transformacija domaće banke u savremenu evropsku banku

Beograd

Departman za posLeDipLomske stuDije

Doktorska DisertaCija

TRANSFORMACIJA DOMAE BANKE U SAVREMENU EVROPSKU BANKU

mentor kandidat Prof.drMilovanStanii LidijaBarjaktarovi

Transformacija domae banke u savremenu evropsku banku

3Transformacija domae banke u savremenu evropsku banku

PREDGOVOR

OpredeljenjezatemuTransformacijadomaebankeusavremenuevropskuban-ku,kaodoktorskudisertaciju,jerezultatmogviegodinjegradaubankarstvu.Utomveomainteresantnomidinaminomposlusvakidansesusreemsanovimizazovima.Tokomviegodinjegradauovojdelatnostiimalasamprilikedaradimupoznatimdoma-imbankamauvlasnitvudomaihiinostranihakcionara,daupoznamisaraujemsare-nomiranimstrunjacimaizpredmetneoblastiuzemljiiinostranstvu.Uveksamsetrudiladaueiodistaknutihbankarskihstrunjaka-majstorasvogzanata,pozitivnaiskustvapretoimusvakodnevnirad,radbankeukojojradimisvojihnajbliihsaradnika,auciljuunapreenjakvalitetaodnosasaklijentimaikolegamaubanci.

Unaoj zemlji posle2001. godine, kada tranzicioni perioddobija puni zamahurazvojudraveiprivrede,najbrirastdoivljavabankarskisektor.Ovadelatnostiprocessuizloenipermanentnimisnanimpromenamakojesesvakodnevnodeavajunameu-narodnomilokalnomnivou.

Transformacijabanakapodrazumevapromeneusvojinskimodnosima,nainuor-ganizovanja,upravljanja,finansijama,ljudskimresursimaipraenjusavremenihtehno-logija.Ciljsvihtihpromenajeefikasnijeposlovanje,stvaranjekvalitetnijegbankarskogproizvoda,zadovoljavanjepotreba,zahtevaieljasavremenihkorisnikabankarskihuslu-gaipodizanjenivoauslugekrozpaketproizvodaradiostvarivanjaveegprofita.Promenedomaegbankarskogsistemapodrazumevajunjegovusanaciju,ulazakinostranihbanakairazvojfinansijskihtrita.Opredeljenostzatrinuorijentisanostpodrazumevapobolj-anjemenadmentfunkcijanasvimnivoimabanaka,kojedoprinoseadekvatnojanalizikreditairizika,uvoenjukvalitetneinternekontrole,adekvatnomvoenjuipraenjuak-tiveipasivebanaka.

Nameraautorajedase,polazeiodoptihtranzicionihuslovaposlovanjauban-karskomsektoruiprivrediuRepubliciSrbiji,sagledapostojeestanje transformisanihbanakaunaojzemlji,definiuosnovniparametri,iteorijskiipraktinopredloimodelzaoptimalnutransformacijudomaebankeusavremenuevropskubanku,kojimbibilezadovoljenepotrebeklijenata,zaposlenihiakcionarabanke.

PosebnosezahvaljujemprofesorudoktoruMilovanuStaniiu,rektoruUniverzi-tetaSingidunumuBeogradu,mentorudisertacije,naizuzetnojsaradnji,razumevanjuikonkretnimikonstruktivnimpredlozimatokomradanaovojdisertaciji,Erstebancia.d.NoviSadnamogunostidauestvujemuprocesutransformacijebankeikontinuiranomunapreenjuprocesaposlovanjaubanciposlezavrenogprocesatransformacijesaciljempostizanjadugoronogkvalitetnogodnosa sapostojeim ibuduimklijentimabanke imojojporodicinarazumevanjuipodrci.

Beograd,april2008. LidijaBarjaktarovi


Sadraj

PREDGOVOR 3

UVODNA RAZMATRANJA 7

1. BANKARSKO TRITE REPUBLIKE SRBIJE 131.1. PrikazdeavanjanabankarskomtrituRepublikeSrbije

preiposle2001.godine 131.2. Pravniokvirvezanzaposlovanjeiprivatizacijubanakau

RepubliciSrbiji 171.3. TrenutnasituacijanabankarskomtrituRepublikeSrbije 19

2. ORGANIZACIJA DOMAE BANKE U VLASNITVU DOMAIH AKCIONARA 292.1. OrganizacijaEksimbankea.d.BeogradprespajanjasaUniCredit

bankoma.d.Beograd 322.1.1. IstorijatEksimbankea.d.Beograd 322.1.2. StrategijarazvojaEksimbankea.d.Beograd 332.1.3. NajznaajnijeaktivnostiEksimbankea.d.Beograd 342.1.4. OrganizacionaemaEksimBankea.d.Beograd 352.1.5. FinansijskipokazateljiEksimbankea.d.Beograd 37

2.2. OrganizacionastrukturaVojvoanskebankea.d.NoviSadprespajanjasaNacionalnombankomGrkea.d.Beograd 372.2.1. VizijaimisijaVojvoanskebankea.d.NoviSad 372.2.2. KratakosvrtnarazvojVojvoanskebankea.d.NoviSad 382.2.3. OrganizacionastrukturaVojvoanskebankea.d.

novi sad 392.2.4. FinansijskipokazateljiposlovanjaVojvoanskebankea.d.

novi sad 46

3 ORGANIZACIJA DOMAE BANKE U VLASNITVU STRANIH AKCIONARA 493.1. Raiffeisenbanka.d.Beograd 50

3.1.1. VizijaimisijaRaiffeisenbanka.d.Beograd 503.1.2. KratakosvrtnaRZBgrupacijuiRaiffeisenInternational 503.1.3. OrganizacionastrukturaRaiffeisenbanka.d.Beograd 523.1.4. FinansijskipokazateljiposlovanjaRaiffeisenbanka.d.

Beograd 603.2. BancaIntesaa.d.Beograd 62

3.2.1. VizijaimisijaBancaIntesaa.d.Beograd 623.2.2. OrganizacionastrukturaBancaIntesaa.d.Beograd 633.2.3. FinansijskipokazateljiBancaIntesaa.d.Beograd 73

4. TRANSFORMACIJA DOMAE BANKE U SAVREMENU EVROPSKU BANKU 774.1. TransformacijaNovosadskebankea.d.NoviSaduErstebankua.d.

novi sad 78


4.1.1. VizijaimisijaErstegrupe 784.1.2. ProjekattransformacijeErstebanka.d.NoviSad 794.1.3. ImplementiranaorganizacionastrukturaErstebanka.d.

novi sad 834.1.4. FinansijskipokazateljiErstebanka.d.NoviSad 85

4.2. EfektitransformacijeEksimbankea.dBeograduUniCreditbankua.d.Beograd,krozostvarenefinansijskerezultateUniCreditbankead Beograd 88

4.3. EfektitransformacijeKulskebankea.d.NoviSaduOTPbankuSrbijaa.d.NoviSad,krozostvarenefinansijskerezultateOTPbankeSrbijaad novi sad 91

4.4. EfektitransformacijeNacionalnetedionicebankea.d.BeograduEurobankEFGtedionicua.d.Beograd,krozostvarenefinansijskerezultateEurobankEFGtedionicea.d.Beograd 94

4.5. EfektitransformacijeNacionalnebankeGrkea.d.Beograd(NBG)saVojvoanskombankoma.d.NoviSad,krozostvarenefinansijskerezultateobeposlovnebanke 97

4.6. Komparativnaanalizatransformisanihbanakapredmetanalize,krozostvarenefinansijskerezultate 101

4.7. Predlogmetodologijezaoptimalnutransformacijudomaebanke usavremenuevropskubanku 110

ZAKLJUNA RAZMATRANJA 117

LITERATURA 127

PRILOG 135


UVODNA RAZMATRANJA

Poslednjadecenijaprologaiprvegodineovogvekaprotiuuznakutransforma-cijenetrinihprivreda svetau trineusloveprivreivanja.Ovajproces zahvatio je izahvatairazvijeneimanjerazvijenezemljeisveoblastiprivrednogidrutvenogivota.Shodnotome,transformacijajeneminovnostiubankarstvu.Tajprocesposebnojebiokarakteristianzazemljebivegsocijalistikogsistemacentralnei jugoistoneEvrope,odnosnozemljetzv.real-socijalizma.Procestransformacijenijezaobiaoninauzemlju.Dodue,tajproceskodnasznatnoduetrajenegokodostalihzemaljaizokruenja,zbogpoznatihokolnostiukojimasenalaSrbijaposlepoetkaraspadabivezajednikedraveJugoslavije.

Transformacijajepermanentanproceskojiimazaciljdaprevedeprivrednesubjek-teizsistemadravno-planskeregulativeusistemtrinog,odnosnokorporativnoguprav-ljanjaiposlovanja.Usutinitransformacijesupromeneunainurazmiljanja,poslovnogponaanja,odluivanjaidelovanjasvihsubjekataprivrednogidrutvenogivota.Tran-sformacijaprivrednihsubjekata,asamimtimisubjekataubankarstvuodnosnofinan-sijskojdelatnosti,podrazumevapromeneusvojinskimodnosima,nainuorganizovanja,upravljanja, finansijama, ljudskimresursima ipraenjusavremenih tehnologija.Sve tepromeneimajuzaciljefikasnijeposlovanje,stvaranjekvalitetnogbankarskogproizvoda,zadovoljavanjepotreba,zahtevaieljasavremenihkorisnikabankarskihusluga,podiza-njenivoausluge/proizvoda,asamimtimiostvarivanjeveegprofita.

Strategijeitaktiketransformacijemogubitirazliite,brze,spore,centralizovane,decentralizovane,podirektiviilipovoljiprivrednihsubjekata,samanjomiliveomulo-gomdrave.Razliitipristupiupostupkusprovoenjatransformacije imajuzarezultatirazliiteefekte,kojisemerevisinomprofitaodnosnoprinosanakapital,brojemzado-voljnihklijenata,visinombilansneaktive,visinomplasmanakomitentima,nivoompriku-pljenetednjegraanaislino.Iskustvaizzemaljakojasuputtranzicijeprolaprenassurazliita.Uprivredamagdesuseparalelno,iliupriblinoistovremeodvijalisvielementiposlovnetransformacijeefektisudalekopovoljniji.

Procestransformacijejekompletaniimasmislaakosesprovedusvinjenidelovitj.vlasnika,upravljaka,organizaciona,tehnoloka,finansijskaikadrovskatransformaci-ja. Samotransformacijasprovedenausvimsvojimsegmentima,doprineebremrazvojutrineprivredeipoveatinivokonkurencije.

Kljunideotransformacije,kaobitnekomponenteukupnetranzicije,jevlasnika,odnosnosvojinskatransformacija.Onajesrcetransformacijeipodrazumevapromenuvlasnitva(oblika)dravneidrutvenesvojineuprivatnuipredstavljaprvibitanuslovposlovne transformacije,odnosnoukupne tranzicije.Drugibitanuslovkojiopredeljujekvalitettransformacijejemenadmentpreduzea,kojipredstavljamozakukupnihpro-mena.

Stavoviiargumentiteoretiaraizoveoblasti,kaoiiskustvazemaljakojesukrozoveproceseproli,iduuprilogtezidajeprivatnasvojinaefikasnijaoddravneidru-tveneupogledualokacije resursa,uvoenja inovacija, trinogponaanja iupravljanjaukupnimtokovima.


Brzinainainvlasniketransformacijezaviseodbrojnihfaktora,meukojimsekaonajbitnijiistiu:

Privrednastabilnostzemlje,ModelprivatizacijeiInteresovanjestranihinvestitorazaulaganjauovuoblast.

Saglobalnogaspektaposmatranotransformacijabankarskogsistemajebitnaradiunificiranja poslovanja na nivou regionalnih i svetskih bankarskih grupacija, odnosnopruanjaistogservisaiuslugaklijentimanezavisnoodmestausvetugdesetransakcijaobavlja,auciljuproirenjatritanakomeseobavljabankarskoposlovanje.Uspehpo-slovanjasemeribrojemizadovoljstvomklijenata,apotomzaposlenihiakcionara.Bankesuprepoznatljivenatrituposegmentimaklijenatakojeservisirajuiproizvodimakojenude,uskladusaposlovnompolitikom.Onesemeusobnoporedepoostvarenomtri-nomueukakoubrojuaktivnihklijenata,takoivisinibilansneaktive,visiniodobrenihkredita,visiniprikupljenihdepozita,profitabilnosti,povraajunauloenikapitalidru-gimfinansijskimparametrima.

Kadasegovoriotransformacijidomaegbankarskogsistemapodrazumevasenje-govasanacija,ulazakinostranihbanakai razvojfinansijskih trita.Toznai:voenjerestriktivnemonetarnepolitikeodstranecentralnebanke,poveanjestepenasamostalno-sticentralnebanke,uvoenjevrstogbudetskogogranienjautroenjudrave,sanacijabankarskogsistemaiprivatizacijabanaka,otvaranjezaulazakinostranihbanakaidrugihfinansijskihinstitucijaiuvoenjevrstogbudetskogogranienjakodkompanija.

Opredeljenost za trinu orijentisanost podrazumeva poboljanje menadmentfunkcijenanivoubanaka,kojadoprinosiadekvatnojanalizikredita i rizika,uvoenjukvalitetneinternekontrole,adekvatnomvoenjuipraenjuaktiveipasivebanaka.Pred-metniprocesteeparalelnosaprocesomrazvojafinansijskihtritazemaljautranziciji.

Shodnotome, transformacija domaeg bankarskog sistema jeusmerenana:Rastkapitalnesnagebanaka,Poveanjeefikasnostibankarskihinstitucija,Poboljanjelikvidnostibanaka,strukturuizvozaistrukturuplasmana,Gubljenjestrogepodelenainvesticionoikomercijalnobankarstvo,Jaanjemerazapoboljanjesolventnostibanaka,ienjeaktiveipasivebanakaodrazliitihnekamatonosnihoblika,Suavanjepravapoosnovuosiguranjadepozitabanaka,Pojaanukontroluodstranecentralnihbanaka,Sreivanjeiienjebankarskogsistemaodnasleenihinagomilanihgubitakai

dubioza,pogotovoutranzicionimprivredama,kakvajenaa.

Predmet doktorske disertacije Transformacija domae banke u savremenu evropsku banku je analizau teorijskom i praktinomsmislu transformacije domaebankeusavremenuevropskubanku.Problematikaeserazmatratikakosastanovitakli-jentabanke,takoisastanovitazaposlenihubanciivlasnika,odnosnoakcionarabanke.

Usavremenimuslovimaposlovanjaciljbanakajedaodlokalnihigraaprerastuuregionalneisvetskelidere.Dakle,teiseglobalizacijitritausvimaspektimaklijenti,zaposleniiakcionari.Klijentinemajubarijerezaobavljanjesvojihprivatnihiposlovnih


transakcija.Zaposlenima seomoguavajupermanentnausavravanja, koja imotvarajuvratadaradeubilokomdelusvetaisteilinoveposloveubanci.Akcionarimasepoveavamogunostzarade,profitapoosnovuproirenjatritaitransferaznanjaodnosnoknow-howuokvirugrupe.

Osnovniciljeviradasu:1. SagledavanjepostojeegstanjatransformisanihbanakauRepubliciSrbiji,2. Definisanjeosnovnihparametara,3. Teorijskoipraktinopredlaganjemodelazaoptimalnutransformacijudomae

bankeusavremenuevropskubanku.

Uanaliziradaesepoiodpretpostavkedasetransformacijomdomaebankeusavremenuevropskubankuzadovoljavajupotrebeklijenata,zaposlenihiakcionaraodno-snovlasnikabanke(bankajeprofitnainstitucija)sajednestrane,idatranzicioniioptiusloviposlovanjaukojimasenalazibankarskisektoriprivredaRepublikeSrbije,stvarajudodatneproblemepritransformacijibankejerseneuvaavajuspecifinostiuposlovanjuprivrednihsubjekataizakonskihpropisa(kakousegmentubanaka, takoiusegmentuprivrede)uRepubliciSrbijisadrugestrane.Nanivoubanke,aktuelniusloviposlovanjauSrbijirezultirajufluktuacijomkadrova,fluktuacijomklijenataidonoenjemodlukakojeuosnovinemajuekonomskulogikuposlovanja(bankajeprofitnainstitucija).

Stogaosnovnahipotezaudisertaciji, koja e sedokazivati, jeda sa postojeim oblicima transformacije banke u Republici Srbiji nisu obezbeeni optimalni modeli transformacije domae banke u savremenu evropsku banku.Nakondokazivanjaovehipotezeesedokazivatihipotezada je u sadanjim uslovima poslovanja i organiza-cije banaka u Republici Srbiji mogue izabrati metodologiju za optimalnu transfor-maciju domae banke u savremenu evropsku banku.

Polazeiodovakoutvrenihciljevaradaipolaznihpretpostavkisadrajdoktorskogradajekoncipirannasledeinain:

Uprvomdelurada,Bankarsko trite Republike Srbije,ebitidatistorijskipri-kazdeavanjanabankarskomtritupreiposle2001.godine,kaoinazakonskuregula-tivuvezanuzaposlovanjeiprivatizacijubanakauRepubliciSrbiji.

Prepoznatljivost razvoja bankarskog trita u Srbiji u prethodnomperiodu, jestezavisnostiuslovljenostdrutveno-politikomsituacijomiekonomskimpromenamauze-mlji.Takoe,jedinstvenakarakteristikazacelokupanperiodrazvojabankarskogtritauzemlji,jeste,dasubankeikreditopstalekaonezamenljivsubjekatfinansijskogipri-vrednogsistema.

VanepolitikepromeneuSrbijisedeavajukrajem 2001. godine, imesestvarajuuslovi za dolazak stranih investitora, u svim sferama privrednog i drutvenog ivota.Poinje tranzicioni period u razvoju drave,kojipodrazumevarazliiteturbulencije.Najbri rast doivljava bankarski sektor.

Zakonskaregulativaideupravcupodrkerazvojadomaegbankarstvaiprilagoa-vanjasavremenimtrendovima.

10


Udrugomdelurada,Organizacija domae banke u vlasnitvu domaih akcio-nara,ebitianaliziranaorganizacijadomaihbanka(struktura,organizacijaradainainupravljanja)uveinskomvlasnitvudomaihakcionaraEksimbankaa.d.BeogradprespajanjasaUniCreditbankoma.d.BeogradiVojvoanskabankaa.d.NoviSadprespa-janjasaNacionalnombankomGrkea.d.Beograd.Istepomiljenjuklijenatauvaavajuspecifinostidomaegtrita,ukljuujuimisiju,vizijuivrednostibanke,kadrovskare-enja,informacionetehnologijeidrugerelevantneparametrebitnezaposlovanjebanke.

Utreemdelurada,Organizacija domae banke u vlasnitvu stranih akcionara, ebitidatprikazorganizacijedomaihbanakauvlasnitvustranihakcionara-Raiffe-isenbankaa.d.Beograd iBanca Intesaa.d.Beograd.Analiziraesevrednostikojihsepridravajunavedenebankeupogledusvogposlovanja,politikaljudskihresursa,infor-macione tehnologijekojekoristeu svomposlovanju, idrugi relevantniparametribitnizaposlovanje,saakcentomnatometanovoidobroodnosnoloedonoseuodnosusaklijentima,zaposlenimaiakcionarimabanke.

Uetvrtomdelu rada,Transformacija domae banke u savremenu banku, ebiti uraena kvantitativna i kvalitativna komparativna analiza transformisanih banaka-spajanjeEksimbankea.d.BeogradsaUnicreditbankoma.d.Beograd,transformacijaNovosadskebankea.d.NoviSaduErstebankua.d.NoviSad,spajanjeNacionalnetedi-onicea.d.BeogradiEurobankEFGa.d.Beograd,pripajanjeKulskebankea.d.NoviSadOTPbanciSrbijaa.d.NoviSad,ispajanjeVojvoanskebankea.d.NoviSadiNacionalnebankeGrkea.d.Beograd.Takoe,ebitipredloenmodeltransformacijeNovosadskebanke a.d.Novi Sad uErste banku a.d.Novi Sad.Na osnovu uraenih analiza e seizvesti zakljuci i predlozi zaoptimalnumetodologiju transformacijedomaebankeusavremenuevropskubanku.

U istraivanju e biti koriene sledeenaune metode loginog zakljuivanja:deduktivnaiinduktivnametoda,kaoimetodedeskripcijeuobjanjavanjuvezaiodnosauokvirubanakakojesupredmetanalize,dijalektika,sintetikaiverifikacionametoda,metodastatistikeanalizeikomparacije,normativniidrugimetodi.

Deduktivnametodaesekoristitidaseizoptihstavovaizveduodgovarajuekon-kretnepretpostavkeizakljuci.

Dijalektikommetodomesesagledatimeusobnapovezanostiuslovljenostistra-ivanihpojava,asintetikaiverifikacionametodaposluiezaproveruhipotezaodkojihsepolaziuistraivanju.

Metodastatistikeanalizeeseprimenjivati,presvega,uobradiraspoloivihstati-stikihpodatakaizzvaninihfinansijskihizvetajabanakakojesupredmetanalizekakoizizvorasamihbanaka(postavljenimnasajtusamihbanaka,aliinasajtuNBS),takoiodgovarajuihfinansijskihinstitucijanaezemljeiobavljenihistraivanja.

Posebanakcenatuistraivanjuebitistavljennametodukomparacije,toedopri-netiboljemipraktinijemistraivanjuzadateteme,porediesekakoostvarenifinansijskirezultatitakoistrukturaklijenataizaposlenihtransformisanihbanaka,kaoionihkojesuotpoelekaogreenfieldinvesticijeuSrbiji.

11


Takoe,izvrieseprimarnaisekundarnaistraivanjakrozanketu,direktneiindi-rektnerazgovore,dubinskiintervju,skrivenoineskrivenoposmatranjedomaihbanaka,njihovihzaposlenih,klijenataizaposlenihuoutsourcesoftwarskimkuamakojesaraujusalokalnimbankama.

Uraduesekoristitiiskustvadijalektikogmaterijalizmakrozempirijskiiteorijskipristup.

Porednavedenihmetoda,uraduesekoristitiimetodedrugihnaunihdisciplina,presvegamenadmenta,marketinga,finansija,planiranja,kontrole,organizacijeisl.

12


13


BANKARSKO TRITE REPUBLIKE SRBIJE1

Prikaz deavanja na bankarskom tritu Republike Srbije pre i posle 2001. 1.1. godine

RazvojbankarstvauSrbiji jeumnogomezavisiooddrutveno-politikih i eko-nomskihpromena(amanjeodfaktora internogkaraktera izahtevasamogbankarskogsistema)skrajaXIXvekadodanas.Periodizacijarazvojaipraksedomaegbankarstvamoglabiodizvritinasledeinain:

1. Periododosnivanjaprveemisionebanke(krajXIXveka)do1945.godine,2. Periodkomunistikevladavineiizgradnjespecifineplansko-trineprivrede

(nacionalizacijasvihbankarskihinstitucija),3. PeriodtranzicijeodformiranjaSRJugoslavije-1992.godine.

ObliciorganizovanjabankarskogsistemauSrbijinapoetkunovogmilenijumasu:NarodnabankaSrbije1(centralnamonetarnaustanova),bankeoptegtipa(iliuniverzalneposlovnebanke2,specijalizovaneimeovitebankeuvlasnitvudrave),bankeiposebnioblici,tedno-kreditneorganizacijeiostalefinansijskeinstitucije.

Jedinstvenoobelejezaitaviposmatraniperiodjestepotvrdadasubankeikreditopstaleiostalekaonezamenljivsubjekatfinansijskogiprivrednogsistema.3

DevedesetegodineprethodnogvekaostaezapameneuSrbijipoizuzetnonepo-voljnomposlovnomambijentu,kojisukarakterisali:ekonomskesankcije,hiperinflacija,razgraenostitrita,optamakroekonomskanestabilnostisl.Uuslovimaenormnehi-perinflacijekoja jegotovodoveladonestajanjadomaevalute,bujanjasiveekonomijeipotpuneblokadeplatnogprometasainostranstvom,strategijarastairazvojadomaihbanakabilajepodreenapotrebamamotivisanimneophodnouopstankaiodranjaele-mentarnihuslovazafunkcionisanjebanka.Poverenjeklijenatapresvegafizikihlica,bilojeprilinopoljuljano,obziromdasuostalibezsvojihuteevina(bilokodprivatnihbilokoddravnihfinansijskihinstitucija).

Karakteristikenaihbanakatogvremenasubile:4

1. Depozitnokreditniposlovikaoosnovninosiocibankarskihusluga,2. Neosetljivostnapritisakkonkurencije,obziromdajetranjazakreditimauvek

veaodponude,

1 Bara S., Hadi M., Staki B., Ivani M.: Organizacija bankarstva, Univerzitet Singidunum Fakultet za finansijski menad-ment i osiguranje, Beograd, 2005., str. 158. -166.

Bara S., Hadi M., Staki B., Ivani M.: Poslovno bankarstvo, Univerzitet Singidunum Fakultet za finansijski menadment i osiguranje, Beograd, 2005., str. 45. 56.

2 Domae banke su univerzalnog tipa, i mogu se baviti tradicionalnim i netradicionalni bankarskim poslovima. Tradicionalni bankarski poslovi su: depozitni, kreditni, devizni (ukoliko banka poseduje ovlaenje za obavljanje poslova sa inostranstvom ona moe obavljati poslove platnog prometa, kreditne poslove sa inostranstvom, devizno-valutne i menjake poslove), emisio-ni, depo, poslovi sa efektivom, garancijski poslovi i poslovi platnog prometa. Netradicionalni bankarski poslovi su: brokerski, kupovina i naplata potraivanja i pruanje drugih finansijskih usluga.


Bara S., Hadi M., Staki B., Ivani M: Poslovno bankarstvo, Univerzitet Singidunum Fakultet za finansijski menadment i osiguranje, Beograd, 2005., str. 17. -19.

4 Bara S., Hadi M., Staki B., Ivani M.: Poslovno bankarstvo, Univerzitet Singidunum Fakultet za finansijski menadment i osiguranje, Beograd, 2005., str. 101. -102.

14


3. Servisno-finansijskiposrednici,kojinevoderaunaopotrebamaieljamakli-jenata,

4. Poslovnakonformnost,bezbilokakvogpritiskadaostvarujupozitivanfinansij-skirezultatiodgovornostizaloeposlovnerezultate,zbogkojihposledicesnosesviuesnicinafinansijskomtritu.Rukovodiocibanaka(ujednojlinosti)subiliimenovaninaosnovupolitikepripadnosti,iodlukesudonosilibezkorie-njabilokakvihloginihbankarskihkalkulacija.

5. Suenomponudomuslugaibankarskihproizvoda,6. Baziraleiodravalesvojimidnajakojpropagandi,raskoiiirenjumreebez

ekonomskelogike,7. Suoenostsaproblemomodravanjadnevnelikvidnosti,8. Bezadekvatnogsistemanagraivanjazaposlenih,9. Orjentisaneupraksinaodobravanjukreditabezkolaterala,iizdavanjuakrediti-

vaigarancijabezpokria,10.estousituacijidakasneu izmirenjusvojihobavezapremadravi iklijenti-

ma.

Gledanosaaspektazaposlenihubancisituacijabiseopisalanasledeinain:bankesubileorganizovanepremauslugamatj.proizvodimakojenude.Osnovposlovanjabana-kabilisuklasinibankarskiproizvodi.Kreditniposlovisusebaziralinapoverenjupre-vashodno,apotomfinansijskojanalizisamogklijenta.DomaiplatniprometseobavljaoprekoSDK-aodnosnoZOP-a.Platniprometseobavljaoupapirnomformatu.

Svakiorganizacionideobankejebioosposobljendaobavitransakcijuodpoetkadokraja,tj.nijepostojalapodelaposlovanafrontibackofficeodnosnoradsaklijentimaipozadinskeadministrativneposlove.

Vrhovnorukovodstvosebaviloakvizicijom,odravanjemiunapreenjemodnosasaklijentima.Klijentisusamidolaziliubankuizavravalisveposlovenajednommestu,uokviruradnogvremenaodosamradnihasova.Sviveiklijentibankesubiliiakci-onaribanke.Najveiprocenatvlasnitvabanaka jebiou rukamadrave, stogasu istepodravalebitneivelikedravnefirmeiposlove.Fokusjebionakvalitetuivrstiposlakojiseobavlja.Nisusukoristiliengleskiterminizaponuduuslugakojujebankaimala.

JedinabankauveinskomvlasnitvustranihakcionarakojajeposlovalanatrituRepublikeSrbijebilajeSocieteGeneralYugoslavBanka.d.Beograd.

Krajem2001.godinedolazidopolitikihpromenauSrbijiistvarajuseuslovizadolazakstranihinvestitora,usvimsferamaprivrednogidrutvenogivota.Poinjetran-zicioniperiodurazvojudrave,kojipodrazumevarazliiteturbulencije.Najbriprocvatdoivljavabankarskisektor.

Narodna banka Srbije poinje da insistira na zaotravanju kontrole funkcionisa-njabankarskogsistema,praveirigoroznukontrolunapravilajeiselekcijubanaka,jerjevelikibrojbanakaizgubilodozvolupoosnovukontrole,mnogobanakajeplatilokaznezanepravilnosti u radu, rukovodstvo jeplaalo linekazne zaodreenonepotovanjepropisauradu,doksunekedobileiprivremenemereizabraneuobavljanjuodreenihaktivnostinaodreenivremenskiperiod.

15


etirivelikedravnebankesuzatvorene2002.godine.5Jugobankaa.d.Beograd,Invest banka a.d.Beograd,Beobanka a.d.Beograd iBeogradskabanka a.d.Beograd.Pomenutebankesuimalesvojapredstvanitvaifilijaleucelomsvetu.PosleraspadaSRJsunastaviledaposlujuWeximbankMoscow(sadanjaEuroAxisbankMoscow)iLHBFrankfurt.

Raspadometirivelikebankesepojavljujuinostranebanke,regionalniigrai,presvegasanemakoggovornogpodrujakojeosnivajusvojebankeuSrbijikaogreenfieldinvesticijeRaiffeisenbanka.d.Beograd,HVBa.d.Beograd,Pro-creditbankaa.d.Beo-gradiNacionalnaBankaGrkea.d.Beograd.Obziromdajezakonpredviaodadomaebankeposlujukaoakcionarskadrutva,uglavnomsubiliosnivaigreenfiledbanakasainostranimkapitalom,matinabankacentralaipovezanoliceizgrupe(najeeosigura-vajuakompanija).Ustartususeregistrovalekaobankesavelikimovlaenjem.Poetnikoracisubilivezanizaposlovanjesapravnimlicima,akasnijesuuspostavljalesektorzaposlovesastanovnitvom.Posleuspostavljanjaklasinihbankarskihproizvoda,domaebankesastranimkapitalomsuseokretaleosnivanjupovezanihlicalizingkompanija,brokerskihkuaicustody-ja,itd.Teiteposlovanjabankaseprebacujesaklasinihban-karskihproizvodanainvesticionobankarstvoinetradicionalnebankarskeproizvode.

Moglobisereidasuglavnekarakteristikenovihbanakasledee:6 71. Odprimarnevanostisunjeniaktuelnivlasnici,aneosnivai;2. Pripadaakcionarimakaovlasnicima,aneosnivaima;3. Osnovnadelatnostjekreacija,emisijaiplasmanbankarskihproizvoda;4. Svojuponuduformiraodbankarskihproizvodatzv.paketaranmani;5. Posledicenegativnihposlovnihodlukasnosisamobanka,aneiostaliuesnici

nafinansijskomtritu;6. Organizovanenasavremennainiraspolauelektronskomopremomiuglav-

nomprofesionalnimkadrom,7. Konkurentnostisnagucrpiizdecentralizovanogsistemaodluivanjaodnosno

visokihnivoaodluivanjaniihorganizacionihdelova-mree;8. Osnovniprodajniprostorjealtersalailisediteklijenta,aosnovniprodavac

uslugajelinibankaruniverzalnogtipa;9. Ciljfunkcionisanjasavremenebankejesticanjeprihodapoosnovukapitalisanja

imovineunovanomikapitalnomobliku.

Stratekimenadmentupravljakreiranjem,emisijomiplasmanombankarskihpro-izvodaiukupnombilansnomivanbilansnomaktivom.Upravljanjeidonoenjeodlukasevrinabaziprimenesavremenihbankarskihkalkulacija.Bitnojenaglasitidastrateki

5 Na kraju 2002. godine u Srbiji je poslovalo 50 banaka (ukljuujui 2 iz severnog dela Kosova), od kojih je: 12 bilo u veinskom vlasnitvu stranih akcionara, 15 banaka sa preteno privatnim kapitalom, 8 banaka sa pretenim ueem preduzea u dru-tvenoj svojini, 11 banaka u veinskom vlasnitvu drave (od kojih su 3 banke u postupku sanacije) i 4 banke sa znatnim ueem dravnog kapitala.

Na kraju 2003. godine bankarski sektor u Srbiji je imao ukupno 47 banaka i to: 16 banaka u veinskom vlasnitvu stranih akcionara, 16 banaka sa preteno privatnim kapitalom, 15 banaka u veinskom vlasnitvu Republike Srbije.

Tokom 2004. godine u Srbiji je nastavljen trend poveanja broja banaka u stranom vlasnitvu. Krajem 2006. godine u Srbiji posluje 38 banaka, sa tendencijom da se tokom 2007. i 2008. godine broj banaka smanji, kao

rezultat spajanja na lokalnom i na regionalnom nivou.6 Karakteristike novih banaka su rezultat sledeih promena na globalnom nivou: deregulacija bankarskog poslovanja, razvoja

informacione tehnologije, globalizacije finansijskog trita, rasta vrednosti pojedinanih finansijskih transakcija i ukupnog obima poslova, nestabilnosti i rizika, i porasta zahteva klijenata.

7 Bara S., Hadi M., Staki B., Ivani M.: Poslovno bankarstvo, Univerzitet Singidunum Fakultet za finansijski menadment i osiguranje, Beograd, 2005., str. 103. -105.

16


menadmentupravljacelokupnomaktivomipasivombanke,istogaklijentedelinapouz-dane(odpoverenja)inepouzdane(odnepoverenja).8

Posmatrajuisituacijusaaspektazaposlenihubanci,moglobisereidasemenjakoncept rada banaka, tako da se iste okreu klijentima i poinju aktivno da odlaze uposeteklijentima,kakobiseotpoeladugoronasaradnjasaistim.Klijentpostajecentarbaninihdeavanja,maksimalnoseposveujepanjazahtevimaklijenataiuskladusatim razvijaju razliiti bankarskihproizvodi.Uvodi se striktnapodelaposlovana frontibackoffice,auciljutoveeprodajesvihbankarskihproizvoda.Bazianbankarskiproizvod, kojim se privlai klijent da koristi celokupnu paletu proizvoda, jeste kredit.Osnovniprincipzaodobravanjekreditajestekreditnasposobnostklijenta,ustanovljenanabazizvaninihfinansijskihizvetajaodnosnolinihmesenihprimanja.

Bankevrerazliitosegmentacijuklijenataiuskladusatimkreirajusvojuponuduproizvoda.Polaznapretpostavkazapravnalicajestezvaninoostvarengodinjiposlovniprihod,dokjeusegmentustanovnitvapolaznaosnovafirmaukojojjefizikolicezapo-sleno,duiniradnogstaakodtrenutnogposlodavca,visinaprimanjaigodinestarosti.

Novebankesastranimkapitalompreuzimajuradnikezatvorenihbanaka,plaajuihvienegotojetrinasituacija,nudesigurnostposla,kojipodrazumevaprekovremeniradiostajanjenaposlu,kojejekompenzovanoveomplatom.Optimalnoreenjeka-drovskestruktureunovimbankamabilabikombinacijamladosti(prodajneaktivnosti)iiskustva(podrkaprodaji);kaoiadekvatanizborzaposlenihizgrupenakljunimpozici-jamalokalnebanke,kojiimajuodgovarajuepoverenjeipodrkusvojihpretpostavljenih,kakobimogli da buduvetar u lea domaemposlovanju banke.Raiffeisenbanka a.d.Beogradjebilanajboljiprimeradekvatnestrukturezaposlenih.

Osnovnimotoposlovanjabanakajezadovoljstvoklijenata,zaposlenihiakcionara.SveanalizeistudijenatematikuobavljanjadelatnostistranihbanakauSrbijiiduupravcuostvarenjaprofitauSrbijiposle trigodine rada.Strategijanovihbanaka jezapoetnegodineradailaupravcutrinoguea(ciljanotrinoueejeminimum10%zatrigodinerada),atekpostvaranjubazeklijenataposletridopetgodinanaprofitabilnost.Meutim,veinastranihbankaostvarujeprofitveposleprvegodinerada.

Raiffeisenbanka.d.BeogradjekrenulaupravommomentusaposlovanjemuSrbiji,igeneralnozamenommarakazaeure,tejesteklaprvupozicijupovisininovedeviznetednje,kojajesteprevashodnorezultatpoverenjaustranebanke.HVBa.d.Beograd je ostvario profit na kraju prve godine rada, zahvaljujuiiskljuivocustodyposlovima.Pro credit banka a.d.Beograd je ostvarila dobar finansijski i trini rezultatzahvaljujuiizabranomsegmentukreditiranjamicroklijenata,kojeidanasnaj-boljeservisirajuiopsluujuuSrbiji.

8 Paralelno sa promenama u okruenju banaka dolo je i do promene u bankarskom menadmentu odnosno poslovnoj orijentaci-ji na: primenu bankarskog marketinga, kreditiranja sa promenljivom kamatnom stopom, projektno i korporativno finansiranje privrede, korienje elektronskog bankarstva i supervizije monitoringa bankarstva.

U savremenim poslovnim bankama jedan od osnovnih problema je efikasno upravljanje, a preduslov za to jeste kvalitetan i sposoban menadment tim. U savremenim uslovima menadment timu kao kolektivnom organu i pojedinano lanovima tima neophodna su univerzalna ali i specifina znanja i sposobnosti da bi bili uspeni u ovom poslu. Osim menaderskih kvaliteta i sposobnosti, menadment tim mora posedovati i liderske kvalitete, znanja i sposobnosti.

U pogledu poslovanja i upravljanja banaka liderstvo ukljuuje set sledeih osobina: posedovanje jasne vizije razvoja i poslo-vanja, jasno ekspliciranje razvojne i poslovne vizije zaposlenima i javnosti, preduzetnikih duh i sklonost perfekcionizmu.

Kljuni problemi za efikasno upravljanje bankom su (na nivou menadmenta): sposobnost upravljanja promenama, strateko planiranje i strateki menadment pristup, fleksibilna organizaciona struktura i snana marketing orjentacija).

17


Poslefazegreenfieldinvesticijadravajepredvideladaino-bankemogudasepo-javekaovlasnicidomaihbanakajedinokupovinomdravnihbanaka(HypoAlpeAdriabankaa.d.Beograd,EurobankEFGtedionicaa.d.Beograd,Meridianbankaa.d.NoviSadCreditAgricolgroup,Pireusbankaa.d.Beograd,Alphabankaa.d.Beograd,BancaIntesaa.d.Beograd,Erstebanka.d.NoviSad,itd).Uprvojfaziseidenakupovinudo-maebanke,ausledeemkorakuseidenaspajanjedveilitridomaebankenalokalnomnivou,azatimsledespajanjadveilitridomaebankekaorezultatregionalnihspajanja,vanSrbije.

Predmetnagrupabanakauprvoj fazi ima fokusna transformaciju, ekspanziju imigracijunanovosoftwerskoreenje.Klijentidolazenaredposleobavljenihprethodnonavedenihprocesaodnosnopatezavremetransformacije.

Pravni okvir vezan za poslovanje i privatizaciju banaka u Republici Srbiji1.2.

Uprethodnojdecenijidolojedovelikogzaostatkaupogledunainafunkcionisa-njaikontroleradabankarskogsistemakodnasuodnosunaEvropskuUniju,takodajepoetkom2001.godinenaapraksabiladalekoviezaostalauodnosunastanjepoetkomdevedesetihgodina,anaalostzaostala jenesamouodnosunarazvijenezemlje,veinaprivredeuprocesutranzicije.Bitnojeistaidajeod2001.godineNBSinsistiralanazaotravanjukontrolefunkcionisanjabankarskogsistemaivreirigoroznukontrolunapravilajeselekcijubanaka(brojbanakajesmanjensa108krajem2000.godine,na38poetkom2007.godine).

Upogledupravnogsistema,meutim,domaibankarskisistemjeureenpougledunaEUipravilaBazelskogsporazuma.

Bankaseosnivakaoakcionarskodrutvo,9ugovoromoosnivanjuiobezbeenjemsredstava koja predstavljaju osnivaki kapital banke.10 Zakonom o bankama i drugimfinansijskim organizacijama, objavljenom u Slubenom glasniku RS br. 107/2005 od02.12.2005.,seureujeosnivanje,organizacija,poslovanjeinainupravljanjabankamaidrugimfinansijskimorganizacijama.

BankajepravnolicenakojeseprimenjujuodredbeZakonaoprivrednimdrutvima,11 kojeseodnosenaakcije,amortizaciju,oglaavanjeakcijanevaeim,zamena,spajanjeideljenjeakcija,zatitapravamanjinskihakcionaraiodgovornostzatetu.

9 Banku mogu osnovati minimum dva domaa i/ili strana fizika i pravna lica, u pravnoj i vlasnikoj formi kao akcionarsko drutvo sa osnivakim kapitalom (koje postaje st alni i neotuivi sve dok banka funkcionie), koji prema vaeim propisima ne moe biti manji od EUR 10 mio. Osnivai banke zakljuuju ugovor (kojim reguliu pitanja osnivanja, organizacije, poslovanja, upravljanja i prestanka rada banke), donose statut i druga akta neophodna za zakonito funkcionisanje banke. Banka se osniva na osnivakoj skuptini banke, a odluka o osnivanju se potvruje od strane NBS.

Vlasnik kapitala u banci kao akcionarskom drutvu je banka, a akcionari su vlasnici akcija banke. Tokom svog postojanja banka moe poveati, ali i smanjiti akcionarski kapital.

Akcionari koji su kupili akcije banke participiraju u upravljanju bankom srazmerno ueu u osnivakom kapitalu banke, snose rizik za poslovanje banke do visine uloenih sredstava i participiraju u ostvarenoj dobiti, srazmerno ueu u kapitalu.

10 Osnivaki kapital banke moe biti u novanom i nenovanom (procenjuje ovlaeni procenjiva) obliku. Novani kapital ne moe biti manji od EUR 10 mio (u sluaju velikog ovlaenja neophodno je jo EUR 6 mio kapitala); predstavlja podrku dnev-nom poslovanju i opstanku na dugi rok.

Kapital banke obavlja sledee funkcije: titi od rizika (time to moe apsorbovati gubitke), kroz uplaeni kapital se obezbeuje dozvola za rad banke, doprinosi stvaranju poverenja deponenata i kreditora, predstavlja izvor obezbeenja banke i regulator rasta banke.

11 Bara S., Hadi M., Staki B., Ivani M.: Organizacija bankarstva, Univerzitet Singidunum Fakultet za finansijski menad-ment i osiguranje, Beograd, 2005., str. 131. - 132.

18


Bankarskiposlovi,suodreenipremabilansnojstrukturi,imogubiti:1. Pasivnibankarskiposlovidepozitni,2. Aktivnibankarskiposlovikreditniidrugiplasmani,3. Neutralniposlovikomisioni.

DonoenjemZakona o platnom prometu i Zakona o tritu hartija od vrednostiidrugihfinansijskihinstrumenata,napravljenjedaljikorakuprilagoavanjumeuna-rodnimprincipimaistandardimabankarskogposlovanja.PoredtogadonetisuZakonodeviznomposlovanju,Zakonovraanjuobavezapoosnovudeponovanedeviznetednjegraana,ZakonoNarodnojbanciSrbije,Zakonodeviznomposlovanju,Zakonokredit-nimposlovimasainostranstvom,Zakonospreavanjupranjanovca,ZakonoregulisanjujavnogdugaSRJpoosnovudeviznetednjegraanaiZakonoregulisanjuodnosaSRJipravnihlicaibanakasateritorijeSRJkojesuprvobitnoduniciiligarantipremapove-riocimaPariskogiLondonskogkluba12.Generalno,upogledupravnogsistema,domai bankarski sistem je ureen po ugledu na Evropsku uniju i pravila Bazelskog spora-zuma13,odnosnomeunarodnousvojenestandardebankarskogposlovanja.

Posebnointeresantnatematikazadoktorskiradjesteregulativavezanazametodeprivatizacijebanakatj.prodajudravnogudelaubankama,apostojeidrugemetodekaoto su akvizicije banke (naorganizovanom tritu ili putemponude zapreuzimanje) iosnivanjebankanaosnovugreenfieldlicence.

1.Metod-Privatizacija banaka u veinskom dravnom vlasnitvu

DravajepoosnovukonverzijedugapremaPariskomiLondonskomklubuipremadeviznimtediamapostalaveinskivlasnikunekimbankama.Bankesubiledunedaemitujuakcijeuiznosukonvertovanogduga,iteakcijejekupilaRepublikaSrbija-kon-verzijompotraivanjaodtihbanakauakcionarskiulog.14

Agencijazaosiguranjedepozita,sanaciju,steajilikvidacijubanaka(sadaAgencijazaosiguranjedepozita)organizujeipratikupovinuakcijaiuimeRepublikeSrbijeue-stvujeuupravljanjubankamapoosnovutihakcija.15

RepublikaSrbijajebiladunadanajkasnijeurokuodestmesecioddanakadajojjeprenetasvojinanaakcijamabanaka,zaponeprocesprodajetihakcija.Akcijebanakamoguseprodavatiiskljuivodomaimpravnimlicimauprivatnojsvojiniistranimprav-nimlicima,priemupostojeiakcionaribanke,kojisuprivatnapravnalica,imajupravopreekupovine.

ProdajuakcijaorganizujeipratiAgencijazaosiguranjedepozita,sanaciju,steajilikvidacijubanaka(sadaAgencijazaosiguranjedepozita),asamnainipostupakprodajeovihakcijaregulisanjeUredbomonainuipostupkuprodajeakcijabanakakojesuuvla-


13 Harmonizacija domaih propisa (u svim segmentima bankarskog sistema osnivanje banke i dobijanje dozvole za rad, nadzor banaka i nadzor nad poslovanjem banaka) je u nekim segmentima rigoroznija nego u EU (npr. visina osnivakog kapitala).

14 Zakon o regulisanju odnosa izmeu Savezne Republike Jugoslavije i pravnih lica i banaka sa teritorije Savezne Republike Jugoslavije koje su prvobitni dunici ili garanti prema poveriocima Pariskog i Londonskog kluba, objavljen u Slubenom listu SRJ br. 36/2002 od 03.07.2002. godine, lanovi 7. i 16.

15 Zakon o Agenciji za osiguranje depozita, objavljen u Slubenom glasniku RS br. 61/2005 od 18.07.2005. godine, lanovi 7. i 8.

19


snitvuRepublikeSrbijeiliuvlasnitvubanakausteajuilikvidaciji,ukojimafunkcijusteajnogilikvidacionogupravnikavriAgencijazaosiguranjedepozita.16

Ukratkokadadravaimaveinskovlasnitvonadakcijamaondaseakcijeprodajujavnim tenderom, a u sluaju kadaRepublika Srbija, odnosnoAgencija za osiguranjedepozitaibankausteajuimajumanjeod25%akcijskogkapitalaondaseprodajavriprihvatanjemponudeopreuzimanjuuskladusaZakonomopreuzimanjuakcionarskihdrutava,odnosnonaorganizovanomtrituhartijaodvrednosti,uskladusaodredbamaZakonaotrituhartijaodvrednostiidrugihfinansijskihinstrumenata.

PrivatizacijaovihbanakajeteklakaousluajuNovosadskebankea.d.NoviSad,azakonskiokvirsubiliZakonoregulisanjujavnogdugaSavezneRepublikeJugoslavijepoosnovudeviznetednjegraana,UredbaonainuipostupkuprodajeakcijabanakakojesuuvlasnitvuRepublikeSrbijeiliuvlasnitvubanakausteajuilikvidacijiukojimafunkcijusteajnogilikvidacionogupravnikavriAgencijazaosiguranjedepozita,Zakonoagencijizaosiguranjedepozita,Zakonotrituhartijaodvrednostiidrugihfinansij-skihinstrumenata.

2.Metod-Otvaranje banke na osnovu green field licence

KaotojebiosluajReiffeisenbankea.d.Beograd,SocieteGeneralYugoslavbankea.d.Beograd,HVBa.d.Beograd,Procreditbankea.d.BeogradiNacionalnebankeGr-kea.d.Beograd.Od2002.godinepostojaojemoratorijumNBSnagreenfieldlicence,asadajeNBSspremnadagreenfieldlicenceizdajesamoprvoklasnimstranimbankama,kaotojesluajTheBankofMoscow(ijijeosnivakikapitalEUR500mio),kojabitrebalaoperativnodaponedaraditokommarta2008.godine.

3 metod - Banke koje su u privatnom vlasnitvu

Akvizicijeputem kupovine akcija na organizovanom tritu, u skladu saZa-konomo tritu hartija odvrednosti, ili putem ponude za preuzimanje, u skladu saZakonomopreuzimanjuakcionarskihdrutava.

Premal.94Zakonaobankama,nijednolicenemoebezprethodnesaglasnostiNarodnebankeSrbijesteidirektnoiliindirektnovlasnitvoubanci,kojemuomoguavaod5%do20%,vieod20%do33%,vieod33%do50%ivieod50%glasakihpra-va17

Zakonomobankama,predviena jemogunost spajanjabanakakao ipripajanjabanke,takodasuitomodalitetiakvizicijenekebanke.

Trenutna situacija na bankarskom tritu Republike Srbije 1.3.

NajveasaturacijabankarskogtritauEvropijetrenutnouSrbiji,jernijednaoddesetvodeihbankanedrivieod10%bankarskogtrita.PremaanaliziBankara18,

16 Uredba o nainu i postupku prodaje akcija banaka koje su u vlasnitvu Republike Srbije ili u vlasnitvu banaka u steaju i likvidaciji u kojima funkciju steajnog i likvidacionog upravnika vri Agencija za osiguranje depozita, objavljena u Slubenom glasniku RS br. 59/2004, 108/2004 i 92/2005, lan 5.

17 Zakon o bankama i drugim finansijskim institucijama, objavljen u Slubenom glasniku RS br. 107/2005 od 02.12.2005.18 asopis Bankar, NIP Ekonomist Media group za 2006. godinu, str. 17 ; asopis Ekonomist godinja specijalna izdanja za

2006. godinu, NIP Ekonomist Media group.

20


bankarskisektornastaviojebrirastiu2006.godinitojeprevashodnorezultatintereso-vanjastranihbanakazazauzimanjepozicijanatrituSrbijezakojeseprocenjujedaimavisokpotencijalzarast.Zaprolugodinuje,meutim,bilakarakteristinaiekspanzijabanakasaveinskimdomaimakcionarskimkapitalom,koje(jouvek)nisuuveinskomstranomvlasnitvu.OnesunapravilepravibumnaBeogradskojberziiuspeledaznatnoojaajusvojukapitalnubazuemisijomakcijakojesuimaleenormnutranjunatritu.Natajnainsupokazaledasemehanizamdomaeberzemoeuspenoiskoristitizajaanjesopstvenetrinepozicije,adajedomaimenadmentuspevaodaseravnopravnonosisamonimstranimbankarima.Madaeiveinabanaka,kojejonisuustranimrukamatouskoropostati.

Atraktivnostidesetakbanakasadomaimkapitalomnaberzigovoridaei2007.godinaproteiuzanimljivimdogaanjimaiarimakojepruatrinautakmica.Bankar-skotritejeveulouintenzivnuborbuzaosvajanjetrinogueaidobropozicioni-ranjenatritu.

Ukupnabankarskaaktivaimalajeizuzetnovisokrastod63%merenoevrima,dokjedinarskirastbiooko66%zbogjaanjadinarauodnosunaevro.Tritesekoncentrie,paseutakvimokolnostimauvekpostavljakljunopitanje:daliudovoljnojmeridelujekonkurencijana tritu,kojabi trebalodadelujeupravcusmanjenjakamatnihstopa itrokovausluga.

Proceskoncentracijeubankarstvusepermanentnoodvija.Ueebanakaijaakti-vajeiznad5%,kaoinjihovbroj,poveanisuu2006.Veejeiueebanakasaaktivomizmeu2%i5%(petbanakauestvujesa18,2%u2005,aosambanakauestvujesa25,81%u2006.godini).Malebankeispod2%gubetrinuutakmicuinjihovoueeuukupnojaktivipalojesa31,5%iz2005.na21,6%u2006.godini.

Granicuod10%trinogueakojabioznailavelikebanke,zasadasuprelesamoRaiffeisenbanka.d.BeogradiBancaIntesaa.d.Beograd.Grupacijaprvihdesetba-naka,meutim,driokodvetreinetrita,priblinokolikosusvojevremenoprenjiho-vogzatvaranjadraleprveetiribanke(saVojvoanskombankoma.d.NoviSad,kojajepoveliiniikarakteristikamapripadalatojgrupaciji).Naevelikebankesu,meutim,jouvekmaleakiuregionalnimrazmerama.

Najveiapsolutnirastaktiveimalesubankekojesuizvrileakvizicijedrugihba-naka.Najviesu,meutim,proporcionalnoraslebankekojesuprioritetedaleulaganjuudostizanjuodreenogtrinogueaipozicioniranjanatritu,uodnosunaostvarivanjevisokogtekuegprinosanakapitalzaakcionare.Bankeijaaktivasekreeod2%do5%trinogueaubrzanoimsepribliavaju,pokazujuidaneeodustatiodulaskaukrugnajveih.

Kadaseuzmeuobzirdajenekolikobanakakojesadaimajuispod2%tritadobiloveomakvalitetne vlasnike,moe se oekivati formiranje jake prve lige za narednihdesetakgodina,ukojojnemamestazavieoddvadesetaktimova.Toeuglavnombitionikojisusevedobropozicionirali,ali trebaoekivatidaetakvaligauodnosunasadanjubitibitnoprekomponovanaidaejakepozicijezauzetiinekikojisuzasadaudrugomplanu.

21


Kadaseradioaktivipozaposlenom,uprvihdesetsuseumealenekebankekojezasadanisuuprvomplanu.Prianaliziimovinepozaposlenomtrebabitioprezan,jernjeniuzrocimogubitirazliiti,paovajpokazateljmoebitiipozitivaninegativansastano-vitaperformansibanaka.Ucelinigledano,analizomveliineaktivesemoezakljuitidajebankarskisektorjouvekfragmentiran,takodaprimedbekojesemoguutidaubankarstvupostojikartelizacijanemajupodloguutrinimueima,vejeubankarstvuprisutan visok stepen konkurencije. Prvih deset, a najvie prvih pet ipak dominantnoutiunakreiranjetrinihuslovaupogleduponudebankarskihusluga.

Nastavakovihtendencijavodiobikaoligopolskojstrukturitritaalizasadastepenkoncentracijebitnoneograniavakonkurencijunatritu.Banke,meutim,dosadanisuimalekonkurencijualternativnihsektorafinansiranja,pajezatriteveomadobrodasuseiuSrbijikonanopojavilidomaiinvesticioniipenzionifondovi.Toebitinajboljakonkurencijakojaenastojatidaprivuebardeoodoko3,7milijardievratednjekolikojebilokrajemmarta2007.godine,kaoideoinvestitorakojiimajuslobodnasredstva,anemajuznanjaiinformacijadaulaunarizinomtrituakcija.

Prvihdesetakbanakastabilnosedrinavrhulistepovisiniplasmanakomitentima,preduzeimaigraanima.Njihovepozicijemogudaugrozejedinobankekojenapravedobreakvizicije.Rastplasmanaklijentimaodsamo1%zaRaiffeisenbankua.d.Beogradmodainijetolikoiznenaenjepotosunajboljiklijentikoristilikreditedirektnoizcen-tralebanke,odaklesevodi inajveideotrgovanjaprekokastodiraunainvestitoranaBeogradskojberzi.Plasmanikomitentimaraslisumanjeodrastaaktive.

ZbogvisokihkamatnihstopauzistovremenipadkursaevrabilojeveomaisplativopretvaratidevizeudinareiulagatiuhartijeNarodnebankeidraveitobezrizika,tojebiojedanodparadoksakojijeznaajnoobeleioprethodnugodinu.Redosleduokviruvodeihdesetakbanakanijeseznaajnijemenjao,semto jeEurobankEFGtedioni-caa.d.BeogradostvarilavelikiprodorkupovinomNacionalnetedionicea.d.Beograd.NajveirastostvarilesuProcreditbankaa.d.BeogradiAIKbankaa.d.Ni(65%),kaoiKomercijalnabankaa.d.Beograd(52%).UkolikobiseposmatraleNacionalnabankaGrkea.d.BeogradiVojvoanskabankaa.d.NoviSadzajedno,imalebitakoeznaajanrastizauzelebipetomestonaranglisti.

Depozitiprivrede i tednjagraanaostvarili suznaajan rast,prevashodnozbogpoveanjaovedrugekategorije.Deviznatednjadostiglaje,naime,krajem2006.godineiznosodoko3,3milijardeevra,aumartuoko3,7milijardievra.

Mestazapreteranioptimizamkojijezbogtogaiskazivanbainema,jersudeviznetedierealnogubilenatednji,tojeopasnasituacijakojapodseapomalonadevedesetegodine,samosetoostvarujenainverzannain.injenicadaiporedtogadeviznatednjarasteukazujenanovedeformacijeufinansijskomsektoru:nijevraenopoverenjeudinariakojeplaenaskupacenadaseonovrati,nemagdedaseinvestirajersenaberzinekotirajunajboljainajveapreduzea,atriteakcijajefaktikipretvorenoutritein-sajderskihinformacijanakojemigramalibrojulagaa.Stogajekonanapojavadomaihinstitucionalnihinvestitorapenzionihiinvesticionihfondova,dobarkorak,alinaalostuneodgovarajuemtrenutkuzaulazak.

Tritejevevisokozanekekompanije,patrebavoditiraunaoefektimabalona.Najboljilekjeprodubljivanjetritastavljanjemvelikihpreduzeanaberzu.Deoslobod-

22


nihsredstavausvakomsluajubrzoebitipreusmerenna investicionefondove,paenekebankeverovatnouiuosnivanjesopstvenihdrutavazaupravljanjeinvesticionimfondovima.Nekeodnjih isadasuglavni igraina trituakcija, ili su topaknjihovebankematice.

Akoseanalizirarastprofitaikapitalazakljuujesedajeu2006.godiniprviputrastkapitalaprevaziao rastplasmana idepozita, to jedoneklebilo iznuenomeromNarodnebankeSrbijeoogranienjuplasmanastanovnitvunadvostrukiiznoskapitala.Ovameraimalajepozitivnodejstvonasmanjenjetrinihrizikabankarskogsistemaiprinudiojenekebankenadokapitalizacijukojuverovatnoutomstepenunebiizvrile.

Najveirastkapitalaostvarilesuupravonajjae,najveebankekojeimajuinajra-zvijenijumreuiposlovesastanovnitvom.Obraunfinansijskogrezultatasa31.12.2006.godineimaveomavelikuvanost,jersugabankesaovimdatumomprviputuradileko-risteiiskazivanjeprofitaiobraunarezervacijanabazinoveregulative.Dobijenirezul-tatisuinekavrstatestapouzdanosti,verodostojnostiirealnostiiskazivanjafinansijskihrezultatabanaka.

Drastine razlikeu iskazanim finansijskim rezultatimakod jednogbrojabanakagovoredatajtestnijedobroproao.Jerakojeraenodobro,nebitrebalodapostojitolikarazlikauiskazanimrezultatima.Drastinepromenekojesuprevashodnorezultatfleksi-bilnostipriobraunurezervacijasa31.12.2006.jojedansupriloglepezikontraverzisrp-skogfinansijskogtrita.Neupuenianalitiarkojibidobiozadatakdanabaziiskazanihfinansijskihrezultataposlovanjabanakapod30.09.2006.(gubitak4,4milijardedinara,vieod50milionaevra)procenifinansijskerezultatesa31.12.2006.mogaobidoiuisku-enjedapromenizanimanje,jernebiimaonikakveansedabarpriblinoprocenidaeukupanprofitbanaka(tihistih)poslesamotrimesecaubilansimaiznositi16,5milijardidinara,odnosno195milionaevra(preraunatopoprosenomsrednjemkursuza2006.godinukojijeiznosio84,6dinara).Pritomesuprvihdesetbanakazbirnoimaleoko210milionaevraprofita,jersebankesagubicimanalazeuglavnommeuostalimbankama.

Rasterivanjemaglemoguejesamoakoselogikaanalizepotpunouprosti(azatojetekpotrebnoznanje,jersviznajudazakomplikuju),pabitrebalopogledatiprihodeiztekuegposlovanjaiizvetajeokretanjutokovagotovine.Netodobitpoosnovukamatai naknada tek jeneto iznadpozicije ostali poslovniprihodi, pabi se tekdetaljnomanalizomtihostalihprihodaidrugihpozicijaizbilansauspehadobioodgovornapi-tanjekakvajestvarnaprofitabilnostpojedinanoanaliziranihbanaka.Tadabisevidelirazniapsurdiizbilansa,gdesupojedinepozicijezasamotrimesecadoiveledrastinepromene,kaotojenajeebiosluajsaprihodimapoosnovusmanjenjaiotpustare-zervacija.

Radisagledavanjaperformansiposlovanjapojedinihbanakauanalizuebitiuve-deninekirangovikojimogudadoprinesurealnijemsagledavanjuprofitabilnostiitri-nogpoloajapojedinihbanaka.Prvihdesetbanakaponetodobitkuodkamata,naknadaiprovizijasu,bezsumnje,ugrupinajprofitabilnijih,jerseradioizvornimbankarskimposlovnimprihodima.Njima treba, kodnekihbanaka, dodati i prihodeodposlova sahartijamaodvrednosti.Interesantnoje,meutim,pogledatiiprihodeodovihkategorijapozaposlenom,jerioniotkrivajudostatogaouspenostiposlovanjapojedinihbanaka,apresvegaoproduktivnostizaposlenih.Svakabankaje,ipaksluajzasebe.AIKbanka

23


a.d.Nisarelativnomalimbrojemzaposlenihostvarilajeiovdeprvomesto,aliemoratidaljedairimreuizapoljavanoveljudedabiostalakonkurentnakaodosada.

Visokiznosodoko23hiljadeevranaknadapozaposlenimakodBankePotanskatedionica a.d. Beograd rezultat je,meutim, izvesnogmonopolskog poloaja na tri-tu,pa timprepermanentno loi finansijski rezultatinisurazumljivi.Nekolikodrugihbanaka samo je potvrdilo dobre performanse i kod ovog kriterijuma.Neke banke su,meutim,oitopreforsiralesaentuzijazmomkadaseradiootvaranjuekspoziturasvudainasvakommestuueljidadoprudosvakog(ipakjodugosiromanog)graanina,pasepostavljapitanjedalijemenadmenttihbanaka(stranihilidomaih)dobarililo,kvalitetnoradiomonitoringprofitabilnostiposvakojposlovnojjedinici.

Ocenakretanjaubankarstvuu2006.godininebibilakompletnaako sebarnebinagovestileosnovnekarakteristikegrupacijebanakaijisupretenivlasnicijouvekdomaapravnaifizikalica.Bankarskisektorbiojeu2006.godinipravihitnaberzi,uestvujui u indeksu najlikvidnijih akcijaBeogradske berze BELEX15, uglavnompreko70%,naroitonakondelistiranjaneprikosnovenoglideraHemofarma,Vrac,usledpreuzimanja.

EkspanzijabankarskogsektoranaBeogradskojberzinastavljenajeiu2007.godini.UporedosanjomnafinansijskomtrituSrbijepojavilisusekonanoidomaiinvesticio-niipenzionifondovi,dokosiguravajueorganizacijezauzimajusveznaajnijuulogukaoinstitucionalniinvestitori.Bankarskisektorjeupunojekspanziji.

Zaprvihestmeseci2007.uposlovanjubanakasezapravonijedesilogotovonitaneoekivano.Svetose,meutim,desiloutoku2007.samojenastavaktrendovaiz2006.Stranebankesu,naime,ibilemotivisanezaulazaknasrpskotritejersuvideleprostorzarastiprofit,prevashodnousektorustanovnitva.Stogajesveovozapravoreprizade-avanjauokolnimzemljama,samotojesvepomerenozaizvestanbrojizgubljenihgodi-na.Dasvebudezanimljivije,uistovremedoksekodnasdiskutujeoeuforijigraana,kojiseneopreznozaduujuibankamakojebidaimplasirajutoviekreditasatoduomotplatomkakobi sebistvorilidugoronovisokuprofitabilnost,u jednojdrugojzemlji,SAD,kojajeposvemusuprotnostSrbiji,aposebnosrpskommentalitetu,rasplamsalasepravadramazbogstrahaodposledicaolakogodobravanjakredita(itohipotekarnih)nafinansijskomtritu.

Euforijazaduivanjaustupilajemestostrahudavelikibrojdunikaneemoidaotplaujekredite.Bankeseotomeinisumnogobrinulesvedoksucenenekretninarasleibiledovoljnezanaplatukreditaakoduniknemoedagavraa.

Problemjetoseproiriostrahodkrahadunika,pabisenatritupojaviovelikibrojnekretninainjihovacenabipalaispodonekojajeneophodnadasekreditinaplate.Stogajekrenulaipreprodajapotraivanja,aceotalaszapljusnuojeinajrazvijenijeberze.DokjeDowJonesrastaoipreskoiovrednostod14.000(tojepravasitnicauodnosunarastindikatoraBeogradskeiregionalnihberzidomajameseca)retkesubilereakcijei upozorenja, kada je zapretio berzanski kolaps samo se o tome govori.Umeala se icentralnabankaFEDkojajeneoekivanobrzoreagovalasmanjenjemkamatnestopenapozajmice,pumpajuinovacubanke.

24


Spasavajuizajmodavce,spasavaustvarimoralnehazardere,suprotnosvimprin-cipimakojibitrebalodavaeutrinojekonomiji.Pohlepuzajmodavaca,aliiizostanakpravovremenereakcijeregulatora,platieporeskiobveznici,akiuzemljikojajebastiontrineekonomije.SvepodseanavevienepojaveuSrbiji igovoriouniverzalnostislabostifinansijskihtrita,kaoiiracionalnostiponaanjanjegovihuesnika.

Ekspanzijabankarskogsektora,kojasenastavilauprvihestmeseci,predstavlja,dakle,oekivanidogaaj.Svekljunebilansnekategorijesurasle tempomkojimse todogaalopriblinoiuprvompolugou2006.Karakteristianjeveomavisokrastprofita,kojijeiznosiooko166milionaevra(preraunatpoprosenimdnevnimsrednjimkursevi-mauposmatranomperiodu),tojepriblinoprofitupreoporezivanjaostvarenomzaceluprolugodinuodoko195milionaevra.

Zanimljivajestrukturatogprofitapoporekluposlova,odnosnoplasmanaistimuvezi,strukturaaktivebanaka.Kadasepogledajuosnovnebilansnekategorijeizkojihsesastojiaktiva,moesedovestiupitanjeuverenjemnogihkojimisledapoznajueko-nomiju,dasebankeprevashodnoosnivajudabidavalekrediteprivrediistanovnitvu.Procenatovihplasmanaiznosisamo47,4%istalnosesmanjuje,pogotovozaprivredu.Usavremenombankarstvuvepostojemnogidrugibankarskiproizvodi,aliusrpskombankarskomsektorunasveostalebilansnestavkeotpadasamo4,9%.Posleplasmanakomitentima,nadrugommestusudepozitikodcentralnebanke(ukojesuuskladusanovombilansnomemomukljueniplasmaniNBSporepo-operacijamai iznose144,9milijardedinara),kojiuaktiviuestvujusa30,8%,dokjeudeogotovineigotovinskihekvivalenata8,9%.

Vrhunaczapletabimogaonastatikadabineupueniupitao:zatose,uzemljikojajepreplavljenadeviznimprilivima(prihodiodprivatizacije,vraanjedeviznetednjeubanke,itd),uizvorimabanakapojavljujukreditidobijeniodstranihbanakaistranihprav-nihifizikihlicauiznosuod168,2milijardedinara,iliokodvemilijardeevra,a,ondasevikovilikvidnosti,kojeizazivadeviznipriliv,steriliuuztrokovekojiiznosestotinemilionaevra?Danetosastrukturomifundamentimabankarskogsektora,ipak,nijeuredumoesevidetiiizsledeihpodataka.

Kreditiprivrediod384.543milionadinarauaktivikojaiznosi1.431.079milionadinaranadan30.06.2007.uestvujusamosa26,87%.(godine2005.ueekreditapri-vredeuaktivibiloje38,8%,a2006.jeiznosilo27,7%,stimtojeovoueeprivredesamouodnosunaukupneplasmanenaegbankarskogsektora,dokznaajanprocenat,presvegavelikihplasmanaidedirektnoizcentralabanakakojeovdeimajuerke.)Akosetrendoviubilansnojstrukturibankarstvanastave,kreditiranjeprivredeesepotpunomarginalizovati.Aupravokreditiprivredisudeokojidoprinosirastudrutvenogproi-zvodaizaposlenosti,dokplasmanistanovnitvuuvidukekreditaiplasmaniuhartijeodvrednostiusadanjemtrenutkuimajunegativneefekte.Dobrojetosuudrugomkvarta-lupremapodacimaNBSkreditibanakauinostranstvusmanjeniza21,4milijarde,aliceomehanizamipakzahtevadubljepreispitivanje.Pritomejejasnodajeepicentarproblemanastraniekstremnograstabudetaijavnepotronje.

Pritiscinarastkamatnihstopanatritueidaljerastizbogkorienjamonetarnepolitikekaogotovojedinoginstrumentaobuzdavanjainflacijeipotronje.Usvemutomejekljunodapostoji punakonkurentnostubankarskomsektoru,kakobi sepritiskom

25


konkurencije smanjivale kamatnemargine i naknade.U javnosti se esto plasira tezaokartelizacijibanakakaouzrokuvisokihkamatanakredite inaknada.Akobismoseposluiliobjektivnomanalizomzasnovanomnabilansnimpokazateljima,ovatezanemaopravdanje.Naprotiv,uodnosunaokolnezemljesakojimaseimasmislaporediti,ovojejednaodretkihoblastigdemoemobitiveomazadovoljninivoomkonkurencije.

Kakvesutendencijeispoljeneuovomdomenu?StepenkonkurencijeubankarskomsektoruSrbijejevisok,madaseproceskoncentracijevlasnitvakonstantnoodvija.Prvihpetbanakauestvujuuaktivisaoko45%,prvihest51,01%,prvihdesetoko67%,atekjednaimaueepreko10odsto.Glavnakonkurentskautakmicaodvijasemeubankamaijiseudeouaktivikreeizmeu2i5odsto.Biznisplanovisvihznaajnihregionalnihigraakojisukupilimanjebankepostavljenisunadostizanjunajmanje5odstotrinoguea u naredne tri godine. Stoga prodor ove grupacije ne treba da iznenauje.Kodgrupacijebanakakojeimajuaktivuod2%do5%,otrauzlaznalinijarastaod18,2%u2005.dolajedo32,27%nadan30.juna2007.Onaidenateretuzimanjatritabankamakojeimajuaktivuispod2odsto,kojesuusilaznomtrendu.Onesusa31,5%u2005.sadadospelenatrinoueeod16,73%.Bankekojesuvezauzeleciljnih5odstostagnirajuutrinomueu,toinijeloezakonkurentskuutakmicu.Uostalom,HHIindex,kojimsemerikonkurencija,neprelazi600, to se smatra tritemsavisokomdisperzijom ijakomkonkurencijom,adalekojeispodpokazateljakojeimajuokolnezemlje.

Otrakonkurencijajestedobra,alijejednaodposledicatrkezazauzimanjempro-storanatrituupravoekspanzijakreditastanovnitvu,toupostojeimmakroekonom-skimokolnostimanijedobro,jerstimulieinflacijuivridaljipritisaknarasttrgovinskogdeficita.

Rokadeuprvojligisumoguejerbankekojesuvedostigletrinoueeiznad5odstosuupozicijidamirnokonsolidujuposlovanjejersuzauzeleprostornatritu.Zarazlikuodokolnihzemaljagdesepopraviluizdvojijednailinekolikobanakakojepermanentnouveavajuuee,izgledadajeovdekonkurencijapriblinihjaka,takodasunekeoddosadavodeihbanakaaksmanjiletrinouee.inise,takoe,daovagrupacijanijevietakomarketinkiagresivnaidajepredalatafetusrednjojgrupacijikojateidadostigne5odstoaktive.

Prvih deset je zadralo pozicije, ali su primetne izmene unutar grupe.Na prvupozicijuizbilajeHypoAlpeAdriabankaa.d.Beograd,kojajekrajemgodinebilanatre-emmestu.DokapitalizacijaAIKbankea.d.Ninaime,ilajeupravoprekoHypoAlpeAdriabankea.d.Beograd,aradiseonamenskimdepozitimazakupovinuakcijaodoko100milionaevra.TojejednokratnirastubilansuHypoAlpeAdriabankea.d.BeogradnastranipasiveiupravotoobjanjavairastpozicijedepozitakodNBS,jerjeHypoAlpeAdriabankaa.d.Beogradtokratkoronoplasiralaurepoiover-nightplasmanebankama.BankaIntesaa.d.Beograddristandardnudrugupoziciju,EurobankaEFGtedionicaa.d.Beogradestu,aProcreditbankaa.d.Beograddevetu.DajesprovedenaintegracijaBanka Intesaa.d.Beograd iPanonskebankea.d.NoviSad,ukupnaaktiva iznosilabi1.967milionaevraibilabiveomablizuHypoAlpeAdriabankea.d.Beograd.Raiffei-senbanka.d.Beogradjeposledugovremenaprepustilaprvutrinupozicijuisadajenatreemmestu,uzsmanjenjetrinogueasa12,32%na9,56%.Tosvakakoimavezei sastrategijombanke iodobravanjemkreditakomitentima izcentrale, toovabanka,poizjavamanjenihzvaninika,radi.Kadaseradioapsolutnomrastuaktive,ubedljivo

26


vodeAIKbankaa.d.NiiHypoAlpeAdriabankaa.d.Beogradkojesuzajednopovealeaktivuza1,242milionaevra.Toznaidajerastaktiveostalihbanakauprvihestmesecizapravobioskroman.

Postavljasepitanjegdeodlazesredstvaizdokapitalizacija,depozitaistranihkredi-ta.Ovopitanjepovezanojesavekomentarisanomstrukturomaktive.ZanimljivojedajekodAIKbankea.d.Niod654,6milionaevra158otilourastplasmanakomitentima,dokjekodHypoAlpeAdriabankea.d.Beogradod587,5milionaevrarastakreditatoiznosilo97,2milionaevra.Kodveinedrugihbanakarastjeuglavnomusmerenukreditestanovnitvu.Porelativnomrastuaktive,akoseizuzmuAIKbankaa.d.Ni,HypoAlpeAdriabankaa.d.BeogradiProcreditbankaa.d.Beograd,prednjaemanjebanke,kojeimajuniuosnovicu,pajeiveastoparastalakedostina.

Trinupozicijuzatrimestapopravilesu:Pireusbankaa.d.BeogradiAgrobankaa.d.Beograd,zadvamestaErstebankaa.d.NoviSadiaanskabankaa.d.aak,azajednoPanonskabankaa.d.NoviSad,Potanskatedionicaa.d.BeogradiUniverzalbankaa.d.Beograd.Bilansnekategorijepozaposlenommogubitidobarpokazateljproduktivno-stiirentabilnostiposlovanja.Tu,meutim,trebabitioprezanuanalizidobijenihrezultata.Visokiznosaktivepozaposlenomdobarjepokazateljzabankekojesurazvilekompletnoposlovanjesavelikimbrojemekspozituraiposlovnihjedinica,imajukvalitetnuaktivu.Akojeuztoovajiznosvisok,tojeodlianpokazatelj.Uovojgrupise,meutim,mogunai inekebankekojenemajudovoljnorazvijenumreuposlovanjasastanovnitvom,kaonikvalitetankreditniportfelj.

Kadaseradioplasmanima,osnovniproblemdaklenijeunjihovomrastu,veustrukturi.Tanije,uonomdelukreditakojiodlaziufinansiranjepotronjeitoprevashod-nooneizuvozakroztakozvanekekredite.PrimeriizokruenjaisveprimerpotresakojisedeavajuuSAD,aizazvanisupregrejanimtritemhipotekarnihkreditamogudobroposluitidasetakavscenarionedogodiiovde.

Logikaeuforijedokjerastizaokretakadasepojaveznacikrizenatrituuniver-zalnajeitrebajeozbiljnoshvatati.Pritomejesadakodnasfazaukojojcentralnabankakoiekspanziju,dokjenaprimeruSADpetogodinjicikluspreteraneekspanzijeproao,paFEDsadapumpajeftinnovackakobineutralisaoopasnostnelikvidnostiirecesijenafinansijskomtritu.Kadaseradiotrinojpozicijiuplasmanimakomitentima,promeneuprvihdesetnisuznaajne.Mnogosuburnijeuostaladvasegmenta.TakojemeuonimakojisunajviepovealiplasmanenaprvommestuUniverzalbankaa.d.Beogradsaveo-mavisokih92,4odsto,asledebankekojesuimaleznaajnijedokapitalizacije:Agrobankaa.d.Beograd,Metalsbankaa.d.NoviSad,aanskabankaa.d.aak...

Saaspektadepozitaizdvajasevelikaetvorka.BankaIntesaa.d.Beograd,Raif-feisenbanka.d.Beograd,Komercijalnabankaa.d.BeogradiHypoAlpeAdriabankaa.d.Beogradsuneprikosnovene,sadepozitimakojiprelazemilijarduevra.Ostalisudalekoispod.Osnovni razlogstabilnostioveetvorkesuvisoki iznosideviznetednjekoja jekonstantnouizvorima(prevashodnokodprvetrinabrojanebanke).

toseostalihbanakatie,uapsolutnomiznosurastadepozitaizuzetanrezultatna-pravilajeProcreditbankaa.d.Beograd.Visokprocentualnirastzabeleilesuuglavnommanjebanke,gdeseopetistiepetorka:Univerzalbankaa.d.Beograd,Pireusbankaa.d.

27


Beograd,aanskabankaa.d.Beograd,Metalsbankaa.d.NoviSadiErstebankaa.d.NoviSad.IznenaenjejeAbankaa.d.Beograd,kojajeimalaniskuosnovicu,aliipakrastod125odstojeizuzetaniverovatnojedatotrebavezatizanovogvlasnika,KBCbanku.Procesdokapitalizacijebiojeveomaizraeniuprvojpolovini2007.Glavnirazlozisuzahtevi regulatora kakobi se dobiovei prostor za plasmane stanovnitvu, ali i samakonkurentskaborbaukojojjeraspoloivikapitaljednaodglavnihprednosti.

NajveiapsolutnirastkapitalaimalajeBankaIntesaa.d.BeogradkojasepribliiladosadapokapitaluneprikosnovenimRaiffeisenbanka.d.BeogradiAIKbancia.d.Ni,pomerivisesaestognadrugomestopoiznosukapitala,uzprvomestopoapsolutnomrastukapitala.Najveirastimalesubankekojesuileuprocesedokapitalizacije,odkojihsenekimakcijamatrgujenaberzi,to imjeomoguilouspenijeprikupljanjekapitala(Agrobankaa.d.Beograd,AIKbankaa.d.Ni,Metalsbankaa.d.NoviSad,Univerzalbankaa.d.Beograd).

Vrlojeverovatnodaesepozvaninimzavrnimraunimaza2007.godinuBancaIntesanai naprvommestu sa11% trinogudela, drugomesto e zauzetiRaiffeise-nbankadBeogradsa10%trinoguea,zatimesleditiHypoAplpeAdriabankaa.d.Beograd(9,2%),Komercijalnabankaa.d.Beograd(8,4%),EurobankEFGtedionicaa.d.Beograd(5,3%)iAikbankaa.d.Ni(4,8%).

BezobziratobankarskisektorRepublikeSrbijeostvarujedinamianrastupret-hodnomperiodu,odpoetka2001.godine,moesekonstatovatidajebuduirastira-zvojbankarskogsektoraizuzetnozavistaniuslovljenoddrutveno-politikesituacijeiekonomskihpromenauzemlji.Takoe,postojivisokstepenkorelacijeizmeukorienjaodreenihbankarskihproizvodaisituacijeuzemlji:

Ukriznimmomentimasedepozitipovlaeizbanakailiuslamariceusluajufizikihlica,ilizaplaanjetekuihobaveza,usluajupravnihlica;Nivokreditaukorienjuzadravanaistomnivouiliraste,obziromdakorisnicikreditasmatrajudaekrizauticatinaeventualnupropastbanakaidaonineeimatiobavezepoistom,odnosnodaihnikoneekrivinogoniti.

28


29


ORGANIZACIJA DOMAE BANKE U 2 VLASNITVU DOMAIH AKCIONARA

Banka se osniva kao akcionarsko drutvo, zatvorenog ili otvorenog tipa. Praksadomaihbanaka19uvlasnitvudomaihakcionarajebiladaseosnivajukaoakcionarskadrutvaotvorenogtipa.20

Organizacijabankeseutvrujestatutombanke.21Statutombankeseutvrujudelovibankekojiimajuodreenaovlaenjaupravnomprometuiobimtihovlaenja(nemajusvojstvopravnoglicainemoguodobravatikrediteiizdavatigarancijeiakreditive).

Bankomupravljajuakcionarisrazmernoueuuukupnomkapitalu,itoneposred-noiliprekosvojihpredstavnikauskuptini.

Organiupravljanjabankomsuskuptina,upravniodbor,nadzorniodboridirektorbanke.Statutomseodreujunadlenostipojedinihorganabanke,sastavipostupakodlu-ivanja,kaoidrugiorganiinjihovenadlenosti.

Skuptinuineakcionaribankesapravomupravljanja.Skuptinadonosiaktepo-slovne politike, statut, usvaja godinji izvetaj o radu i finansijske izvetaje, odluujeo rasporeivanju dobiti, o poveanju osnivakog kapitala banke, odluuje o statusnimpitanjima,imenujeirazreavaupravniodbor,nadzorniodboridirektora.

Upravniodborbiraskuptinaizredaakcionarasapravomupravljanja,anadlenostiupravnogodborasuopredeljeneodredbamaZakonaobankamaistatutombanke:sazivasednice skuptine,pripremapredlogeza skuptinu i izvravanjeneodluke, razmatra iusvajaizvetajeoposlovanju,podnosiskuptiniinadzornomodboruizvetajeoposlo-vanjuidr.

NadzorniodborsebiraizredaosnivaabankeibankarskihstrunjakauskladusaZakonomobankamaistatutombanke,anadlenostisusledee:prati ikontrolieradiupravnogodbora,direktoraizaposlenih,razmatraodlukeorgana,razmatraizvetajeorevizijiiobavetavaskuptinuiupravniodbororezultatimarevizije.22

Direktorabankeimenujeskuptinanapredlogupravnogodbora.Direktorzasvojradiposlovanjeodgovaraskuptini,pritomejeneophodnoobezbeditisaglasnostNBSna izbordirektora.23Direktor: predstavlja i zastupabanku; izvravaodluke skuptine,upravnogodborainadzornogodbora;organizujeradirukovodiradom;odluujeosvimpitanjimakojanisuunadlenostiskuptine,upravnogodborainadzornogodbora.

19 Bara S., Hadi M., Staki B., Ivani M.: Poslovno bankarstvo, Univerzitet Singidunum Fakultet za finansijski menadment i osiguranje, Beograd, 2005., str. 71. 73.

20 Bara S., Hadi M., Staki B., Ivani M.: Organizacija bankarstva, Univerzitet Singidunum Fakultet za finansijski menad-ment i osiguranje, Beograd, 2005., str. 132.

21 Zakon o bankama i drugim finansijskim institucijama, Slubeni glasnik RS br. 107/2005 od 02.12.2005., lan 43.22 Direktor i zaposleni u banci ne mogu biti lanovi Upravnog i Nadzornog odbora. Isto lice moe biti lan upravnog odbora,

nadzornog odbora ili organa samo u jednoj banci (NBS je definisala kakav sastav upravnog i nadzornog odbora mora da bude, kao i koliko vremenski mogu da obavljaju odnosno ne obavljaju odreenu funkciju u finansijskom sektoru).

23 NBS je, striktno definisala koje uslove mora da ispuni fiziko lice da bi bilo direktor banke, kao i koje su kaznene odredbe za ne potovanje propisa koji reguliu poslovanje banaka i odgovornih lica.

30


Organizacija24bankepodrazumevanjenuunutranjuorganizacijuodnosnoorgani-zacionuemu,organizacijuradainainupravljanja.Meutim,uZakonunitanijepreci-znijeformulisanoupogledubankarskeorganizacije,vejetopreputenosamojbanci.25 i poredvelikihslinostiuosnovi,veomajetekonaidvebankesaistovetnomorganizaci-jom,jeronazavisiodviefaktora,akljunisu:

Veliina banke tj. obim njenih poslova utie na brojanu i kvalifikacionustrukturuzaposlenih, tehnikuopremljenost (kvalitet ikvantitet), iodgovara-juupodelurada;Vrsteposlova-preovlaujuevrsteposlovakojimasebankabaviutiunaveli-inupojedinihfunkcija;Razvijenostposlovnemreebanke-ukolikoseradiobankamasaveomara-zvijenomposlovnommreomposebnomorajubitirazvijeneslubekojesebaverazvojem,organizacijomifunkcionisanjemprodajnihpunktovanaterenu;Stepenracionalizacijestepenkorienjainformacionihtehnologijauradu,Vrsteklijenataprivredailistanovnitvo,utiunaorganizovanjeposlauban-ci,Bankarskiobiajikaoizakonodavstvomogudadiktirajunainorganizacije,funkcionisanjaiupravljanjabankom,Stepenorganizovanosti finansijskog tritautienarazvojnetradicionalnihbankarskihposlovaiprodajuusamojbanci,tj.organizovanjeuskladusapotre-bamaposlaizahtevimaklijenata.

Takoe,svebankeimajuizajednikekarakteristike,kaotosu:Odvajanjefunkcijeupravljanjaodfunkcijeizvrenjalanoviupravnogodboradefiniuposlovnupolitikubanke,alineuestvujuunjenomsprovoenju.Gene-ralnidirektorjesponaizmeunavedenihfunkcija;Izvrnafunkcijasedelinasektore,sektorinadirekcije,adirekcijenaodelje-nja.

Sektorisuorganizacionejedinicekojeseformirajuponajvanijimgrupamaposlo-vaodnosnopofunkcionalnomprincipu(bitnostsamogpostojeegilibuduegorganiza-cionogdelaililinostizabanku).Najeeseorganizujusledeisektoripremavrstiposlakojiobavljaju:

Zaradsastanovnitvom,Zaposlovesaprivredom,Zaposlovesainostranstvom,Zaposlovesredstava,likvidnostitrezor.

Naelusektorasenalazeizvrnidirektorikojineposrednoodgovarajugeneralnomdirektoru,azajednosanjimineborddirektorakojisebavisvakodnevnompolitikombankeiposedujeovlaenjeodupravnogodborazadonoenjeodlukarelevantnihzasva-

24 Banke mogu biti organizovane po funkcionalnom, teritorijalnom i po ISO standardima. U ovom poglavlju je samo obraen funkcionalni princip.

to se teritorijalnog principa tie, banke su organizovane da imaju vie poslovnih jedinica. Poslovne jedinice se hijerarhijski posmatrano dele na: glavnu centralu, centralu, glavnu filijalu, filijalu, afilijaciju, ekspozituru, istureni alter, platnu ispostavu i depozitnu kasu.

U sluaju organizacije banke po ISO standardima, podrazumeva se da banka mora da obezbedi odgovarajui sistem kvaliteta. Osnovni elementi sistema kvaliteta su: ispunjenje zahteva korisnika usluga, neophodnost planiranja svih procesa od znaaja za kvalitet, neophodnost permanentnog unapreenja kvaliteta usluga, obaveznost kontrolisanja i proveravanja usluga, kao i smanjenje trokova poslovanja. U ispunjenju ovih elemenata bitnu ulogu imaju standardi.

25 Bara S., Hadi M., Staki B., Ivani M.: Organizacija bankarstva, Univerzitet Singidunum Fakultet za finansijski mena-dment i osiguranje, Beograd, 2005., str. 169. - 175.

31


kodnenvnoposlovanjeaizvetavanjesevripojedinanoposektorimaodnosnovrstamaposla.

Direkcijesuorganizacionejediniceuovkirusektoraukojimaseobavljajuvanijegrupeposlova,kaotosu:

Direkcijazakredite,Direkcijazakreditesainostranstvom,Direkcijazaplatnekartice,Direkcijazaelektronskobankarstvo,Direkcijazadepozite.

Direkcijesedaljedelenaodeljenja,odeljenjanaodsekeilislube,slubenagrupeilitimove.Odeljenjasuglavneorganizacionejediniceiformirajusepouojspecijalnostiuokvirujednedirekcije,odnosnosektoraneposredno.

Bankarskaodeljenjaseposvojimfunkcijamamogupodelitinatrigrupe:Centralna odeljenja obavljaju poslove za banku kao celinu (npr. pravno ode-ljenje, kadrovsko odeljenje, marketing, raunovodstvo i izvetavanje, internarevizija,itd),Poslovnaodeljenjaobavljajubankarskeposlovedirektnosaklijentima(npr.bla-gajna,devizno-valutno,akreditivno,tekuirauni,itd),Administrativnaodeljenjaomoguavajuurednofunkcionisanjebanineadmini-stracije(npr.arhiva,ekspedicija,pota,statistika,itd).

32


ematskiprikazbr.1.Organizacionestrukturestandardnedomaebankeuvlasni-tvudomaihakcionara

Organizacija Eksim banke a.d. Beograd pre spajanja sa Uni Credit bankom a.d. 2.1. Beograd

Istorijat Eksim banke a.d. Beograd2.1.1.

Eksim banka a.d.Beograd je osnovana 1991. godine kaomala banka - ker, saosnovnimzadatkomservisiranjapotrebavelikihpreduzea-klijenatanekadanjeInvestbankea.d.Beograd,kojajeibilaosnivaBanke.26

26 Izvetaj o poslovanju Eksport - Import banke Eksim banke a.d. Beograd za 2003. godinu, str. 5. 21.

33


SredinomdevedesetihEksimbankaa.d.Beogradjepoeladaposlujesamostalno,sveviesekoncentriuinapruanjeuslugaprivatnimmalimisrednjimpreduzeima.

VlasnikastrukturaBanketransformisanaje1998.godine,kadamalaisrednjapre-duzeapostajunajveaakcionarskagrupa,afinansijskiservisovomtrinomsegmentuosnovnoopredeljenjeposlovnestrategijeBanke.

Eksimbankaa.d.Beogradubrzopostajejednaodvodeihbanakauzemljiudome-nupruanjameunarodnihbankarskihusluga,ireisvojuklijentskubazuiprofesionalneperformanse.

Odaprila1999.godinedofebruara2000.godineBankajenestalasatritabanaka,odnosnofunkcionisalajekaofilijalaBeogradskebankea.d.Beograd,kadajojjerazvojupotpunostizaustavljen.Eksimbankaa.d.BeogradjezarazlikuodostalihbanakafilijalaBeogradske banke a.d.Beograd, opstala i uspela da povrati samostalnost zahvaljujuiizuzetnompoverenjuipodrciakcionaraikomitenata.

Krajem2000.godinestvorenisuuslovizaintenziviranjemeunarodnesaradnjeiubrzanisvestranirazvoj.OtvaranjemdomaegbankarskogtritapremasvetustvorenesupretpostavkezarealizacijustrategijskogopredeljenjadaljegrazvojaBanke,kaobankeuniverzalnogtipa,sposobnezajaanjetrinepozicijeuuslovimaznaajnojakekonku-rencije.Kaorezultatopredeljenjadanastavisaproirenjemasortimanauslugaiukljuiseusvevrstebankarskihaktivnostiuzemljiiinostranstvu,Bankajeotpoelaintenzivnoposlovanjesastanovnitvom.

2002.godinerealizovanojestratekopartnerstvosaEvropskombankomzaobnovuirazvoj(EBRD)igrupomuglednihstranihinvestitoraokupljenihokonje:Nemakira-zvojnifond(DEG),InvesticionifondzajugoistonuEvropu(SEEF)iFuturaInvestmentLtd,kojipostajuglavniakcionariBanke.Eksimbankaa.d.Beogradjetakopostalaprvadomaabankadokapitalizovanaodstraneinvestitora,direktnoseukljuujuiuevropskeintegracijepomeunarodnopriznatimmerilimaistandardima.

ZapoelojeintenzivnoosavremenjavanjeikorenitatransformacijaBanke,kojajeznailauspostavljanjeirazvojposlovnemreenovihorganizacionihjedinicaBanke,im-plementacijunovihbankarskihproizvodaiprogramaikompletiranjeadekvatnogbankar-skogkadra.

Krajem2002.godineusledilajenagradaEksimbancia.d.Beograd,kaoprvojjugo-slovenskojbanci,zanajboljuprimenumeunarodnihstandardabankarskogposlovanjanaEuromarketforumuuBriselu.

Strategija razvoja Eksim banke a.d. Beograd2.1.2.

Eksimbankasetokom2003.godinepozicioniralanafinansijskomtritukaoban-kasrednjeveliinesairokimasortimanombankarskihproizvodaiuslugaprilagoenihdomaimiinostranimtrinimuslovimaipotrebama.Bankajezadralasvojupozicijujedneodvodeihdomaihbanakanapoljudugoronogfinansiranjamalihisrednjihpre-duzea.

34


KreativnavizijaBankeuprethodnomperiodujeipodrazumevalavodeubankunadomaemfinansijskomtrituusmerenunapraenjeipodrkumalimisrednjimpredu-zeima,prepoznatljivupopouzdanosti,konkurentnostiikvalitetuusluga.

StrategijaBankeza2003.godinudonelajezaokretkaintenziviranjuposlovasagra-anima.Uzkreditnupodrkumalimisrednjimpreduzeima,kojisutradicionalniklijentiBankeipodsticanjeprivatnogpreduzetnitva,servisiraesetedno-kreditniposlovizanjihovevlasnike,menadere,zaposleneilanovenjihovihporodica.

2004. godine izvrena je dodatna dokapitalizaciju kakobi bila umogunosti dakreditnopratisrednjaivelikapreduzeakojaimajuvelikepotrebezafinansiranjem.Zbogogranienja u plasmanima,Banka je kroz sindiciranekredite, sa odreenimdomaimbankamapokualadazajednikiprativelikeklijente.Pototonijebilodovoljno,kreerealizacijakreditnihlinijaodEBRD,DEGiKFW.27

Najznaajnije aktivnosti Eksim banke a.d. Beograd 2.1.3.

Podolaskustranihrenomiranihakcionara,izuzetnapanjaposveenajeinstitucio-nalnomjaanjuBankeiuvoenjunajsavremenijihmetodologijarada,odnosnoimplemen-tiranju savremenihbankarskih standardaposlovanja sa razvijanjemprocedura: internekontrole,upravljanja rizicima, strategijskogplaniranja sauvoenjemmarketinga,kao ijaanjekorporativnekulture-korporativnogstila irazvijanje ljudskihresursafunkcijesaposebnombrigomzakadrove(adekvatneobukeisistemmotivacijejeizrodioizuzetnokvalitetnebankarskeslubenike,poeljnezamnogenovodolazeebanke).

NajvanijizaokretBankejestepromenanjenogodnosapremaklijentima.Umestoprethodnog ekanja na dolazak klijenta uBanku,Banka se opredelila da ide u susretklijentunudeimuusluge,odnosnofinansijskiservisuciljupridobijanjamaksimalnogpoverenjaklijenatazaupravljanjenjihovimsredstvima(tojeuspenoiostvarila).

Misijabankejekontinuiranaedukacijaklijenatada:Disciplinovanoispunjavajusvojefinansijskeobavezepremabanci-vraanjemkreditaipremadravi-plaanjemporeza;Razvijajudugoronuposlovnustrategiju(praenjemcash-flow,umestokratko-ronogefektaizvlaenjakeaizfirme);KoristesavremeneIT-usluge, 28e-bankingidr.;Koristebezgotovinskasredstvaplaanja:platnekartice,POS&ATMmreu.

Bankanatajnainstiepoverenjeklijenatadajojpoveresvojasredstvanauprav-ljanjeiupotpunostiuvaefinansijskikonsalting.

27 Tokom 2005. godine HVB banka a.d. Beograd (sada Uni Credit banka a.d. Beograd) je kupila Eksim banku a.d. Beograd, i u relativno kratkom roku izvrila pripajanje Eksim banke a.d. Beograd svom sistemu (koji je u mnogome vei od Ekism banke a.d. Beograd), tako da od tog perioda egzistira kao sastavni deo HVB banke a.d. Beograd.

28 Eksim banka a.d. Beograd se opredelila da koristi outsource softwarsko reenje Pexima i na istom da razvija proizvode i usluge za svoje klijente.

35


Organizaciona ema Eksim Banke a.d. Beograd2.1.4.

ematskiprikazbr.2.OrganizacionastrukturaEksimbankea.d.Beograd

36


37


Finansijski pokazatelji Eksim banke a.d. Beograd 2.1.5.

FinansijskipokazateljiEksimbankea.d.Beogradnadan31.12.2003.godine29,uka-zujunasolidnoposlovanjebanke,definisanojasnomstrategijombanke,tosemoevi-detiiztabelebr.1.

Tabelabr.1PrikaznajvanijihstavkibilansastanjaiuspehaEksimbankea.d.Be-ograd31.12.2003.(uRSD000)

Banka Eksim Banka

Datum 31.12.2003.

Aktiva 7.741.573

Plasmani komitentima 3.921.983

HoV i drugi plasmani kojima se trguje 0

HoV koje se dre do dospea 378.244 Uee u kapitalu i ostale HoV raspoloive za pro-daju

2.675

Osnovna sredstva 223.122

Obaveze prema komitentima 4.932.964

Rezervisanja 17.482

Kapital 988.444

Akumulirana dobit/gubitak 168.057

Vanbilansna aktiva 1.807.640

Pozitivne kursne razlike 166.074

Dobit/gubitak pre oporezivanja 160.834

Organizaciona struktura Vojvoanske banke a.d. Novi Sad pre spajanja sa 2.2. Nacionalnom bankom Grke a.d. Beograd

Vizija i misija Vojvoanske banke a.d. Novi Sad2.2.1.

VizijaVojvoanskebankea.d.NoviSadjestesavremenoorganizovana,profitabil-naidugoronouspenabankauniverzalnogtipa,kojapermanentnobrineopotrebamaimogunostimasvojihklijenata,zaposlenihisredineukojojdeluje.30

PoslovnastrategijaBankejezasnovananaorijentacijikaklijentuibrzomrazvojunovihproizvodauzminimiziranje rizika.Savremenom informacionom tehnologijom ikanalimakomunikacije,pruajuosnovuzaefikasnoposlovanjeiprodajuproizvodakli-jentimauzoptimalnokorienjeprodajnihmestaialternativnihkanaladistribucije.Ta-koe,ulaumaksimalnenaporeuprijemirazvojmladihkadrova,kojisuokosnicarastairazvojasamebanke.

29 Izvetaj o poslovanju Eksport - Import banke Eksim banke a.d. Beograd za 2003. godinu, str. 40. 67.30 Izvor: Web site Vojvoanske banke a.d. Novi Sad (podaci iz februara 2008. godine)

38


Kratak osvrt na razvoj Vojvoanske banke a.d. Novi Sad2.2.2.

1868.godineosnovanajenajstarijafilijalaVojvoanskebankeuSomboru,kaokre-ditnazadruga.

1862. godineVojvoanska banka je osnovana kao Privredna bankaAutonomnePokrajineVojvodine.Vremenom raste i pokriva polako teritoriju cele pokrajine, da bi1973.godinepostalanajveabankarskaorganizacijauVojvodinii jednaodnajveihuJugoslaviji.Paralelnopoinjedairidelokrugaktivnostiiuspostavljakorespondentskeikontokorentneodnosesainostranimbankama,radiobavljanjaposlovaplatnogprometasainostranstvomakasnijeikreditiranja.

Krajem1979.godineosnivasamostalnapredstavnitvauNjujorku,LondonuiFran-kfurtu,azajednikauMoskvi,PekinguiTeheranu.Osnivajeviemeovitihbanakauinostranstvuzajednosaostalimjugoslovenskimbankama:LHBInternationaleHandel-sbankAG,FrankfurtamMain;BanqueFrancoYugoslave,ParisiAngloYugoslaveLTDLondon

Aktivnouestvujeukonzorcijumimajugoslovenskihbanakazarealizacijumeu-narodnihzajmovainostranihfinansijskihinstitucijazarazvojprivredeipodrkuvelikihnacionalnikompanija.Bitnojeistaidaje1986.godine70%celokupnogspoljnotrgovin-skogprometaprivredeVojvodinerealizovanoprekoVojvoanskebanke.

1993.godinejeukljuenauplatnisistemVisaInternational(kojizbogpolitikihde-avanjaobnavlja2000.godine),ave1995.godinepostajeprvabankauSrbijikojadobijaodobrenjeodcentralnebankezaobavljanjeposlovasahartijamaodvrednosti.

1999.godineosnivaVobdil,berzanskogposrednika,kaopovezanolicebanke.

2002.godinepremaasopisuBankar,jenajjaabankauJugoslavijii30.posnazikapitalaiaktive,ujugoistonojEvropi,naranglistiFinanceCentralEurope.Istegodine,dravapostajeveinskivlasnikBanke.Takoe,postajejedinabankauzemljiosposoblje-nadaupotpunostiobavljaposloveprocesingakarticapomeunarodnimstandardima.Istovremenouspenopoinjesatrgovinomobveznicastaredeviznetednje.

2003.godineuvodinoviorganizacijuBankeusaradnjisaDeloitte&Touche.Na-stavljauspeanradnakarticamatj.izraujeprvuipkarticuitransakcijeistomseprviputobavljajuprekoPOSterminalaBanke.Tegodine,dobijalicencuzaradsaDinakar-ticom.

BitnojeistaidajeVojvoanskabankaa.d.NoviSadposlepropastietirivelikebanke2001.godine,nastavilaporedKomercijalnebankea.d.Beograddaegzistirakaojednaodnajveihdomaihbankaudravnomvlasnitvu zauzimajuivodeepozicijenatrituusvimsegmentimaposlovanja.Sredinom2006.godinejedravaprodalasvojudeoNacionalnojbanciGrkea.d.Beograd.Spajanjejevrenogodinuipodana,obziromdajemanjabankakupilaveubankutj.kupilajebrendVojvoanskebankea.d.NoviSad,takodanastavljajuegzistencijunatrituod01.01.2008kaoVojvoanskabankaNBGa.d.NoviSad(sadaujedinjene).

39


Vojvoanskabankaa.d.Beogradkaouniverzalnabanka, imaizuzetnorazvijenumreuod23filijalei172prodajnamesta.Izuzetnovelikibrojklijenatapravnihifizi-kihlica,aposebnoaktivnihukorienjuplatnihkartica.PoslednjihgodinanaskupovimaVisaInternationala,nalazisenalistiprvihdesetbanakauregionupobrojuizdatihkarticaiprocentukorienjaistih.

Bitno je istaidaodcelokupnogdomaegplatnogprometakoji seobavljaprekoBanke,74%seobavljaunutarBanke(toukazujenavelikibrojklijenata),apreostalih26% spadaumeubankarskiprometiini10%platnogprometauzemlji.

Organizaciona struktura Vojvoanske banke a.d. Novi Sad2.2.3.

Vojvoanskabankaa.d.NoviSadjedobarprimerbankeorganizovaneipofunk-cionalnom ipo teritorijalnomprincipu, sadobro razvijenimfunkcijamakomercijalnog(privredaistanovnitvo)iinvesticionogbankarstva.

40


ematskiprikazbr.3:OrganizacionastrukturaVojvoanskebankea.d.NoviSad

41



42



43


ematskiprikazbr.6:OrganizacionastrukturaposlovnihfunkcijaVojvoanskebankea.d. novi sad

44


ematskiprikazbr.7:OrganizacionastrukturaPoslovasaprivredomVojvoanskebankea.d.NoviSad

45


Vojvoanskabankaa.d.NoviSadodsvogpoetkaradakreirajakubazuklijenatapravnihlica(podravafirmeodznaajnogdravnoginteresa),atokomdevedesetihgodi-naprologvekapojaavaposlovanjeusegmentufizikihlica.Pionirjeuposlovimauvo-enjaiprocesiranjaplatnihkartica,instalacijiPOSterminalaibankomata(VisaiDina).Poetkom21.vekauzimaaktivnoueeuposlovimainvesticionogbankarstva.

2003.godineVojvoanskabankaa.d.NoviSaddobijanalogdaobezbedinovanasredstvapovraajemplasiranihkreditapravnimlicima,kakobidravamogladaljedaideuprojektedravnog idrutvenogznaaja. Istovremeno,deo rukovodstvaVojvoanskebankea.d.NoviSadprelazidaradiuRaiffeisenbanka.d.Beograd, ikreeaktivnodarefinansira kredite iz portfoliaVojvoanske banke a.d.Novi Sad i da gradi sopstveniportfolio,uznuenjeniihkamatnihstopaodVojvoanskebankea.d.NoviSadaliidaljevrloisplativihzaRaiffeisenbankgrupaciju.

RazliiteanalizetritauSrbijinatematikuimidaipozicioniranjabanaka,kaudaVojvoanskabankaa.d.NoviSadimaprepoznatljivlokalniimid,nateritorijiVojvo-dine,presvegakaotradicionalnoprisutnaistabilnabanka.31

Vojvoanskabankaa.d.NoviSadusvojojposlovnojstrategijiinsistiranaperma-nentnomrazvoju informacionih tehnologija ikvalitetnihkomunikacionih linija.Stoga,ulaeurazvojsopstvenokreiranihaplikacija:zaplatniprometInterPay,zaknjigovodstvoInetgral,zakreditepoljoprivrednicimaikarticeCorebankingapplication.32

Zapoljavanjemladihtalenataikonstantnoulaganjeunjihovrazvojjeraenoplan-skiod2000.godine.Meutim,dolaskomdomaihbanakasastranimkapitalom,kojesupoeledanudeznatnoveezaradeipozicijezaposlenimaustarimdomaimbankama,ikodVojvoanskebankea.d.NoviSaddolazidoodlivakvalitetnihljudi,presveganamenaderskimpozicijamaisadobrimkontaktimairomSrbije.

Direktoribanke,kojisupresvegabilijakedrutvenoipolitikipriznatelinosti,suuticalidaseuorganizacionojstrukturiVojvoanskebankea.d.NoviSadkreiraorgani-zacionakultura,pasivno/odbrambenogstilagrupnogrukovoenjaiponaanja.Pasivno/odbrambenistilodraavagrupu:33

Koja e prihvatiti reenja koja nisu optimalna i koja nisu rezultat konstruktiv-nog neslaganja, kreativnog miljenja i individualne inicijative. U kojoj miljenje i ponaanje lanova podstie zadovoljavanje potrebe za si-gurnou kroz interakciju s ljudima (izbegavanje34, zavistan35, konvencionalni36, prihvatanje37).

31 IMAS International Power tracking Erste bank Serbia and competitors in Serbia in the last quartile of 2007.32 Promenom vlasnika, se radi na projektu migracije na out source softwarsko reenje Globus. 33 Leadership academy, Human Synergistics International, office Belgrade, 2007. LI Leadership Impacts Measuring the Impact of leaders on Organizational Performance.34 Izbegavanje: Lider motivie druge i trai od njih da izbegavaju svaku mogunost da ih okvire za neku greku, da prebacuju

odgovornosti na druge i da budu neprimeeni.35 Zavistan: Lider motivie druge i trai od njih da rade samo ono to im se kae, da im sve odluke odobre pretpostavljeni i da

ugaaju licima na pozicijama. 36 Konvencionalni: Lider motivie druge i trai od njih da budu konformisti, da se uklapaju u kalup i da potuju pravila, propise

i standardne procedure rada.37 Prihvatanje: Lider motivie druge i trai od njih da dobijaju odobravanje ljudi oko sebe, da se slau sa ljudima, i odravaju

(povrne) prijatne meuljudske odnose.

46


Finansijski pokazatelji poslovanja Vojvoanske banke a.d. Novi Sad2.2.4.

OsnovnavizijaposlovanjaVojvoanskebankea.d.NoviSadjestedugoronoprofi-tabilnoposlovanjebankekrozbriguopotrebamaimogunostimasvojihklijenata,zapo-slenihisredineukojojobavljaaktivnost.

Finansijskipokazateljibankeukazujunarelativnokonstantnoposlovanje(uslovlje-nodolaskomnovihbanakaiprocesompripremeiprodajebankenovimvlasnicima)iran-giranjemeuprvihdesetbanakauSrbiji.UtabelarnomprikazusudatekljunepozicijebilansastanjaiuspehaVojvoanskebankea.d.NoviSadzaperiod2003.30.09.2007.godine38

Tabelabr.2:Prikaznajvanijihstavkibilansastanja iuspehaVojvoanskebankea.d.NoviSad(2003.30.09.2007.)uRSD000

Banka Vojvoanska banka a.d. Novi Sad

Datum 30.09.2007. 31.12.2006. 31.12.2005. 31.12.2004. 31.12.2003.

Aktiva 79.505.985 67.507.609 81.428.172 71.624.825 57.744.406

Plasmani komitentima 39.768.249 34.279.457 52.927.821 49.052.537 35.339.226

HoV i drugi plasmani kojima se trguje 5.456.329 3.881.156 2.822.140 276.818 137.556

HoV koje se dre do dospea 925.060 1.124.953 997.517 200.995 266.731 Uee u kapitalu i ostale HoV raspoloi-ve za prodaju

778.134 785.621 721.817 1.841.030 1.641.246

Osnovna sredstva 7.444.930 7.614.492 7.869.205 5.553.567 5.243.328

Obaveze prema komitentima 42.366.348 34.433.962 29.659.275 25.126.204 23.302.494

Rezervisanja 1.150.615 1.185.152 439.935 2.920.421 1.961.300

Kapital 10.696.468 7.856.938 6.679.068 3.950.347 7.172.372

Akumulirana dobit/gubitak 4.187.921 1.349.078 228.779 -8.323.677 149.994

Vanbilansna aktiva 59.643.667 57.439.151 54.741.985 68.090.464 29.983.813

Pozitivne kursne razlike 5.148.589 8.014.433 9.543.646 8.169.439 88.962

Dobit/gubitak pre oporezivanja 2.838.842 1.22

transformacija domaće banke u savremenu evropsku banku

Documents