Umetnost ranog srednjeg veka u Vizantiji i Zapadnoj EvropiMerovinzi

Merovinka dinastija vlada centralnim i severnim delom Evrope od druge polovine 5. veka. Na severu Afrike tada vladaju Vandali, na prostoru dananje panije i juga Francuske su Vizigoti, na dananjem prostoru Severne Italije su Ostrogoti, pa malo kasnije Langobardi. A na prostoru Balkana (tada Ilirika) bili su Goti, s tim da e tuda u 7. veku proi Avari i Sloveni. Od 5. i 6. veka znatno se menja politika situacija onoga to znamo kao Rimsko carstvo. Poinju da se formiraju varvarske grupacije, koje e vremenom postati kraljevine, to e dovesti do raskola carstva. Od Karla Velikog razlikuju se dva velika carstva i oba se nazivaju Rimskim. Posebnu kraljevinu osnovae Franci na elu sa dinastijom Merovinga.

Osniva dinastije, Hilderih, odvojio se od jakog uticaja tadanjeg rimskog namesnika. Sa vladavinom njegovog sina, dolazi do formiranja kraljevine. Odvajanje od rimskog uticaja je proizvelo sukobe varvara sa rimskom vojskom i tom prilikom su Franci odneli pobedu i, to je jo vanije, imali su podrku crkve. 496. godine dolazi do ujedinjenja varvarskog plemena Merovinga i crkve. U periodu kada se pojavio Hilderih, Teodorih (Ostrogot) je vladao severnim delom Italije. Hilderih je zauzeo teritorije koje su drali Ostrogoti, a sam Justinijan nikada nije doao do podruja Franaka. Posle smrti Justinijana, na severni deo dananje Italije dolaze Langobardi. Merovinzi su prihvatili hrianstvo koje je bilo diktirano iz Rima, ortodoksnu veru. To vreme je, pak, vreme bujanja Arijanske jeresi (sam Teodorih je bio Arijanac). Time to su prihvatili ortodoksno hrianstvo, kontakt Merovinga i Rima je osnaio. Hilderih je osvojio teritorije dananje june Francuske i pribliio se Vizigotima, ali na kraju, nije otiao dalje od Tuluza.

Poetkom 7.veka, na tronu je bio jo jedan vaan merovinki kralj Dagobert. Posle njega je nastupilo doba lenjih kraljeva. To su bili Dagobertovi sinovi koji su bili isuvie nesposobni da samostalno vode kraljestvo i to je oformilo put majordomima domainima dvora. Deda i otac Karla Velikog, Karlo Martel i Pipin Mali, bili su majordomi na dvoru Merovinga i oni su zbog nesposobnosti Merovinga imali priliku da polako preuzmu vlast. 732. godine odigrala se znaajna bitka kod Poatjea u kojoj su bili pobeeni Merovinzi. Nakon toga jaa karolinka dinastija i iri se.

Franako kraljevstvo, odnosno dinastija Merovinga, imala je bliske veze sa papom, kao i sa ostalim varvarskim narodima, npr. Ostrogotima. Dolazilo je i do brakova meu varvarskim plemenima. Vreme nakon vladavine Justinijana obeleeno je i vladavinom pape Grgura Velikog, krajem 6.i poetkom 7. veka. Mnogi istraivai se slau da je sa njim zavrena jedna epoha evropske istorije i kulture i otvoreno novo poglavlje. Njegovom vladavinom pokazuje se koliku je veliku mo imao papa. Odravao je bliske veze sa mnogim vladarskim kuama, a posebno sa suprugom jednog vladara, kraljicom Lombardije, Teodolindom, koja je odravala odnose sa Ircima.

U pogledu umetnosti iz dinastije Merovinga, mnogo toga je uniteno, s jedne strane zato to su kratko vladali, a s druge zato to su koristili ve formiranu umetnosti i prilagoavali je svojim potrebama (pregraivali su ve postojee graevine). Sauvana je samo Crkva Sen Deni koju je podigao Dagobert poetkom 7. veka, i tu su se sahranjivali kraljevi iz ove dinastije. Meutim, daleko su vaniji rukopisi koji su sauvani i bogato ukraeni.

*Gelazijanski sakramentar

Rukopis je nastao u skriptorijumu manastira Korbi. To je prvi primer knjike iluminacije koja je nastala u vreme Hilderiha. Ogleda se kombinacija ranohrianske umetnosti (najdominantija je bela boja pozadine - podsea na katakombe, kao i motiv Crux gemmate koji se javlja ), a osim toga ima i jakog uticaja irske minijature (prepleti, ivotinje koje se uvijaju, izranjaju i uranjaju jedna u drugu). Na celostraninoj minijaturi sa Crux Gemmatom, mogu se prepoznati razni zoomorfni motivi sa jakom hrianskom simbolikom - paun/feniks, orao, riba, jagnje. Stubovi arkade prikazani su u vidu imitacije mermera. Ogleda se saimanje razliitih tradicija i umetnosti koje su se nalazile na prostorima Rimskog carstva. Spoj irske minijature i lokalne tradicije. Luk koji poiva na stubovima i koji uokviruje Crux Gemmatu zapravo je simbolino crkva u kojoj se nalazi telo Hristovo. Crkva je posmatrana kao nebo na zemlji. Crux Gemmata je insignirana sa alfa i omega.

*Inicijal

U ovo vreme su osim celostraninih minijatura sa posebnom panjom oslikavani i inicijali. Prisutni su motivi kao to je Crux Gemmata i razne ivotinje ( paun / feniks, ribe, jagnje, rajski cvetovi, orlovi ) i svi ti motivi imaju jasnu hriansku simboliku. Dominiraju zoomorfni motivi za koje istraivai otkrivaju jo jedan mogu uticaj, uticaj istoka, odnosno Sirije ( slini motivi se sreu na tkaninama iz Sirije ). Tkanine i knjige su lako prenosivi, pa se na taj nain vrila kulturna razmena.*Psaltir iz Korbija

U njemu se nalazi iluminirani inicijal koji je iluminiran ljudskim figurama -> takav vid umetnosti e zaiveti i razvie se u periodu koji e tek doi. Dominiraju prepleti na beloj osnovi i ljudske figure.

*tutgartski psaltir

Mnogi se slau da ovaj rukopis predstavlja sponu izmeu umetnosti Merovinga i Karolinga. Ne zna se tano kada je nastao. U njemu se nalazi sloenija scena sa ljudskim figurama biblijska pria, ali je obuena u tada savremeno ruho - David i Golijat. Ruka boja u uglu vri neku vrstu intervencije.

*Liksejski inicijal

Liksej je manastir koji su osnovali Irci. Javljaju se hrianski motivi u vidu ribe i pauna.

*Santa Maria Antiqua u Rimu

Ovo je jedini primer umetnosti koja je nastala u vreme dinastije Merovinga, ali im ne pripada. Crkva se nalazi na Rimskom forumu. Jedna je od retkih graevina gde se sticajem okolnosti ouvalo slikarstvo jer je bila zatrpana (pretpostavlja se usled zemljotresa). U razdoblju 6.i 7. veka iz kog je slabo ta sauvano, ipak je ostala ova crkva koja nam prua delimian uvid u razvoj umetnosti tokom ovog perioda. U njoj su naeni slojevi zidnog slikarstva iz razliitih razdoblja.Veoma je kompleksna za razumevanje. Najpoznatija je fresko-ikona Bogorodice i to je ujedno i najstarija slika fresko-ivopisa na Rimskom forumu koja je hrianska. Prikazana je Bogorodica sa Hristom kojoj prilazi aneo (bila su naslikana 3 anela, ali je ouvan samo deo jednog). -> Scena podsea na predstavu Bogorodice iz crkve Santa Maria Maggiore, poto je u oba sluaja prikazana kao rimska dama koja sedi na purpurnom jastuku. Odea i presto su bogato ukraeni.

Postoji i sloj ivopisa koji je stariji od ovog (on se datuje ranije i verovatno je iz 5. i 6. veka). Kako je koji papa dolazio, tako su dodavani sloj na sloj. Po nainu obrade, naroito u predstavama anela, prepoznaje se vizantijski uticaj.To je mesto gde su u vreme Justinijana boravili vizantijski vojnici, a ivopis su najverovatnije radili Grci.Crkva se sastoji iz narteksa, i tzv.proskomidije i akonikona (nije jo razvijena arhitektura kakvu poznajemo). U proskomidiji je sauvan ivopis, mada je dosta oteen.Sauvani su detalji anela iz Blagovesti.Datuju se u vreme Justina II. Freske na trijumfalnom luku datuju se 100 godina kasnije u vreme Martina I. Sauvana je predstava Solomona sa svetenicima i decom. Vano je da je sve insignirano na grkom. U narteksu se nalaze ostaci predstava monaha. Ispod se nalazi oslikana draperija sa krstovima i srcolikim listiima. ivopis u prezviterijumu je iz vremena pape Jovana VII. Prikazan je Raspeti Hrist na Golgoti sa jaganjcima, heruvimima, anelima, Bogorodicom i Jovanom, gde je sauvan i deo natpisa. Hrist sa Bogorodicom se nalazi u samom oltarskom prostoru. Okolo su prikazani svetitelji (kvadratni oreol iva osoba, a moda i ktitor) sa nimbovima. Tokom 8.veka se prvi put prikazuje Hristos koji telesno pati. On se, dodue, nalazi u nebeskom kontekstu, ali se u to vreme i dogma ustaljuje, pa se naglaava telesna patnja koja implicira Vaskrsenje. Ova crkva je znaajna za Rim, kako nema mnogo sauvanog ivopisa iz ovog perioda.Irska

Irska je zemlja koja je poslednja primila hrianstvo, zbog ega je specifina, najpre po svojoj umetnosti koja predstavlja spoj hrianskog uenja i varvarskog (megalitska civilizacija, druidi - potpuno drugaija kultura). Irci su se potpuno samostalno razvijali. Jedna od karakteristika je injenica da je crkva, koja se ovde rairila bila vrlo tolerantna prema lokalnoj tradiciji i kulturi. Oitava se spoj radovskog ureenja i hrianstva. Ono to je dobro je to ovde nije postojala borba oko primata izmeu svetovne i duhovne vlasti. Takvi problemi e u Evropi eskalirati u 11. i 12. veku. Za ovaj period vezana je Konstantinova darovnica. Meutim, svega toga u Irskoj nije bilo.

Hrianstvo u Irsku stie zahvaljujui Sv. Patriku u drugoj polovini 5.veka. To je vreme kad se polako ustanovljava dinastija Merovinga i kada Teodoroih vlada iz Ravene. U prvim vekovima hrianstva (do 7. veka), ono se irilo i nametalo na svojim pozicijama. Od 8. i 9. veka umetnost se ustanovljava, a do tada se kroje i vladaju razliiti stilovi. Patrik je bio specifian, jer je prilikom irenja hrianstva uveo monaka pravila, koja su zapravo iz egipatskog monatva. To je oekivano, jer se monatvo upravo i razvilo u Egiptu. (Sv. Antomije, Sv. Tahomije, Sv. Vasilije Veliki). I dalje je diskutabilno koja je to vrsta monakih pravila. To su bila stroga asketska pravila, ali je problem da li su bila bliska benediktinskim ili su zasebna pravila koja je Patrik usvojio i preneo u Irsku. Monatvo je u Irskoj bilo dugotrajno i uticae na irenje monatva i u Engleskoj i u Zapadnoj Evropi. Irski monasi su smatrali da je jedan uslov, tj.pravilo njihovog ivota odlazak u druge zemlje gde e iriti hrianstvo. Bili su u potrazi za savremenim ivotom, a to je bilo otuenje od sopstvene zemlje, to su oni smatrali vidom askeze i pokore. Takoe su se odricali od svega to je bilo materijalno. Vrhunac podvinitva je za njih, dakle, bio odlazak u druge zemlje. Jedan od razloga takvog ponaanja ima veze sa tzv. lutalakim duhom (Wanderlust) - vrsta odricanja od svega zemaljskog. Upravo tako poinje putovanje velikih irskih monaha. Prvo su preli na podruje dananje kotske, zbog blizine i pristupanosti (Irci su se nazivali Shoti, pa se ta oblast zapravo po njima zove kotska). Potom su se sputali du Engleske do Francuske, pa su preli u vajcarsku i severnu paniju.

Jedan od najznaajnijih irskih monaha je bio Sv. Kolumba, koji je iveo do kraja 6. veka. On je otiao najpre u manastir Jona na Hebridima, pa je osnovao manastir Liksej (vajcarska), pa manastir Bobi (Sev. Italija). Prihvatao je u potpunosti benediktinska pravila koja su podrazumevala da monasi delom rade, delom provode vreme u molitvi, a delom u spavanju -> princip ora et labora. U poetku je to bio vrlo strog sistem ponaanja. Cilj tih putovanja i osnivanja manastira je bio da se po svim krajevima gde nema hrianstva ono rairi i da se pokrsti nehristijanizovani stanovnitvo. Velikog udela u pokrtavanju je imao i Sv. Avgustin Kenterberijski. On je delao pod direktnim nadzorom i nareenjima pape Grgura Velikog (vladao je 590 604). Sv. Avgustin je najvie uticao na pokrtavanje Anglo Saksonaca pod nadzorom Rimske crkve. Uveo je benediktinsko monatvo. Irska umetnost uticala je na temeljima rimske, pa hrianske umetnosti. Crkva e uticati na kulturu itave zapadne Evrope, to je naroito vidljivo po rukopisima, koji nose naziv po manastirskim centrima u ijim su skriptorijumima nastali.*Book of Durrow

Sauvane su celostranine minijature sa predstavama jevanelista. To je najstariji rukopis sa teritorije Irske i potie s kraja 7. veka. Raen je kao poklon papi. Osea se uticaj helenistikog stila jer je ve tada dolo do prodiranja i proimanja dve kulture. Osea se i sirijsko koptsko naslee. Prisutni su brojni prepleti koji su tipino irski. Oni nisu samo geometrijski, ve u sebi sadre zoomorfne i floralne motive, koji formiraju preplet. Prepleti ukazuju na samu venost, na konstantno preplitanje i konstantni tok.

*Lindisfarnsko jevanelje

Lindisfarn manastir. Blisko je Book of Durrow. Nastalo je poetkom 8.veka. Ovde se jae razvijaju prepleti. U njemu se nalaze primeri krstova koji su skroz u prepletima, ali se samo oblik krsta moe prepoznati. Najsloeniji je preplet.

*Book of Kells

Nastalo je oko 800. godine. Tu ve govorimo o uticaju koji su donosili Benediktinci iz Italije u Englesku. Ta knjiga je bila misionarskog tipa. Uraena je radi irenja hrianstva. Sloena je jer iluminacije ukljuuju ljudske figure (npr. Hristos na tronu, Bogorodica sa Hristom). Ima i inicijale koji su veoma bogato ukraeni. Najsloenija minijatura je predstava Iskuenja Hristovog, na kojoj su prikazani Hristos i avo. Ogleda se didaktika uloga hrianstva. Znaajna scena je i Hapenje Hrista koja je obilno ukraena prepletima. Pojavljuje se i predstava Kanonskih tablica - formirana su 4 reda gde je svaki vezuje za jedno jevanelje. Uslovno reeno, to je neka vrsta sadraja radi lakeg snalaenja svetenikog lica. One su bile vrlo praktine i prikazuju se u vidu stilizovanog hrama, tanije luka koji poiva na stubovima. Luk je ukraen razliitim predstavama koje variraju u zavisnosti od mesta i vremena nastanka. Inicijal polako poprima uticaje iz Evrope - Unutar inicijala prikazuju se ljudske figure.Karolinzi

Nakon Dagoberta, u periodu s kraja 7. i poetka 8. veka nastupa vreme lenjih kraljeva iz dinastije Merovinga, koji su bili nezainteresovani za vladavinu, pa su je prepustili majordomima. Jedan od majordoma bio je Pipin od Heristela, koji se smatra zaetnikom karolinke dinastije, a njegov vanbrani sin bio je Karlo Martel, deda Karla Velikog. Sin Karla Martela bio je Pipin Mali, otac Karla Velikog. 732. godine odigrala se bitka kod Poatjea kada se vojska predvoena Pipinom Malim susrela sa Arabljanima i pobedila. Ta bitka je kljuna, jer je praktino dovela Karolinge na vlast. Arabljani su preli sa teritorije Male Azije, preko severne Afrike, do panije, ka Francuskoj. Hriani su to smatrali velikim problemom, jer su ih drugaije percipirali od ostalih varvara. Arabljani su pripadnici potpuno drugaije veroispovesti, i bili su realna opasnost. Karolinzi su ih spreili da dalje prodiru u Evropu, pa se znalo da je ona ta koja e predvoditi novo Rimsko carstvo. Pipin Mali posle toga dobija titulu kralja koju e naslediti Karlo Veliki. U to vreme javio se problem Konstantinove darovnice - papa Silvester (prvi rimski papa, zapravo je bio rimski episkop), navodno je ovom darovnicom Konstantin Veliki predao papi carske insignije (Hlamidu i dijademu), a dao mu je i grad Rim, sve zemlje i gradove dananje Italije i itave zapadne Evrope. (476. godine deava se pad Rima i tada se centar iz Rima premeta u Milano). Karlo Veliki je postao kralj 771. godine. On je, kao i njegov otac, postao vrlo uspean ratnik. Karolinzi su generalno bilo veliki ratnici i vojskovoe. Karakteristino je da oni nisu imali glavni grad, ve vie centara i svi su bili Karlovi dvorovi. Car se etao po itavoj teritoriji u zavisnosti od opasnosti. Karolinzi su se najvie borili protiv Langobarda (oni na podruje severne Italije dolaze posle Justinijana, a nit izmeu Istoka i Zapada prekidaju Avari i Sloveni). Posle pada Rima, centri se premetaju u Milano i u Carigrad. Justinijan je bio veliki vladar, je on sve vraa kako je bilo. Ali nakon njegove smrti usledili su napadi varvara i tada je stradalo sve to je bilo na Balkanu (Mi ne znamo sa sigurnou gde je bila Justiniana Prima). Svi varvari su se stacionirali na Zapadu i delili su teritorije. Nakon toga Arabljani napadaju i istie se jedna dinastija koja uspeva da ih savlada. 800. godine prvi put se dobijaju 2 egala, tj. dva cara koju su ravno pravna po moi da povrate Rimsko carstvo. Razlika izmeu kralja i cara - kralja krunie episkop, dok cara krunie papa. Carstvo moe imati vie kraljevstva. Papi je Sv. Petar dao prava (Sveti Petar je dobio kljueve Raja, odnosno crkve (na zemlji)). Papa doslovno sedi na stolici Sv. Petra i on je glavni. Situacija koja se oformila u tom periodu trajae do kraja Srednjeg veka, pa i due.

800. godina je kljuna. Langobardi su imali pretenzije na Rim, a da bi se zatitio, papa pravi dogovor sa Karlom Velikim. Karlo e braniti papsku dravu, a zauzvrat e dobiti carsku krunu. Prvi put u istoriji hrianstva postoje dva centra Rim i Carigrad i oni su u konstantnoj svai oko toga ko ima primat. Da bi se reila ta svaa, bio je ponuen brak izmeu carice Irine (koja je vladala Carigradom) i Karla Velikog.Sin carice Irine, Konstantin, bio je i fiziki i mentalno zaostalo i nije bio sposoban da vlada. Oko 800.godine u Vizantiji je bilo izraeno ikonoborstvo. Svrha braka izmeu Irine i Karla Velikog bila je da se formira jedinstveno carstvo. Pregovori su dugo trajali, ali na kraju dogovor nije bio postignut i taj brak se nije dogodio (a smatra se da je jedan od razloga upravo bilo ikonoborstvo). Od tog momenta razlikujemo 2 carstva Vizantijsko i Rimsko carstvo nemakog naroda. I jedno i drugo carstvo su legalni nasledici Rimskog carstva. Istoni deo Rimskog carstva je bio u povoljnijoj situaciji, jer je kod njih postojala nit vladara koji su se smenjivali, dok su se na Zapadu dogaali prevrati. Vladari su morali da potvruju svoj legitimitet. Karlo Veliki se, stoga, uhvatio fenomena Renovacio Imperii Romani obnova Rimskog carstva, zapravo vie vrsta renesanse. To je obnova u svakom smislu pravnom, kulturnom, intelektualnom, naunom, itd, a sve to na temeljima Rimskog carstva. Direktna zaostavtina Rimskog carstva danas je pravo. Karlo Veliki u potpunosti preuzima rimsko pravo i implementira ga u svoje carstvo. Osim toga, Karlo Veliki je organizovao da se sve prepisuje, ne samo hrianski spisi, ve i spisi antikih pisaca, kao to su Vergilije, Homer ili Hesiod, radi edukacije svog stanovnitva. On je morao da ujednai svoje stanovnitvo, jer dok je na Istoku postojao kontinuitet helenske i grke tradicije, na Zapadu je postojao prekid. Karlo Veliki je morao da privali stanovnitvo na hrianstvo i on to radi podiui manastire, gradei crkve i organizujui vojsku. Sama ideja bila je da se franako drutvo reformie na principima hrianske vere. On je bio miropomazani vladar, kao to je bio i David (tako uspostavlja legimititet). Ukoliko bi nelegalno doli na vlast, vladari su se vezivali za bilo koga ija bi im veza pruila legitimnost tako su npr. Merovinzi bili naslednici Hrista. Karlo Veliki je bio tutor regni - staratelj kraljevstva.

800. godine dobio je carske insignije boanskom promisli, odnosno on je samim tim bio boanskog porekla. To je veoma bitan fenomen koji e kao strukturni element vaiti tokom itavog srednjeg veka. Carevi su smatrali da su direktni naslednici Konstantina Velikog, odnosno vlasti koju je on dobio od Boga. S obzirom da je Karlo Veliki bio "Tutor regni", njegova vladavina je poetak vladavine apsolutizma. Od polovine 8. veka do 800. godine, boanska milost se doslovno izlivala i prelivala preko vladara inom miropomazanja. To je i fiziko i duhovno izlivanje kojim se formira tesna veza izmeu vladara, odnosno drave i crkve, a in miropomazanja je detalj koji spaja te dve institucije u jednu. Kada je u pitanju Karlo Veliki, narod je oitavao jedinog praktinog vladara koji je bio instrument za voenje naroda ka Bogu. 800. godine konekcijom izmeu vladara i pape dolazi do prenoenja ideje Karlovog carstva kao nebeskog, a Franaki narod postaje izabrani narod Boji.

Dolo je do meusobnog pomaganja crkve i Karla Velikog. Crkva je sprovodila Karlove planove u delo, a Karlo je sebe smatrao vrhovnim vladarom i predvodnikom, doivljavajui sam sebe kao vrhovnog. Da bi se ostvarili Karlovi planovi bilo je potrebno reformisati i carstvo i crkvu, koja je delala u podruju severozapadne Evrope gde je stanovnitvo bilo samo delimino pokrteno. Kada se formira carstvo, ono mora da se ujedini i objedini, pa samim tim i crkva mora da bude ureena. Crkva je bila organizovana na benediktinskim reformama uvoenjem regule Sv. Benedikta. Po tom pravilu jasno se zna kada se moli, a kada radi, a osim toga vodilo se rauna i o tome da Biblija bude precizno prevedena na jezik stanovnitva. To pravilo je podrazumevalo da kada se organizuje crkva ili manastir, moraju da postoje tano odreena pravila koja se potuju. Tano se znalo kada se vre propovedi i kada itaju. Zbog toga su svetenici morali da se obrazuju. Na teritoriji kojom je vladao Karlo Veliki postojali su slojevi razliitih kultura i drutava i sve je to trebalo ujediniti, a sva narodna verovanja i obiaji morali su da se anuliraju, kako su bila izuzetno izraena. Uvodi se samo ono to se striktno vezuje za hrianstvo. Da bi se to postiglo najbitnije je bilo teoloko obrazovanje. Mnogi svetenici su bili nepismeni, a osim to su morali da se opismene, morali su da naue latinski i pravila Benediktinske regule. Karlo Veliki je zapoeo te reforme, a bile su neophodne jer je u crkvi vladalo haotino stanje. U udaljenijim mestima Karlovog carstva primeeni su, a ak i zapisano da su postojali, mnogi problemi u crkvi - raskalano ponaanje svetenika, neredi u crkvama, organizovanje meusobnih borbi izmeu svetenika ili svetenika i stanovnitva.

Instrukcije za obrazovanje stanovnitva, pre svega svetenstva, dolazile su iz Rima i Monte Casina. To su dva najvanija mesta odakle su dolazila upustva za ponaanje i uenje. Cilj je bilo usaglaavanje eklezijalne prakse sa rimskom. Svetenici su iz Rima i Monte Casina putovali na takva mesta, ili je situacija bila obrnuta. Sam sistem i tok slube je doao iz Rima, odakle dolazi i pojanje, koje je tamo bilo od velikog znaaja.

Da bi se sve to postiglo, Karlo Veliki je okupio oko svog dvora u Ahenu najobrazovanije linosti tog doba i oni su doprineli da se Karlovo carstvo formira. Meu najznaajnijim linostima bio je Ajnhard - napisao je biografiju Karla Velikog, "Vita Carolimagni". Znaajan je bio i Alkuin iz Jorka - jedan od najboljih saradnika Karla i eleo je od Ahena da napravi "Novu Atinu" (Naslee Atine - "7 slobodnih vetina" i Aeropag - uzvienje u Atini naspram Akropolja gde su se sastajali najobrazovaniji i ujedno najstariji ljudi, tu su se vodile najrazliite rasprave, polis - grad - sistem zajednice koji se razlikovao od varvarskog (varvari su bili svi oni koji ne priaju grki)). Naslee Grke je obrazovanje i uvoenje zvaninog jezika, u ovom sluaju latinskog. To je unifikacija u svakom smislu. Alkuin je hteo da napravi od Ahena "Malu Atinu" gde bi svi elementi koji nisu varvarski i koji ine graane bili primenjeni. Jo jedna od veoma znaajnih linosti na Karlovom dvoru bio je Teodulf - hristijanizovani Got. Bio je vrlo obrazovan i poznat kao pesnik. Po spisima s kraja 8. i poetka 9. veka, istie se da je stalno postojao rivalitet izmeu Alkuina i Teodulfa. Bio je biskup Orleana i dvorski Teolog. Napisao je "Libri Carolini" gde je naveo sve elemente za i protiv ikonoborstva. Bio je ikonofil.To pokazuje da su se i papa i Karlo Veliki oseali pozvanim da daju svoje miljenje o ikonoborstvu, iji su savremenici bili. Teodulf je sa Alkuinom organizovao dvorsku kolu Karla Velikog i bio je zaduen za obrazovanje njegovih sinova. I Alkuin i Teodulf su bili poznavaoci Vergilija i Ovidija tj.klasine poezije. Istaknut je bio i Petar iz Pize - prikljuio se Karlovom dvoru kada je jednom prilikom sreo Alkuina, dok su Karlo i Alkuin putovali. Bio je akon (vezan za knjige) i jedan od velikih poznavaoca i uitelja klasine literature. Bio je i jako dobar pisac. Na Karlovom dvoru istakao se i Pavle akon - bio je sa podruja severne Italije i obrazovanje je stekao u Galiji. Bio je jedan od monaha Monte Casina, pa je samim tim bio jako dobro upoznat sa pravilima benediktinaca. Takoe je bio i uitelj latinskog na dvoru, a potom se povukao i vratio u Monte Casino gde je napisao "Istoriju Lombardije", spis koji danas predstavlja znaajan istorijski izvor.*Dvorska kapela u Ahenu(768-805)

Sve ono to je Karlo Veliki sprovodio u svom carstvu, ovde je bilo praktino primenjeno.Osnova se vezuje za San Vitale u Raveni. Ciljano je bila uraena po uzoru na graevinu koja se vezuje za poslednjeg velikog cara Justinijana. To su bili parametri kojima se Konstantin Veliki vodio u cilju legalizacije sopstvene vlasti.On se prikazao kao Drugi Justinijan, ime je iskazao svoje pretenzije ka stvaranju Velikog Rimskog carstva. Vezao se za Justinijana jer je on poslednji koji je uspeo donekle da vrati granice tog carstva. Karlo Veliki je iao na krunisanje i miropomazanje u Rim, a na putu za Rim, morao je da provede neko vreme u Raveni, gde je lino video San Vitale, pa je po tom principu preuzeo karakteristike ove graevine i primenio ih na svoju kapelu. U umetnosti se dosta vezuje za Lateransku baziliku, a pogotovo za njen baptisterijum, gde je Karlov sin primio krtenje i gde je po legendi krten i Konstantin Veliki (mada to nije tano). Baptisterijumi su takoe osmougaoni, pa se i na taj nain ova kapela moe povezati. Kapela ima dva sprata i podeljena je kupolom (kulom).Ostala je sauvana mozaika dekoracija kupole.U centru se nalazi predstava Hrista na prestolu, okruen heruvimima, a po obodu kupole prikazana su 24 staraca apokalipse.

Vano mesto u kapeli je carski presto u galeriji. Jedno od pravila tog vremena bilo je da car boravi na galeriji odakle posmatra bogosluenje. Zna se da je postojalo i zidno slikarstvo u Ahenu, ali je dosta toga uniteno. Takoe se zna da su postojale i scene profanog karaktera koje su opisivale pansku marku, odnosno Pohod na paniju (o emu govori Ep o Rolanu). Po nekim podacima, smatra se da je nacrt dao Ajnhard, a arhitekta je bio Odo iz Meca.*erminji de pre (806)

Bio je Teodulfov oratorijum.U apsidi je sauvan ostatak mozaike dekoracije.Cela kompozicija odie zlatom (to je ranohrianska i tradicija istono-rimske crkve), to daje nebesku dimenziju. U centru kompozicije prikazan je koveg zaveta, a oko njega 2 anela i 2 heruvima. Na obodu apside je sauvan natpis na osnovu kog znamo da je ktitor bio Teodulf. Tu ve moe da se vidi da je poruka Teodulfa bila veoma jasna i smislena.Predstava kovega je uraena to je vernije mogue to znai da je Teodulf konsultovao brojna teoloka dela.Osim to je postignuta materijalna slinost, prenesena je i jasna poruka, a to je da je ovaj koveg zaveta uraen Franakom narodu.Time se najdirektnije Franaki narod vezuje za Boiji izabrani narod.Sam oblik kovega trebalo je da asocira i da vezuje za Solomonov hram, gde su se uvale ploice.Solomonov hram se vezuje direktno za Izabrani narod Boga i za Koveg zaveta. Poruka da je Karlo Veliki sada Solomon, a samim tim Franaki narod u stvari Izabrani narod. Time je Franako carstvo izjednaeno sa nebeskim, a vladar je taj koji vodi ka Nebeskom Jerusalimu.

Osim Ahena, samo je ovde sauvana mozaika dekoracija, dok su druge graevine imale zidno slikarstvo.

*Kapija u Loru (oko 800)

Nalazila se na ulazu u manastirski kompleks koji nije sauvan. Formirana je po uzoru natrijumfalne lukove, s tim to su sva tri luka iste veliine. Fasada je podeljena nadve zone arhivoltom. Donja zona je izdeljena pomou stubova sa kompozitnim kapitelima, a izmeu se nalazi tri luka. Gornja zona je takoe ralanjena kolonetama sa jonskim kapitelima, a spojene su meusobnim zabatima (podseaju oblikom na portale). Na spratu se nalazi Kapela posveena Sv. Mihajlu.Do nje se dolazilo stepenitem koje se nalazi na bonim stranama kapije. Pokrivena je dvoslivnim krovom. Ukras fasade podsea na antiku i u vidu je ploica razliitih boja. Kapija je iznutra bila oslikana, ali taj ukras skoro da nije sauvan.

*Korvej (1/2 9. veka)

Veoma je vaan jer predstavlja prvi primer gde se razvijao vestverk i dao je put kojim se razvijala umetnost zapadnog dela Rimskog carstva. Vestverk je zapadno postrojenje koje se sastoji iz dva tornja u kojima se nalazi stepenite i povezani su glavnim brodom koji ini sredinji deo graevine.U Korveju je prvobitno stanje dosta izmenjeno i itava zapadna fasada je preureena.

Zidno slikarstvo:

*Sveti Jovan jevanelista u Misteru (kraj 8. veka)

To je najbolje sauvan primer zidnog slikarstva iz karolinkog perioda.Datuje se u kraj 8.veka 790. ili 795. Glavni brod crkve izdeljen je nakvadratna polja u kojima se nalaze scene koje se vezuju za Stari i Novi zavet. Zapadni zid poprima neto to e biti prepoznatljivo u kasnijoj umetnosti, naroito od 1000. godine, a to je Strani sud. U oltarskom prostoru, tanije u kaloti apside nalazi se predstava Hrista Majestas.Hristos je flankiran figurama Sv. Petra i Pavla i najverovatnije je u pitanju Traditio legis.Bekstvo u Egipat, Isceljenje gluvonemog, scene iz Hristovog ivota, Silazak u Ad

Scene koje su izdeljene u okvire e se pojavljivati i u umetnosti Otona. U gornjim zonama naosa prikazane su starozavetne scene.Stil zidnog slikarstva nije karolinki, ve se vezuje za tradiciju rimskih majstora (slino je slikarstvu crkve Santa Maria Antikva).

*Sen ermen u Okseru(sredina 9. veka)

Ktitor je grof Konrad, ujak Karla elavog, pa se samim tim ova crkva vezuje za polovinu 9. veka. Kripta je vezana za izuzetno vanog svetitelja, Sv. Stefana Prvomuenika.Stradao je kamenovanjem.Grof Konrad je oko 859.godine preneo estice motiju Sv. Stefana Prvomuenika, pa se pretpostavlja da je slikarstvo nastalo u tom periodu. Specifino je da je pozadina bela,svaka scena je podeljena okvirom, naglaena je linija i po tome se pretpostavlja da je ovo slikarstvo najverovatnije nastalo po uzoru na neki rukopis koji je tada postojao.*Kripta Sv. Maksimina u Trijeru

Rekonstruisana je poetkom 10.veka od strane Opata Iga, koji se vezuje za Klini manastir. Od te restauracije ostala je netaknuta. Tu se nalazi predstava Sv. Maksimina.

*San Benedeto u Malu (2/2 9. veka)

U njemu se nalazi predstava ktitora. To je zapravo itava kompozicija na istoku u okviru kojeg su prikazana dva ktitora koji su bili zadueni za gradnju i oslikavanje hrama. Slikarstvo se vezuje za Sv. Stefana i Grgura Velikog (na bonim zidovima se nalaze scene koje se tiu njega).

Knjika iluminacija:

Dosta je dobro sauvana i u najveoj meri svedoi o vremenu i kulturi Karla Velikog i njegovih naslednika. U istoriji umetnosti postalo je problematino korienje termina karolinki.Dogovor je da se taj termin koristi za Karla Velikog i njegove prve naslednike. U istoriji knjike iluminacije termin karolinki vezujemo za Karla Velikog i period od kraja 8. i poetka 9. veka, ali uglavnom za vreme samog Karla Velikog. Nakon smrti Karla Velikog, cela teritorija je bila podeljena meu njegovim sinovima i one su dalje bile deljene.Poslednji vladar iz vremena karolinke dinastije je Lotar V, koji je umro 987.godine. Za vreme 10.veka, koristi se termin preromaniki. Knjige su od vladavine Karla Velikog postale veoma vane i prepisivale su se pre svega u Ahenu i imunim manastirima koji su imali skriptorijume. Prve knjige koje su bile prepisivane car je dopremio iz Rima i Monte Casina.Bilo je veoma vano da se knjige donesu i prepisuju ex autentico libro, tj.da se prepisuju kao to pie bez ikakvih promena u tekstu da budu autentine. Stil se razlikuje, ali je tekst isti. U odnosu na to kakav je stil skriptorijuma u manastiru razlikuju se kole (npr. kola u Mecu, u Turu...). Brojne manastire osnivali su Irci, a meu najznaajnijima je Sen Galen.Prvi rukopis iz tog perioda koji je sauvan potie iz skriptorijuma dvorske kole Karla Velikog (to je prva kola koja je podignuta u to vreme i osnovana je u vreme Karlove vladavine). Rukopisne knjige bile su u vidu kodeksa i ispisivane su na pergamentu, tj. na pripremljenoj koi (najee kravljoj) koja je zatim uvezivana u kodeks. Na taj nain pravile su se knjige, a njihova vanost je bila u tekstu koji je sadrao boiju re. Preko tih knjiga se edukovalo stanovnitvo, a ta edukacija dolazila je iz samog Rima. Osim knjiga religijskog sadraja, prepisivale su se knjige koje su bile vezane za vanreligijsko uenje tekstovi antikih pisaca, pesnika, fiziologa, komedija, naunih traktata.Prilikom prepisivanja knjiga preuzete su knjige iz Rima. Prva knjiga je bila uzorak exempla, a po tom uzorku nastale su druge verne kopije. Prve knjige prepisivane su na dvoru, a odatle su prenoene u manastire i katedralne crkve. Bilo je vano da bude odgovarajui tekst i prezentacija. Razvija se posebno pismo minuscula carolina to je propisano pismo koje se koristilo na Karlovom dvoru i u samom carstvu. To je uniformno pismo koje je praktino i ekonomino i koristi se u skriptorijumima za celokupan tekst. Uvodi se i majuscula carolina, takoe oblik pisma koje se razvija paralelno sa minusculom. Minuscula carolina je posluila humanistima u 15. veku koji su je razvili, pa se iz tog razvilo latinsko pismo.

Dvorska kola:

*Godeskalkov jevanelistar (781-783)

To je prvi sauvani primerak rukopisa iz dvorske kole Karla Velikog.Smatra se da je naruilac bio Karlo Veliki. Na ovom primeru vidi se stil koji e se razvijati u koli Karla Velikog. Taj stil je kombinacija pozne antike i ostrvske tradicije. Koristi se purpur i zlato, to nam govori da se radi o poruiocu koji je iz redova cara ili sam car, ili je delo narueno za car. Car car. Bela pozadina upuuje na poznu antiku, odnosno na ranohriansku tradiciju. Prepleti ukazuju na ostrvsku tradiciju, irsku minijaturu. Predstava Izvora ivota u ovom objektu (Fons vitae) prepoznat je prvi primer baptisterijuma (i to samog Laterana). Ta krstionica postae predloak za oslikavanje i predstavljanje Izvora ivota. ivotinje ukazuju, podseaju na ranohriansko razdoblje (Santa Konstanca, Mauzolej Gale Placidija). Jelen i paunovi predstavljaju aluziju na rajsko naselje.*Jevanelje Sv. Medara u Soasonu (poetak 9. veka)

Datuje se poetkom 9.veka. Ispisano na obinom pergamentu. Luj Poboni e ga pokloniti crkvi Sv. Medara u Soasonu. Ovde je ostrvska tradicija marginalizovana.Kanonske tablice, predstava Izvora ivota izvor ivota je osmougaon, to podsea na baptisterijum lateranski u Raveni. Na poetku svakog jevanelja prikazani su jevanelisti koji su prepoznatljivi po svojim simbolima.Na poetku Jevanelja po Luki, nalazi se oslikani inicijal. To je primer inicijala sa figuralnim i sloenim scenama.

*Ada jevanelje iz Trijera (oko 800. godine)

Ili Ada rukopis iz Trijera. Nastalo je u vreme Karlovog krunisanja oko 800.godine. Dat je naglasak na jevaneliste. Prikazani su na minijaturama koje zauzimaju itav prostor. One e uticati na budue minijaturno slikarstvo (u vreme Otona).

Palatinska kola:*Krunidbena jevanelja (800-810)

uvaju se danas u Beu. Vezuju se za otvaranje groba Karla Velikog od strane Otona III. Nad ovim kodeksom je sam Oton krunisan. 1000. godine, Karlo Veliki je kanonizovan. To je bio trenutak obnove carstva Karla Velikog zbog ega je bio neophodan legitimitet. Specifino je po predstavama jevanelista. Oni su oslikani kao antiki filozofi. Snane figure u pozama antikih filozofa koje nose toge (jedna noga na postolju), imaju ogrtai. Likovi su staloeni.

*Ahensko jevanelje (800-810)

Nastalo po uzoru na krunidbena jevanelja u palatinskoj koli u Ahenu. Sva etvorica jevanelista prikazani su na jednoj strani, tj. listu, predstavljeni kao antiki filozofi. Fantastini elementi se ogledaju u pejzau. Dominira tirkizno-plava boja. Svaki jevanelista se prepoznaje po simbolima. U ovom razdoblju nastaju i brojni drugi tekstovi kao to su prirodoslovi i rukopisi sa temama antikih drama pod stilom i uticajem dvorske kole.

Osim najistaknutije kole u Ahenu, postojale su i lokalne kole koje su nazivane po manastirima u kojima su se nalazili skriptorijumi i one su se razvijale posle smrti Karla Velikog (814). kola u Remsu:

Bila je centar proizvodnje knjiga u prvih 20 godina nakon smrti Karla Velikog. Razvijala se u vreme vladavine Luja Pobonog, koji je kolu premestio iz Ahena u Rems. Rems je bio sedite episkopa Ebona.

*Ebonovo jevanelje (816-835)

Jedna od prvih sauvanih knjiga iz ove kole. Kanonske tablice, podseaju i na rukopise koji su pravljeni za dinastiju Merovinga (Gelazijanski sakramentar). Najkarakteristinije je po izraajnoj linearnosti u obradi draperije. ustri potezi etkom. U literaturi se taj stil opisuje kao ekspresionistiko-uznemiren stil. U obradi senki i draperija ide se ka sivim i ljubiastim bojama. Pokret je otar i ustreptao. Osnovne karakteristike ove kole su oi koje su iskolaene i izraene. Time se istie tenja umetnika, a to je isticanje duhovnosti. Ona se izraava oima, njihovom istaknutou, a jevanelista je nadahnut boanskom premudrou i to se podstie uzburkanim linijama. Naglaava se kontakt jevaneliste i boanske inspiracije. Osea se kontinuitet sa dvorskom kolom Karla Velikog. Slino je krunidbenom jevanelju po hitonu i upotrebi sandala. Korienje prepleta predstavlja reminiscenciju na ostrvsku tradiciju. Osea se jak kontakt sa antikom.

*Utrehtski psaltir (840)

Psalmi su pisani u tri stupca, a uporedo se smenjuju tekst i slika. Dolazi do veze sa tutgartskim psaltirom. Pod uticajem je ranohrianske umetnosti, rukopisa iz V veka. Bez obzira na odjeke ranije umetnosti, vezuje se za dinastiju Karolinga. Scene se vezuju za Stari i Novi zavet, s tim to se ovde radi o crteu na beloj osnovi, koji je raen tuem mrke boje. Ovaj tip minijature karakteristian je i uticae na stil psaltira koji e nastati u Engleskoj u X i XI veku (uticae na Vinesterski stil). Ova tehnika crtanja bie vezana za manastir Sen Galen. Uticae na skriptorijume u istonom delu Carstva. To je stil koji e najvie biti korien. Ovaj vid umetnosti e uticati generalno na formiranje romanike. Ovaj psaltir je bio najitaniji i najprepisivaniji i ima prepoznatljiv stil.*Fiziolog

To je posebna vrsta dela koja se bavi razliitim vrstama ivotinja koja se sagledavaju kroz moralizatorsku ulogu. Osim toga, opisuju se i lekovita dejstva biljaka. Nalaze se opisi biljaka. Fiziolog je bio jako znaajan zbog tumaenja simbola u Bibliji.

kola u Turu (830-870):

Razvijala se u skriptorijumu koji se vezuje za manastir Sv. Martina u Turu. Prvi put je otvorena u vreme Alkuina. U njemu su prepisivane knjige koje su bile direktno poruene od cara. Karakteristino je da nije bilo figuralnog ukrasa. Skriptorijum se razvija od 830. godine i od tada se u velikoj meri ukraavaju knjige pod opatima Adalhardom i Vivijanom, koji su bili opati u 2/2 9. veka. Sa opatom Vivijanom je skriptorijum dostigao vrhunac kada su u pitanju rukopisi i minijaturno slikarstvo. To vreme se naziva zlatnim periodom kole u Turu i traje od 830. do 870. god. U principu se najvie vezuje za opata Vivijana. Polovinom 9. veka, ceo manastir je stradao u napadu Normana, ali bez obzira na taj trenutak, jedan deo manastira je nastavio sa radom. Prepisivanje knjiga je bilo vezano za aristokratiju. Ova kola se razvijala u vreme naslednika Karla Velikog, Lotara i Karla elavog. Dela koja su ovde nastala, postala su uzor za brojne druge skriptorijume u srednjem veku u Evropi, zbog ega se ova kola naziva Magistra uiteljica.

*Vivijenova Biblija

Nazvana je po opatu Vivijenu. Nastala je u vreme Karla elavog, tj. polovinom 9. veka. Podatke znamo zahvaljujui posveti koja je ispisana na kraju knjige, koja kae da je knjiga bila prepisana i uruena vladaru. Ovaj rukopis je najreprezentativniji i najpoznatiji. Scene David koji svira harfu u prisustvu dva muziara, sa strane se nalazi carska garda, a na uglovima personifikacije vrlina. Ovde govorimo da je sam car predstavljen kao David, tj. govorimo kombinaciji idealnog vladara koji je smeten u savremenu i antiku realnost, a to se vidi po carskoj gardi (savremena). Personifikacije vrlina imaju veliku vanost jer su to vrline koje poseduje sam car: hrabrost, pravednost, razboritost, umerenost. Predstave koje se vezuju za Sv. Jeronima i Sv. Pavla. Sve minijature su uokvirene i podeljene i nalik su zidnom slikarstvu. Slikarstvo koje je u to vreme bilo prisutno i odvija se jedna vrsta naracije po kojoj e biti poznata ova kola. Vrhunac predstavlja lik samog cara koji odgovara liku Davida. Prikazan je car na tronu kako dobija ovu Bibliju. Prisutni su carska garda, opati i monasi iz tog manastira. Ovde imamo idealizaciju samog cara koji je prepoznat kao David. Prikazana je idealizovana arhitektura sa tordiranim stubovima, kapitelima i lucima, a pri vrhu se nalazi ruka Boija koja je usmerena na ator Gospodnji. Ona ide ka samom caru, tj. Drugom Davidu. Sa strane se nalaze personifikacije koje nose krune i one ukazuju da je Karlo elavi boanskom promisli krunisan u Novog Davida u hramu koji podsea na baziliku (crkva Sv. Martina u Turu). Ovde dolazi do saimanja vie razliitih zamisli i elemenata (Stari i Novi zavet) u manastiru jednog od najvanijih svetitelja IV veka sa monasima i opatom Vivijenom, car je u direktnom kontaktu sa samim Bogom i to je srednjovekovna ema koja se izgrauje u ovom razdoblju i ponavljae se. Frizovi predstavljaju vezivanje za antiku i ranohriansku tradiciju, tj. period. Boje koje dominiraju su plava, mrka, zelena, a javljae se i u zidnom slikarstvu.*Grandvalova Biblija

Mutije - Grandval manastir u vajcarskoj. Slina je Vivijenovoj Bibliji. Takoe je prisutna podela na kvizove, a scene su uokvirene. Prisutno je i naglaavanje karakteristinih boja. Stvaranje Adama i Eve (Prva knjiga Mojsijeva). Mojsije prima zakone na Sinajskoj gori (Sinaj je poluostrvo izmeu Afrike i Azije, omeeno Sredozemnim morem na severu i Suetskim kanalom sa Crnim morem na istoku i jugu). Majestas domini prikazan je Hristos u mandorli i etvorica jevanelista. To je predstava koja se vezuje za irenje rei Boije. Simboli etvorice jevanelista se nadahnjuje i ue re Boiju.

*Biblija San Paolo Fuori Le Mura

Iz vremena vladavine Karla elavog. Karlo elavije na tronu, okruen je vrlinama, naglaen je purpur. Posebno je vana scena u kojoj je Karlo elavi prikazan kao Solomon. Preuzima se isti princip kao sa Vivijenovom Biblijom. Ta scena govori da je on taj koji je mudar i pravedan sudija. Lik Solomona odgovara liku Karla elavog.

*Lotarovo jevanelje

Predstava Majestas domini uokvirena scena sa predstavom Hrista. Predstava Lotar na prestolu okruen je uvarima, u jednoj daleko pojednostavljenoj emi, ali je to ipak jasna predstava cara. Prikazan je na purpurnom prestolu sa carskim insignijama.

Ovoj koli pripada i posebna grupa rukopisa koja se naziva Aratea i to je delo koje opisuje sazvea. Naziv je dobilo po autoru Aratus koji je iveo u III veku p.n.e. On je sastavio delo koje je govorilo o nebeskim telima. Dinastija Karla Velikog nastavlja ovu tradiciju i u njeno vreme se ovo delo doslovno prepisuje. Predstave sazvea, oblik zmije, Herkula (lavlja koa), korona, zmija i astroloki znaci (korpija, blizanci, rak, lav). Astrologija i astronomija su bile vrlo bliske ljudima ovog vremena.

kola u Mecu:

Bila je vrlo razvijena u 2/2 9. veka. Poetni impuls koji je dao put razvoja ovoj koli je Dvorska kola. njen razvoj poinje od 823. godine.*Drogonov sakrmanetar (oko 840. godine)

Ime je dobio po episkopu Drogonu koji je bio vanbrani sin Karla Velikog. Kasnije je postao arhiepiskop. On je najzasluniji za razvoj kole u Mecu. Sauvan je nevelik broj rukopisa liturgijske namene. Obrada je jednostavna bez figuralno preterano razvijenih scena i boje. Vie panje posveeno je inicijalima (to podsea na Jevanelje iz Soasona). Najvie akcenta je stavljeno na obradu akantusovog lia. Kombinuju se biljna mrea i figure koje mogu da budu sloene npr. u obliku slova. Inicijali mogu da budu i pojednostavljeni, kao u sluaju slova V (akantus i simboli jevanelista). Postoji i narativni inicijali, inicijali koji nose u sebi scenu. Jevanelista nadahnut pie jevanelje; slovo O je Sretenje, slovo C Vaznesenje.

*Codex Aureus (Zlatni psaltir kodeks) (oko 870. godine)

Nastao u manastiru Sen Galen. To je izuzetno sloen rukopis sa izuzetnom naglaenom upotrebom purpura i zlata. Nastao je u vreme Karla elavog oko 870. godine. Prikazuje uzvienost manastirskog ivota, nastao je u lokalnom skriptorijumu koji nema tano razvijen stil kao ostale kole.

Primenjena umetnost u vreme karolinke dinastije

Od dela tzv. primenjene umetnosti podrazumevamo sva dela u slonovai (korice za knjige) i zlatarske radove. Od dela karolinke umetnosti najvie su sauvani kodeksi, samim tim i korice i to je bio razvijeni tip umetnosti.

*Dagulfov psaltir (783 795. godine)

Sauvane su korice. Ovo delo raeno je za suprugu Karla Velikog. Nastla je ili u Vormsu ili u Mecu krajem 8. veka i predstavlja prvu fazu karolinke umetnosti. Poto je u pitanju psaltir, tema je vezana za cara Davida. Predstave su rasporeene po zonama (dve zone). U prvoj gornjoj zoni prva scena prikazan je kralj kako odabira pesnike psalma. Ispod u donjem levom uglu prikazan je David kako svira harfu. U gornjem desnom uglu prikazan je papa Bonifacije kako otvara papino pismo pred svetim Jeronimom (Bonifacije je bio zamoljen da koriguje psalme). Ispod u donjem desnom uglu prikazan je sveti Jeronim kako diktira psalme. Ove korice su od izuzetnog znaaja i danas se uvau u Luvru. Pripadaju dvorskoj koli Karla Velikog. Po samom stilu podsea na diptihe i triptihe. Osea se kontinuitet sa ranohrianskom umetnou i sa antikom umetnou. Reljef je dublji. Nema uticaja ostrvske tradicije jo uvek u ovom vidu ukraavanja.

*Diptih iz Monce (1/2 9. veka)

Ostavljena je vrsta zapisa, pa znamo ko je predstavljen. Sa leve strane pie David Rex, a sa desne strane pie Sanctus Gregori (papa Grgur). Po stilu i obradi vezuje se za konzularne diptihe iz 5. i 6. veka. Nastao je najverovatnije za kraljicu Teodolindu (Lombardija). Ciljano su predstavljene dve najistaknutije linosti koje se vezuju za psalme David, pisac psalmi i Grgur koji je bio veliki reformator psalmi. Ovim se istie veza izmeu Teodolinde i pape Grgura, bili su veoma bliski. Ovo delo predstavlja konekciju karolinkog razdoblja sa jednom od najuticajnijih linosti tog vremena papom Grgurom. *Korice iz Lora (1/2 9. veka)

Od slonovae su. Postoje dve strane. Ove korice se vezuju za Dvorsku kolu, odnosno za umetniki stil koji se razvijao u Ahenu. Stilski i tematski vezuje se za ranohriansko razdoblje (umetnost 5. i 6. veka). Podsea na Barberini slonovau.

Prednja strana u gornjem delu je krst u vencu koji nose dva anela; u srednjem pojasu je Hrist u sreditu koji gazi lava i zmiju i on se nalazi u luku sa stubovima sa korintskim kapitelima, u trougaonim poljima iznad luka nalaze se predstave Drveta ivota ili Drveta poznanja dobra i zla. Hristu se priklanjaju dva anela;

Zadnja strana u najviem pojasu su aneli koji uznose venac sa poprsjem Hrista; u srednjoj zoni je prikazana Bogorodica sa Hristom na prestolu, a priklanjaju se sv. Jovan (sa leve) i Zaharije (sa desne strane). U najniem pojasu prikazano je Roenje Hrista i Blagovesti pastirima.

Stil podsea na Maksimijanov presto (naroito pojedinane figure) ravenski stil. Razlika u odnosu na umetnost ranijeg razdoblja je to je umetnost Karolinga posebnu panju posvetila pozadini koju je pretvorila u ornament. Poprimila je shematski ornamentalni oblik.Zlatarski radovi:

Upotreba zlata, srebra, poludragog i dragog kamenja i bisera se posebno istie. Zlato je od posebnog znaaja jer slui u slavu Boga, ukazuje na epifaniju, na slavu Boga, ali i vladara koji time iskazuje sopstvenu mo koja mu je data od Boga. Zlato se vezuje za Sunce i odsjaj i Sunevu svetlost i predstavlja konekciju sa boanstvom. Hristos se vezuje za Sunce, pa samim tim i zlato, a Bogorodica za mesec i srebro. Zato se ona predstavlja na polumesecu, to je uzeto iz Apokalipse. U srednjem veku, panja se dosta posveivala materijalima. Obrada i materijal slue za rekonstruisanje naih istorijskih tokova kada nema sauvanih spisa. Minijature su bile ukraavane listiima zlata i kompozicija takoe. Posebno su crkve bile ukraavane dragocenim metalima bogoslubeni predmeti, knjige i relikvijari, kako bi bili obasjani boanskom svetlou.

*Enger (engleski) relikvijar (oko 700. godine)

Ne vezuje se za Karolinge, ve za Merovinge. Podsea na zlatni oltar iz crkve San Ambroo u Milanu. Prednja strana je zlatna, a zadnja srebrna. Umetnuto je 13 kamenia to predstavlja 12 apostola i Hrista. Na vrhu se nalaze lavovi vladari i uvari. Prepleti podseaju na irske preplete. Jasno je izraena crux gemmata, to je istaknuto i biserima. Podsea na ranohrianstvo. Zlatna strana je strana Hrista, a srebrna je strana Bogorodice. Na drugoj strani, srebrnoj, prikazana je Bogorodica sa Hristom, a iznad se nalaze Hristos i aneli. Najvea ideja vezana je za Bogorodicu. Lavove pored nogu vladara predstavljaju uvare i nose simboliku vladara, dok se kod vladarki prikazuje pas. Znaenje: Neki ovaj relikvijar vezuju za krtenje, ali se znaenje ne zna sa sigurnou. Postoje samo pretpostavke. *Tasilov putir (kraj 8. veka)

To je tipian vladarski bogati putir. Putiri su ili vezani za samog cara ili su narueni za vladarsku kapelu. Osnova je bronza, a preko bronze se nalazi zlato i srebro. Zove se Tasilov jer to na njemu pie u dnu postolja. U pitanju je Tasil od Bavarske, koji je potpisan na putiru sa svojom suprugom. Naruilac je Tasilova supruga Luidpirga. Pretpostavlja se da ga je naruila kada je podignut benediktinski manastir (u Bavarskoj). Na eonoj strani prikazan je Hristos u medaljonu. Insigniran je sa alfa i omega i sa IS Isus Salvator. Oko njega se nalaze etvorica jevanelista, a na bazi/stopi, nalazi se predstava Bogorodice i Jovana Krstitelja i najverovatnije portret vojvotkinje Lombardije, Teodolinde. Po stilu i nainu obrade, smatra se da je umetnik sa podruja dananje Engleske. Vrlo je interesantan s obzirom da je Sinod zabranio upotrebu plemenitih metala za crkvene putire, zbog toga je putir u osnovi od bakra, ali se ne potuju sasvim odluke Sinoda, to je vrlo retko.*Talisman Karla Velikog (poetak 9. veka)

U sredini talismana nalaze se estice asnog krsta, to je relikvija prvog reda. Jedan deo asnog krsta se uvao u Jerusalimu, a drugi u Carigradu (u bazi Konstantinovog stuba). Onda je krenulo deljenje estica. Ova relikvija je imala zatitnu ulogu i grad i crkva kada se osnivaju, morale su da imaju estice ovako vanih relikvija ili moti svetaca. Osim asnog krsta, relikvije prvog reda su: Trnov venac i ekseri (koji se uvaju u Sen apelu), Bogorodiine suze, Hristova krv, Koplje. asni krst je najsvetija relikvija.

U sredini talismana nalazi se safir, a oko njega je talisman ukraen zlatom, dragim kamenjem i biserima. Osim asnog krsta, u njemu se uvao i deo Bogorodiine kose.

Oton III je otkopao grob Karla Velikog i nad njim se krunisao. 1000. godine je otkrio ovaj talisman i on se uvao u trezoru katedrale sve do krunisanja ozefine 1804. kada Napoleon sam sebi stavlja krunu, a ozefina koristi ovaj talisman za svoje carsko krunisanje.

*Ajnhardov slavoluk (poetak 9. veka)

Ajnhard je bio biograf Karla Velikog. Ajnhard je tada otiao do Rima, a bio je neka vrsta ambasadora Karla Velikog. U Rim je doao da bi izdejstvovao kod pape krunisanje, pa i krunisanje Karlovog sina. 830. godine, Ajnhard se povukao u manastir koji je sam osnovao i tu je smestio relikvije koje je doneo iz Rima estice motiju Sv. Petra i Marcelina. Relikvijar je raen u srebru i ima pozlatu. Natpis kae da Ajnhard kao grenik daruje u venu slavu i trijumf Bogu ovaj relikvijar.

*Zlatni oltar u San Ambrou

Nalazi se u crkvi San Ambroo u Milanu. U 9. veku, Karlo Veliki renovira ovu crkvu (a ona se posle renovira i u 11. i u 12. veku). Oltar se nalazi ispod ciborijuma. Prednja strana je zlatna i ona gleda ka vernicima, a bona i zadnja strana su srebrne. Oltar se nalazi iznad kripte sa motima Sv. Ambrozija. Fenomen koji je posebno zastupljen u umetnosti, relikvije se posebno oblae u odedu koja je optoena zlatom i srebrom i dragim kamenjem, kao god i sam episkop Rima. Vidljiva strana koja je zlatna obraena je kao vrata triptiha. Centralnu predstavu sredinje zone triptiha ini krst u ovkriu ijeg sredita se nalazi krst na prestolu sa zvezdama. U kracima krsta nalaze se simboli jevanelista. Ostale scene su iz Novog zaveta i vezuju se za Hrista. Bone strane su srebrne, ali sa upotrebom zlata i te strane su vezane za Sv. Ambrozija, kao i zadnja strana. Predstave se nalaze u kvadratnim poljima. Bone scene zadnje strane oltara - hagiografski narativ koji ukazuje na ivot Sv. Ambrozija. Sa suprotne strane, istie se kontinuitet spasenja koji se postie preko Hrista i preko episkopa, posredovanjem. Neke scene vezane su za Sv. Martina iz Tura. Uspostavlja se veza izmeu Sv. Martina i Sv. Ambrozija kao i veza Karolinke dinastije sa dva najznaajnija svetitelja. U sceni gde je prikazan Sveti Ambrozije u kolevci, iznad se nalaze rojevi osa. One se vezuju za samog Ambrozija i za Homera jer se ose vezuju za med, a njegova reitost e biti slatka kao sam med. Na bonim stranama samog oltara prikazani su aneli, svetitelji i apostoli u stavu oboavanja krsta koji zauzima centralno mesto. Te strane su jako bogato ukraene.*Lindau jevanelje (sredina 9. veka)

Prednja strana je zlatna i na njoj se nalazi predstava Hristovog raspea.Zadnja strana je srebrna i na njoj se nalazi predstava krsta uz upotrebu dragog kamenja. Prepleti ukazuju na ostrvski uticaj.

*Korice Zlatnog jevanelja Codex Aureus (9. vek)

Vezuje se za Karla elavog. Pretpostavka je da su nastale u opatiji Sen Deni. Tamo je Karlo elavi boravio do svoje smrti 877. Opat Sen Galena je prepisao ovo jevanelje, pa je naruilac verovatno iz Sen Galena. Korice su kasnije nastale.

Otoni

Verdenskim sporazumom Karlovo carstvo je podeljeno na tri kraljevine meu Karlovim sinovima. Karlo elavi vladao je teritorijom dananje Francuske. Ludvig Nemaki vladao je teritorijom dananje Nemake. Srednjim delom carstva, koje je podrazumevalo dananju Holandiju, Belgiju, istonu Francusku, zapadnu Nemaku i severnu Italiju, upravljao je Lotar. Rim i njegov krug bio je papska drava. Najistoniji deo carstva zauzimao je teritorije dananje Moravske, Poljske i Slovenije. Od Verdenskog sporazuma 843. god, granice Karlovog carstva e se menjati, a dinastija e se ugasiti poetkom 10. veka.

Vreme od 911. pa nadalje je vreme uspostavljanja otonske, tj. saksonske dinastije. Oni najpre zauzimaju teritorije onoga to je bio krajnji istok pri podeli Verdenskog sporazuma. Velike arhiepiskopije koje su postojale i razvijale se u vreme Karlovog carstva, pripojene su Otonima - Majnc, Vorms i pajer. 911. poslednji izdanak karolinke loze Ludvig Dete umire. Nakon toga sledi period borbi za presto i u tome se isticao Henrih Ptiar, vojvoda Saksonije (on nije imao ni kraljevinu, ni carsku titulu) isticao se u borbi protiv Slovena i Maara. On je formirao brojna utvrenja na granicama sa ovim narodima i oformio je jaku konjicu, to je bio novitet s obzirom da su se svi nakon Karla Velikog pokazali nesposobnim i lenjim da to uine. Henrih Ptiar je vladao do 936. godine, a zatim je na presto stupio Oton I Veliki, koji je vladao do 973.

962. Oton I postaje car. Oton I je nastavio borbe sa Maarima i tu se izdvaja bitka kod Augsburga. Polovinom 10. veka on obezbeuje teritorije. Oton I je poeo jaku borbu protiv lokalne vlastele (grofovije) koje su se otcepile od centralne vlasti i teile su samostalnosti. Pametno je postupio kada je veliku mo dao crkvi koja je morala da se ujedini i funkcionie zajedno sa vladarom jer je on imao mo da okuplja narod i da ga dri u okviru teritorija. Oton I je regrutovao ljude iz aristokratije koji su imali mogunost da se obrazuju i ti ljudi su postajali crkveni poglavari. Crkva je dobila svoju teritoriju i ona je identina kraljevim posedima. Tada se raa fenomen koji e se dalje razvijati kroz srednji vek, a to je problem crkve. Glavni problem je bio odabiranje papa, s obzirom da je postojalo nekoliko uticajnih rimskih aristokratskih porodica koje su nastojale da papsku stolicu (Patrimonium Sancti Petri) nameste nekom svom, to je povlailo i razne ustupke i posledice. Istovremeno se razvio i reformatorski pokret 910. godine osnovan je manastir Klini na teritoriji dananje Burgundije. On e biti od izuzetnog znaaja i dae temelje umetnosti romanike. Manastir Klini osnovao je grof Gijom, koji je bio rodom iz Akvitanije (granii se sa Burgundijom) i na njegovoj teritoriji formiran je prvi manastir Klini koji e uticati na osnovne tokove monatva u zapadnoj Evropi od 10. veka. Imae mreu manastira i do kraja 11. veka e pod okvirom glavnog manastira biti oko 200 manastira. Dinastija Otona teila je da ustanovi svoj legitimet i vezivala se za karolinku lozu, to je podrazumevalo da se doslovno prenesu ideali karolinkog carstva na saksonske vladare, tj. ideali renovatio imperi romani, s tim to je to sad postalo renovatio imperi carolini, odnosno kao to je Karlo Veliki obnovio dravu na temeljima Rimskog carstva, to sada saksonski vladari rade vraanjem na ideale Karlovog carstva. To je bilo omogueno preko Rima, tj. moralo je doi do krunisanja u Rimu. Dolo je do uspostavljanja kontakta sa Italijom i to pre svega putem trgovine jer je putem trgovine Otonima bio omoguen pristup u sve delove nekadanjeg Rimskog carstva, pa se samim tim uspostavljao kontakt. Prilika da Oton I ostvari svoje pretenzije se ukazala kada je udovica od Lotara od Provanse uputila Otonu poziv u pomo. Ona je bila kraljica dananje Italije, a pozvala je u pomo jer je grof Berenger hteo da je oeni kako bi proirio svoje teritorije i tim se proglasio kraljem Langobarda i Franaka. Oton I je iao u dva pohoda na Italiju. Prvi polovinom 10. veka, a drugi 961. i pri tome pomae kraljici i dolazi do Rima. Tadanjeg papu Jovana XII pritiskali su lokalni grofovi, pa je Oton I pruio pomo i papi. Zauzvrat je dobio krunu i postao je car Svetog Rimskog carstva nemakih naroda. Potom Oton I kree u trei pohod na Italiju, ali zbog problema Italije sa Vizantijom (tada su u Vizantiji najbitniji bili Jovan Cimiskije i Niifor Foka). Vizantija je pokuala da se proiri do severne Italije i sukobila se sa Otonom. Oton je naravno imao dosta jaku vojsku i rezultat tog pohoda je bio da je Jovan Cimiskije potvrdio Otonovu titulu. Time je ostvaren blizak kontakt vladara Zapadnog Rimskog carstva sa vladarom Istonog Rimskog carstva, a ti kontakti su se ostvarivali i u vreme Konstantina Porfirogenita.

Ovu ideju nastavie Oton II koji je vladao samo 10 godina (973-983). Njega je Oton I oenio sa vizantijskom princezom, Teofano, koja je bila neaka Jovana Cimiskija. Na taj nain kontakt se ostvario i preko brane veze. Oton II je pretrpeo poraz u junoj Italiji od Arabljana, a zatim i od Slovena u istonom delu njegovog carstva i izgubio je teritorije. Oton II je preminuo prilikom priprema za pohod 983.

Tada na vlast stupa Oton III koji je vladao do 1202. godine. Oton III je imao svega 3 godine kada je stupio na vlast, pa je njegova majka Teofano preuzela voenje politike sve do Otonovog krunisanja za cara 995. godine. Tada je ve bila povoljna situacija to se krunisanja tie jer su pape bile iz nemakih aristokratskih porodica. Politiku Otona I i Otona II nastavlja Oton III.

Njegov naslednik je bio Henrih II, koji je vladao od 1002. do 1024. godine. On je bio poslednji predstavnik saksonske dinastije. Pokuao je da vodi politiku svojih prethodnika i bio je orijentisan ka Vizantiji, meutim bio je slab vladar i dolo je do rasparavanja carstva.

Oton III se naroito isticao sa idejom jedinstvenog Rimskog carstva. Njegova majka, koja je bila rodom iz Vizantije sigurno mu je usadila tu ideju u glavu, pa je on zamiljao unificirano carstvo kojim e upravljati papa. Teofano je bila obrazovana u grkom duhu i taj duh je prenela na sina. On je eleo da uvede neke grke obiaje na sam dvor. Oton III je matao o idealnom spoju Rimskog carstva ija e administrativni centar biti Rim, ali se

Veina spomenika iz otonskog perioda se nije sauvalo u svom prvobitnom obliku. Preureeni su u periodu romanike umetnosti. Iz perioda Henriha Ptiara nije nita sauvano (mada ni on se nije mnogo bavio umetnou, ve je bio vie okrenut ratovanju). Od vremena Otona I istiu se prvi spomenici i meu njima je jedan od najvanijih Katedrala u Magdeburgu.

*Katedrala u Magdeburgu(polovina 10. veka)

Magdeburg je vaan jer se tamo nalazi grob Otona I. Otkriveni su tragovi kostura prvobitne graevine. Ona nosi gotike elemente koji su nastali u XII ili XIII veku. Stradala je u poaru kao u ostalom i mnoge graevine tog vremena, zato je i prepravljena. Grevina je sagraena po uzoru na Karlov identitet i Ahen preuzet je koncept iz Karlovog vremena. Iz ranga episkopije uzdignuta je na rang arhiepiskopije. Arhitektura se oslanja na fuldu, ima transept i apside na istoku i zapadu. Stubovi su po carevom nareenu dopremani iz Italije i to iz Rima i Ravene dva najvanija centra.

*Gernrode (polovina 10. veka)

Nalazi se junije od Magdeburga. Posveena je Sv. Kirjaku. Ime je dobila po grofu Geronu koji ju je osnovao. On je vaan kao vojskovoa, zasluen je za proirivanje granica nemakog preimustva. Gernrode je trobrodna bazilika i ima kriptu. Na zapadu ima dve kule vestverk, kao i kulu nad ukrsnicom. Preuzimaju se tekovine karolinke umetnosti.

*Sveti Mihajlo u Hildeshajmu (poetak 11. veka)

Zadubina je episkopa Bernvarda koji je bio zaduen za izgradnju ove crkve. Trobrodna bazilika sa duplim transeptom i razvijenim horom na istoku. Kapiteli preuzimaju vizantijske elemente to je pokuaj kopiranja vizantijskog uticaja, izuzetno podseaju na San Vitale. Bernvard je bio blizak Teofano i bio je tutor Otonu III. Bio je obrazovan i veliki zadubinar i opremao je crkve dragocenim predmetima, ulagao je u umetnost. U ovoj crkvi najznaajnija su vrata inspirisana su Starim i Novim zavetom. U 8 panela suprotstavljen je Stari i Novi zavet. Vrata su izlivena u jednom komadu, u bronzi i podseaju na Santa Sabinu ili San Ambroo. Stil je trijumfalni podsea na stil rimske umetnosti (Trajanov stub, Stub Marka Aurelija) reminiscencija na Rim. Najpoznatija i najreprodukovanija scena Izgon iz Raja.*Katedrala u Bambergu (poetak 11. veka)

Ktitor je Henrih II. Ima razne faze razvoja. Trobrodna je bazilika.

*Sveti Pantelejmon u Kelnu (kraj 10. veka)

Ktitor je nadbiskup Bruno brat Otona I. Prvobitno je izgraena kao benediktinski samostan. Na poetku je bila jednobrodna crkva. Ta crkva je grobno mesto Bruna i Teofano.

*Otmarshajm (poetak 11. veka)

enski manastir. Po svom obliku i dimenzijama vidi se da je graena po uzoru na najpre dvorsku kapelu u Ahenu, a samim tim i San Vitale u osnovi i elevaciji.

*Katedrala u Majncu (2/2 10. veka)

Nastala je u vreme vladavine Otona II. Odie jakim uticajem Karolinga i crkve Sv. Petra i Pavla u Rimu. Najpoznatija je po fasadi i najprepoznatljivija crveni peani kamen. Trobrodna je bazilika. Sve graevine su se razvijale i menjale vremenom. Ciljano je bilo ulagano u njih zbog legitimiteta.

Salijevska dinastija:

*Katedrala u pajeru (1/2 11. veka)

Posebno je vana jer se tu nalazi grobno mesto 4 cara iz dinastije Salijevaca, kao i dve njihove ene. Gradnja ove katedrale je zapoeta poetkom 11. veka, a proces gradnje je trajao. Salijevska dinastija je dola na vlast 1024. godine i ostala je do 1125. Ona predstavlja ogranak iz dinastije Otona. Konrad II je ustanovio salijevsku dinastiju. Ona istovremeno pripada periodu romanike i onom koji nazivamo Rani srednji vek. Katedrala je u svakom smislu olienje vladarske moi po svojoj monumentalnosti i po enterijeru i eksterijeru (konstrukcija svodova). Katedrala u pajeru se uzima kao predstavnik i olienje vladarske moi koja stoji nasuprot papskoj moi (Papska drava i manastir Klini). Gradnja katedrale je zapoeta 30-ih godina 11. veka, a zavrena je u vreme Henriha IV tada zapoinje era borbe za investituru. Borba za investituru predstavlja direktan sukob izmeu cara i pape. Zapoeta je oko 1050. godine, a kulminirala je 1070-ih (tada se dogodilo putovanje u Kanosu). Ova istorijska pojava se vezuje za vladavinu Konstantina Velikog, tj. u vezi je sa Konstantinovom darovnicom. Poenta cele prie je da li papa ili car ima veu vlast. Carevi su postavljali episkope iz svojih redova sa dobijanjem episkopske stolice, manastir dobija i zemlju samim tim car poseduje tu zemlju preko svojih roaka, to smeta papi. Kad je doao na vlast, Henrih IV je bio jako mali, pa je papa Grgur VII preuzeo funkciju da iz rimskih porodica bira episkope to je bilo 1050. godine. Postavilo se pitanje Konstantinove darovnice. Kulminacija je bila kada je papa ekskomunicirao cara i car je papu. Ekskomunikacija Henriha IV znaila je da je on iskljuen iz crkve i to je jo vanije, da Bog ne stoji iza njega ko ga je onda postavio? Sve je to iskoristila lokalna vlastela koja se pobunila protiv cara. Da bi se taj sukob reio, Henrih IV je morao da ide na poklonjenje papi i traio oprotaj put u Kanosu. Iako je tada dobio oprotaj, oni su se kasnije ponovo sukobili i to se ponavljalo i trajalo je. Borba za investituru poklapa se sa izmom 1054. tj. raskolom izmeu zapadne i istone crkve. Tu se nalazi vanost pajera jer on predstavlja simbol carske nasuprot papskoj moi, pa i monakoj. Koreni ove katedrale mogu se nai u umetnosti dinastije Otona, pa i u umetnosti Karla Velikog (kule vestverci). pajer ima kriptu ona je prva podignuta i manje - vie je ostala ista.*Santa Maria in Capito u Kelnu

Ona je predstavnik i rodonaelnik tzv. Rajnske kole. Istie se po trolistu najvea konha je ona istona (apsida) najistaknutija je.

*Murbah (poetak 12. veka)

Na teritoriji Gornje Rajne. Srodna je pajeru. Spada u pozno razdoblje dinastije Salijevaca. Tu su kljuni arhitektonski spomenici Ranog srednjeg veka Svetog Rimskog carstva nemakih naroda. One sadre osnovne karakteristike idejne osnove stvaralatva. Oitavaju se naslee Rima, kao i carstva Karla Velikog. Sam program i estetika obrada ukazuje na unutranje pretenzije careva koji su imali jak rivalitet prema papi. Od 12. veka sledi postepena feudalizacija. Sve ovo potpada pod termin DRANKNAHOSTEN - on govori o nadiranju ka jugu, pomeranju i tenji ovih vladara ka jugu i ka samoj Vizantiji. Slikarstvo Otona:*Rajhenau

Tu se nalazi najznaajnije i najbolje sauvano zidno slikarstvo iz dinastije Otona, tj. ostaci zidnog slikarstva. Rajhenau se nalazi na granici Nemake, vajcarske i Austrije. To je ostrvo na jezeru Konstanc (Konstanc bodenze). Manastirski kompleks se sastoji od nekoliko crkava koje su podignute u periodu od 9. do 12. veka. Ova celina je pod zatitom UNESCO-a. Tri vana kompleksa:

1) Crkva Sv. ora u njoj je ostao sauvan ivopis. Zovemo je Sveti ore Obercel gornja elija.

2) Crkva Sv. Marije i Marka Mitelcel srednja elija

3) Crkva Sv. Petra i Pavle Nidercel donja elija

Crkva Sv. ora je najznaajnija za nas zbog zidnog slikarstva, koje je dosta ouvano i datuje se u kraj 10. veka. Ta crkva se vezuje za opata Rajhenau-a koji je od pape dobio relikvijar Sv. ora glavu Sv. ora (samim tim, to utie i na slikarstvo). Ovde nije ostalo sauvano slikarstvo u apsidi, kao ni na zapadnom zidu, ali je skoro u potpunosti sauvano na zidovima glavnog broda. Tavanica je ravna. Slikarstvo se razlikuje od karolinkog blie je umetnosti severne Italije, to je logino jer su Otoni drali te teritorije. Svaka celina je odvojena ramom, odnosno meandrima. Ispod svake scene se nalaze TITULI natpisi svaka scena nosi svoj naziv na latinskom jeziku. Na bonim stranama nalazi se veliki uokvireni ciklus Hristovih uda. Te scene predstavljaju tenju da se istaknu Hristova boanska priroda i one nose znaenje velikog trijumfa, odnosno pobede nad svim zlim silama. Izmeu prozora se nalaze proroci, a izmeu lukova su u medaljonima prikazana poprsja opata manastira to je najdirektnije rimsko naslee i tu se ogleda najjai uticaj Italije. Neki istraivai smatraju da je ovo slikarstvo ilo preko umetnosti Karolinga, a ne direktno, ali sve se opet svodi na isto. Ikonografija nalikuje buduoj romanikoj umetnosti i to po linearnosti. Linearni stil, iroke draperije je glavna odlika ovog i romanikog slikarstva. Slinu umetnost viamo u rukopisima u vreme Otona. To je logino jer je Rajhenau bio najvei prepisivaki centar i dugo je tako iveo.*Crkva San Vienco in Galijano kod jezera Komo (poetak 11.veka)

Uoava se jasni uticaj Milana (zbog blizine). Slikarstvo je dosta oteeno ili ga uopte nema, jer su freske skinute i prenete u biblioteku Ambrozijana u Milanu.

U apsidi je prikazan Hristos izmeu arhanela, a predstavljeni su i Jeremija i Jezekilj. Ta scena govori o apokaliptinim vizijama. Kod Jezekilja se naziru elementi budue apokalipse koji govore o iskupljenju i patnji itavog oveanstva. Oko 1000. godine, bio je izraen strah od kraja sveta i taj strah e obeleiti taj period, kao i slikarstvo. Cilj tih scena bio je da edukuju. To je dobar primer straha srednjovekovnog oveka Drugi Hristov dolazak, vaskrsenje svih mrtvih, merenje due. Scena Stranog suda uliva strah i opominje, zbog ega se nalazi odmah na ulazu u crkvu da bi vernik okajao svoje grehe, podsetio se ta ga eka, ako to ne uradi, i tako bi proien uao u crkvu.*Baptisterijum u Novari (poetak 11. veka)

Pretpostavlja se da je isti umetnik radio i crkvu San Vienco i ovu. U gornjim zonama crkve, u tamburu se nalaze ciklusi iji je literarni predloak apokalipsa od 8. do 12. glave je oslikano. Izmeu prozora se nalaze proroci sa otvorenim svicima koji najavljuju II Hristov dolazak. U kupoli je slikarstvo jako oteenu, sauvani su samo tragovi i pretpostavlja se da se tu nalazio Hristos Majestas. 1000. godine je Oton III otvorio grob Karla Velikog i to je svakako povezano sa ovim strahom i traenjem spasa. To ima svoju simboliku. Zbog tog straha e se velikom brzinom raati manastiri jer se preko askeze telo i duh isti i uvodi se benediktinsko pravilo.

Otonska minijatura:

Govorimo o vremenskom periodu 10. i 11. veka i podruju dananje severozapadne Evrope. Formirale su se razliite vrste pisama minuscula carolina, ostrvsko pismo (Irci), vizigotsko pismo (dananja panija), scriptura beneventana (podruje june Italije). Sauvana je izvesna povelja kojom je papa darovao Otonu I carske privilegije iz 962. godine i uva se u Vatikanu. Govori ne samo o jednom istorijskom trenutku, ve i o pismu i samom odnosu prema pismu. Ispisana je na purpurnom pergamentu zlatnim slovima. Nastavlja tradiciju iz vremena Karla Velikog. Sauvana je povelja o braku izmeu Otona II i vizantijske princeze Teofano. Uraena je na purpurnom pergamentu sa zlatnim slovima. Sauvani su i ornamenti koji podseaju na uzore iz vizantijske kulture (tekstil). To je zvanina sveana povelja koja je uraena kao istorijski dokument i ukazuje na samo carsko dostojanstvo, na odnos cara i pape kao i na odnos izmeu otonske i vizantijske kulture. Car postaje veliki zatitnik crkve, pa je izraivan veliki broj tekstova za potrebe cara, povelja o ktitorstvu i podizanja zadubina i bogoslubenih knjiga za potrebe crkve. Te knjige su izuzetno bogato ukraene kako u unutranjosti, tako i korice za ije ukraavanje su se koristili plemeniti materijali.

Najvei poruioci su carevi koji dolaze iz dinastije Otona, ali i iz dinastije Salijevaca (10. i 11. vek). Razlika u odnosu na dinastiju Karolinga je to kod Otona ne postoje podaci o kolama i radionicama gde su se prepisivale knjige. Ovde je tee odrediti kole i podele su napravili istoriari umetnosti. Knjige se rade u skriptorijumima i postoje razliiti tipovi knjiga. Osim careva, naruioci su bili i opati, opatice i carice. U Rajhenau se nalazio najistaknutiji skriptorijum. itav kompleks je bio veliki prepisivaki centar. Ehternah je bio drugi veliki kompleks, kao i manastir Sv. Emeramau Ratizborou. Meu ve pomenutim naruiocima, izdvajaju se episkop Geron iz Kelna, Egberti iz Trijera, Bernvard iz Hildeshajma, Abrahim iz Franzigeja i drugi. ene su u zapadnom delu carstva imale izuzetno vanu ulogu. Imale su vanu ulogu i u voenju politike. Izdvajaju se Teofano, supruga Henriha II Kunegunda, opatica Uta Nideminster u Ratizborou i opatica Hitda u Meedu (u njeno vreme je bio vrhunac u minijaturnom slikarstvu kelnske kole, bila je veliki naruilac).

Vrste iluminiranih rukopisa. Bogoslubene knjige: etvorojevanelja, jevanelistari, psaltiri, sakramentari, hagiografije i dr. Dela koja pripadaju profanoj sferi nisu sauvana u onolikom broju kao u vreme Karla Velikog. Boetijeva aritmetika je sauvana napisana je u Bambergu za cara Otona III. Kalendari, menolozi raeni po uzoru na karolinko vreme. Najznaajnija su jevanelja i najbrojnija. Osim portreta jevanelista, prikazani su i opirni ciklusi. Postoje kole koje smo izdvojili Rajhenau, Keln, Sveti Emeram i Ehternah. One su utrle put organizaciji samog dela, odnosno teksta i slike. Minijature i tekst su se smenjivali. Slika je bila umetnuta u tekst na razliite naine, to je zavisilo od kole. Za nas je vana evolucija minijaturnog slikarstva zbog razvoja i noviteta. Stil je naslee karolinke umetnosti, ali se koriste i predloci iz ranohrianskog perioda, osea se jak uticaj severne Italije, ali i jak vizantijski uticaj, to je novo. Vizantijski uticaj se odnosi na renesansu Makedonaca umetnost koja je nastala posle zavretka ikonoborstva, tj. od polovine 9. pa nadalje (tu ve govorimo o Vizantiji). Najvei uticaj su imale dvorska kola Karla Velikog i kola u Remsu, koje su dale osnovu za otonsko slikarstvo. Najduu tradiciju i produkciju je imao manastir Sen Galen, do 30-ih godina 10. veka tada su se dogodili napadi plemena Maara, a monasi su iz Sen Galena preli u Rajhenau i nastavili tu tradiciju. Na teritoriji severne Francuske, nalazila se jaka Franaka saksonska kola, ali se ona sa napadima Normana ugasila. Opati prelaze na teritoriju unutranje Francuske i ka istoku Ehternah i Korvej. Glavni centar Franako-Saksonske kole je Korvej. Ono to se pojavilo u Kvendliburkoj itali nastavlja da se razvija u ovoj koli, tj. u okviru nje. Inicijali su na itavoj strani, ukras je nefiguralan, osea se jaka ostrvska tradicija. Sa druge strane, radionica u Fuldi je bazirana na karolinkim uticajima. To e se najvie videti u samoj crkvi pod ktitorstvom Bernvarda, dakle, u Hildeshajmu tu se osea direktan kontinutitet karolinke tradicije i kole Karla elavog.*Codex Vitekindeus (970/80-ih)

I on daje put razvoja iluminiranih rukopisa. Predstave jevanelista - osea se jaka tradicija kola Karlovih naslednika, a podsea na zidno slikarstvo. Uticae na zidno slikarstvo romanike umetnosti. Jevanelisti su insignirani. Rukopis je nastao za samog cara o emu svedoe purpur i zlato. Ornamenti nisu vie toliko pod uticajem ostrva, ve se osea polako uplitanje vizantijske umetnosti dinastije Makedonaca. Rajhenau u vreme dvora Otona III - na elu je bio opat Vitigovo u ije vreme su brojni rukopisi nastali. Cilj opata je bio da rekonstruie manastir i usredsredi se na proizvodnju rukopisa koji e se rairiti u druge delove carstva.

*Codex Egberti (2/2 10. veka)

Vezan je za drugog opata Rajhenau-a, Egberta. Nosi naziv po samom naruiocu. Opat Egbert ga je poklonio episkopu iz Trijera. Veoma je vano to su sauvana imena onih koji su prepisivali i ukraavali ovaj rukopis Herald i Heribert. To je veoma retko. Oni su ostavili svoja imena kako bi zagarantovali svoj odlazak u raj. Pisan je na purpurnom pergamentu zlatnim i srebrnim slovima. Vizantijski uticaj ovde je jo vidljiviji i postae sve vidljiviji kako vreme bude odmicalo. U stilu se vide antiki uzori. Umetnici su bili jako dobro upoznati sa antikom i ranohrianskom tradicijom. Istraivai pretpostavljaju da se njihovo obrazovanje vezuje za Kvendliburku italu - detalj Ulaska u Jerusalim. Rajhenau je primao monahe iz drugih manastira i oni su imali pristup rukopisima. Bela osnova pokazuje ranohrianske uzore. Sadri odreenu dozu naracije to predstavlja razliku u odnosu na umetnost Karlovog doba. Nije samo zidno slikarstvo uticalo, ve i Kvedlinburka itala.*Registrum Gregorii (980-990)

Nastala za opata Egbertija. Sauvana je posveta u kojoj on oplakuje smrt cara Otona II, to znai da je rukopis nastao posle 983. godine kada je umro Oton II. Na jednoj minijaturi predstavljen je car Oton II na prestolu, tj. na tronu pod baldahinom sa carskim insignijama. Prisutne su i personifikacije provincija koje su bile delovi carstva, a pripadale Otonu.

*Jevanelje Otona III - Liutarovo jevanelje

To je minijatura sa predstavom Otona III. Prikazan je Oton III na tronu sa personifikacijama delova carstva koje prinose darove. Ova predstava se moe povezati sa slonovaom Barberini - caru se poklanjaju pokoreni narodi tj. varvari (tj. potinjeni). Moe se povezati Teodosijevim obeliksom.

Apolon - Hristos - Konstantin. Import pobede tj. Lovorovog venca. Vezano je za Apolona (koji se vezuje za Sunce, koje se vezuje za Helija, za koga se vezuje Hristos iz zoroastrizma). Umetnost lako prenosivih predmeta je lako dostupna (tako su se irile ideje. Provincije su signirane. Sa leve strane Otona III nalaze se opat benediktinskog reda, a sa desne vojska - dakle Oton III je doslovno predstavljen kao car. Slavinia podrazumeva teritoriju Balkana do evropskog dela Istanbula.

Rukopisi su nastali u najveoj meri u Rajhenau. U vreme Otona III kree velika proizvodnja jevanelja u Rajhenau. Za Otona III i Rajhenau se vezuje predstava Otona III u apoteozi - ona nalikuje dosta jednom drugom rukopisu - Sakramentaru Henriha II

*Sakramentar Henriha II (poetak 11. veka)

Nastao je napoetku 11. veka. ini posebnu grupu carskih portreta. Nastao je u Rajhenau ali stilski i po nainu na koji je car predstavljen pripada Codex aureus-u (Karlo elavi). Sam portret cara je uraen da nalikuje na portret Karla elavog. Time se pravi spajanje izmeu kraljevske dinastije Karolinga i Otona (Kao to se za vreme karolinga pravila paralela tj. spoj sa Davidom). Ovde je prikazan veoma znaajan fenomen. Car dobija krunu od samog Hrista. To je direktno vezano za carsku investituru. Time se iskazuje da je vladar izabran boijom promisli.

Aneli prinose vladarske insignije - ma i koplje. Igkonografija nalikuje vizantijskoj odnosno ikongrafiji dinastije Makedonaca. U to vreme i vladari otonske dinastije su ve bili bliskim vezama vezani za carsku porodicu Makedonaca. Careve ruke doslovno pridravaju zatitnici carstva Emeram i Urlih (Nalikuje na psaltir Vasilija II). Dolazi do lepog spoja karolinkog naslea i vizantijske umetnosti. U vidu jednog vladara predstavlja se sublimacija istoka i zapada.

Minijatura ima ram i natpis. Osim crvene izraena je i zlatna boja. Ona implicira sveti trenutak u istoriji.

To je najbolji primer direktnog vezivanja carskog i teolokog, kao i Hrista i cara (A ne pape i cara, dakle papa vie nije posrednik).

*Jevanelistar Henriha II

Ukraen je i napisan u okviru Bamberga i vezan je za katedralu u Bambergu. Predstavlja vrhunac umetnosti minijaturnog slikarstva 11. veka. Vezan je za Rajhenau. Ovde se opet predstavlja car na tronu. Posebna panja je na zlatnoj pozadini.

Oko same minijature ispisane su rei koje direktno govore o caru i njegovim vrlinama. To pokazuje domiljatost umetnika, koji ne samo preko vizuelnog materijala, ve i verbalno ukazuje na veliinu, mudrost i pravednost cara.

*Egbert psaltir

Prikazan je Hrist na tronu. Hrist se u ovo vreme predstavlja signiran sa alfa i omega, to oznaava poetak i kraj vremena. To se identifikuje sa Hristom koji je na poetku i na kraju. U Novom zavetu sa pojavom Hrista poelo je novo vreme, a vreme u kome mi ivimo stoji jer je to vreme pripreme za eshaton koji mi iekujemo (II Hristov dolazak). Vezivanje za Hrista koje postaje jasno preko sakramentara ukazuje na vreme koje treba da doe. Osim carskih prepisivani su i tekstovi koji su vezani za crkvu. *Apokalipsa iz Bamberga

Nastala u skriptorijumu u Rajhenau, a pisana je za Bamberg. Ova vrsta rukopisa je znatno drugaija. Kolorit je svedeniji a crte jednostavniji. U sutini se umanjuje efekat mistinosti (koji postoji u rukopisima za careve). Poslednje poglavlje svetog pisma odnosno otkrovenje Jovanovo je predloak. Veliki naruioci su opatice i to je novi fenomen u umetnosti i u ivotu Otona kada poseban znaaj dobijaju ene.

*etvorojevanelje opatice Hitde

Poklonila ga je svom manastiru Meedu. Ovaj rukopis je takoe prepoznatljiv po stilu. Saima zapad i istok odnosno zapadne ekspresije sa ubacivanjem vizantijskog iluzionizma.*Jevanelistar opatice Ute (1/2 11. veka.)

Pripada koli u Ratisborou. Tada se ideologija jasno razvila - oko 1000. godine. Posebna panja se posveuje teologiji i umetnosti. Nastajali su rukopisi i minijature koji su teoloki sloeni i koji jasno odslikavaju to vreme. Rukopis se uva u Niderminsteru. Dosta je nadahnut i drugim fenomenima vezanim za kult Sen Denija i Sv. Dionisija Aeropagita koji je zasluan za irenje ideje o emanaciji boanske svetlosti. Bio je teolog i pisao je dela o znaaju boanske svetlosti. u meuvremenu se pojavio i razvio kult Dionisija Aeropagita i on je identifikovan sa Sen Denijem - Svetiteljem Pariza gde je on navodno sahranjen.irenje kulta se znatno razvija oko 1000. godine. Tada se daju koncepti kasnijeg srednjeg veka.

Osim ovih rukopisa nastala je grupa rukopisa koja e formirati buduu umetnost 11. i umetnost koja e biti utemeljena na dubokim teolokim i eklezijastikim idejama koja sada nosi jedan spoj vizantijske umetnosti sa umetnosti zapada koja se vezuje za Rajhenau.

MAKEDONCI

Makedonska dinastija dolazi na vlast odmah nakon ikonoborstva od 843. Od tada poinje nova era koja se naziva "Renesansa Makedonaca". Kljuni dogaaj je bio sabor u Nikeji 787. godine - zapoet je rivalitet izmeu papstva i partijarhata. Tada se u vizantijskom komonveltu istiu Fotije i Kerularije. Taj rivalitet e eskalirati 1054. godine velikom izmom. Konstantin VII Porfirogenit kao vizantijski car je ostavio brojne jako vane podatke o dogaajima, odnosima vladara i naroda i ceremonijama na dvoru. Kroz ta dela saznajemo o umetnosti i religiji i o ikonama i kultu svetih ikona (Taj kult sada oivljava, ali on u sutini nikada nije ni zamro u potpunosti). Od velikog znaaja su bili manastiri jer je u njima nastavljen tok oslikavanja ikona i iluminiranje rukopisa. Oni su diktirali tempo kojim se razvijala vizantijska umetnost i irila se (zahvaljujui prenosivosti). Najznaajniji je bio Studion, manastir Jovana Studita. Svi rukopisi koji su se dalje prepisivali nastali su po uzoru na Hljudovski psaltir. Nova makedonska dinastija je poela da se razvija po dolasku prvog vizantijskog cara - Vasilija I. On je ubio Mihaila III (koji je bio iz Amorijske dinastije). Vasilije I je bio poreklom Jermenin i udan je put kojim je on od konjuara postao car. Njega nasleuje Lav VI (Njegov portret se nalazi iznad carskih vrata Sv. Sofije), pa Konstantin VII Porfirogenit, pa Roman II, pa Vasilije II, pa carica Zoja (i njen portret se nalazi u crkvi Sv. Sofije). Sa Vasilijem I carstvo se polako iri sve do bitke kod Mancikerta 1071. kada je Vizantija izgubila od Turaka selduka. Do 2/2 11. veka Vizantija se proirila sve do Svete zemlje. irenje granica i ekspanzija carstva doveli su do bogaenja drave, pa se umetnost posebno razvija (to se vidi u spomenicama podignutim u Carigradu i van). Vidi se po tehnici mozaika to je jako skupa tehnika. Vizantija se sukobljavala sa istone i sa zapadne strane (Bugari i Srbi). Osim "O ceremonijama" Konstantin Porfirogenit je ostavio "Spis o narodima" (u kome govori i o Srbima). Jako vane, osim careva, bile su i svete linosti - patrijarsi i monasi koji su bili veliki naruioci. Najistaknutiji je bio Fotije koji je osmislio i formirao umetnost Sv. Sofije - za program Sv. Sofije najzasluniji je Fotije. On je bio i veliki naruilac rukopisa.*Homilija Grigorija Nazijanskog (879-883)

To je bio najznaajniji rukopis iz ovog vremena. Ove homilije su komentari koje je uobliio patrijarh Fotije da bi se lake razumela sluba Grigorija Nazijanskog. Grigorije Nazijanski je iveo u 4. veku. Par Gr = paresimus Graecus- rukopisi koji se uvaju u Parizu i oni nose odreeni broj. Ovaj rukopis je uraen za cara Vasilija I. To su komentari na slubu Grigorija Nazijanskog koji je bio veliki protivnik Arija. To je prvi sauvan iluminirani rukopis nastao nakon ikonoborstva, dakle nakon 843. god. Nastao je u Carigradu. Car je bio nepismen, tako da on nije bio naruilac ovog dela. Minijature su vie oslikani komentari na slubu Grigorija Nazijanskog. Umetnici su bili Grci. Mnogi istraivai se slau da su rukopisi nastali na vizantijskom tlu, osmiljeni, ciljano uraeni da ukau na novi poetak u umetnosti i dravnosti tj, carstvu u ove vreme. Zato su oslikani sabori - Sabori iz 381. godine, Sabor iz Efesa, Sabor iz Nikeje i Sabor iz Carigrada (869). Sabor iz 381. god- na ovom saboru Grogorije Nazijanski nije bio, ali je ovde on umetnut da bi se naglasila borba protiv Arijeve jeresi. Fotije se namerno vezivao za arijanstvo da bi napravio paralelu sa ikonoborstvom, ali i da naglasi nesuglasicu koja se razvila protiv zapada. Izraena borba izmeu papstva i patrijarhata vezana za FILIOQUE (kod katolika sv. Duh proizilazi od Oca i od Sina, a kod pravoslavaca od Oca- razlika u Simvolu vere). Taj termin se razvija u 5. veku, a koristi se u 8. i 9. veku. Karlo Veliki je prihvatio taj termin i trailo se da to uini i papa Lav III. On to nije prihvatio ali ve je bilo kasno. To e Fotije na Saboru u Carigradu osuditi, a zatim e to potvrditi Kerularije u 11. veku. To je glavni razlog raskola izmeu istoka i zapada. Fotije je iskoristio Grigorija Nazijanskog kao kljunu figuru u borbi protiv Arijeve jeresi da bi napravio paralelu sa njim, da prikae da je on protiv Zapada. Tada se javljaju 2 cara i 2 crkve i 1054. godine dolo je do konanog raskola crkve. U rukopisu su prikazane i druge teme koje su vane za hrianstvo- San Konstantina Velikog i Bitka na Milvijskom mostu, Hristova uda. Hristolokom i teolokom tematikom Fotije formira jedno novo carstvo i poredak. I carevi i patrijarsi imali su vanu ulogu u pokrtavanju i irenju hrianstva. U to isto vreme uspon doivljava bugarski car Simeon i tada se formira jo jedan veliki suparnik Vizantije - Bugarsko carstvo (na Duana je bila baena anatema koja je odbaena u vreme kneza Lazara). Crkva deluje i na politikom nivou u smislu interesa. Udruuje se u borbi protiv Turaka.*Svitak Isusa Navina (970. godine)

Doslovno svitak, a ne kodeks (razvijao se i u zapadnom delu carstva). uva se u Vatikanu. U boji je, oslikan temperom i zlatom - prikazani su podvizi Isusa Navina (osvojio je Svetu zemlju). Minijatura je umetnuta u tekst. One opisuju podvige i uvoenje izabranog naroda u Svetu zemlju. Isus Navin je nasledio Mojsija. Postojalo je poreenje sa velikim pobedama Jovana Cimiskija koji je uveo vojsku u Jerusalim (bio je veliki vojskovoa u vreme vladavine Romana II). Pravljena je veza Jovana Cimiskija, koji se doslovno uporeuje sa Isusom Navinom (koji je kljuna biblijska linost). Sveta zemlja je izuzetno vana i vladari se stalno bore za njen povratak, da bude u rukama ortodoksnih (krstaki ratovi). Stil - delo je vrlo narativno, tekst je stavljen u drugi plan. Svitak je direktna antika tradicija. Celokupna civilizacija se vraa na antiki primer, ali to ne udi. Vrlo je verovatno da je ovaj svitak bio izloen u samoj Carskoj palati. Smatra se da ovo nije original, a da je original izgubljen. Opravdanje je to brojne scene, ili delovi scena nedostaju. To je kopija rukopisa iz 7. veka i vezuje se za pohode Iraklija u Svetu zemlju. Na osnovu svitka Isusa Navina, vidimo da je bilo u trendu da se ponovo oivljavaju antike forme. Renesansa dinastije Makedonaca podrazumeva oivljavanje antike u svakom smislu.*Paresinus Graceus 139 - Pariski psaltir (2/2 10. veka)

Inicijator za ovaj rukopis je bio Konstantin VII Porfirogenit. Ovaj rukopis se dosta razlikuje od ostalih. Daleko vea panja se posveuje umetnikom dojmu i nainu oslikavanja nego tekstu. Predstava Davida u svom klasinom okruenju. Pojavljuje se "Melodija" (personifikacija Melodije) - ona je nadahnue Davidovo. Ovaj rukopis je kopiran sve do 13. i 14. veka. Personifikacije se doslovno preslikavaju u crkvi Hrista Hore u 14. veku. To je klasian primer vraanja na antiku. Personifikacije po stilu nalikuju na figure iz ranohrianskog perioda i antike.

*Menolog cara Vasilija II (2/2 10. veka)

Crkveni kalendar za cara Vasilija II. Direktno je vezan za cara. To je primer carskog odnosa imperijalistike moi, ali i pobonosti. U Vizantiji je nova godina poinjala 1. septembra. Na svakoj strani tekst je ispisan u 16 redova, a druga polovina strane je oslikana minijaturama. Stilski i po nainu obrade i tematici, izraava monaku pobonost cara - drugi aspekt carske ikonografije.

*Psaltir Vasilija (1/2 11. veka)

Ima daleko manji broj sauvanih minijatura. Scene su vezane za ivot Davida, ali istovremeno ukazuju na sposobnosti cara Vasilija II. Predstava cara sa potlaenim narodima koji se klanjaju vasilevsu (vizantijski carevi su se vezivali za antiku Grku). Vasilevsi su bili 12 najistaknutijih linosti Atine koje su zajedno vodile grad i smenjivali su se godinje - demokratija. Minijatura implicira da je car dobio vlast od Boga (Hrista). Sa strane su predstave anela i ikone svetitelja. Ukazivale su da e car koji dobije vlast od Boga uz konstantnu pobonost, kao takav, vladati potlaenim narodom.*Parisinus graecus 64 (1/2 11. veka)

Oslikava i opisuje ivot 400 svetitelja. Test u obliku krsta, a u uglovima se nalaze likovi o kojima se pria. Figure su znatno izduenije i predstavljene asketski. Zlatna slova i jak izraen kolorit.

Slonovaa:

Osim rukopisnih dela, neguju se i dela u slonovai. Zahvaljujui poznavanju rukopisa, vidimo da se deava oivljavanje antike i da se pod vostvom Fotija daje novi pogled na umetnost (Fotije e uticati na Konstantina VII Porfirogenita). To se vidi na Komemorativnoj ploi od slonovae, na kojoj je prikazan Konstantin VII Porfirogenit kome Hristos direktno stavlja krunu na glavu. U natpisu stoji da je on vasilevs Romeja. Car je u stavu molitve. Hristos je uzdignut sa svitkom i oreolom i insigniran je. Ovo se deava pod baldahinom. Krunisanje je proizalo boanskim odabirom.

Slonovaa Romana i Evdokije (polovina 10. veka)

Vladari su signirani. Hristos je prikazan na uzdignutoj stolici kako stavlja krune Romanu II i Evdokiji. Oboje dobijaju krune od Hrista i identifikovani su zahvaljuj