P O Z O R I [ T E

Maj 2018.10

Drugi put na ~eluva`ne organizaci-je u kulturnom

`ivotu Srba u ^ikagu,Srpskog amaterskogpozori{ta Mira Srem~evi},do{la je gospodja AnkicaRatarac. To je razlog ipovod za na{ razgovorsa gospodjom Ratarac.

Va{a ljubavprema toj umetnosti, kaoi uspe{an rad na vodjen-ju pozori{ta, re`iji i unekim gluma~kim uloga-ma, ali i potreba novijegeneracije glumaca za va{om podr{kom,presudili su u ovoj odluci.

“Sa velikim zadovoljstvom moguda potvrdim da }u ponovo, sa grupom odpet ~lanova, voditi na{e pozori{te. Time mije ukazana velika ~ast, verovatno iz zahval-nosti, a mo`da i zato {to moje iskustvomo`e u velikoj meri da pomogne pozori{tu.”

Kao jedan od utemeljiva~a ovogpozori{ta, ~ini se da se od njega nikadaniste udaljili, ~ak ni onda kada niste bilina poziciji direktora. Koliko ste bili prisut-ni i koliko ste uticali svojim radom i sug-estijama na razvoju i repertoaru?

“Mira Srem~evi} i ja smo osnovaliovo na{e pozori{te daleke 2005. godine, ovoje op{te poznat podatak, jer tako skoro uvekpo~inje svaki intervju. Mi smo malo amater-sko pozori{te, bavimo se raznim profesijama,ali stvaraju}i predstave nalazimo ono {to namispunjava ba{ ovaj deo bez kojeg bismo bilisiroma{niji i nekompletniji.

Ta~no je ono {to ka`ete da i kadanisam bila na ~elu, bila sam u blizini. Kakoka`e glumac na{eg pozori{ta Vlatko @drale:Ja ne provodim mnogo vremena po kafana-ma, barovima i klubovima, nego slobodnovreme posve}ujem pozori{tu i ljudima kojise bave time.“

Da li }e se ne{to menjati u pro-gramu rada i da li }ete vi preduzeti sadane{to novo u radu na ostvarenju uspehapozori{ta?

“Najpre `elim da osiguram da }epozori{te u budu}nosti ~uvati svoju tradiciju

izvodjenja dela isklju~ivosrpskih pisaca. Zatim, ̀ eljami je da pomognem ustvaranju i planiranju pro-grama, koji }e obezbeditida ve}ina glumaca budeanga`ovana i da se upore-do radi na dve predstave.“

[ta se de{avaovih dana u pozori{tu?

“Na inicijativu ipredlog Slavice Petrovi},koja je takodje ~lanpozori{nog borda, organi-zovali smo “Dane Du{anaKova~evi}a”. U realizaciji

ovog programa u~estvuje ve}ina ~lanovana{eg pozori{ta, a posebna nam je ~ast {to}e gostovati i srpsko pozori{te iz Toronta sapredstavom “Maratonke tr~e po~asni krug”.Na{e pozori{te za ovu priliku igra}e dvepredstave, ‘Zvezdanu pra{inu’ i ‘Sabirni cen-tar’.

Molim sve ljubitelje pozori{ta iapelujem da prisustvuju ovim pozori{nimdanima i budu uz nas, da zajedno do~ekamona{e drage goste.

A mi smo jo{ pod utiskom novepredstave koju smo 15. 16. i 17. martaigrali, “Sabirni centar” Du{ana Kova~evi}a.Puno truda je ulo`eno, ali na{a divna publi-ka napunila je salu tri ve~eri zaredom, ana{a srca energijom i ljubavlju za nove iza-zove.“

Koji su planovi za slede}upozori{nu sezonu, {ta mogu ljubiteljipozori{ta da o~ekuju?

“Planiramo da obele`imo proteklih13 godina uspe{nog postojanja, tako {to }emoih ovekove~iti izdavanjem monografije, u kojoj}e biti pomenuti svi ~lanovi pozori{ta i svepredstave koje su igrane. A za gledaoce,povodom godi{njice, organizova}emo niz zan-imljivih i originalnih programa.

I na kraju, s obzirom na to da sepribli`ava Vidovdan, poru~ila bih svim srp-skim i crkvenim organizacijama da naspozovu za svoje proslave, kako bi obogatilisvoje kulturne programe.”

Hvala na razgovoru i sre}no!Marijana Maljkovi}

Srpsko amatersko pozori{te iz ^ikaga izabralo novi upravni Odbor i direktorku

ANKICA RATARAC PONOVO NA ^ELU SRPSKOG POZORI[TA ”MIRA SREM^EVI]”

Petak, 1. jun, 20h – “Zvezdana pra{ina“ – Srpsko-amatersko pozori{te Mira Srem~evi}

Subota 2. jun 20h – “Maratonke tr~e po~asni krug“ – Srpsko pozori{te Toronto

Svojevrema izreka i moto Mire Srem~evi} su bili:“Glumci to~e, glumci slu`e, a vama nek cvetaju ru`e.“To je stvarno bilo tako. Mi smo na po~etku stvaranja našeg pozoriš-tanca, pored glume radili još mnogo toga. Nismo imali nov~anihsredstava da nakon premijere odemo u restoran i proslavimo, ve}smo sami sve spremali i pored glume na sceni, bili smo i konobari ikuvari i zabavlja~i. ^inili smo sve da izgradimo i sa~uvamo publiku.Drugim re~ima, negovali smo tu našu publiku, koja je svih ovih god-ina uz nas i zato mi danas u`ivamo u toj privilegiji da po tri dana uza-stopno punimo pozorište, a naše proslave nakon premijere seodr`avaju u restoranima sa prijateljima i vernom publikom.To je ta naša jaka ljubav i dokaz da nam se sve što pozorištu dajemovra}a višestruko. Mi to tako ose}amo i sre}ni smo zbog toga.

Sve predstave }e se odigrati u SKOKI TEATRU u Skokiju.

Nedelja 3. jun, 16h –„Sabirni centar “ – Srpsko- amatersko pozori{te Mira Srem~evi}

DANI DU[ANAKOVA^EVI]A

R E P O R T A @ E

11Maj 2018. www.serbianmirror.com

Autor: Ivan Kalauzovi} Ivanus

Ni{ka Banja, poznatole~ili{te pokraj Ni{a,otkrivena je jo{ u doba

starog Rima, a ugostila je, poredbrojnih posetilaca, i tri srpskakralja. Iako danas spada u razvi-jene turisti~ke centre, mo`e se re}ida ipak ~eka neka bolja vremena...

Na raskrsnici Balkana iEvrope, nasred rimskog Via mili-tarisa, ili turske Velike d`ade, pro-stire se biser Vilinog grada,jednom poslednja stanicaizletni~kih vozova i ni{kihtramvaja, nadaleko poznatole~ili{te i izleti{te kojem suposve}ene vanvremenskepesme – Ni{ka Banja. Odju`ne prestonice Srbije jeudaljena deset, od Beograda250 kilometara, a samo neko-liko stotina metara od“@eneve“, nekada omiljenogkupali{ta Ni{lija na obali nji-hove reke.

Ni{ka Banja le`i naterasi brda Koritnjak (ogrankuSuve planine), na nadmorskojvisini od 248 metara. Tu senalazi najve}i deo naselja, teop{tina, policija, po{ta, osnovna{kola, banka, le~ili{ni ituristi~ko-ugostiteljski objekti, ali ineizostavni parkovi ukra{enifontanama, travnjacima sa alejamapunim cve}a i drvoredima bagre-ma, jasena, duda, oraha, lipe icrnog bora, koje grle kanali}i ter-momineralne vode. U blizini je idrvo belog duda staro preko 150godina, stavljeno pod za{titudr`ave kao zna~ajno prirodnodobro i spomenik prirode III kate-gorije. Banju krasi pet izvora, i to:“Glavno vrelo“, “Suva banja“,“[kolska ~esma“, “Banjica“ i“Pasja~a“, ~ija temperatura iznosiu proseku od 36 do 38 stepeniCelzijusa, a kapacitet 56 litara posekundi.

Prvo naselje na prostoruNi{ke Banje niklo je u keltskodoba, pre nove ere, u bliziniizvori{ta, a zna~ajniji razvojde{ava se tokom vladavine rim-skog cara Hadrijana (II vek n.e.),kada su na njenom tlu izgradjenaprva kupatila. Rimljani su negov-ali kult vode i bili istinske banjskearhitekte, pa je tako, za vremeSvetog cara Konstantina i njegov-

ih naslednika, u carskom naseljuMedijana postojalo posebnokupatilo u koje je doticala lekovi-ta voda pravo iz Banje. Turci sutakodje bili svesni ovog bogatstva,zato u Banji sagradi{e hanove(odmori{ta) i `enska i mu{kakupatila, kao i objekte za sme{tajbolesnika.

Ni{ka Banja prvi putdobija status op{tine 1920. Danasu Banji `ivi blizu 4.500 stanovni-ka. Na svo-

j o jimpresivnoj istoriji, Ni{kaBanja ima da zahvaliizvanrednom geografskompolo`aju i blizini va`nihsaobra}ajnica kojepovezuju Zapad saIstokom – autoputaNi{-Sofija, Panevropskogkoridora 10 koji je u izgradnji,ali i magistralne `elezni~ke prugeNi{-Dimitrovgrad.

Sa umereno kontinental-nom klimom, i prose~nomgodi{njom temperaturom od 11,74°C, Ni{ka Banja sa okolinomspada u najtoplije predele Srbije,pa nije ~udo {to su u njenimblagodetima svojevremeno u`ivalatri srpska kralja iz dve dinastije,kojima su me{tani, u znak zahval-nosti {to su Banji podarilielitisti~ki duh, podigli ~esmu “Trikralja“. Prema dragocenim zapisi-ma dr Milana [ija~kog (poznatogsrpskog lekara, umro 1985. u^ikagu, sahranjen u Libertivilu)ova tri vladara su zna~ajnodoprinela obnavljanju i razvitkuBanje nakon turskog vremena.

Kraljev banjski letnjiko-vac bila je Vila “Jela“ (ili“Kraljeva vila“, tada u vlasni{tvu

Jovana Todorovi}a, dvorskogadvokata, danas zgrada Gradskeop{tine Ni{ka Banja). Osim nje,od 1927. godine do po~etkaDrugog svetskog rata, pod naletomformiranja nove klase bogatih iuglednih gradjana, nikle su 22 vilerazli~itih stilova, remek-delabeogradskih arhitekata (mod-ernista), poput Vile “Erna“, zatimVile “Teokarevi}“ i Vile “Zone“D r a g i { e

Cvetkovi}a, koja je 1981.pretvorena u deo novog stacionara“Terme“. Sagradjen je i stacionar“Zelengora“ (1933), a prilozimadobrotvora iz zemlje i rasejanja je1934. podignut Hram Svetog pro-roka Ilije. Svetlost dana ugledalasu i dva nova hotela, kasnije poz-nata pod imenima “Srbija“ (1932)i “Partizan“ (1935).

Za vreme nema~ke ibugarske okupacije, ve} od 10.aprila 1941, ~uvena Vila “Risti}“postala je komandno mesto 11.oklopne grupe i 14. armijskog kor-pusa Vermahta, da bi u prvojpolovini januara 1942. po ban-jskim objektima bio sme{ten i {tabPrvog kraljevskog okupacionogkorpusa bugarske vojske. NaBanju su avgusta 1944. pale ~etiribombe no{ene savezni~kim avion-ima. Jedna od njih uni{tila je

tramvajsku okretnicu u centru, dokljudskih `rtava nije bilo.

U eri SFRJ, zavr{ena jeizgradnja Hotela “Ozren“ i renovi-ran je Hotel “Srbija“. Godine1954, u “Turskom kupatilu“ jeotvoren “Inhalatorijum“, saisparenjima bogatim gasomradonom, prvi le~ili{ni objekat ovevrste na Balkanu. Podignuto jedvadesetak novih vila, uglavnom u

centralnom delu naselja,zatim prodavnice, samo-posluge, pijace, turisti~keposlovnice, te kafana“Prole}e“. Tako je Banjapostala prva pratiljaVrnja~ke Banje po brojuposetilaca u celojJugoslaviji. Banjsko i kli-matsko le~ili{te “Ni{kaBanja“ 1966. menjanaziv u Prirodno le~ili{te“Ni{ka Banja“, a ubrzo i

u Zavod za prevenciju,le~enje i rehabilitaciju reumati~kihi sr~anih bolesnika, koji }e se1975. ve}im delom smestiti usavremeni stacionar “Radon“, sim-bol Ni{ke Banje, ~ime je, uz osni-vanje stacionara “Terme“ 1981,po~elo novo razdoblje u njenojistoriji. “Radon“ 1996. dobija jo{jedan sprat, te se ukupan brojpostelja u Zavodu penje na 560. UXXI veku, pod novim imenom,Institut za le~enje i rehabilitaciju“Ni{ka Banja“ predstavljazdravstvenu, nau~no-nastavnu iistra`iva~ku ustanovu u kojoj sele~e i rehabilituju pacijenti oboleliod kardiovaskularnih i reumatskihbolesti.

Ni{ka Banja danas imasvoju biblioteku, umetni~ku galer-iju, Letnju pozornicu, Centar za

kulturu, hipodrom, streljanu,park-{umu Ko{utnjak sa uredjenimtrim stazama, terene za mali i veli-ki fudbal, rukomet, tenis, ko{arkui paraglajding sa uzleti{ta naKoritnjaku, gde je avgusta 2007.organizovano Predevropsko prven-stvo u preciznom letenju-paraglajderom, a u avgustu 2008.Prvo sveobuhvatno evropskoprvenstvo. U Banji se odr`avajumanifestacije: “Dani jorgovana“(“Kad zamiri{u jorgovani“),“Festival polena“, “Pihtijada“,“Volimo i negujemo na{u tradici-ju“, “Dani vina i meraka“, kao ibrojni dogadjaji objedinjeni uokviru “Kulturnog leta u Ni{kojBanji“ pod pokroviteljstvomOp{tine.

Na Ni{avi, koja proti~enedaleko od po~etka ni{koban-jskog brda, svake godine se orga-nizuje “Ni{ka regata“, okupljaju}ina stotine ljubitelja sportova navodi. Drugi dan avgusta, SvetogIliju, stanovni{tvo Ni{ke Banjeobele`ava kao svoju slavu. Tadaovo mesto postaje glavnaturisti~ka atrakcija Ni{ke kotline iokoline.

Ipak, trenutno stanje uNi{koj Banji nije najsjajnije.Poput zemlje u kojoj se nalazi,tako i Ni{ka Banja ~eka nekabolja vremena. Pored svih nabro-janih lepota, ona je sve praznija,a ne bi trebalo, jer leta su u Banjiduga i topla – traju 108 dana, ~ak15 dana du`e no u kalendaru. UBanji se odr`ala i vremenu prkosii lepa tradicija kupanja van ured-jenihkupali{ta, nastala jo{ u dobaOsmanskog carstva, u ni{koban-jskom jezercetu tople vode ublizini Hotela “Radon“, ba{ kao ujednoj od verzija pesme u kojoj uNi{koj Banji sijalice “danju gore,a no}u se gase“.

Nagradna pitanja zaovaj broj:

1. Kojim vladarima jeposve}ena ~esma “Tri kralja“ uNi{koj Banji?

2. Koji kraljevski par jeu Ni{koj Banji imao svojuklupu?

3. Zgrada Gradskeop{tine Ni{ka Banja je poznata ikao Vila “Jela“ i “Kraljeva vila“,a u njoj je nekada ~esto boraviojedan na{ vladar. Koji?

NAGRADNA RUBRIKA: JA VOLIM I POZNAJEM SRBIJU

Dragi ~itaoci,Od ovog broja zapo~injemo nagradnu rubriku pod nazivom:JA VOLIM I POZNAJEM SRBIJU.Objavljiva}emo pri~e i reporta`e o pojedinim mestima i li~nostima iz na{e

otad`bine, nakon kojih }emo vam postaviti po nekoliko pitanja iz te oblasti. Ko prviodgovori na pitanja mejlom, (ogledalo@gmail.com) sti~e pravo da objavi svoju pri~u,fotografiju ili novu reporta`u iz svog mesta ili `ivota.

Hajde da vidimo koliko poznajemo i volimo Srbiju.

NI[KA BANJA- KRALJEVSKA ZGODA

P O Z N A T I S K A D A R L I J S K I B O E M I

Jedan od najstarijih srpskih glumacakomi~ara za koga se govorilo da i“mrtvog mo`e da nasmeje“, prvi srp-

ski re`iser i jedan od prvih filmskihglumaca na na{im prostorima, ^i~a IlijaStanojevi} rodjen je 7. avgusta 1859.godine u Beogradu od oca Stanoja pozanimanju “biv{i rentijer“ i majkeSpasenije. O njegovom rodjenju sva{ta sepri~alo pa ~ak i to da je veliki komi~armitolo{ko bi}e jer niko nikad nije videonjegovu kr{tenicu. I sam ^i~a Ilija nijepriznavao zvani~ni podatak tvrde}i da jerodjen godinu dana ranije. O svojimroditeljima glumac je izbegavao da pri~apa je i to davalo povoda za nastajanjeraznoraznih pri~a, za koje se tvrdilo da suu stvari bile odgovor na neki njegovotrovan vic. Ono {to je sigurno jeste da jerodjeni Beogradjanin.

Prema zabele`enim se}anjimaMilorada Pavlovi}a Krpe, ^i~a Ilija je rod-jen u ku}i svog dede po majci DjordjaPetrovi}a, koja se nalazila na mestudana{njeg Narodnog pozori{ta. Na tommestu se kod samog gradskog bedemanalazila prvobitna (spolja{nja) Stambol kapi-ja kroz koju je vodio tzv. Carigradski drum.

Kao de~ak Ilija je svoje detinjst-vo provodio na ulici kod kapije. Tu jerastao i bio je pravo beogradsko man-gup~e. Ni porodica, ni {kola, ni zanat, pani civilne i vojne vlasti nisu mogli da gakontroli{u. Bio je nekako neukrotiv pa jekroz `ivotnu {kolu krenuo rano i iz njeiza{ao “pe~en“ i zreo pa ga niko nijemogao prevariti.

Pozori{na karijera^i~a Ilija je u pozori{tu odigrao

preko 500 uloga, pokazuju}i i unose}i svojtalenat, `ivotno iskustvo i smeh na zado-voljstvo publike. Vladao je srpskom scenomsvojim smehom i talentom za komiku.

Napisao je komediju “Dor}olskaposla“ a sa Jankom Veselinovi}emkomediju s pevanjem “Potera“. Prvidoma}i film pod nazivom “Karadjordje“snimio je1911. godine. U njemu je biore`iser i glumac.

U Muzeju za pozori{nu umetnost~uvaju se snimci Mitketovog tugovanja zaodbeglom mlado{}u i starim dobrim vre-menima, kao i nadmudrivanje Jovan~eMici}a i lukave Juli{ke – @anke Stoki} izNu{i}eve komedije “Put oko sveta“.

Boemski `ivotVedrog duha, uvek spreman na

{alu i duhovit odgovor, `iveo je uSkadarliji, boemskoj ulici u Beogradu, uku}ercima ali najdu`e u znamenitomspomeniku kulture, u ku}i Djure Jak{i}a.Nalazili su ga naj~e{}e u kafanama“Dardaneli“, “Tri {e{ira“ i “Dva jelena“.Kafana “Tri {e{ira“ bila mu je drugaku}a.

Nu{i} je zabele`io da je krajemXIY i po~etkom XX veka ^i~a Ilija bio“predvodnik na{ih boema“ gde su za“gluma~kim stolom“ naj~e{}e sedeliglumci Milorad Gavrilovi} (o kome smopisali u februarskom broju), BogobojRucovi}, Sava Todorovi}, DimitrijeGini}, Brana Cvetkovi}, DobricaMilutinovi}, @anka Stoki} i mnogi drugi.Pored glumaca bili su tu i poznatiknji`evnici i pesnici Dragomir Brzak,Antun Gustav Mato{, Milovan Gli{i},Janko Veselinovi}, Milorad Mitrovi},Stevan Sremac, Branislav Nu{i}, RadojeDomanovi}, Milorad Pavlovi} Krpa,Simo Matavulj, Bora Stankovi} …

^i~a Ilija je ostao u se}anju posvojim kafanskim pri~ama, anegdotama idosetkama koje su mnogi pisci kasnijekoristili u svojim delima.

Igrao je u doma}im komedijamaJovan Sterije Popovi}a, Koste Trifunovi}ai Branislava Nu{i}a, a takodje i u komedi-jama stranih autora, u Gogoljevoj “@enid-bi“, i “Revizoru“, Molijerovim“Pu~aninu“, zatim u “Uobra`enombolesniku“, “Silnom lekaru“, “@or`uDandenu“, [ekspirovom “Falstafu“ imnogim drugim.

@enidba^i~a Ilija se o`enio, prvi put

1887. godine, svojom koleginicomLjubicom Lujzom Martinek (1870-1927).Brak nije dugo trajao i oni su se sporazum-no razi{li, ali bez zvani~nog razvoda.

Posle nekoliko decenija, {estmeseci pre svoje smrti, ~i~a Ilija seo`enio svojom doma}icom sa kojom jeneven~ano `iveo. “Politika“ je o tome 4.februara 1930. godine objavila vest –“Ju~e u sedam ~asova izjutra u Top~ider-skoj crkvi ven~ao se ~i~a Ilija Stanojevi}.Nije to najnovija ~i~ina {ala, on se zaistaven~ao. Nije to nepromi{ljeni postupakjednog starog ~oveka. To je jedan lepi ivelikodu{an gest“.

Umro je 8. avgusta 1930. godine.Ispratili su ga prijatelji i obo`avaoci na~elu sa Branislavom Nu{i}em.

Dr Vojin Drenovac

Boem u du{i i srcu – Vladar smeha i Nu{i} u du{i

Druga pozornicaKafana je ^i~a Iliji bila druga pozornica. Tu je on sedeo, dru`io se sa ljudi-

ma, zametao {ale, }askao. Svojim pri~ama i dosetkama okupljao je oko sebebeogradske boeme. Pripovedanja su u stvari bile pozori{ne predstave i onjima se pri~alo po gradu. “Poguban“ je bio za ~edne mu`eve, koji bi obi~noseli za njegov sto da ga ~uju na samo desetak minuta a ostajali bi cele no}i.

Nenapisana pripovetka o udesu starog glumcaPrema zapisu Bo`e Kova~evi}a, ^i~a Ilija je rado pri~ao ovu

nenapisanu pripovetku o udesu starog glumca: “Odavno zaboravljen stariglumac {unja se u sumrak, pred po~etak predstave, oko Narodnogpozori{ta. Niko ga vi{e ne prepoznaje, niti pamti, ni mladje kolege, nimladi ljudi koji ~ekaju pred ulazom da se uvuku bez karte. On ve}izlapeo, prilazi i u izlogu ~ita pozori{nu listu. Daje se komad u kojem jeon davno nosio glavnu ulogu. Sri~u}i onaj niz imena, stari glumac seprise}a ble{tave scene i sebe mladog, lepog i zanosnog na njoj, dokodu{evljena publika kli~e njegovo ime. Jadan ~ovek, kao senka, stoji predosvetljenim pozori{nim izlogom i onako izgubljenog, publika ga nosiprema ulazu, ali ga neumoljivi portiri odgurkuju prema ulici i on umorn-im koracima odlazi u mrak...“

Tu pri~u je maestralno mogao da o`ivi samo ~i~a Ilija, isti~u}i svu tragikugluma~kog poziva, kao i predose}aj li~ne drame, jer nije bilo leka zarazdiru}e bolove zbog raka u be{ici.

^I^A ILIJA STANOJEVI]

12 Maj 2018.

L I ^ N O S T I

Jovan Sterija Popovi} (iliJovan Popovi} Sterijin), rod-jen je 13. januara 1806.

godine u Vr{cu, u trgova~kojporodici, bio je srpski knji`evniki jedan od vode}ih intelektualacasvog vremena.

Kao dete je bio slabogzdravlja, slaba{an i vezan zamajku zbog paralizovane “suve“leve ruke kao posledice {loga uranom detinjstvu. Osnovnu isrednju {kolu u~io je u Vr{cu,Temi{varu i Pe{ti, a prava je studirao uKe`marku. Mnogi ga smatraju osniva~emsrpske drame i jednim od najboljih srpskihkomediografa. Boravio je u dva maha uBeogradu. Prvi put od avgusta 1841. godinedo aprila 1848. godine i drugi put od aprilado septembra 1849. godine.

Za vreme {kolovanjau Pe{ti imao je prilike da u jed-nom nema~kom pozori{tu vidiklasike i upozna najbolje glum-ce Madjarske kao i dramskadela komediografskog tipa. Tuje upoznao i DjordjaStankovi}a, jednog od kasnijihosniva~a Matice srpske. Pozavr{etku studija vratio se urodni Vr{ac gde je radio kaoprivatni nastavnik i advokat.

Kao mladi ~ovek od23 godine Sterija je imaonameru da dodje u Beograd, jerga je, kao {to je 1829. godinenapisao Vuku Karad`i}u,“privla~ila ona herojska Srbija ustanika ivukla ga mogu}nost da u njoj stvara…“.@elja mu se ostvarila tek posle jedanaestgodina, 1840. godine. Tada je izabran nakonkursu za profesora pravnih (pravoslavnih)nauka u kragujeva~kom Liceju sa platom od700 talira. Predavao je pravo. Po preseljenjuiz Kragujevca u Beograd maja 1841. godine,preme{ten je i Licej, koji je bio sme{ten uveoma neudobnoj op{tinskoj ku}i, koja senalazila u Dubrova~koj ulici (kasnije Ulica 7.jula). Sterija se kao profesor Liceja nastaniotakodje u tom kraju, na Varo{-kapiji, uGospodskoj ulici (danas Brankovoj ulici),blizu Po{te i Dr`avne {tamparije, u

kom{iluku Joakima Vuji}a iSime Milutinovi}a Sarajlije,koji su stanovali u “onomsoka~etu iza velike crkve, kojevodi iz Dubrova~ke ulice kodGrand hotela na Kalemegdanu– (danas Pariska ulica)“. Usvojoj autobiografiji dr JovanSuboti} ga opisuje:”Mali crn-purast mr{av gospodin sa izraz-itim o~ima, podu`im nosem,tankim brkovima i ko{~atimlicem...”Uvek ne`nog zdravlja i

gotovo sakat u levu ruku koja mu se po~elasu{iti jo{ u detinjstvu, darovit, {iroke kulture,pun aktivnosti, odli~an pravnik i znalacklasi~nih jezika, Sterija je u Beogradu osno-vao nekoliko kulturnih ustanova i sproveoniz reformi u {kolstvu za koje je trebalo ne

samo velike ljubavi, volje i sposobnosti, negoi mnogo rada i napora.

Pozori{ni radPisac pozori{nih komada, Sterija

je dosta doprineo da prvo beogradskopozori{te, Teatar na Djumruku, otpo~ne rad4. decembra 1841. godine izvodjenjem nje-gove drame “Smrt Stefana De~anskog“.Prijatelj Atanasija Nikoli}a, upravnikapozori{ta, “Sterija nadje milo polje zasvoju delatnost. Ne samo {to je dela zapredstavljanje sa~injavao, nego se trudio ipozori{nike obu~avati“. Uglavnom suigrani njegovi originalni komadi:

“Vladislav“, “Ajduci“, “@enidba i udadba“,”Simpatije i antipatije“, “Prevara za pre-varu“ i “Vol{ebni magarac“, kao i dva pre-voda, ”Ernani“ od Viktora Igoa i“Zaru~nik i zaru~nica“ od Kocebua. UBeogradu je napisao “Smrt StefanaDe~anskog“, “Skenderbega“ i “SanKraljevi}a Marka“. U svom poslednjemkomadu spevao je pesmu “Ustaj, ustajSrbine“, koja je u vreme madjarske bunepevana kao narodna pesma. Komadi“Beograd nekad i sad“ i “Sudbina jednograzuma“ imaju temu iz onda{njeg beograd-skog dru{tva. Sterija je pisao i pozori{nekritike i dosta doprineo da se razvije ljubavza pozori{te u prestonom gradu.

Knji`evni radSterija je uglavnom dramski pisac i

prvi srpski knji`evnik koji je u knji`evnostistvorio ne{to trajnije za razliku od pisaca prenjega koji nisu imali ve}eg knji`evnog uspe-ha. On taj posao uzima ozbiljno i potpunomu se posve}uje sa dubokim razumevanjem.Radio je na istorijskoj drami ali i na komedi-ji gde je bio mnogo uspe{niji.

Prvi njegovi dramski poku{aji suromanti~ne dramatizacije narodnih pesama“Nevinost“, “Svetislav i Milena“, “Milo{Obili}“ i druge nisu predstavljale ve}eknji`evne domete, ali su bile po volji pub-like. Tragedije “Smrt Stefana De~anskog“,“Vladislav“, “Skenderbeg“, “Lahan“,“Ajduci“ bile su vrlo popularne.

Sterija je mnogo ubedljiviji kaokomediograf nego kao dramski pisac, jer seu komedijama najbolje ogleda njegovknji`evni talent. Komedije “La`a i parala`a“,“Tvrdica“, “Pokondirena tikva“, “Zla `ena“su komedije karaktera, dok su komedije nar-avi “@enidba i udadba“, “Kir Janja“,“Rodioljupci“ i “Beograd nekad i sad“ iakonastale pre skoro dva veka i danas suaktuelne.

Jovan Sterija Popovi} – vode}i intelektualac svoga vremena

OdlazakPo~etkom 1848. godine

zavladao je novi kurs u politici.Medju pope~iteljima pokrenutoje pitanje o udaljenju “{vaba“ i izdr`avne slu`be. Zbog tog pitanjapodneo je u znak protestaostavku pope~itelj AleksaJankovi}, a ubrzo za ovim 11.marta 1848. godine i sam Sterijanavode}i da se povla~i jer `eli“ostatak svog `ivota provesti umiru“. Ostavka mu je uva`ena 4.aprila 1848. godine.

Veliki pregalac, osniva~Pravnog fakulteta, Dru{tva srpskeslovesnosti, Teatra i Muzeja, refor-mator {kola, pisac ud`benika,poznati knji`evnik, komediograf iprevodilac, razo~aran napustio jeBeograd i Srbiju u prole}e 1848.godine. Posle madjarske buneponovo je do{ao u Beograd istanovao je u Ulici Dva bela golu-ba (danas Svetogorska). Proveo jesamo {est meseci, od aprila doseptembra 1849. godine ido`iveo dva velika razo~aranja: zato vreme umro je od kolere stariprijatelj Pavle Ars. Popovi} iizgorelo je pozori{te “KodJelena“, gde je igran sa veliimuspehom njegov komad “SanKraljevi} Marka“. U jesen 1849.godine napustio je zauvek Srbiju ioti{ao u Vr{ac, gde je poslesedam godina, 10. marta 1856.godine umro.

Dr Vojin Drenovac

OSAM STERIJINIH GODINA

Klub “@ENA USA“ u saradnji sa

Mi Magazinomodr`a}e skup

na kojem }e se predstaviti

nekoliko uspe{nih i zanimljivih

li~nosti.

12. MAJA u 7:00pmEastgate Cafe/Bistro –

Books & Gifts Oak Park

BIOGRAFIJA DIJASPORE

13Maj 2018. www.serbianmirror.com

K O L U M N A

14 Maj 2018.

Da li treba savetovatiljude ili ih prepustiti sis-temu iskrivljenih vred-

nosti da ih zombira pod pla{tomslobode izbora?

Svako od nas imarazli~it nivo rasudjivanja. Nekadse znalo {ta je normalno, a {tanije. U dana{njem sistemu pore-meæenih vrednosti, koje nam jenametnuo neoliberalni kapital-izam, sve je manje onih kojiimaju moæ da razdvoje dobro odzla. Agresivno se name}e razvrat.Nenormalno je postalo normalno. I obrnuto.Ljudi su izgubljeni.

Stoga je du`nost manjine, koja jo{uvek mo`e da odvoji dobro od zla, da okoli-ni predo~ava {ta treba, a {ta ne treba ~initi,gledati, ~itati... Ne moraju to da ~ine samojavne li~nosti, nego svako koliko je to u nje-govoj mo}i. Na mikronivou, ako neki ~lanporodice slu{a turbo porno folk, gleda Farmu,Zadrugu, Parove..., naravno da ga trebaodvra}ati od toga. Kad bismo svi to ~inili,mediji ne bi imali publiku za te gluposti, paim ne bi bilo profitabilno da to emituju. Te

stvari su veoma opasne. Tolikosu ti rijaliti programi popularizo-vani da je nasilje pove}ano za48% od 2009, kad je prvaFarma po~ela da se emituje.Deca su sve agresivnija, jer suim idoli kriminalac Kristijan,primitivac Djus, prostitutkeStanija, Soraja, Miljana, TijanaAjfon...

Opasne su to stvari.Porodica se uni{tava svim sila-ma. Sve to ima za cilj da ljudi

postanu zombirana, razvratna i pohlepnamasa, koja se ne}e buniti protiv sistema kojiih eksploati{e. Jedan od glavnih razloga pro-mocije razvrata je to {to se ide na smanjenjepopulacije. Celo dru{tvo je ugro`eno, po~evod bezbednosti. Stoga, du`nost pojedinacakoji su na vi{em nivou svesti je da uti~u {tovi{e na svoje okru`enje, pa makar ih iismevali i vredjali, optu`uju}i ih kako to radesamo da bi skretali pa`nju na sebe i pravilise pametni. Neka oni pla}aju tu cenu, jerpovredjena sujeta (koje se ina~e trebaoslobadjati) je manje zlo od ne~injenja inedostatka bunta protiv krivih vrednosti.

Dejan Marinkovic, dejanmarinkovic68@yahoo.com

SAVETI ILIISKRIVLJENEVREDNOSTI

Dejan Marinkovi}

DA LJUBICA NASTAVI DA @IVI

APEL ZA POMO]U nasu redakciju je stiglo pismo, ~itateljke Milice Milivojevi}, sa molbom zapomo}, slede}eg sadr`aja, koje objavljujemo u celosti u `elji i nadi da }e seneki od vas odazvati ovom apelu i pomo}i bolesnoj trinaestogodi{njoj Ljubici.

Poštovani,obra}am vam se u ime svojih rodjaka, Ble~i} Danijele i Aleksandra, roditelja

kojima je potrebna nov~ana pomo} za le~enje 13-ogodišnje }erke.U prilogu ovog teksta mo`ete pro~itati njihov apel za pomo} i bli`i opis ove

bolesti.Ne~ije malo, njima zna~i ceo `ivot.Unapred hvala, Milica Milivojevi}

Ljubica ima trinaest godina. U januaru2017. godine iznenada je dobila prviepi napad, koji su se zatim danimaponavljali. Nakon tromese~nogbolni~kog le~enja, dijagnostikovanajoj je retka i neizle~iva bolest – epi potipu Lafore. Najdu`i `ivotni vekobolele dece je desetak godina ustanju potpune vegetacije, bezmogu}nosti govora, kretanja, gutanja.Ljuba je u svakodnevnom `ivotu,

zbog antiepileptika, pospana, uspore-na, brzo se umara, ote`ano u~i, zabo-ravna je, povremeno i dalje imakratkotrajne napade.

Molimo za pomo} da Ljuba i daljehoda, ponovo tr~i, pliva...Pomozimo Ljubici! Upišimo 476 ipošaljimo SMS na 3030. Njojmo`emo pomo}i uplatom na dinarskiili devizni ra~un, kao i putem linkae-doniraj.Da Ljubica nastavi da `ivi! Budimohumani!Napomena: Korisnik je u mogu}nostida raspola`e sa novcem prikupljenimod SMS poruka, tek od momentakada operater mobilne telefonijeuplati novac na ra~une Fondacije.Operater na ra~un Fondacije upla}ujesamo sredstva koja je sam uspeo danaplati od donatora i to u periodu od2 do 3 meseca od slanja SMS poruke.

Humanitarna fondacija BUDI HUMAN– Aleksandar Šapi}prikuplja nov~ana sredstva za LjubicuBle~i} (2004).Ukupno prikupljene donacije233470Uplati na ra~une:Dinarski: 160-496169-34Devizni: 00-540-0002592.8IBAN broj: RS35160005400002592810 Upiši 476 i pošalji SMS na 3030Cena poruke je 200 din (PDV se nenapla}uje)Upiši human476 i pošalji SMS na455Cena poruke je 20 CHFe-Doniraj

I N T E R V J U

Odbor Srpskog Filmskog Festivala^ikago 31. maja organizuje ve~eu se}anje na velikog glumca

Neboj{u Glogovca.Nakon kratakog video zapisa o

`ivotu i radu ovog maestralnog glumca,koji nas je prerano napustio, a koji je utis-nuo jak pe~at u na{em glumi{tu, bi}e pro-jekcija filma scenariste i re`isera SrdjanaKoljevi}a "@ENA SA SLOMLJENIMNOSEM". U ovom filmu Neboj{aGlogovac je odigrao jo{ jedan upe~atljivlik, a i film i glumac su dobili veliki brojnagrada, kako na doma}im tako i na inter-nacionalnim festivalima. Ovo je jedan odpet filmova na kojima su saradjivali poz-nati scenarista i reditelj Srdjan Koljevi} iNeboj{a Glogovac, a ostali filmovi su:“Branio sam mladu Bosnu”, “Klopka”,“Normalni ljudi”, “Nebeska udica”, “@enasa slomljenim nosem”

Tim povodom smo zamoliligospodina Srdjana Koljevi}a da za ~itaoceOgledala ka`e ne{to vi{e o glumcu i nji-hovoj aradnji.

S obzirom da ste dosta saradji-vali sa Glogovcem, kakva je bila va{asaradnja?

- Svi znamo kakav je talenat ikakvu gluma~ku mo} Glogovac pose-dovao, pa je naravno saradnja sa njim bilane samo laka i jednostavna, nego i veomainspirativna. Intuitivno je razumevao

re`ijske i scenaristi~ke instrukcije, i spon-tano ulazio “pod ko`u” likova, tako da jezaista bilo divno raditi sa njim. Mislim dasmo se razumeli i nadopunjavali nanajbolji mogu}i na~in. On, kao glumac,bio je nekako glas na{e generacije.

Za{to je Glogovac imao sposob-nost da nas ubedi da ne glumi, nego dazaista razume i pro`ivljava `ivot svojihlikova?

- Upravo ta sposobnost da udje

“pod ko`u” lika, da ga `ivi a ne glumi, dapronadje hod i dr`anje lika kog igra,davao je tu vrstu uverljivosti i snage nje-govoj glumi, a pri tome je uvek delovalokao da on to radi sa velikom lako}om. Izaista, tako je i bilo, ali samo zahvaljuju}injegovoj intuiciji.

Dok ste pisali scenario, da li steimali na umu Glogovca za odredjeneuloge, da li ste pisali za njega?

- Nikad nisam pisao unapred zanekog glumca, ali sam znao ~im bihzavr{io scenario, koja je uloga zaGlogovca. Naprosto, to se samo nametalo.Na primer u filmu Branio sam MladuBosnu, bio mi je potreban izuzetno jak iuverljiv glumac za te{ku i nezahvalnuulogu islednika Pfefera – i naravno odmahsam hteo Glogovca i nikog drugog. Biosam sre}an kad je pristao, razumeo je daigra za celi projekat, gluma~ki tim, iveliku temu kojom smo se bavili. U ”@enisa slomljenim nosem” nije bilo dileme daje glavna uloga kao pisana za njega.

Dugo ste saradjivali saGlogovcem i svedok ste njegovog

gluma~kog sazrevanja. Kako se Glogovacumetni~ki nadogradjivao?

- Su{tina je u tome da on nijerazdvajao svoj `ivot i umetnost – svasvoja `ivotna iskustva je na najbolji na~intransponovao i ugradjivao u uloge koje jetuma~io: zato su one odisale puno}om,snagom i ubedljivo{}u, i to u svim faza-ma njegovog rada – od fascinantnogpo~etka u “Ubistvu s predumi{ljajem” nakom sam bio saradnik na scenariju, pa svedo “Klopke” i “Krugova“.

U organizaciji Srpskog filmskogfestivala u ^ikagu su prikazana va{a dvafilma, koja su pobrala najvi{e ocene pub-like, a ovih dana priprema se ameri~kapremijera filma “@ena sa slomljenimnosem”. Mo`emo li uskoro da se nadamonekom va{em novom filmu?

- Nedavno sam zapo~eo rad najednom scenariju koji }e, nadam se, bitimoj slede}i film. Na`alost, glavnu mu{kuulogu, u kojoj sam zami{ljao i videoGlogovca – iako, kako rekoh, nikadunapred ne pi{em za nekog glumca – onne}e mo}i da igra. Moram da priznam dame neverica i bol zbog gubitka prijatelja uovom trenutku pomalo odbila od rada natoj pri~i.

Citat: “Ja verujem da krozneku malo isko{enu humornu vizurumo`e da se vidi dublje i dalje. Takavpristup je `ivotniji i deo je mentalitetaovih prostora. Uostalom, humor je sas-tavni deo tragedije.“

Ovaj va{ odgovor u nekom rani-jem intervjuu puno govori o va{im fil-movima, mo`e li se re}i da se odnosi ina film “@ena sa slomljenim nosem”?

- Ta kombinacija humora kojimsu protkani i najozbiljniji i najemotivniji`ivotni trenuci i odluke, jeste ono {to menajvi{e inspiri{e, i {to je bilo klju~no zaovaj film.

I na kraju koliko nagrada je

ovaj film dobio?- Najve}a nagrada je bila Grand

Priy na Zurich Film festivalu – “GoldenEye“. Ove ve~eri se posebno se}am, jerje na pozornici sa mnom bio i Milo{Forman koji je tad dobio nagradu za`ivotno delo, a evo i on je preminuoovih dana.

Film je dobio nagrade na CinemaCity-ju u Novom Sadu, za najbolji film,scenario i glumu, Glogovac je dobionagradu za najbolju mu{ku ulogu i u Ni{u,a posebno mi je drago {to je dobio iZlatnog delfina, nagradu za najboljegglumca na Troja film festivalu uPortugalu...

Hvala vam na izdvojenom vre-menu i ekskluzivnom intervjuu za na{ list.

Marijana Maljkovi}

Ekskluzivno: Srdjan Koljevi} filmski scenarista i re`iser

SARADNJA SA GLOGOVCEMJE BILA INSPIRATIVNA

Se}anje na velikog glumcaNEBOJŠU GLOGOVCA

^etvrtak, 31. May, 8:00 PMAMC Dine In (Muvico) * 9701 W. Bryn Mawr Ave – Rosemont

Info: 773.744.0373www.serbianfilmfest.com

Ekipa iz filma: “@ena sa slomljenim nosem”

15Maj 2018. www.serbianmirror.com

Srdjan Koljevi}

16 Maj 2018.

P O R U K E

Maj 2018.

P O R U K E

www.serbianmirror.com 17

P O R U K E

Maj 2018.18

Visoka, zgodna crnka iz juna~kogObili}a ovih dana `ivi na javisnove mnogih devojaka {irom

sveta. Pogotovo onih kojima je u srcu –odbojka{ka lopta. Milena Ra{i} (27),kapitenka reprezentacije Srbije, jedna je odnajboljih igra~ica planete. Po{tovana iobo`avana srednja blokerka. Pri tom –jedna od na{ih najtrofejnijih odbojka{ica.

Samo tokom protekle godine pop-ularna Ra{a, kako je oslovljavaju saigra~icei bliski prijatelji, najpre je sa svojimklubom Vakifbankom iz Istanbula postala{ampionka Evrope, a potom i osvaja~icazlatne medalje na klupskom Svetskomprvenstvu. Tokom leta je sa na{omreprezentacijom stigla do bronzane medaljena Gran-priju, da bi krunu sezone pred-stavljao veliki trofej namenjen prvakuEvrope u Bakuu.

A, kako je zavr{ila 2017. tako jojte~e i ova 2018. godina. Sa klubom saBosfora potvrdila je dominaciju u Turskoj,u zemlji koja trenutno prednja~i po ulagan-ju u `ensku odbojku. Tu je sva koncentraci-ja vrhunskog svetskog kvaliteta, pa su upravu mnogi koji smatraju da je te`e bitiprvi u ovoj zemlji nego na Starom konti-nentu. A, Vakifbank je sa Milenom nabloku osvojio Superkup, nacionalni Kup ikona~no titulu, ostaviv{i iza sebe i takvazvu~na imena poput Fenrabah~ea,Galatasaraja i “tima snova“ Eza~iba{ija,

koji su predvodile na{e dve sjajne igra~ice– Maja Ognjenovi} i zvani~no najboljaevropska odbojka{ica Tijana Bo{kovi}.

I to nije sve. U trenutku kad ovajbroj “Ogledala“ bude pred Vama, MilenaRa{i} i njen klub kre}u u juri{ na novi tro-fej, po{to ih u Bukure{tu o~ekuje odbranakrune u Ligi {ampiona!

A, ~im zavr{i klupsku sezonu,na{a odbojka{ka diva dolete}e u Beograd,

da se stavi na raspolaganje selektoruZoranu Terzi}u. Srpske odbojka{ice ovogleta najpre }e se takmi~iti u novoustanovl-jenoj Ligi nacija, {to }e im biti neka vrstapripremnog takmi~enja za Svetsko prvenst-vo u Japanu krajem godine.

- Da, uskoro kre}e ono na{e~uveno leto, kojem se sve odbojka{ice uvekraduju. Zajedni~ki vi{emese~ni boravak,pripreme, naporni treninzi, putovanja skraja na kraj sveta i uzbudljivi, uvekneizvesni me~evi sa Brazilkama,Kineskinjama, Amerikankama, Ruskinjama,Holandjankama i ostalim pripadnicamasvetske elite – sve se to najlep{e do`ivlja-va sa porodicom. A, reprezentacija Srbijejeste porodica. Nekome sa strane je mo`da~udno kako nam s godinama ne dosadi damesece provodimo zajedno, ali za nas je to– pravo u`ivanje – poru~uje Milena i u jed-nom dahu nastavlja: – Sve smo mi ponikleu razli~itim klubovima, sticale neka osnov-na znanja na raznim stranama, ali su{tinskismo odrasle, stasavale i stekle odbojka{koime i prezime u dr`avnom timu. To senikad ne zaboravlja.

Vrati}emo se na po~etak Ra{ine`ivotne pri~e. Rano je, jo{ kaoosmogodi{nja devoj~ica, u~enica Osnovne{kole “Branko Radi~evi}“ u Obili}u, ostalasama sa mamom Radmilom. Godinu danakasnije, poput mnogih Srba sa Kosova, njihdve su zbog bombardovanja morale dapronadju uto~i{te daleko od ku}e. Skrasilesu se u Arandjelovcu, `ivele dane u kojimase vi{e nemalo nego imalo. Za u~enicupetog razreda sve se promenilo kad joj jena ~asu fizi~kog pri{ao jedan ~ovek izOdbojka{kog kluba [umadija koji je po{kolama tra`io talentovanu decu.

- Bio je to ~ika Velja, moj prvitrener, koji je ~ak sredio da ne moram dapla}am klupsku ~lanarinu. Njemu, paZoranu Bo`i}u koji me je vodio u prvomtimu i Miloradu Kijcu koji me je kasnije

odveo u pan~eva~ki Dinamo, mnogo dugu-jem. I, naravno, Zoranu Terzi}u. Selektor jenajvi{e od svih uticao na moju igru. Boljere~eno, sve {to znam nau~ila sam od njega.I jo{ uvek u~im.

Napredovanje u Mileninoj karijerividljivo je iz sezone u sezonu. Nivo koji jedosegla u francuskom Kanu bio je tek

nagove{taj onoga {to }e dosti}i kod sjajnogstru~njaka Djovanija Gvidetija uVakifbanku.

- Igranje u jednoj takvoj ekipi,pored zvezda kao {to su Kineskinja Djuili Holandjanka Sletjes, i naravno brojneturske reprezentativke, doprinelo je dastalno idem napred. Ipak, i dalje tvrdimda zajedni~ke pripreme i utakmice udru{tvu Tijane Bo{kovi}, BrankiceMihajlovi}, Stefane Veljkovi}, JovaneStevanovi} i ostalih na{ih sjajnih igra~ica~ini od mene bolju odbojka{icu i boljeg~oveka. Pored vrhunskog kvalitetareprezentaciju Srbije krasi i neverovatnapozitivna atmosfera. Kad se tome dodajuodli~na organizacija i podr{ka koju dobi-jamo od na{eg Saveza i ljubav na{ih nav-ija~a koju ose}amo gde god da smo, uver-ena sam da }emo jo{ dugo biti u svet-skom vrhu.

Ize nje su dve evropske {ampi-onske titule, olimpijsko srebro, brojnemedalje u Gran-priju i individualna priz-nanja. [ta dalje?

- Kao i sve moje saigra~ice izdr`avnog tima `elim da osvojimo {to jemogu}e vi{e medalja i to – onih zlatnih –poru~uje Ra{a, svetska i na{a.

Aleksandar Stankovi}

MILENA RA[I] – JUNAKINJA SA ODBOJKA[KIH TERENA

RA[A, SVETSKA I NA[A!Jedna od najboljih blokerki sveta sa Vakifbankom zavr{ava izuzetno uspe{nu sezonu, a odmah potom sa reprezentacijom Srbije kre}e u juri{ na nove medalje

S P O R T

19Maj 2018. www.serbianmirror.com

VIOLETINE UMETNI^KE KREACIJE NA SVILE

Unikatne svilene e{arpe, marame, kravate obojenerukom kreativne Violete, na najkvalitetnijoj svili mogu

biti divan modni detalj za vas ili poklon.Mo`ete ih naru~iti preko

ArtTeamShophttp://violetabradanji.com/

s://www.etsy.com/shop/ArtTeamShopili telefona: 203. 554.4564

foto: FI

VB

foto: Vak

ifba

nk.org

.tr

S P O R T

20 Maj 2018.

Bila jednom jedna zemlja ~ije su fud-balere nazivali evropskimBrazilcima. Ne bez razloga... U doba

kad je fudbal i kod nas postao najva`nijasporedna stvar na svetu bilo je mnogosli~nosti izmedju na{eg i brazilskog stila igre.I na{i, nekada{nji “nacionalni plavi“ su ba{kao i “karioke“ voleli lepr{avost, vic,uspe{an dribling i atraktivan gol, pa su unastojanju da zadive publiku ~esto ipreterivali, gu{ili se i umirali u lepoti, usled~ega su izgubili mnoge va`ne fudbalskebitke.

U dana{nje doba, “orlovi“ ne mogutime da se podi~e – imamo smanjen fondkvalitetnih fudbalskih vedeta i neretko te{koizlazimo na kraj i sa osrednjim reprezentaci-jama. Pa opet, Srbija }e biti medju 32 naci-je na 21. Svetskom prvenstvu koje }e se od14. juna do 15. jula odr`ati u Rusiji.

Mo`da je taj prvi “pravoslavni“Mondijal prilika da se na{ fudbal vrati iskon-skim korenima – poku{aju da se lopta pro-

tivni~kom beku proturi kroz noge ili “suvimlistom“ opali u ra{lje.

U tome bi veliku ulogu mogao daodigra Mladen Krstaji}. Ako povedereprezentaciju u Rusiju – ka`emo “ako“ jeru ovim vremenima, ni sa ovim rukovod-stvom Fudbalskog saveza ni{ta nije sigurno({to dokazuje i ~udnovato oduzimanje trake

Branislavu Ivanovi}u) – bi}e tek ~etvrtiselektor u istoriji na{eg fudbala koji jeprethodno bio u~esnik najve}e sveske fud-balske smotre i kao igra~. Pre njega, to jeuspelo jo{ samo Miloradu-MikiciArsenijevi}u (1930. igra~, 1950. selektor),Aleksandru Tirnani}u-Tirketu (1930-1954) iIliji Petkovi}u (1974-2006). Krstaji} bi, kaotrener po~etnik koji je dr`avni tim vodio nasamo ~etiri prijateljske utakmice, mogao dapogleda u pro{lost i da iz nje izvu~e pouke.

Evropski ”Brazilci”

Jer, na{ dr`avni tim je na nekimpro{lim Mondijalima ubirao pohvale i su{tin-ski prolazio bolje isklju~ivo onda kad biigrao bez rezultatskog imperativa i pritiska ino{en idejom da jednostavno poka`e {tamo`e i zna.

U tim prilikama veliku ulogu imalisu i megdani sa Brazilcima koji nas, igromslu~aja, ~ekaju i u Rusiji.

Prvi takav, sad ve} legendaran ifilmski opevan u Bjelogrli}evom ostvarenju“Montevideo“ Mo{a, Tirke, Jak{a, Bek iostali imali su 14. jula 1930. godine naprvom ikada odigranom Svetskom prvenstvuu Urugvaju. Tada su ve} u premijernoj utak-mici senzacionalno savladali favorizovanogprotivnika sa 2:1 i, kasnije, stigli ~ak dopolufinala i tre}eg mesta na svetu.

I naredna mondijalska utakmica saBrazilcima zaslu`uje epitet epskog okr{aja, ito uprkos porazu od 0:2. Bio je to onaj~uveni susret odigran 1. jula 1950. na pre-punoj Marakani u Riju, kad je Rajko Miti}izlaze}i iz svla~ionice udario glavu u limenunadstre{nicu jo{ nedovr{enog stadiona.Obliven krvlju, morao je da se vrati da muse uka`e pomo}, a vel{ki sudija Grifit nije nipomislio da bi mogao da odlo`i po~etak.Kad se Rajko, glave uvijene u ~almu poputturbana najzad pojavio na terenu, doma}in je

preko Ademira ve} vodio sa 1:0.Ne{to kasnije, tokom pauze u polu-

vremenu u svla~ionici, Miti} je povla~e}izavoj koji mu je pao preko oka hrabriopokunjene drugove.

- Za{to ste oborili glave? Igramo sanajboljom ekipom na svetu, pred njihovompublikom, a jo{ uvek je 0:0 – uzviknuo jelegendarni as, da bi tek tada saznao da je

Mrku{i} bio savladan dok je njemu jedanbrazilski bolni~ar previjao ranu.

Posle Zizinjovog gola u drugompoluvremenu na{ tim je, ba{ kao Brazilci dvedecenije ranije, spakovao kofere.

Nezaboravne su bile i dve naredneutakmice “plavih“ sa “kariokama“. Najpreona od 19. juna 1954. u Lozani – 1:1, strel-ci Zebec i Didi, sa koje su novinari iz celogsveta javili da su prisustvovali festivalusvega onoga ~ime se fudbal ponosi, a potomi duel od 13. juna 1974. kojim je na Valdstadionu u Frankfurtu otvoreno Svetsko

prvenstvo u SR Nema~koj. Iako posle 90minuta igre nije bilo golova, svet je bio zadi-vljen – retko ko je tako nadigrao tada{njesvetske prvake, stvarao izgledne prilike zagol, dodu{e i proma{ivao...

Posle toga, osim petog mesta uItaliji ’90. sva ostala na{a u~e{}a svodila suse na kalkulacije i ra~unice – kako primitigol manje, kako se ne povrediti, zaraditi,

prodati se... pogotovo na Svetskim prvenstvi-ma 1982. u [paniji, pa i na ova dva posled-nja na{a u~e{}a – u Nema~koj 2006. i Ju`nojAfrici ~etiri godine kasnije.

Zato je poslednji trenutak da se na{fudbal, a reprezentacija je najo{trije ogledalonjegovog odraza, vrati igri za du{u. AkoMitrovi}, Mati}, Tadi}, Kolarov,Milinkovi}-Savi}, Stojkovi} i ostali u duelesa Kostarikom (17. juna u Samari), [vaj-carskom (pet dana kasnije u Kaljingradu) iBrazilom (27. juna u Moskvi) udju da bi senadmetali, Srbija bi ponovo mogla da se

”ORLOVI”, IGRAJTE ZA DU[U!U SUSRET FUDBALSKOM SVETSKOM PRVENSTVU U RUSIJI

Spremite se za mondijalsku groznicu: od 14. juna do 15. jula 32 reprezentacije – medju njima i Srbija, bori}e se za titulu prvaka sveta

REKLAMIRAJTE SE U OGLEDALU773.744.0373

Svetski prvaci5 – Brazil (1958, 1962, 1970, 1994,

2002)4 – Italija (1934, 1938, 1982,

2006), Nema~ka (1954, 1974, 1990,2014)

2 – Urugvaj (1930, 1950),Argentina (1978, 1986)

1 – Engleska (1966), Francuska(1998), [panija (2010)

SP Urugvaj 1930: sa me~a Jugoslavija - Brazil 2-1

OGLEDALO JE LIST KOJI NAS POVEZUJE!