biznis - serbian mirrorsrpski kulturni centar “sveti sava” otvoren posle letnje pauze, srpski...

2 Septembar 2010.

B I Z N I S

I Z R E D A K C I J E

3www.serbianmirror.com

SADR@AJ

Srb info - Gde - Kad - [ta strana 4

Politi~ke akutelnosti strana 5

Dr Srdja Trifkovi}:

Zelena transferzala, cenzurisana realnost strana 6

Uspe{an novinar na oba kontinenta strana 7

Iz na{e sredine strana 9

In memoriam: Mitropolit Hristofor strana 11

Cve}ara na uglu strana 12

Berberi su pravi ljudi strana 13

Feljton: Nikola Tesla strana 14

Ogledalo na licu mesta:

Aplauz bez granica strana 16

Ogledalo vas vodi: Ni{ville i Gu~a strana 19

Pravoslavlje strana 20

Feljton: Demokratija u Srba, nekad i sad strana 21

Nije lako:

Dragi kauboju, hvala ti za Ameriku strana 22

Iz Generalnog Konzulata strana 23

Sport:

Anti}u 600.000 evra, da voli Srbiju strana 24

Zemlja ~uda strana 25

Kolumna: Markovi konaci strana 27

Horoskop strana 28

Porodica strana 30

TIRA@: 30.000

OGLEDALO se distribuira u 32 dràve Severne Amerike

“[to god tka{,

vezuj konce za nebo”

PUBLISHED BY

• Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •

P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613

• Phone: 773.744.0373

• OSNIVA^: Slavica Petrovi}

• UREDNIK: Slavica Petrovi}

• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},

Cvijan Hercegovac, Andjela Ruìca Rako~evi},

• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Du{an Lopu{ina,

Milutin [o{ki} (Beograd), Aleksandra Mati} (Ni{),

Boban Ili} (îkago), Milan Lu~i} (New York),

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: [email protected]

Web: www.serbianmirror.com

• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)

• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)

Septembar 2010.

NAME:

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS:

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY:

-----------------------------------

STATE:

-----------------------------------------------------------------

ZIP:

---------------------------

TEL:

-------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror -

PO BOX 13472

Chicago IL 60613

Sv.Vladika Nikolaj Velimirovi}

To apostol Pavle govori, onaj isti apostol, koji je

o Gospodu Isusu rekao, da je O n o b l i ~ j e

B o g a { t o s e n e v i d i, da je r o |-

e n p r e s v a k e t v a r i (Kolo{. 1, 15),

i da u W e m u ` i v i s v a k a p u n o } a

B o ` a n s t v a t j e l e s n o (2,9). To je

Gospod po su{tini i po unutra{wem bi}u svome,

no n a o ~ i s e n a | e k a o ~ o v j e k. Qudi

kojima je srce okameweno i um pomra~en raspoz-

naju predmete okolo sebe samo o~ima. Takvi qudi

u one dane pogleda{e o~ima i vide{e Isusa kao

~oveka, i ne dade im se da i{ta vi{e doznadu o

Wemu sem ono {to telesnim o~ima vide{e.

Telesni qudi pogleda{e u Isusa i vide{e telo,

ali ne vide{e u tom telu ni Boga ni ~oveka (ide-

alnog i bezgre{nog).

I danas ko sudi samo prema onome {to vidi,

odri~e Isusu sve ono {to ne moè da vidi i kod

ostalih qudi. Niko ne moè o Gospodu pravdu

re}i, ko Ga samo o~ima ceni. Ono {to o~i mogu

od Wega da vide to je samo jedna mala zavesa,

iza koje se kriju ve~ite tajne neba i najve}e tajne

vremena i zemqe. No da se vidi ono {to se krije

u Wemu iza telesne zavese, za to treba imati vid

duhovni, t.j. Duha Bo`jega u srcu svome, Duha,

koji ot{kriwava zavesu i pokazuje tajne.

Gospode, Tajno najsla|a, udostoj nas posete Duha

Tvog Svetog. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

ODABRANE BESEDE VLADIKE NIKOLAJA

O vidu o~iju i vidu duhaNa o~i nade se kao ~ovjek (Filib. 2, 7)

S R B I N F O

4

3. 4. i 5. septembar

SRBIJADA 2010.

u Feniksu, Arizoni.

Za informacije posetite

PhoenixSerbs.com

Srpski kulturni centar “Sveti Sava” otvoren

Posle letnje pauze, Srpski kulturni centar Sveti Sava u îkagu otvoren je

~lanove i prijatelje. Od po~etka septembra, kultura i kulturna de{avanja se

vra}aju pod na{ svetosavski dom, u obliku novih pozori{nih predstava,

bioskopskih promocija “Novog srpskog filma”, muzi~kih dogadjaja

u popularnoj “Pe}ini”, knjièvnih ve~eri i drugih kulturnih dogadjaja

i druènja. Pozivamo vas da u~estvujete u na{em radu

i da se blagovremeno informi{ete o jesenjem programu

na na{em sajtu i preko srpskih medija u îkagu.

Budite deo srpske kulture, posetite nas.

Uprava Srpskog kulturnog centra Sveti Sava.

Septembar 2010.

LOBIRANJE ZA I PROTIV

SRPSKE REZULUCIJE

D

oga|aj koji je na srpkoj politi~koj

sceni, izazvao najvi{e pa`nje je

predstoje}a Generalna skup{tina

EU, u Njujorku 9. septembra, na kojoj bi

trebalo da se raspravlja o predlogu srpske

rezolucije o Kosovu. Nezahvalno je davati

prognoze da li }e srpska rezolucija biti usvo-

jena i eventualno pod kojim uslovima, jer

dok ovo ~itate, sve }e ve} biti poznato, ali

lobiranja za i protiv na{eg predloga i na~in

na koji je to radjeno, svakako ne smemo

zaboraviti.

Srpski mediji saznali su iz

diplomatskih izvora u Njujorku da su

lobiranje protiv srpske rezolucije u GS

UN na sebe preuzeli li~no dràvna sekre-

tarka SAD Hilari Klinton i ministar

spoljnih poslova Velike Britanije Vilijam

Hejg. U njihovim pismima, koja su

poslali predsednicima dràva ili vlada

pedesetak zemalja, pa i Kini, traì se

odbacivanje srpske rezolucije, uz prili~no

uvredljivo obrazloènje navodno nerazum-

nih postupaka Srbije. U oba pisma na po

dve strane, detaljno se obja{njava da je,

upravo na zahtev Srbije, GS UN zatraìla

od Me|unarodnog suda pravde mi{ljenje o

tome da li je kosovska deklaracija o neza-

visnosti u suprotnosti sa me|unarodnim

pravom i potencira da je najvi{i sud jasno

izneo mi{ljenje da ona to nije. Tvrde da

je Srbija odbija da prihvati i to jasno

mi{ljenje i da je zato podnela rezoluciju

u GS UN.

Pored Klintonove i Hejga, u

aktivno lobiranje protiv srpske rezolucije

uklju~ili su se i ministri spoljnih poslova

Francuske i Saudijske Arabije. Ovo se

tuma~i kao rezultat velike nervoze, koju

je srpska rezolucija unela u ove zemlje.

Beograd je pre po~etka zasedan-

ja imao obe}anu podr{ku 50 zemalja.

Najè{}i lobisti za srpski predlog su:

Rusija, Kina, Azerbejdàn, Kipar, Indija,

Vijetnam, [ri Lanka, Kenija, Libija,

Alìr, Maroko, Rumunija, Ukrajina i

Argentina. Prema diplomatskim izvorima,

SAD, Velika Britanija, Francuska i

Saudijska Arabija dobile su obe}anje 65

zemalja da }e glasati protiv srpske

rezolucije.

Mnoge zemlje su poklekle pod

pritiscima velikih sila i obe}ale da ne}e

glasati za srpsku rezoluciju, ali ne}e glasati

ni protiv, ve} }e ostati uzdràne. Za 30

zemalja se ne zna kako }e glasati i oko

njih se vodi najve}a diplomatska borba, jer

od njihove odluke zavisi ko }e pobediti u

Generalnoj skup{tini.

GRAÂNICU ÛVA

KOSOVSKA POLICIJA

Kfor je preneo nadle`nost za

~uvanje manastira Gra~anica na Kosovsku

policijsku slu`bu. KPS policija sada ~uva

174 verska i kulturna objekta, od toga 18

objekata ima stalno obezbe|enje, a ostale

obilaze patrole policije. To prvi korak u real-

izaciji va`ne odluke, koju je Savet

Severnoatlantskog saveza doneo, obrazloìo

je Kfor. U saop{tenju se dodaje da je istom

odlukom predvi|eno da Kfor na Policiju

Kosova prenese nadle`nost za ~uvanje man-

astira Budisavci, Gorio~ i Zo~i{te, ali da za

njih jo{ nije odre|eno vreme prenosa

nadle`nosti. Pe}ku patrijar{iju, Visoke

De~ane i Svete Arhangle }e i dalje {titi Kfor.

Prenos nadle`nosti u obezbe|enju

manastira Gra~anica sa Kfora na Policiju

Kosova izveden je "ishitreno i bez saglas-

nosti" Srpske pravoslavne crkve,

Protosin|el Sava Janji} iz manastira Visoki

De~ani kaè: "Eparhija ra{ko-prizrenska

ne}e dozvoliti pripadnicima kosovske poli-

cije instaliranje bilo kakvog punkta unutar

manastira, niti patroliranje policije unutar

zidova manastira. Pripadnici policije mogu

jedino da u|u u manastir ukoliko èle da

se poklone i zapale sve}u".

Ni vlasti u Beogradu nemaju pov-

erenje u KPS, jer osobe koje su palile

srpske manastire jo{ nisu uhap{ene, rekao

je dràvni sekretar Oliver Ivanovi}. On je

ocenio da je NATO takvu odluku doneo iz

politi~kih razloga, jer postoji pritisak zbog

velikog broja vojnika koje drè na prostoru

Kosova, a postoji potreba za ve}im brojem

vojnika u Avganistanu i Iraku. "Ne treba

smanjivati broj vojnika, pogotovo ih ne

treba povla~iti sa osetljivih mesta, kao {to

su spomenici kulturne ba{tine Srba i izolo-

vanih enklava", naveo je dràvni sekretar.

Ivanovi} je rekao da nije problem manastir

Gra~anca, jer je on okruèn srpskim

stanovni{tvom, ali je ocenio da, "ako takva

odluka pro|e, onda }e manastiri poput

Gorio~a u op{tini Pe}, Budisavaca u op{tini

Klina, Devi~a u Srbici i Svetog Arhangela

u Prizrenu, biti ugroèni".

PRENOS NADLE@NOSTI

NA POKRAJINU ZAPEO

ZBOG NOVCA

Iako su vojvo|anski ~elnici opti-

misti~no najavljivali da }e za prenos 153

nadle`nosti s republike na pokrajinu biti

dovoljno {est meseci, ispostavilo se da ovaj

proces ide znatno sporije. U Novom Sadu

ve} se pominje novi rok - od dve godine.

Do zastoja je do{lo, tvrde, jer Srbija jo{

nema nove zakone o imovini i prihodima,

ali i zbog nedostatka sredstava.

Koordinator u vladaju}oj koaliciji

Vojvodine i pokrajinski sekretar za nauku i

tehnolo{ki razvoj Dragoslav Petrovi} kaè

da se preuzimaju nadle`nosti za koje su

obezbe|ene pare i stru~ne slu`be. - Nijednu

nadle`nost ne preuzimamo dok se ne

obezbede i odgovaraju}a sredstva za spro-

vo|enje tih nadle`nosti. De{ava se da

novac ne stiè iz republi~kog budèta u

na{, ali nema nesporazuma oko toga {ta

treba preneti. Vojvodina je pod svoje okril-

je preuzela Nacionalni park Fru{ka gora, JP

"Vojvodina {ume", inspekcijske slu`be, a

osnovala je i "Razvojnu banku". Prema

nekim procenama, dalje preuzimanje bi}e,

eventualno, nastavljeno tek od jeseni.

Vladaju}a ve}ina tvrdi da }e pokrajina,

shodno zakonu, do kraja godine od repub-

like preuzeti oko tri ~etvrtine nadle`nosti,

dok }e preostali deo realizovati do kraja

idu}e godine po{to republi~ki parlament

izglasa dva prate}a zakona - o imovini i

finansiranju Vojvodine.

KOSOVSKI DODATAK

SAMO ZA SRBE SA

PORODICAMA

Posle odluke Ustavnog suda da

treba ukinuti tzv. kosovski dodatak Srbima

koji rade na Kosovu, Vlada Srbije prona{la

je re{enje kojim }e dodatne plate, ipak, biti

omogu}ene. Kosovski dodatak ubudu}e }e

biti regulisan zakonom, kaù u Ministarstvu

za KiM, ali ne isklju~uju mogu}nost da

bude smanjen broj onih koji na dodatak

imaju pravo.

Zaposleni na Kosovu, su sa

protesta u Kosovskoj Mitrovici uputili

poruku Beogradu, da traè nastavak isplate

i upozorili da se tom odlukom rizikuje da

srpski intelektualci napuste Kosovo.

"Interes je Srbije da se na

Kosovu i Metohiji zadrè Srbi, a da se oni

zadrè u ovako te{kim uslovima ìvota to

Srbija moè, ima pravo i treba da stimuli{e

dodacima na platu. Pozitivna diskriminaci-

ja je potpuno Ustavna kategorija, samo je

va`no da to reguli{emo putem zakona",

obja{njava dràvni sekretar ministarstva za

KiM Oliver Ivanovi}.

Zakon je ve} napisan i jedna od

novina je da }e pravo na dodatak imati

samo oni zaposleni koji na prostoru Kosova

ìve s porodicama, potvrdio ministar za

KiM Goran Bogdanovi}. Zakon se o~ekuje

na jesen, a do tada }e Vlada doneti re{enje

prema kojem }e se nastaviti isplata

kosovskog dodatka.

A K T U E L N O

Septembar 2010.

Pi{e: Marijana Maljkovi}

5www.serbianmirror.com

6

T

okom prve polovine jula bili smo

svedoci ritualnog podgrevanja mita

o srebreni~kom “genocidu” i srpskoj

egzistencijalnoj krivici, uz zdu{no statiran-

je {efa srpske dràve.

Drugom polovinom meseca iz

Novog Pazara su upu}ene ratnohu{ka~ke

izjave imama Zukorli}a, sra~unate da

ubrzaju izbijanje uveliko isprogramirane

sandà~ke krize.

Istovremeno, iz proalbanskih

obave{tajno-analiti~kih kuhinja i njihovih

beogradskih podru`nica lansirane su pri~e o

razmeni teritorija izme|u “Pri{tine i

Beograda”, ~ime se priprema teren u

Pre{evu za slede}u fazu kosovske krize:

presecanje Koridora 10.

Posle eksplozije bombe u

Mitrovici (~iji }e po~inioci ostati

neka`njeni, naravno), egzodus preostalih

Srba na Kosovu – manje-vi{e oko~an ju`no

od Ibra – zahvata i sever Pokrajine.

Islamizam predstavlja “najve}u

brigu” Zapada u odnosu na Makedoniju,

kaè belgijski analiti~ar Olivije @ile

povodom radikalizacije islamske zajednice

u Skoplju, “a za 10 godina ima}emo isti

problem {irom Balkana”.

I na kraju, a mo`da i najva`nije,

poseta turskog premijera Erdogana Srbiji

krunisana je otvaranjem Turskog kulturnog

centra u Novom Pazaru i najavom izgrad-

nje puta od Pazara do Aljinovi}a (50 km

vazdu{ne linije od Gora`da) turskim para-

ma.

Navedeni doga|aji nisu

nepovezani, sui generis elementi balkanske

politi~ke scene. Oni su organski deo jednog

te istog geopoliti~kog procesa i projekta

~ije se ime malo ko u dana{njoj Srbiji

usu|uje da izusti. Ime mu je Zelena trans-

verzala. [to su zahuktavanje procesa i

ubrzavanje realizacije projekta o~igledniji,

to je ènantnije srpskim “analiti~arima” (da

politi~are ne pominjemo!) da te dve re~i

prevale preko usana.

Zelena transverzala ima dva

me|usobno povezana zna~enja. Jedno defi-

ni{e dugoro~ni projekat uspostavljanja

geografski neprekinutog lanca ve}inski

muslimanskih zajednica od Turske na jugo-

istoku do Cazina na severozapadu. Drugo

ozna~ava proces ja~anja etno-religijske

samosvesti muslimana na navedenom

podru~ju, uz istovremeno:

- {irenje geografskog prostora nji-

hove demografske dominacije;

- uspostavljanje, {irenje i ja~anje

entiteta pod muslimanskom politi~kom kon-

trolom;

- ja~anje islamskog identiteta

ve}inske zajednice unutar tih entiteta, sa

uporednim smanjivanjem broja i marginal-

izacijom nemuslimanskih grupa u njima; i

- eskalaciju politi~kih zahteva, sa

krajnjim ciljem uspostavljanja suverene

dràvnosti entiteta sa muslimanskom

ve}inom i njihovog otcepljenja od nemusli-

manskih dràva.

Politi~ki, kulturni, verski i

demografski trendovi me|u muslimanskim

zajednicama na Balkanu ukazuju da

Transverzala poprima jasan geopoliti~ki

oblik. Naravno, zapadni politi~ari, akadem-

ski eksperti i medijski komentatori i njihovi

beogradski poslu{nici apriori odbacuju

svaku sugestiju da na Balkanu postoji neki

dugoro~ni geopoliti~ki projekat islamista, a

kamoli da se on sprovodi s predumi{ljajem

i sistematski. Svako pominjanje

Transverzale srubljeno je na delikt mi{ljen-

ja, na neoslobisti~ki govor mr`nje sa

“islamofobi~nim” tonovima.

Negacija stvarnosti ne menja

stvarnost. Podsetimo se da je jo{ pre 16

godina pok. ser Alfred [erman, biv{i savet-

nik Margaret Ta~er i suosniva~ Fondacije

lorda Bajrona, upozoravao da je cilj musli-

mana da “stvore zeleni koridor koji bi razd-

vojio Srbiju od Crne Gore”. Zapadne sile

to podràvaju, upozoravao je [erman, dok

se “Turska udaljava od Ataturkovog seku-

laristi~kog i prozapadnog stava i kre}e

prema otomanskoj, panislamskoj orijentaci-

ji.”

[ermanova dijagnoza bila je spek-

takularno vidovita. Nju je nedavno potvrdio

izraelski pukovnik [aul [ej, analiti~ar

Begin-Sadat Centra na Bar-Ilan univerzite-

tu u Tel Avivu. On je u svojoj knizi o

prodoru islama na evropski jugoistok

(2008) konstatovao da “Balkan sluì kao

istureni poloàj na evropskom tlu za

islamske teroristi~ke organizacije, koje

koriste ovo podru~je za pokretanje

aktivnosti u zapadnoj Evropi i u drugim

klju~nim ta~kama {irom svijeta”. Njegova

ocena o Transverzali je bila neumoljivo

precizna: “Stvaranje nezavisne islamske ter-

itorije, uklju~uju}i Bosnu, Kosovo i

Albaniju… jedan je od najve}ih uspeha

islama jo{ od opsade Be~a 1683. godine.

Islamski prodor u Evropu preko Balkana

jedan je od najve}ih uspeha islama u XX

veku.”

OTOMANSKO

NASLE\E

Paradigma Transverzale odraàva

Sudar civilizacija Semjuela Hantingtona,

koji je ukazao na rat u Bosni kao tipi~an

slu~aj takozvanih “sukoba na liniji pro-

cepa” izme|u islama i ostatka sveta. Ta

tektonska pukotina nastala je sa turskim

prodorom na Balkan drugom polovinom

14. veka. Linija napada i{la je od Trakije

preko Makedonije do Kosova; zatim preko

Sandàka u Bosnu sve do reke Une, gde su

dva veka kasnije najezdu zaustavili

prete`no srpski grani~ari habzbur{ke

Vojne krajine.

Pada u o~i da se geografs-

ki {pic turskog napada i kasnije kol-

onizacije muslimana iz drugih delo-

va otomanskog carstva na Balkanu

poklapao sa “zelenom transverza-

lom”. Od samog po~etka, taj je kon-

cept imao kristalno jasnu

geopoliti~ku logiku. Turski napori u

cilju islamizacije lokalnog

stanovni{tva bili su daleko tvr|i i

uspe{niji du` koridora

T r a k i j a - M a k e d o n i j a

-Kosovo-Sandàk-Bosna nego u

drugim osvojenim hri{}anskim

zemljama – npr. u kopnenom delu

Gr~ke, u centralnoj Srbiji, severnoj

Bugarskoj ili Vla{koj.

Otomanska imperija se ras-

pala pre skoro jednog veka ali njeno

nasle|e je ostalo {irom Balkana. Na

tih 500.000 kvadratnih kilometara danas

ìvi oko 60 miliona ljudi. Od tog broja,

pravoslavni hri{}ani – Grci, Bugari, Srbi i

slovenski Makedonci – imaju tanku ve}inu

od oko 51 odsto. Muslimani – 12 miliona

njih u evropskom delu Turske i pribli`no

jo{ toliki broj Albanaca, slovenskih musli-

mana i etni~kih Turaka van Turske – ~ine

oko 40 odsto stanovni{tva; dok katolika

(uglavnom Hrvata) ima oko 7 odsto.

Ove zajednice ne ìve danas, niti

su ikada ìvele, u multikulturnom skladu.

Latentna mr`nja o kojoj je elokventno

pisao Ivo Andri}, a koja povremeno

eksplodira u razuzdano nasilje, predstavlja

trajni plod turske vladavine. Ona je imala

tri bitne karakteristike:

- [erijatski utemeljenu diskrimi-

naciju nemuslimana;

- Li~nu nesigurnost svakog pojed-

inca, a hri{}anina pogotovu;

- Krhku koegzistenciju naroda i

vera, ali bez me|usobnog proìmanja.

Bio je to hobzovski svet koji je

pothranjivao viziju politike po principu nul-

tog zbira: dobitak jedne strane poiman je

kao gubitak druge. Taj psiholo{ko-kulturni

sklop nije se promenio ni tokom skoro

jednog veka nakon raspada otomanske

imperije.

Ve}ina balkanskih muslimana ìvi

u kompaktnim pojasevima teritorije du`

Transverzale. Postoje samo dve zna~ajne

pukotine u tom lancu. Jedna je u isto~noj

Makedoniji, gde tek ne{to vi{e od sto kilo-

metara deli najisto~nija albanska sela kod

Kumanova od najzapadnijih muslimanskih

sela u jugozapadnom {picu Bugarske, kod

Blagoevgrada. Druga je u potezu Nova

Varo{-Prijepolje u Ra{koj oblasti, du` puta

i èlezni~ke pruge Beograd-Bar.

Hri{}anske zajednice na Balkanu

nalaze se u demografskom sunovratu. Stopa

rasta je negativna u svim zemljama regiona

sa hri{}anskom ve}inom. Nasuprot tome,

muslimani imaju najve}u stopu ra|anja u

Evropi, a Albanci su na vrhu liste. Ako se

trend nastavi, muslimani }e imati prostu

ve}inu na Balkanu do kraja idu|e decenije.

Sa preko 70 miliona ìtelja,

Republika Turska po~iva na spoju nacional-

izma evropskog tipa i islamskog etosa, koji

pothranjuje ose}aj sna`ne bliskosti sa mus-

limanskim zajednicama {irom Balkana.

Kemalisti~ki duh nije nikada prodro dalje

od vojske i uskog sloja gradske elite.

Neootomanizam pod premijerom

Erdoganom klju~ je oìvljavanja islama i

etni~ke samosvesti du` cele Transverzale.

Turska se vra}a na balkansku scenu samou-

vereno i bahato, a sada{nja srpska vlast pri-

hvata neootomansku oholost rajetinski

krotko i snishodljivo. Nema re~itijeg prizo-

ra od Borisa Tadi}a koji u Istanbulu prih-

vata Turke kao medijatore izme|u njega i

Silajdì}a. Turcima poveriti posredni~ku

ulogu izme|u Srba i bosanskih Muslimana

isto je kao poveriti grofu Drakuli zavod za

transfuziju krvi.

Bez izvora politi~ke, ekonomske i

duhovne podr{ke na jugoisto~nom {picu

Balkanskog poluostrva, islamski preporod u

biv{im otomanskim posedima du`

Transverzale ne bi bio mogu}. Spoj

nacionalizma i islamizma u Erdoganovoj

Turskoj ima za cilj ne samo da potre

plodove sekularizacije iz pro{lih 85 godina;

on je sam po sebi formula preporoda

Turske kao geopoliti~kog faktora prvog

reda. Pod vo|stvom Erdoganove AKP,

Turska je postala ne samo islamisti~ka,

nego i revizionisti~ka. Dugoro~ne ambicije

Turske, me|utim, pogubne su po stabilnost

Septembar 2010.

ZELENA TRANSFERZALA,

CENZURISANA REALNOST

Pi{e: dr Sr|a Trifkovi}, vode}i intelektualac srpske emigracije

Napokon ozvani~ena ~injenica da za dugi niz godina nema ni govora o ulasku Srbije u EU ide na ruku turskim ambicijama, jer se zvani~ni

Beograd iznenada na{ao bez alternativnih opcija i bez ideja. Americi odgovara da Turcima daje otvoren teren na Balkanu za stvaranje sop-

stvene sfere interesa, jer je su{tina te politike ve} godinama istovetna ameri~koj. I iz Brisela Turcima se nudi Balkan kao ute{na nagrada,

imaju}i u vidu da ni oni u EU nikada ne}e biti primljeni.

P O L I T I K A

Dr Sr|a Trifkovi}

7Septembar 2010. www.serbianmirror.com

P O L I T I K A

Balkana uop{te i po srpske interese poseb-

no. One se ne}e zaustaviti pre povratka na

status quo ante iz leta 1912, ako ne i 1876.

KARIKE U LANCU

Uloga Pomaka u Bugarskoj

U Bugarskoj, od 8 miliona

stanovnika, Turaka ima manje od 10 odsto

(750.000). Me|utim, ju`na Bugarska je

zavi~aj nekoliko stotina hiljada Pomaka,

muslimana koji govore bugarski. Njihov

ta~an broj nije poznat jer nisu priznati kao

etni~ka grupa: zvani~no se vode kao

“Bugari islamske veroispovesti”. Ve}ina

Pomaka i Turaka ìvi u {est okruga koji

geografski povezuju Tursku sa BJR

Makedonijom: Haskovo, Kardàli, Smoljan,

Blagoevgrad i ju`ni delovi okruga

Pazardìk i Plovdiv.

Kod Pomaka je u punom jeku

islamska radikalizacija. Poslednjih godina

izgra|eno je na stotine novih dàmija.

“Dobrotvorne ustanove” sa Bliskog istoka

tako|e osnivaju kuranske {kole, pla}aju

odlaske na hadìluk i nude stipendije

mladim Pomacima za prou~avanje islama u

Saudijskoj Arabiji. Kako religija sve vi{e

odre|uje njihov identitet, Pomaci su glavna

meta islamskih prozelita kojima je Bugarska

interesantna kao zemlja EU sa najve}im bro-

jem autohtonog muslimanskog stanovni{tva.

Uporedo sa verskom obnovom, Pomaci pri-

hvataju novi oblik nacionalnog identiteta,

odvojen od bugarskog. Mnogi Bugari u

svemu tome vide prvi korak ka zahtevu za

poma~kom dràvom – po karakteru islam-

skom – u podru~ju Rodopa, koja bi tako

postala klju~na karika izme|u Turske i

zapadnog Balkana.

Skoplje kao Nikozija

i Jerusalim

BJR Makedonija je u praksi ve}

dvonacionalna i dvojezi~na dràva, a

Albanci de facto drugi konstitutivni narod.

Po{to su uveliko obezbedili prevlast du`

granica Albanije i Kosova, glavna meta

albanskog prodora sada je sama prestonica.

Skoplje je prakti~no podeljeno poput

Nikozije, Jerusalima ili Mostara. Ju`ne

gradske ~etvrti ispra`njene su od nealban-

skog stanovni{tva. Isto~no od Skoplja,

kompaktne seoske zajednice sa albanskom

ve}inom se uveliko prostiru isto~no od

Koridora 10 kod Kumanova.

Kosovo i Sandàk

Kosovo je prakti~no ve} monoet-

ni~ko, a gaènje srpskog otpora na sever-

noj desetini teritorije – koja ionako nema

neku strate{ku va`nost – u Pri{tini se sma-

tra samo za pitanje vremena. Na meti

Albanaca sada je geostrate{ki daleko

va`nije Pre{evo, sa vitalnom kontrolom nad

Koridorom 10. Demografsko pra`njenje

okolnih op{tina ju`ne Srbije (Toplica) budi

albanske apetite, koji }e se artikulisati kroz

zahtev za povratkom potomaka “albanskih

prognanika” iseljenih posle Berlinskog kon-

gresa 1878. na njihova “pradedovska

ognji{ta”. Turska takve apetite svojski pod-

sti~e, kako kod Albanaca tako i kod svojih

dràvljana ~iji su preci krajem 19. veka

do{li iz novooslobo|enih delova ju`ne

Srbije. Prikupljanje dokumentacije je u

toku, a zahtevi }e uslediti onda kada se ras-

plamsa sandà~ka kriza.

“Sandàk” predstavlja jednu od

najkriti~nijih geopoliti~kih ta~aka na

Balkanu. Za islamiste, klju~na demografska

pukotina du` zelenog lanca postoji u tri

op{tine u Srbiji: Priboj, Nova Varo{ i

Prijepolje. U op{tinama Sjenica i Tutin Srbi

postoje jo{ samo u tragovima, a u Novom

Pazaru ubrzano nestaju. Turska je aktivno

uklju~ena u premo{}avanje te kriti~ne

nedostaju}e karike, uz neshvatljivu sprem-

nost zvani~nog Beograda da im taj posao

maksimalno olak{a. U odnosu na Zukorli}a

Turska sada lukavo igra ulogu “dobrog

policajca”: samo prepustite nama taj va{

problem, Erdoganova je poruka Tadi}u, mi

}emo ga dràti pod kontrolom kada vi to

ve} ne moète ili ne smete.

Prihvatanje institucionalizovanog

prisustva Turske kao legitimnog u~esnika u

politi~kim procesima jednog dela Srbije, pa

i arbitra u njima, predstavlja pojavu bez

presedana. Moè se uporediti samo sa ulo-

gom SSSR-a u satelitskim zemljama

isto~noevropske “bratske zajednice” pre

Gorba~ova. Srbija tako postaje de facto

dràva sa ograni~enim suverenitetom ne

samo u odnosu na zapadne mentore i pro-

tektore sada{nje vladaju}e koalicije, ve} i u

odnosu na neoosmanlijsku vladu u Ankari.

Napokon ozvani~ena ~injenica da

za dugi niz godina nema ni govora o

ulasku Srbije u EU ide na ruku turskim

ambicijama, jer se zvani~ni Beograd izne-

nada na{ao bez alternativnih opcija i bez

ideja (da pare ne pominjemo). S druge

strane, i Brisel i Moskva i Va{ington prih-

vataju proaktivnu ulogu Turske kao

neootomanskog hegemona. Americi odgo-

vara da Turcima daju otvoren teren na

Balkanu za stvaranje sopstvene sfere intere-

sa jer je su{tina te politike ve} godinama

istovetna ameri~koj. I iz Brisela Turcima se

nudi Balkan kao ute{na nagrada, imaju}i u

vidu da ni oni u EU nikada ne}e biti priml-

jeni. Rusima, pak, odgovara strate{ko part-

nerstvo sa Ankarom, po{to se Moskva nada

da }e turski uticaj na Kavkazu i u

Centralnoj Aziji predstavljati protivteù

radikalnom vahabitskom islamu.

Prepu{tanje Srbije turskom uticaju sa

stanovi{ta Moskve ne predstavlja veliku

`rtvu, jer ona ionako smatra da u Beogradu

nema iskrene i ozbiljne partnere za ma

kakve dugoro~ne geopoliti~ke kombinacije.

NEUMITNE

ÎNJENICE

Problem Transverzale postoji. On

ne}e biti re{en bez trezvene dijagnoze stan-

ja i bez kriti~kog preispitivanja srpke poli-

tike i srpskih iluzija tokom proteklih deset

godina. Stvarnost je neumoljiva. Kako kon-

statuje professor Rafael Izraeli sa

Trumanovog centra u Jerusalimu,

“Muslimani su uspostavili kontinuitet koji

zabija klin u hri{}ansku Evropu. Zapad

ravnodu{no posmatra tu pojavu jer se nada

da }e na tom terenu nastati navodno nera-

toborni islam turskog tipa. S obzirom na

uspeh fundamentalista u samoj Turskoj,

nema izgleda da }e se te nade ispuniti.”

Politika SAD u jugoisto~noj

Evropi tokom dve protekle decenije i{la je

na ruku te`njama raznih navodno prozapad-

nih muslimanskih zajednica du` geografske

linije koja vodi iz Turske na severozapad

ka centralnoj Evropi. Ta se politika zasni-

vala na o~ekivanjima da }e zadovoljenje

muslimanskih ambicija na tom sekun-

darnom popri{tu pobolj{ati poloàj SAD u

islamskom svetu kao celini. Ova politika

nije nikada dala bilo kakve rezultate, ali

neuspeh samo podsti~e njene zagovornike

da udvostru~e svoje napore. Biv{i dràvni

podsekretar SAD Nikolas Berns tako je

izjavio 18. februara 2008, dan posle jednos-

tranog progla{enja nezavisnosti: “Kosovo

}e biti dràva sa ogromnom muslimanskom

ve}inom… Smatramo da je veoma poziti-

van korak {to je danas stvorena ova musli-

manska dràva, dràva s ogromnom musli-

manskom ve}inom. Ona je stabilna – mis-

limo da }e Kosovo biti stabilna dràva.”

Ako je “veoma pozitivan korak”

za vladu SAD da se na evropskom tlu

stvara “dràva s ogromnom muslimanskom

ve}inom” (koja je to postala ~i{}enjem

Srba pod okriljem NATO, tj. iste te

Amerike), onda sa matemati~kom pre-

cizno{}u moèmo predvideti da }e Va{ing-

ton dati ni{ta manje ùstru podr{ku nezav-

isnom Sandàku koji bi povezivao Kosovo

s Bosnom. Ve} znamo da je bezrezervno

posve}en centralizovanoj, postdejtonskoj

Bosni. Za o~ekivati je da }e SAD pruìti

podr{ku i svakom budu}em Islamistanu du`

Transverzale: od (kon)federalizovane

Makedonije do poma~ko-islamske Isto~ne

Rumelije u ju`noj Bugarskoj.

Daleko od toga da nude model za

neki prozapadni “umereni islam”, Kosovo i

zapadna Makedonija, muslimanska Bosna,

Sandàk i ju`na Bugarska ve} predstavljaju

plodno tle za tvrdokorni islamizam. On se

brusi u stotinama novosagra|enih dàmija i

islamskih centara izgra|enih novcem iz

inostranstva. Daleko od toga da doprinosi

miru i regionalnoj stabilnosti, zapadna poli-

tika nastavlja da podsti~e dinamiku tog

procesa sa {est bitnih odrednica:

1. Te`nja za kontrolom nad jo{

nepovezanim segmentima Transverzale: ona

}e se u Srbiji izraziti kroz zahtev za

uspostavljanjem regije Sandàk sa musli-

manskom ve}inom, u koju }e biti utopljene

op{tine Priboj, Prijepolje i Nova Varo{;

2. Te`nja za centralizacijom

Bosne i Hercegovine i ukidanjem

Republike Srpske kao “genocidne

tvorevine” sa hipotekom “Srebrenice”;

3. Stalno ja~anje velikoalbanskih

aspiracija prema Makedoniji, Crnoj Gori,

Gr~koj, ali pre svega krnjoj Srbiji (Pre{evo,

Medve|a, Bujanovac, potom Toplica);

4. Dalja verska radikalizacija i

etni~ko redefinisanje muslimana u

Bugarskoj, uz zahtev za njihovu teritorijal-

nu autonomju u podru~ju Rodopa;

5. Dalje {irenje islamske propa-

ganda preko rastu}e mreè dàmija, islam-

skih centara, NVO i “dobrotvornih fondaci-

ja” du` Koridora; a pre svega

6. Eskalacija turskih regionalnih

ambicija i diskretno ali uporno podsticanje

svih navedenih trendova od strane zvani~ne

Ankare.

Podsticanjem svojih nesu|enih

islamskih klijenata na Balkanu, SAD i zapad-

na Evropa prave strate{ku gre{ku uporedivu

po u~inku austro-ugarskom ultimatumu Srbiji

iz jula 1914. Plodovi }e biti jednako gorki.

Pre ili kasnije i Amerika i Evropa ima}e

razloga da zaàle zbog te`nje da preko tu|ih

le|a kupe islamsku blagonaklonost.

Sau~esni{tvo zvani~nika Srbije u tom projek-

tu, oli~eno u Tadi}evim hodo~a{}ima u

Istanbul i Poto~are, podse}a nas na

starogr~ku maksimu da kada bogovi nekoga

re{e da uni{te, oni mu prvo uzmu pamet.

Du` Zelene transverzale

Pandorina kutija je {irom otvorena, a

demoni haraju. Cenu }e pre svih platiti

pravoslavni narodi evropskog jugoistoka,

koji su danas manje gospodari svoje sud-

bine nego u bilo koje vreme od Balkanskih

ratova do danas.

U odnosu na Zukorli}a, Turska sada

lukavo igra ulogu “dobrog policajca”:

samo prepustite nama taj va{ problem,

Erdoganova je poruka Tadi}u, mi }emo

ga dràti pod kontrolom, kada vi to ve}

ne moète ili ne smete. Prihvatanje

institucionalizovanog prisustva Turske

kao legitimnog u~esnika u politi~kim

procesima jednog dela Srbije, pa i arbi-

tra u njima, predstavlja pojavu bez

presedana.

Mapa Balkana

8

I N T E R V J U

S

obzirom da ste 1980-tih godina ve}

imali uspe{nu karijeru u Beogradu

na radiju i televiziji, za{to ste

odlu~ili da dodjete u Ameriku?

“Ja sam kao i svi gledao

ameri~ke filmove i sanjao o Americi. Uz

to, studirao sam engleski jezik i

knjièvnosti i bio sam fasciniran

anglosaksonskom kulturom. Kad god sam

mogao, slu{ao sam radio na engleskom i

pitao sam se kako bi to bilo kad bih ja

radio na radiju u Americi. Zato sam i

imao dovoljno energije i entuzijazma da

provedem dve godine prijavljuju}i se za

postdiplomske studije u Americi, {to je

bio dosta komplikovaniji proces u ono

vreme, pre interneta.”

Magistrirali ste radio i televiziju u

Americi. Koliko vam je to bilo zna~ajno?

“Sigurno da je bilo zna~ajno na

mnogo na~ina. Nakon zavr{etka post-

diplomskih studija na Univerzitetu

Viskonsin u Milvokiju, zavr{io sam i

drugi program, magistarske studije iz

radija i televizije na Syracuse

Univerzitetu u dràvi Njujork, koji je

poznat kao jedan od presti`nijih progra-

ma za medije u Americi, naro~ito, jer su

ga zavr{ili mnoge poznate medijske

li~nosti i rukovodioci medija iz Njujorka.

Ina~e, za vreme studija sam bio

i asistent radio i tv novinarstva.

Zahvaljuju}i magistraturi dobio sam i

prvi posao, profesora radio i tv novinarst-

va, na Chapman Univerzitetu u Orange

County-ju u Kaliforniji.”

Uspeli ste u Americi da ostanete

sve vreme u medijima, iako ste odrasli u

Srbiji. Koliko je to bilo te{ko?

“Kada sam bio na podstiplom-

skim studijama, savetnica za traènje

posla na fakultetu i neke kolege bili su

skepti~ni da }u na}i posao, a zaposlio

sam se pre drugih kolega. Neki od njih,

nisu nikada uspeli da nadju posao u stru-

ci, odustali su od medija i po~eli su da se

bave ne~im drugim. Ja sam medjutim,

morao da nadjem posao {to pre, jer

nisam imao na koga da se oslonim. Sve u

svemu, neke poslove sam dobio vrlo lako,

a za neke firme sam se prijavljivao vi{e

puta.”

Kako biste opisali trenutne razlike

u medijima u Americi i Srbiji?

“U Srbiji se i dalje prate mediji

na tradicionalan na~in, gleda se televizija,

kupuju se novine na kioscima, slu{a se

radio u ku}i i kolima. Sa druge strane, u

Americi se stavlja veliki akcenat na inter-

net i mnoge medijske ku}e prave pro-

grame predvidjene za gledanje na vi{e

platformi, na internetu, na mobilnim tele-

fonima, ipod-ima, blackberry-ju, satelit-

skom radiju. Takodje, trenutno je

osnovni akcenat u medijskim ku}ama

u{teda i da se nadje na~in da {to manje

ljudi proizvede {to vi{e emisija. Recimo,

sada ~ak i neke ve}e tv stanice i mreè

koriste digitalne novinare. To zna~i da

jedan ~ovek sam snima kamerom, inter-

vjui{e i montira priloge, umesto ekipe od

pet ljudi. Upravo zbog te {tednje sada

ovde mediji sve manje imaju sredstava i

mogu~nosti da prate zbivanja u inos-

transtvu.”

Pro{le jeseni osnovali ste novi

radio program, radio Avalu. [ta nam

moète re}i o tom programu?

“@eleo sam da doprinesem

informisanju na{ih ljudi na {iroj teritori-

ji îkaga, Indijane i Viskonsina. Radio

Avala se emituje subotom od jedan do

dva popodne na 750AM, a moè se ~uti i

na internetu, na www.radioavala.com.

Trudim se da napravim program koji }e

biti informativan, a istovremeno i zan-

imljiv. Recimo, izve{tavamo sa raznih

dogadjanja ovde u îkagu, imamo inter-

vjue sa gostima, najvaljujemo mani-

festacije u îkagu i okolini, prenosimo

vesti iz Beograda, Srbije i celog Balkana.

Kad je re~ o muzici ima za svakog

pone{to, od narodne do zabavne i rok

muzike. Ja ga zovem – radio koji se ne

propu{ta. Radio Avala je jedina emisija,

koja vas informi{e o tome {ta se de{ava

u na{oj zajednici, u zemlji i kod ku}e, u

starom kraju. Pozivam slu{aoce da se

jave 24 ~asa dnevno na telefon radija

1-224-286-4383 sa bilo kakvim pitanjima,

informacija i sugestijama.”

Da li ovaj program, dobija, pomo}

bilo ovde u Americi ili iz Srbije?

“Ne, program ne dobija nikakvu

pomo}. Ne znam da li slu{aoci to znaju,

ali mi pla}amo radio stanici iznajmljivan-

je termina i to je najve}i tro{ak, uz razne

druge izdatke – internet, prevoz, telefoni,

kompjuteri, muzika i drugo. Kada sam

nedavno bio u Beogradu na skupu medi-

ja iz dijaspore, shvatio sam da smo mi

ovde u najnezavidnijoj situaciji, jer

Kanada i Australija daju besplatne ter-

mine za radio programe raznim etni~kim

grupama. Isto to se de{ava i u Evropi, s

tim {to jo{ u mnogim zemljama radio

programi na srpskom jeziku dobijaju

finansijsku pomo} i od lokalnih vlada i iz

Srbije. Sa druge stane, ovde u Americi

informisanje miliona Srba zasnovano je

na entuzijazmu pojedinaca. Bojim se da

}e, ako ne bude neke pomo}i, programa

kao {to je Radio Avala biti sve manje.”

Koji je glavni razlog {to nemamo

radio stanicu u îkagu i {to nema vi{e

radio emisija na srpskom jeziku?

“Osnovni razlog su naravno

finansije. Problem sa etni~kim radio pro-

gramima ovde je {to se za njih ne meri

takozvani rejting, odnosno slu{anost. To

zna~i da kada imate radio program kao

{to je Radio Avala ne moète dobiti

reklame od velikih firmi koje imaju sto-

tine i milijarde dolara, nego morate da se

oslanjate samo na vlasnike firmi u na{oj

zajednici. Naravno, i njima u ovoj krizi

nije lako da odvajaju za reklamu. Sa

druge strane, mislim da kada bismo se

organizovali i kada bi postojala radio

stanica, da bi to koristilo svima, i vlas-

nicima biznisa i slu{aocima. Bilo bi

zna~ajno kada bi postojala neka pomo} iz

Srbije. Ja sam se ve} dva puta prijavlji-

vao na konkursima Ministarstva za

Dijasporu za finansijsku pomo} za radio,

ali nisam ni{ta dobio.”

Vi ste takodje i dopisnik RTS-a iz

îkaga. Recite nam ne{to vi{e o zna~aju

priloga koje {aljete u Beograd.

“Ljudi u Srbiji znaju da ima

mnogo Srba u Americi, ali veoma malo

znaju kako se oni druè, rade, prevoze,

traè posao, odràvaju veze sa starim

krajem, zbog toga je zna~aj mojih prilo-

ga veliki. Da nisam pravio priloge o

nedavnim utakmicama Crvene Zvezde u

îkagu, tri miliona gledalaca RTS-a ne bi

videlo kako je izgledalo njihovo ovda{nje

gostovanje. Ovog leta sam pravio priloge

i o Kampu Gra~anica, Srpskim

Festivalima u Merilvilu kao i o koncertu

Emira Kusturice. Ina~e, ja radim kao

digitalni novinar, {to zna~i da radim sve

sam, od organizacije, vo`nje, intervjua,

snimanja kamerom i montaè.”

RTS se od ove godine vidi preko

satelita i ovde u îkagu odnosno u celoj

Americi, Kanadi i Australiji. [ta to poten-

cijalno zna~i za stanovnike îkaga,

Indijane, Viskonsina i drugih delova

Amerike?

“Program RTS-a se vidi potpuno

besplatno od 1. januara na teritoriji

Amerike. Ljudi ovde mogu biti mnogo

bolje informisani o tome {ta se de{ava u

Srbiji, ali i u Americi, Evropi i drugde.

To je i mogu}nost da se poveè dijaspo-

ra u Americi sa na{om dijasporom u

Evropi.”

Dosta se pri~a o tome da je imid`

Srbije jo{ uvek vrlo negativan na ovom

kontinentu. [ta se po va{em mi{ljenju

moè u~initi po tom pitanju?

“Mislim da je imid` Srbije jo{

uvek slab. Ljudi uglavnom ili ne znaju za

Srbiju ili imaju negativan stav. Smatram

da bi bilo dobro da Srbija otvori infor-

mativne kancelarije u gradovima kao {to

su îkago i Va{ington. Tu bi radili ljudi,

koji bi mogli da pruè informacije o zbi-

vanjima u Srbiji medijima i da gostuju

na ameri~kim programima kada se desi

ne{to u Srbiji i potreban je komentator o

vestima u regionu. Naravno, tu bi treba-

lo da radi neko ko ima iskustvo u medi-

jima i u Srbiji i Americi, zna odli~no i

engleski i srpski, i ima kontakte u

ameri~kim kao i medijima u Srbiji.”

I na kraju, {ta mislite o Ogledalu?

“Zna~aj Ogledala je ogroman i

nismo ga uvek svesni. Nas Srba samo u

îkagu ima od 50 ili 500 hiljada i zamislite

jedan takvav grad, koji ima samo jedan

mese~ni list. Vremenom Ogledalo bi treba-

lo da preraste u nedeljni list. Ako se ne

varam, postoji dnevni poljski list u îkagu.

Jedan od na~ina na koji svako ko ga ~ita i

ima biznis moè da pomogne, je da se

ogla{ava u njemu, a razne na{e organizaci-

je mogu da najavljuju svoje dogadjaje. Na

kraju bi svi od toga imali korist, jer bi se

promet svima pove}ao i ta investicija bi se

vi{estruko isplatila. Isto to vaì i za radio

programe. Verujem da }e se svako sloìti

da su mediji danas va`niji nego ikada i da

su od su{tinskog zna~aja za povezivanje

ljudi na ovoj prostranoj teritoriji, od sev-

erne Indijane do ju`nog Viskonsina.”

Marijana Maljkovi}

USPE[AN NOVINAR NA OBA KONTINENTA

Septembar 2010.

Aleksandar @igi}

Retko koji novinar iz Srbije je uspeo da se svojom profesijom bavi i u Americi. To je po{lo za rukom Aleksandru @igi}u, koji je i ovde izgra-

dio uspe{nu karijeru. Kada je imao samo 15 godina po~eo je da radi na najpopulrnijem radiju u biv{oj YU, na Index-u 202, sa 17 po~inje rad

na televiziji. U Americi je magistrirao radio i televiziju, bio je profesor na ameri~kom univerzitetu i izve{tava za RTS, ali i za CNN i CBS.

9www.serbianmirror.comSeptembar 2010.

I Z N A [ E S R E D I N E

N

amenjena skupljanju pomo}i za

siroma{ne porodice sa petoro i

vi{e dece, nepretenciozna, a vrlo

transparentna, organizacija “Srbi za Srbe”

bavi se humanitarnim radom ve} 5 godina.

U îkagu postoji od juna ove godine, njeni

su donatori njeni najrevnosniji ~lanovi, a

svi koji je ~ine veruju da }e ja~ati broj~ano

i finansijski, zbog glavnog mota koji je i

njena pokreta~ka snaga – Deca su na{a

budu}nost. Na izuzetno opremljenom sajtu

organizacije www.srbizasrbe.org vide}ete

akcije koje su u toku, planove za akcije

koje }e biti pokrenute, misiju organizacije

i imena darodavaca, zajedno sa upla}enim

iznosima za pomo}. U svojoj misiji, oni

idu i dalje, nastoje}i da porodicu koju

pomaù osobe za samostalan i ekonomski

efikasan ìvot, izgradnju odgovornosti i

budu}ih mogu}nosti da i sami postanu

donatori i pomognu drugima u nevolji.

Medju mnogobrojnim ~ika{kim

aktivistima je i @eljka Krsmanovi}, koja

je iz Sarajeva sa svojom porodi-

com do{la nakon poslednjeg

rata, zauvek opredeljena da

pomaè ljudima u nevolji.

“ûla sam za ovu organi-

zaciju na internetu,

shvatila sam koliko su

transparentni i to je u

mene ulilo veliko poverenje.

Po~ela sam sa donacijama i

onda sam sa grupom prijatelja iz

îkaga odlu~ila da pokrenemo ogranak

organizacije u îkagu. Registrovali smo se

u dràvi Ilinois kao humanitarna organizaci-

ja, sada ~ekamo i odluku o statusu 501 C3

organizacije, kako bi svi na{i donatori svoje

priloge mogli da odbiju od poreza. Trebaju

nam ljudi dobre volje, bez njih je na{ rad

nemogu},” kaè @eljka.

“Trenutno nastojimo da prikupimo

sredstva za kupovinu ku}e porodici Danjek

u Ravnom Selu u Srbiji – prikupili smo

3.000, treba nam jo{ 4.500 evra, da otplati-

mo porodi~nu ku}u u koju su se nedavno

uselili. Druga velika akcija je za porodicu

Ekme~i}, kojoj nameravamo da kupimo trak-

tor. Svakog meseca pomaèmo po neku

porodicu, i nagla{avamo – mi ne dajemo

novac, mi im kupujemo sredstva za higijenu,

hranu, ud`benike za decu, pla}amo im

ra~une, kako ne bi do{lo do manipulacija.” –

dodaje @eljka.

Neboj{u @ivkovi}a iz îkaga pam-

timo po mnogim efikasnim humanitarnim

akcijama, a ni on nije odugovla~io sa

odlukom da se uklju~i u ove organizacije i

svojim prakti~nim primerom i aktivnostima

pomogne realizaciju mnogih akcija. “Srbi za

Srbe osnovala je grupa entuzijasta, {okirana

belom kugom u Srbiji i ~injenicom da je

mortalitet mnogo ve}i od nataliteta. Potom

su nicala predstavni{tva u Be~u, RS i evo

sada i u îkagu. @elimo da pokrenemo

uspavanu dijasporu i u~inimo da svojim

minimalnim ali redovnim donacijama

pomognu rad organizacije i aktuelne

humanitarne akcije. Sve je vrlo

vidljivo na na{em web-site, u

svakom trenutku se vidi

koliko je para na ra~unu,

gde je novac utro{en, ko je

i koliko donirao. Pomogli

smo vi{e od 30 porodica,

{to zna~i da smo pomogli

vi{e od 1000 dece”- kaè

Neboj{a @ivkovi}, koga pamti-

mo kao realizatora izuzetno

efikasne akcije “Kosovo je Srbija”,

kada je od prodaje narukvica pruèna pomo}

izgradnji narodnih kuhinja na Kosovu i

Metohiji.

“Organizacija raste svake godine.

Lani smo skupili 27.000 evra, a za privh 6

meseci ove godine, ve} imamo 20.000

evra. Zato pozivamo sve da nam se

pridruè i na na{em sajtu ostave komentar,

savet, predlog i svakako donaciju za pomo}

ljudima u nevolji. “- dodaje Neboj{a.

Mila Filipovi}

K

ongres srpskog ujedinjenja, na{a

poznata nacionalna organizacija,

svojom Konvencijom u Klivlendu

(Ohajo) krajem septembra obeleì}e 20 god-

ina postojanja i uspe{nog rada. Bi}e to pri-

lika za se}anja i uspomene na protekle dve

decenije, kroz koje je organizacija stasavala,

rasla i menjala se, kao i dobra mogu}nost

da se na novim temeljima, uz novo ~lanst-

vo i sa novim ciljevima

predstavi kao vaàn segme-

nat nacionalnog delovanja na

ameri~kom kontinentu. Ova

konvencija bi}e po mnogo

~emu druga~ija. Bazira}e se

na profesionalnom povezi-

vanju dijaspore i mogu}nos-

tima za povezivanje na pros-

torima biv{e Jugoslavije, a

ima}e i panele o Kosovu,

RS, restituciji u Srbiji, kao i

razvoju odnosa ekonomske

saradnje.

“O~ekujemo da nam glavni gosti i

govornici budu kongresmenka Melisa

Luburich Bin, iz Demokratske partije i

republikanac kongresmen Den Burton, osve-

do~eni prijatelj Srba iz Indijane. Voleli bismo

da nam se na gala ve~eri na kraju konvenci-

je pridruì i senator Dòrd` Vojnovi}, koji

ove jeseni odlazi u penziju. Cela manifestaci-

ja po~e}e koktelom za goste, ~iji }e doma}in

biti gradona~elnik Klivlenda, Frenk Dèkson,

u Klivlend City Hall. O~ekujemo veliki broj

gostiju iz Srbije, naro~ito mladog, poslovnog

sveta. Poseban akcenat da}emo panelu na

kome }e predstavnici ameri~kih kompanija,

koje ve} posluju u Srbiji govoriti sa svog

aspekta, o tome kako uspe{no kreirati

poslovnu sredinu, kako izgraditi {to bolju

poslovnu mikroklimu”- kaè Mirjana

Samardìja, predsednica KSU.

Na pitanje kako bi ukratko opisala

dve decenije postojanja organizacije, uz

podse}anja na najva`nije, ali i najteè

trenutke, Samard`ja kaè: “Organizacija je

nastala 1990. godine. Imali smo nameru da

spojimo profesionalce iz Amerike i iz

tada{nje Jugoslavije, a misija je bila

uspostavljanje veza matice i dijaspore. Rat je

sve promenio, pa i na{u misiju i aktivnosti.

Nastojali smo da ovda{njoj javnosti

pokaèmo da u Srbiji postoji opozicija i

alternativa Slobodanu Milo{evi}u i njegovoj

vlasti. Spajali smo opozicionare sa

Kongresom i Senatom, i taj

posao je, sada to vidim, bio

najteì. Kasnije su do{le

sankcije, pa na{e velike

humanitarne aktivnosti, a

nakon 2000. godine fokusir-

ani smo na izgradnju Srbije,

ja~anju veza matice i dijas-

pore. Danas imamo donatore

koji veruju da mi uti~emo na

razvoj demokratije u Srbiji,

to su pojedinci ili firme iz

Amerike ali i iz Evrope. To

jeste na{a misija za

budu}nost – da oja~amo samofinansiranje

organizacije, a sve projekte radimo u sarad-

nji sa na{om kancelarijom u Beogradu.”

Nedavno je izabran novi Upravni

odbro organizacije, u kome su i neka nova,

mlada imena, koja }e doneti nove ideje.

“USA-id nas je pozvao pro{le godine da

budemo partneri u nekim projektima, i

poslednjih 9 meseci radimo na uspostavl-

janju kriterijuma za lider{ip u ekonomskim

odnosima, kroz razli~ite projekte. @elja nam

je da u narednih 5 godina kao organizacija

rastemo, da privu~emo {to ve}i broj ~lano-

va, jer donatori za pojedine projekte su

jedno, ali je ~lanstvo organizacije njena sr`,

jer zavisimo od njihove podr{ke i pomo}i”-

dodaje Samardìja.

KSU }e se i dalje fokusirati na

u~e{}u {to ve}eg broja na{ih sunarodnika u

politi~kom ìvotu Amerike, kroz jedan od

va`nijih projekata za predstoje}e izbore i

registraciju glasa~a.

Mila Filipovi}

IZ RADA HUMANITARNE

ORGANIZACIJE

”SRBI ZA SRBE”

Mirjana Samardìja

UOÎ 20 GODINA

KONGRESA

SRPSKOG UJEDINJENJA

REKLAMIRAJTE SE

U OGLEDALU

773.744.0373

OGLEDALO JE LIST

KOJI NAS POVEZUJE!

10

B I Z N I S

Septembar 2010.

biznis - serbian mirrorsrpski kulturni centar “sveti sava” otvoren posle letnje pauze, srpski...

Documents