upravljanje rizicima i kapitalom - voban.co.rs · pdf filelikvidnosti, rizik kamatne stope u...

Upravljanje rizicima i kapitalom

Godina 2011

Stub 3 Bazel II - Objavljivanje

2

Sadrţaj Strana 1. OPŠTE INFORMACIJE 3

1.1. Osnovne informacije o Vojvodjanskoj banci a.d. Novi Sad, članici NBG Grupe 3

2. UVOD 4

2.1 Stub 1 4

2.2 Stub 2 4

2.3 Stub 3 5

3. SVEUKUPNO UPRAVLJANJE RIZIKOM I KAPITALOM 5

3.1 Strategija upravljanja rizicima 5

3.2 Okvir upravljanja rizicima 6

3.3 Struktura rukovođenja rizicima 6

3.4 Upravljanje kapitalom 8

3.5 Tipovi rizika 8

3.6 Nadgledanje i izveštavanje 9

4. STRUKTURA KAPITALA I POKAZATELJ ADEKVATNOSTI KAPITALA 9

4.1 Struktura i adekvatnost kapitala 9

4.2 Uvaţavanje ICAAP-a 12

5. KREDITNI RIZIK 12

5.1 Uvod 12

5.2 Upravljanje kreditnim rizikom 12

5.3 Kapitalni zahtev za kreditni rizik 13

5.4 Kvantitativne informacije u odnosu na kreditni rizik 14

5.4.1 Bruto i neto kreditna izloţenost prema klasama aktive 14

5.4.2 Kreditna izloţenost prema regionima 16

5.4.3 Kreditna izloţenost prema industrijama 17

5.4.4 Kreditna izloţenost prema dospeću 19

5.4.5 Raspodela izloţenosti prema kategorijama klasifikacije i prema vrstama 20

druge ugovorne strane, kao i obračunata posebna i potrebna rezerva

5.5 Velike izloţenosti 20

5.6 Ispravka vrednosti i izloţenost u docnji 21

5.7 Ublaţavanje kreditnog rizika 25

5.8 Transakcije sa povezanim licima i licima unutar NBG Grupe 26

5.9 Izloţenost po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi 26

6. TRŢIŠNI RIZIK 29

6.1 Uvod 29

6.2 Upravljanje deviznim rizikom 29

6.3 Upravljanje trţišnim rizikom 31

6.4 Kapitalni zahtev za trţišni rizik 32

7. OPERATIVNI RIZIK 33

7.1 Uvod 33

7.2 Upravljanje operativnim rizikom 33

7.3 Kapitalni zahtev za operativni rizik 35

8. OSTALI TIPOVI RIZIKA 36

8.1 Uvod 36

8.2 Rizik likvidnosti 36

8.3 Rizik kamatne stope u bankarskoj knjizi 39

8.4 Rizik koncentracije 41

8.5 Rizik druge ugovorne strane 41

8.6 Reputacioni rizik 41

8.7 Ostali rizici 41

3

Smernice Narodne banke Srbije u odnosu na Bazel II standarde stupile su na snagu 31.12.2011. godine,

kao opšti okvir primene Bazel II standarda za banke koje posluju u Republici Srbiji. Objavljivanja

sadrţana u Izveštaju ‟Stub 3 Bazel II – Objavljivanje‟ su pripremljena u skladu sa zahtevima NBS

istaknutim u Odluci o objavljivanju podataka i informacija banke (Sluţbeni glasnik RS br.45/2011).

Izveštaj ‟Stub 3 Bazel II – Objavljivanje‟ sadrţi opis aktivnosti Banke na polju prakse i procesa

upravljanja rizikom i adekvatnošću kapitala. Objavljivanja u ovom Izveštaju su u skladu sa

Međunarodnim računovodstvenim standardima i Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja i u

saglasnosti su sa Napomenama uz finansijske izveštaje Banke za 2011. godinu, odnosno u nekim

slučajevima sluţe da se pojasne objavljivanja izloţena u Finansijskom izveštaju za 2011. godinu.

1. Opšte informacije

1.1. Osnovne informacije o Vojvodjanskoj banci a.d. Novi Sad, ĉlanici NBG Grupe

Vojvodjanska banka a.d., Novi Sad (u daljem tekstu: Banka) osnovana je 1. Januara 1990. godine

transformacijom Vojvodjanske banke – Udruţene banke, Novi Sad. U skladu sa Ugovorom o osnivanju i

Odlukom Skupštine, Banka je 30. decembra 2001. godine pripojila Srpsku razvojnu banku a.d. Beograd i

Uţičku banku a.d. Uţice.

U decembru 2006. godine, Ugovorom o kupoprodaji akcija, Nacionalna banka Grčke, Atina, Grčka,

postala je vlasnik 99.43% akcija Banke, što je i registrovano u Centralnom registru hartija od vrednosti

dana 12. decembra 2006. godine. Dana 25. Oktobra 2007. godine Nacionalna banka Grčke, Atina, je

sprovela prinudni otkup preostalih 1.727 akcija i postala 100% vlasnik Vojvodjanske Banke. Dana 7.

decembra 2007. godine Vojvođanska banka a.d. Novi Sad je na svoj zahtev isključena sa listinga

Beogradske Berze (Belex).

Banka je zatvoreno akcionarsko društvo, registrovano u Republici Srbiji za obavljanje platnog prometa,

kreditnih i depozitnih poslova u zemlji i inostranstvu, i posluje u skladu sa Zakonom o bankama.

Banka je u skladu sa odlukom Skupštine Banke od 3. januara 2008. godine donela Odluku o pripajanju

Nacionalne banke Grčke a.d. Beograd, Vojvodjanskoj banci a.d. Novi Sad počev od 31. decembra 2007.

godine. Navedeno pripajanje registrovano je kod Agencije za privredne registre 14. februara 2008. godine

pod brojem BD 6190/2008 (brisanje privrednog subjekta Nacionalne banke Grčke ad.d. Beograd usled

pripajanja) i upis promene osnovnog kapitala Vojvodjanske banke a.d. Novi sad (rešenje BD 6210/2008).

Nacionalna banka Grčke a.d. Beograd je bila u potpunom vlasništvu Nacionalne banke Grčke a.d. Atina,

Grčka. Banka je nastavila sa poslovanjem pod imenom Vojvodjanska banka a.d. Novi Sad.

Sedište Banke je u Novom Sadu, Trg slobode 7. Na dan 31. decembra 2011. godine, Banka se sastojala od

Centrale u Novom Sadu, 60 filijala ne uključujući i neaktivne filijale u Prištini i Podgorici i 58 ekspozitura

(31. decembar 2010. godine: 67 filijala ne uključujući i neaktivne filijale u Prištini i Podgorici, 67

ekspozitura i 8 šaltera). Na dan 31. decembar 2011. godine, Banka je imala 1.786 zaposlenih radnika (31.

decembar 2010. godine, 2.238 zaposlenih radnika).

Matični broj Banke je 08074313. Poreski identifikacioni broj Banke je 101694252.

Na dan 31. decembar 2011. godine, Banka ima kontrolu nad pravnim licem Imos a.d. Šid (51.55% učešća

u kapitalu) čija konsolidacija nije izvršena u prezentiranim pojedinačnim finansijskim izveštajima.

4

2. Uvod

Novi Bazel II okvir, koji je počeo da se primenjuje u Srbiji od 31.12. 2011. godine obezbeđuje osetljiviji

pristup proceni rizika i izračunavanju regulatornog kapitala. Novi okvir nastoji da jača praksu i procese

upravljanja rizikom i kapitalom unutar finansijskih institucija. Polazeći od zahteva regulative, Banka je

preduzela određene korake kako bi uskladila svoje poslovanje sa novom regulativom. Okvir upravljanja

rizikom i kapitalom koji je definisan od strane NBS je konzistentan sa Bazel II okvirom, i sastoji se iz tri

stuba:

• Stub 1: izračunavanje iznosa aktive ponderisane rizikom i kapitalnog zahteva.

• Stub 2: proces ocene supervizora, uključujući proces procene adekvatnosti internog kapitala.

• Stub 3: pravila objavljivanja informacija o upravljanju rizikom i adekvatnošću kapitala.

2.1 Stub 1

Stub 1 propisuje osnove izračunavanja pokazatelja adekvatnosti regulatornog kapitala. Ovaj stub definiše

minimum zahtevanog regulatornog kapitala za svaku banku, kojim se pokrivaju kreditni, trţišni i

operativni rizik. Stub 1 takođe definiše metodologiju merenja ovih rizika, kao i brojne elemente

kvalifikovanja kapitala.

Pokazatelj adekvatnosti kapitala se izračunava deljenjem iznosa regulatornog kapitala sa ukupnom

rizičnom aktivom banke (RWA). Dobijeni pokazatelj adekvatnosi kapitala (PAK) je neophodno odrţavati

iznad unapred određenog i propisanog nivoa od strane NBS. Prema Bazel II standardima minimalni

pokazatelj adekvatnosti kapitala u Srbiji je postavljen na nivou od 12%, u poređenju sa Bazelskim

pokazateljom adekvatnosti kapitala od 8%. Narodna banka Srbije zahteva od banaka koje posluju u Srbiji

da formiraju i odrţavaju kapitalni bufer od 2.5% iznad minimalno zahtevanog pokazatelja adekvatnosti

kapitala. U slučaju da je pokazatelj adekvatnosti kapitala viši za manje od 2.5% od propisanog PAK tj. od

12% ili bi bio viši posle raspodele neraspoređene dobiti za manje od 2,5% u odnosu na propisani

pokazatelj adekvatnosti kapitala od 12%, to znači da banka ne moţe da vrši raspodelu dobiti osim u

elemente, odnosno stavke koje ulaze u osnovni kapital.

Pod Bazel II kapitalnim okvirom Narodne banke Srbije, rizična aktiva se izračunava upotrebom sloţenijih

i za rizik osetljivijih metoda nego što je to bilo pod Bazel I okvirom. U narednoj tabeli su predstavljeni

rizici pod Stubom 1 i pristupi koje Banka koristi kod izračunavanja rizične aktive Banke u skladu sa Bazel

II kapitalnim okvirom Narodne banke Srbije.

Tip rizika Pristup koji Banka upotrebljava

Kreditni rizik Standardizovani pristup

Trţišni rizik Standardizovani pristup

Operativni rizik Pristup osnovnog indikatora

2.2 Stub 2

Stub 2 se bavi ocenom supervizora i evaluacijom procesa izračunavanja potrebnog kapitala (SREP). Ovaj

stub takođe opredeljuje potrebu sprovođenja procesa interne procene adekvatnosti kapitala (u daljem

tekstu: ICAAP) koji banke treba da slede radi procene sveukupnih zahteva za kapitalom, kako bi se pokrili

svi relevantni rizici sa kojima se banke suočavaju (uključujući one koji nisu pokriveni pod Stubom 1).

Prema regulativi NBS i smernicama Stuba 2, svaka banka je po definiciji predmet ocene od strane NBS, s

tim da NBS moţe za svaku banku pojedinačno da propiše minimalno zahtevani pokazatelj adekvatnosti

kapitala ako proceni da je to neophodno i da je u interesu same banke.

5

ICAAP proces uključuje ocenu i evaluaciju upravljanja rizicima i kapitalom u odnosu na rizike kojima je

banka izloţena. Vojvodjanska banka je razvila ICAAP proces koji uključuje identifikovanje i merenje

rizika, kako bi se podrţao odgovarajući nivo internog kapitala u skladu sa sveukupnim profilom rizika i

poslovnim planom Banke. Razvijena je Politika ICAAP-a kako bi se opredelile glavne komponente

upravljanja rizikom u Banci, uključujući tipove rizika koji nisu uključeni pod Stubom 1, a to su rizik

likvidnosti, rizik kamatne stope u bankarskoj knjizi, rizik koncentracije, reputacioni rizik i drugi rizici.

Polazeći od trenutnih izvora kapitala i pozicije Banke, nije potrebno alocirati dodatni kapital na ove rizike.

Ipak, odgovorne funkcije i rukovodeći organi Banke permanentno nadgledaju i izveštavaju Upravni odbor

Banke o pomenutim rizicima na kvartalnoj osnovi.

2.3 Stub 3

Prema Bazel II okviru Narodne Banke Srbije, Stub 3 opisuje kako, kada i na kom nivou treba da budu

objavljene informacije koje se tiču upravljanja rizicima i rukovođenjem i praksom odrţavanja

adekvatnosti kapitala u bankama. Objavljivanja obuhvataju uključivanje detaljnih kvalitativnih i

kvantitativnih informacija. Svrha Stuba 3 i zahteva za objavljivanjem je da se dopune prva dva stuba i da

se oni dovedu u vezu sa procesom ocene supervizora. Objavljivanja su dizajnirana tako da omoguće

interesnim stranama i učesnicima na trţištu da procene skonost riziku od strane banke, kao i njenu

izloţenost riziku, i da ohrabre banke, preko pritiska trţišta, da usvoje naprednije forme upravljanja

rizikom.

Tokom 2011. godine NBS je propisala osnovne smernice kojima se detaljno pokrivaju zahtevi za

objavljivanjem, i koje moraju da slede sve banke koje posluju u Srbiji, kako bi bile usaglašene sa Bazel II

Stub 3 smernicama.

3 Sveukupno upravljanje rizikom i kapitalom

3.1 Strategija upravljanja rizicima

Banka je svesna da je neophodno razviti postojane sposobnosti upravljanja rizicima kao osnove za

pruţanje odgovarajuće pogodnosti prema svojim klijentima, investitorima i NBG Grupi. Banka će

nastaviti da stremi ka usvajanju najbolje međunarodne prakse po pitanju upravljanja rizicima, razvijanju

superiornog korporativnog rukovođenja i najviših nivoa trţišne discipline.

Primarni ciljevi Strategije upravljanja rizicima u Banci su:

• Upravljati rizicima koji su svojstveni poslovanju Banke i u skladu sa sklonošću Banke ka rizicima;

• Jačati praksu upravljanja rizicima u Banci u skladu sa najboljom praksom bankarske industrije; i

• Uspostaviti sklad između internog kapitala i materijalnosti rizika.

Strategija upravljanja rizicima je jasno predstavljena kroz strukturu limita za sve pojedinačne rizike. Ovi

limiti su bazirani na poslovnim planovima Banke i vođeni su zahtevima regulatora i njegovim uputstvima.

Uspostavljajući sklonost riziku, Banka vezuje svoje pojedinačne rizike za svoju strategiju. Limiti rizika

odraţavaju nivo rizika koji je Banka spremna da preuzme sa ciljem da ostvari svoje poslovne ciljeve.

Banka redovno ocenjuje i usaglašava svoju sklonost riziku u odnosu na poslovni plan i promene u

ekonomskom okruţenju, odnosno trţišne scenarije. Banka takođe procenjuje svoju toleranciju u odnosu na

posebne kategorije rizika i svoju strategiju upravljanja ovim rizicima. Sklonost riziku ocrtava izloţenost

Banke riziku i definiše njen nivo tolerancije u smislu da prihvata ili izbegava ove rizike. Nivoi tolerancije

se odraţavaju u definisanim limitima od strane Banke za svako polje rizika.

6

Na bazi Strategije upravljanja rizicima Banka je razvila set politika, koje se odnose na pojedinačne rizike,

u kojima su, između ostalog, precizirani postupci identifikovanja, procene, merenja, nadgledanja,

izveštavanja i kontrole rizika; način organizovanja procesa upravljanja datim rizicima; kao i uloge i

odgovornosti nadleţnih oragnizacionih delova i organa u odnosu na svaki tip rizika. Unutar pomenutih

politika definisane su tehnike ublaţavanja rizika, kao i načini koje Banka koristi za obezbeđivanje i

praćenje efikasnosti u ublaţavanju rizika.

3.2 Okvir upravljanja rizicima

Banka je uspostavila sveobuhvatan i pouzdan sistem upravljanja rizicima, koji je uključen u sve njene

poslovne aktivnosti i koji obezbeđuje da rizični profil Banke uvek bude u skladu s već utvrđenom

sklonošću rizicima. Sistem upravljanja rizicima u Banci je srazmeran prirodi, obimu i sloţenosti

poslovanja Banke, odnosno njenom rizičnom profilu.

Sistem upravljanja rizicima u Banci obuhvata:

• Strategiju i politike za upravljanje rizicima, kao i procedure za identifikovanje i merenje, odnosno

procenu i upravljanje rizicima

• Odgovarajuću unutrašnju organizacionu strukturu

• Efektivan i efikasan proces upravljanja svim rizicima

• Adekvatan sistem unutrašnjih kontrola

• Odgovarajući informacioni sistem.

Okvir upravljanja rizikom u Banci je praktično u duhu sa sledećim principima upravljanja rizikom,

polazeći od Bazel II standarda:

• Nadziranje i kontrola od strane menadţmenta

• Kultura rizika i vlasništvo nad njim

• Prepoznavanje rizika i procena

• Kontrola aktivnosti i segregacija zaduţenja

• Informisanje i komunikacija

• Nadgledanje aktivnosti upravljanja rizikom i korekcija nedostataka.

3.3 Struktura rukovoĊenja rizicima

Upravni odbor Banke ima sveukupnu odgovornost za uspostavljanje kulture rizika na nivou Banke i

obezbeđivanje efektivnog sistema upravljanja rizicima u Banci. Upravni odbor Banke usvaja i periodično

ocenjuje strategije i politike upravljanja rizicima u Banci. Odbor za upravljanje rizicima pri Upravnom

odboru Banke kontroliše rad Funkcije upravljanja rizicima u smislu njene nezavisnosti, adekvatnosti i

efikasnosti. Ovaj odbor, takođe, obezbeđuje razvoj i tekuću efikasnost internog sistema upravljanja

rizicima Banke, i uključivanje istog u proces donošenja poslovnih odluka uzimajući u obzir sve vrste

rizika. Izvršni odbor Banke odgovoran je za nadgledanje i primenu politika usvojenih od strane Upravnog

odbora Banke.

Ključni element filozofije upravljanja rizicima je da Funkcija Upravljanje rizicima obezbeđuje nezavisno

nadgledanje i kontrolu dok u isto vreme ostvaruje blisku saradnju sa svim organizacionim delovima Banke

koji preuzimaju na sebe rizik, odnosno koji su nosioci i vlasnici rizika.

Struktura rukovođenja rizicima u Banci opisana je na sledećoj slici.

7

Odbor za upravljanje rizicima Odbor za reviziju

Upravni odbor

ALCO Kreditni odbor

Izvršni odbor

Finansije

IT Poslovni

procesi

Ljudski

resursi

Funkcije

back office-a

Pravno

Drugi specijalizovani

organizacioni delovi

Interna

revizija

UPRAVLJANJE

RIZICIMA

Kreditni

rizik – poslovi sa

privredom

Tržišni rizik

Operativni rizik

Modeli

kreditnog rizika

Organizacione

jedinice

Prva linija odbrane Druga linija odbrane Treća linija odbrane

Strateški nivo

Taktički nivo

Operativni nivo

Bazel II

Upravljanje

Portfoliom

i klasifikacija

Compliance

Marketing

UPRAVLJANJE

KREDITNIM RIZIIKOM

Inicijalizacija

kredita –

retail

Retail politike,

procedure i

upravljanje

kreditnim

portfolijem

Funkcija Upravljanje rizicima ima centralnu ulogu u nadgledanju rizika povezanih sa aktivnostima Banke.

Glavne odgovornosti Funkcije Upravljanje rizicima su:

• Određivanje sklonosti Banke riziku i predočavanje istog Odboru za upravljanje rizicima pri Upravnom

odboru Banke i Upravnom odboru Banke na odobravanje, odnosno usvajanje.

• Razvijanje i ocenjivanje politika upravljanja rizicima u skladu sa smernicama NBS, NBG Grupe i

najboljom međunarodnom praksom po pitanju upravljanja rizicima.

• Ocenjivanje uputstava koja se tiču operativne politike i obezbeđivanje da ta uputstva budu u skladu sa

politikama upravljanja rizikom i da se drţe ključnih rizika sadrţanih u povezanim procesima/proizvodima.

• Nastupanje u ulozi glavnog koordinatora pri uvođenju i primeni Bazel II standarda u skladu sa zahtevima

NBS, kao i podrška izvođenju ključnih aktivnosti koje se tiču primene Bazel II standarda u Banci.

• Identifikovanje i preporučivanje analitičkih alata i tehnika koje se tiču rizika u skladu sa zahtevima

Bazela II, sledeći smernice izdate od strane NBS i NBG Grupe.

• Ocenjivanje adekvatnosti uspostavljenih limita za rizike i obezbeđivanje povratnih informacija u odnosu

na relevantne organe odlučivanja.

• Pripremanje izveštaja koji su predmet ocene od strane Odbora za upravljanje rizicima pri Upravnom

odboru Banke i samog Upravnog odbora Banke.

• Razvijanje sistema i resursa u funkciji ocene ključnih izloţenosti Banke i komuniciranje u pogledu

planiranih i izvršenih korektivnih mera prema Odboru za upravljane rizicima pri Upravnom odboru

Banke.

8

Upravljanje rizicima u Banci se odvija na sledećim nivoima:

Strateški nivo – Obuhvata funkcije upravljanja rizicima koje izvršava Upravni odbor Banke. Ovo

podrazumeva usvajanje strategije i politika upravljanja rizicima i kapitalom, kao i potvrđivanje

definicija rizika od strane Banke, profila rizika, sklonosti riziku, kao i rizik/prinos profila Banke.

Taktiĉki nivo – Obuhvata funkcije upravljanja rizicima koje izvršavaju Izvršni odbor i Direkori

funkcija u Banci. Ovo uključuje odobravanje politika i procedura upravljanja pojedinačnim

rizicima i uspostavljanje adekvatnih sistema i kontrola kako bi se osiguralo da relacija između

sveukupnog rizika i prinosa ostane unutar prihvaćenih nivoa.

Operativni (poslovne linije) nivo – Ovo obuhvata upravljanje rizicima na tačkama na kojima

rizici stvarno nastaju. Relevantne aktivnosti se sprovode od strane zaposlenih koji preuzimaju

rizik u ime Banke. Upravljanje rizicima na ovom nivou se izvršava pomoću odgovarajuće

kontrole uključene u relevantne operativne procedure i smernica uspostavljenih od strane Izvršnog

odbora Banke.

3.4 Upravljanje kapitalom

Politika Banke je da odrţava jaku kapitalnu bazu i zadovoljava minimalne standarde zahtevanog kapitala

propisane od strane NBS, kako bi se odrţalo poverenje investitora, kreditora i trţišta, i omogućilo dalje

odvijanje poslovanja Banke. Polazeći od priznatog uticaja nivoa kapitala na prinos akcionara, Banka

prepoznaje potrebu da odrţi balans između viših prinosa, koje je moguće ostvariti uz veći obim

poslovanja, sa jedne strane, i prednosti i sigurnosti koju donosi pozicija postojanog kapitala, sa druge

strane. Politika Banke u odnosu na upravljanje kapitalom zahteva maksimiziranje prinosa na kapitalu

prilagođenom za rizik, dok se u isto vreme zadovoljavaju zahtevi regulatora.

Banka nastoji da obezbedi da zahtevi za adekvatnošću kapitala budu zadovoljeni i da budu u skladu sa

zahtevima regulatora. Banka obezbeđuje prethodnu saglasnost NBG Grupe pre nego što predstavi predlog

raspodele dobiti (dividende).

3.5 Tipovi rizika

Banka je izloţena različitim tipovima rizika.

Rizici unutar Stuba 1 Kreditni rizik

Trţišni rizik

Operativni rizik

Rizici unutar Stuba 2 Rizik likidnosti

Rizik koncentracije

Rizik kamatne stope u bankarskoj knjizi

Reputacioni rizik

Drugi rizici

Detalji u odnosu na komponente rizika i kako se njima upravlja su predmet diskusije u sledećim odeljcima

ovog dokumenta.

9

3.6 Nadgledanje i izveštavanje

Funkcija upravljanje rizicima, kao nezavisna funkcija, obezbeđuje da svi tipovi rizika budu predmet

merenja i upravljanja u skladu sa uputstvima i smernicama uspostavljenim od strane Upravnog odbora

Banke. Funkcija upravljanje rizicima podnosi kvartalni izveštaj o upravljanju rizicima na nivou Banke,

Izvršnom Odboru, Odboru za upravljanje rizicima pri Upravnom odboru Banke i Odboru za reviziju pri

Upravnom odboru Banke.

4 Struktura kapitala i pokazatelj adekvatnosti kapitala

4.1 Struktura i adekvatnost kapitala

Narodna banka Srbije je regulator koji uspostavlja i nadgleda kapitalne zahteve prema Banci. Pri primeni

tekuće regulative, u pogledu kapitalnih zahteva, NBS zahteva da Banka odrţava propisani PAK od 12%,

koji predstavlja odnos između ukupnog regulatornog kapitala i rizične aktive Banke. Bankarske aktivnosti

se kategorizuju u trgovačku i bankarsku knjigu i rizična aktiva Banke se određuje u odnosu na specifične

zahteve koji treba da odraze različite nivoe rizika koji se vezuju za izloţenosti iz bilansa stanja i

vanbilansnih stavki. Narodna banka Srbije, takođe, zahteva od banaka koje posluju na trţištu Srbije da

odrţavaju kapitalni bufer od 2.5% iznad propisanog minimalnog pokazatelja adekvatnosti kapitala.

Politika Banke je da odrţava jaku kapitalnu bazu i zadovoljava minimalne standarde zahtevanog kapitala

od strane NBS, kako bi se podrţalo poverenje investitora, kreditora i trţišta, i omogućilo dalje razvijanje

poslova Banke. U ovom smislu, od Banke se traţi da njena praksa u potpunosti bude usaglašena sa

odredbama ‟Odluke o adekvatnosti kapitala banke‟ (koja je bazirana na Bazel II standardima) u odnosu na

regulatorni kapital. Banka je usvojila standardizovani pristup za izračunavanje kapitalnih zahteva za

kreditni i trţišni rizik i pristup osnovnog indikatora za izračunavanje kapitalnog zahteva za operativni

rizik, u skladu sa Bazel II standardima. Po pitanju usklađenosti kapitalnog zahteva u odnosu na propisanu

regulativu, Banka je tokom cele 2011. godine bila usaglašena sa propisanim zahtevom. Na dan

31.12.2011. godine, pokazatelj adekvatnosti kapitala Banke je bio 23%, znatno iznad propisanog PAK od

12%. Banka planira i dalje da odrţava snaţnu poziciju kapitala.

Struktura regulatornog kapitala, kapitalnih zahteva i rizične aktive Banke, na dan 31. decembar 2011.

godine je bila sledeća:

U hiljadama dinara

Br. STRUKTURA KAPITALA 31.12.2011.

I KAPITAL 10,380,913

1. OSNOVNI KAPITAL 18,064,319

Nominalna vrednost uplaćenih akcija (osim preferencijalnih

kumulativnih akcija - PKA)

16,337,430

Emisiona premija 120

Rezerve iz dobiti 3,188,768

Neraspoređena dobit iz ranijih godina 133,295

Gubitak iz ranijih godina 0

Gubitak tekuće godine (1,172,647)

Nematerijalna ulaganja (367,935)

Regulatorna usklađivanja vrednosti – nerealizovani gubici (54,712)

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i

vanbilansnim stavkama banke

0

10

2. DOPUNSKI KAPITAL 1,371,348

Deo revalorizacionih rezervi banke 1,371,348

3. ODBITNE STAVKE OD KAPITALA (9,054,754)

3.1. Od čega: umanjenje osnovnog kapitala (7,683,406)

3.2. Od čega: umanjenje dopunskog kapitala (1,371,348)

Iznos za koji su prekoračena kvalifikovana učešća u licima koja nisu lica

u finansijskom sektoru

(157,442)

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i

vanbilansnim stavkama banke u skladu sa članom 427 stav 1. Odluke

kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke

(8,897,312)

4. UKUPAN OSNOVNI KAPITAL 10,380,913

5. UKUPAN DOPUNSKI KAPITAL 0

Br. KAPITALNI ZAHTEVI 31.12.2011.

I KAPITAL 10,380,913

1. OSNOVNI KAPITAL 10,380,913

2. DOPUNSKI KAPITAL 0

II KAPITALNI ZAHTEVI 5,415,686

1. Kreditni rizik, rizik druge ugovorne strane, rizik izmirenja/isporuke po

osnovu slobodnih isporuka

4,376,381

2. Rizik izmirenja/isporuke po osnovu neizmirenih transakcija 0

3. Trţišni rizik 149,954

3.1.1. Cenovni rizik po osnovu duţničkih hartija od vrednosti 27,035

3.1.2. Cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti 0

3.1.3. Devizni rizik 122,919

3.1.4. Robni rizik 0

4. Operativni rizik 889,351

5. POKRIVENOST KAPITALNIH ZAHTEVA 5,415,686

III POKAZATELJ ADEKVATNOSTI KAPITALA 23.00%

Br. STRUKTURA RIZIĈNE AKTIVE 31.12.2011.

1. Kreditni rizik 36,469,842

2. Rizik izmirenja/isporuke po osnovu neizmirenih transakcija 0

3. Trţišni rizik 1,249,617

4. Operativni rizik 7,411,258

UKUPNA RIZIĈNA AKTIVA 45,130,717

Regulatorni kapital Banke se analizira na dva nivoa:

Osnovni kapital (Tier 1 kapital) uključuje: uplaćene akcije (isključujući preferencijalne kumulativne

akcije – PKA); emisiona premija na akcije; rezerve alocirane iz dobiti; i dobit Banke; umanjeno za gubitke

iz ranijih godina; gubitak tekuće godine; nematerijalna ulaganja; stečene sopstvene akcije i preferencijalne

akcije (isključujući PKA) zaloţene kod Banke; i regulatorna prilagođavanja vrednosti.

Dopunski kapital (Tier 2 kapital) uključuje: uplaćene PKA; emisiona premija na PKA; deo pozitivne

revalorizacione rezerve; hibridne instrumente; subordinirani dug; umanjeno za sopstvene PKA; PKA

zaloţene kod Banke; i potraţivanja pokrivena hibridnim instrumentima i subordiniranim dugom Banke.

Odbitne stavke od kapitala u slučaju Banke uključuju: iznos za koji se prekoračuju kvalifikovana učešća

Banke u nefinansijskim licima; i iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke na bilansnim pozicijama i

vanbilansnim stavkama.

11

Prema regulativi Narodne banke Srbije, Banka je obavezna da odrţava strukturu kapitala, nivo kapitala i

pokazatelj adekvatnosti kapitala u skladu sa sledećim zahtevima i ograničenjima gledano prema

regulatornom kapitalu:

- Ukupni kapital najmanje 10 miliona evra.

- Osnovni kapital najmanje 50% ukupnog kapitala.

- Pokazatelj adekvatnosti kapitala (PAK) minimum 12%.

- Ukupni iznos hibridnih instrumenata moţe biti maksimalno 50% od osnovnog kapitala.

- Ukupni iznos hibridnih instrumenata isključujući konvertibilne instrumente u slučaju pogoršanja

bilansa (izuzev kumulativnih prioritetnih akcija) moţe biti maksimalno 35% od osnovnog

kapitala.

- Subordinirani dug uključen u dopunski kapital je ograničen na 50% od osnovnog kapitala.

- Banka čiji je PAK veći za manje od 2,5% od propisanih 12% ili bi bio veći nakon preraspodele

neraspoređene dobiti za manje od 2,5% od propisanih 12% ima ograničenje da moţe da

preraspoređuje dobit samo u elemente/stavke osnovnog kapitala.

- Suma stavki umanjenja kapitala se oduzima 50% od osnovnog kapitala i 50% od dopunskog

kapitala. Ukoliko je iznos 50% ukupnih stavki umanjenja veći od raspoloţivog iznosa dopunskog

kapitala – razlika iznad iznosa raspoloţivog dopunskog kapitala se oduzima od osnovnog kapitala.

- Banci je dozvoljeno da deo potrebnih rezervi tretira kao odbitke od ukupnog kapitala, umesto

tretiranja istih kao odbitaka od osnovnog kapitala, na sledeći način: do kraja 2011. – 100% od tog

iznosa; do kraja 2012. – 75% od tog iznosa; i do kraja 2013. – 50% od tog iznosa.

- Iznos subordinirane obaveze banke koji se uključuje u dopunski kapital se u poslednjih pet godina

pre roka dospeća te obaveze, umanjuje za 20% godišnje, pa se u poslednjoj godini pre tog roka

subordinirane obaveze ne uključuju u dopunski kapital.

- Banka je duţna da izuzme hibridne instrumente sa dospećem ispod 12 meseci iz izračunavanja

dopunskog kapitala.

Pokazatelj adekvatnosti kapitala je jednak raciju koji odraţava odnos kapitala Banke, sa jedne strane

(brojilac) i zbira za kreditni rizik ponderisane aktive, kapitalnog zahteva za trţišni rizik pomnoţenog sa

recipročnom vrednošću pokazatelja adekvatnosti kapitala i kapitalnog zahteva za operativni rizik

pomnoţenog recipročnom vrednošću pokazatelja adekvatnosti kapitala, sa druge strane (imenilac).

U sledećoj tabeli prikazana je struktura regulatornog kapitala i rizične aktive Banke na dan 31. decembra

2011. i 2010. godine, kao i pokazatelj adekvatnosti kapitala:

12

U hiljadama dinara

2011. 2010.

Regulatorni kapital

Osnovni kapital 18,064,319 19,544,157

Dopunski kapital 1,371,348 1,602,837

Ukupan osnovni i dopunski kapital 19,435.667 21,146,994

Odbitne stavke kapitala:

Potrebna rezerva za procenjene gubitke (8,897.312) (8,810,015)

Prekoračeno kvalif. učešće u licima van fin.sektora (157.442) -

Ukupnan kapital (1) 10,380,913 12,336,979

Rizična bilansna i vanbilansna aktiva

Bilansna aktiva 33,946,693 51,069,329

Vanbilansna aktiva 2,395,336 4,127,418

Derivati kojima se ne trguje na berzanskom tržištu 127,813 87,232

Izloženost operativnom riziku 7,411,258 -

Izloženost deviznom riziku 1,024,325 1,215,653

Izloženost cenovnom riziku 225,292 254,767

Ukupno (2) 45,130,717 56,754,399

Adekvatnost kapitala (1/2 x 100) 23.00% 21.74%

4.2 Uvaţavanje ICAAP-a

Proces interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP) obuhvata ocenu i evaluaciju upravljanja rizicima i

kapitalom u odnosu na rizike kojima je Banka izloţena. Banka je razvila svoj ICAAP okvir (čija primena

počinje od 2012. godine) koji uključuje identifikaciju i merenje svih materijalnih rizika kako bi se odrţao

odgovarajući nivo internog kapitala u saglasnosti sa ukupnim profilom rizika Banke i njenim poslovnim

planom. ICAAP okvir je razvijen kako bi se prvenstveno ispunili zahtevi regulative, a potom i nadogradilo

upravljanja svim materijalnim rizicima (koji nisu pokriveni pod Stubom 1, uključujući rizik likvidnosti,

rizik kamatne stope u bankarskoj knjizi, rizik koncentracije, reputacioni rizik i drugi rizici) i internim

kapitalom u Banci.

5 Kreditni rizik

5.1 Uvod

Kreditni rizik je rizik od finansijskih gubitaka koji nastaju ukoliko bilo koji klijent ili druga ugovorna

strana Banke u trţišnom poslovanju ne izmiri svoje ugovorne obaveze i uglavnom proističe iz plasmana

Banke pravnim i fizičkim licima. Ovi plasmani proizilaze iz uobičajenih komercijalnih bankarskih

aktivnosti i obično se ti poslovi obavljaju uz instrumente obezbeđenja ili uz druge vidove ublaţavanja

kreditnog rizika.

5.2 Upravljanje kreditnim rizikom

Banka je uspostavila interni proces procene kreditnog rizika putem Kreditnih politika.

Kreditna politika poslova sa privredom

Cilj Kreditne politike poslova sa privredom je da se zaposlenima u Banci obezbede osnovne politike za

kontrolu (identifikovanje, merenje, odobravanje, praćenje i izveštavanje) kreditnog rizika koji se odnosi na

13

portfolio poslova sa privredom. Kreditna politika je osmišljena tako da ispuni organizacione zahteve i

regulatorni okvir na najbolji način, kao i da omogući Banci da odrţava i poboljša svoju poziciju na trţištu.

Kontrola kreditnog rizika treba uvek da se vrši na osnovu propisanih politika, i pri njenoj primeni treba

uzeti u obzir Kreditne procedure i sva relevantna dokumenta. Kreditnu politiku usvaja i moţe da

dopunjuje ili revidira samo Upravni odbor i ona podleţe periodičnoj reviziji. Ovaj odbor ratifikuje sve

izuzetke od Kreditne politike koje je prvobitno odobrio Direktor Funkcije Upravljanje kreditnim rizicima.

Svi izuzeci (i obrazloţenja za njih) treba da se evidentiraju i da se navede ili datum prestanka vaţenja ili

pak datum revizije.

Kreditna politika za poslove sa stanovništvom

Kreditna politika za poslove sa stanovništvom uspostavlja politike i kriterijume za prihvatanje rizika, koji

određuju okvir za upravljanje i minimiziranje kreditnih rizika koje preuzima Funkcija Poslovi sa

stanovništvom. Njen glavni delokrug je poboljšanje, vođenje i regulisanje efektivnog i adekvatnog

upravljanja kreditnim rizikom, čime se postiţe odrţiva ravnoteţa između rizika i prinosa. Politika je

orijentisana ka tri osnovna cilja:

- Određivanje okvira za uspostavljanje osnovnih kreditnih kriterijuma, politika i procedura,

- Usklađivanje sa politikom NBG Grupe,

- Uspostavljanje zajedničkog pristupa za upravljanje kreditnim rizicima poslova sa stanovništvom.

Odeljenje Politike/Procedure i upravljanje kreditnim portfoliom u poslovanju sa stanovništvom Funkcije

Upravljanje kreditnim rizicima je duţno da pripremi i podnese Kreditnu politiku za poslove sa

stanovništvom Upravnom odboru na usvajanje. Odeljenje podnosi izveštaje Direktoru Funkcije

Upravljanje kreditnim rizicima, i glavni zadatak Odeljenja je da oceni, kreira i odobri kreditnu politiku

kojom se rukovodi proizvodima za poslove sa stanovništvom. Ocenom i praćenjem kreditnog rizika, kako

novih, tako i postojećih proizvoda, upravlja se kroz primenu Kreditne politike. Kreditna politika za

poslove sa stanovništvom se revidira jednom godišnje. U toku revizije, sve odobrene promene politike

koje su izvršene od poslednje revizije se unose u istu. Sva odstupanja od odobrenih politika zahtevaju

prethodno odobrenje od strane Funkcije Upravljanje kreditnim rizikom poslova sa stanovništvom NBG

Grupe.

5.3 Kapitalni zahtev za kreditni rizik

U cilju procenjivanja kapitalnog zahteva za kreditni rizik u skladu sa zahtevima NBS-a za adekvatnošću

kapitala, Banka je usvojila standardizovani pristup. Prema standardizovanom pristupu, bilansne i

vanbilansne izloţenosti kreditnom riziku se svrstavaju u unapred definisane klase izloţenosti na osnovu

vrste druge ugovorne strane ili osnovne izloţenosti. Glavne klase izloţenosti su potraţivanja prema

bankama, potraţivanja prema pravnim licima, potraţivanja prema fizičkim licima, potraţivanja

obezbeđena hipotekama na nepokretnostima i ostala potraţivanja.

Rizikom ponderisana aktiva se izračunava na osnovu pondera kreditnog rizika koje propisuje NBS.

Rejting izloženosti i ponderi rizika

U toku 2011. godine Banka nije koristila rejtinge agencija za eksterni kreditni rejting. Banka koristi

pondere rizika koje je propisala NBS za potrebe izračunavanja adekvatnosti kapitala.

Banka je izloţenostima prema bankama čiji je preostali rok dospeća duţi od tri meseca i za koje ne postoji

raspoloţivi kreditni rejting izabrane agencije za rejting dodelila ponder kreditnog rizika drţave u kojoj

banka-duţnik ima sedište ili ponder rizika 50% zavisno od toga koji je ponder veći.

14

Banka je izloţenostima prema bankama čiji preostali rok dospeća nije duţi od tri meseca a za koje ne

postoji raspoloţivi kreditni rejting izabrane agencije za rejting dodelila ponder kreditnog rizika drţave u

kojoj banka-duţnik ima sedište ili ponder kreditnog rizika 20% zavisno od toga koji je ponder veći.

Banka je izloţenostima prema privrednim drušvima dodelila ponder kreditnog rizika 100%.

Dalje u tekstu je prikazana analiza kreditnog rizika koja se izračunava za potrebe adekvatnosti

regulatornog kapitala na dan 31. decembar 2011. godine.

Pregled aktive ponderisane kreditnim rizikom i kapitalni zahtevi po klasama izloţenosti na dan 31.

decembar 2011. godine prikazani su u sledećoj tabeli:

U hiljadama dinara

Klase izloţenosti Iznos aktive

ponderisane kreditnim

rizikom

Pokazatelj

adekvatnosti

kapitala

(PAK)

Kapitalni zahtev

Drţave i centralne banke 0 12% 0

Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne

samouprave

42,458 12% 5,095

Javna administrativna tela 4,342 12% 521

Međunarodne razvojne banke 0 12% 0

Međunarodne organizacije 0 12% 0

Banke 1,209,433 12% 145,132

Privredna društva 13,128,010 12% 1,575,361

Fizička lica 12,980,793 12% 1,557,696

Izloţenosti obezbeđene hipotekama na nepokretnosti 1,992,479 12% 239,097

Dospela nenaplaćena potraţivanja 375,963 12% 45,115

Visokorizične izloţenosti 0 12% 0

Izloţenost po osnovu pokrivenih obveznica 0 12% 0

Izloţenost po osnovu ulaganja u otvorene investicione

fondove

0 12% 0

Ostale izloţenosti 6,736,364 12% 808,364

Ukupno 36,469,842 4,376,381

5.4 Kvantitativne informacije u odnosu na kreditni rizik

5.4.1 Bruto i neto kreditna izloţenost prema klasama aktive

Bruto izloţenosti prikazane u svim narednim tabelama ne uključuju vanbilansne stavke koje se ne

klasifikuju prema Odluci NBS o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki, a kod finansijskih

derivata prikazana je vrednost izloţenosti nakon primene faktora kreditne konverzije.

Bruto izloţenosti kreditnom riziku pre primene tehnika ublaţavanja kreditnog rizika, odnosno kreditne

zaštite sa zamenom pondera rizika, ispravke vrednosti i rezervisanja, potrebna rezerva i neto izloţenost na

dan 31. decembar 2011. godine, prikazani su u sledećoj tabeli:

15

U hiljadama dinara

Klase izloţenosti

Bruto

izloţenosti pre

primene

kreditne

zaštite sa

zamenom

pondera

kreditnog

rizika

Ispravke

vrednosti i

rezervisanja

Potrebna

rezerva

Umanjenje po

osnovu

primene

instrumenata

kreditne zaštite

Povećanje po

osnovu

primene

instrumenata

kreditne zaštite

Neto

izloţenost

posle

primene

kreditne

zaštite sa

zamenom

pondera

kreditnog

rizika Drţave i centralne

banke 28,537,540 10,746 3 0 0 28,526,791

Teritorijalne

autonomije i jedinice lokalne samouprave 42,458 0 0 0 0 42,458

Javna administrativna

tela 6,663 0 228 0 0 6,435

Banke 5,734,270 278,128 5,585 0 0 5,450,557

Privredna društva 27,981,100 241,930 2,147,449 2,385,142 0 23,206,579

Fizička lica 21,047,048 57,654 1,505,778 1,030,050 0 18,453,566

Izloţenosti

obezbeđene

hipotekama na nepokretnosti 6,037,402 9,946 319,102 0 0 5,708,354

Dospela nenaplaćena

potraţivanja 15,377,053 10,160,254 4,841,087 0 0 375,712

Ostаle izloţenosti 17,622,812 4,714,600 78,080 0 3,415,192 16,245,324

Ukupno 122,386,346 15,473,258 8,897,312 3,415,192 3,415,192 98,015,776

Bruto izloţenosti kreditnom riziku po klasama izloţenosti posle primene tehnika ublaţavanja kreditnog

rizika i pripadajuće ispravke vrednosti i rezervisanja, potrebna rezerva i neto izloţenosti na dan 31.

decembar 2011. godine, prikazani su u sledećoj tabeli:

U hiljadama dinara

Klase izloţenosti

Bruto izloţenosti

posle primene

kreditne zaštite sa

zamenom pondera

kreditnog rizika

Ispravke

vrednosti i

rezervisanja

Potrebna

rezerva

Neto izloţenost

posle primene


zamenom pondera

kreditnog rizika

Drţave i centralne banke 28,537,540 10,746 3 28,526,791

Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave

42,458 0 0 42,458

Javna administrativna tela 6,663 0 228 6,435

Banke 5,734,270 278,128 5,585 5,450,557

Privredna društva 25,595,958 241,930 2,147,449 23,206,579

Fizička lica 20,016,998 57,654 1,505,778 18,453,566

Izloţenosti obezbeđene hipotekama na

nepokretnosti 6,037,402 9,946 319,102 5,708,354

Dospela nenaplaćena potraţivanja 15,377,053 10,160,254 4,841,087 375,712

Ostаle izloţenosti 21,038,004 4,714,600 78,080 16,245,324

Ukupno 122,386,346 15,473,258 8,897,312 98,015,776

16

5.4.2 Kreditna izloţenost prema geografskim podruĉjima

Geografska raspodela bruto izloţenosti posle primene tehnika ublaţavanja kreditnog rizika, po klasama

izloţenosti, prema materijalno značajnim oblastima na dan 31. decembar 2011. godine, bila je sledeća:

U hiljadama dinara

Klase izloţenosti Bruto izloţenost kreditnom

riziku

Drţave i centralne banke 28,537,540

Srbija 28,537,540

Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave 42,458

Srbija 42,458

Javna administrativna tela 6,663

Srbija 6,663

Banke 5,734,270

Srbija 271,373

Srednja Evropa (Balkan i ostalo) 64,503

Zapadna Evropa 5,398,394

Privredna društva 25,595,958

Srbija 25,585,503

Srednja Evropa (Balkan i ostalo) 11

Zapadna Evropa 10,444

Fiziĉka lica 20,016,998

Srbija 20,006,835


Izloţenosti obezbeĊene hipotekama na nepokretnosti 6,037,402

Srbija 6,037,402

Dospela nenaplaćena potraţivanja 15,377,053

Srbija 14,548,389


Zapadna Evropa 749,411

Ostаle izloţenosti 21,038,004

Srbija 21,038,004

Ukupno 122,386,346

17

5.4.3 Kreditna izloţenost prema sektorima

Raspodela bruto izloţenosti posle primene tehnika ublaţavanja kreditnog rizika, po klasama izloţenosti,

prema sektorima, na dan 31.decembar 2011. godine je bila sledeća:

U hiljadama dinara

Klase izloţenosti Bruto izloţenost kreditnom

riziku


sektor finansija i osiguranja 21,724,983

javni sektor 6,812,557


javni sektor 42,458


javni sektor 6,663

Banke 5,734,270

sektor finansija i osiguranja 266,308

sektor stranih lica 5,462,898

sektor drugih komitenata 5,064



sektor javnih preduzeća 2,744,781

sektor privrednih društava 22,412,415

sektor stranih lica 10,455

sektor drugih komitenata 218,866


sektor preduzetnika 685,412

sektor stanovništva 19,303,227


privatna domaćinstva sa zaposlenim licima i registrovani poljoprivredni proizvodjači 18,196


sektor preduzetnika 51,627 sektor privrednih društava 226,457





sektor javnih preduzeća 9,118



javni sektor 22,858




sektor drugih komitenata 4,038,206





privatna domaćinstva sa zaposlenim licima i registrovani poljoprivredni proizvodjači 181

ostalo 17,622,752

Ukupno 122,386,346

18

Sledeća tabela prikazuje bruto izloţenosti posle primene tehnika ublaţavanja kreditnog rizika kod kojih

je izvršena ispravka vrednosti ili rezervisanje po vanbilansnim stavkama prema sektorima ili vrsti druge

ugovorne strane, po klasama izloţenosti, na dan 31. decembar 2011. godine.

U hiljadama dinara

Klase izloţenosti

Bruto izloţenost

kreditnom riziku

kod kojih je izvršena

ispravka vrednosti

ili rezervisanje

Ispravke

vrednosti i

rezervisanja Drţave i centralne banke 11,546 10,746

javni sektor 11,546 10,746

Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave 0 0

javni sektor 0 0

Javna administrativna tela 0 0

javni sektor 0 0

Banke 278,594 278,128

sektor finansija i osiguranja 5,603 5,138

sektor stranih lica 267,926 267,925

sektor drugih komitenata 5,065 5,065

Privredna društva 298,022 241,930

sektor javnih preduzeća 1 0

sektor privrednih društava 221,010 165,233


sektor drugih komitenata 66,570 66,256

Fiziĉka lica 829,127 57,654

sektor preduzetnika 14,904 592

sektor stanovništva 806,223 50,180


privatna domaćinstva sa zaposlenim licima i registrovani poljoprivredni proizvodjači 1,003 96

Izloţenosti obezbeĊene hipotekama na nepokretnosti 132,195 9,946

sektor privrednih društava 7,745 2,431

sektor stanovništva 123,661 6,962

privatna domaćinstva sa zaposlenim licima i registrovani poljoprivredni proizvodjači 789 553

Dospela nenaplaćena potraţivanja 12,669,564 10,160,254

sektor finansija i osiguranja 49,259 37,452

sektor javnih preduzeća 8,769 8,740

sektor privrednih društava 5,181,095 4,152,934

sektor preduzetnika 331,896 273,822

javni sektor 22,789 4,162

sektor stanovništva 2,408,658 1,523,014

privatna domaćinstva sa zaposlenim licima i registrovani poljoprivredni proizvodjači 20,123 13,891


sektor drugih komitenata 3,819,871 3,393,508

Ostаle izloţenosti 17,624,747 4,714,600

sektor privrednih društava 1,995 60

ostalo 17,622,752 4,714,540

Ukupno 31,843,795 15,473,258

19

5.4.4 Kreditna izloţenost prema preostalom dospeću

Raspodela bruto izloţenosti posle primene tehnika ublaţavanja kreditnog rizika prema preostalom

dospeću, po klasama izloţenosti na dan 31. decembar 2011. godine, je data u sledećoj tabeli:

U hiljadama dinara

Klase izloţenosti Bruto izloţenost kreditnom riziku


do 1 meseca 21,849,486

od 3 do 12 meseci 1,025,439

od 1 do 5 godina 5,662,615


do 1 meseca 236

od 1 do 5 godina 42,222


do 1 meseca 3,947


Banke 5,734,270

do 1 meseca 5,453,791

preko 5 godina 280,479


do 1 meseca 8,682,428

od 1 do 3 meseca 636,539

od 3 do 12 meseci 9,385,835

od 1 do 5 godina 5,422,749

preko 5 godina 1,468,407


do 1 meseca 834,742


od 3 do 12 meseci 2,432,275

od 1 do 5 godina 7,778,165



do 1 meseca 42,886


od 3 do 12 meseci 79,696




do 1 meseca 13,778,184






do 1 meseca 6,561,180

od 1 do 3 meseca 2,043,347




Ukupno 122,386,346

20

5.4.5 Raspodela izloţenosti prema kategorijama klasifikacije i prema vrstama druge ugovorne

strane, kao i obraĉunata posebna i potrebna rezerva

Izloţenosti kreditnom riziku po vrsti klijenata i kategorijama klasifikacije na dan 31. decembar 2011.

godine iznosile su:

U hiljadama dinara

Klijenti/Kategorija klasifikacije

Bruto

izloţenost

Ispravke

vrednosti i

rezervisanja

Posebna

rezerva

Potrebna

rezerva

JAVNI SEKTOR 72,321 4,496 23,416 18,920

A 47,575 0 0 0

B 0 0 0 0

V 1,550 0 233 233

G 19 0 6 6

D 23,177 4,496 23,177 18,681

BANKE 6,549,578 1,227,569 1,230,432 6,668

A 5,317,269 17 0 0

V 2,208 2,203 331 1

D 1,230,101 1,225,349 1,230,101 6,667

PRIVREDNA DRUŠTVA 39,484,157 7,640,326 13,455,197 5,833,240

A 6,767,845 1,300 0 0

B 13,880,101 469 112,797 112,488

V 3,780,100 743 528,102 527,362

G 3,122,205 18,188 893,393 885,836

D 11,933,906 7,619,626 11,920,905 4,307,554

PREDUZETNICI 1,236,319 274,414 571,137 297,749

A 532,574 108 0 0

B 35,382 321 678 463

V 99,985 153 14,910 14,765

G 18,205 2,062 5,396 4,138

D 550,173 271,770 550,153 278,383

STANOVNIŠTVO 28,734,858 1,601,501 4,238,544 2,662,655

A 21,269,429 1,119 0 0

B 1,762,153 16,839 34,259 27,255

V 576,487 19,286 85,004 67,091

G 1,380,812 59,323 412,872 364,431

D 3,745,977 1,504,934 3,706,409 2,203,878

Ostalo 82,977 4,897 82,977 78,080

D 82,977 4,897 82,977 78,080

Ukupno 76,160,210 10,753,203 19,601,703 8,897,312

5.5 Velike izloţenosti

U skladu sa regulativom NBS, velika izloţenost Banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica jeste

izloţenost koja iznosi najmanje 10 % kapitala Banke, obračunatog u skladu sa odlukom NBS o

upravljanju rizicima. Povezana lica imaju značenje utvrđeno u Zakonu o bankama. Velika izloţenost

Banka prema jednom licu ili grupi povezanih lica ne sme preći 25% kapitala Banke, i zbir svih velikih

izloţenosti banke ne sme preći 400% kapitala Banke. Ovaj izveštaj obuhvata i izloţenosti Banke prema

licu povezanom s Bankom. Takođe, u skladu sa regulativom NBS, pokazatelj izloţenosti Banke prema

licu povezanom s Bankom ne sme preći 5% kapitala Banke i ukupna izloţenost Banke prema licima

povezanim s Bankom ne sme preći 20 % kapitala Banke.

21

Velike izloţenosti i ostali limiti izloţenosti na dan 31.decembar 2011. godine su predstavljeni u sledećoj

tabeli:

Red

broj

Limiti izloţenosti Propisani Ostvareni

1 Ulaganja Banke Maksimum 60% 54.44%

2 Izloţenost prema licima povezanim sa

Bankom

Maksimum 20% 19.66%

3 Zbir svih velikih izloţenosti Banke Maksimum 400% 72.53%

4 Izloţenost Banke prema jednom licu ili grupi

povezanih lica

Maksimum 25% 23.40%

5 Izloţenost prema licu povezanom sa Bankom Maksimum 5% 4.59%

6 Ulaganja Banke u jedno lice koje nije lice u

finansijskom sektoru

Maksimum 10% 2.88%

Na dan 31. decembar 2011. godine, Banka ima velike kredite (krediti koji prevazilaze 10% kapitala

Banke), date sledećim privrednim društvima: Eko Srbija a.d. Beograd (14.76% kapitala Banke), JP

Srbijagas (14,89% kapitala Banke), Naftna industrija Srbije a.d. (23.40% kapitala Banke) i NBG Grupa

(19.48% kapitala Banke).

5.6 Ispravke vrednosti i izloţenost u docnji

Na kvartalnom nivou Banka procenjuje da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju finansijskog

sredstva ili grupe finansijskih sredstava. Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava je

obezvređena i pretrpljeni su gubici po osnovu obezvređenja ukoliko:

Postoje objektivni dokazi o obezvređenju usled nastanka gubitka nakon prvobitnog priznavanja

sredstva i to do datuma bilansa stanja (“nastanak gubitka“);

Nastanak gubitka je uticao na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe

finansijskih sredstava i

Iznos gubitka se moţe pouzdano proceniti.

Objektivan dokaz da je finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava obezvređena uključuje

raspoloţive podatke o sledećim nastancima gubitka:

(i) Značajne finansijske poteškoće emitenta ili duţnika;

(ii) Kršenje ugovora, kao što su propusti ili kašnjenje u otplati glavnice ili kamate;

(iii) Banka, zbog ekonomskih ili pravnih razloga vezanih za finansijske poteškoće

duţnika, odobri povlastice koje inače ne bi uzela u obzir;

(iv) Visoka verovatnoća bankrota ili druge finansijske reorganizacije duţnika;

(v) Nestanak aktivnog trţišta za to finansijsko sredstvo zbog finansijskih poteškoća, ili

(vi) Uočljivi podaci koji pokazuju da postoji merljivo smanjenje budućih tokova gotovine

od grupe finansijskih sredstava nakon početnog priznavanja tih sredstava, mada

smanjenje ne moţe još uvek da se utvrdi za pojedinačna finansijska sredstva u grupi,

uključujući i:

i. Štetne promene plateţne moći duţnika u grupi, ili

ii. Nacionalne ili lokalne ekonomske uslove koji su u vezi sa izmirivanjem

obaveza za sredstva u grupi.

22

Pored događaja prepoznatih kao nastanci gubitka i opisanih u prethodnom odeljku, sledi detaljna (ali

neiscrpna) lista događaja koji se prepoznaju kao nastanci gubitka i koji mogu voditi ka umanjenju

vrednosti:

Nastanci gubitka za fizička lica

(i) Pravna procedura je pokrenuta,

(ii) Ozbiljna bolest ili invalidnost koja utiče na sposobnost za rad,

(iii) Smrt,

(iv) Gubitak ili značajano smanjenje primanja (npr. gubitak posla),

(v) Presuda za kriminalne aktivnosti ili zatvor,

(vi) Prevara vezana za odobrenje kredita,

(vii) Neispunjenje obaveze preko određenog broja dana ili za iznos preko odgovarajućeg praga

materijalnosti,

(viii) Kredit je pregovaran u prethodnih 12 meseci, tako da je Banka, zbog ekonomskih ili pravnih

razloga vezanih za finansijske poteškoće duţnika, odobrila povlastice duţniku koje Banka inače

ne bi razmatrala,

(ix) Ostali nastanci gubitka koji mogu uticati na sposobnost obveznika da otplati sve ugovorene

iznose kada isti pristignu za isplatu.

Nastanci gubitka za pravna lica

(i) Pravna procedura je pokrenuta,

(ii) Obveznik je pokrenuo stečajni postupak ili neku formu finansijske reorganizacije (npr. pretvaranje

kredita u akcije),

(iii) Obveznik je u negativnoj neto poziciji,

(iv) Značajne finansijske poteškoće emitenta ili obveznika,

(v) Pogoršanje kreditnog rejtinga (bilo spoljašnjeg ili unutrašnjeg)

(vi) Gubitak značajnog/ih klijenta/klijenata,

(vii) Oštećenja imovine, postrojenja ili opreme, korištenih u obveznikovom poslovanju ili uzete kao

obezbeđenje,

(viii) Presuda za kriminalne aktivnosti,

(ix) Prevara vezana za odobrenje kredita,

(x) Neispunjenje obaveze preko određenog broja dana ili za iznos preko odgovarajućeg praga

materijalnosti,

(xi) Kredit je pregovaran u prethodnih 12 meseci, tako da je Banka, zbog ekonomskih ili pravnih

razloga vezanih za finansijske poteškoće duţnika, odobrila povlastice duţniku koje Banka inače

ne bi razmatrala,

(xii) Obveznik posluje u industrijskom sektoru sa finansijskim poteškoćama, ili u zemlji čija je

ekonomija u recesiji,

(xiii) Nestanak aktivnog trţišta za kredite ili druge instrumente (duga ili kapitala) izdatih od strane

obveznika zbog finansijskih poteškoća,

(xiv) Ostali nastanci gubitka koji mogu uticati na sposobnost obveznika da otplati sve ugovorene

iznose kad isti pristignu za isplatu.

Banka prvo procenjuje da li postoje objektivni dokazi o ispravkama vrednosti pojedinačno za kredite koji

su pojedinačno značajni. Potom se grupno procenjuju krediti koji nisu pojedinačno značajni i krediti koji

su značajni ali za koje ne postoje objektivni dokazi o ispravkama vrednosti prema pojedinačnoj proceni.

23

U svrhu omogućavanja rukovodstvu da utvrdi da li je nastao gubitak na pojedinačnoj osnovi, periodično

se preispituju svi značajni odnosi sa drugim ugovornim stranama.

Ukoliko postoje dokazi o ispravkama vrednosti koje dovode do gubitaka po osnovu obezvređenja u

slučaju odnosa sa pojedinačnom drugom ugovornom stranom, onda se iznos gubitka utvrđuje kao razlika

između knjigovodstvene vrednosti kredita (jednog ili više njih), uključujući obračunatu kamatu, i sadašnje

vrednosti očekivanih budućih novčanih tokova eskontovanih po prvobitnoj efektivnoj kamatnoj stopi

kredita ili po efektivnoj kamatnoj stopi ustanovljenoj nakon reklasifikacije kredita, uključujući novčane

tokove koji mogu da proisteknu iz prodaje hipotekarne imovine umanjenim za troškove pribavljanja i

prodaje instrumenta obezbeđenja. Knjigovodstvena vrednost kredita se smanjuje korišćenjem računa

rezervisanja a iznos gubitka se priznaje u bilansu uspeha kao komponenta rezervisanja za kreditne gubitke.

Na kvartalnom nivou, svi obezvređeni krediti se revidiraju zbog izmena u sadašnjoj vrednosti očekivanih

budućih novčanih tokova eskontovanih po prvobitnoj efektivnoj kamatnoj stopi kredita. Sve izmene u

prethodno priznatim gubicima po osnovu obezvređenja se priznaju kao izmene u računu rezervisanja i

evidentiraju se u bilansu uspeha kao komponenta rezervisanja za kreditne gubitke.

U slučaju kada se smatra da nema realnih izgleda za naplatu i kada su svi instrumenti obezbeđenja

realizovani ili preneti u korist Banke, kredit i sva odgovarajuća rezervisanja se otpisuju. Sve naknadne

naplate, ukoliko ih bude, knjiţe se u korist računa rezervisanja i evidentiraju se u bilansu uspeha kao

komponenta rezervisanja za kreditne gubitke.

Proces utvrđivanja rezervisanja za vanbilansne pozicije sličan je metodologiji koja se koristi za kredite.

Svi iznosi gubitaka se priznaju kao rezervisanja u bilansu stanja u okviru ostalih obaveza i knjiţe se na

teret bilansa uspeha.

Ukoliko se u narednom periodu iznos prethodno priznatog gubitka po osnovu obezvređenja smanji i to

usled događaja koji nastane nakon priznavanja ispravke vrednosti, gubitak po osnovu obezvređenja se

ukida odgovarajućim smanjenjem računa rezervisanja. Takvo ukidanje se priznaje u bilansu uspeha.

24

Neto (rashodi/prihodi) po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja

a) Knjiţenja (na teret)/u korist bilansa uspeha

U hiljadama dinara

2011. 2010.

Rashodi indirektnih otpisa plasmana

i rezervisanja

Rashodi indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija:

– potraţivanja za kamate i naknade (50,417) (432,362)

– dati krediti i depoziti (1,159,444) (2,076,537)

– hartije od vrednosti i učešća u kapitalu (2,374) (59,058)

– ostali plasmani i ostala sredstva (254,564) (1,204,707)

(1,466,799) (3,772,664)

Rashodi po osnovu rezervisanja za:

– vanbilansne pozicije (35,105) (9,062)

– otpremnine zaposlenih (56,063) (49,997)

(91,168) (59,059)

Ukupno rashodi od indirektnih otpisa

i rezervisanja (1,557,967) (3,831,723)

Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa

plasmana i rezervisanja

Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa plasmana bilansnih

pozicija:

– potraţivanja za kamate i naknade 48,125 273,549

– dati krediti i depoziti 884,717 2,101,265

– hartije od vrednosti i učešća u kapitalu 4,286 798

– ostali plasmani i ostala sredstva 55,644 1,195,794

992,772 3,571,406

Prihodi od ukidanja rezervisanja za:

– vanbilansne pozicije 10,841 27,832

– sudske sporove 11 29.635

–ostale obaveze - 83.213

10,852 140,680

Ukupno prihodi od ukidanja indirektnih otpisa

i rezervisanja 1,003,624 3,712,086

Prihodi od naplaćene suspendovane kamate 86,997 56,689

Ukupno 1,090,621 3,768,775

Neto (rashodi)/prihodi po osnovu indirektnih otpisa

plasmana i rezervisanja (467,346) (62,948)

25

(b)Promene na raĉunima ispravke vrednosti po osnovu obezvreĊenja finansijskih plasmana i

rezervisanja za riziĉne vanbilansne pozicije i ostale obaveze

Promene na računima ispravke vrednosti bilansnih pozicija i rezervisanja u toku godine prikazane su u

sledećoj tabeli:

U hiljadama dinara

Potraţivanja

za kamate i

naknade

Dati

krediti i

depoziti

Hartije od

vrednosti i

uĉešća

u kapitalu

Gotovina, ostali

plasmani i ostala

sredstva

Rezervisanja Ukupno

Stanje na dan

31. decembar 2010. godine 662,052 11,798,873 638,802 1,018,910 493,863 14,612,500

Ispravka vrednosti i rezervisanja u

toku godine 50,417 1,159,444 2,374 254,564 91,168 1,557,967

Ukidanje ispravki vrednosti (48,125) (884,717) (4,286) (55,644) (10,852) (1,003,624)

Kursne razlike 4,192 (258,838) 2,211 13,407 (239,028)

Efekti svođenja plasmana na trţišnu

vrednost - - - - - -

Isplate po osnovu izgubljenih

sporova (10,331) (10,331)

Ostale promene (43,742) (3,345,065) (116,287) (84,097) (33,382) (3,622,573)

Stanje na dan

31. decembar 2011. godine 624,794 8,469,697 522,814 1,147,140 530,466 11,294.911

Ostale promene na računima ispravke vrednosti bilansnih pozicija u toku 2011. godine se najvećim delom

odnose na isknjiţavanje potraţivanja i pripadajuće ispravke vrednosti na osnovu odluka Upravnog odbora

Banke.

5.7 Ublaţavanje kreditnog rizika

U cilju smanjenja kreditnog rizika, Banka je svojim unutrašnjim aktima (Kreditna politika poslova sa

privredom, Kreditna politika za poslove sa stanovništvom i Procedura za kolaterale) definisala vrste

prihvatljivih instrumenata obezbedjenja i bliţe uredila instrukcijama prijem, čuvanje, vrednovanje,

praćenje i upravljanje tim instrumentima obezbedjenja.

Tehnike ublaţavanja kreditnog rizika odnose se na podobne instrumente nematerijalne i materijalne

kreditne zaštite.

26

Podobni instrumenti kreditne zaštite koje Banka moţe da koristi radi smanjenja kreditnog rizika su:

1.Instrumenti materijalne kreditne zaštite, i to:

- Sredstva obezbedjenja u obliku finansijske imovine,

- Bilansno netiranje,

- Standardizovani sporazumi o netiranju,

- Ostali instrumenti materijalne kreditne zaštite.

2.Instrumenti nematerijalne kreditne zaštite, i to:

- Garancije, drugi oblici jemstva i kontragarancije,

- Kreditni derivati.

Tokom 2011 godine Banka nije koristila bilansno i vanbilansno netiranje kao instrument kreditne zaštite.

U ovom periodu Banka je aktivu ponderisanu kreditnim rizikom prilagođavala za efekte korišćenja

sredstava obezbeđenja u obliku finansijske imovine primenom jednostavnog metoda.

Primenjene tehnike ublaţavanja kreditnog rizika na dan 31 decembar 2011. godine odnose se na depozite

primljene od privrednih društava i fizičkih lica u iznosu od 3,415,192 hiljada dinara:

U hiljadama dinara

Klase izloţenosti

Bruto izloţenosti

pre primene


zamenom pondera

kreditnog rizika

Ispravke

vrednosti i

rezervisanja

Potrebna

rezerva

Umanjenje po

osnovu primene

instrumenata

kreditne zaštite

Neto izloţenost

posle primene

kreditne zaštite

sa zamenom

pondera

kreditnog rizika

Privredna društva 27,981,100 241,930 2,147,449 2,385,142 23,206,579

Fizička lica 21,047,048 57,654 1,505,778 1,030,050 18,453,566

Ukupno 49,028,148 299,584 3,653,227 3,415,192 41,660,145

5.8 Transakcije sa povezanim licima i licima unutar NBG Grupe

Povezana lica su lica koja su povezana sa Bankom putem znatnog i/ili kontrolnog učešća. Banka u sklopu

svog redovnog poslovanja obavlja poslovne transakcije sa povezanim licima i licima unutar NBG Grupe.

Banka transakcije sa povezanim licima obavlja po vaţećim trţišnim uslovima. Za potrebe identifikovanja

povezanih lica Banka dosledno sledi uputstva NBS i definicije MSFI.

5.9 Izloţenost po osnovu vlasniĉkih ulaganja u bankarskoj knjizi

Vlasnička ulaganja Banke se klasifikuju u bankarsku knjigu i predmet su ponderisanja kreditnim rizikom

unutar okvira za izračunavanje adekvatnosti kapitala, sem učešća koja predstavljaju odbitnu stavku od

kapitala u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke. Za potrebe izračunavanja

regulatornog kapitala vlasnička ulaganja Banke obuhvataju investicije raspoloţive za prodaju, kao i

kvalifikovana, znatna i kontrolna učešća (investicije) u finansijska i nefinansijska lica.

U skladu sa računovodstvenim politikama Banke, rukovodstvo Banke vrši klasifikaciju finansijskih

instrumenata pri inicijalnom priznavanju. Klasifikacija finansijskih instrumenata prilikom početnog

priznavanja zavisi od svrhe zbog koje su finansijski instrumenti stečeni i njihovih karakteristika.

Naknadno vrednovanje finansijskih instrumenata zavisi od njihove klasifikacije.

27

Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju

Hartije od vrednosti koje su namenjene da se drţe na neodređeni vremenski period, a koje mogu biti

prodate usled potrebe za obezbeđenjem likvidnosti ili izmena u kamatnim stopama, kursevima stranih

valuta ili cena kapitala, klasifikuju se kao “hartije od vrednosti raspoloţive za prodaju”.

Hartije od vrednosti raspoloţive za prodaju obuhvataju instrumente kapitala drugih pravnih lica i duţničke

hartije od vrednosti.

Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti raspoloţive za prodaju za koje postoji aktivno

berzansko trţište se iskazuju po fer vrednosti. Fer vrednost hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi

zasniva se na tekućim cenama ponude. Promene u trţišnoj vrednosti hartija od vrednosti raspoloţivih za

prodaju iskazuju se u okviru kapitala kao rezerva po osnovu hartija od vrednosti raspoloţivih za prodaju.

Kada se hartije od vrednosti raspoloţive za prodaju otuđe ili kada im se umanji vrednost, kumulirane

korekcije fer vrednosti priznate u okviru kapitala evidentiraju se u bilansu uspeha.

Hartije od vrednosti raspoloţive za prodaju koje nemaju kotiranu trţišnu cenu na aktivnom trţištu i za

koje su ostali metodi razumnog procenjivanja neodgovarajući, izuzeta su od vrednovanja po trţišnoj

vrednosti i iskazuju se po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za ispravku vrednosti.

Dividende stečene tokom drţanja finansijskih sredstava raspoloţivih za prodaju su uključene u prihode od

dividendi i učešća u kapitalu kada je nastalo pravo na priliv po osnovu dividendi. Dobici i gubici po

osnovu prodaje ovih hartija od vrednosti evidentiraju se u bilansu uspeha, u okviru dobitaka, odnosno

gubitaka po osnovu prodaje hartija od vrednosti. Pored toga, imparitetni gubici na hartijama od vrednosti

raspoloţivim za prodaju, koji se ne mogu smatrati privremenim, evidentiraju se preko bilansa uspeha.

Učešća u kapitalu pravnih lica

Učešća u kapitalu sastoje se od učešća u kapitalu drugih pravnih lica, povezanih pravnih lica, akcija

preduzeća i banaka u dinarima i stranoj valuti.

Učešća u kapitalu drugih pravnih lica koja nemaju kotiranu trţišnu cenu na aktivnom trţištu i za koje su

ostali metodi razumnog procenjivanja neodgovarajući, izuzeta su od vrednovanja po trţišnoj vrednosti i

iskazuju se po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za ispravku vrednosti.

Zavisna pravna lica predstavljaju ona pravna lica u kojima izveštajno pravno lice ima udeo u vlasništvu

iznad 50% ili više od polovine prava glasa ili pravo upravljanja finansijskom, odnosno poslovnom

politikom zavisnog preduzeća.

28

VLASNIĈKE HARTIJE OD VREDNOSTI RASPOLOŢIVE ZA PRODAJU

(Kotiraju se na berzi) U hiljadama dinara

Knjigovodstvena vrednost Fer vrednost

U dinarima

Akcije banaka 224,149 224,149

Akcije preduzeća 311,240 311,240

U stranoj valuti Ostale hartije od vrednosti 429 429

Stanje na dan 31.12.2011. 535,818 535,818

UDELI /UĈEŠĆA

( Ne kotiraju se na berzi) U hiljadama dinara

U dinarima Iznosi – Zavisna pravna lica -

– Povezana pravna lica -

– Ostala preduzeća 196,480

– Ostale banke i finansijske organizacije

Uhupno

35,549

232,029

U stranoj valuti – Zavisna pravna lica 10,441

– Inostrane banke i finansijske organizacije 275,457

Uhupno 285,898

Bruto uĉešća

517,927

Minus:Ispravka vrednosti (464,424)

Stanje na dan 31.12.2011. 53,503

NETO DOBITAK PO OSNOVU PRODAJE HARTIJA OD VREDNOSTI KOJE SU

RASPOLOŢIVE ZA PRODAJU

U hiljadama dinara

Dobitak po osnovu prodaje

- VISA INC 70,132

Ukupno

70,132

NEREALIZOVANI GUBITAK PO OSNOVU PROMENE VREDNOSTI KOTIRANIH HARTIJA

OD VREDNOSTI RASPOLOŢIVIH ZA PRODAJU

U hiljadama dinara

Nerealizovani gubitak

(54,712)

Stanje na dan 31.12.2011.

(54,712)

Podatak o nerealizovanim gubicima je iskazan po osnovu promene vrednosti svih kotiranih hartija od

vrednosti raspoloţivih za prodaju, a ne samo po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi.

29

6 Trţišni rizik

6.1 Uvod

Trţišni rizik je rizik da će promene trţišnih cena, poput deviznog kursa, kamatne stope, cene akcija i cene

robe uticati na prihode Banke ili na vrednost njenih finansijskih instrumenata. Cilj upravljanja trţišnim

rizicima jeste upravljanje i kontrola izloţenosti trţišnim rizicima u okviru prihvatljivih parametara, uz

istovremenu optimizaciju prihoda u odnosu na rizik.

Banka je usvojila standardizovani pristup u merenju trţišnih rizika za izračunavanje adekvatnosti kapitla u

skladu sa regulativom NBS. Okvir NBS-a za izračunavanje kapitala na osnovu standardizovanog pristupa

zahteva da se rizikom ponderisana aktiva izračunava za cenovni rizik (po osnovu duţničkih i vlasničkih

hartija od vrednosti), devizni rizik i robni rizik. Prema tome, posmatrajući sa aspekta izračunavanja

kapitala, merenje trţišnog rizika u Banci se u najvećoj meri svodi na izračunavanje deviznog rizika u

bankarskoj knjizi. Banka je takođe izloţena riziku od promene kamatnih stopa u bankarskoj knjizi kojim

se zasebno upravlja.

6.2 Upravljanje deviznim rizikom

Devizni rizik je rizik da će vrednost finansijskog instrumenta varirati usled promena u deviznom kursu.

Upravljanje deviznim rizikom u Banci se nalazi pod nadleţnošću Funkcije Finansijska trţišta. Banka teţi

da upravlja deviznim rizikom kroz kontinuirano praćenje deviznog kursa. Upravni odbor Banke usvaja

politike i strategije koje se odnose na upravljanje deviznim rizikom. Odbor za upravljanje aktivom i

pasivom („ALCO‟) pruţa podršku Upravnom odboru u pogledu upravljanja deviznim rizikom tako što

preporučuje politike, utvrđuje limite i smernice i redovno prati devizni rizik Banke. ALCO odbor daje

smernice za svakodnevno upravljanje deviznim rizikom.

Upravljanje dnevnom deviznom pozicijom Banke je u nadleţnost Funkcije Finansijska trţišta. Funkcija

Finansijska trţišta je odgovorna za obebeđenje adekvatne devizne likvidnosti za ispunjene obaveza koje

dospevaju kako bi se obezbedio rast aktive, vodeći računa o poštovanju svih limita i smernica koje su

utvrdili Upravni odbor Banke i ALCO; takođe, ova Funkcija treba da sprovede strategije za zaštitu od

deviznog rizika, kao i ostale odobrene strategije upravljanja rizicima. Funkcija Upravljanje rizicima

redovno revidira uspostavljene limite i obezbeđuje da odgovarajući organizacioni delovi poštuju sve limite

utvrđene u politici.

Upravljanje deviznim rizikom kroz limite neto izloţenosti je dopunjeno sa praćenjem osetljivosti

finansijskih sredstava i obaveza Banke u odnosu na različita scenarija promena deviznog kursa.

Standardna scenarija koja se razmatraju obuhvataju povećanje deviznog kursa od +/-10%. Analiza neto

devizne pozicije Banke i njene osetljivosti na povećanje ili smanjenje deviznog kursa (pod pretpostavkom

da sve ostale promenljive, prvenstveno profitne stope, ostaju konstantne) prikazana je u finansijskim

izveštajima.

Analiza osetljivosti pokriva dva scenarija pripremljena na osnovu pretpostavljenih potencijalnih kretanja

kursa, dok ostale promenljive ostaju konstantne, i prikazuje potencijalna dejstva na finansijski rezultat.

Srazmerna kolebanja kursa od +10% (depresijacija strane valute); i

Srazmerna kolebanja kursa od -10 % (depresijacija dinara).

30

U hiljadama dinara

Promena u

kursu

Neto

izloţenost

deviznom

riziku 2011

Promena u

kursu :

Neto

izloţenost

deviznom

riziku 2010

Promena u kursu :

+ 10%

360,605

+ 10%

265,010

Promena u kursu :

- 10%

(295,041)

- 10%

(216,826)

Bankarsko poslovanje u različitim valutama prouzrokuje izloţenost kolebanju deviznog kursa. Banka

upravlja deviznim rizikom nastojeći da spreči nepovoljne posledice promena u unakrsnom i deviznom

kursu u odnosu na dinar (devizni gubici) na finansijski rezultat Banke, kao i na sposobnost klijenata da

otplaćuju kredite u devizama. U svrhu zaštite od deviznog rizika, Banka prati svakodnevne promene u

deviznom kursu na finansijskom trţištu, sprovodeći politiku niske izloţenosti deviznom riziku i

ugovarajući deviznu klauzulu sa svojim klijentima i prateći rezultate koji se dobijaju tokom simuliranja

stres testa.

Banka je uspostavila i odrţava odgovarajuće funkcije merenja, praćenja i kontrole deviznog rizika,

uključujući aplikaciju za dnevno praćenje otvorene pozicije Banke u devizama, koja je dana 31. 12. 2011.

godine bila sledeća:

U hiljadama dinara

Ostale Ukupno Ukupno

SREDSTVA

EUR USD valute

strane

valute u dinarima

Ukupno

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 2,441,670 1,641,037 720,836 4,803,543 4,347,021

9,150,564

Opozivi depoziti i krediti 16,875,211 0 0 16,875,211 4,700,000

21,575,211

Potraţivanja po osnovu kamata,

naknada, prodaje, promene fer

vrednosti derivata i druga

potraţivanja

142,625 1,662 13,901 158,188 115,838

274,026

Dati krediti i depoziti 28,078,831 625,090 6,515,528 35,219,449 16,027,715

51,247,164

Hartije od vrednosti 20,373 0 0 20,373 1,860,229

1,880,602

Udeli (učešća) 1,121 14,731 0 15,852 37,651

53,503

Ostali plasmani 159,538 296,130 583 456,251 165,584

621,835

Nematerijalna ulaganja 0 0 0 0 367,935

367,935

Osnovna sredstva i investicione

nekretnine 0 0 0 0 5,557,391

5,557,391

Ostala sredstva 186,575 7,939 11,230 205,744 1,573,244

1,778,988

UKUPNA SREDSTVA 47,905,944 2,586,589 7,262,078 57,754,611 34,752,608

92,507,219

31

OBAVEZE

Transakcioni depoziti 3,503,281 255,311 105,149 3,863,741 10,688,024

14,551,765

Ostali depoziti 42,966,989 872,367 1,035,282 44,874,638 5,302,851

50,177,489

Primljeni krediti 5,300,025 66,662 7,265 5,373,952 73,866

5,447,818

Obaveze po osnovu hartija od

vrednosti 316 316

316

Obaveze po osnovu kamata,

naknada i promene vrednosti

derivata 446 446 137,469

137,915

Ostale obaveze

641,071

6,694

8,272

656,037

1,514,239

2,170,276

UKUPNO OBAVEZE 52,412,128 1,201,034 1,155,968 54,769,130 17,716,449

72,485,579

Vanbilasne pozicije 5,583,404 (1,382,151) (6,097,899) (1,896,646) 1,797,586

Otvorena devizna pozicija

31. Decembar 2011. 1,077,220 3,404 8,211 1,088,835 18,833,745

31. Decembar 2010. 1,321,556 (8,977) (9,151) 1,303,428 19,583,705

6.3 Upravljanje trţišnim rizikom

Osnovni dokument na osnovu kojeg Banka upravlja trţišnim rizicima je Politika knjige trgovanja1, koja

definiše metodologije, procese i alatke za merenje, limite za rizik, smernice i odgovornosti vezane za

izveštavanje i korektivne mere, kao i knjigu trgovanja, kako sa računovodstvenog stanovišta, tako i za

svrhe adekvatnosti kapitala. Politika je aţurirana u toku 2011. godine. Osim navedenog, primenjuju se i

drugi normativi, u skladu sa strategijom upravljanja rizicima, instrukcijama NBG Grupe i propisima

lokalnih vlasti.

Banka je uspostavila i odrţava odgovarajuće funkcije za merenje, praćenje i kontrolu trţišnog rizika,

uključujući:

- Procese merenja trţišnog rizika koji beleţe sve značajne izvore trţišnog rizika i koji procenjuju uticaj

promene faktora trţišnog rizika na način koji je u skladu sa obimom aktivnosti Banke. Ovi sistemi

merenja uključuju procenu maksimalnog potencijalnog rizika za osnovne strane valute i modele gde je to

podesno. Procena maksimalnog potencijalnog rizika je statistička procena gornje granice, u okviru

zadatog nivoa pouzdanosti, potencijalnog iznosa za koji bi vrednost pozicije trgovanja ili portfolija mogla

da se smanji u toku perioda koji je potreban da se pozicija zatvori. Konkretno, to je mera potencijalnog

gubitka od jednog događaja u normalnim, svakodnevnim tokovima trţišta. Banka vrši procenu

maksimalnog potencijalnog rizika otvorene pozicije pod pretpostavljenim nivoom od 99% pouzdanosti za

kretanja relevantnih deviznih kurseva.

1 Potpun naziv - Politika za klasifikaciju pojedinačnih bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki u okviru knjige trgovanja i bankarske knjige u

svrhe izračunavanja adekvatnosti kapitala, odeljenja banke i odobreni limiti za transakcije knjige trgovanja, vrednovanje stavki knjige trgovanja,

izračunavanje adekvatnosti kapitala banke

32

VaR – Otvorene devizne pozicije

VaR prosek u 2011

(u EUR)

35,036

VaR prosek u 2010

(u EUR)

35,266

- Operativne limite i ostale prakse koje obezbeđuju da izloţenosti ostaju u okviru nivoa koji je u skladu sa

internim politikama u smislu izloţenosti pojedinačnim vrstama trţišnog rizika, pozicija i limita gubitka.

- Merenje osetljivosti na gubitak pod stresnim trţišnim uslovima (uključujući razlaganje ključnih

pretpostavki) i uzimanje u obzir tih rezultata pri uspostavljanju i ocenjivanju politika i limita za trţišne

rizike.

- Adekvatne i efikasne procese i informacione sisteme za merenje, praćenje, kontrolisanje i izveštavanje o

izloţenosti trţišnim rizicima. Relevantni IT sistemi moraju da budu dovoljno sofisticirani da obuhvate

kompleksnost aktivnosti trgovanja Banke. Adekvatni limiti su ugrađeni u ove sisteme. Izveštaji se

redovno sačinjavaju i dostavljaju Upravnom odboru, Izvršnom odboru, direktorima funkcija i svim drugim

odgovarajućim instancama.

6.4 Kapitalni zahtev za trţišni rizik

Banka primenjuje standardizovan pristup u izračunu svojih kapitalnih zahteva za trţišni rizik u skladu sa

zahtevima NBS za potrebe određivanja adekvatnosti kapitala. Kapitalni zahtev za devizni rizik se

izračunava mnoţenjem ukupne neto otvorene devizne pozicije Banke sa 12%.

Kapitalni zahtevi za cenovni rizik po osnovu otvorenih pozicija portfolija trgovanja duţničkim i

vlasničkim HoV, kao i derivata duţničkih HoV, akcija, kamatnih stopa i deviznog kursa, izračunavaju se

kao zbir sledećeg:

specifični rizik, tj. rizik od promene u ceni relevantnog finansijskog instrumenta zbog uticaja

faktora koji su u vezi sa emitentom, izračunato na osnovu Standardizovanog pristupa, i

opšti rizik, tj. rizik promene cene relevantnog finansijskog instrumenta zbog opšte promene

kamatne stope ili nivoa cena na berzanskom trţištu, izračunato na osnovu Standardizovanog

pristupa.

Kapitalni zahtev za cenovni rizik (duţničke hartije od vrednosti) se izračunava prema elementima knjige

trgovanja u koje spadaju obveznice i devizni derivati, korišćenjem metode dospeća, a uzimajući u obzir

duge ili kratke pozicije duţničkih hartija od vrednosti, kao i duge i kratke pozicije svop i forvard ugovora

unesenih u knjigu trgovanja po različitim valutama u kojima su izvršene transakcije, kao i po vremenu

preostalom do dospeća.

Kapitalni zahtev za cenovni rizik po duţničkim HoV jednak je zbiru kapitalnih zahteva za specifični i

opšti cenovni rizik za iste HoV, pomnoţen sa 1,5.

U hiljadama dinara

Izloţenost Aktiva

ponderisana

rizikom

Koeficijent adekvatnosti

kapitala

Kapitalni zahtev

Devizni rizik 1,024,325 12% 122,919

Cenovni rizik (duţničke

hartije od vrednosti)

225,292 12% 27,035

Cenovni rizik (vlasničke

hartije od vrednosti)

0 12% 0

Robni rizik 0 12% 0

Ukupno: 1,249,617 12% 149,954

33

7 Operativni rizik

7.1 Uvod

Banka je usvojila definiciju operativnog rizika prema Bazelu II (BCBS, Međunarodna konvergencija o

merenju kapitala i standardima kapitala, Revidirani okvir, Jul 2006.), prema kojem se ‟Operativni rizik

definiše kao rizik gubitka koji nastaje iz neadekvatne primene, odnosno propusta koji se tiču internih

procesa, ljudi i sistema ili iz eksternih slučajeva‟.

Usvojena definicija uključuje pravni rizik i ‟compliance‟ rizik , ali isključuje druge rizike kao što su

strateški i reputacioni rizik. Operativni rizik predstavlja sastavni deo redovnih operacija koje izvodi Banka

u svom poslovanju. Banka je usvojila Pristup osnovnog indikatora za merenje kapitalnih zahteva za

operativni rizik u kontekstu Bazela II i okvira za izračunavanje kapitalnog zahteva za operativni rizik

prema Narodnoj banci Srbije.

Definicija operativnog rizika bliţe određuje široke kategorije izvora operativnog rizika, a naročito sledeće:

Procesi – odnosi se na gubitke koji su nastali usled manjkavosti u postojećoj proceduri, ili

odsustva procedure ili dokumentacije. Gubici u ovoj kategoriji mogu biti posledica ljudske greške

ili propusta u poštovanju postojeće procedure. Gubici u kategoriji procesa su nenamerni.

Ljudski faktor - odnosi se na gubitke vezane za namerno kršenje internih politika od strane

aktuelnih ili bivših zaposlenih. U nekim naročitim slučajevima, ova kategorija moţe da obuhvata

nezavisne preduzimače, ljude koje su zaposlila eksterna lica ili se rizik odnosi i na ljude koji su u

procesu razmatranja za zapošljavanje.

Sistemi - predstavlja gubitke koji nastaju usled pada u postojećem sistemu ili tehnologiji. Gubici

u ovoj kategoriji su nenamerni (IT rizik spada u ovu kategoriju). Ukoliko bi se neki gubitak vezan

za tehnologiju dogodio sa namerom, on bi spadao ili u kategoriju Ljudski faktor ili u kategoriju

Eksterni događaj.

Eksterni događaji - predstavlja gubitke koji nastaju kao posledica prirodnih sila ili sila koje je

čovek prouzrokovao ili kao rezultat dela počinjenog od strane trećeg lica.

7.2 Upravljanje operativnim rizikom

Struktura rukovođenja Okvirom za upravljanje operativnim rizicima Banke zasnovana je na modelu „tri

nivoa odbrane”, tj:

Prvi nivo odbrane obuhvata sve organizacione jedinice Banke, od kojih je svaka jedinica direktno

odgovorna za kontrolu i minimalizovanje operativnog rizika u okviru svojih poslovnih aktivnosti u

skladu sa standardima i politikama Banke.

Drugi nivo odbrane obuhvata Sektor Upravljanje operativnim rizicima, koji je prvenstveno

odgovoran za razvoj i obezbeđivanje metodologija, alatki i smernica koje se odnose na upravljanje

operativnim rizicima, a koje će se koristiti na nivou svih organizacionih jedinica za potrebe

upravljanja operativnim rizicima. Drugi nivo odbrane čini i posebna saradnja Sektora Upravljanje

operativnim rizicima sa specijalizovanim organizacionim jedinicama koje su suočene sa širokim

rasponom operativnih rizika i upravljaju njima, što je u skladu sa njihovom funkcijom. Konkretnije,

Sektor Upravljanje operativnim rizicima sarađuje sa Funkcijom Pravni poslovi, Funkcijom

Compliance, Funkcijom Ljudski resursi, Funkcijom Poslovni procesi i organizacija i Funkcijom

Informacione tehnologije, u pogledu pitanja koja se tiču specijalizovanih metodologija i alatki,

uključujući obezbeđenje kontinuiteta poslovanja, oporavljanje od katastrofalnih događaja,

sprečavanje pranja novca, čuvanje poverljivih informacija, itd.

Pored toga, u okviru ovog nivoa odbrane vrši se i praćenje operativnih rizika i asistencija u

aktivnostima ublaţavanja istih.

34

Treći nivo odbrane je Interna revizija, koja je odgovorna da obezbedi na nezavisnom nivou da

Okvir za upravljanje operativnim rizicima bude efikasan, odgovarajući i da se sprovodi u celosti.

Organizaciona struktura Banke u pogledu upravljanja operativnim rizikom prikazana je na sledećoj slici:

Odbor za upravljanje rizicima pri upravnom odboruOdbor za

reviziju

Izvršni odbor

Direktori

Direktor funkcije

upravljanje

rizicima

Upravljanje rizicima

Sektor za upravljanje ORPoslovna

jedinica 1

korespondent

Poslovna

jedinica 2

korespondent

Interna

revizija

Pravno ComplianceLjudski

resursi

Jedinica podrške

ili specijalizovana

jedinica 1

korespondent

Jedinica podrške

ili specijalizovana

jedinica 2

korespondent

Poslovni

procesi i

organizacija

Informaciona

tehnologija

Specijalizovane jedinice

Prva linija odbrane Druga linija odbrane Treća linija odbrane

ORGANIZACIONA STRUKTURA BANKE SA ASPEKTA UPRAVLJANJA OPERATIVNIM RIZIKOM

Celokupni pristup upravljanja operativnim rizikom sastoji se od sledećih komponenti:

Prikupljanje podataka o događajima koji dovode do gubitaka

Samoocenjivanje rizika i kontrola (RCSA)

Ključni pokazatelji rizika (KRI)

Akcioni planovi

Međusobna povezanost ovih komponenti je šematski prikazana dalje u tekstu.

35

Po

no

vn

o testi

ran

je

Akcioni planovi

Prikupljanje podataka

o gubicima

Osnovne komponente okvira za upravljanje rizicima

Samoocenjivanje rizika

I kontrola

Ključni pokazatelji rizika

Cilj ovog pristupa je da se sastavi formalizovana i transparentna struktura u kojoj su sve komponente

logički povezane i podrţavaju jedna drugu kako bi se sproveo dinamičan i trajan proces UOR u celoj

Banci.

Naročito, proces prikupljanja podataka o gubicima uključuje objektivno beleţenje ostvarenih gubitaka koji

se odnose na operativne rizike; proces RCSA uključuje identifikaciju i procenu rizika na način na koji to

smatraju za shodno odgovarajući nosioci/vlasnici rizika. Ključni pokazatelji rizika (KRI) imaju za cilj da

obezbede metriku koja će omogućiti proaktivno i/ili retroaktivno praćenje tendencija rizika. Sve ove

komponente uopšteno mogu da dovedu do osmišljavanja akcionih planova koji sluţe za rešavanje

identifikovanih problema i ublaţavanje relevantnih operativnih rizika. Putem uobičajene tipologije rizika

koja je usvojena u Banci, rezultati svih komponenti se mogu porediti, time omogućavajući ponovno

testiranje celog procesa.

Cilj celokupnog pristupa je da se omogući sve preciznija perspektiva razvoja profila operativnog rizika

Banke i da taj pristup predstavlja sredstvo za operativno unapređenje putem sprovođenja akcionih

planova.

7.3. Kapitalni zahtev za operativni rizik

Banka je usvojila Pristup osnovnog indikatora za izračunavanje kapitalnog zahteva za operativni rizik u

skadu sa zahtevom Narodne banke Srbije.

Prema ovom pristupu, prosečni trogodišnji bruto prihod Banke mnoţi se sa koeficijentom alfa od 15%

koji je propisan takodje od strane NBS, a multiplikator 1/12 se koristi da bi se dobila rizikom ponderisana

aktiva koja je predmet kapitalnog zahteva.

36

U hiljadama dinara

Aktivnosti

Banke koje su

predmet

kalkulacije

kapitalnog

zahteva za

operativni rizik

Indikator izloţenosti Kapitalni

zahtev

Aktiva

ponderisana

rizikom t-3 t-2 t-1

Ukupne

aktivnosti

Banke koje su

predmet

pristupa

osnovnog

indikatora

(BIA)

7,012,809 5,732,612 5,041,603 889,351 7,411,258

Napomena: “t” označava tekuću godinu

8 Ostali tipovi rizika

8.1 Uvod

Pored rizika koji su predstavljeni u prethodnom odeljku, Banka je takođe izloţena i drugim tipovima

rizika koje identifikuje i kojima upravlja unutar svog okvira upravljanja rizicima. Mada se ovi rizici ne

uključuju direktno u izračunavanje regulatornog kapitala (Stub 1), oni su predmet identifikovanja,

nadgledanja i kontrole od strane Banke.

8.2 Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti je rizik da će Banka imati poteškoće prilikom izmirenja finansijskih obaveza zbog

neusklađenosti rokova dospeća aktive i pasive. Pristup Banke upravljanju likvidnosti treba da obezbedi da

Banka u svakom momentu ima dovoljno sredstava za izmirenje obaveza pri njihovom dospeću, a da se

pritom ne naprave neprihvatljivi gubici ili da se ne rizikuje prouzrokovanje štete po ugled Banke.

Banka je uspostavila Politiku upravljanja rizikom likvidnosti kojom su definisane uloge i odgovornosti

Upravnog odbora Banke, Odbora za upravljanje rizicima pri Upravnom odboru Banke, Odbora za

upravljanje aktivom i pasivom (ALCO), Funkcije Finansijska trţišta i ostalih organizacionih delova

uključenih u proces upravljanja likvidnošću. U Politici se takođe navode pokazatelji likvidnosti koje

Banka treba da odrţava, kao i limiti ročne neusklađenosti za svaku vremensku klasu na lestvici dospeća.

Politika Banke je da se odrţavaju odgovarajući nivoi visokokvalitetnih likvidnih sredstava kako bi se

obezbedilo da sredstva budu na raspolaganju za izmirenje depozita i ostalih obaveza koje dospevaju, u

momentu njihovog dospeća. Svakodnevno upravljanje rizikom likvidnosti spada u nadleţnost Funkcije

Finansijska trţišta koja pomno prati izvore i rokove dospeća aktive i pasive i vodi računa da se poštuju

limiti koje je odredio ALCO Odbor. Funkcija Upravljanje rizicima prati poziciju likvidnosti i izveštava

ALCO odbor i Izvršni odbor o svim prekoračenjima.

37

Okvir Banke za upravljanje rizikom likvidnosti obuhvata sledeće:

Standarde poslovanja u vezi sa rizikom likvidnosti, uključujući odgovarajuće politike, procedure i

resurse za kontrolu, limitiranje rizika likvidnosti i upravljanje istim.

Odrţavanje zaliha likvidne aktive u skladu sa profilom novčanih tokova koji se moţe lako i brzo

konvertovati u gotovinu bez prouzrokovanja nepotrebnih gubitaka vrednosti kapitala.

Upravljanje pristupom izvorima finasiranja kao i merenje, kontrola i testiranje scenarija zahteva

za finansiranjem.

Sistem informisanja rukovodstva i ostali sistemi koji identifikuju, mere, prate i kontrolišu rizik

likvidnosti.

Plan poslovanja u slučaju nastanka nepredviđenih događaja za rešavanje problema u pogledu

likvidnosti u smislu mogućnosti da se neke ili sve aktivnosti finansiraju blagovremeno i uz

razumne troškove.

Limiti za rizik likvidnosti (npr. koeficijent neusklađenosti dospeća, odnos likvidne aktive prema

ukupnoj aktivi) uzimajući u obzir postojeće regulatorne limite.

Banka je uspostavila i odrţava odgovarajuće funkcije merenja, praćenja i kontrole likvidnosti, kao i

izveštavanja koje se odnose na:

Profil dospeća novčanih tokova u okviru različitih scenarija uključujući i scenarija za aktivu i

pasivu bez dospeća (npr. štedni ulozi, kreditne kartice).

Zalihe likvidne aktive koja je na raspolaganju Banci i njenu trţišnu vrednost.

Sposobnost Banke da vrši prodaju aktive na raznim trţištima (posebno pod nepovoljnim

uslovima) i da uzajmljuje sredstva na trţištima.

Potencijalne izvore volatilnosti u aktivi ili pasivi (uključujući potraţivanja i obaveze koje

proističu iz vanbilansnog poslovanja Banke).

Uticaj nepovoljnih tendencija kvaliteta aktive na buduće novčane tokove i na trţišnu pouzdanost

na nivou Banke.

Kreditnu sposobnost i sposobnost lica (koja obezbeđuju kreditne linije) da ispunjavaju svoje

obaveze.

Uticaj poremećaja na trţištu na novčane tokove i na klijente.

Vrstu novih depozita koji se pribavljaju, kao i njihov izvor, rok dospeća i cenu.

Regulatorne zahteve za izveštavanjem.

Dalje u tekstu su navedeni ključni pokazatelji likvidnosti koji odraţavaju poziciju likvidnosti Banke:

Pokazatelj likvidnosti tokom 2011 i 2010 je bio sledeći:

2011 2010

Prosek tokom perioda 1.84 1.77

Najviši 2.67 2.12

Najniţi 1.12 1.15

Na dan 31.decembar 2.45 1.83

Nivo likvidnosti se iskazuje korišćenjem pokazatelja koji predstavlja odnos zbira likvidnih potraţivanja

prvog i drugog reda (gotovina, sredstva na računima kod drugih banaka, depoziti kod Narodne banke Srbije,

ostala potraţivanja u postupku realizacije, neopozive kreditne linije odobrene Banci, finansijski instrumenti

kotirani na berzi, procenat hartija od vrednosti koje je izdala Republika Srbija, a koje su denominovane u

dinarima sa originalnim rokom dospeća duţim od 3 meseca, ostala potraţivanja koja dospevaju u roku od

38

mesec dana) i zbira obaveza po viđenju bez ugovorenog roka dospeća i obaveza sa fiksnim rokom dospeća

do mesec dana.

Tabela koja je prikazana dalje u tekstu analizira aktivu i pasivu Banke prema relevantnim grupama dospeća

na osnovu vremena preostalog do ugovorenog roka dospeća na dan sastavljanja bilansa stanja. Ovde je

takođe navedeno i iskustvo Banke na osnovu kojeg aktiva i pasiva sa kratkoročnom vrednošću mogu

praktično da imaju mnogo duţi rok zbog stalnih periodičnih obnavljanja. Sledeća tabela prikazuje izveštaj o

neusklađenosti dospeća na dan 31. decembra 2011. godine:

U hiljadama dinara

SREDSTVA Do 1 meseca

Od 1 do 3

meseca

Od 3 do 12

meseci

Od 1 do 5

god.

Preko 5

god. Ukupno

Gotovina i gotovinski

ekvivalenti 9,150,564

0

0

0

0

9,150,564

Opozivi depoziti i krediti 21,575,211

0

0

0

0

21,575,211

Potraţivanja po osnovu

kamata, naknada, prodaje,

promene fer vrednosti

derivata i druga potraţivanja

274,026

0

0

0

0

274,026

Dati krediti i depoziti 3,314,655

4,049,146

12,665,318

17,368,153

13,849,892

51,247,164

Hartije od vrednosti 567,293

31,700

1,025,439

256,170

1,880,602

Udeli (učešća)

53,503

53,503

Ostali plasmani 621,835

621,835

Nematerijalna ulaganja 0

0

0

0

367,935

367,935

Osnovna sredstva i

investicione nekretnine 0

0

0

0

5,557,391

5,557,391

Ostala sredstva 447,367 41,463 395,970 470,763 423,425 1,778,988

UKUPNA SREDSTVA 35,950,951

4,122,309

14,086,727

18,095,086

20,252,146

92,507,219

OBAVEZE

Transakcioni depoziti 14,551,765

0

0

0

0

14,551,765

Ostali depoziti 17,132,065

8,506,990

23,364,848

706,341

467,245

50,177,489

Primljeni krediti 199,345

0

1,057,337

4,185,636

5,500

5,447,818


vrednosti

316

316



derivata

137,915

0

0

0

0

137,915

Ostale obaveze 956,579 144,386 290,234 172,794 606,283 2,170,276

UKUPNO OBAVEZE 32,977,669 8,651,376

24,712,419

5,064,771

1,079,344

72,485,579

Ukupan kapital

20,021,640

20,021,640

UKUPNO PASIVA 32,977,669

8,651,376

24,712,419

5,064,771

21,100,984

92,507,219

39

Roĉna neusklaĊenost na

dan :

– 31. December 2011. 2,973,282

(4,529,067)

(10,625,692)

13,030,315

(848,838)

– 31. December 2010. (4,895,534)

(1,741,036)

(9,469,036)

19,185,940

(3,080,334)

8.3 Rizik kamatne stope u bankarskoj knjizi

Rizik kamatne stope je postojeći ili budući rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat (neto

prihod od kamate) i kapital Banke usled nepovoljnih kretanja kamatnih stopa koje bi uticale na poziciju

bankarske knjige. Banka je razvila Politiku za upravljanje rizikom kamatne stope u bankarskoj knjizi sa

ciljem da detaljno definiše proces identifikacije, merenja, ublaţavanja, praćenja i izveštavanja o riziku

kamatne stope. Cilj Banke pri upravljanju rizikom kamatne stope je da postigne optimizaciju efekata

promene kamatne stope, s jedne strane, i ekonomske vrednosti kapitala, s druge strane.

Sledeća tabela prikazuje Izveštaj o gepu ponovnog određivanja cena, odnosno izloţenosti Banke riziku

kamatne stope na dan 31. 12. 2011. godine. Tabela sadrţi Bančinu aktivu i pasivu u knjigovodstvenim

iznosima, kategorisanim po datumima koji su pre ugovorenih datuma ponovnog određivanja cena ili

datuma dospeća. Osnovne pretpostavke za merenje rizika kamatne stope, odnosno izloţenosti ovom

riziku, sadrţane su u činjenici da su obezbeđene tehničke i sistemske mogućnosti, da se izvrši raspored

bilansnih pozicija sa fiksnom kamatnom stopom u skladu sa njihovim dospećem, kao i raspored bilansnih

pozicija sa promenljivom kamatnom stopom u skladu sa periodom njihovog ponovnog utvrđivanja

kamatne stope.

U hiljadama dinara

SREDSTVA

Do 1

meseca

Od 1 do 3

meseca

Od 3 do 12

meseci

Od 1 do 5

god.

Nekama-

tonosno UKUPNO

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 3,213,422

0

0

0

5,937,142

9,150,564

Opozivi depoziti i krediti 4,700,000

0

0

0

16,875,211

21,575,211 Potraţivanja po osnovu kamata,

naknada, prodaje, promene fer

vrednosti derivata i druga

potraţivanja

274,026

0

0

0

0

274,026

Dati krediti i depoziti 37,328,601

2,895,835

1,110,900

9,911,828

51,247,164

Hartije od vrednosti 31,475

31,700

1,025,438

256,170

535,819

1,880,602

Udeli (učešća) 0

0

0 0

53,503

53,503

Ostali plasmani 621,835

0

0 0

0

621,835

Nematerijalna ulaganja 0

0

0 0

367,935

367,935

Osnovna sredstva i investicione

nekretnine 0

0

0

0

5,557,391

5,557,391

Ostala sredstva 0 0 0 0 1,778,988 1,778,988

UKUPNA SREDSTVA 46,169,359

2,927,535

2,136,338

10,167,998

31,105,989

92,507,219

40

OBAVEZE

Transakcioni depoziti 3,916,896

0

0

0

10,634,869

14,551,765

Ostali depoziti 14,894,744

8,452,652

23,139,491

258,073

3,432,529

50,177,489

Primljeni krediti 199,345

0

1,057,337

4,191,136

5,447,818


vrednosti 0

0

0

0

316

316



derivata 137,915

0

0

0

0

137,915

Ostale obaveze 33,638 0 0

0 2,136,638 2,170,276

UKUPNO OBAVEZE 19,182,538

8,452,652

24,196,828

4,449,209

16,204,352

72,485,579

Ukupan kapital

20,021,640

20,021,640

UKUPNO PASIVA 19,182,538 8,452,652 24,196,828 4,449,209 36,225,992 92,507,219

Neto izloţenost kamatnom riziku:

– 31. December 2011. 26,986,821 (5,525,117) (22,060,490) 5,718,789 (5,120,003)

– 31. December 2010. (15,814,773)

(1,706,424)

(9,192,494)

31,437,332

(4,723,641)

Banka meri rizik kamatne stope koji nastaje na osnovu ugrađenih opcija u ugovorima vezano za otplate

kredita pre roka dospeća ili potencijalnog povlačenja oročenih i neoročenih depozita pre roka dospeća, i

meri njihov uticaj (na godišnjem nivou) na neto kamatni prihod Banke, u skladu sa pretpostavljenim

(prethodno utvrđenim) procentom prevremene otplate kredita, odnosno povlačenja depozita.

Upravljanje rizikom kamatne stope u bankarskoj knjizi u odnosu na limit ročne neusklađenosti kamatne

stope dopunjuje se praćenjem osetljivosti finansijske aktive i pasive Banke na razna standardna i

nestandardna scenarija kamatne stope. Standardna scenarija koja razmatraju najmanje jednom kvartalno

podrazumevaju paralelni pad ili uspon krive prinosa od 100 osnovnih poena (1%) i paralelno pomeranje

krive prinosa koje je testirano na stres, za 200 osnovnih poena (2%).

U hiljadama dinara

Promena u

procentnom

poenu

Senzitivnost

na bilans

uspeha 2011.

Promena u

procentnom

poenu

Senzitivnost na

bilans uspeha

2010.

Povećanje

procentnih poena:

+ 1%

56,889

+ 1%

52,485

Smanjenje

procentnih poena

- 1%

(46,545)

- 1%

(42,942)

41

8.4 Rizik koncentracije

Rizik koncentracije je postojeći ili budući rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital

Banke usled prekomerne izloţenosti jednom licu ili grupi povezanih lica čija verovatnoća neizvršenja

zavisi od istih faktora, kao što su ekonomski sektor, delatnost, geografski poloţaj, vrsta kolaterala i slično.

Rizik koncentracije se odnosi na izloţenost po bankarskoj knjizi i na izloţenost po knjizi trgovanja. Banka

prati i kontroliše rizik koncentracije tako što uspostavlja odgovarajuće limite izloţenosti u funkciji

diverzifikacije kreditnog portfolija. Banka ublaţava rizik koncentracije putem aktivnog upravljanja

kreditnim portfolijem i uz stalno prilagođavanje uspostavljenih limita.

8.5 Rizik druge ugovorne strane

Rizik druge ugovorne strane predstavlja mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i

kapital Banke usled neizmirenja obaveze druge ugovorne strane u transakciji pre konačnog poravnanja

novčanih tokova transakcije, odnosno izmirenja novčanih obaveza po toj transakciji. Rizik druge

ugovorne strane koji proizilazi iz pozicija knjige trgovanja i bankarske knjige po osnovu trgovanja

finansijskim derivatima (forvard i svop ugovori) u potpunosti je integrisan u sistem upravljanja kreditnim

rizikom. Rizik druge ugovorne strane se meri i nadgleda na dnevnoj bazi i uključuje u izračunavanje

kreditne rizične aktive. Prilikom uključivanja rizika druge ugovorne strane u rizičnu aktivu Banka

primenjuje metod tekuće izloţenosti. Banka je uspostavila limite za svaku banku koja je druga ugovorna

strana, uz redovnu procenu rizika, a u skladu sa ukupno odobrenom izloţenosti ovom riziku.

Banka redovno ocenjuje i nadgleda svoje otvorene pozicije kako bi se obezbedila dosledna primena limita

i definisanih politika Banke. Na dan 31. 12. 2011. godine Banka je imala otvorene pozicije po deviznim

derivatima (forvard i svop ugovori) u nominalnom iznosu od 16,8 milijardi dinara. Izloţenost riziku druge

ugovorne strane po osnovu repo transakcija sa Narodnom bankom Srbije iznosila je 4,7 milijardi dinara.

8.6 Reputacioni rizik

Reputacioni rizik je postojeći ili budući rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital

Banke usled nepovoljne percepcije Banke od strane klijenata, druge ugovorne strane, akcionara,

investitora ili regulatornih organa. Što se tiče upravljanja reputacionim rizikom u Banci, ovaj proces se

delotvorno vrši u svim aktivnostima Banke putem odgovarajućeg sistema interne kontrole i razvijanjem

kulture rizika u Banci, kao i preko Compliance funkcije čija je nadleţnost i organizacija definisana

Zakonom o bankama, podzakonskim propisima, internim aktima i procedurama. Dobro razvijena i

dosledno primenjena strategija komunikacije pomaţe Banci da ublaţi reputacioni rizik.

8.7 Ostali rizici

Ostali rizici uključuju poslovni rizik, rizik zemlje, kao i druge rizike koji su svojstveni poslovnim

aktivnostima Banke, koji nisu lako merljivi i koje nije moguće izraziti kvantitativno. Banka permanentno

razvija odgovarajuće politike i procedure u funkciji ublaţavnja i nadgledanja ovih rizika.

upravljanje rizicima i kapitalom - voban.co.rs · pdf filelikvidnosti, rizik kamatne stope u...

Documents