Univerzitet Crne Gore

Fakultet za sport i fiziĉko vaspitanje-Nikšić

Odsjek zasportsko novinarstvo

Đuro Ćipranić

Rvanje-najtrofejniji jugoslovenski sport

(završni rad)

Nikšić, 2016.

ii

University of Montenegro

Faculty of sport and phisycal education-Nikšić

Department forsport journalism

Đuro Ćipranić

Wrestling-most decorated Yugoslavian sport

(final work)

Nikšić, 2016.

iii

Univerzitet Crne Gore

Fakultet za sport i fiziĉko vaspitanje - Nikšić

Odsjek za sportsko novinarstvo

Rvanje - najtrofejniji jugoslovenski sport

(završni rad)

Predmet: Teorija i pravila rvanja Kandidat: Đuro Ćipranić

Mentor: Doc. dr Jovica Petković Studijski program: Sportsko

novinarstvo

Broj indeksa: 1704/13

Nikšić, 2016.

iv

Sažetak

Ovaj rad obuhvata sve znaĉajne momente rvaĉkog sporta poĉevši od njegovih najranijih

dana pa do prvih modernih Olimpijskih igara koje su odrţane u Atini 1896. godine. Rad

obuhvata najznaĉajnije rezultate jugoslovenskog rvanja kako na Olimpijskim igrama tako i na

evropskim i svjetskim šampionatima. U ovom radu su opisani neki od najvećih dostignuća

jugoslovenskih rvaĉa kao i njihove kratke biografije. Rad je propraćen fotografijama koje su

zabiljeţile glavne aktere kao i njihove najblistavije trenutke.

Kljuĉne rijeĉi: Rvanje, šampion, jugoslovenski, Olimpijske igre.

v

Abstract

This thesis includes all important moments of wrestling starting from his earliest days

unitl first moder Olympic games held in Athens in 1896.This thesis also includes most important

results of Yugoslavian wrestling from the Olympic games and from World and Europen

championships. Also, the achievements of some of the biggest Yugoslavian wrestlers are

described in this thesis, as wellas their biographies.Thesis contains photos of the main wrestlers

and their brighest moments.

Key words:Wrestling, champion ,Yugoslavian, Olympic games.

vi

Sadržaj

1. Uvod ………………………………………………………….…..1

2. Razvoj rvanja u Jugoslaviji …………………………….……….…....2

3. Jugoslovensko rvanje na Olimpijskim igrama......................................3

4. Jugoslovensko rvanje na svjetskim šampionatima.............................15

5. Jugoslovensko rvanje na evropskim šampionatima.............................19

6. Najtrofejniji jugoslovenski rvaĉi..........................................................23

7. Zakljuĉak..............................................................................................25

Literatura..................................................................................................26

Biografija..................................................................................................27

1

1. Uvod

Borilaĉki sportovi a samim tim i rvanje spadaju u polistrukturalna acikliĉna kretanja odnosno

u grupu nestalnih kretanja.

Rvanje zauzima znaĉajno mjesto u fiziĉkom vaspitanju mladih naraštaja, zahvaljujući tome

što odgovara potrebama i motivima mladih osoba.

Rvanje je najtrofejniji jugoslovenski sport, to moţda ĉudno zvuĉi ali statistika je

neumoljiva .

Od prve medalje Milorada Arsića 1955. godine koja je osvojena na svjetskom prvenstvu

u Karlsrueu, jugoslovenski rvaĉi su osvojili na svjetskim, evropskim i Olimpijskim

šampionatima ukupno preko 80 medalja, što je impozantna brojka .

U ovom periodu kroz reprezentaciju Jugoslavije prošli su veliki rvaĉi, poput legendi

ovog sporta ; Momira Petkovića, Bransilava Simića, Borivoja Vukova, Refika Memiševića,

Stevana Horvata, Šabana Trstene kao i mnogi drugi ĉije će medalje i dostignuća biti detaljno

opisane u nastavku.

2

2. Razvoj rvanja u Jugoslaviji

Kao i mnogi drugi i jugoslovenski narodi njeguju svoje specifiĉne naĉine

rvanja.Najpoznatija su ,,u koštac,, i ,, u pojas ,, ili za kaiš.Kod rvanja u koštac rvaĉi se hvataju

tako da rvaĉ jednom rukom hvata preko nadlaktice, a drugom ispod druge nadlaktice i spaja

ruke na leĊima protivnika.Kada ostvare ĉvrst hvat zapoĉinje borba u kojoj se nastoji protivnik

oboriti u nazad ili u stranu, a u nekim krajevima oboriti protivnika na pleća.

Rvanje za kaiš ili ,,u pojas,, takoĊe zapoĉinje iz stojećeg stava, a rvaĉi se hvataju za

kaiševe (pojaseve) ili za pantalone u visini bokova. U tom naĉinu rvanja dozvoljena su saplitanja

i podmetanja nogu.Pobeda se postţe obaranjem na leĊa, a ponekad se traţe dve pobede iz tri

pokušaja.

TakoĊe se praktikovalo ,,Pelivansko rvanje,, karakteristiĉno po ceremonijalu.Prije

poĉetka borbe vrši se poseban plesni obred uz pratnju zurli ili bubnjeva.Posle toga zapoĉinje

borba pelivana koji su obuĉeni u koţne pantalone, nagi do pojasa i namazani uljem. Borba se

smatra dobijenom ako se protivnik prisili da doĊe u poloţaj mosta, polumosta, dodirne tlo

plećima, podigne protivnika iznad koljena ili ako protivnik preda borbu.

Svi narodni oblici rvanja vezani su za narodne obiĉaje i narodne praznike.Pelivanski

naĉin rvanja organizuje se još i danas prilikom svadbenih sveĉanosti, narodnih, vjerskih i

drţavnih praznika.Pojava sportskog oblika rvanja u našoj zemlji podudara se sa stvaranjem

sokolskih društava. Prvi poĉeci rvaĉke aktivnosti zabiljeţeni su u Srbiji 1882.godine, meĊutim

ovo su bili samo pokušaji da se upozna ovaj sport .

Godine 1912. u Somboru je osnovan Teškoatletski klub,,Radniĉki,,.

Posle I svjetskog rata formiraju se novi rvaĉki klubovi u Subotici, Senti, Vršcu,

Beogradu i Zrenjaninu.Prvo meĊunarodno takmiĉenje odrţano je 1920.godine u

Somboru.Godine 1924. osnovan je Teškoatletski savez Jugoslavije.

Naši rvaĉi prvi put nastupaju na Olimpijskim igrama 1924.godine u Parizu i postiţu

zapaţene rezultate. Nikola Grbić i Stevan NaĊ iz Sombora ostvarili su po dve pobjede (Momĉilo

Tapavica je nastupio još 1896.godine na prvim modernim Olimpijskim igrama, ali pod

maĊarskom zastavom .

Odmah po završetku II svjetskog rata 1945.godine osnovan je Teškoatletski odbor

Jugoslavije, a 1964.godine mijenja ime u Savez rvaĉkih sportova Jugoslavije (SRSJ).

Prvi nastup naših rvaĉa na svjteskim prvenstvima bio je 1950.godine u Švedskoj.Borivoje

Vukov osvojio je ĉetvrto mjesto. Godine 1955. Milorad Arsić na prvenstvu svijeta u Karlsrueu

osvaja prvu (bronzanu) medalju za Jugoslaviju.

3

Sl.br.1 (rvaĉki hvat)

3. Jugoslovensko rvanje na Olimpijskim igrama

Prvi nastup jugoslovenskih rvaĉa na Olimpijskim igrama kao što smo ranije rekli bio je

na Olimpijskim igrama u Parizu 1924.godine, tada su Jugoslaviju predstavljali Stevan NaĊ i

Nikola Grbić, obojica iz Sombora.Nikola Grbić je nastupao u srednjoj kategoriji u kojoj je

nastupalo 28 rvaĉa, Grbić je ostvario ĉetiri pobjede pobjedivši redom Nilsona iz Švedske, Vevua

iz Švjacarske, Vilcinsa iz Letonije i Kozarjana iz Poljske, poraze je pretrpio od reprezentativaca

Finske Lindforsa i Westerlunda, zauzevši na kraju peto mjesto.

Stevan NaĊ je imao lošiji nastup od Grbića pošto je pretrpio dva poraza i to od Pelinena iz Finske

i Miseta iz Holandije, NaĊ je nastupao u polusrednjoj teţinskoj kategoriji.

4

IX Olimpijske igre Amsterdam 1928.godine

Na Olimpijskim igrama u Amsterdamu 1928.godine Jugoslaviju su predstavljala ĉetiri

rvaĉa i to Iso Milovanĉev , Đula Sabo, Miroslav Mecner i Franja Palcovć.

U pero kategoriji nastupio je Đula Sabo. Sabo je u prvom kolu pobijedio odlukom sudija

Norveţanina Svena Martisena, u drugom kolu Sabo gubi rezulatom 6-3 od Argentinca Henrika

Ganzere. U trećem kolu Sabo gubi od ŠveĊanina Oskara Lindelefa rezultatom 6-3 i tim porazom

Sabo okonĉava takmiĉenje na Olimpijskim igrama u Amsterdamu na ukupno devetoj poziciji.

U bantam kategoriji nastupao je Iso Milovanĉev, Milovanĉev u prvom kolu pobjeĊuje

Turĉina Saim Arikana dok u drugom biva zaustavljen od Ţan Dilena iz Belgije. U konaĉnom

plasmanu Milovanĉev zauzima poslednje dvadeseto mjesto.

U srednjoj kategoriji Jugoslaviju na ovim igrama predstavlja Miroslav Mecner koji biva

poraţen u prvom kolu od Valera Masopa iz Holandije rezultatom 8-3.Mecner u konaĉnom

plasmanu osvaja trinaesto mjesto.

U poluteškoj kategroiji nastupao je Franjo Palcović koji je ostavrio jednu pobjedu i to

protiv Simona Balekma iz Holadnije, dok je već u sledećem kolu poraţen od Italijana Bonasija.

X Olimpijske igre Los Anđeles 1932.godine

Zbog izuzetno teške finansijske situacije u zemlji koja je zavladava dijelom zbog

nedavnog proglašavanja šestojanuarske diktature a dijelom i zbog ekonomskog kraha na berzama

1929.godine Jugoslavija nije bila u mogućnosti da na Olimpijske igre pošalje brojnu delegaciju ,

samim tim izostali su i rvaĉki reprezentativci. Na ovim Olimpijskim igrama Jugoslaviju je

predstavljao samo jedan sportista i to atletiĉar Veljko Naranĉić.

XI Olimpijske igre Berlin 1936.godine

Na jedanaestim Olimpijskim igrama koje su odrţane u nacistiĉkoj Njemaĉkoj

1936.godine Jugoslaviju su predstavljala ĉetiri rvaĉa i to:Karlo Tot, Tomo Šestak, Antun Fišer i

Kalman Kiš.

Karlo Tot je nastupao u kategoriji do 56kg. , u prvom kolu Tot je poraţen od Danca

Roberta i time je završio nastup na ovim igrama.

5

Tomo Šestak je nastupio u kategoriji do 61kg. , Šestak je prvom kolu poraţen od

Františeka Vande iz Ĉeške , Šestak je u drugom kolu odmjerio snage sa MaĊarom Morijem od

kojeg je izgubio rezultatom 6-3, ovim porazom Šestak je završio takmiĉenje na devetom mjestu.

Antun Fišer je Jugoslaviju predstavljao u kategoriji do 72kg. , Fišer je takmiĉenje na

igrama poĉeo pobjedom nad ŠveĊaninom Svedbergom, u drugom kolu Fišer pobjeĊuje Ridera,

da bi u ĉetvrtfinalu pretrpio poraz od reprezentativca Njemaĉke Frica Šefera.U konaĉnom

plasmanu Fišer je zauzeo peto mjesto.

Kalman Kiš je nastupao u kategoriji do 79kg. U prvom kolu Kalman Kiš pobjeĊuje

Joţefa Pribila iz Ĉeške, u sledćem kolu Kalman Kiš pobjeĊuje Palotaša iz MaĊarske da bi u

ĉetvrtfinalu bio poraţen od Egipćanina Orabija, u konaĉnom plasmanu Kiš je zauzeo sedmo

mjesto.

XIV Olimpijske igre London 1948.godine

Zbog drugog svjetskog rata nisu odrţane Olimpijske igre 1940. i 1944.godine tako da

nije bilo prilike za takmiĉare Jugoslavije da se nadmeću sa najboljima .Na sledećim igrama u

Londonu Jugoslavija nije imala svoje predstavnike u rvanju .

XV Olimpijske igre Helsinki 1952.godine

Olimpijske igre 1952.godine odrţane su u glavnom gradu Finske Helsinkiju , Jugoslavija

je na ovim igrama imala trojicu rvaĉa koji su branili ĉast jugoslovenskog rvanja .To su Bela

Ĉuzdi, Borivoj Vukov i Bela Torma.

Borivoj Vukov je nastupao u kategoriji do 52kg. u kojoj je bilo sedamnaest rvaĉa. Vukov

je u prvom kolu poraţen od Gureviĉa iz Sovjetskog Saveza koji je uspio da proĊe u finale i

samim tim povuĉe Vukova u repesaţ.U prvom kolu repesaţa Vukov je ,,tuširao,, MaĊara Keneţa

, u sledećem kolu Vukov je pobijedio Tomsena iz Danske rezultatom 3-0, da bi u borbi za

bronzanu medalju bio poraţen istim rezultatom od Njemca Vebera.

6

Sl. br.2 (Borivoj Vukov)

Bela Torma je nastupao u kategoriji do 62kg. U prvom kolu Torma je poraţen od

Gondiţika iz Poljske rezultatom 3-0, i u drugom kolu Torma je poraţen od reprezentativca

Austrije Bretcnera i tim porazom je okonĉao uĉešće na ovim igrama.

Bela Ĉuzdi je nastupio u kategoriji do73kg.U prvom kolu je poraţen od Italijana Osvalda

Rive, dok je i u narednom kolu poraţen od Rumuna Belušiĉa.

XVI Olimpijske igre Melburn 1956.godine

Na šesnaestim Olimpijskim igrama koje su odrţane u Melburnu 1956.godine Jugoslaviju

su predstavljala dva rvaĉa ; Branislav Simić i Borivoj Vukov.

Vukov je nastupio u kategoriji do52kg. u kojoj je bilo prijavljeno dvanaest rvaĉa. Vukov

se u prvom kolu sastao sa MaĊarom Ištvanom Baranjijem, u tom meĉu Vukov je dugo vremena

vodio da bi na kraju bio poraţen rezulatom 4-2.U sledećem kolu Vukov se sastao sa ŠveĊaninom

Johansonom koga je savladao vrlo ubjedljivo rezultatom 3-0.U osmini finala Vukov je rvao

protiv Belgijanca Morisa Mevisa koga je savladao ,,tuširanjem,, . Spletom nesretnih okolnosti

koje je tadašnji sistem koji je vaţio u rvanju nametao, Vukov nije uspio da se plasira u polufianle

i završio je takmiĉenje mnogo ranije nego što je oĉekivala jugoslovenska delegacija.

7

Na ovim igrama prvi put će nastupiti budući Olimpijski šampion Branislav Simić. Simić

je na ovim igrama nastupao u kategoriji do 79kg. u kojoj je bilo prijavljeno deset rvaĉa. Naţalost

u to vrijeme neiskusni Simić završio je svoj nastup u prvom kolu porazom od daleko iskusnijeg

Dimitra Dobreva iz Bugarske. Treba napomenuti da je u nastavku takmiĉenja Dobrev nastavio sa

dobrim rvanjem koje mu je na kraju donijelo srebrnu olimpijsku medalju.

Posle ovih Olimpijskih igara po povratku u zemlju uslijedile su ,, duboke ,, analize zbog

ĉega Jugoslavija još ne moţe da se domogne olimpijske medalje u rvanju, iako je na evropskim i

svjetskim šampionatima ranijih godina uspjevala da se domogne odliĉja. Posle ovih dogaĊanja u

rvaĉkom savezu je došlo do korjenitih promjena koje će se pokazati kao ispravne već u sledećim

godinama, a prava kulminacija uslijediće na sledećim Olimpijskim igrama.

XVII Olimpijske igre Rim 1960. godine

Kao što je ranije naglašeno u prethodnom poglavlju,nakon Olimpijskih igrara u Melburnu

rvaĉki sport je doţivio korjenite promjene koje su dale rezultat već na sledećim igrama u Rimu

1960. godine. Na ovim igrama Jugoslavija je imala rekordnih pet takmiĉara u rvanju i

to;Borivoja Vukova,Stipana Doru,Vojislava Gološina, Branislava Martinovića i Stevana

Horvata.

Prvi na strunjaĉu je izašao iskusni Borivoj Vukov koji se takmiĉio u kategoriji do 52kg.,

Vukov je u prvom kolu rvao protiv ŠveĊanina Frenforsa i taj meĉ je završen neriješenim

rezultatom. Vukov je u sledećem kolu ,,tuširao,, Burharda iz Švajcarske, da bi u sledećem kolu

pobijedio Georgija Moskova.U odluĉujućem meĉu za medalju Vukov je poraţen od Rumuna

Pruvuleskua koji je kasnije postao Olimpijski šampion.U kategoriji do 57kg. nastupao je Stipan

Dora koji je u prvom kolu rvao neriješeno sa Belgijancem Verhovenom. U sledećem kolu Dora

je savladao Hašemija iz Irana, da bi u sledećem kolu bio poraţen od Karavjeva iz Sovjetskog

Saveza koji je kasnije postao Olimpijski šampion.

U kategroiji do 62kg. nastupio je Vojislav Gološin ali je eliminisan na startu od Imrea iz

MaĊarske .

Kategorija do 67kg. donijela je istorijsku prvu medalju u rvanju za Jugoslaviju, a donio je rvaĉ

Branko Martinović.

8

Sl.br.3(Branko Martinović)

Branislav Martinović je svoj pohod ka istorijskoj medalji krenuo pobjedom protiv

Rumuna Dumitrua,u sledećem kolu Martinović je remizirao protiv Freja iz Švedske. U

ĉetvrtfinalu Martinović je tuširao Leak Pika iz Holandije, da bi u polufinalnoj borbi savladao

Brecnera iz Austrije. Finalni meĉ se dugo ĉekao, rival Martinoviću je bio Koridze iz Sovjestkog

Saveza, koji je ipak bio prejak za Martinovića ali je uspjeh ipak ostvaren.Osvojena je toliko dugo

ĉekana medalja za jugoslovensko rvanje.Olimpijske lovorike pripale su Branku

Martinoviću.Jugoslavija je na ovim igrama imala još jednog predstavnika u kategoriji do 73kg. ,

Stevana Horvata, meĊutim Horvat nije uspio da se domogne medalje na ovim igrama.

XVIII Olimpijske igre Tokio 1964.godine

Na osamnaestim Olimpijskim igrama Jugoslavija je imala ĉetiri svoja predstavnika u

rvanju i to;Branislava Simića,Stevana Horvata, Branka Martinovića i Petra Kukiĉa.Na ovim

igrama do svoje druge medalje se domogao Branko Martinović koji se okitio bronzanom

medaljom pobijedivši na putu do medalje predstavnike:

Avganistana,Njemaĉke,Bugarske,Danske dok je jedni poraz doţivio od predstavnika Sovjetskog

Saveza .

9

Ipak ove igre je obiljeţio Branislav Simić koji je postao prvi jugoslovenski rvaĉ koji se

domogao zlatne olimpijske medalje.Simić je rvao maestralno na ovim igrama i sasvim zasluţeno

osvojio zlatno odliĉje.Odluĉujući korak ka zlatu Simić je napravio pobjedom nad Olenikom iz

Sovjetskog Saveza.Ostali jugoslovenski rvaĉi nisu ostvarili zapaţeniji rezultat na ovim igrama.

Sl.br. 4 (isjeĉak iz novina)

XIX Olimpijske igre Meksiko Siti 1968. godine

Na ovim igrama Jugoslavija je uspjela da kvalifikuje najveći broj rvaĉa u svojoj istoriji-

osam, treba napomenuti da je na ovim igrama Jugoslavija prvi put imala predstavnike u

slobodnom stilu i to njih dvojicu.Jugoslaviju su predstvljali grĉko-rimski stil;Boško

Marinko,Karlo Ĉović,Sreten Damjanović,Stevan Horvat,Milan Nenadić,Branislav Simić.

Slobodni stil;Boris Dimovski i Simeon Šutev.

Na ovim igrama najzapaţeniji rezultat ostvarili su Stevan Horvat i Branislav Simić koji

su osvojili srebrnu odnosno bronzanu medalju.Stevan Horvat je nastupao u kategoriji do 70kg.

Na putu do finala savladao je Kurta Madsena,Genadija Sapunova i Klausa Rosta, da bi u finalu

bio poraţen od Japanca Munemura.Drugu medalju na ovim igrama za Jugoslaviju je osvojio

Branislav Simić koji je i na prethodnim igrama uspio da se domogne odliĉja. Ovoga puta on se

okitio bronzom.Simić se takmiĉio u kategoriji do 87kg. Simić je u prvom kolu savladao Rumuna

Neguta, u sledećem kolu Simić je pobijedio Šardonea iz Švajcarske. U ĉetvrtfinalu je savladao

reprezentativca Ĉeške Kormanika, u polufinaloj borbi Simića je ĉekao Njemac Lotar Mec koji je

bio nepremostiva prepreka za našeg rvaĉa. On je na kraju morao da se zadovolji bronzanom

medaljom.Ostali jugoslovenski rvaĉi nisu napravili znaĉajniji rezultat, ali su dvije medalje

svakako bile odliĉan uspjeh na ovim igrama.

10

XX Olimpijske igre Minhen 1972. godine

Jugoslovenski rvaĉi su u periodu od 1968-1972 uspjeli da izbore do tad rekordnih deset

olimpijskih kvota u rvanju. Rvaĉi grĉko-rimskim stilom su izborili osam a rvaĉi slobodnim

stilom dvije kvote.Jugoslaviju su predstavljali grĉko-rimski stil;Boško Marinko,Karlo

Ĉović,Slavko Koletić,Sreten Damjanović,Momir Kecman,Milan Nenadić,Josip Ĉorak,Ištvan

Semeredi.Slobodni stil;Risto Darlev,Safer Sali.

I na ovim igrama jugoslovenski rvaĉi su se domogli olimpijskih medalja, meĊu besmrtne

su se upisali Milan Nenadić i Josip Ĉorak.Milan Nenadić je nastupao u kategoriji do 82kg.U

prvom kolu savladao je Bušula iz Francuske, u sledćem kolu nadvisio je Martinetija iz

Švajcarske. Nakon toga redom su padali: Sadao Sato iz Japana,Miroslav Janota iz Ĉeške da bi u

polufinalu poklekao protiv Njemca Franka Hartmana. Na kraju Nenadić se morao zadovoljiti

bronzanom medaljom.

Josip Ĉorak je nastupio u kategoriji do 90kg, Ĉorak je svoje takmiĉenje na Olimpisjkim

igrama zapoĉeo pobjedom protiv Barenda Kopsa iz Holandije. Ţrijeb mu je u sledećem kolu

dodijelio Njemca Lotara Meca koga je Ĉorak savladao hvatom u parteru. Sledeći rival našeg

reprezentativca bio je Poljak Kviencinski, borba je završena neriješenim rezultatom.Ĉorka je u

polufinalu ĉekao Jozef Perĉi koga je naš rvaĉ savladao ubjedljivo i time obezbijedio najmanje

srebrnu medalju.Ipak Ĉorak je u finalnom meĉu poraţen od Sovjetskog rvaĉa Valerija

Rezanceva.Od ostalih jugoslovenskih rvaĉa zapaţen rezultat ostavrio je Momir Kecman koji je

osvojio peto mjesto u kategoriji do 74kg.Preostali naši rvaĉi nisu uspjeli da se umiješaju u borbu

za medalje .

XXI Olimpijske igre Montreal 1976. godine

U Montrealu 1976. godine jugoslovensko rvanje je predstavljalo šest rvaĉa i to tri grĉko-

rimskim i tri slobodnim stilom.U grĉko-rimskom stilu nastupili su ; Ivan Frgić, Darko Nišavić i

Momir Petković, dok su u slobodnom stilu nastupili;Šaban Seidi,Risto Darlevi Kiro Ristov.

11

Sl.br.5(Momir Petković sa zlatnom medaljom)

Na ovim igrama zablistao je mladi Subotiĉanin Momir Petković koji se upisao zlatnim

slovima u istoriju kako jugoslovenskog tako i svjetskog sporta osvojivši zlatnu medalju.

Petković je svoj pohod ka ,,vrhu Olimpa,, krenuo protiv Iranca Hošunga koga je prosto

,,demolirao,, ni sledeći protivnik nije uspio da ugrozi Petkovića koji je ubjedljivo slavio protiv

Amerikanca Ĉandlera koga je savladao rezultatom 14-5. Prvi meĉ u kome je protivnik bio na

nivou Petkovića bio je susret sa Sovjetom Ĉerbokašovim, meĊutim i iz tog meĉa Petković je

izašao kao pobjednik. Ovo je vjerovatno bio presudan meĉ pošto do kraja turnira niko nije uspio

da ugrozi Petkovića koji se okitio zlatnom medaljom.

Jugoslavija je na ovim igrama osvojila još jednu medalju u rvanju, osvojio ju je Ivan

Frgić u kategoriji do 57kg. Frgić je odliĉno rvao tokom ĉitavog turnira a poĉeo je pobjedom

protiv ŠveĊanina Lindholna. U sledećem meĉu Frgić je savladao Japanca Sugu, u polufinalu

Frgić je pobijedio Sovjeta Mustafina , nakon što su sudije diskvalifikovale Mustafina.Finalani

meĉ je bi veoma zanimljiv,Frgić je rvao protiv iskusnog Finca Ukole, u veoma napetom i

izjednaĉenom meĉu slavio je Ukola i tako osvojio zlatnu medalju. Frgić se okitio srebrnom

medaljom.

Ostali jugoslovenski rvaĉi nisu uspjeli da se domognu medalje a najdalje je stigao

Nišavić koji je u konaĉnom plasmanu zauzeo peto mjesto.

12

Sl.br.6 (Petković i Frgić slijeva,na aerodromu u Beogradu po povratku iz Kanade)

XXII Olimpijske igre Moskva 1980. godine

Zbog rata u Avganistanu zapadni blok je bojkotovao igre u Moskvi, Jugoslavija iako

,,nesvrstana,, dugo je vagala da li da uĉestvuje na ovim igrama, na kraju je ipak odluĉila da

pošalje svoje sportsite na igre u Moskvu .

Jugoslavija je poslala brojnu delegaciju meĊu kojima se našlo i deset rvaĉa i to ĉetiri u

slobodnom i šest u grĉko- rimskom stilu.U slobodnom stilu nastupali su ;Koce Efremov,Šaban

Seidi,Kiro Ristov i Abdula Memedi, u grĉko-rimskom su nastupali;Ivan Frgić, Ferenc Ĉaba,

Karolj Kasap, Darko Nišavić,Refik Memišević i Prvoslav Ilić.

Najzapaţeniji rezultat od jugoslovenskih rvaĉa na ovim igrama ostvario je Šaban Seidi

koji se domogao bronzane medalje. Treba napomenuti da je medalja Seidija prva medalja za

Jugoslaviju na Olimpijskim igrama u slobodnom stilu.

13

Seidi je i ranijih godina dokazivao klasu osvajavši medalje i na evropskim i na svjetskim

prvenstvima,ali je klasu trebalo potvrditi i na najvećoj smotri svjetskog sporta, u ĉemu je Seidi

uspio.Seidi nije imao ni malo lak ţrijeb iako je u prvom kolu lako savladao predstavnika

Australije, u sledećem kolu ga je ĉekao Kubanac Ramos osvajaĉ velikog broja medalja na

svjetskoj sceni. MeĊutim Seidi je odliĉnim rvanjem uspio da savlada Kubanca i nastavi svoj

pohod ka medalji.U sledećem kolu Seidi se sastao sa Belgijancem Segersom koga je savladao

tehniĉkim tušem u drugoj rundi. U ĉetvrtfinalu je Seidi pobijedio neugodnog Finca Rauhalu

nakon ĉega je stigao nadomak medalje.Polufinalni meĉ je Seidiju donio sjajnog Bugarskog borca

Yankova koji je bio mnogo bolji rival i na kraju sasvim zasluţeno pobijedio Seidija i plasirao se

u finale.Seidi je na kraju osvojio bronzano odliĉje.

I pored Seidija koji se domogao medalje i ostali jugoslovenski rvaĉi su ostvarili zapaţene

rezultate od kojih treba izdvojiti ĉetvrta mjesta Ivana Frgića i Refika Memiševića te peto mjesto

Abdulaha Memedija.

XXIII Olimpijske igre Los Anđeles 1984. godine

Kako bi uzvratili Amerikancima za bojkot prethodnih igara u Moskvi, Sovjeti se

odluĉuju za bojkot igara u Los AnĊelesu. To je umnogome uticalo da ove igre budu najuspješnije

za Jugoslaviju kako u ukupnom plasmanu tako i u rvanju.

Jugoslavija je na ovim igrama imala devet rvaĉa i to tri u slobodnom i šest u grĉko-

rimskom stilu.U slobodnom stilu nastupili su;Šaban Trstena,Zoran Šorov i Šaban Seidi;dok su u

grĉko-rimskom nastupali;Vlado Lisjak,Karolj Kasap,Momir Petković,Karolj Kopaš,Joţef Tertei i

Refik Memišević.

Do zlatne medalje na ovim igrama došao je momak iz Petrinje Vlado Lisjak.U

preliminarnoj rundi Lisjak je pobijedio reprezentativce Japana Nemota, Turske Koĉaka i

reprezentativca Rumunije Negrisana.U finalnoj rundi Lisjak pobjeĊuje Finca Sipila što će se

ispostaviti kao dovoljno za zlatnu medalju.

Zlatnom medaljom se okitio i Šaban Trstena u slobodnom stilu, ovo je ujedno bila prva

zlatna olimpijska medalja u rvanju slobodnim stilom za Jugoslaviju.U preliminarnoj rundi

Trstena je pobijedio Gonzalesa iz SAD, da bi u nastavku pobijedio reprezentativce Egipta

Faraga,Indije Muhabira i Britanije Mursa.U finalnoj rundi Trstena je savladao Korejca Kim-Jon-

Hjua i tom pobjedom Jugoslaviji donio novu zlatnu medalju.

U teškoj kategoriji Jugoslaviju je predstavljao Refik Memišević koji je uspio da se

domogne srebrne medalje ali je njegov put do medalje bio izuzetno komplikovan.U

preliminarnoj rundi Memišević je pobijedio reprezentativce Japana Anda i Grka Poikilidisa, da

bi doţivio poraz od domaćeg takmiĉara Jefa Blatnika. U finalnoj rundi Memišević je pobijedio

14

Rumuna Dolipišija ali je u konaĉnom plasmanu zauzeo drugo mjesto zbog poraza od

Amerikanca Blatnika koji je na kraju osvojio zlatnu medalju.

Do bronzane medalje su došli Šaban Seidi i Joţef Tertei. Šaban Seidi je bronzanu

medalju (svoju drugu na Olimpijskim igrama) osvojio u slobodnom stilu pobijedivši

reprezentativce; Novog Zelanda, Španije, Egipta, Finske, Koreje, da bi doţivio poraz od

domaćeg takmiĉara Šulca. U konaĉnom plasmanu Seidi je zauzeo treće mjesto i time Jugoslaviji

donio još jednu medalju, ovog puta bronzanu.

Senćanin Joţef Tertei je u Los AnĊelesu debitovao na Olimpijskoj pozornici ali ga to nije

omelo da na debitantskom nastupu na igrama osvoji medalju.

U preliminarnoj rundi Tertei je pobijedio reprezentativce Japana Fudţitu i Njemaĉke

Gerdšmajera ali je doţivio poraz od Grega Gibsona iz SAD.

U finalnoj rundi Tertei je pobijedio Grka Pikilidisa ali to nije bilo dovoljno za zlatnu

medalju pa je na kraju Tertei morao da se zadovolji bronzom.Ostali jugoslovenski rvaĉi nisu

uspjeli da se domognu medalja, a najbliţi od svih je bio Olimpijski šampion iz Montrela Momir

Petković koji je zauzeo ĉetvrto mjesto.

XXIV Olimpijske igre Seul 1988. godine

Igre u Seulu će se ispostaviti kao poslednje na kojima je uĉestvovala Socijalistiĉka

Federativana Republika Jugoslavija.Ova drţava će se nekoliko godina kasnije raspasti u krvavom

graĊanskom ratu, meĊutim naša tema su rezulatati jugoslovenskih rvaĉa koji su i na ovim igrama

bili izuzetno brojni.

Na ovim igrama Jugoslaviju je predstavljalo deset rvaĉa i to ĉetiri u slobodnom i šest u

grĉko-rimskom stilu.Nastupili su u slobodnom stilu:Šaban Trstena,Zoran Šorov,Šaban

Seidi,Ĉedo Nikolovski, u grĉko-rimskom stilu: Joţef Tertei,Bernard Ban,Goran Kasum,Nandor

Sabo,Zoran Galović,Franc Podelsek.

Poslednju medalju za Jugoslaviju je osvojio Šaban Trstena u slobodnom stilu, on je u

prvom kolu pobijedio predstavnika Gvineje Dailaoa,u narednom kolu Trstena je lako izašao na

kraj sa Portorikancem Negronom. U osmini finala Trstena je pobijedio Torkana iz Irana da bi i u

ĉetvrtfinalu ponovio vrhunsko rvanje i pobijedio Valentina Jordanova.U polufinalu Trstena je

rvao protiv Turĉina Aslana i posle mnogo borbe uspio da ga savlada i plasira se u finale u kome

je naţalost poraţen od Japanca Sata.

Ostali jugoslovenski rvaĉi nisu uspjeli da se domognu medalje na ovim igrama, tako da je

Jugoslavija na svojim poslednjim igrama pod tim imenom osvojila jednu medalju u rvanju.

15

4. Jugoslovensko rvanje na svjetskim šampionatima

Prvi znaĉajniji rezultat na svjetskim šampionatima jugoslovenski rvaĉi su ostvarili na

svjetskom šampionatu u Karlsrueu 1955.godine, kada je Milorad Arsić osvojio bronzanu medalju

u kategoriji do73kg.Arsić je nanizao ĉetiri pobjede ali je u polufinalu poklekao od Sovjeta

Manejeva.Ova medalja je svakako predstavljala temelj za buduće velike rezultate koje će postići

jugoslovenski rvaĉi.

Tri godine kasnije svjetski šampionat se odrţavao u Budimpešti a Jugoslavija je nastavila

niz osvajanja medalja. Ovoga puta medalju je osvojio Borivoj Vukov u kategoriji do

52kg.Vukov je zabiljeţio tri pobjede da bi u polufinalu poklekao od predstavnika Sovjetskog

Saveza Borisa Gureviĉa.Vukov se na kraju morao zadovoljiti bronzom.

Svjetski šampionat 1961.godine odrţan je u Jokohami.Jugoslavija je na ovom šampionatu

imala pet predstavnika.

Na ovom šampionatu su se istakli Stevan Horvat i Branislav Martinović. Stevan Horvat je

nastupao u kategoriji do 73kg. ,u ovoj kategoriji je nastupilo petnaest rvaĉa. Horvat je izuzetno

dobro rvao, nije ga omela ni povreda koju je zadobio u borbi u prvom kolu protiv Poljaka

Zigmeka. Horvat je do polufinala nanizao tri pobjede da bi u polufnalu savladao Zija Dogana iz

Turske. U finalnoj borbi Horvata je ĉekao Rumun Bularĉa. Borba je bila izuzetno neizvjesna,

rivali su se smjenjivali u voĊstvu da bi na kraju Rumun pobijedio hvatom nekoliko sekundi prije

kraja borbe.

Drugu medalju za Jugolsaviju na ovom šampionatu je osvojio Branko Martinović u

kategoriji do 67kg. , u njegovoj kategoriji bilo je prijavljeno ĉetrnaest rvaĉa. Martinović je u

prvom kolu savladao reprezentativca MaĊarske da bi u naredna dva kola savladao

reprezentativce Belgije i Turske. U polufinalnoj borbi Martinović je odmjerio snage sa

Koridzeom iz Sovjetskog Saveza koji je ipak bio prejak za našeg predstavnika, koji je na kraju

morao da se zadovolji bronzom.Ostali jugoslovenski rvaĉi nisu uspjeli da se domognu borbe za

medalju, najbiliţi je bio Borivoj Vukov koji je zauzeo peto mjesto.

I na sledećem svjetskom prvenstvu koje je odrţano u Toledu u SAD-u 1962.godine,

jugoslovenski rvaĉ Stevan Horvat je ponovio uspjeh sa prethodnog svjetskog prvenstva i

domogao se srebrne medalje.On je do polufinalne borbe zabiljeţio tri pobjede, da bi se u

polufinalu sastao sa domaćim takmiĉarom Burkom koga je savladao tehniĉkim tušem. Finalna

borba nije završena uspješno za našeg takmiĉara pošto je poraţen od Turĉina Avaza.Ostali

jugoslovenski rvaĉi nisu uspjeli da se domognu pobjedniĉkog postolja.

Sledeće svjetsko prvenstvo odrţano u Sofiji donijelo je Jugoslaviji prve titule prvaka

svijeta u rvanju.Svjetski prvaci su postali Borivoj Vukov i Stevan Horvat, dok je bronzanu

medalju osvojio Branislav Simić.Borivoj Vukov je nastupio u kategoriji do 52kg. , u borbi za

16

zlatnu medalju Vukov je savladao reprezentativca Italije Fabru i tako se upisao u istoriju

jugoslovenskog rvaĉkog sporta.

Horvat je takoĊe imao impresivan nastup na ovom svjetskom prvenstvu pošto je savladao

sve rivale vrlo ubjedljivo i nadmoćno. On je prije finalne borbe ostvario ĉetiri pobjede da bi u

finalnoj borbi savladao veoma jakog reprezentativca Sovjetskog Saveza Gvantsleadzea i tako

postao drugi rvaĉ u istoriji jugoslovenskog rvanja koji se domogao zlatne medalje na svjetskom

prvenstvu.

Horvat je i na sledećem svjetskom prvenstvu koje je odrţano u Manĉesteru 1965.godine

odbranio ĉast jugoslovenskog rvanja osvojivši srebrnu medalju.Finalni meĉ Horvat je izgubio od

predstavnika Sovjestkog Saveza Sapunova ali je trend osvajanja medalja na svjetskim

prvenstvima nastavljen.

Sredinom šesdesetih godina XX vijeka perjanica jugoslovenskog rvanja je bio Stevan

Horvat koji se gotovo sa svakog takmiĉenja vraćao sa medaljom.Tako je bilo i na svjetskom

prvenstvu u Toledu 1966.godine gdje se okitio još jednom titulom prvaka svijeta.Treba

napomenuti da je Horvat u finalnoj borbi pobijedio tada vaţećeg svjetskog prvaka iz Sovjetskog

Saveza Genadija Sapunova koji je upravo Horvata pobijedio na prošlom svjetskom prvenstvu.

Šampionat 1967.godine nije donio zapaţene rezultate jugoslovenskih rvaĉa. Sledeći

svjetski šampionat odrţan je u argentinskoj Marl del Plati 1969.godine, na ovom šampionatu

Jugoslavija je osvojila dvije medalje.Do odliĉja su stigli Sreten Damjanović u kategoriji do 68kg.

i Milan Nenadić u kategoriji do 82kg.Damjanović se okitio srebrnom medaljom pošto je u finalu

poraţen od Rumuna Popeskua, dok je Nenadić osvojio bronzano odliĉje. Šampionat koji je

odrţan godinu dana kasnije u Edmontonu donio je nove uspjehe jugoslovenskom rvanju.Do

odliĉja su stigli Slavko Koletić, Boško Marinko i Milan Nenadić.Koletić je u kategoriji do 62kg.

poraţen u finalu od Japanca Fudţite i na kraju je morao da se zadovolji srebrnom medaljom.

Boško Marinko i Milan Nenadić su se okitili bronzanim medaljama u kategoriji do 52kg.

odnosno do 82 kg.

Godine 1971. svjetski rvaĉki šampionat se odrţavao u Sofiji, na ovom šampionatu je do

svjetske titule došao prekaljeni borac Sreten Sreta Damjanović. Damjanović je do titule nanizao

ĉetiri pobjede da bi u finalu pobijedio Njemca Gopferda, pored zlatnog odliĉja Sretena

Damjanovića na ovom šampionatu Jugoslavija je osvojila još jednu medalju.Momir Kecman je

bio srebrni u kategoriji do 74kg. , on je u finalu poraţen od Sovjetskog reprezentativca

Igumenova.

17

Sl.br.7(Sreten Damjanović)

Dvije godine nakon Sofije svjetska rvaĉka elita se preselila u glavni grad Irana-Teheran

gdje je odrţano novo svjetsko prvenstvo u rvanju.Na ovom šampionatu najzapaţenije rezultate

od jugoslovenskih rvaĉa ostvarili su Sreten Damjanović i Milan Nenadić.

Obojica su se okitili srebrnim medaljama,takoĊe i jednom i drugom ovo su bile treće

medalje sa svjetskih šampionata.Sreten Damjanović je nastupao u kategoriji do 68kg. i u finalu je

poraţen od Sovjetskog reprezentativca Kišmudinova, dok je Nenadić takoĊe u finalu poraţen od

Sovjetskog reprezentativca Leonida Libermana.

Na sledećem šampionatu svijeta koji je odrţan 1974.godine u Katovicama, do bronzane

medalje je došao reprezentativac Jugoslavije Ivan Frgić.Frgić je do bronze došao u kategoriji do

57kg.

Šampionat u Minsku 1975.godine prošao je bez zapaţenijih rezultata jugoslovenskih

rvaĉa.Najbliţi medalji je bio Josip Ĉorak koji je osvojio peto mjesto.

Godina 1977. je zlatnim slovima upisana u istoriju jugoslovenskog rvanja, te godine je stigla

prva medalja sa svjetskih šampionata u slobodnom stilu.Osvojio je u kategoriji do 68kg. Šaban

Seidi,Seidi je u finalu poraţen od Sovjeta Pavela Pinigina.Iste godine na šampionatu svijeta u

grĉko-rimskom stilu koji je odrţan u Geteborgu jugoslovenski rvaĉi su osvojili tri medalje.

Do medalja su stigli Ivan Frgić u kategoriji do 57kg. ,Momir Petković u kategoriji do

82kg. i Refik Memišević u kategoriji do 100kg.Frgić je osvojio bronzanu medalju pošto je u

polufinalu poraţen od Finca Perti Ukole,Momir Petković je takoĊe stigao do bronze na ovom

šampionatu pošto je u polufinalu poraţen od Sovjeta Vladimira Ĉerbokasova, dok se Refik

Memišević okitio srebrnom medaljom.Memišević je ostvario tri pobjede savladavši

reprezentativce Angole, Grĉke i Finske prije nego što je u finalu poraţen od Sovjeta Balbošina.

18

Na sledećem svjetskom šampionatu koji je odrţan u Meksiko Sitiju 1978.godine osvajaĉi

medalja za Jugoslaviju su bili isti kao na prethodnom šampionatu u Geteborgu.Medalje su

osvojili ;Momir Petković,Ivan Frgić i Refik Memišević.Memišević se okitio bronzanom

medaljom u kategoriji do 100kg. ,dok su Frgić i Petković osvojili srebrne medalje u kategoriji do

57kg. odnosno 82kg.

Šampionat svijeta 1979.godine koji je odrţan u San Dijegu u SAD-u donio je nešto

slabije rezultate u odnosu na prethodne šampionate.

Jugoslavija je na ovom šampionatu osvojila samo jednu medalju što je za tadašnje

standarde bio loš rezultat.Ĉast jugoslovenskog rvanja je odbranio Momir Petković koji je osvojio

srebrnu medalju u kategoriji do 82kg. pošto je u finalnoj borbi poraţen od Genadija Korbana iz

Sovjestkog Saveza.

Šampionat svijeta u rvanju 1981.godine odrţan je u Oslu, dok je u rvanju slobodnim

stilom šampionat odrţan u Skoplju. U Oslu je Jugoslavija nastavila odliĉan niz osvajanja

medalja,osvojivši tri medalje.Medalje su osvojili;Momir Petković,Karolj Kasap i Refik

Memišević.Refik Memišević je došao do zlatne medalje u kategoriji preko 100kg. ,savladavši u

finalu reprezentativca Bugarske Dineva. Svoj blistavi niz osvajanja medalja na šampionatima

svijeta, na ovom šampionatu je nastvaio Momir Petković kome je ovo bila ĉetvrta medalja na

svjetskim šampionatima,Petković je inaĉe osvojio srebro.Do medalje se domogao i Karolj Kasap

koji je osvojio bronzu u kategoriji do 74kg. Ostali jugoslovenski rvaĉi nisu uspjeli da se

umiješaju u borbu za medalje.

Na šampionatu u Skoplju do medalje je došao tih godina najbolji jugoslovenski rvaĉ

slobodnim stilom Šaban Seidi. Seidi je na ovom šampionatu osvojio srebrnu medalju pošto je u

finalu poraţen od Sovjeta Absaidova.

Sledeća smotra najboljih rvaĉa odrţala se u Katovicama u Poljskoj 1982.godine, dok je

šampionat u rvanju slobodnim stilom odrţan u Edmontonu. Jugoslavija je na oba šampionata

uspjela da se domogne medalja.Na šampionatu u grĉko-rimskom stilu medalje su osvojili;Refik

Memišević i Karolj Kasap.Memišević je do medalje došao u kategoriji preko 100kg. pošto mu se

u finalu revanširao Bugarski reprezentativac Dinev za poraz na prošlogodišnjem šampionatu.

Dok je Karolj Kasap osvojio bronzu u kategoriji do 74kg.Ostali jugoslovenski rvaĉi nisu uspjeli

da se umiješaju u borbu za medalju.Što se tiĉe šampionata u Edmontonu, blistavu karijeru na

ovom šampionatu je najavio Šaban Trstena,koji se domogao bronzane medalje u kategoriji do

48kg. Trstena će kasnije kao što je poznato postati olimpijski šampion.

Šampionat svijeta u rvanju 1983.godine odrţan je Kijevu, medalje za našu zemlju su

osvojili Joţef Tertei i Karolj Kasap.Joţef Tertei se takmiĉio u kategoriji do 100kg. i uspio je da

se domogne srebrne medalje. Tertei je odliĉno poĉeo takmiĉenje i nanizao tri pobjede koje su ga

odvele u finale, gdje ga je ĉekao Andrey Dimitrov iz Bugarske. Bugarin je ipak bio nepremostiva

prepreka za našeg reprezentativca pa je naš rvaĉ morao da se zadovolji srebrom.Drugu medalju

19

za Jugoslaviju na ovom šampionatu je osvojio Karolj Kasap koji se takmiĉio u kategroji do 74kg.

, Kasap je poraţen u polufinalu od kasnijeg šampiona Mamašvilija iz Sovjestkog Saveza, pa je

Kasap morao da se zadovolji bronzom.

Šampionat svijeta 1985.godine koji je odrţan u Budimpešti, protekao je bez znaĉajnijeg

rezultata jugoslovenskih rvaĉa, koji nisu uspjeli da se domognu neke od medalja.Najbilţi medalji

je bio Šaban Trstena koji je zauzeo peto mjesto.

Kao i prethodni šampionat i šampionat sledeće godine nije donio zapaţene rezultate naših

rvaĉa, ovog puta najbliţi medalji je bio Refik Memišević koji je osvojio peto mjesto.

Posle dvije godine pauze bez medalja na šampionatima svijeta Jugoslavija je osvojila

novu medalju na šampionatu svijeta koji je odrţan u Clermont Ferardu u Francuskoj.Do medalje

je došao Nandor Sabo u kategroiji do 68kg.Sabo se plasirao u finale i time obezbijedio srebrnu

medalju, u finalnoj borbi od Saba je bio bolji reprezentativac Sovjestkog Saveza Abayev.

Šampionat 1989.godine odrţan je u Martigny u Švajcarskoj, jugoslovenski rvaĉi nisu

uspjeli da se domognu medalje na ovom šampionatu.Kriza rezultata je bila oĉigledna i ona je

rezultirala time da je Jugoslavija osvojila samo jednu medalju na poslednja ĉetiri šampionata.

Bolji rezultat nego na prethodnim šampionatima Jugoslavija je ostvarila na šampionatu u

Ostiji 1990.godine, kada su osvojene dvije medalje.Medalje su osvojili Goran Kasum i Ţeljko

Trajković. Trajković se okitio bronzanom medaljom u kategoriji do 74kg. , dok je Kasum takoĊe

došao do bronze ali u kategoriji do 82kg.

Poslednji šampionat na kome je Jugoslavija zadnji put nastupila pod tim imenom odrţan

je u Varni 1991.godine.Kao poslednji rvaĉ koji je osvojio medalju za Jugoslaviju u istoriju se

upisao Goran Kasum. Kasum je ovu medalju osvojio u vrijeme kada je rat već poĉeo, a Slovenija

i Hrvatska najavile otcjepljenje.Treba napomenuti da je Kasum osvojio bronzanu medalju u

kategoriji do 82kg.

5. Jugoslovensko rvanje na evropskim šampionatima

Prvu medalju za Jugoslaviju na evropskim šampionatima osvojio je Boško Marinko na

prvenstvu koje je odrţano u Esenu 1966.godine u Njemaĉkoj.Marinko je stigao do srebrne

medalje u kategoriji do 52kg. ,pošto je u finalu poraţen od Sovjeta Bakulina. Ostali

jugoslovenski rvaĉi nisu uspjeli da se umiješaju u borbu za medalje.

20

Naredno prvenstvo Evrope odrţano je u Vesterosu u Švedskoj 1968.godine.Na ovom

šampionatu jedinu medalju za Jugoslaviju je osvojio Milan Nenadić u kategoriji do

78kg.Nenadić je u finalu poraţen od Aĉara iz Turske.

Evropski šampionat koji je odrţan u Modeni 1969. godine bio je do tada najuspješniji za

jugoslovensko rvanje, pošto su jugoslovenski rvaĉi osvojili nevjerovatnih šest medalja.Zlatne

medalje su osvojili; Milan Nenadić,Sreten Damjanović,Josip Ĉorak i Boško Marinko, dok su

srebrne medalje osvojili Momir Kecman i Karlo Ĉović.Ĉorak je u kategoriji do 82kg. u finalu

pobijedio Norveţanina Tore Hema.Nenadić je bio bolji od Korstrema iz Švedske,dok su Sreten

Damjanović i Boško Marinko bili bolji od reprezentativaca Turske; Šefika i Pehlivana. Momir

Kecman je u finalu poraţen od Finca Tapia dok je Karlo Ĉović poraţen od Riste Berlina takoĊe

iz Finske.

I sledeći šampionat Evrope u rvanju koji je odrţan 1970.godine u Berlinu bio je izuzetno

uspješan za jugoslovenske rvaĉe.Na ovom šampionatu Jugoslavija je osvojila pet medalja u

grĉko-rimskom stilu i jednu u rvanju slobodnim stilom.Medalje u grĉko-rimskom stilu su

osvojili;Milan Nenadić,Sreten Damjanović,Boško Marinko,Momir Kecman i Josip Ĉorak.Dok je

do medalje u slobodnom stilu došao Sefer Saliovski.Zlatnu medalju jeosvojio Milan Nenadić u

kategoriji do 82kg. pošto je u finalu pobijedio Poljaka Ostrovskog.Srebrne medalje su pripale

Bošku Marinku u kategroiji do 52kg. ,Momiru Kecmanu u kategoriji do 74kg. i Sretenu

Damjanoviću u kategoriji do 68kg. , dok je do bronze stigao Josip Ĉorak u kategoriji preko

82kg.Do bronze je stigao i rvaĉ slobodnim stilom Sefer Saliovski koji se takmiĉio u kategoriji do

68kg.

Šampionat Evrope 1972.godine odrţan je u Katovicama u Poljskoj.Jugoslavija je i na

ovom takmiĉenju nastavila trend osvajanja medalja na najvećim takmiĉenjima pošto je novu

medalju za Jugoslaviju osvojio Darko Nišavić u kategoriji do 90kg. Treba napomenuti da je

drugo takmiĉenje zaredom medalju osvojio i Sefer Saliovski u rvanju slobodnim stilom.

Ni sledeći šampionat starog kontinenta u rvanju nije mogao da proĊe da se jugoslovenski

rvaĉi nisu upisali na listu osvajaĉa medalja. Ovoga puta do medalja su stigli;Sreten Damjanović i

Ivan Frgić.Frgić se domogao bronze u kategoriji do 57kg. , dok je Damjanović osvojio isto

odliĉje u kategoriji do 68kg.Ovo prvenstvo odrţano je u Helsinkiju.

Šampionat u Madridu 1974.godine protekao je bez znaĉajnijeg rezultata jugoslovenskih

rvaĉa. Niko od naših boraca nije uspio da se umiješa u brobu za medalje.Najbliţi medalji je bio

Ivan Frgić koji je zauzeo peto mjesto.

Već na sledećem šampionatu koji je odrţan u Lodvishavenu na Rajni u Njemaĉkoj

1975.godine jugoslovenski rvaĉ Ivan Frgić je osvojio zlatnu medalju u kategoriji do 57kg. pošto

je u finalnoj brobi savladao Sovjeta Mustafina.Naši ostali reprezentativci nisu uspjeli da se

domognu medalje.

21

Na šampionatu Evrope koji je odrţan u Lenjingradu 1976.godine Jugoslavija je ostala bez

medalje, ovog puta niko od jugoslovenskih rvaĉa nije uspio da se upusti u borbu za medalje.

Već na sledećem šampionatu koji je odrţan u Bursi 1977.godine naši rvaĉi su se vratili na put

osvajanja medalja,ovoga puta zablistao je mladi Šaban Seidi u rvanju slobodnim stilom koji se

okitio zlatnom medaljom u kategoriji do 68kg.Ovo je ujedno i prva zlatna medalja za

jugoslovensko rvanje slobodnim stilom.

Prvenstva Evrope u rvanju koja su odrţana 1978. i 1979.godine nisu donijela ţeljene

rezultate za jugoslovensko rvanje, na ova dva šampionata jugoslovenski rvaĉi nisu uspjeli da se

domognu medalja.

Sledeći šampionat koji je odrţan u Previdzeu u Ĉeškoj 1980.godine prekinuo je

dvogodišnji post u rezultatima jugoslovenskih rvaĉa,neuspješni niz je prekinuo Prvoslav Ilić

osvojivši bronzanu medalju u superteškoj kategoriji.Ostali naši reprezentativci nisu uspjeli da se

domognu medalje.

Evropsko prvenstvo u Geteborgu 1981.godine našoj zemlji nije donijelo ni jednu

medalju.Najbliţi medalji je bio Momir Petković u kategoriji do 82kg. , Petković je u konaĉnom

plasmanu zauzeo peto mjesto.

Grad Varna u kome je odrţan šampionat Evrope u rvanju 1982.godine bio je taliĉan za

naše rvaĉe pošto su osvojili ĉetiri medalje.Od toga tri medalje su osvojene u grĉko-rimskom

stilu: Prvoslav Ilić se domogao srebrne dok su Joţef Tertei i Karolj Kasap osvojili bronzane

medalje.U slobodnom stilu Jugoslavija je osvojila jednu medalju, a osvojio je Šaban Trstena u

kategoriji do 48kg.

Godinu dana posle evropskog prvenstva u Varni,šampionat Evrope se odrţao u

Budimpešti u MaĊarskoj.Na ovom šampionatu jugoslovenski rvaĉi su osvojili dvije medalje,obje

u slobodnom stilu.Do medalja su došli Šaban Trstena i Šaban Seidi.Šaban Trstena se okitio

srebrnom medaljom u kategoriji do 52kg. , pošto je u finalu poraţen od Valentin Jordanova iz

Bugarske.Zlatnu medalju za Jugoslaviju na ovom šampionatu osvojio je Šaban Seidi.I na

sledećem šampionatu koji je odrţan u Jenĉepingu u Švedskoj ĉast jugoslovenskog rvanja je

odbranio Šaban Trstena koji je osvojio zlatnu medalju u kategoriji do 52kg. savladavši u finalu

Jordanova iz Bugarske, revanširavši mu se tako za poraz na prethodnom šampionatu. Ovo je

ujedno bila treća medalja Trstene na prvenstvima Evrope.

Nastavak vladavine Trstene i Jordanova u kategoriji do 52kg. produţen je na prvenstvu

Evrope u Lajpcigu 1985. godine. Ponovo su se u finalu kategorije do 52kg. sastali Trstena i

Jordanov, ovog puta uspješniji je bio Jordanov koji je tako osvojjo zlatnu medalju dok je Trstena

morao da se zadovolji srebrnom medaljom.Ujedno ova medalja Trstene bila je jedina medalja

jugoslovenskih rvaĉa na ovom šampionatu.Posle duge pauze Jugoslavija je na šampionatu u

Pireju 1986.godine došla do medalje u grĉko-rimskom stilu,zlatnu medalju je osvojio Joţef

22

Tertei u kategoriji do 100kg. , dok je Šaban Trstena nastavio trend osvajanja medalja na

najvećim takmiĉenjima osvojivši srebrnu medalju u kategoriji do 52kg.I ovog puta od našeg

borca bolji je bio Valentin Jordanov iz Bugarske.

Zoran Šorov je osvojio srebrnu medalju na šampionatu koji je odrţan u Velikom Trnovu

u Bugarskoj 1987.godine. Šorov je osvojio srebrnu medalju u slobodnom stilu u kategoriji do

57kg. ,ovo je ujedno bila i jedina medalja Jugoslavije na ovom prvenstvu.

Na šampionatu 1988.godine koji je odrţan u Manĉesteru, Šaban Trstena je osvojio novu

medalju,ovoga puta bronzanu a ukupno njegovu petu sa evropskih šampionata. Dok je na

prvenstvu u grĉko-rimskom stilu koje je odrţano u Norveškoj Joţef Tertei osvojio srebrnu

medalju u kategoriji do 100kg.Šampionat u Finskoj 1989.godine obliljeţio je Senad Rizvanović

koji se neoĉekivano okitio zlatnom medaljom u kategoriji do 52kg.

Na prvenstvu Evrope 1990.godine koje je odrţano u Poznanju Šaban Trstena se domogao

zlatne medalje,koja će se ispostaviti kao ,,labudova pjesma,,i za Trstenu i za Jugoslaviju koja će

se vrlo brzo raspasti u krvavom graĊanskom ratu.Zvaniĉno poslednju medalju za Jugoslaviju na

velikim takmiĉenjima je osvojio Zoran Šorov u kategoriji do 57kg.na šampionatu u Štutgartu

1991. godine.

23

6. Najtrofejniji jugoslovenski rvači

Stevan Horvat

Sl.br.8 (Stevan Horvat)

Olimpijske igre:srebro Meksiko Siti 1968.godine.

Svjetska prvenstva:zlato Helsinborg 1963.godine,Toledo 1966.godine,srebro Jokohama 1961.

Toledo 1962. i Tampere 1965.godine.

Mediteranske igre:zlato Bejrut 1959.godine i Tunis 1967.godine.

Branko Martinović

Sl.br. 9(Branko Martinović)

Olimpijske igre:srebro Rim 1960.godine,bronza Tokio 1964.godine.

24

Svjetska prvenstva:bronza Jokohama 1961.godine.

Evropska prvenstva:bronza Esen 1966.godine.

Ivan Frgić

Olimpijske igre:srebro Montreal 1976.godine.

Svjetska prvenstva:srebro Meksiko Siti 1978.godine,bronza Katovice 1974. i Geteborg

1977.godine.

Evropska prvenstva:zlato Ludvigshaven 1975.godine,srebro Helsinki 1973.godine.

Momir Petković

Olimpijske igre:zlato Montreal 1976.godine.

Svjetska prvenstva: srebro Meksiko Siti 1978,San Diego 1979. i Oslo 1981.godine,bronza

Geteborg 1977.godine.

Branislav Simić

Olimpijske igre:zlato Tokio 1964.godine,Bronza Meksiko Siti 1968.godine.

Svjetska prvenstva:srebro Sofia 1963.godine.

25

7. Zaključak

Baviti se ovom temom i pisati o sportistima koji su svojim rezultatima ostavili neizbrisiv

trag kako u jugoslovenskom tako i u svjetskom rvaĉkom sportu ĉini ĉast i veliko zadovoljstvo.

Medalje koje su osvojene svjedoĉe o tome da je rvanje zasluţilo da ponese laskavu titulu

najtrofejnijeg jugoslovenskog sporta.I posle mnogo godina rezultati koji su ostvareni u periodu

bivše nam drţave, ljubitelje sporta a posebno rvanja i dan danas ne ostavljaju ravnodušnim i sa

sigurnošću se moţe reći da će nadahnjivati buduće generacije poklonika jednog od najstarijih

sportova.

26

Literatura

1. Savic, M. (1994). Borilački Sportovi. Novi Sad. Fakultet Fiziĉke Kulture Univerzitet u Novom

Sadu.

2.Šoškić, Ĉ. (2010). Olimpijski Vekovnik. Beograd. Sluţbeni Glasnik.

3.http://www.wrestling-serbia.org.rs/

4.https://en.wikipedia.org/wiki/Wrestling_at_the_Summer_Olympics

5. https://en.wikipedia.org/wiki/World_Wrestling_Championships

6. https://en.wikipedia.org/wiki/FILA_Wrestling_European_Championships

27

Biografija

Đuro Ćipranić roĊen 10.10.1994.godine u Podgorici,osnovnu školu završio u Nikšiću(O.

Š. Jagoš Kontić), srednje obrazovanje stekao u Ekonomskoj školi u Nikšiću.Fakultet za sport i

fiziĉko vaspitanje upisao septembra 2013.godine, uspješno poloţio sve ispite predviĊene planom

i programom fakulteta.