nalazi rimskih spomenika u zapadnoj srbiji

ЗБОРНИК НАРОДНОГ МУЗЕЈА У БЕОГРАДУRECUEIL DU MUSÉE NATIONAL À BELGRADE

YU ISSN 0352-2474

RECUEIL DU MUSÉE NATIONAL

XX-1

archéologie

MUSÉE NATIONALBelgrade 2011

ЗБОРНИКНАРОДНОГ МУЗЕЈА

XX-1

aрхeoлoгија

НАРОДНИ МУЗЕЈБеоград 2011

Радивоје Ђ. АРсићЗавод за заштиту споменика културе Ваљево

Просторни контекст налaза римских вотивних инадгробних споменика у северозападној Србији

Апстракт: Рад нуди основну анализу просторног контекста налазаримских вотивних и надгробних споменика северозападнеСрбије у односу на постојећа сазнања о другим археолошким, апре свега насеобинским траговима у најближем окружењу. Наовом простору регистровано је 30 сачуваних споменика на 18различитих археолошких налазишта. Већина споменика можесе поуздано повезати са насеобинским траговима као што сувеће виле рустике и викуси. Резултати дискусије могупослужити као смерница за теренска истраживања којима семоже доћи до значајних епиграфских и других трагова којепружају камени вотивини и надгробни споменици.

Кључне речи: северозападна Србија, римски период, жртвеник,надгробни споменик, рељеф.

Антички надгробни и вотивни споменици овог дела Србије привукли су пажњу научнејаности још крајем XIX века када је већи број описан и објављен. Од тог временанаправљен је само мањи помак у бољем познавању ове области у време римскеимперије. Један од ретких истраживача, који је поред М. Васића, показивао инте ре со -ва ње за овај крај Србије у периоду антике, био је професор Александар Јовановић. Уне колико радова он је обрадио, на њему својствен начин, скромна археолошка са зна -ња која су у то време постојала о овом крају у периоду антике. При том је пу бли ко ваоили коментарисао налазе управо неких од надгробних и вотивних споменика у ва љев -ској Подгорини и Подрињу (Јовановић: 1985, 2007, 1995). Један од малобројних ра довакоји покрива остатак територије Mачве и Подриња објавио је М. Васић (Васић 1983).

Под северозападном Србијом подразумева се географска целина омеђена рекама,Колубаром са истока, Дрином са запада, Савом са севера и венцем ваљевских планинана југу. Северозападна Србија обухвата територију која се у време принципата на -лазила на тромеђи трију балканских провинција. У историјским изворима немапрецизних информација о пружању провинцијских међа. У археолошким круговимапостоји консензус о простирању западне границе Горње Мезије . Она се у доњем токуКолубаре пружала дуж њене десне обале, да би се даље ка југу пружала дуж деснеобале или побрђа реке Љиг. На основу тога је јасно да је северозападна Србија улазилау састав провинција Далмације и Доње Паноније (Wilkes 1969:167; Mosçy 1974: 584;Bojanovski 1974: 43).

195

науЧни Чланак –прегледни рад

UDK 904:726.825”652”(497.11-16)ID=187745036

На једини историјски податак указао је Милутин Гарашанин да Јорданес у Гетици (LII,268) наводи као југоисточну границу Паноније реку Aqua Nigra за коју М. Гарашанинсматра да је Тамнава (Гарашанин 1986: 104). Ако се прихвати ова хипотеза, логичан

196

Радивоје Ђ. АРСић

локалитет жртве-ник

надгробни споменик

натпис Врста локалитета

околности налаза

1 Петница 1 + некропола секундарни 2 Црква Г. Буковица

(Ваљево) 1 црква секундарни

3 Кик Ситарице 1 + насеље ? секундарни 4 Зовљак Јабучје 1 2 +++ вила рустика секундарни 5 Црквине Мали

Борак 1 1 + Некропола

средњи век секундарни

6 Црквине Скобаљ 1? + црква секундарни 7 Г. Буковица

(Љубовија) 2 ++ Некропола

средњи век секундарни

8 Воденичине Текериш

2 грађевина секундарни

9 Мраморје Узовница

1 2 + Некропола средњи век

секундарни

10 Црквина Грачаница 2 ++ црква секундарни

11 Анине Ћелије

2 Вила рустика

12 Суви град Кржава

1 + фортификација

секундарни

13 Узовница двориште

1 2 + Вила рустика

14 Црква Врбић

црква секундарни

15 Ушће Бељин

1 + секундарни

16 Црквине Врхпоље 2 Вила рустика 17 Школа

Бачевици 1 + секундарни

18 Ђурића поток Узовница

2 секундарни

19 Љубовија 6? Нису сачувани

20 Селенац Нису сачувани

21 Крупањ 1? ? Нису сачувани

22 Бања ковиљача ? ? Нису сачувани

укупно 9+1? 21 +6? 16 18+4?

Tабела 1 / Table 1

наставак ове границе ка Дрини представљала би планина иверак јужно од Цера.Евидентно је да границе, због лакшег препознавања у брдскопланинском пределу,нису биле праволонијске већ су пратиле природне маркере, као што су планинскиврхови, гребени, речни токови. Најупадљивији природни маркер је оштра линијаодсека висине 30 до 50 m која раздваја долину Тамнаве и Уба од Подгорине.

Већи број пронађених вотивних и надгробних споменика је публикован, али постоји иизвестан број који је регистрован у последњих неколико година рекогносцирањимаЗавода за заштиту споменика културе „Ваљево“. У већини радова у којима су објављениналази ових споменика недостају прецизне информације о контексту, поготову када серади о налазима у секундарном контексту, а врло често информације нису билепотпуне или тачне. Како се ради о слабо истраженом простору циљ рада је да укаже налокалитете који би могли пружити обиље корисних информација па и нове епиграфскеспоменике значајне за разматрање провинцијских граница, етнички и социјални саставстановништва вила и викуса.

Сразмерно величинитериторије изгледа даје до сада на простoрусеверозападне Србијерегистрован мали бројнатписа и пластике. Досада је забележеноукупно 36 споменика,али некима од њих сеизгубио сваки траг та кода данас постоји 30споменика са 18 ло ка -ли тета. Од укупног бро -ја, на 14 локација сузабележени надгробниспоменици, на 7 местаналази жртвеника, доксу натписи присутни на 16 споменика (та -бела 1).

Највећи број спо ме ни -ка откривен је у се -кундарној употреби.Ре гистровани су на 9

197

просторни контекст налaза римских вотивних и надгробних споменика...

Карта 1 Карта северозападне Србије са положајем локалитета наведених утабели 1 у односу на насеобинске трагове из римског периода

Map 1 Map of northwestern Serbia with sites quoted in table 1 in relation to tracesof settlements from the Roman period

локалитета, на местима где данас нема других археолошких трагова из периода натике.Углавном су употребљавани као грађевински материјал током XIX и XX века. Добар деоје узидан у објекте новијег датума у Подрињу, Рађевини и Ваљевској Подгорини(карта 1). У темеље основнешколе у Бачевцима угра ђе -ни су жртвеници посвећениЈу питеру, локалитет са когапотичу није регистрован(Васиљевић 1985: 50). Жрт -веника посвећен Генију изУзовнице (Васиљевић 1985:48) био је узидан у објектесеоског до ма ћин ства Па -новића. Споменик је пре -нет са средњовековне не -крополе Мраморје где јеисто постављен се кун дар -но. Касније је након ру ше -ња штале пребачен у Љу -бовију, испред средњешко ле (сл. 1). Локалитет Мраморје у селу Узовница регистрован је као средњовековнанекропола са стећцима између којих је пронађена једана па ра петна плоча. Плоча јеопи сивана као споменик са урезаном представом лава, што је стварало забуну у да то -вању (Ва си ље вић 1976:169). Парапетна плоча ни -када није обја вље на, а да -нас се налази ис пред сред -ње школе у Љубовији(сл. 2). Укупно је било ре ги -стровано 28 разли чи тихсредњо ве ков них спо ме ни -ка различите фор ме (Зе че -вић 2005: 170). При ли комоби ласка терена утврђе ноје да су многи споменициутонули у зе мљу, а за којесе мислило да су сред њо -вековни, уствари античкиспо ме ни ци, жртве ни ци

198


Сл. 1 Жртвеник са локалитета Мраморје у Узовници

Fig. 1 altar from the site Mramorje at Uzovnica

Сл. 2 Парапетна плоча са локалитета Мраморје у Узовници

Fig. 2 Parapet panel from the site Mramorje at Uzovnica

(сл. 1) и профилисани де лови грађевина. Неколико споменика делује недовршено, штоможда упућује на близину каменорезачке радионице. Поред велике концентрацијеантичких налаза у самом селу, нису поуздано лоцирани остаци античког насеља.Приликом градње кућа око 300 m западно од Мраморја, на ушћу Узовничке реке уДрину, откривени су темељи зидани од ломљеног камена у кречном малтеру, безочуваних покретних налаза. Бројност споменика и квалитет израде указује да се наовом месту вероватно налазило античко насеље. Како су антички споменици ифрагменти грађевина груписани у северној половини локалитета Мраморје, постојимогућност да се античка некропола налазила на истом месту.

Два фрагментарна надгробна споменика у Текеришу откривена су у секундарномположају у оквиру темеља хронолошки млађе грађевине (Васић 1907: 36-38). А.Јовановић износи претпоставку да се ради о вили из IV века (Јовановић 2007: 164).Грађевина је ископана од стране мештана, а прецизне димензије и контекст налаза јеописао Васић. Мала димензија грађевине и велика дебљина зидова од око 0,9 m указујуда се ради о згради млађој од античког периода. Није било других налаза из римскогпериода, а у непосредној близини је само регистрован локалитет винчанске културе(Васиљевић и Трбуховић 1985: 158). Данас на истом месту нема трагова античкоглокалитета. Вероватно су споменици донети из ближе околине, са некрополерударског насеља које је везано за простор рударских активности око Сребрних рупау Текеришу. Насеље још увек није прецизно лоцирано док трагови римског рударствајесу (Васиљевић 1969: 143).

Недалеко од локалитета Ушће Бељин, у прагу сеоске куће, откривен је 1981. годинежртвеник посвећен Јупитеру (Ферјанчић и Пелцер 2006: 36). Жртвеник потиче, ве ро -ватно, из дела локалитета на коме се простирало цивилно насеље, на које се надовезујевелика некропола са једне, и мања фортификација са друге стране. На овом просторује откривен и већи број ситне бронзане пластике (Црнобрња 2007: 10).

Посебну групу налаза представљају споменици који су откривени у секундарнојсакралној функцији. Ови споменици или жртвеници измештени су из свог примарногконтекста и премештени су на другу локацију где су добили нову улогу унутар некогхришћанског култа.

На локалитету Црквине Мали Борак– Лајковац откривен је жртвеник који се користиокао постоље за часну трпезу код сеоског записа (Јордовић 2004: 21). Као горња плочатрпезе употребљен је део друге обрађене плоче - вероватно надробне стеле (сл. 3). Наистом локалитету, за један број средњевековних хоризонталних надгробних обележјау облику плоча и слеменика, искоришћени су комади отесаног камена из античкеграђевине (Благојевић и Арсић 2008: 216). Слична ситуација је постојала код оближњестаре цркве у Скобаљу. Око 1875. године забележено да је плоча часне трпезе ималаостатке римског натписа, преко кога је, касније, уклесан ћирилични старословенски

199


натпис. Ова плоча је не -стала у првим деценијамаXX века. Оба поменутаналаза спо меника ве ро -ватно потичу са локалитетаЦрквине и Ка маљ у Ско -баљу, која су мање од 2 kmудаљен од ло ка ли тета накојима су ре ги стро ваниспо меници. Вила и не кро -пола Скобаљу су архе -олошки истражене, али субиле очуване само те -мељне зоне зидова (Спа -сић: 1993; 1995), што ука зуједа су то ком средњег векаоба ло ка литета ко ришћенакао по зајмиште ка мена. У

до њем току реке Колубаре где спада село Мали Борак нема лежишта грађевинскогкамена.

Надгробни споменици из Врбића код Крупња данас су смештени у наосу сеоске цркве,на посебна дрвена постоља, као и у време када је о њима писао М. Гарашанин(Гарашанин 1986: 107). Фо -тографије споменика ни -када нису објављене. Да -нашњи храм саграђен је наместу старе сеоске цркве,делом од истог материјала,почетком XX века. У наосусу смештени фрагменти нај -мање три различита спо -меника са рељефним пред -ставама. Споменику са сце -ном жртвовања вер ни ци супридавали и култни значај,још увек су видљиви тра -гови који указују да сунекада свеће воштаницепаљене на горњој пре ло -

200


Сл. 3 Часна трпеза на локалитету Црквина Мали Боракнаправљљена од жртвеника и дела другог споменика

Fig. 3 Communion table at the site Crkvina-Mali Borak made of the altarand from other monument

Сл. 4 Део споменика са сценом жртвовања у наосу цркве у Врбићукод Крупња

Fig. 4 Fragment of monument with sacrificial scene in the naos of church atVrbić near Krupanj

мљеној површини (сл. 4). На другом ве -ћем фрагменту са приказом коња иљудске фигуре такође су присутни тра -гови воска (сл. 5). За споменике из Врбићајош увек није прецизно утврђен ло ка ли -тет са кога су пренети. На месту самецркве нема видљивих археолошкихтрагова. Око 250 m северозападно одцркве налази се локалитет ћелије. При -ликом рекогно сцирања ваљевског За -вода, на овом месту су регистрованиостаци темеља грађевине коју нијемогуће прецизно датовати. Непосреднаоколина богата је лежиштима руде оловаи сребра и траговима рударења.

У селу Горња Буковица код Ваљева, деонадгробног споменика у облику квадра,са попрсјима трију особа, узидан је уприпрату сеоске цркве (сл. 6). Споменикје на идентичан начин био узидан у при -прату старе цркве из XVIII века која је до

1983. годинe стајала око 40 m југо западно. Локално предање сматра да су покојниципредстављени на споменику хајдуци, ктитори цркве. Ова црква се вероватно налази наостацима виле рустике штосе може закључити по ве -ликој количини шута унепосредном окружењухрама.

За неке налазе се не можеса сигурношћу утврдитиместо са кога су доспели,односно њихова примарнапозиција. Tакви су налазинадгробних споменика саАтисом из Горње Буковицекод Љубовије који су по -стављени у близини гро -бова са стећцима и пло -чама из средњег века и

201


Сл. 5 Део споменика са рељфом коња и људскефигуре у наосу цркве у Врбићу код Крупња

Fig. 5 Fragment of monument with relief depictinghorse and human figure in the naos of churchat Vrbić near Krupanj

Сл. 6 Споменик из припрате цркве у Горњој Буковици код Ваљева

Fig. 6 Fragment from the narthex of the church at Gornja Bukovina nearValjevo

отоманског периода (Вулић 1909: 179;1931: 88).

На простору села Грачанице откривенасу два жртвеника посвећена Јупитеруузидана у темељ средњовековне црквена локалитету Црквина (Васиљевић 1985:52). Два су била узидана у остаткесредњевоковне цркве коју је истра жи -вао М. Васиљевић (Ферјанчић и Пелцер2006: 30). Још један споменик са нат пи -сом налазио се у порти новије сеоскецркве, а касније је пренет у оближњиманастир Соко град (сл. 7). Детаљнимпрегледом порте утврђено је да је цркваиз XIX века делом подигнута преко већеантичке грађевине или групе објекатамасивних зидова од ломљеног камена икречног малтера.

Постоји мањи број споменика за које семоже одредити прецизнији контекст уоквиру археолошких локалитета. Тако су

на локалитету Црквина Врхпоље до сада изоране две надгробне плоче са представамапокојника (Васиљевић 1985: 47; Арсић 2004: 23). Обе су откривенене око 100 m одархеолошких остатака веће виле (сл. 8). На сателитском снимку јасно се виде остациправоугаоне грађевине димензија 80х40 m. Споменици и некропола су били поставље-ни поред пута, североисточно у односу на вилу. Пут је недалеко од овог места прелазиона другу обалу Дрине.

Већи број споменика и жртвеника откривен је у Јабучју на локалитету Зовљак у алувио-ну реке Колубаре приликом вађења шљунка (Јовановић 1985: 60). Са овог места поти-чу налази сребрног посуђа. Прегледом терена и разговором са мештанима утврђено једа археолошки налази потичу из некрополе која је поткопана померањем тока рекеКолубаре. Судећи по налазима споменика и зидова изгледа да се на месту проналаска,или нешто узводно, налазила некропола велике виле неког од градских магистратанеименованог муниципијума. Дедиканта жртвеника посвећеног Митри (Јовановић1985: 60). Остаци грађевина, вероватно виле, налазе се на локалитету Дабиновац којизаузима прву речну терасу Kолубаре око 800 m западно од Зовљака. Данас се део спо-меника налази у Народном музеју у Ваљеву а део у Јабучју.

202


Сл. 7 Споменик из порте цркве у Грачанаци, садау манастиру Соко град

Fig. 7 Monument from the churchyard of church atGračanica, now in Soko Grad monastery

На око 10 km јужно од овоглокалитета налази се ло ка -литет aни не у ће лијама саоста цима ве ће виле и жит-ница. Фраг мен то ван над -гроб ни спо ме ник је откри-вен на око 100 m се ве ро за -пад но од грађевине про-стране виле (сл. 9). На местугде је пронађен споменик јевидљива зона шута пречни-ка око 20 m, која потиче однеке гробљанске грађеви-не, и чести су налази новцаи других металних налаза утом шуту (Арсић 2006: 69).Некропола се вероватнопро стире дуж пута који јепро лазио поред виле. Услоју изнад пода виле

203


Сл. 8 Положај откривених надгробних споменика у односу на грађевину виле на локалитету ЦрквинеВрхпоље

Fig. 8 Disposition of discovered tombstones in relation to the villa building at the site Crkvine Vrhpolje

Сл. 9 Положај откривених надгробних споменика у односу награђевину виле и друге објекте на локалитету Анине уЋелијама (1 вила рустика, 2 и 3 житнице 4 некропола)

Fig. 9 Disposition of discovered tombstones in relation to the villa buildingand other structures at the site anine at Ćelije (1 villa rustica, 2 and 3granaries, 4 necropolis)

ЛeГeНДa:

Површиналокалитета

Зона са шутом

Положајнадгробнестеле

Штала

откривена је камена фрагментована скулптура лава у секундарном положају. Ве -роватно потиче са исте некрополе као и претходни споменик. Глава је откривена изнадтанког слоја паљевине на поду, који је настао око 380. године. Слој представља вре медевастације виле из периода боравка Гота да тован на основу налаза бронзаних монета(Арсић 2008: 57).

Жртвеник Аполону у селу Ситарице откривен је у кориту једног потока који се налазииспод локалитета Кик (Лома 1995: 173). изгледа да је жртвеник оригинално стајао насамом планинском врху, где постоје и други археолошки остаци из антике за које се неможе поуздано утврдити којој врсти локалитета припада (Јеж и Старовић 1993: 375) .

Један фрагмент надгробне плоче откривен је на вишеслојном локалитету испред малепећине у Петници, где је ископавањем утврђено постојање мање некрополе из IV века.Сам споменик се на основу стилских и палеографских карактеристика може датоват уIII века. Како није лоцирана вила којој некропола припада, тешко је рећи да ли је спо-меник откривен in situ или је био употребљен секундарно већ у позној антици.

Надгробни споменик из Кржаве откривне је на локалитету Суви град (Мирковић 1971:92). Био је лоциран на падини неколико десетина метара од остатака утврђења изантике и средњег века. Место је стеновито а терен под нагибом, тако да је на крајњенеповољно за некрополу. Споменик је вероватно донет приликом средњевековнихпреправки фортификације, што је могло бити учињено из оближњег простора окорудника Мачков камен где постоје трагови античког и средњовековног интензивногрударења и остаци већег броја грађевина које није могуће прецизно датовати(Васиљевић 1980: 120). Уједно, поред ових локалитета пролази пут који спајаКрупањску котлину са Подрињем. Један већи број споменика и натписа помиње сесамо у литератури углавном са краја XIX века (Каниц 1892), тако да данас нема мате-ријалних трагова њиховог постојања. Места налаза су Бања Ковиљача, Богатић,Крупањ, Селенац, Љубовија.

Највећи број регистрованих споменика може се довести у везу са становништвом вели-ких вила и викуса. Занимљиво је да је већина споменика откривених на локалитетимау Подрињу, Подгорини и Колубари простор који гравитира ка Сирмијуму, и вероватноје део његове градске територије остао је без забележених споменика и натписа.Постоје усмене информације да су током земљаних радова власници откривали дело-ве скулптура који су касније завршиле на црном тржишту или биле уништене.Вероватно један део ових налаза може бити откривен тек ископавањима. Док је другидео споменика заједно са деловима грађевина од раног средњег века коришћен каограђевински материјал, пошто у Мачви нема лежишта грађевинског камена, слично каои у доњем току Колубаре. Налази у Подрињу указују да су ове објекте као грађевинскиматеријал почели користити тек током XX века, док је у Мачви овај материјал бионепрекидно у употреби. Новија истраживања Шабачког музеја на локалитету Авлија

204


Клење показују да су остаци античке архитектуре оштећени и испод темељне зоне, такода је од велике грађевине очуван само један ред камена из темеља.

За известан број руралних насеобина мoгу се утврдити обрасци постављања просторанекрополе у односу на стамбени и економски део вила или викуса. У познатимслучајевима где су регистровани надгробни споменици или гробови може се рећи дасе простор некропола углавном наставља на стамбени и економски деo. Код вилаобично је удаљенa само 100 до 800 m од стамбених објеката. Растојање је мање кодвила чији се простор наслања на већу путну комуникацију, тако да су покојницисахрањивани дуж трасе пута на прилазу вилама као у ћелијама и Врхпољу. Код онихдомаћинстава који су нешто удаљенија од путева следи се изгледа друга логика као кодвиле у Скобаљу. Где је некропола формирана око мање меморијалне грађевине око1000 m од зграде виле. За мања пољопривредна имања тешко је рећи да ли следеовакав модел, пошто нема регистрованих гробова. исто тако у њиховој близини немарегистрованих епиграфских споменика и камене пластике. Због малог броја налазатешко је рећи коју форму сахрањивања и обележавања користе становници овихмалих и сиромашних имања. Судећи по налазима са локалитета Савинац, у оптицају субиле локалне форме сахрањивања и традиционално обелажавање гробова кружнимкаменим хумкама.

идентична логика следи се и код некропола вилкуса који су обично постављени дужпутних комуникација, тако да се оне налазе у продужетку насеља лонгитудиналног типакоје се пружа дуж главне путне комуникације. Оваква ситуација потврђена јерекогносцирањем и случајним налaзима у Узовници, Црнчи, Думачи и Мишару.

Локалитети са простора северозападне Србије вероватно би пружили већи бројодговора везаних за провинцијске границе, етнички и социјални састав становништварударских насеља и великих вила када би се археолошка истраживања усмерила капросторима викуса и већих вила које обилују вотивним надгробним и епиграфскимспоменицима. Такви локалитети су виле у Анинама, Јабучју и Врхпољу, као и викуси уУзовници, Црнчи и непотврђена насеља у Текеришу и Врбићу са којих су до нас самокао случајни налази доспели поједини споменици. Њихова очуваност и контекст налазауказује да су на овим местима камени споменици бројни и у добром стању очуваности.

205


ЛиТЕРАТУРА / RefeRences:

Арсић, Р. 2004Римска вила рустика из Врхпоља, Мuseum 5: 21–34.

Арсић, Р. 2004aЗаштитна археолошка истраживања на простору хидроакумулације Стубо-Ровни, Гласник Друштваконзврватора Србије 29: 85–90.

Арсић, Р. 2006 Сондажна истраживања локалитета Анине у селу Ћелије, општина Лајковац, Археолошки преглед 2/3:68–72.

Арсић, Р. 2008 Истраживања позноантичког локалитета у Анинама, село Ћелије. Друштва конзерватора Србије 33:55–60.

Благојевић, М. и Арсић, Р. 2008Заштитна археолошка истраживања локалитета Црквине. Археолошки преглед 2/3: 16–20.

Bojanovski, I. 1974Dolabelin sistem cesta u rimskoj provinciji Dalmacija, Djela AnUBiH knj. XLVII/2: 7–277.

Васиљевић, М. 1967Топографија археолошких налазишта и споменика у Подрињу I, Гласник Историјског архива (Шабац)V:121–156.

Васиљевић, М. 1969Топографија археолошких налазишта и споменика у Подрињу II, Гласник Историјског архива (Шабац)VII: 452 – 467.

Васиљевић, М. 1985Антички период, у: Азбуковица – земља, људи и живот, ур. П. Васић, Љубовија, 43–53.

Васиљевић, М. и Трбуховић, В. 1977Археолошка налазишта и споменици у сливу реке Добраве, Старинар (н.с.) XXVIII: 153–166.

Васић, М. 1983Мачва и подриње у римско доба, Гласник Српског археолошког друштва 2: 124–141.

Васић, М. 1907Дописи: Архитектонски и скулптурални остаци из Текериша, Старинар (н.р.) II/1: 36–38.

Гарашанин, М. 1976Крупањ и рађевине у праисторијско и римско доба, у: Рађевина у прошлости, Београд.

Зечевић, Е. 2005Мраморје. Стећци у западној Србији, Београд: Српско археолошко друштво.

Јеж, Ж. и Старовић, А. 1994Археолошки локалитети и налазишта у ваљевском крају, у: Ваљевац, ур. 3. Јоксимовић и 3. Ранковић,Ваљево, 369–380.

Јовановић, А. 1985Налази из римског периода у ваљевском крају, Истраживања II: 58–65.

206


Јовановић, А. 1995Прилог истраживању експлоатације Сребра код Бреука, у: Радионице и ковнице сребра, ур. И. Попо -вић, Београд, Нaродни музеј: 111–115.

Јовановић, А. 2007Огледи из античког култа и иконографије, Центар за археолошка истраживања,Београд: Филозофски факултет.

Јордовић, Ч. 2004Заштитна археолошка ископавања на простору рударског басена Колубара (1991–2000), Колубара 4:21–28.

Kanic, F. 1892Romische studien in Serbia, Wien: Kaiserlichen Akademiae der Wissenschaften.

Лома, С. 1995Аполонова ара са тромеђе Далмације, Паноније и Мезије, Старинар (н.с.) XLV–XLVI (1994–1995):173–179.

Mirković, M. 1971eine fruhchristliche Inschrift aus der Umgebung von Krupanj, Archaeologia Jugoslavica IX: 91–95.

Mosçy, a. 1974Pannonia and Upper Moesia, London & Boston: Routledge & Keganpaul.

Спасић, Д. 1992Локалитет Црквине – сондажно истраживање, Колубара 1:15–22.

Спасић, Д. 1995Археолошко истраживање локалитета Црквине, Колубара 2: 53–65.

Ферјанчић, С. и Пелцер, О. 2006Две дедикације Јупитеру из Народног музеја у Шапцу, Museum 7: 25–37.

Црнобрња, Н. А. 2007 Подручје Обреновца у римско доба, Пулс Вароши 2: 5–20.

Wilkes, J. J. 1969Dalmatia (History of the Roman Provinces), London & Boston: Routledge & Keganpaul.

207


Radivoje Đ. ARsićOffice for Protection of cultural Monuments in Valjevo

spatial Context of Roman Votive and Funerary Monuments inNorthwestern serbia

We consider as northwestern serbia the geographic area bounded by the rivers Kolubara in the east,

Drina in the west, sava in the north and range of Valjevo Mountains in the south. The northwestern

serbia covers an area, which in the period of Principate was at the junction of borders of three Balkan

provinces.

Thirty-six monuments in total have been recorded so far in this area but some of them are nowadays

lost. Out of this number funerary monuments were recorded at 14 locations, alters were encountered

at 7 sites and there are inscriptions on 16 monuments.

Most of these monuments could be related to the inhabitants of large villas or vici. It is interesting that

most of the monuments were recorded in the Drina valley, in Podgorina and Kolubara. The area grav-

itating toward sirmium and was probably the part of the city territory did not yield any monuments

and inscriptions. It is probable that many stone monuments have been used as building material

since the early medieval times because there are no deposits of building stone in Mačva as it is also

the case with the lower course of the Kolubara river.

for certain rural settlements could be established the patterns of spatial organization and position of

the necropolis in relation to residential or economic section of the villa or vicus. In the situations when

funerary monuments or graves were recorded it could be concluded that necropolis was usually adja-

cent to the residential and economic section. When villas are concerned it was just 100 to 800 meters

far from the dwelling structures. The distance is smaller when villa is lying along the larger road so the

dead were buried along the roads approaching villas like at Ćelije and Vrhpolje. It is difficult to tell for

smaller agricultural estates whether they follow this model as there are no recorded graves. Also, there

have not been recorded stone monuments, inscriptions and sculptures in their vicinity. It is probable

that their inhabitants did not use this manner in marking the graves. It is difficult to tell because of the

insufficiency of investigations what form of interment and marking of graves usually practiced the

inhabitants of these small and impoverished estates. Judging by the finds from the site savinac they

practiced local forms of interment and traditional marking of graves with circular stone barrows.

The identical pattern was followed for the necropoles of the vici, which were usually lying along the

roads. Thus the necropoles were the extensions of the settlements of longitudinal type extending

along the main road. such situation has been confirmed by site surveying and chance finds at

Uzovnica, crnča, Dumača and Mišar.

208

nalazi rimskih spomenika u zapadnoj srbiji

Documents