urbanisticki razvojni plan ranilug2

of 229/229
URBANISTI ČKI RAZVOJNI PLAN RANILUG Schweizerische Eidgenossenschaft Confédération suisse Confederazione Svizzera Confederaziun svizra Swiss Cooperation Office Kosovo Opština Ranilug

Post on 11-Dec-2015

53 views

Category:

Documents

6 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Urbanisticki Razvojni Plan Ranilug2

TRANSCRIPT

  • UrbanistiKi raZvojni Plan ranilUg

    Schweizerische EidgenossenschaftConfdration suisseConfederazione SvizzeraConfederaziun svizra

    Swiss Cooperation Office Kosovo

    optina ranilug

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    2

    Dokumenta pripremili: Optina Ranilug, Direkcija za Urbanizam, Planiranje i Okolinu u saradnji sa ostalim

    optinskim direkcijama i sektorima.

    Finansira: Vlada vajcarske LOGOS

    Struna podrka:

    Institut INSI u Pritini, i drugih eksperata optineRanilug, juni 2012.

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    3

    SADRAJ

    1 ROFIL PROSTORNOG RAZVOJA I ANALIZA STANJA ---------------------------------------------------------- 17 1.1 1.1. SADRAJNE INFORMACIJE O GEOGRAFSKOJ, FIZIKOJ, PROSTO-RNOJ I SOCIO-

    EKONOMSKOJ SITUACIJI ZAURBANU ZONU RANILUG ----------------------------------------------------------------------- 17 1.1.1 Istorijat Raniluga-------------------------------------------------------------------------------------------- 17 1.1.2 Okolina i korienja zemljita ---------------------------------------------------------------------------- 20 1.1.3 DEMOGRAFIJA I SOCIJALNI RAZVOJ -------------------------------------------------------------------- 33 1.1.4 Ekonomski razvoj ------------------------------------------------------------------------------------------- 39 1.1.5 Infarstruktura ------------------------------------------------------------------------------------------------ 43

    1.2 POLOAJ, ZNAAJ I SPECIFINA PITANJA ZA TERITORIJU URBANE ZONE U OPTINU I OPTINE RANILUGA U KONTEKSTU PPK (PROSTORNOG PLANA KOSOVA) --------------------------------------------------------- 49

    1.3 KLJUNA PITANJA U IREM PROSTORNOM KONTEKSTU KOJA UKLJUUJU UPUTSTVA O PLANIRANJU I OBAVEZE KOJE PROISTIU IZ PROSTORNIH DOKUMENATA I PLANOVA SA IRE REGIJE A KOJE DOTIUOPTINU RANILUGA ------------------------------------------------------------------------------------------------------ 60

    1.3.1 Stanovanje: --------------------------------------------------------------------------------------------------- 60 1.3.2 Strateke lokacije i osnove ekonomskog razvoja: --------------------------------------------------- 61 1.3.3 Koncept gradova-generatora ekonomskog razvoja: ----------------------------------------------- 63 1.3.4 Zone sa visokim poljoprivrednim vrednostima:------------------------------------------------------ 65 1.3.5 Konzervacija i razvoj naslea-zatita postojeih vrednosti --------------------------------------- 67 1.3.6 Energetske zone i rudnici --------------------------------------------------------------------------------- 68 1.3.7 Trenutno stanje deponija i tretiranje otpadaka zone industrijeskih otpadaka ------------ 70

    1.4 ANALIZA KOJA POKAZUJE PREDNOSTI, NEDOSTATKE, MOGUNOSTII PRETNJE -------------------- 70 1.5 ANALIZA POVEZANOSTI IZMEU PITANJA, POLITIKA I PROGRAMA ------------------------------------ 85 1.6 PROCENA INVESTICIONIH KAPACITETA U RANILUGA ------------------------------------------------------ 91

    2 VIZIJA, PRINCIPI I CILJEVI-------------------------------------------------------------------------------------------- 96

    2.1 VIZIJA ZA BUDUNOST URBANE ZONE ------------------------------------------------------------------------ 96 2.1.1 Opta naela za razvoj-zatitu --------------------------------------------------------------------------- 98

    2.2 CILJEVI RAZVOJA URBANE ZONE ------------------------------------------------------------------------------ 100 2.2.1 Dugoroni razvojni ciljevi ------------------------------------------------------------------------------- 100 2.2.2 Osnovni pravci razvoja urbane zone ----------------------------------------------------------------- 102

    2.3 STRATEKI PRIORITETI ------------------------------------------------------------------------------------------ 102 2.3.1 Demografij ai socijalna pitanja ------------------------------------------------------------------------ 103 2.3.2 Ekonomski razvoj ----------------------------------------------------------------------------------------- 104 2.3.3 Infrastrukura ----------------------------------------------------------------------------------------------- 104

    2.4 OKVIR PROSTORNOG RAZVOJA URBANE ZONE ----------------------------------------------------------- 105 2.5 GLAVNI KONCEPTI PROSTORNOG RAZVOJA --------------------------------------------------------------- 105 2.6 STRUKTURA I PROSTORNE LOKACIJE ZA EKONOMSKI RAZVOJ URBANE ZONE RANILUGA ------ 107

    2.6.1 Ekonomski razvoj: ---------------------------------------------------------------------------------------- 107 2.6.2 Infrastruktura-Urbane Zona transport, komunikacije ------------------------------------------- 110 2.6.3 Infrastruktura za uredjivanje reima voda ---------------------------------------------------------- 123 2.6.4 Demografija i socijalna pitanja ------------------------------------------------------------------------ 125 2.6.5 Koriscenje zemljiste namena povrsina ------------------------------------------------------------ 136

    2.7 STRATEKI PROJEKTI OBELEAVANJE ----------------------------------------------------------------------- 145 2.8 PROCENA SOCIOEKONOMSKOG UTICAJA NA OKOLINU PREDLOZENOG OKVIRA ------------------------------------ 145

    2.8.1 Uticaj glavnih koncepata na zaposedanje zemljita---------------------------------------------- 146 2.8.2 Uticaj glavnih koncepata u socijalnom aspektu --------------------------------------------------- 146 2.8.3 Oblast ekonomskog razvoja ---------------------------------------------------------------------------- 147

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    4

    3 STRATEGIJA I AKTIVNOSTI ZA SPROVOENJE --------------------------------------------------------------- 151

    3.1 STRATEGIJE I POSEBNE AKTIVNOSTI ZA IMPLEMENTACIJU ORK-A ------------------------------------ 151 3.2 PREMA TEMATSKIM OBLASTIMA ---------------------------------------------------------------------------- 151

    3.2.1 Tematska Oblast - Ekonomskog Razvoja: ---------------------------------------------------------- 151 3.2.2 Tematska oblast - Strategije i aktivnosti za tehniku infrastrukturu ------------------------- 156 3.2.3 Tematska oblast - Strategije i aktivnosti za socijalnu infrastrukturu ------------------------- 160 3.2.4 Tematska oblast - korienje zemljita -------------------------------------------------------------- 165

    3.3 PROCENE STRATEGIJA PO OSNOVU KRITERIJUMA UTVRENIH NAE- ------------------------------ 171 3.4 LIMA (VIDI L.2/2.2), POLITIKAMA I ZAKONIMA ---------------------------------------------------------- 171

    3.4.1 Procena strategija za sprovoenje iz oblasti ekonomskog razvoja --------------------------- 172 3.4.2 Procenastrategije za sprovodjenje iz oblasti demografije i socijalnih pitanja -------------- 174 3.4.3 Procenacena strategije za sprovoenje iz oblasti infrastrukture ------------------------------ 175 3.4.4 Procena strategija za sprovoenje iz oblasti korienja zemljita i okoline ---------------- 178

    3.5 ROKOVI, FINANSIJSKE IMPLIKACIJE, INSTITUCIONALNI OKVIRI --------------------------------------- 180 ORGANIZOVANJE INFORMATIVNIH KAMPANJA ZA UPOZNAVANJE GRADJANA (O NOVIM GRADJEVINSKIM GRANICAMA, O

    ZAMRZNUTIM IZGRADNJIM ZONAMA) U CILJU ZASTITE ZEMLJISNOG PROSTORA I ZEMLJISNIH RESURSA OD OTUDJENJA U

    NEPOLJOPRIVREDNE SVRHE UZ OGRANICENJE PROSTIRANJA GRADNJE SAMO U OKVIRU PREDVIDJENIH GRADJEVINSKIH GRANICA

    (MAPA "KONCEPTI RAZVOJA NASELJA") KAO I SPROVODJENJE RAZVOJNIH SMERNICA U PLANIRANIM ZONAMA. ------------------ 196

    4 ODREDBE ZA SPROVOENJE ------------------------------------------------------------------------------------- 207

    4.1 UPUTSTVA O PITANJIMA TUMAENJA OPTINSKOG RAZVOJNOG PLANA TOKOM IZRADE REGULATIVNIH I DRUGIH PLANOVA ------------------------------------------------------------------------------------------- 207

    4.2 USLOVI UTVRENI OD LOKALNIH VLASTI O ZNAAJNIM PITANJIMA ZA RAZVOJ I KORIENJE ZEMLJITA U URBANE ZONA ---------------------------------------------------------------------------------------------------- 209

    4.2.1 Uslovi za utvrivanje namene povrina na teritoriji optine ----------------------------------- 209 4.2.2 Uslovi za ureivanje povrina -------------------------------------------------------------------------- 210 4.2.3 Znaajni objekti za optinu Ranilug i Kosovo ------------------------------------------------------- 210 4.2.4 Uslovi razmetaja privrednih delatnosti ------------------------------------------------------------- 210 4.2.5 Uslovi za razmetaj javnih delatnosti ---------------------------------------------------------------- 212 4.2.6 Uslovi za postavljanje koridora ili trasa komunikativnih povrina i drugih sistema

    infrastrukture --------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 213 4.3 MERE ZA ZATITU PEJZAA, PRIRODNIH VREDNOSTI I KULTURNO-ISTORIJSKIH CELINA -------- 215 4.4 NAIN TRETIRANJA ODPADAKA ----------------------------------------------------------------------------- 216 4.5 MERE ZA SPREAVANJE TETNIH UTICAJA PO OKOLINU ----------------------------------------------- 218

    4.5.1 Zatita vode ------------------------------------------------------------------------------------------------ 218 Zatita od buke -------------------------------------------------------------------------------------------------------- 219 Zatita vazduha -------------------------------------------------------------------------------------------------------- 220

    4.6 MERE ZA SPREAVANJE NEGATIVNOG SOCIJALNOG UTICAJA ---------------------------------------- 221 4.7 MERE ZA SPROVOENJE PLANA ------------------------------------------------------------------------------ 221

    4.7.1 Obaveze izrade plana: ----------------------------------------------------------------------------------- 221 4.7.2 Primena razvojnih i ostalih mera: --------------------------------------------------------------------- 222 4.7.3 Rekonstrukcija objekata ija je namena u suprotnosti sa planiranom namenom: -------- 222 4.7.4 Odredbe o saradnji: -------------------------------------------------------------------------------------- 223 4.7.5 Odredbe o hronolokom redu ili etapama implementacije: ------------------------------------ 224

    4.8 ELEMENTI I UPUTSTVA ZA ISTRAIVANJA ------------------------------------------------------------------ 224 4.9 ZAVRNE ODREDBE ---------------------------------------------------------------------------------------------- 226

    4.9.1 Stupanje na snagu: --------------------------------------------------------------------------------------- 226 4.9.2 Validnost / vanost: -------------------------------------------------------------------------------------- 226 4.9.3 Procena: ----------------------------------------------------------------------------------------------------- 226

    4.10 KORIENA LITERATURA ------------------------------------------------------------------------------------ 227

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    5

    PREDGOVOR Smatrajui Razvojni Urban Plan kao dokumenat za

    uredjivanje, korienje i razvoj urbanistikog prostora, u drugoj

    polovini 2012god. doneli smo odluku o izradi ovog plana, i zapoeli

    proces njegove izrade. Ova odluka zasnivala se na dva glavna

    razloga: potreba za planirano tretiranje (zatitu i razvoj) naselja

    Ranilug i uspostavljanje osnova odrivog i dugoronog razvoja u

    funkciji i zaustavljanja nelegalnih zbivanja. Drugi razlog za

    pripremanje ovog dokumenta zasniva se na zakonskim obavezama koje smo imali kao

    optina jo od usvajanja Zakona o Prostornom planiranju u 2003god. moemo nabrajati na

    desetine drugih razloga kao to su: Potreba za praenje tokova i standarda u ovoj oblasti i u

    stvaranju planirane strukture koja e obezbediti efikasnost i kvalitet sadanjim generacijama

    bez ugroavanja generacija koje e doi. Ja sam ubedjen da e ostvarivanje vizije i

    stratekih ciljeva koji su definisani u ovom dokumentu doprineti u mnogim aspektima od

    kojih bi izdvojio tri aspekta:

    Socijalni aspekt

    Ekonomski aspekt i

    Aspekt ivotrne sredine

    Proces izrade Razvojnog Urbanistikog Plana odvijao se u nelakom vremenu i

    okolnostima uzimajui u obzir sva tri navedena aspekta. Medjutim, nadam se da e se

    njegovo sprovodjenje ostvariti u drugim okolnostima i da emo svi mi zajedno imati privilegiju

    ali i odgovornost za to striktnije sprovodjenje ovog plana koje e biti putokaz u fazi stalnog i

    razvoja i poboljanja kvaliteta i ostvarivanja evropskih standarda.

    Nakon mnogih analiza i studija svi se slaemo da e nivo i ritam ekonomskog i

    socijalnog razvoja naegUrbanog naselja biti zasnovan na ovom planu i zavisi e od nivoa

    akumuliranog i pokazanog znanja od naih eksperata u optini i od drugih koji su pomogli u

    ovom procesu izrade Razvojnog Urbanistikog Plana Raniluga.

    Kroz sveobuhvatan i transparentan proces tokom izradeurbanistikog razvojnog

    plana, ostvarili smo irok politiki, gradjanski i profesionalni konsenzus. Takav pristup uinio

    je da u planu budu obuhvaeni interesi i specifinosti svih grupa drutva u naselju, to je

    dobra osnova da u procesu sprovodjenja budu date ire podrke od svih zainteresovanih

    strana. Javnost je pozdravilo angaovanje svih aktera koji su uestvovali u ovom procesu i

    koji su njihovim primedbama, sugestijama i predlozima obogatili Draft urbanistikog

    razvojnog plana koga su prvobitno pripremil radna grupa i tim eksperata za izradu

    Urbanistikog Plana naselja.

    Ovom prilikom elim da izrazim moje priznanje i zahvalnost optinskim radnim

    grupama, savetu eksperata, predstavnicima civilnog drutva, privatnom sektoru, rukovodstvu

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    6

    svih politikih partija kao i svima onima koji su uestvovali u pripremanju ovog znaajnog

    dokumenta.

    Posebno priznanje svim medijima koji su stvorili prostor za predstavljanje ovog

    stratekog dokumenta pred gradjanima.

    Optina i naselje Ranilug oekuje od institucije, donatori, partneri i prijatelji optine i

    naselja e biti u stanje da pomognu u sprovodjenju ovog dokumenta kako bi smo zajedniki

    otvorili nove perspektive za odriv razvoj Ranilug.

    Naim zajednikim radom na sprovodjenju ovog plana doprineemo da nai gradjani

    ive dostojanstveno.

    Duboko verujem da zajedno moemo obezbediti energije i izvore za sprovodjenje

    ovog Plana.

    TABELA SKRAENICA:

    KAP Kosovska agencija za privatizaciju

    AKK Asocijacija Kosovskih optina

    SB Svetska banka

    EU Evropska unija

    BDP (GDP) Bruto domai proizvod (Gross Domestic

    Product)

    KBK Konsolidovani budet Kosova

    SZK Statistiki zavod Kosova

    MMF (IMF) Medjunarodni monetarni fond

    GND Nacionalni dohodak Za raspolaganje

    SOR Skuptina optina Ranilug

    MSPP Ministarstvo sredine i prostornog planiranja

    IPP Institut za prostorno planiranje

    LER Lokalno ekonomski razvoj

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    7

    MSP Mala i srednja preduzea

    MSPT Ministarstvo saobraaja, potte i telekomunikacija

    SZO Svetska zdravstvena organizacija

    NVO Nevladine organizacije

    OEBS Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju

    ORP Optinski razvojni plan

    URP Urbanistiki razvojni plan

    UNDP Program Ujedinjenih Nacija za razvoj

    UNHCER Visoki komesarjat Ujedinjenih Nacija za izbeglice

    IKS Indeks krajnjeg siromatva

    ILJR Indeks ljudskog razvoja

    NVO / NGO Nevladine organizacije

    ILJR Izvetaj ljudskog razvoja

    KLZ Kancelarija za lokalne zajednice

    NN Neformalna naselja

    KIZP Kosovski institut za zatitu prirode

    RCKN Regionalni centri kulturnog nasledja

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    8

    INDEKS DEFINICIJA:

    Prostorni plan Znai plan za uredjivanje, korienje i razvoj prostora kao to je: Teritorija optine, posebno

    zone i teritorija Kosova. Prostorni plan je prostorni

    plan Kosova, prostorni planovi za posebne zone i

    razvojni plan optine. Ovaj plan opisuje

    vremenske rokove i obuhvata realne projekcije i

    investicija.

    Urbani razvojni plan

    Znai plan utvrdjen u lanu 14. Zakona o

    planiranju.

    Naseljeno mesto Znai zona urbanog karaktera, poljoprivredno zemljite, grad i drugo naseljeno

    mesto koje je Skuptina optine proglasila

    naseljenim mestom stanovanja.

    Neformalno naseljena mesta

    Su naseljena mesta koja ne omoguavaju

    stanovnicima da uivaju svoja prava na prikladan

    standard ivota, naroito na prikladno stanovanje.

    Kao takva, neformalna naseljena mesta mogu

    imati sledee karakteristike: neformalno

    posredovanje svojine,neadekvatanpristup ili

    lienje elementarnih usluga, neadekvatno uee

    ili neuee u upravljanju i visoka ugroenost.

    Grad

    Znai naseljeno mesto koje Skuptina

    optine uzima kao osnovni ninvo izgradnje,

    delatnosti i druge karakteristike urbanog karaktera

    i utvrdila kao takvo;

    Regulativni urbani plan

    Je plan koji odredjuje uslove za uredjivanje

    prostora kao i pravila lokacije objekata i urbane

    zemljine parcele. Plan koji e definisati

    gradjevinske zone i obuhvatiti linije

    uporeenja,linijeizgradnje, tehnike urbanistike

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    9

    norme i druge uslove u vezi sa lokacijom objekata

    i drugih gradjevina na urbanim zemljinim

    parcelama.

    Korienje zemljita Znai postojeu ili predloenu namenu za koju se katastarska parcela zemjljita koristi,

    Urbana zona Je zemljite sa utvrdjenim granicama unutar kojih je planirana urbanistika izgradnja.

    Selo Je naseljeno mesto u koje se stanovnitvo uglavnom bavi pojoprivrednom delatnou.

    Poljoprivredno zemljite Je zemljite namenjeno za gajenje poljoprivrednih kultura;

    Infrastrukturni plan Znai plansko prikazivanje instalacija, postojeih i planiranih podzemnih i nadzemnih

    objekata iz oblasti transporta, elektrinih

    instalacija, gasovoda, naftovoda vodovoda i

    sistema upotrebljenih voda, telekomunikacija i

    drigih instalacija;

    Gradjevinsko zemljite Je zemljite na kojem su izgradjeni objekti u skladu sa regulativnim planom, odnosno

    reurbanistikim planom ili u skladu sa drugim

    aktom donetog na osnovu ovog zakona je

    predvidjeno za izgradnju objekata;

    Zatiena povrina Znai povrine zatienih prirodnih i prostornih vrednosti kao i poljoprivrdne povrine

    nepokretno, kulturno i arheoloko nasledje;

    Zatiena zona Je deo prostora koji se odredjuje u cilju ouvanja prirodnih kulturnio-istorijskih i

    arheolokih vrednosti, zatite od zagadjivanja

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    10

    ivotne sredine ili obezbedjenja prostornih uslova

    za neometano vrenje delatnosti i bezbednost

    stanovnika i prostora u okruenju;

    Uslovi izgradnje Su uslovi koji uvtrdjuju vrstu, veliinu, nain izgradnje, bezbednosne uslove i svaki drugi uslov

    za izgradnju objekata;

    Procena investicionih kapaciteta Je analiza koja upisuje sve kapacitete za budue investicije, ukljuujui sve aspekte i

    mogunosti investiranja poev od postojeih

    prirodnih resursa, ljudskih resursa, domaeg

    budeta, privatnog sektora, medjunarodnih

    finansijskih organizacija;

    SOT Analiza Analiza prednosti, slabosti, mogunosti i pretnjiPSMP) pomae da pojavljena

    (identifikovana pitanja) klasifikuju u jednoj od etiri

    ovih grupa i lake se upravljaju u procesu

    planiranja;

    Analiza povezivanja Analiza preko koje se trae mogue veze izmedju dva pitanja iz politike i programa za temu

    koja je u toku rasprave;

    GIS / GSI Geografski sistem informacija;

    Radne grupe Su grupe koje su formirane na inicijativu optine i koje se sastoje od broja eksperata iz

    javnih direkcija i kompanija, koje treba da rade na

    razvoju glavnih elemenata ORP-a;

    Vizija Deklaracija o eljenoj budunosti na osnovu postojeeg stanja;

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    11

    Strateko planiranje Planiranje usmereno na reavanju glavnih problema, planiranje koncentrisano na odredjen

    broj pitanja, promovie proaktivni proces u vezi

    sa zbivanjima;

    Koncepti Nain razmiljanja da bi se dolo do eljenog stanja. Idejni koncept pomae u traenju reenja

    problema. Koncepti mogu biti teme ili prisvojene

    fraze koje mogu obezbediti fokusiranje

    istraivanja;

    Akcioni plan

    Tok aktivnosti koje opisuje delovanja,

    odgovornodelovanje, oekivane rezultate,

    vremenske, organizacione i financijske

    implikacije;

    Urbani porast

    Razni aspekti poveanja jedinice naseljenog

    mestagrada,teritorijalni/fiziki,

    socio/demografski, ekonomski aspekt;

    Odriv urbanistiki razvoj Karakterie socijalni, ekonomski i prostorni razvoj

    jednog urbanog naselja, korienje resursa

    smatra blagom koje treba koristiti za sadanje

    generacije bez ugroavanja, ouvajui ih i za

    budue generacije;

    Policentrini optinski

    razvoj

    Razvoj koji se sastoji u razvoju vie od

    jednog snanog centra na jednoj teritoriji

    odredjene optine i insistira na

    ravnopravno/komplementarno rasporedjivanje

    osnovnih razvojnih funkcija;

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    12

    Zelene zone -pojasi

    Zone koje imaju rigoroznu kontrolu razvoja.

    Cilj zelenih pojasa je da kontrolie neogranieno

    irenje gradjevinskih zona da ometa prikljuenje

    susednih gradova, da ometa ugroavanje

    pejsaa, da ouvaju sredinu i specifian karakter

    istorijskih gradova i da pomau urbano

    regenerisanje podsticajui ponovno korienje

    naputene zemlje i drugih vrsta zemljanih

    povrina;

    Posebna zatiena zona

    Je zona utvrena na karti ili sa odredjenom

    zonom koja okruuje neki monumenat zgradu,

    grupu zgrada, celinu, selo ili istorijski centar grada

    koji e se zatiti od svakog razvoja ili aktivnosti

    koji mogu tetiti njegovom istorijskom kulturnom

    arhitekturnom ili arheolokom kontekstu, prirodnoj

    sredini ili estetskom i vizuelnom kadru;

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    13

    UVOD

    Izradi Razvojnog Plana Urbane zone Raniluga do 2017 godine pristupilo se na osnovu

    Odluke Skuptine o izradi prostornog plana Urbane zone Ranilugabr.02-020/2011 od07.03.2011. godine .

    Sadraj i osnovna reenja ovog Plana utvreni su u skladu sa odredbama

    Zakona o planiranju i izgradnji br.2004 /15 ibr.04 /Z-110

    Zakona o Prostornom planu Kosova br.2003/14.

    Zakonski okvir za izradu ovog Plana predstavljaju takoe

    Zakon o zatiti ivotne sredine br.03 / L- 025

    Zakon o kulturnim dobrima,obnovi i zatiti kulturno-istorijskog naslea i podsticanju

    razvoja Urbane zone Ranilug br.02 / L-88

    Kao i drugi propisi iz oblasti saobraaja, poljoprivrede, umarstva, vodoprivrede,

    Prvu fazu izrade planskog dokumenta, u skladu sa Zakonom, predstavlja Strategija

    razvoja optine Ranilug izraena u saradnji sa UNDP-MDA za period do 2012 godine i

    Skuptinske Odluke br.02-020/2011 od 07.03.201.godine.

    Ovi dokumenti predstavljaju polaznu osnovu za izradu Razvojnog Plana Urbane Zone

    Raniluga.

    Za iznalaenje optimalnih planskih reenja takoe je koriena relevantna

    informaciona, studijska i tehnika dokumentacija, graevinski propisi za ruralne sredine i

    druga dokumentacija koja se odnosi na ovo podruje.

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    14

    OBAVEZE, USLOVI I SMERNICE IZ PLANSKIH DOKUMENATA VIEG REDA

    Osnovni planski dokumenti vieg reda ija se reenja razrauju ovim Planom su

    Prostorni plan Kosova , kao i Zakon o izgradnji objekata na teritoriji Kosova .

    U oblasti razvoja stanovnitva osnovni cilj je opstanak i upoljavanje mladih ljudi na ovim prostorima, njegovo intenzivno obnavljanje, putem kombinovanih i usklaenih mera

    demografske politike , politike ruralnog i regionalnog razvoja.

    U oblasti zatite prirodnih dobara utvruju se zatita posebnih prirodnih vrednosti. Urbane naselje,Optinski i regionalni prioritet na ovom podruju imaju, zatita vodenih

    tokova , kao i vodeni tok reke ,,Binaka Morava,, koja protie kroz Ranilug u duini od 7,00

    km,i intenzivna zatita podruja sa autoktonim umama.

    U okviru razvoja turizma i izgradnji turistikog prostora , Urbana zona se snano fokusira na oivljavanju seoskog turizma, u okviru kojeg su predviene izletnike,

    ekoloko-rekreativne, kulturno-obrazovne i druge turistike aktivnosti.

    U oblasti poljoprivrede podruje optine i Urbano naselje Ranilug pripada itnom,stoarsko-voarsko vinogradarskom regionu, u kom je prioritet poveanje povrina

    pod vonjacima, i plantanim vinogradima, kao i plastenikoj proizvodnji ranog povra .

    Osnovne smernice za korienje i ureenje uma i umskog zemljita na osnovu PP Kosova za podruje obuhvaeno Planom odnosi se, pre svega, na unapreenje stanja

    uma, u smislu njenog ureenja i planskog proreivanja, poveanje povrina pod umama,

    kao i menairanje umskim zemljitem (livadama i panjacima), atraktivnog za privlaenje

    investicija na odgovarajui nain:

    - rekonstrukciju nekvalitetnih degradiranih visokih uma u kvalitetne,

    - sanitarne see, zatitno-sanitarno-uzgojne mere , prirodno obnavljanje

    i popunjavanje povrina koje su ugroene procesima suenja,

    - zatitu postojeih uma u svim fazama razvoja,

    Poumljavanje e se vriti na sledeim povrinama:

    - na zemljitima VI, i delom VII bonitetne klase,

    - na zemljitu ugroenom vodenom erozijom,

    - u okviru izvorita voda, vodnih komunikacija(potoka) i renih tokova,

    - u graninim zonama industrijskih postrojenja.

    U cilju poveanja povrina pod umama daju se sledee smernice koje e se

    realizovati kroz prostorni plan:

    - utvrditi povrine za poumljavanje,

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    15

    - utvrditi koje e se degradirane povrine prenameniti u umsko

    zemljite,

    - odrediti umsko zemljite (livade ,i panjaci) , za

    formiranje privredno industrijske zone,koje je od opteg interesa za

    Urbanu Zonu.

    - definisati saobraajne koridore neophodne za razvoj seoskog turizma

    - definisati infrastrukturu za rekreaciju ( staze za etnju ,joging, i sl).

    U skladu sa PP Kosova, prema merama zatite ivotne sredine , potrbno je preduzeti

    mere zatite u naseljima, njihovoj okolini , kao i drugim prostorima.

    Urbana zona Ranilug spada u prostor sa deliminom zagaenou, gde treba se

    usredsrediti na potpuno uklanjanje i ienje divljih deponija, a u kontekstu zatite prirodnih

    resursa, na prostorima namenjenim eksploataciji sirovina(pesak , ljunak, kamen,) moe se

    poeti sa radovima iskljuivo na osnovu odobrenja za eksploataciju.

    - zemljite, kao prirodni resurs, zatititi od otpadnih voda, kao i strogom

    kontrolom primene hemijskih analiza u poljoprivrednoj proizvodnji,

    promenom naina korienja poljoprivrednog zemljita.

    - Odlaganje i tretman komunalnog i industrijskog otpada sa podruja

    obuhvaenog planom vriti u skladu sa odredbama strategije

    upravljanja otpadom u regionu.

    Razvojni Plan Urbane zone Ranilug u koncepciji razvoja putne i saobraajne

    infrastrukture, planira rekonstrukciju kapaciteta drumskog saobraaja i njegovo prilagoavanje savremenim prevoznim tehnologijama.

    Planira se rekonstrukcija puteva koja povezuju seoske sredine u Urbanu zonu , kao i

    otvaranje novih putnih pravaca u smislu povezivanja sa drugim magistralnim pravcima i

    susednim naseljima,optina i u regionu.

    to se tie ukrtanja lokalnih putnih pravaca sa regionalnim pravcem Gnjilane-

    Kamenica-Karaevo-Bujanovac, planom je predvieno razdvajanje u nivou ( kruni tok ,

    ostrvsko razdvajanje).

    U snabdevanju naselja vodom, prioritetno i maksimalno bie koriena lokalna izvorita podzemnihi povrinskih voda .Dugorone potrebe za vodosnabdevanje zasnivae

    se na izgradnji integralnih vodoprivrednih sistema, sa posebnim osloncem na velika izvorita

    podzemnih voda i vienamenske akumulacije.Voda za tehnoloke potrebe bie zahvatana,

    po pravilu iz vodotokova-reke.

    Odbrana od poplava stvarae se pasivnom odbranom kroz realizaciju i izgradnju

    linijskih zatitnih pojaseva du tokova, i planskom kontrolom izgradnje u ugroenim zonama.

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    16

    Uslovi i smernice koje se odnose na razvoj energetske infrastrukture na osnovu PP Kosova odnosi se na :

    - racionalno korienje i tednju neobnovljivih resursa,

    - tednju proizvodene energije i stimulisanje primene novih tehnologija

    proizvodnje energije, naroito onih koje doprinose racionalnom

    korienju,

    - tednji energije i zatiti ivotne sredine.

    Razvoj i unapreenje telekomunikacionog sistema realizovae se u skladu sa

    prostornim planom Kosova.Radi efikasnijeg i breg razvoja pristupie se demonopolizaciji

    telekomunikacionog sistema, izgradnji novih kapaciteta, kao to su optiki kablovi, gde god

    je to mogue, i ekonomski opravdano u interesu Urbane zone , a posebno kod izgradnje

    magistralne kablovske distributivne mree.

    U pogledu pruanja prostora za potrebe telekomunikacionog sistema potrebno je

    osigurati prostor za telekomunikacione kablove du novih i postojeih puteva, a posebno

    onih koji se poklapaju sa magistralnom mreom.

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    17

    1 ROFIL PROSTORNOG RAZVOJA I ANALIZA STANJA

    Ovo je informativni deo plana, koji opisuje postojee stanje urbane zone i treba da

    sadri:

    1.1 SADRAJNE INFORMACIJE O GEOGRAFSKOJ, FIZIKOJ, PROSTO-RNOJ I SOCIO-EKONOMSKOJ SITUACIJI ZAURBANU ZONU RANILUG

    1.1.1 Istorijat Raniluga

    Prvi pisani pomen o selu datira od ranihvekova. Elektrifikacija sela je od 1959.godine, telekomunikacija sela / telefonske veze /selo je dobilo od 1994 godine. Snabdevanje vodom je iz sopstvenih bunara , prirodnih izvora i sistema za vodosnabdevanje . U Ranilugu delimino postiji i kanalizaciona mrea. Ranija delatnost graana se bazirala na uzgajanju konoplja i proizvoda juarstva,a od 1912 do 1960.godine je sedite istoimene optine sa 14 naselja.

    Ranilug se prostire delom na ravniarskom i brdovitom terenu. Pored sela protie

    reka Binaka Morava. Selo se prostire sa desne strane morave, blizu nizije Morave i

    obroncima planine Karadak. Ime Ranilug potie od niskog listopadnog rastinja lugova.

    Prema zvaninim dokazima i istorijskim podacima Ranilug se spominje od 1258.godine kao

    izraz "Ran--Lug", prema hristovulji (popis sela). Dakle, prema legendi, ime potie od Rani -

    Lug i takodje pokazuje da je Ranilug u podruje sa bogatom umom i plodnim zemljitem.

    Optina Ranilug je novoformirana optina od 2010.godine, kao i selo Ranilug, koje

    je bilo u sastavu optine Kamenica.

    Novaoptina Ranilug je formirana 05.01.2010 po Ahtisarijevom planom za decentralizovane optine na teritoriji Republike Kosova.

    SADRAJNE INFORMACIJE O GEOGRAFSKOJ, FIZIKOJ, PROSTORNOJ I

    SOCIOEKONOMSKOJ SITUACIJI URBANE ZONE Ranilug je seosko naselje zbijenog tipa s oko 1800 stanovnika, koje se nalazi istono

    od Gnjilana na udaljenosti 17.km. sa desne strane puta Gnjilane Bujanovac, ilina 15.

    km.juno od Kosovske Kamenice. Smeteno je na desnoj obali Binake Morave na 603.m

    nadmorske visine, na dodiru moravske ravnice i podnoja Preevske Crne Gore- planine-

    Karadak, iji je najvii vrh Ostrovica sa 1166 m nmv .

    Katastarska zona Ranilug zauzima povrinu od 10.502,251 m2. Povrina seoskog

    atara iznosi 0.502,51m2. U njemu se nalazi prostrani kompleks borove ume (350 ha),

    smjeten na padinama Preevske Crne Gore- Karadak.

    Po predanju, naziv potie od ranog listanja ume (luga).

    Samo urbano naselje Ranilug ineosam mahala:

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    18

    1.Tanaskovii,

    2.Lukarci,

    3.Govedrovii,

    4.Popovi,

    5.Potoani

    6.Bocii

    7. Pekii

    8. Miljaii.

    Geografske karakteristike podruja Urbane Zone Urbane zona sa povrinom od 60ha nalazi se na istoku Kosova, i protee se u pravcu

    jugozapad-severoistok, 7. urbane zone.

    sa nadmorskom visinom na ravniarskom delu od 603m nv-(nadmorske visine).

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    19

    Mapa br. 1. Geografski poloaj Urbanistike zone na geografskoj karti Republike Kosova

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    20

    1.1.2 Okolina i korienja zemljita

    1.1.2.1 Reljef Ranilug sa povrinom od 60 ha nalazi se na istoku Kosova, i protee se u pravcu jugozapad-

    severoistok.

    Ranilug je ravniarskobrdsko-planinskog karaktera sa nadmorskom visinom u

    ravniarskom delu od 430 mnh.

    Mapa br2. Reljef selo Raniluga

    1.1.2.2

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    21

    1.1.2.3 Vodena teritoriju U urbano naselje i optinu Raniluga Kroz teritoriju Ranilug potie reka Binaka Morava koja sakuplja sve male reke

    prosenog vodotoka od 6.7 m3/sec.

    Binaka morava je izvorni deo june morave.

    Ona izvire kod Masiva Bilak koji je ogranak Skopske Crne Gore. Duina Morave na

    teritoriji Kosova je 60. km a povrina bazena je 1.560 m, dok njen prosean tok na izlazu

    teritorije Kosova je 11.0 m/sec.

    U Binakoj moravi vei vodotoci prijavljuju se tokom februara,marta i maja meseca a

    manji tokom avgusta i septembra meseca.

    Mapa br.3Hidroloka karta selo Ranilug

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    22

    1.1.2.4 Klimatski uslovi, klimatska valorizacija, karakteristike Kao rezultat gografskog poloaja koji ima Ranilug i klimatskih promena odnosno

    temperatura na itavoj zemljinoj kugli, uticalo je da klimatske valorizacije na teritoriji Urbanog

    naselja uOptini Ranilug budu razliite. Prema klimatskim podacima iz Hidrometeorolokog

    instituta Kosova, poev od 2002 pa do 2008 god. beleimo porast temperatura na celom

    regionu Gnjilana i timlja sa Uroevac, kao to se moe videti na tabeli u nastavku.

    Tabela br.1.Prosene vrednosti za 2008 godine padavina, prosene T, vlanosti u % armosferskog pritiska i vetra. m/s.

    Planinska okruenja Ranilugakarakterie teritorija sa ranom vegetacijom takodje i

    minimalne temperature se razlikuju od ostalih susednih optina. Klima u Ranilugu je razliita

    u raznim delovima zemlje, u jugoistonim delovima Optine Ranilug imamo nie temperature

    (za 0.3 C0) manjih padavina, a na severoistonom delu gde se prostire dolina reke Binaka

    Morava klimatski parametri se menjaju.

    1.1.2.5 Zemljite Urbana zona Ranilug prostire se na veoma bogatom zemljitu, hranlijivih elementa za

    biljke i uglavnom vrlo plodno tlo. Oko 70% stanovnitva u Ranilug bavi se poljoprivredom. Plodna zemljita prostiru se sa leve i desne strane morave i uglavnom se koristi za

    poljoprivredu uz trend poveanja pretvaranja plodnog zemljita u gradjevinsko zemljite i

    nezasejane povrine (neobradjeno zemljite). Da bih se poveao pistup poveanju

    poljoprivredi , potrebna su vea ulaganju u pogledu istraivanja kvaliteta njihovog korienja.

    Od ukupne povrine zemljita u katastralske zone Ranilug oko 40% je poljoprivredno a preostali deo se koristi u druge svrhe.

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    23

    Saetiizvetaj o korienju zemljita u Ranilug.

    Grafikon br.1.Klasifikacija poljoprivrednog i nepoljoprivrednog zemljitaza

    Katastralsku zonu Ranilug

    40% je polioprivredno zemljite

    60% koristi se u druge svrhe

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    24

    Karta korienja zemljita (ha)

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    25

    Mapa br.5Pedoloka karta Raniluga

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    26

    Mapa br.6.Karta prikaza klase zemljita u Ranilugu

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    27

    Tabela br.2.Pedoloka analiza i odredjivanje boniteta zemljita u Ranilugu

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    28

    Grafikon br.2.Podela zemljita prema bonitetu u (%) i hektarima (ha) u Raniluga prema uputstvima FAO (1976, 2007)

    U grafikonu prikazan je stepen boniteta zemljita u Ranlluga, povrine u hektarima i u

    procentima. Klasa (I) 14%, Klasa (II) 15%, klasa (IV) 4%, klasa (V) 28%, klasa (VI) 39% .

    1.1.2.6 Kulturno i prirodno naslee Crkve i manastiri:

    U svakom selu u optini postoje stari verski objekti,sagraeni od VI- XVIII.

    U svakom selu ima crkve to su verski objekti koji sainjavaju jedan elemenat verskog i

    kulturnog nasljea stanovnitva .

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    29

    Mapa br. 7. Administrativni i kulturni objekti u Ranilugu

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    30

    1.1.2.7 ELEMENTARNE I DRUGE NEPOGODE ELEMENTARNE NEPOGODE:

    Zemljotresi, poplave, sneni nanosi, veliki sneg, jak vetar, grad, led, sua, masovna

    pojava zaraznih bolesti kod ljudi, stoke i biljaka i druge nepogode koje izaziva priroda.

    OSTALE NEPOGODE:

    Pod ostalim nepogodama podrazumevaju se velike nesree na drumskom, vazdunom

    i eleznikom saobraaju, poari, nesree u rudnicima, ruenje brana i ostale ekoloke i

    industrijske nesree koje izaziva ovek svojim radom i ponaanjem, vanredno urgentno

    stanje, visoke temperature, tehniki kolaps energetskih sistema snabdevanja elektrinom

    energijom, telekomunikacije i informacijske tehnologije, teroristiki akti i ostali naini

    masovne ugroenosti. Teritorija Urbane zone Ranilug stalno je suoena i moe se suoiti sa

    elementarnim i drugim nepogodama tako da je Direkcija za javne usluge i civilnu urgenciju

    odgovorna za upravljanje ovim urgentnim situacijama kao to su:

    Zemljotresi Jedna od najizazovnijih elementarnih nepogoda je zemljotres. Kako je poznato da je u

    seizmolokom pogledu, Ranilug kao i najvei deo Kosova predstavlja region sa visokom

    seizmikom aktivnou koji je pogodjen u prolosti i moe biti pogodjen i u budunosti od

    mnogo jakih autoktonih zemljotresa ija su arita plitka.

    Teritorija Urbane zone Ranilug je karakteristina po zoni seizmikih izvora ili o

    seizmogenim zonama (kako se nazivaju drugaije), i to: Seizmogena zona Uroevac Vitine

    - Gnjilane sa maksimalnom magnetudom M=6,1 Rihterove skale, u odnosu na Kosovo koje

    karakterie i seizmogena zona Prizren-Pe kao i seizmogena zona Kopaonik.

    Ove zone seizmikih izvora izazvale su u prolosti i mogu izazvati i u budue jake

    zemljotrese.

    Medju nasjsnanijim zemljotresima koji su pogodili region ovde navodimo da je region

    Uroevac-Gnjilane ukljuujui i Ranilug pogodjen dva puta vrlo snanim zemljotresima, 1755

    godine i 1921 godine. Zemljotres iz 1921.godine istog intenziteta sa onim iz 1755.godine to

    znai da je ovde ponovljen nakon 166.godina.

    Zemljotres iz 1921 god. je popraen mnogim jakim udarima od 7 i 8 skale MCS, koji su

    trajali jednu godinu, od avgusta 1921 do septembra 1922.god.

    Karakteristino je da su u regionu Uroevac Gnjilane registrovani zemljotresi

    magnitude ispod 5.0 Rihterove skale i intenziteta, epicentra oko 67 stepeni, kao to sledi:

    o Zemljotres od 5. marta 1936.god. sa magnitudom od 4.9 i jainom u epicentru od 6-7 stepeni.

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    31

    o Zemljotres od 8.juna1956 sa magnitudom 4.6 i jainom u epicentru od 6 stepeni.

    Na osnovu toga vidi se da nakon 1956 godine nije registrovan zemljotres jaine u

    epicentru od 6 ili preko 6 stepeni. Samo 24. aprila 2002.godine bilo je zemljotresa jaine u

    epicentru od 7.5 stepeni MSK-64 koji je pogodio Gnjilanski region.

    Iz toga zakljuujemo da je ovaj zemljotres ponovljen ovde nakon 46. godina od

    zemljotresa od 6. stepeni u 1956.godini i nakon 60. godina od zemljotresa od 6-7 stepeni u

    1936.godini.

    Na osnovu gorenavednog proizilazi da teritorija Ranilug kao i najvei deo teritorije

    Kosova predstavlja aktivno mesto u seizmikom pogledu i sa visokom seizmikom

    opasnou, isto sa onim u susednim zemljama.

    Visoka seizminost i zemljotres od 24.aprila 2002.godine koji je pogodio najvie

    regiona Gnjilane, Vitinu, Ranilug, manje medjutim valja evidentirati i povremene zemljotrese

    koji se dogadjaju u kontinuitetu kao i onog od 06.03.2008.gde je prema seizmolokom

    institutu Kosva bilo tri zemljojtresa niske skale, jaine od 3,6, 3,4 i 3,7 Rihterove skale.

    Sneni nanosi

    Snenih nanosa u Ranilugu moe biti samo na visokim planinskim predelima koji ne

    predstavljaju neku opasnost po stanovnitvu Raniluga i njenu ekonomiju.

    Jak vetar Polazei od toga da se Ranilug prostire u dolini reke Binaka Morava i kao takva je

    zatiena od uticaja jakih vetrova koji bi ugrozili stanovnitvo Ranilug i njenu ekonomiju.

    Led Teritorija Raniluga kao i ceo svet u prolosti bila je pokrivena ledom i predvodila je

    ledeni period. U naim vremenima, teritoriju Raniluga zahvata ledeni sneg samo na visokim

    planinskim zonama, tokom zimske sezone i ne predstavljaju neku opasnost po ekonomiju i

    poljoprivredu.

    Sua Sua se moe smatrati kao opasnost po pojoprivrednim kulturama tokom letnje

    sezone, uglavnom tokom jula i avgusta meseca kada su temperature visoke a padavine

    ree.

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    32

    Poplave Poplave su elementarna nepogoda koja zahteva posebnu panju. Poplave se

    smatraju pojavama koje nastaju u odredjenim zonama koje su opasne po ivot ljudi i nanose

    znatne materijalne tete. Poplave se ne mogu spreiti, medjutim njihove tete se mogu

    amortizovati i upravljati. Voda koja se nakupi od padavina ili otopljenja snega mora da

    pronadje put njegovog kretanja u ovom sluaju znaajno je da se njemu stvore uslovi za to

    slobodnije i neometano isputanje.

    Ranilug godinama se suoava sa problemom poplava kako u naseljima isto tako i na

    poljoprivrednom zemljitu. Ukoliko se uradi analiza ovog stanja nastalog od ovih poplava

    moemo doi do sledeih zakljuaka:

    1. Ekonomske tete 2. Ugroenost ljudskog zdravlja 3. Permanentno zagadjenje sredine 4. irenje epidemija itd.

    U Raniluga znaajno je da se tretiraju vode koje izazivaju poplave a koje dolaze kao

    rezultat:

    o Potoka u planinskim predelima tokom nevremena sa intenzivnim kiama tako da postaju nabujali i nose materijal du njihovog

    puta i imaju veliku snagu.

    o Drugo u ravnoj zoni gde zbog nedostatka nagiba terena kine vode ili od otopljenog snega, voda ne tee, ve stoji do trenutka

    upijanja od zemljanog sloja.

    Dovde je uraeno

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    33

    1.1.3 DEMOGRAFIJA I SOCIJALNI RAZVOJ

    Polazei od toka razvoja komponenti demografskih tokova, realnije se mogu planirati

    zahtevi i za sadanjost i za budunost. Podatke o broju stanovnitva uglavnom daju popisi

    stanovnitva. Prema popisima stanovnitva za vremenski period 1948 1991 1 postoje

    podaci o broju stanovnitva ou Raniluga.

    Raniluga ima 160 domainstva, prema poslednjem popisu od 1991 godine oko 894

    stanovnika. Kao to se vidi na tablici br. otada pa naovamo bilo je blagog opadanja.

    U poslednje tri godine osetio se jedan blagi porast stanovnistva u selima, to e se i

    pokazivati na rezultatima poslednjeg popisa sprovedenog u aprilu 2011 godine.

    Tablica br. Broj stanovnika po godinama u oUrbano naselje Ranilug

    Naseli

    1949

    1953

    1961

    1971

    1981

    1991

    2011

    Ranilug

    975 106

    2

    114

    5

    973 977 894 910

    Struktura stanovnitva prema uzrastu

    Broj stanovnitva Ranilug (Ranilug 2011).

    1Statistiki zavod Kosova

    Starost Procenat

    Starost 0-14 god. 30 %

    Starost 15-65 god. 33 %

    Stariji preko 65 god. 40 %

    r. Naselja Br.

    stanovnika

    Ranilug 910

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    34

    1.1.3.1 Uticajprirodnekomponente i imigracienakretanjestanovnitva Procesi razvijenosti stanovnistva u Raniluga su kao rezultat promena na prirodna

    pokretanja i imigracija stanovnistva. Porast stanovnistva za 30 godina (1948 do 1971) je rzultat

    ekskljuzivnog prirodnog rasta, jer uticaj komponente imigracije posao na smanjenje broja

    stanovnistva.

    U nekoliko naseljima Raniluga postoje velike razlike sto se tice prirodnog i intenziteta

    migracije. (Tabela nr. ).

    Sto se tice periode godina 1971 pa sve do 2011, raniluga bio je jedno vidno opadanja

    broja stanovnistva

    Vidi (Mapa br. ... Varijacija gustine stanovnitva po godinama u Ranilug str. ...)

    Dinamika poveanja stanovnitva po godinama u Raniluga.

    0

    200

    400

    600

    800

    1000

    1200

    1400

    G. 1949 G. 1953 G. 1961 G. 1971 G. 1981 G. 1991 G. 2011

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    35

    Varijacija gustine stanovnitva po godinama u Ranilug

    Tipologija naseljenih mesta po veliini

    Tretiranje naseljenih mesta u optinskim razvojnim planovima je neophodno i kljuno jer

    celokupna aktivnost i organizacije ivota ljudskog drutva bile su i jesu povezani sa njima.

    Tipizacija naseljenih mesta prema veliini je jedna od najznaajnijih metoda za

    prikazivanje karakteristika sistema stanovnitva na odredjenom prostoru kao i nain i kvalitet

    ivota u naseljenim mestima ovog prostora jer, najvee naseljeno mesto podrazumeva nain

    kvalitetnijeg ivota u mnogim aspektima, a najmanje naseljeno mesto obino pokazuje suprotno

    onog veeg.

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    36

    Na osnovu poslednjih podataka radnih grupa za pripremu Urbanskog razvojnog plana

    (grupa za demografiju i socijalna pitanja) u Raniluga za 2011 godinu, naseljena mesta se

    kategorizuju kao dolje nabrojano:

    Tablica br. 6.Podaci o demografiji i o naseljima u Raniluga

    Br. Naselja Br. stanovnika

    Zone u ha

    Katastarske

    Gradjevinske

    11 Ranilug 910 1050.07 34.67

    1.1.3.2 Obrazovanje u Raniluga

    Vaspitno obrazovni proces u Raniluga se odvija od predkolskog do viesrednjeg nivoa

    na albanskom i srpskom jeziku.

    kolski prostor u obrazovnim institucijama: Poveanje i poboljanje kolskog prostora u cilju ostvarivanja evropskog standarda kao i

    istraivanje postojeeg standarda je u toku procesa.

    Sektor obrazovanja u optini Ranilug obuhvata (80)% kolskih objekata.

    Oteeno je zbog starosti, atmosferskih prilika ili od zbog nemarnosti odravanjaobjekata

    tako da postoje potrebe za rekonstrukciju, renoviranje, rezabilitaciju, uvodjenje grejanja,

    elektrine energije, regulisanja vodovodne i kanalizacione mree i odravanja objekta.

    Sektor infrastrukture je odgovoran za procenu potreba za kolski prostor, planiranje,

    koordinisanje, nadzor i realizaciju objekata u cilju poboljanja kolske infrastrukture.

    Za planiranje i projektovanje kolskih objekata najpre trebamo voditi rauna o

    psihofizikom razvoju dece. Genetsko poreklo, drutvena sredina i aktivfnost dece tog uzrasta

    utiu na formiranje njihovog karaktera. Ovaj bitan sloen proces zahteva adekvatan izbor

    prostora u funkcionalnom i formalnom pogledu. Percepcija prostora od strane dece je vrlo

    promenljiva od onih odraslih, stoga je potrebno to imati uvek u vidu.

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    37

    Prema analizama napravlene u terenu u smislu osnovnog kolskog prostora u Urbanoj

    naselji Ranilug,u smislu prostornog uskladenja i pogodni standarda od 800 m za uenike

    ispunjeni su uslovi ,koji se mogu vidjeti i u prestavlenu mapu.

    Osnovnakolska i sportski prostori u Raniluga

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    38

    Aktuelni srednje kolski i sportski prostoriu Raniluga

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    39

    1.1.4 Ekonomski razvoj

    1.1.4.1 Turizam: Aktuelno nema neki razvijeni turizam, osim nekih turistickih mesta vise u smislu

    rekreativnog i zdravstvenog turizma i to od opstinskih i susednih posetilaca.

    Svi ovi planinski delovi u Ranilua omoguavaju razvoj i gajanje kulture lova divljai koja se

    prilagodjava ivotu na planinskom predelu, trenutno ima dovoljno divljai, medjutim nain

    razvoja aktivnosti lova u optini je nezakonit i ilegalan ime je izazvana totalna destabilizacija

    ovog sporta u optini jer sada ovu aktivnost odvijaju brojni lovaca koji nisu zavrili obuke niti

    imaju osnovnu edukaciju za gajenje i zatitu divljai na ovim prostorima osim to imaju dozvolu

    za noenje oruja tako da jednom reiju, obavljaju nezakonitog lova kao sportski aktivnost.

    Kulturno istorijski i verski objekti od izuzetne vrednosti: U svakom selu u optini postoje verski objekti,sagraeni od VI- XVI veka

    Manifestacije:

    Prvomajske sveanosti:"Morava se u pesmu uliva" u Ranilugu i"Vidovdanske igre".

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    40

    Istorijsko i duhovno naslee :U Ranilug tanije u Katastarskoj zoni "Boevce" postoji

    mesto zvano "Prilepac" u kome je roen Car Lazar, i spomenik Caru Lazaru podignut u

    V.Ropotovu.

    Administrativni i kulturni objekti u Raniluga.

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    41

    1.1.4.2 Zanatstvo:

    Zanatstvo nastavlja biti znaajna oblast za ekonomski razvoj i u Raniluga. Postojanje

    znatnog iskustva u zanatskim delatnostima kako u proizvodnom zanatstvu, uslunom,

    umetnikom i domaoj radinosti koje se smatra prednost za ekonomski razvoj. Postojanje

    zanatstva koje se bave proizvodnom zanatstvom u smislu prerade i proizvodnje proizvoda za

    trite uglavnom u malim serijama i koje nemaju osobine industrijske proizvodnje (muziki

    instrumenti, poljoprivredni alat i drugo. U Ranilugsa poznati i zanatlije koji se bave uslunim

    zanatstvom u oblasti odravanja i popravke proizvoda opreme objekata kao i vrenja i drugih

    usluga. Takodje u Ranilug su poznati zanatlije koji se bave domaem radinou, odnosno

    obradom i preradom umetnikih predmeta kao i njihovog uobliavanja kvaliteta koji zavise od

    line umenosti proizvodjaa. U Raniluga postoje i zanatlije koji se bave domaem radinou u

    smislu runog rada (pojedinih proizvoda koje zanatlija uradi sam ili sa lanovima porodice).

    1.1.4.3 Energetika Jedan od glavnih problema u sadanje stanje je snabdevanja elektrinom energijom u

    urbane naselje Ranilug,Optine Ranilug kao i na celoj teritoriji Republike Kosova je nedostatak

    potrebne koliine elektrine energije. Razlog je toga nedostatak proizvodnih kapaciteta,

    zastareli kapaciteti (termoelektrane Kosova A i Kosova B), zatim amortizovana mrea

    distribucije i veliki gubici koji su u znatnoj meri posledica neisplate potronje energije od strane

    potroaa. Problem energije utie na ustruavanje stranih investitora da ulau i u Raniluga kao

    jedne od mogunosti za preporod ekonomije.

    Proizvodnja elektrine energije je manja u odnosu na zahteve potroaa to znai da je

    potrebno izgraditi nove proizvodne kapacitete ime bi se poboljalo snabdevanje potroaa i

    razmena energije u regionu bie mogunost za razvoj ovog sektora.

    Zastareli kapaciteti su zagadjivai okoline stoga novi kapaciteti bi trebalo da imaju u vidu i

    komponentu zatite sredine. Podizanje novih kapaciteta omoguilo bi pouzdano snabdevanje

    elektrinom energijom i jaanje ekonomskog razvoja. Sada se planira nova termoelektrana

    Kosova e re od 2000 M.

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    42

    Dalekovod koji prolaze kroz teritoriju Raniluga

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    43

    1.1.5 Infarstruktura

    1.1.5.1 Transport i njegova infrastruktura: Transport predstavlja vrlo znaajnu aktivnost za gradjane, institucije i biznise u Raniluga.

    On je sadrajan faktor za ekonomski, socijalni i prostorni razvoj ali i posledica ovih tokova, igra

    znaajnu ulogu na prostornim relacijama izmedju prostora i njihovih destinacija. Transport u

    Ranilugau glavnom se odvija drumskim saobraajem.

    U okviru prostora Raniluga prisutan je samo jedan vid saobraaja i to drumski saobraaj.

    U postojeem stanju ovaj vid saobraaja svojim kapacitetom uglavnom zadovoljava zahteve za

    prevozom, ali je na niskom nivou saobraajne i prevozne usluge.

    Transportna infrastruktura u Raniluga

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    44

    Drumski saobracaj Povezivanje urbane naselje Raniluga sa medjunarodnim i nacionalnim putnim koridorima

    se ostvaruje preko regionalnog puta Gnjilane-Bujanovac, Gnjilane-Kamenica, i Gnjilane-

    Karaevo, koji preseca skoro po sredini optinski prostor u pravcu Jug-Sever.

    Ovaj regionalni put prua zadovoljavajui nivo povezivanja sa okruenjem, a pogotovu sa

    teritorijom Optine Bujanovac, i on akumulie sav interni saobraaj i vodi ga ka eljenim

    odreditima.

    Saobraajna mrea Raniluga se moe smatrati neizgraenom i neuspostavljenom.

    Putne mree u Raniluga.

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    45

    1.1.5.2 Telekomunikacija: Razvoj i unapreenje telekomunikacionog sistema realizovae se u skladu sa

    prostornim planom Kosova.Radi efikasnijeg i breg razvoja pristupie se demonopolizaciji

    telekomunikacionog sistema, izgradnji novih kapaciteta, kao to su optiki kablovi, gde god je to

    mogue, i ekonomski opravdano i u interesu urbane naselje i optine, a posebno kod izgradnje

    magistralne kablovske distributivne mree.

    U pogledu osiguranja prostora za potrebe telekomunikacionog sistema potrebno je

    osigurati prostor za telekomunikacione kablove du novih i postojeih puteva, a posebno onih

    koji se poklapaju sa magistralnom mreom.

    1.1.5.3 Energetska infrastruktura: Ranilug se elektrionom energijom snabdeva iz prenosne linije od 110 kV koja polazi od

    trafostanice Pritina-4 a potom dolazi do trafostanice u Gnjilane i nastavlja do optine Ranilug.

    Ova linija zatim od 110 kV nastavlja prema Republike Srbije.

    Elektrina mrea optine je mrea dalekovodima od 110KV i 10KV. Dalekovod 110KV koji

    povezuje elektro-energetski sistem Srbije i Kosova od Ristovca do Gnjilana protee se pravcem

    istok-zapad. Sa ovog dalekovoda se napaja trafostanica 110/10KV u Berivojcu iz koje se

    dalekovodom 10KV napajaju sve trafostanice 10/0,4KV na teritoriji opstine Ranilug. Raniluga se

    napaja iz trafostanice 110/10KV u Berivojcu.

    U nastavku prikazana je geografska mapa Kosova, gde je predstavljena monopolarna

    ema od 400/220/110 kV po celoj teritoriji Kosova, i povezivanje Kosova sa susednim

    zemljama, linijama od 400/220 kV, takodje je prikazan i prolaz linije od 110 kV u regionu

    Ranilug2.

    U regionu optine Raniluga oko 85 % linija 10 kV su malog unakrsnog preseka (Al/Fe 25 mm2 i 35 mm2) i to je jedan od razloga velikih raspada napona u okviru optine Raniluga.

    2Jedinica KEK u Ranilugu

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    46

    Karta elektroenergetske mree po teritoriju Ranilug

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    47

    1.1.5.4 Hidro infrastruktura: Korienje vode

    Do zadnje vreme stanovnici naselja Raniluga su se snabdevali vodom iz sopstvenih

    bunara, u dvoritima, gde je voda bila sumnjivog kvaliteta, da bi se u nekim sluajevima

    udruivanjem (komijskim) ilo na izgradnju bazena odreenog kapaciteta, u kojima je bila ista

    izvorska voda.

    Sada se radi na izgradnju vodosistema u svim urbanim zonama, tako to se kopaju

    arterski bunari,dubine do 80m u zavisnosti od konfiguracije terena, koja se pumpama odvodi u

    rezervoar, a putem vodovodne mree do potroae.

    U Ranilug skoro po svim selima postoji sistem vodovoda. Prema informacijama nadlenih

    organa u Ranilug oko90% stanovnitva je prikljueno u javnoj mrei vodovoda. Oko 10%

    stanovnitva nije prikljueno u mrenom sistemu vodovoda prema tome oni vodosnadbevanje

    ine pomou plitkih i nezatienih bunara.

    Valja istaknuti da tehniki i administrativni gubici u vodovodnom sistemu su vrlo veliki.

    to se tie navodnjavanja poljoprivrednog zemljita, i pored toga to su ranije postojali

    projekti, do sada je na organizovan nain navodnjavane su minimalne povrine zemljita.

    Momentalno, najvei deo zemljita navodnjava se imovina privatnih sektora koristei vodu

    bunara i reka, pomou pumpama niskog kapaciteta.

    Reim voda

    Ako je uopte razmotrimo stanje uredjivanja vodotoka i zatitu od eventualnih poplava na

    teritoriji urbane zone i optine moemo rei nije u zadovoljavajuem nivou. Iako je izgradjen

    zatitni zemljani nasip (bedem) na desnoj obali Binake Morave od sela Glogovca pored

    Raniluga, Gornjeg i Donjeg Korminjana do kraja tog naselja, desile su se neke male poplave ali

    manjeg intenziteta, inae u suprotnom to bi mogle naneti znatne poljoprivredne tete u

    domainstvima i u drugim privrednim granama.

    Situaciju najvie oteava slabo odravnje i nedovoljna kontrola zatitnih objekata du reke,

    nedovoljan istraivaki i studijski rad.

    Situaciju oteava pre svega i injenice da su tokom aktivnsoti za uredjivanje vodotoka i

    zatite od poplava obavljeni poslovi bili parcijalnog karaktera.

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    48

    1.1.5.5 Sistem kanalizacije u Urbane zone i optineRaniluga: Odvodjenje otpadnih voda se vri sistemom kanalizacije, medjutim ovaj sistem nije

    distribuiran po svim mahalama Raniluga.

    Sve kanalizacije urbane zone Raniluga potpuno netretirane prazne se u reku Binaka

    Morava i i tokove Binaka Morave,Momentalno ovaj sistem kanalizacije sakuplja crne vode

    urbane zone ali za budunost treba se planirati glavni kolektori i mreza kanalizacije veih

    kapaciteta i mogunost adekuatnog tretiranja

    1.1.5.6 Upravljanje otpadom:

    Radi ocuvanja zivotne sredine u naseljima: Ranmilug, Glogovce, Gornje i Donje

    Korminjane, Ropotovo i Domorovce, rasporedjeno je 220 komtejnera za smece iz kojih se

    kamionom sakuplja i odvozi smece na deponiju.

    U Raniluga u sistemu upravljanja otpacima od strane preduzea "Higijena"obuhvaeno je

    ucelom opstine.

    Okolina i opis aktuelnog stanja ivotne sredine Aktuelno stanje ivotne sredine i celokupne prostorne okoline, podrazumeva procenu

    zagaenosti ivotnog ambienta (vode i zemljite kao glavni prirodni faktori za poljoprivredni

    proizvodi koji slue za potrebe ljudskog ivota i drugih ivih bia).

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    49

    1.2 POLOAJ, ZNAAJ I SPECIFINA PITANJA ZA TERITORIJU URBANE ZONE U OPTINU I OPTINE RANILUGA U KONTEKSTU PPK (PROSTORNOG PLANA KOSOVA) Treba prvo istai da je Optinskom Planu Razvoja Urbana zona tretirana adekuatno ali

    novoformirana Optina Raniluga nije tretirana specifno u prostornom planu Kosove jer kad je

    Plan uradjen, ove naselje su bile deo optine Kamenica i ako kad je Plan osvojen Optina je bila

    decentralizirana.

    Radni tim je analizirao ta se planiralo za tu teritoriju i ovaj rad je podran u ovim

    osnovama da bi se analizirao poloaj, znaaj i specifina pitanja za teritoriju optine Ranilug

    ukontekstu PPK (prostornog plana kosova i optin Raniluga).

    "Prostorni plan kosova za 2010 2020 +"

    Kosovske institucije imaju iskustvo u oblasti prostornog planiranja. Dobro iskustvo bilo je

    steeno tokom izrade prostornog plana Kosova za 1970-1980 XX veka od strane Zavoda za

    urbanizam i projektovanje u Pritini kao i od OECD iz Pariza. I u ovom dokumentu optina

    Ranilug je bila tretirana ali u to vreme je tretirano zajedno sa Gnjilanom.

    Zakonom o prostornom planiranju 2003 i njegovim unapredjenjem 2008.god., stvoren je

    zakonodavni okvir za prostorno planiranje. "Prostorni plan Kosova, 2010 2020 +", kojeg je

    pripremila Ministarstvo sredine i prostornog planiranja, (MSPP), Institut za prostorno planiranje

    je prvi prostorni plan koji pokriva celu teritoriju Kosova i koji je pripremljen prema

    gorenavedenom okviru. I u ovo vreme dok se uradi ORP/URP za optinu Ranilug (2011),

    Parlament Kosova je usvojio Prostorni plan Kosova od Juna meseca 2011.

    U okviru procesa izrade Prostornog plana Kosova, kao rezultat na desetine susreta i

    procesa uea, stvorena je vizija za budunost Kosova. Ovaj draft Prostornog plana Kosova je

    zasnivan na ovoj viziji koja u budue eli da:

    "Kosovo bude suverena i integrisana zemlja u Evropskoj zajednici sa odrivim socio-

    ekonomskim razvojem sa modernom infrastrukturom i tehnologijom, mogunostima obrazovanja

    za sve, kvalifikovanom radnom snagom, zemlja koja potuje i podrava sve mere i inicijative o

    ouvanje okoline i ivotne sredine, prirodnom i kulturnom nasledju za celokupnu svoju teritoriju i

    susedne zemlje, sa otvorenim drutvom koje promovie raznolikost i razmenu ideja, potujui

    sva prava i za sve".

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    50

    Meta cilja je da se vizija ostvari na celoj teritoriji Kosova. U tom kontekstu i optina Ranilug

    i urbanskim zonama tokom izrade Urbanskog razvojnog plana analizira poloaj, znaaj i

    ispecifina pitanja koja treba tretirati.

    Razvoj snane urbane mree za ekonomski razvoj.

    Veina urbanih zona je poboljana i stvorena je infrastrukturna mrea izmedju malih i

    velikih naseljenih mesta. Gradjanima je pruena zdravstvena briga i edukacija. Podrana je

    poljoprivreda i industrija u ruralnim zonama. Teka industrija je rehabilitovana, podrana je

    trgovina i turizam.

    Razvoj i ouvanje prirodnih resursa.

    Zatita i korienje sredine kulturnog i prirodnog nasledja, kvalitet poljoprivrednog

    zemljita, mineralni izvori i kontrolisanje razvoja raseljenih mesta.

    Razvoj stratekih veza.

    Integrisanje u regionalnoj i evropskoj mrei transporta (TEN-T), poboljanje potreba za

    transport na Kosovu kao i odrivo snabdevanje elektrinom energijom i vodom, domainstava i

    industrije.

    NAELA KOJA E BITI I KAO NAELAZA IZRADA OKVIRA PROSTORNOG

    RAZVOJA URBANE, ONOLIKO KOLOIKO JOJ PRIPADA I IMA KAPACITETE RANILUGA

    Strategija i ciljevi za eljeni prostorno ekonomski, sredinski i drutveni razvoj podeljeni su u etiri grupe i to:

    1. Kapija Kosova Plava zona: Region oko Gnjilane. Koncentrisanje u administraciji, obrazovanju, zdravstvenoj brizi,

    uslugama i trgovini, lakoj industriji, poljoprivrednoj industriji i turizmu.

    2. Mostovi Kosova utra zona: Regioni oko Gnjilana/Uroevca gde uestvuje iRaniluga, i oko Djakovice. Koncentrisanje

    u uslugama i trgovini, lakoj industriji, poljoprivrednoj industriji i turizmu.

    3. Parkovi Kosova - Narandasta zona: Regioni oko Pei i Prizrena. Skoncentrisanje u kulturnom turizmu, uslugama i trgovini,

    lakoj i poljoprivrednoj industriji.

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    51

    Mapa .30 Strategija prostornog razvoja, osvojen dokument

    Ova Strategija ima za cilj ravnopravnu podelu javnih usluga i ekonomskog razvoja u svim

    delovima Kosova, medjutim istina je da u mnogim aspektima neosporno centar. Jedan od

    najznaajnijih delova strategije je razvoj Trougla ekonomskog razvoja (TER) u zoni izmedju

    Pritine i Medjunarodnog aerodroma. Povoljnije stanje transporta i posebnih ekonomskih uslova

    u ovoj zoni privalaie investicije i pretvorie TER u kimeni stub ekonoskog razvoja.

    Pristup TER-u povezivanjem planiranom autoputom Pritina-Skopje u budue e biti kao

    prioritet Optine Ranilug, za dalji, bolji i bri privredni razvoj optine.

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    52

    U dokumentu prostorne strategije Kosova, optina Gnjilana i Uroevca su oznaene kao

    ute zone i definisane kao " Mostovi Kosova ". U ovoj zoni obuhvaene su optine Vitina, Novo Brdo, Kaanik, Kamenica, trpce, Parte, Klokot i Ranilug. Ova zona se karakterie po

    kualitativnom poljoprivrednom zemljitu sa bogatim izvorima mineralne vode, trgovinom i

    tradicijom u turizmu. Granine veze sa Makedonijom i Srbijom takodje obezbedjuju dobre

    uslove za investicije u ovom regionu.

    Mapa. 31: Strategija prostornog razvoja za region Gnjilane/Uroevac, gde spada i Optina Ranilug,

    "Mostovi Kosova", usvojeni dokumenat.

    Ovaj dokumenat predvidja znaajnu ulogu za region kao vezu izmedju Kosova i susednih

    zemalja. Moe se istai povezivanje sa graninim prelazom sa Srbijom, veza unutar mree

    gradova i sela odvijane su ekonomske aktivnosti koje e se nastaviti modernizovati i ojaati,

    privlaene su investicije i probae se da se poveaju investicije iznutra iz inostranstva i u toku je

    obezbedjenje prikladnog prostora planiranog za privatni sektor inivi region konkurentnim na

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    53

    unutranjem i spoljnom tritu i poboljavajui kvalitet ivota za sve gradjane, ujedno

    ispunjavajui kriterijume za odriv razvoj. Mikro i male firme, i neke srednje doprinose

    ekononmskom razvoju, planira se poveanje mogunosti i posebna podrka ovom razvoju tako

    da bi u budunosti imamo i velike firme, mora se istai znaaj i granine pozicije Optina

    Raniluga i regiona.

    Glavni ciljevi za ragion gde uestvuje i Optina Ranilug su:

    Razvoj atraktivne mree planiranih gradova, sa upravljanjem javnih slubi u prilog graana, sa poveanjem kvaliteta ivota graana,

    zapoljavanju i socijalnoj jednakosti.

    Podrka LER za ERK- korienje prednosti konkurencije,

    Razvoj efikasnih veza unutar urbanih celina i veza sa ostalim medju urbanim zonama i regionima, putem razvoja infrastrukturne mree (putne, eleznike, TI-a).

    Razvoj trgovakih usluga, agro-industrijskih i turistikih sa intenziviranjem politika za obnavljanje zatite sredine.

    Prostorni plan Kosova postavlja granice regiona koji se ukrtavaju sa Srbijom i

    Makedonijom, kao zonu od posebnog interesa za celo Kosovo.

    Prostorni plan Kosova takodje evidentira razne kljune probleme i predlae da se

    preduzmu aktivnosti za njihovo reavanje. Ravnopravan ekonomski razvoj zemlje je posmatran

    kao jedan od kljunih problema a jedan od identifikovanih ciljeva je pristup gradjana

    infrastrukturi. Medju predlozima za razvoj infrastrukture je i izgradnja planiranu elezniku linije

    koja povezuje Uroevac sa Bujanovcom preko optine Gnjilana a i Ranilug nije daleko od ovog

    razvoja, takodje i predvidjeni autoput koji povezuje Kosovo sa Srbijom ( sa autoputa Pristina-

    Skoplje, preko Gnjilana i Raniluga sa Srbijom). Ovi planirani koridori trebajusacuvati i stititi od

    eventualnih ilegalnih gradnji.

    Planirana eleznika linija ali i autoput koji povezuje Uroevac sa Bujanovcom preko

    optine Gnjilana i Raniluga su jedna od naj znaajnih za optinu i razvoj to je potenciran u

    Prostorni Plan Kosova a to moramo imati u umu dok radimo ovaj plan.

    Ova zona je karakteristina po kualitativnom poljoprivrednom zemljitu, bogatim izvorima

    minralne vode, trgovinom i tradicijom u turizmu koje vrednosti ine znaajnim regijon, ali i

    specifina pitanja za tretiranje u optinskom razvojnon planu Ranilug.

    Kao jedan od prednosti zone vidi se i to da je :

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    54

    Prisutnost prirodnih resursa, rekreativnih,zdravstvenih, termalnih voda, mogunost razvoja

    planinskog, rekreativnog i zdravstvenog turizma.

    Takodje vano imati u umu i regionalni impiant za tretiranje regionalnih crnih voda.

    OBUHVATANJE KLJUNIH INFORMACIJA SEKTORSKIH IZVETAJA I STRATEGIJA NA RASPOLAGANJU

    U Optini Ranilug izradjeni su sektorski izvataji i strategije u svim direkcijama a u ovom

    poglavlju obuhvaene su kljune informacije iz sektorskih izvataja i strategije na raspolaganju

    odgovarajuih optinskih direkcija koje imaju uticaj u urbanu zonu:

    Pitanja i problemi ovog izvetaja:

    - Korienje potencijala za ekonomski razvoj,

    - Namena zona za specifine razvoje,

    - Unapredjenje infrastrukture i veza,

    - Poboljanje zakonodavne i regulativne infrastrukture,

    - Stvaranje optinskog fonda za davanja zajma MSP-ima,

    - Subvencionisanje malih i srednjih proizvodnih preduzea,

    - Stvaranje i olakavanje uslova za preduzea koja zapoljavaju vei broj

    radnika,

    - Izbor najuspenijih preduzea,

    - Kategorizacija obaveza za biznise na osnovu zona,

    - Tradicionalno retko zanatstvo osloboditi od optinskih porezkih i drugih

    obaveza.

    Razmatrani predlozi i prioriteti i strategije:

    1. Izuzimanje zadruznog zemljista iz privatizacije kao atraktivnog za poljoprivredni razvoj optine.

    2. Inkubator za biznis, 3. Otvaranje novih radnih mesta kroz mala srednja preduzea, 4. Izgradnja sistema za navodnjavanje poljoprivredne zemljiste, 5. Ponovno vraanje registracije biznisa sa centalnog na lokalnom nivou,

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    55

    6. Identifikacija projekata KAP za brzu privatizaciju, 7. Izgradnja infrastrukture (sistem vodovoda, sistem kanalizacije, putna

    infrastruktura, elektricna mreza), 8. Izrada sistema za snabdevanje tehnikom vodom, 9. Povezivanje sa eleznikom linijom, 10. Izgradnja pogona za drvnu industriju, 11. Izgradnja prateci objkti za skladistenje i obradu poljoprivrednih proizvoda, 12. Izgradnje potrebne infrastrukture za konzervisanje voca i povra, 13. Gajanje lekovitih biljaka, 14. Ulaganje u oblasti turizma, 15. Podizanje privatnih visokoskolskih ustanova, 16. Privlacenje stranog kapitala, 17. Prikljuenje u gasovodni i naftovodni sistem,

    Urbanizam, katastar i zastita sredine Opte informacije:u procesu izrade optinskog razvojnog i urbanog plana, na osnovu

    zakonskih obaveza ali i strunih obaveza, s obzirom da je naa direkcija kao institucija glavni

    nosilac ovog procesa, ekspertski tim Direkcije za urbanizam, katastar i zatitu sredine radio je

    na izradi ovog drafta izvetaja i sektorske strategije sa ubedjenjem da e biti dobra osnova za

    ORP i URP.

    Pitanja i problemi ovog izvetaja:

    - Glavni izazov ostaje digitalizacija svih promena izvrenih na terenu.

    - Postepeno smanjenje zagadjenosti degradacije i tete u okolini kao i

    minimizacija ili spreavanje ovih ekonomskih aspekata i drugih aktivnsoti koji

    predstavljaju veliku opasnost po ljudsko zdravlje i sredinu,

    - Procena uticaja na sredinu: jo uvek mnoge delatnosti nisu podvrgnute PSS,

    - Zatita raznolikosti i opteg ekolokog bilansa na prostoru Urbane zone,

    - Racionalno i odrivo korienje prirodnih resursa i poljoprivrednog zemljita

    kao i zatita genetskih prirodnih akumulacija,

    - Zatita vrednih prirodnih prizora,

    - Zatita i rehabilitacija raznovrsnosti, kulturnih i estetskih vrednosti pejsaa na

    prostoru urbane zone,

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    56

    - Unoenje u sistem upravljanja otpacima u Urbanu Zonu i uklanjati divlje

    deponije,

    - Otpadne vode i njihovo tretiranje, prikljuenje u kanalizacioni sistem sva

    naselja Ranilug optine,

    - Spreavanje sea uma koja prethodi eroziji,

    - Izgraditi deponije prema predvidjenim standardima za odklanjanje

    komunalnih, stajaih materijala i za ukopavanje stoke i njihovih ostataka,

    Tretirani predlozi i prioriteti i strategije:

    1. Izrada regulativnih planova,

    2. Zaustavljanje divlje gradnje, sa posebnim akcentom na poljoprivrednom

    zemljitu,

    3. Razvoj funkcionalne infrastrutkure,

    4. Poveanje kvaliteta stanovanja i odvajanje ove zone od drugih zona,

    5. Namena sa posebnim akcentom administrativne zone u okviru urbanistikog

    plana,

    6. Izgradnja funkcionalnih fizikih prostorija za civilne slubenike u celoj

    optinskoj administraciji u jednom zajednikom kompleksu,

    7. Izgradnja rekreativnog sportskog centra,

    8. Izgradnja biciklistikih staza i peakih staza du puteva gde god postoje

    mogucnosti,

    9. Izgradnja deponije smea sa standardima za prikupljanje komunalnih

    otpadaka kao i izgradnja jedne deponije za prikupljanje stajaih materijala i

    jedne deponije za ukopavanje uginule stoke,

    10. Razvoj infrastutkure za upravljanje otpacima i prikljuenje svih naselja,

    11. Prikljuenje u kanalizcioni sistem svih otpadnih voda .

    12. Obeleavanje spomenika i prirodnih zona tabelama za posebnu brigu i

    njihovu konzer vaciju.

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    57

    Pitanja i problemi ovog izvetaja:

    - nedovoljna zakonodavna infrastrukura,

    - nezadovoljavajui stepen uspenosti na svim novima obrazovanja,

    - nedostatak udbenika i drugih nastavnih sredstava,

    - vrlo ogranien budet koji ne obezbedjuje uspeno sprovodjenje reformi u

    obrazovanju,

    - nizak ekonomski razvoj zemlje,

    - komuniciranje sa javnou.

    Identifikovani su i sledei izazovi:

    - naputanje kole od strane uenika prilikom prelaska na vie srednje

    obrazovanje,

    - neravnopravnost polova u srednjem obrazovanju (15-18 god.), posebna briga

    zasnivajui se na odnos mukarac-ena po kolskim nivoima,

    - problem nepoznavanja pisanja i itanja takodje je briga i procenjuje se da je

    najizraeniji u ruralnim krajevima,

    - pitanje privatnog obrazovanja i nejasan status funkcionisanja privatnog

    sektora,

    - nedostatak kvalifikovanog osoblja u specijalnom obrazovanju je vrlo izraen.

    Tretirani predlozi, prioriteti i strategije:

    1. Obezbedjenje potrebnog kolkog prostora

    - obezbedjenje obrazovanja za sve,

    - postizanje prihvatljivih rezultata svih uenika na svim nivoima obrazovanja u

    skladu sa medjunarodnim standardima.

    2. Ispunjavanje higijenskih uslova

    - ista i provetrena prostorija,

    - adekvatna izolacija,

    - adekvatna zatita od vetra,

    - dobra orijentacija.

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    58

    3. Ispunjavanje pedagokih uslova - objekat, po svojoj formi i veliini treba da omogui realizaciju reformisanog

    nastavnog procesa (odeljenja u prirodi, laboratorije, ulaz, objave, igralite,

    zelenilo i dr.),

    4. Ispunjavanje urbanistikih i bezbednostnih uslova - postavljanje ograde za ouvanje i obezbedjenje kolskog prostora,

    - udaljenost kolskog objekta od puteva visokog nivoa,

    - udaljenost kolskog objekta od zagadjenih zona,

    - razdaljina objekata od regulativnih linija,

    - razdaljina nastavnih objekata od susednih objekata.

    5. Ispunjavanje tehniko-ekonomskih uslova - seizmike karakteristike

    - topografske karakteristike.

    6.Problemi

    o nedostatak finansijskih sredstava, o duga peaenja uenika do stizanja u koli, o nedostatak dovoljnog kolskog prostora, o nedostatak odgovarajue nastavne opreme i informatike tehnologije, o neprikladni unutranji i spoljni ambijenti objekata kolskih institucija na

    Kosovu (naroito za lica sa posebnim potrebama).

    Zdravstvo i socijalna zatita

    Opte informacije: Primarna zdravstvena briga u naoj optini je organizovana kao to sledi:

    GCPM (Glavni Centar Porodine Medicine) u Urbanu zonu i Optinu Ranilug je podeljen

    u posebnim odeljenjima koje rade kao samostalne a isto tako i vrlo dobro koordinisane

    izmedju sebe.

    Urgentno odeljenje, odeljenja porodine medicine, odeljenje za stamatologiju, odeljenje

    za ginekologiju, odeljenje za vakcinisanje.

    Postoje jedna bolnica u naselje Raniluga.

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    59

    Postoje jedan centarporodine medicine u Ranilugu sa APM u Rajanovcde, Odevce,

    Veliko Ropotovo, Tomance, Donje Korminjane i Domorovce.

    Pitanja i problemi ovog izvetaja:

    - pruanje primarnih zdravstvenih usluga putem koncepta porodine medicine,

    - u svim ovima nedostaju pratei objekti kao to su garae, skladita, pei za izgorevanje otpadaka,

    - primarna zdravstvena briga u optini je organizovana kao to sledi:

    - pruanje primarnih zdravstvenih usluga putem koncepta porodine medicine,

    - upravljanje hroninim bolestima (hipertenzija, dijabetis, astma, TBC i dr.)

    - smanjenje smrtnosti i morbiditeta dece ispod 5 godina,

    - poboljanje mentalnog zdravlja razvijanjem usluga mentalnog zdravlja u zajednici po osnovu zajednice i u saradnji sa centrom za mentalno zdravlje,

    - poveanje stepena imunizacije,

    - redukcija zaraznih bolesti,

    - radionalno upravljanje lekovima na lokalnom nivou i medicinskom opremom,

    - stalno struno osposobljavanje zdravstvenih radnika i onih nezdravstvenih, Razmatrani predlozi, prioriteti i strategije:

    - odvajanje urgentnog odeljenja od drugog dela GCPM, zbog sledeih

    razloga:mnogo bre pruanje prve pomoi i bez ometanja od strane ostalih

    pacijenata,izbegavati susretanje obinih pacijenata sa tekim urgentnim

    sluajevima,

    - izgradnje GCPM u Ranilugu

    - uraditi prilazne puteve i ostalu infrastrukturu do zdravstvenih institucija,

    - izgradnja centra za primarnu i sekundarnu zastitu,

    - formiranje Sluzbe za Hitne Intervencije (Hitna Pomo),

    - izgradnja Centra za Socijalni Rad,

    - izrada plana-strategije za osoba sa ogranicenim sposobnostima,

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    60

    - analiza aktuelnih kolektivnih zastarelih stanova,

    - odravanje objekata kolektivnog stanovanja,

    - odredjivanje kriterijuma za izgradnju,

    - izgradnja novih stambenih zgrada,

    - odredjivanje odredjenih stambenih zona,

    - zabrana irenja stambene gradnje na poljoprivrednom zemljitu i dr.,

    - definisanje statusa objekata solidarnosti (uta zgrada),

    1.3 KLJUNA PITANJA U IREM PROSTORNOM KONTEKSTU KOJA UKLJUUJU UPUTSTVA O PLANIRANJU I OBAVEZE KOJE PROISTIU IZ PROSTORNIH DOKUMENATA I PLANOVA SA IRE REGIJE A KOJE DOTIUOPTINU RANILUGA

    Uputstva koja su saeta u ovom poglavlju razjanjavaju niz pitanja koje proizilaze iz

    prostornog plana Kosova u vezi toga ta svaka Urban zona a u ovom sluaju Raniluga treba da

    uzme u obzir tokom izrade optinskog razvojnog i urbanistikog plana koji e istovremeno kao

    materijal olakati komuniciranje izmedju dva nivoa saradjivanja.

    1.3.1 Stanovanje:

    Lokalni subjekti za planiranje treba da: - planiraju zahteve za stanovanje za sve, od najniih slojeva, onih sa

    potrebama za prikladno stanovanje i sa specijalnim potrebama;

    - pruaju vee mogunosti i reenja za

    - e se ljudi opredeliti da ive.

    - stanovanje, sa dobrom kombinacijom po veliini, vrsti i lokacijama stanovanja

    i da trae stvaranje meovitih zajednica;

    - pruaju dovoljno stambene povrine sa prioritetom ponovnog korienja

    zemljita unutar urbanih zona koristei i prazne kue i adaptirajui postojee

    zgrade,

    - stvaraju odrivijeg razvoja uspostavljajui i obezbedivi javni prevoz na poslu,

    obrazovanje i zdravstvene institucije, trgovini, zabavu i lokalnim uslugama;

    - koriste efikasno zemljite putem politika i standarda planiranja;

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    61

    - procene potrebe ljudi za gradski prevoz, koji su kao zahtevi za kretanje

    unutar naseljenih mesta urbane zone i veza sa ostalim centrima;

    - smanji zavisnost od automobila omoguavajui vii promet peaka i biciklista,

    poboljavajui dizanje veze javnog prevoza sa mestom stanovanja, poslom,

    lokalnim uslugama i lokalnim mogunostima i planirajui kombinovanu

    destinaciju; kao i potstiu dobrom novim tokovima stanovanja u cilju stvaranja

    atraktivnih sredina, visokog kvaliteta.

    Neformalna naselja

    - Tokom izrade optinskih i urbanistikih planova treba da se identifikuju sva

    NFN (Neformalna naselja) na osnovu optih kriterijuma. Takodje u lokalnim

    planovima treba da budu tretirana ova naselja u cilju poboljanja

    socioekonomskog stanja, stanja sredine i infrastrukture.3

    1.3.2 Strateke lokacije i osnove ekonomskog razvoja:

    Pitanja i razlozi za uputstva

    Bazirajui se na injenicu da Kosovo nema ujednaen razvoj na njegovim prostorima, u

    nedostatku planiranja za racionalno korienje prostora, velika naseljena mesta gradovi

    nastavljaju trend njihovog porasta, uz porast neformalnih tokova, visoku cenu i ulaganja u

    fizikoj infrastrukturi i uslugama i uz nemogunost za sinergino delovanje, trend migracije ka

    velikim centrima se nastavlja a nedostatak prostora za stanovanje sa povoljnim pristupom i

    uslovima je prisutan, gradovi nastavljaju njihov razvoj u uslovima trine ekonomije po

    kriterijumima preivljavanja a ne promovisanja komplementarnog razvoja. Zbog njene funkcije

    kao administrativnog i univerzitetskog centra Pritina okuplja glavne ekonomske i socijalne

    delatnosti koje joj pruaju povoljan poloaj na regionalnom tritu, ali u kosovskom kontekstu

    implicira neujednaen socio-ekonomski i prostorni razvoj ostalih delova Kosova, uz depopulaciju

    ruralnih zona i manjih urbanih centara, socijalne tenzije i podela Kosova na razvijene delove i na

    one nerazvijene, u nedostatku razvojne strategije i sprovodjenja vaeeg zakona imamo

    nepovratne gubitke prirodnih resursa dok sticane vrednosti od karaktera batine degradiraju se i

    dovode u kritinim granicama njihovog funkcionisanja i korienja.

    Nastavak trenda nerazvijenih tokova poveava trokove putnog i robnog prevoza i ima

    za posledicu otean pristup infrastrukturi i sa negativnim implikacijama u ekonomski razvoj

    3OEBS

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    62

    zemlje. Suenje glavnih saobraajnica ometa normalno kretanje unutar i van Kosova, dok

    usporavanje usluga u naseljenim mestima indirektno potstie migracije, koja je situacija

    nepovoljna za mogue investicije.

    Preporuena Strategija prostornog razvoja Kosova zasniva se na razvoju snane mree

    gradova sa ekonomskim razvojem, preko ljudskih resursa poveanja baze saznanja,

    racionalnog i planiranog korienja prirodnih i kulturnih resursa, lakog pristupa fizikoj

    infrastrukturi (putnoj, eleznikoj, vazdunoj, IT), za obezbedjenje i poveanje kvaliteta ivota

    (stanovanja i usluga) socijalne ravnopravnosti uz nastojanje kao gradovi konkurenciju u regionu

    sve to podrani od organizativnih kapaciteta (rukovodjenje, dobro upravljanje, politika podrka,

    drutvena podrka, strateke mree).

    Uputstva na optinskom nivou Ovaj putokaz za optine treba da pomogne optinama u izvravanju zadataka prostornog

    planiranja a naroito u:

    - sastavljanju, razvojnih i urbanistikih planova,

    - sastavljanju stratekih regionalnih razvojnih planova zajedniko razvojno

    planiranje za nekoliko optina (i/ili upravljanja) metropolitske urbane regije

    (Pritina sa optinama oko nje),

    Urbnski razvojni planovi sa njihovim strategijama treba da:

    - inspiriu podiu svest i mobiliu stanovnike, interesne grupe, politiare na

    stvaranje budueg planiranja optina.

    - treba da budu formulisani za odredjen vremenski razvoj i zasnivanog na

    prioritetnim pitanjima i postojeem stanju u optinama.

    - sadre vizije za razvoj optina u skladu sa strategijom za prostorni razvoj

    jasno i specifino formulisani da odravaju lokalne karakteristike, probleme i

    mogunosti za razvoj,

    - ciljevi treba da budu reenja za probleme ili potrebe stanovnika uz

    utvrdjivanja mesta nalaska na prostoru. Ukoliko su ciljevi povezani (npr.,

    ublaavanje nezaposlenosti i ekonomske investicije) treba da se utvrde

    prioriteti i ciljevi,

    - ciljevi treba da budu odredjeni pre nego to se odredi Strategija.

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    63

    Urbanisticki razvojni planovi terba da promoviu ekonomski i socijalni razvoj prema

    ustavnom okviru za decentralizovano lokalno upravljanje:

    - obezbedivi da strategije budu planirane za lokalni ekonomski razvoj,

    - naznaivi uloge koje bi trebale da odigraju lokalne uprave u promovisanju

    LER za tretiranje pitanja ekonomskog porasta, razvoja zasnovanog na

    lokalnim resursima, nezaposlenosti, stvaranja novih radnih mesta,

    prerasporedjivanja resursa i ekonomskih mogunosti u korist gradjana

    (ublaavanja siromatva), koordinisanja izmedju zahteva trita i

    specijalizovanog obrazovanja, visokog obrazovanja i strunog

    osposobljavanja,

    - naznaivi ciljeve za ekonomski razvoj i konkurenciju. Razvojni planovi slue

    kao sredstvo zapodrku LER, obezbedivi da pitanja od prioritetnog znaaja

    budu tretirana kroz inicijative za LER,

    - posavetovajui sa Strategijama za LER, ekonomske sektore da bi se

    promovisali (npr. turizam, agroindustrija, preradjivaka industrija, usluna

    industrija i dr.),

    - obezbedivi aktivnosti za ostvarivanje ciljeva za LER),

    - odredivi zone u okviru teritorije optine ili zajednikih zona izmedju optina

    naznaivi integrisano planiranje,

    1.3.3 Koncept gradova-generatora ekonomskog razvoja:

    Lokalni optinski subjekti za planiranje treba da uzimaju u obzir ciljeve i nastojanja POP za

    gradove kao vor ekonomskog lokalnog razvoja (LER) kao koncept koji obezbedjuje ekonomski

    razvoj Kosova.

    Gradovi terba da budu izvrioci utvrdjenih ciljeva korienjem: 1) Gradskih centara, za uslune, usluno trgovinske, kulturne zabavne i rekreativne

    aktivnosti koji bi trebali da budu ive zone kroz izraavanje gradskog identiteta gde e zajedno

    sa naelom kombinovanih razvoja biti kombinovanih sadraja, stanovanja i drugih prateih

    sadraja stanovanja; nonog poslovanja u gradovima sa kulturnim, zabavnim i rekreacionim

    aktivnostima; (U ovom smislu Ranilug nema nekakog snanog centra). 2) Ekonomskih gradskih zona, zona sa koncentrisanjem privrednih delatnosti u

    blizini gradova kao grupisanja aktivnosti industrijskih, uslunih, usluno-trgovinskih delatnosti

  • Razvojni Urban Plan Raniluga

    64

    istraivako razvojnih institucija, koje grupacije promoviu konkurenciju i kooperaciju u isto

    vreme (TZHEK i druge grupacije u optinama);

    3) Ruralne privrede 4) Zona sa delatnou teke metalurke preradjivake industrije; 5) Zona sa turistikim potencijalem; 6) Ekonomije transporta; 7) Ekonomije turizma.

    Na osnovu sadanjeg stanja turistike privrede na Kosovu mogu se izvlaiti sledei

    zakljuci koji treba da u to kraem roku pruaju reenja za sleda pitanja:

    - nedostatak definisanja, vizije, ciljeva, rukovodee strategije i zadataka u

    turizmu,

    - nedostatak unapredjenja postojeeg turistike ponude,

    - nedostatak turistike propagande,

    - nedostat