Bojkot, ure|uje oko ~ak20 administratora {irom sveta, koji se brinuda me|u komentarima nema uvreda. Oni sezahvaljuju svima koji su glasali za bojkot“komi~arke” do njenog izvinjenja, i poziva-ju ostale da to u~ine {to pre na stranici“Boycott Chelsea Handler until she apolo-gizes to Serbian people”.

AMERI^KA [TAMPAO SKANDALU

Sajt hollywoodreporter.com pi{eda Srbi masovno pozivaju na bojkotHendlerove i da predla`u da ogla{iva~ipovuku reklame iz njene emisije. U istomtekstu izve{tavaju i {ta se dogodilo, kao ida je povod za uvrede bio neuspeli kon-cert Ejmi Vajnhaus.Novinari ovog sajta sustupili u kontakt saFilipom Filipijemkoji iz grupe “28.jun” koja zastupasrpske interese uzapadnim medijima.On je rekao da jekontaktirao samenad`erima „E!kanala” i voditeljkei da o~ekuje javnoizvinjenje.

Predstavnicikompanije „NBCUniversal/E! Networks”jo{ nemaju zvani~nuizjavu. O~ekuje sepovratni mejl od menad`era^elsi Hendler. Njena Fejsbuk stranica dan-ima nije radila, zbog hiljada komentarakoje su ostavili besni Srbi, pi{e holly-woodreporter.com. Osim ovog sajta, koji jeprvi objavio pri~u, uvrede Henderove ibojkot brojnih gledalaca emisije, preneli sui Eyaminer.com i NY Daily News. PerezHilton, “Ameri~ka famozna tra~ara”,napisao je o ovom dogadjaju na njegovojweb stranici, gde su mogli su se pro~itajusamo negativni komentari.

REAKCIJE SRPSKOGMINISTRA I

AMBASADORA

Ministar odbrane Dragan[utanovac, koga je ^elsi, izme|u ostalog,zbog imena uporedila sa bolj{evikom, te sezapitala odakle njemu Fejsbuk, putem svognaloga na ovoj dru{tvenoj grupi je odgov-orio: “Po{tovani prijatelji, emisija koju jevodila ‘komi~arka’ ^elsi i kod mene, kao ikod vas, izazvala je istu reakciju!Neduhovito, bahato, povr{no, ru`no... Celazamisao i jeste bila da nas sve iznervira iizazove da se predstavimo upravo u svetluu kome su nas opisali, a ja im u tome ne}upomo}i, naprotiv! Glavu gore, idemo dalje,

ako ve} ne znaju ko su bili Tesla, Pupin,Milankovi}... nau~i}e ih Novak \okovi}!”,napisao je [utanovac na profilu.

Organizacija “28. jun” jebezuspe{no poku{avala da stupi u kontakt isa Konzulatom Republike Srbije u ^ikagu,kako bi zatra`ila podr{ku svojoj akciji, aonda se u ime Vlade Srbije oglasioambasador Srbije u SAD, VladimirPetrovi}. On je zatra`io od ameri~ke mre`eNBC Univerzal da preduzme merepovodom uvreda koje je ameri~kakomi~arka ^elsi Hendler iznela protivSrbije i njenih gra|ana i da sa predstavni-com NBC Univerzal Boni Hemr razgovarao tom incident, kao i o korektivnim mera-ma koje bi ta kompanija i kanal “E!” bilispremni da preduzmu. U pismu upu}enomu ime Vlade Srbije, Petrovi} je preneo daje vlada u Beogradu razo~arana zbog “pot-

cenjiva~kih primedbi” iznetih u progra-mu “^elsi lejtli”.

“Apelujemoda Hendlerova i

njeni producentiponovo pogledaju

njen spisak “temakoje su pre{legranicu” i dakomi~arka razmislio stvarima koje sujoj bliske, kao {toje jednakost.Njen superiorniton i izjave su usuprotnosti sa

njenim ~asnim nas-tojanjem za ostvari-

vanje istinske jed-nakosti izme|u poje-

dinaca, zajednica inaroda”, naveo je Petrovi}.

On je ukazao da }eHendlerova verovatno biti iznena|ena kad

~uje da je Srbija demokratska zemlja, danarod Srbije u`iva velike slobode, a da jeBeograd poznat {irom Evrope kao grad sanaj`ivljim no}im `ivotom na celom konti-nentu. Mnogi ogla{iva~i sa NBC mre`euspe{no posluju u Srbiji, a me|u njima su“Majkrosoft”, “Filip Moris”, “Koka-kola”,“Panasonik”, “Ju-Es Stil”, “Meril Lin~” i“Ameri~ka banka”, podsetio da ambasadorPetrovi}.

PRVA IZVINJENJA I TU@BA

Komi~ari Greg Props i KrisFranjola, koji su gostovali u spornoj emisi-ji voditeljke ^elsi Hendler, suo~eni sa bro-jnim negativnim reakcijama na svoj nastup,uputili su svoje izvinjenje Srbima prekoTvitera. Greg Props je u emisiji nazvaoSrbiju „zemljom gde se dogodilo etni~ko~i{}enje i genocid”, ali je u me|uvremenushvatio da je preterao. “Dragi Srbi, molimvas da prihvatite moje izvinjenje. Zaista mije `ao”, napisao je Props na svom tviterprofilu.

Drugi komi~ar, Kris Franjola kojije u emisiji rekao da je Srbiji zemlja bez

pravila, izvinio se tako|e putem Tvitera,nakon {to su ga tvitera{i iz Srbije upozorilina uvredljivost njegovih izjava.

Bez obzira da li se ^elsi Hendlerizvinula ili ne, postignut je veliki uspeh.Nova humanitarna organizacija mladihljudi, uspela je da okupi, za samo nekolikodana, vi{e od 43 hiljade ljudi razli~itihnacija, i da na veoma civilizovan na~in,argumentima, za{titi ~ast srpskog naroda.

U me|uvremenu, srpski biznis-men iz Dizeldorfa Dragan \ogovi} ve} jepodneo tu`bu protiv “komi~arke” Hendler.“Podneo sam tu`bu protiv gospo|eHendler u moje li~no ime i u ime narodaSrbije za naknadu {tete zbog uvredaizre~enih na ra~un na{eg naroda. Ne moguvam za sada otkriti u kom sudu }e se vodi-ti proces i koliki }e ta~no biti od{tetnizahtev, ali su u pitanju milioni dolara. Ja}u sam finansirati ceo postupak, ne `elimnikoga da optere}ujem, a kada budemo odHendlerove naplatili sve uvrede koje namje nanela, zadr`a}u samo novac zatro{kove advokata, a ostatak }u podeliti uhumanitarne svrhe”, ka`e \ogovi}. Procesprotiv Hendlerove }e se najverovatnijevoditi u jednoj od ameri~kih saveznihdr`ava, po{to se u SAD ovakvi procesinajbr`e zavr{avaju, a kazne mogu dosti}inekoliko desetina miliona dolara, pi{umediji.

Marijana Maljkovi}

”28. JUN” ^UVA SRPSKI UGLED

NOVO! REKLAMIRAJTE VA[E PROIZVODE

I USLUGE NA SRPSKOJ RAZGLEDNICI

IZ AMERIKE,

POLU^ASOVNOJ EMISIJI NA RTS-U,

RADIO TELEVIZIJI SRBIJE! EMISIJE PRIPREMA I VODI

ALEKSANDAR SA[A @IGI],

KOJI NAS VODI NA RAZNE INTERESANTNE DOGADJAJE U ^IKAGU

I [IROJ OKOLINI.

SRPSKA RAZGLEDNICA IZAMERIKE SE VIDI NE SAMO U

^IKAGU NEGO I U CELOJ AMERICI, KANADI,

EVROPI I AUSTRALIJI.CENE SU VRLO PRISTUPA^NE A

VREMENSKI PROSTOR ZAREKLAME JE VRLO OGRANI^EN.

JAVITE SE [TO PRE TELEFON:

224-286-4383,

EMAIL ADRESA JE: RAZGLEDNICA@RADIOAVALA.COM

8 Jul 2011.

H U M A N O S T

Donatorskom ve~erom u sali manas-tira Nova Gra~anica, Vlade i AnaDivac zavr{ili su junske aktivnosti

u ^ikagu za svoju humanitarnu organizaciju“HOD”. Sav prihod od ko{arka{kog kampa“Divac ko{arka{ka akademija” i ove dona-torske ve~eri, i}i }e u “HOD”, za aktuelnei nove aktivnosti ove fondacije, koja poma`eizbegla i raseljena lica, decu i siroma{ne.

Goste je najpre pozdravio profesorMiodrag Radulova~ki, ~lan SANU, koji jepodsetio na na{e narodne izreke da }e“ono {to ~inimo za sebe nestati zajed-no sa nama, a ono {to ~inimo zadruge, ostaje doveka. I zapamtite – nedaje onaj koji ima, nego onaj koji`eli.”

Posebnim plaketama Ana iVlade Divac su za izuzetnu podr{kuu organizaciji kampa i boravak namanastirskom imanju zahvaliliNjegovom visokom preosve{tenstvu,Vladiki Longinu i Miri Andjelkovi},predsednici KSS Srednjeg zapada.Prisutnima je prikazan i kratki vrloemotivni dokmumentarni film o radu“HOD-a”, ~ija je poruka da zajednomo`emo u~initi, da se kolektivni centri uSrbiji kona~no zatvore, a njihovi sada{njistanovnici smeste u ku}e i stanove,kupljene ili izgradjene sredstvima Fonda.

“Kada god gledam ovaj film, menije veoma te{ko, jer izbegli~ki centri na

`alost, u Srbiji i dalje postoje i ti divni ljudi,koji su nekada imali sve, sada nemaju ni{tai pate se u tom nu`nom sme{taju, koji zanjih traje godinama. Zato smo re{ili dabudemo njihov glas i u~inimo da se topromeni. Bez vas mi ni{ta ne bismo mogliu~initi, a sa vama smo kupili ku}e i stanoveza izbeglice, omogu}ili im da zapo~nu svojeposlove ili obradjuju imanje, nastojimo dapomognemo mali{anima, i zato smo beskra-jno zahvalni za svaki dolar koji donirate u

“HOD” ili pomo} koju na drugi na~inpru`ate. Ovogodi{nji ko{arka{ki kamp uGra~anici, koji organizujemo prvi put,pokazao je da ima potencijala da to okupl-janje mladih postane tradicija svakog juna,siguran sam da }e ih dogodine biti i vi{e. Janjih u~im ve{tinama ko{arke, ali i va`nimstvarima u `ivotu, filantropiji i dobro~instvu.

Naj~e{}e me pitaju, {ta je to {to me jedovelo do onoga {to ja danas jesam, a ja imodgovaram da je najva`nije verovati u sebe,jer je tada sve mogu}e. – ka`e Vlade Divac.

U kampu je bilo 90 u~esnika, 10trenera, Vladinih starih ko{arka{kih prijatel-ja, sve je bilo besprekorno organizovano, apolaznici }e zauvek imati nezaboravneuspomene rada sa velikanom na{e ko{arke,koji je u kampu bio svakoga dana.

“Mi }emo sli~an kamp organizo-vati i u Beogradu u julu, a verujem da}emo dogodine mo}i da decu iz Srbijedovedemo ovde, i obrnuto, bitno je dauspostavimo i tu saradnju. HOD imamnogo novih akcija i aktivnosti, pa i uovim te{kim vremenima nailazimo narazumevanje i pomo} od na{ih ljudi,za koju smo izuzetno zahvalni”- doda-je Divac.

Ana Koeshal, direktorkaFondacije, ka`e:

“Dijaspora nam je uvek poma-gala i to ~ini i dalje. Mladi se vezujuza Vladu i ovaj kamp je i u tom smis-

lu veoma va`an za nas. U saradnji sa jed-nom gr~kom bankom u Beogradu po~injemosa obnovom obdani{ta, ~ime ho}emo da nas-tavimo pomo} mladima. Kre}emo sa pozi-tivnom kampanjom o Srbiji, u saradnji saameri~kom Vladom, promovi{emo pravevrednosti i time `elimo da menjamo sliku oSrbiji. Gradimo i dalje stanove za izbeglice,

obezbedjujemo postoje}e ku}e i verujemo daunosimo radost u njihove `ivote, `ele}i dato bude sre}an po~etak njihove pri~e.”

Obra}aju}i se prisutnima AnaDivac je rekla:

“Kampom smo `eleli da spojimona{u decu iz dijaspore, da vidimo kako }eto da funkcioni{e, i po njihovim i reakcija-ma roditelja vidimo da je uspelo, da su svizadovoljni i zato verujemo da }emo gaodr`avati svake godine u junu. Va`no je dase oni u tom kampu dru`e, nau~e pravevrednosti, spoje se sa svojom generacijomdece u Srbiji. Va{a pomo} je dragocena,hvala vam na podr{ci i poverenju. Bez vasmi ne bismo uspeli i zato je ovo ve~eposve}eno vama.”

Vladika Longin je, pozdravljaju}iprisutne, zahvalio velikim humanistima,Ani i Vladi Divac, za sve aktivnosti i akci-je koje preduzimaju, izra`avaju}i dubokopo{tovanje za rad Fondacije i radost zboguspe{no organizovanog kampa na manas-tirskom imanju. Fondaciju je pomogaosvojom li~nom donacijom, a donaciju od4.000 dolara “HOD-u” je uru~ila i MiraAndjelkovi}, predsednica KSS.

Ana i Vlade Divac najavili sunovi susret u ^ikagu, kada }e se, takodjetradicionalno, okupiti na donatorskoj ve~eriu restoranu “Topaz”, ~iji su vlasniciBranko Paliku}a i Valter Veselinovi}.

Mila Filipovi}

HOD NA DONATORSKOJ VE^ERI U NOVOJ GRA^ANICI

ZAJEDNO MO@EMO SVE

9Jul 2011. www.serbianmirror.com

P R E D S T A V L J A M O V A M

Ljubomir Saramandi}, kustos

Srpske ku}e na Krfu ve} punu

deceniju do~ekuje posetioce

ovog hrama od aprila do kraja oktobra.

Posve}en ovom va`nom istorijskom

trenutku za Srbe i srpsku istoriju i van let-

nje sezone anga`ovan je na raznim projek-

tima. Napisao je knjige “Tamo daleko”,

“Hodo~a{}e na Krf” , “ Sve je ovde leg-

enda” , za koje uvek ka`e da su skromne,

{to je i razumljivo, jer velika dela, velikih

ljudi, nastaju upravo iz skromnih i ~istih

nastojanja. Gospodin Saramandi} je

u~estvovao i kao stru~ni konsultant i sarad-

nik na scenarijima u nekoliko filmskih pro-

jekata (Gde cveta limun `ut, Plava grobni-

ca, U po~etku bi re~). Sada je na Krfu gde

obavlja svoju misiju i radi na novim pro-

jektima, a ovaj razgovor, specijalno za

Ogledalo, prihvatio je sa velikim zado-

voljstvom.

Na ne tako velikom ostrvu, svaki

turista se mo`e upoznati sa bogatom

istorijom koja po~inje od 734. godine

p.n.e. Divi}e se arhitekturi, a idealna

klima okrepi}e mu i duh i telo. Pre nego

{to zapo~nemo razgovor o istorijskom

momentu va`nom za Srbiju i srpski

narod, recite ~itaocima “Ogledala”, {ta

danas ostrvo Krf nudi posetiocima?

- Ostrvo Krf, jedno od najlep{ih

mediteranskih ostrva nudi dana{njem pose-

tiocu rasko{ koju je te{ko porediti sa bilo

kojim drugim mestom. Na malom prostoru

pred radoznalim putnikom ukazuju se

ostaci starogr~ke, rimske, vizantijske,

venecijanske, francuske, britanske i novo-

gr~ke arhitekture. Crkve, tvr|ave, vidikov-

ci, maslinjaci, pla`e smenjuju se uz svetlost

i miris, koji mnoge nagnaju na pomisao pre

povratka da ostanu na njemu jo{ samo

jedno popodne, jednu nedelju, jednu god-

inu, ceo jedan vek… Neki tako ostanu sud-

binski vezani za ovo ostrvo. A ako putnik

dva puta dodje na Krf, ne zna~i da }e zau-

vek ostati na njemu, ali }e mu se uvak

vra}ati. Ovo pravilo se retko prekr{i.

Uz sve ~ari koje nudi ~arobno

ostrvo, kako je Krf zvao Jovan Du~i}, Srbi

na njemu ne mogu ostati samo obi~ni put-

nici-namernici. U sustretu sa spomenicima

i svedo~anstvima slavnog vremena boravka

srpske vojske od 1916. do 1918. godine,

ogromna ve}ina do`ivi transformaciju – od

turiste postanu hodo~asnici.

Inspirisani svojim vi{egodi{njim

boravkom na Krfu i aktivnim u~estvo-

vanjem u o~uvanje srpke istorije, napisali

ste nekoliko knjiga, koje se toplo pre-

poru~uju svim Srbima, posebno onima u

rasejanju?

– Ukazana mi je ~ast da ve} 11

godina tuma~im jedan od najdramati~nijih i

najva`nijih trenutaka srpske istorije u

Srpskoj ku}i na Krfu, u kojoj se nalazi

muzej ,,Srbi na Krfu od 1916. do 1918.’’ i

po~asni konzulat Republike Srbije. Skromne

knjige koje sam pisao u tom periodu nadah-

nute su upravo tom transformacijom poseti-

laca koji od turiste postaje hodo~asnik.

Poku{ao sam da prona|em meru u kojoj je

taj istorijski trenutak mogu}e pribli`iti na

na~in primeran vremenu u kome `ivimo.

Ose}anja koje nose posetioci su pome{ana

– s jedne strane duboka tuga koju izaziva

istorijski trenutak nezabele`en u istoriji

ratovanja, a sa druge strane ponos na na{e

pretke koji su ispoljili vitalnost na ovom

ostrvu, oporavili se u rekordnom roku i

pobedonosno se vratili u Srbiju. Moja nam-

era je bila, da u knjigama koje sam napisao

i filmskim projektima, u kojima sam

u~estvovao, tuga kod ~itaoca i gledaoca

bude kratkotrajna i katarzi~na, a ponos

ne{to {to }e ostati kao dominantno ose}anje.

To je bio veliki zadatak na veliku temu i

na ~itaocima i gledaocima je da procene, da

li sam bar malim delom uspeo u tome.

Srpska ku}a je otvorena tek

1993. godine? Znamo da su devedesete

godine bile veoma te{ke za na{ narod, a

Krf je nekako uvek bio srpsko uto~i{te…

Koliko toga se promenilo otkada ste Vi

postavljeni na mesto kustosa Srpske ku}e

2001. godine?

- Ja sam prvi put do{ao na Krf

2001. godine, kada sam po~eo da obavljam

du`nost u Srpskoj ku}i. Zato ne bih mogao

da ka`em {ta se promenilo mojim

dolaskom, izuzev ~injenice da se broj

posetilaca pove}ao desetak puta i da se ove

godine o~ekuje nekoliko desetina hiljada

hodo~asnika iz Srbije. Mnogi su razlozi za

to, jedan od najva`nijih je svakako i

otvaranje najsavremenijeg autoputa

Egnetija, od Soluna do Igumenice kojim je

put iz Srbije drasti~no skra}en.

Mitropolit Dimitrije je 1918.

godine rekao da }e ostrvo Vido budu}im

generacijama postati srpski Jerusalim. Da

li i u kojoj meri danas mladima

suo~avanje

sa `rtvom

n j i h o v i h

p r e d a k a

menja svest?

Kakvi su

Va{i utisci?

–

Preobra`enje

svesti u

suo~avan ju

s a

svedo~anstvi-

ma slavne

pro{losti na Krfu najve}e je upravo kod

mladih. Odrasli u vremenima sa sasvim

druga~ijim sistemom vrednosti, oni reaguju

primarnom, ~istom emocijom. Neretko sam

bio svedok da u~enici koji dolaze sa

ekskurzijama puni mladala~ke energije u

trenutku kada se ~ita Boji}eva ,,Plava grob-

nica’’ ili peva ,,Tamo daleko’’u barci puste

suzu. Siguran sam da se ve}ina mladih

vra}a u Srbiju bar malo promenjena i

prosvetljena. Zato sam uveren da su re~i

mitropolita Dimitrija koje ste naveli

proro~anske i da je Krf izvor naj~istijeg

patriotizma sada{njih i budu}ih generacija

,,gde }e duh da tra`i svoje korifeje’’.

Sezona na Krfu po tradiciji

po~inje aprila meseca, ta~nije sa Uskrsom

i traje do kraja oktobra. Ka`ete da svake

godine ima sve vi{e posetilaca?

- Paradoks je da se turisti~ka

sezona na Krfu iz mnogih, pre svega

ekonomskih razloga svake godine sve vi{e

skra}uje. Jedino je za Srbe sve du`a i traje

od Uskrsa do kraja oktobra. Moje je duboko

uverenje da se taj porast broja posetilaca

nije slu~ajno dogodio u ovo vreme, posle

svega {to nam se doga|alo u pro{lom veku.

Na komemorativnim sve~anostima koje je

organizovala Srpska vlada 2004. godine

prvi put je zvani~no intonirana himna

,,Bo`e pravde’’, a 2006. godine prvi put

istaknuta srpska zastava na dr`avnoj institu-

ciji izvan granica Srbije upravo na Srpskoj

ku}i. Za mene li~no, to su bili verovatno i

najuzbudljviji trenuci tokom mog boravka

na ovom mestu. Moje je duboko uverenje,

da isticanje dr`avnih simbola nije dovoljno

samo po sebi kako bi se razvio pravi patri-

otizam. Ukoliko se ne naglasi ~injenica da

srpski vojnik za dve i po godine boravka na

Krfu nije slomio nijednu granu masline –

nijedna kra|a, tu~a nije zabele`ena- dr`avni

simboli mogu da budu pla{t ispod koga se

kriju nastra{niji sadr`aji. Mnogobrojnim

posetiocima iz Srbije kao da je ostavljena u

amanet Meterlenkova re~enica:

,,Pazimo dakle, da oni vide samo

ona dela i ~uju samo one re~i koje su njih

dostojne.’’

Pored velikog broja spomenika

posve}enih srpskim `rtvama, Srbi na

Krfu te{ko da mogu ostati samo turisti.

Dok se ostrvo ne poseti, re~ima se ne

mo`e u dovoljnoj meri do~arati i shvatiti

prisnost Krfljana sa srpskim narodom,

koja se odr`ala do danas…?

- Sigurno je da ne postoji mesto

izvan Srbije gde se na{i gra|ani ose}aju lep{e

i ponosnije nego {to je to slu~aj na Krfu.

Podseti}u na ~injenicu da je na ostrvo koje je

tada brojalo 100 000 stanovnika pristiglo 150

000 vojnika i oficira od kojih su mnogi bili

zara`eni infektivnim i drugim bolestima. U

po~etku je ta ~injenica izazvala razumljivu

skepsu kod lokalnog stanovni{tva. Me|utim,

upravo su disciplina i po{tovanje tu|e

imovine i obi~aja srpskih vojnika doveli do

preobra}anja nepoverenja u toplo gostoprim-

stvo, koje traje do dana{njih dana. Pre devet

i po decenija sklapani su me{oviti brakovi,

stvorena prijateljstva, kumstva, a Krfljani su

sa suzama u o~ima ispra}ali srpske vojnike,

koji su nekoliko meseci kasnije evakuisani na

Halkidiki. Danas je op{tina Krf pobratim sa

nekoliko srpskih gradova, me|u kojima je od

nedavno i Beograd. Pored toga {to u saradnji

sa srpskom vladom vode brigu o srpskim

spomenicime, podatak koji je malo poznat je

~injenica, da su godinama na ostrvo dolazila

deca bez roditelja ili iz ugro`enih porodica u

kampu koji je organizovala krfska

Mitropolija. Mnogobrojni su primeri koji

svedo~e o tome da su veze koje su uspostavl-

jene pre gotovo celog jednog veka i danas

izuzetno ~vrste.

Kako reaguju stranci kada

posete Srpsku ku}u i ostrvo Vido?

- Stradanje srpskih vojnika na

Vidu nosilo je sve elemante anti~ke tragedi-

je. Zato su stranci koji u|u u Srpsku ku}u

zate~eni prizorima koji su im nedovoljno

poznati. Veliki je broj pripadnika dr`ava

biv{ih jugoslovenskih republika, pre svih iz

Slovenije i Crne Gore pose}uju Srpsku

ku}u sa velikom pa`njom. Najvi{e stranih

posetilaca je naravno iz Gr~ke, zatim

Englske, Nema~ke, Sjedinjenih Ameri~kih

Dr`ava, Rusije. Za sve vreme mog

^AROBNO OSTRVO KRFIntervju: Ljubomir Saramandi}

Dopisnik iz Ni{a: Aleksandra Miti}

Ose}anja koje nose posetioci supome{ana – s jedne strane duboka tugakoju izaziva istorijski trenutak nez-abele`en u istoriji ratovanja, a sa drugestrane ponos na na{e pretke, koji suispoljili vitalnost na ovom ostrvu, opo-ravili se u rekordnom roku i pobedonos-no se vratili u Srbiju.

Komemorativne sve~anosti na trguu Agios mateosu

(prvi sleva Nikola Saramandi})

Srpska ku}a na Krfu

@ivot izvan otad`bine – Tamo dalekonije uvek jednostavan. Moje je dubokouverenje da se sa gubitkom nacionalnogidentiteta vrlo lako mo`e izgubiti i svakidrugi identitet sa svim posledicama ilomovima, koje to mo`e da izazove kodpojedinca. Dolaskom na ovo mesto nesamo {to ja~amo li~ni i kolektivni iden-titet, ve} i relativizujemo sve naizglednere{ive probleme svakodnevnice- onipostanu sasvim mali i bezna~ajni spram`rtve na{ih predaka.

10 Jul 2011.

boravka nisam imao nijednu neprijatnusituaciju, pitanje ili asocijaciju koja bidovodili u vezu trenutak, kojem je muzejs-ka postavka posve}ena sa doga|ajima izbliske pro{losti. Posebno interesovanjepokazuju posetioci koji dolaze iz dijaspore,pripadnici druge ili tre}e generacije ili izme{ovitih brakova, koji dok posmatrajufotografije i predmete kao da razotkrivajusopstveno se}anje i nasle|e i poku{avaju dase prisete pri~a svojih predeka o slavnimvremenima koje su nekada davno slu}ali.

Koja su zdanja u gradu Krfuzna~ajna za srpsku istoriju?

- Svi hodo~asnici koji do|u na Krfobavezno posete Srpsku ku}u koja se nalaziu samom centru grada prekoputa Jonske

skup{tine i ostrvo Vido na kome suMauzolej, Kameni krst i spomen plo~a sastihovima Plave grobnice. Osim toga uAgios Mateosu, selu 30-ak kilometara ju`nood grada postoji spomenik Drinske divizije,spomen ~esma i bista Janisu Janulisu, krf-skom seljaku koji iz pijeteta prema srpskim`rtvama nije obra|ivao njivu. Spomen-plo~au Guviji podse}a, da se na tom mestu iskr-cala srpska vojska. Postoje jo{ nekolikospomenika srpske istorije.

Va{e anga`ovanje u o~uvanjuovog dela srpske istorije je veliko. Svojimprisustvom u Srpskoj ku}i doprineli steda niko iz nje ne iza|e ravnodu{an.Kakvi su Va{i dalji planovi?

- Organizacijom hodo~asni~kihputovanja na Krf se ne bavim. To je posao

turisti~kih agencija ili pojedinaca, koji dolazeu sopstvenom aran`manu. Jedina organizaci-ja u kojoj u~estvujem, su komemorativnesve~anosti koje priprema srpska vlada, a kojesu u svake godine u septembru. Velike idugoro~ne planove je te{ko praviti u vre-menu u kome `ivimo. Upravo po~inje punasezona, `eleo bih da i ova godine bude {tovi{e posetilaca koji }e se vratiti u Srbiju ilineko drugo mesto odakle su do{li sa jo{sna`nijim patriotskim ponosom koji nam jeizuzetno potreban u ovim vremenima.Nadam se da }u uskoro zavr{iti knjiguposve}enu Aleksandru Kara|or|evi}u kaovrhovnom komandantu srpske vojske uPrvom svetskom ratu. U pripremi je i serijaRTS-a o istoj li~nosti ~iji je `ivot nedovoljnopoznat pa }u poku{ati da dam svoj skroman

doprinos realizaciji ovog velikog projekta.[ta ovom prilikom poru~ujete

~itaocima “Ogledala” u Americi?- Budu}i da se va{ list obra}a

{irokom krugu na{ih ljudi koji `ive uAmerici, pozvao bih sve one koji su u prili-ci da do|u na Krf, iako razdaljina nije mala.@ivot izvan otad`bine – Tamo daleko nijeuvek jednostavan. Moje je duboko uverenjeda se sa gubitkom nacionalnog identitetavrlo lako mo`e izgubiti i svaki drugi iden-titet sa svim posledicama i lomovima kojeto mo`e da izazove kod pojedinca.Dolaskom na ovo mesto ne samo {to ja~amoli~ni i kolektivni identitet, ve} i relativizuje-mo sve naizgled nere{ive probleme svakod-nevnice - oni postanu sasvim mali ibezna~ajni spram `rtve na{ih predaka.

nastavak sa strane 9

P R I ^ E I Z D @ E P A

Nekad davno u stara, prastara vre-mena, imao sam jednog velikogprijatelja sa brkovima i bradom,

zvao sam ga od milja Moj Milo{e Obili}u.Tako dan za danom postadosmo nerazdvo-jni drugovi. Pozajmljivasmo cigare i pare,jedan drugome beskrajne pri~e o grupamaSmak, Leb i sol i Cepelinima.

Tako jednom na letovanju u Su{nju,na plavom Jadranu, delismo, moj drug Mi{ai ja, dve pa{tete, mesni doru~ak, Zdenka siri tri paradajza. Kada smo ru~ali, iznad pe{kirana kome je bio od{tampan lik Brus Lija,pogledah u more, kad eto ti iz vode izadjeriba sa nogama, koja svira harfu. I gle ~uda,rekao bih sirena koja svetluca od naslagapeska po bedrima. U meni zasvira saksofonkao kod uli~nih svira~a, tamo daleko u no}iMenhetna i Harlema. A sirena tambura poharfi onu poznatu temu RM To~aka “Ulazaku harem”. Pomislih, koji bre haremi kadsunce pr`i, a maslinovo ulje klizi po mojimledjima. Zapliva sirena nazad u more, a jaodmah za njom, jer tada nije bilo mobilnihtelefona, a bogami ni morskih ~udotvoracakoji pronalaze tajne u bisernom naramku.Ostavih druga u pesku da otpeva ne{to sebiu brkove, pomislih na na{ R&R bend i zapli-vah vodjen opojnim glasom, koji je vibriraosakriven u dubokim vodama. Izadjoh mokari krenuh rukom ka pe{kiru, kad mi on, mojnajbolji drug, dok sam ja plivao i mlatiopreko pu~ine, ladno i bezobrazno pojeo celuribu, na{u jedinu Kne`evu, koju smo ~uvaliza ve~eru. Ma, da je to bila neka pastrmakasa povr}em, da je samo jeguljica, pa hajdnekako, pojede mi ~ovek sardine Izola, zlatoJadrana u rafiniranom ulju. Nisam mogao dapoverujem o~ima i praznoj i hlebompo~i{}enoj konzervi. Oti{ao je i sav bri`noiseckani crni luk od koga su mi tekle suze.

Vratih se na obalu, onako mokar ivideh ispred sebe, na jedan korak ukletubarku i ribara koji mi ma{e. Zamislite umre`i starog ribara saksofon i harfa.Pogledah mog najboljeg druga kako zado-voljno podriguje na mediteranskom suncu ipomislih, more kakav vitez, jo{ ja mislio odnjega }e postati mali Karadjordje, a on mipojede konzervu i okrete se na ledja. Dugo

sam posle toga osmatrao okolinu i pravio sekao da ne{to tra`im, i kao da mi je sasvimsve jedno. Rekoh sebi, ma pusti konzervu ivratih se u more, da be`im od ajkule kojame negde odozdo gleda i vreba priliku dame proguta u slast.

Politi~ke ribokradice su malootmenije prirode i rekao bih spremni i otre-siti ljudi. Oni konzervu sa sardinom Izolanose u d`epu i ne`no je dodiruju dok nedo`ive svaku ribicu, koja se kupa u masli-novom ulju. Zato oni imaju i onaj op{tepoz-

nati problem metalnog detektora. Zazvoni imu glavi, ba{ kad zvekne zvonce u skup{tini.Malo ih je sramota da seckaju crni luk i dabude jedni druge, pa kri{om stavljaju beli luku unutra{nji d`ep, tek da ih ne namiri{e {efstranke. Skup{tina je narodna i tu smo svipredstavljeni, ali {ta da radimo kad uDunavu i Savi nema morske ribe, pa smoosudjeni na re~nu. Tu se onda pote`e zadinamitom, pa kome opanci, a kome obojci.

Ne ka`em ja da su sardine tudjedobro. Re~e neko u tudje dobro ne dirajte, abez krvi svoje ne predajte. Pa {ta je tu raz-lika, kad ti neko oduzme sardine i sa krvljui bez krvi, ode ona pa ti misli koliko je bilokrajina i na koliko mora si pecao odborni~e.Nego sad pamet u glavu, demokratijo. Nemavi{e ovo ono, a nema ni improvizacija, ja

sam kao za ovoga, a mo`da sam i za onoga,a zaova mi bez posla, i sestri~ini treba upis,pa }emo da se nagodimo ko ljudi. E nemavi{e te ribokradje. Ima da se glasa, a ne dase talasa. Ona kutijica i ovako i onako li~ina akvarijum sa ribama. Mi treba samo dasunemo hranicu, dobro ima tu i mamaca, nijesamo hrana. Ajde da ka`emo listi}e, pa ondabi}e i zapo{ljavanja i socijalne penzije.Nedavno sam ~uo da postoji i nacionalnapenzija za izuzetne stvaraoce velikane ititane. Dunav –Tisa –Dunav. A ribokradice,

pa {ta }e jadni ljudi, navikli su na dinamit.Svakom po meri i prema zasluzi. Malomre`a, malo, Bum! Bum!

Ribokradice su ustvari veomasujetni i namrgodjeni ljudi. Ribokradicuodmah prepoznam i u gradskom autobusu.Njemu je d`ep nadignut, on je po{ten ~ovek,hranilac i uglavnom slavi Svetog Nikolu,najve}u silu na moru. A pitajte me za{to muje to d`ep nadignut. E pa, nije od mu{kostinego je od poezije, koja pliva od desnog dolevog d`epa. To su mu ozbiljni pojmovi iimaju puno metafore u sebi. Ribokradica jeveoma za~udjen kad mu neko spomene ribu.On je prosto `ali i `eli da joj pomogne dastane na noge. On u jednom d`epu dr`ikonzervu Izola sa sardinicom, a u drugompaklu dinamita sa kratkim fitiljom. Obi~no

se pridr`ava za {ipku beogradskog gradskogautobusa i ~e{e po prsima.

No, da se vratim na letovanje samojim prijateljem Mi{om i momenta kadzaplivah ponovo u vodu. Mada, posle filmaAjkula II i III, vi{e gledam dole nego {togore i zamalo da me prepolovi onaj manitigliser, dok sam zagledao odakle }e mi pri}ibela velika ajkula. Dok plivam vidim da samispao iz kondicije i da mi je bolje da se vra-tim pre nego {to potonem. Pomislih, {ta mitrebaju ove dubine, nije bilo lo{e ni u Ni{avi,mo`da naleti neka belou{ka zmija ili se zari-jem u mulj i to je sve. Ko zna koja ribastanuje na drugom, tre}em ili ~etvrtom spratuispod mene, onda se malo napravim lud ikao nema veze, nek me pojedu ajkule.

Dok plutam, zagledah se u oblakei videh kako mi neki li~e na koko{ke, drugina klupko vune, a tre}i na testiju punu vode.Gledam i mislim o sardinama ispod mene,koje jezde i belasaju u vodi, koja se srebri ikao da je neko ~udo, to {to nije ~udo. Vidimkako tra`im samog sebe na nebu, i vidimoblake, kao andjele, koji se grupi{u i u sebine{to skrivaju. Vidim {ta ne vidim, zaklapamo~i lebde}i negde izmedju mora i neba, kaomumija koja u pesku diriguje simfonijuvekova i svih onih prolivenih kapi izmaj~inih grudi. Pred o~ima mi sfinga, san-jam u moru i vidim bli`e sam sebi negoikada. Sunce se kre}e, kao da mi okre}eledja. Ribokradice se dovikuju i ma{u mi,tamo duboko i tamo daleko. Zavr{ava sedan, ispod koga se ribe roje i slivaju u sre-brnu boju mese~evog praha.

Sezona ribljih specijalitetapo~inje. Mesec juli. Pripazite se morskihnemani i starih ljubavi, jer patnja je kaosir}e. Stare `elje umeju da zamiri{u nastare sardine. Konzerva u d`epu je zatvorza ribice. Pusti ribu da pliva i da bude`iva. Juli je mesec riba krilatica i `enaribokradica. Otrovana se}anja su kao ruz-marin. Miri{e tamnjan i pale se stogoviosu{enog sena. Sa~uvajte ose}anja zanekog drugog, koji je pojeo va{u konzervusa maslinovim uljem. Ribokradice idu napo~inak. Nama je vreme putovati. @elimvam dugo toplo leto.

Pi{e: Boban Ili}

RIBOKRADICE