SADRAJ

SADRAJ UVODNA RAZMATRANJA ......................................................................4 PRVI DEO: PREDISTORIJA EVROPSKE MONETARNE UNIJE ..........................71. Istorija Evropskih integracija i mesto monetarne unije ..........................................8 2. Da li je monetarna unija bila neophodna ...........................................................10 3. Predistorija Evropske monetarne unije ..............................................................12 4. Stvaranje EMS (Evropskog monetarnog sistema) ...............................................12 5. Delerov izvetaj i EMU u tri stepena ................................................................13

DRUGI DEO: FAZE EKONOMSKE I MONETARNE UNIJE ....................................151. Tri faze ekonomske i monetarne unije ...............................................................16 1.1. Prva faza nastanka EMU ..........................................................................16 1.2. Druga faza nastanka EMU .........................................................................16 1.3. Priprema tree faze nastanka EMU .............................................................17 1.4. Trea faza nastanka EMU .........................................................................18 2. Evropski sistem centralnih banaka ...................................................................19 2.1. Ciljevi i funkcija .....................................................................................19 2.2. Osnovna tela ..........................................................................................19 2.3. Naini odluivanj ...................................................................................20 2.4. Monetarna politika ECB ...........................................................................20 2.5. Operativna pitanja ...................................................................................22

TREI DEO: USLOVI ULASKA U EMU ......................................................................231. Uslovi ulaska u EMU .....................................................................................24 1.1. Fiksiranje kurseva ....................................................................................25 1.2. Pravila konvergencije ...............................................................................26 1.3. Znaenje konvergencije .............................................................................26 2. Analiza kriterijuma konvergencije ....................................................................27 2

3. Trka za ispunjavanje kriterijuma konvergencije ..................................................29 4. Pomo kreativnog raunovodstva ..................................................................31 5. Nastavak evrozone ........................................................................................33

ETVRTI DEO: POTOVANJE KRITERIJUMA KONVERENCIJE POSLE STVARANJA EMU ...................................................................................341. Potovanje kriterijuma konvergencije posle stvaranja EMU .................................35 1.1. Inflacija ..................................................................................................35 1.2. Dugorone kamatne stope .........................................................................36 1.3. Budetski balans ......................................................................................36 1.4. Javni dug ................................................................................................37 2. Labavljenje kriterijuma konvergencije ..............................................................37 3. Skandal Grke ..............................................................................................39 4. Ispunjenost kriterijuma konvergencije u novim lanicama ....................................39 4.1. anse z ulazak novih lanica u evrozonu ....................................................40 4.2. Evro izvan evrozone .................................................................................42 4.3. Srbije i evrozona: daleka budunost ............................................................42

PETI DEO: ALTERNATIVNE POLITIKE ZA EVRO I PREDNOSTI I NEDOSTACI EMU ....................................................................................431. Alternativne politike za evro ...........................................................................44 2. Prednosti i nedostaci EMU ..............................................................................46 2.1. Prednosti (koristi) EMU ............................................................................46 2.2. Nedostaci (troak i rizik) EMU ...................................................................48

ESTI DEO: UTICAJ EVRA NA PRIVREDU I KAPITALNA TRITA ................511. Da li evro deluje stabilizujue na privredu .........................................................52 2. Vanost stabilne valute ...................................................................................53 3. Kapitalna trita i evro ...................................................................................54 3.1. Institucionalne specifinosti kapitalnih trita Unije .......................................55 3.2. Inicijative za objedinjavanje kapitalnih trita ..............................................56 3.3. Trina kapitalizacija ................................................................................56

ZAKLJUNA RAZMATRANJA ............................................................58

3

LITERATURA ...........................................................................................62

UVODNA RAZMATRANJA

4

UVODNA RAZMATRANJA

Da je u zemljama koje su usvojile evro kao valutu organizovan referendum sa pitanjem da li ga graani prihvataju, verovatno je da u mnogima od njih ne bi bio prihvaen. ak su i graani Nemake u vreme uvoenja evra u velikoj veini (70%) bili protiv zamene marke. Za razliku od toga, sve vee nemake stranke bile su za uvoenje evra. Meutim, evro nije uveden putem direktne, ve predstavnike demokratije. Vlade i parlamenti donosili su odluke o ulasku pojedinih zemalja u evrozonu, a ne birai. Evro je roen tehnokratski, uz pomo demokratskog procesa. U evro kao valutu nisu sumnjali samo graani Evropske unije, nego i strunjaci. Veina vodeih strunjaka za monetarna pitanja u svetu bila je skeptina da e evro dugorono biti kvalitetna valuta i da e evrozona dobro funkcionisati. Evro je ipak roen, uprkos rairenom popularnom i naunom podozrenju, i za sada relativno dobro funkcionie. To je do sada najvei monetarni eksperiment u istoriji. Da stvar bude komplikovanija, evro je roen kao unikatna valuta. Nikada ranije u istoriji nije bilo valute iza koje ne stoji jedinstveni politiki autoritet koji bi stajao iznad nacionalnih vlada u vitalnim podrujima politikog ivota. Uvoenje evra pokree mnoga pitanja. Pitanja je mnogo. Da li je stvaranje evra bilo opravdano? Da li je postupak stvaranja bio valjan ili nije? Kako su odabrani kriterijumi evrozone? Da li se oni potuju? Da li ima naruavanja kriterijuma i ta biva sa prekriocima? Da li se evro moe odrati bez zlatne podloge i jedinstvenog politikog autoriteta? Da li je uvoenje evra bilo ekonomski motivisano ili je to bila preteno politika odluka? Kakvog je kvaliteta evro kao valuta i kakvo mesto je zauzeo u odnosu na druge vanije valute u dananjem svetu? Da li je postojanje evra nateralo monetarne ekonomiste da revidiraju neka shvatanja? Pod kojim uslovima zemlje mogu ui u evrozonu? Da li se ulazak isplati? ta su osnovne koristi i trokovi pri ulasku u evrozonu? Da li bi neke zemlje mogle izai iz evrozone, pod kojim uslovima i uz koje mogue posledice? Kada e nove lanice Unije iz 2004. i 2007. ui u evrozonu? Zato su se Britanija i Danska izborile za pravo da zauvek mogu ostati izvan evrozone? Mogu li i zemlje izvan evrozone koristiti evro na sopstvenim tritima? Konano, ima li evro budunost i kakva je ona? Zemlje koje uvode novu valutu preuzimaju veliki rizik. Rizik je vezan za to kako e novac biti prihvaen unutar zemalja gde se koristi i u svetu. Odnosi se i na to kako e nova valuta obavljati uobiajene tehnike funkcije, od koje su najvanije tri: da bude sredstvo razmene, zaliha vrednosti i sredstvo raunanja. Evro postoji ve devet godina, op poetka 1999., a u opticaju je neto due od est godina od 1. januara 2002. To je relativno kratak period da bi se doneo definitivan sud o stabilnosti neke valute, ali je mogue razmotriti njeno dosadanje postojenje i razvoj. Uvoenje evra je bilo odlino pripremljeno, zamena valuta obavljena je bezbolno, evro je dobro prihvaen u svim zemljama gde se koristi kao sredstvo plaanja. Evro je trenutno druga najvanija svetska valuta, posle amerikog dolara. On je jedino zakonito sredstvo plaanja u 13 zemalja evrozone sa oko 320 miliona stanovnika i 5

jedina valuta u jo jednom broju zemalja. Za evro su vezane neke druge valute i znaajan deo svetskih novanih rezervi. Za Srbiju je evro vaan jer je to najvea valuta u neposrednom susedstvu. Vaan je i kao rezervna valuta, pored dinara, tako da se skoro sve cene neformalno raunaju i u evrima. Veina tednje u Srbiji bilo da je smetena u slamarice ili u banke u evrima je. Povrh svega, vie od 50% srpske trgovine odvija se sa zemljama evrozone. Srbija je u monetarnom i trgovinskom smislu prosto u senci evra i evrozone. Na kraju, da li je pravilan naziv valute evro i euro? Termin evroleuro izveden je iz rei Evropa/Europa, i to bi trebalo da bude orjentacija. U zavisnosti od toga da li se u nekom jeziku izgovara Evropa ili Europa, trebalo bi izgovarati evro ili euro. Za razliku od hrvatskog jezika, gde je ustaljen termin Europa i gde se koristi termin euro, u srpskom jeziku je ustaljen termin Evropa, pa je naziv valute evro.

6

PRVI DEO PREDISTORIJA EVROPSKE MONETARNE UNIJE

7

1. ISTORIJA EVROPSKIH INTEGRACIJA I MESTO MONETARNE UNIJE Evropska monetarna unija je vrhunac dosadanjih evropskih integracija. Ona je relativno kasni proizvod povezivanja evropskih zemalja i privreda, i usledila je tek poto je uspostavljen niz drugih zajednikih politika. Posle monetarne unije nije lansirana nijedna nova zajednika politika Unije, niti je bilo koja od postojeih zabeleila napredak osim proirenja na istok. Zato se moe rei da je monetarna unija vrhunac i kruna dosadanjih integracija. Integracije su zapoele ranih 1950-ih kada je posle Pariskog ugovora 1951. osnovana Evropska zajednica za ugalj i elik.1 Nekoliko godina kasnije, posle Rimskog ugovora 1957., osnovani su Evropska ekonomska zajednica2 i Evroatom. Poetne ugovore potpisivali su predstavnici izvorne estorke zajednice, gde spadaju Belgija, Francuska, Holandija, Italija, Luksemburg i Nemaka. Tek tokom 1960-ih sprovedene su prve dve sveobuhvatne zajednike politike Zajednika poljoprivredna politika (ZPP) i carinska unija. U vreme kada je ZPP poela da se dogovara meu zemljama lanicama i da se ine prvi koraci u njenom sprovoenju, bilo je snano seanje stanovnika Evrope na posleratne nestaice, a poljoprivreda je u nekim zemljama angaovala i do 30% ukupnog broja zaposlenih. To verovatno objanjava povlaen status koji je poljoprivreda dobila. Zajednika poljoprivredna politika je odmah postala i najskuplja politika EEZ, jer se na nju u decenijama koje su usledile troilo 45-75% ukupnog budeta Zajednice. Ona je jedna od najmanje trinih zajednikih politika. Stabilizovala je snabdevanje, popravila ekonomski poloaj sela i farmera, doprinela poboljanju kvaliteta poljoprivrednih proizvoda, ali je to postignuto uz vrlo visoku cenu. Druga vana zajednika politika koja je sprovoena tokom 1960-ih jeste carinska unija i njen ekonomski profil je znatno povoljniji od ZPP-a. Carinska unija Zajednice danas se karakterie kao umereno protekcionistika. Carinskom unijoj su uklonjene carine izmeu zemalja tadanje EEZ6 i uspostavljena je zajednika carinska politika prema treim zemljama. Nastanak carinske unije pojaao je trgovinu meu zemljama lanicama, ali je oslabio trgovinu zemalja lanica sa ostatkom sveta. Vancarinske barijere su ostale i posle uvoenja carinske unije. tavie, posle uklanjanja carina zemlje lanice su pojaano koristile vancarinske barijere, kako bi zatitile svoje pojedine privredne aktivnosti, unosei time dodatne poremeaje u meusobnu trgovinu. Vancarinske barijere poee da se uklanjaju tek kasnije, kada se posle Jedinstvenog evropskog zakona (1986) poele da se uvode odredbe zajednikog trita. Posle uvoenja Zajednike poljoprivredne politike i carinske unije, koje je bilo dugotrajno i mukotrpno usled otpora snanih interesnih grupa, od kraja 1960-ih do sredine 1980-ih dolo je do stagnacije integracija. Tome je doprinela okolnost to se na prvo proirenje EEZ ekalo do 1973., usled protivljenje Francuske britanskom ulasku. Tokom 1970-ih uinjen je i prvi, mada neuspean, pokuaj stvaranja monetarne unije.1 2

EZU. EEZ.

8

Prvi novi veliki korak u institucionalnom irenju i produbljivanju integracija bio je stvaranje zajednikog trita 1986-1992. Zajedniko trite je trebalo da omogui slobodno kretanje tzv. etiri faktora irom itave teritorije EEZ slobodno kretanje robe, usluga, kapitala i ljudi (radne snage). Oslobaanje etiri faktora podrazumevalo je otklanjanje brojnih vancarinskih barijera i administrativnih ogranienja, a njihovim uklanjanjem podstaknuta je privredna aktivnost irom Zajednice. Najvei dobitnici zajednikog trita postali su graani. Posle uspenog uvoenja zajednikog trita i niza sektorskih politika koje su u meuvremenu dodatno unapreene, usled ega je porastao entuzijazam za integracije, na red je dola zajednika valuta. Osnovni zadatak Ugovora iz Mastrihta 1992. bilo je lansiranje zajednike valute. Taj korak je bio najkomplikovaniji od svih dotadanjih integracija jer je podrazumevao ne samo da se sprovedu neki standardi u jednom sektoru, kao to su poljoprivreda ili transport, ve da itave privrede postignu odreena svojstva koja nisu lako dostina, a da se ta svojstva i kasnije odravaju. Ta svojstva su definisana preko pet poznatih uslova, koji se nazivaju kriterijumi konvergencije, mastrihtski kriterijumi itd. Uslovi se odnose na visinu inflacije, budetski deficit, javni dug, valutne fluktuacije i dugorone kamatne stope.

1951. ul 1952. 1957. Januar 1973. Januar 1981. Januar 1986. Februar 1986. Februar 1992. Januar 1995. Maj 1997. Januar 1999. 2001. Januar 2002. 2003. Maj 2004. Maj, jun 2005. Januar 2007.

Pariski ugovor Nastaje EZU, osnivaju je Belgija, Francuska, Holandija, Italija, Luksemburg i Nemaka. Rimski ugovor Danska, Irska i V. Britanija ulaze u EEZ. Grka ulazi u EEZ Portugal i panija ulaze u EEZ Jedinstveni evropski zakon (JEZ) predvia zajedniko trite. Potpisan Ugovor iz Mastrihta (Ugovor o Evropskoj uniji), EZU, EEZ i Evroatom se utapaju u EU, a EU se uspostavlja prema tri stuba. Austrija, Finska i vedska ulaze u EU. Potpisan Amsterdamski ugovor Poetak tree faze uvoenja evra Potpisan Ugovor iz Nice Ulazak evra u opticaj. Predstavljen nacrt Ustava EU. eka Republika, Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Maarska, Malta, Poljska, Slovenija i Slovaka ulaze u EU. Nacrt Ustava odbaen na referendumima u Francuskoj i Holandiji. Bugarska i Rumunija ulaze u EU.

Tabela 1: Kratka hronologija evropskih integracija

9

2. DA LI JE MONETARNA UNIJA BILA NEOPHODNA Kada se danas govori o monetarnoj uniji skoro iskljuivo se misli na Evropsku monetarnu uniju, tj. na evrozonu, zato to je evro kao jedna od trenutno najveih svetskih valuta stalno u fokusu trita i javnosti. To samo svedoi koliko se istorija brzo zaboravlja, a monetarna unija nije izuzetak. Evropska unija se zapravo pojavljuje kao kasni proizvod jedne istorije koja je od XIX veka do danas obilovala monetarnim unijama. U poznatije spadaju SAD, latinska unija3, skandinavska unija, unija nemakih zemalja, karipska unija, kao i posleratne monetarne unije Britanije i Francuske s njihovim bivim kolonijama. Meu tim unijama postojale su brojne razlike, neke su bile samo formalne, poput amerike, gde je monetarna unija pod okriljem snane federacije sline unitarnoj dravi, druge su bile kulturno-istorijske, kao latinska i skandinavska, a tree su zapravo bile unije deviznog kursa, to se danas naziva valutni odbor. Monetarna unija EU se od svih razlikuje po tome to je to prva monetarna unija u istoriji gde su se suverene drave dogovorile da iz upotrebe izbace nacionalne valute i uvedu jedinstvenu, do tada nepostojeu valutu evro. Evro je i prva valuta u svetu iza koje ne stoji ni zlatna podloga ni jedinstvena politika vlast. Prve ideje o stvaranju zajednike valute u Evropi mnogo su starije od same EEZ i Unije. Ako se izuzmu stari i srednji vek, inicijative za jedinstvenu valutu dolazile su im su posle Prvog svetskog rata raspadom Austro-Ugarske nastale nove drave. Tako je Gustav trezeman 1929. pozivao evropske drave da uvedu zajedniku valutu, poto su se posle Prvog svetskog rata namnoile i druge drave i valute. Kasnije su se trezemanovoj ideji prikljuivali mnogi drugi. esto se uje da je zajednikom tritu potrebna zajednika valuta. Takva gledita su dosta uobiajena u literaturi o Evropskoj uniji, iako nisu tana. Milton Fridmen, Robert Mandel i Martin Feldtajn, meu prvima od mnogih autora, govorili su da zajednikom tritu nije nuno potrebna zajednika valuta, a da se ne govori o tome da nije potrebna monetarna unija. Prosto, na zajednikom tritu se moe trgovati sa vie valuta, kao to se toliko puta dogaalo u istoriji. Bolje je imati fleksibilnije kurseve na zajednikom tritu jer oni omoguavaju trina prilagoavanja. Dok razne valute omoguavaju privredi laka prilagoavanja, jedinstvena valuta nudi neke druge pogodnosti, kao to su nii transakcioni trokovi, bolja alokacija i podsticaj rastu. Za Evropsku uniju je moda vanije bilo to da smanji dravnu pomo, reformie ZPP i trite rada, da smanji porez i stepen regulacije, nego da uvede zajedniku valutu. Dakle, trina integracija je mogua i bez zajednike valute, kao to je zajednika valuta mogua bez zajednikog trita. Monetarna unija pretpostavlja dve stvari. Prvo, uspostavljanje fiksnog deviznog kursa meu valutama zemalja lanica i drugo, integraciju kapitalnih trita. Monetarna unija ne iziskuje uvoenje jedinstvene valute, poto su kursevi valuta zemalja koje su ule

3

Formirali su je Belgija, Francuska, Italija, vajcarska 1865, a kasnije im se pridruila Grka. Ideja ove unije bila je da u meunarodnim razmerama unapredi bimetalnu standardizaciju novca.

10

u monetarnu uniju ionako meusobno fiksirani, dok imaju plivajui kurs prema ostalim valutama.4 Uvoenje jedinstvene valute sniava transakcione trokove od 0.3% do 0.4% dohotka evrozone, poto otpadaju trokovi meusobne zamene valuta za one koje su u Uniji i trokovi odravanja velikog broja valuta. 5 Uvoenje jedinstvene valute je svojevrsno osiguranje da e zemlja ostati u Uniji, jer je troak izlaska iz monetarne unije mnogo vei ako postoji jedinstvena valuta, nego ako ne postoji, a valute su u uzajamno fiksiranoj korpi kurseva. Teorijski je mogue da neka zemlja izae iz EU, a da ostane u zoni evra. To bi moglo da se desi pod uslovom da zemlja nastavi da se pridava kriterijuma monetarne integracije. Ako postoji jedinstvena valuta, to je svojevrsno osiguranje da e se zamlje, tj. njihove centralne banke kredibilnije pridravati kurseva koji su fiksirani. Drugim reima, kada bi kursevi samo bili fiksirani a ne bi postojala jedinstvena valuta umesto drugih valuta, onda bi bilo mogue da drave putaju u opticaj vie novca nego to odpada na njihovu kvotu, tj. vie nego to doputa kurs fiksiran na odreenom nivou. To je mogue i kada postoji jedna valuta, ali se mnogo lake primeti nego kada ima vie valuta. Drugi razlog bi mogao biti vezan za garancije da e neka zamlja poto je jednom tamo ula, bar izvesno due vreme ostati u monetarnoj uniji. Troak izlaska iz monetarne unije mnogo je vei ako postoji jedinstvena valuta, nego ako ne postoji, a valute su u uzajamno fiksiranoj korpi kurseva. Praktino, glavni racionalni motiv za izlazak mogao bi biti slabljene zajednike valute i visoka inflacija. Sluajevi naputanja zajednike valute u istoriji su uglavnom bili vezani za dve stvari visoku inflaciju i raspad zamalja ili unija. Da li je mogue da neka zemlja bude u evrozoni, a da ne bude lanica Unije? Po slovu zakona to nije mogue jer Ugovor iz Mastrihta doputa lanstvo u evrozoni samo za lanice Unije. A da li bi naelno bilo mogue biti u evrozoni, ali ne i u Uniji? Nijedna zemlja ne moe ui u evrozonu ako nije lanica Unije. Teorijski je mogue da neka zemlja izae iz Evropske unije, a da ostane u zoni evra, mada bi to bilo protivno zakonima evrozone. To bi moglo da se desi pod uslovom da zemlja nastavi da se pridrava kriterijuma monetarne integracije, a da napusti ostale oblike integracija. Problemi bi mogli nastati ako zemlja narui pravila evrozone jer evrozona ima mehanizam da izrekne eventualnu kaznu, ali ne i mehanizam da je provede u delo nad zemljom koja nije lan Evropske unije. To meutim, ne znai, kao to emo videti, da druge zemlje koje nisu lanice Unije ne mogu koristiti evro kao valutu. Korienje evra kao valute u nekoj zemlji i lanstvo neke zemlje u evrozoni dve su sasvim razliite stvari. Kada je u pitanju valuta, evrozona i Unija se oito dre drugaijeg naela nego kada su u pitanju neki drugi sporazumi i sektori politike. Recimo, mogue je da u engenskom sporazumu, kojim se regulie kretanje ljudi i prelazak granice, neka zemlja bude njegov potpisnik iako nije lanica Unije. Tako je npr., Norveka u sastavu engenskog sporazuma iako nije lanica Unije.

4

Utvrivanje kursa prema ostalim valutama izvodi se u trenutku uvoenja neke valute, a posle toga njen kurs poloan je standardnim trinim kolebanjima. 5 Umesto troska odrzavanja vise raznih valuta dolazi trosak odrzavanja jedinstvene valute, koji bi trebalo da je nizi.

11

3. PREDISTORIJA EVROPSKE MONETARNE UNIJE Stvaranje monetarne unije u EEZ nije bilo predvieno u Rimskom ugovoru iz 1957., kao to je to bio sluaj sa najveim brojem drugih zajednikih politika. Ono je prvi put pokrenuto u Marjolin memorandumu Evropske komisije iz 1962. U to vreme, meutim, postojao je sistem meusobno fiksiranih kurseva, kako je uspostavljen u Breton-Vudsu, i praktino nije bilo mesta za novo meusobno fiksiranje 6 valuta zemalja lanica. Zato je inicijativa za monetarnu integraciju obnovljena tek kada je postalo izvesno da breton-vudski sistem vie ne funkcionie i da je trenutak za novu akciju. Ideja o monetarnoj uniji ponovo je postala tema na samitu u Hagu 1969. Sistem iz Breton-Vudsa jedva je funkcionisao, vie formalno nego stvarno, i bilo je samo pitanje trenutka kada e definitivno biti naputen. Na inicijativu tog samita napravljen je 1970. Vernerov izvetaj6, koji je predviao uvoenje zajednike valute do 1980. Vernerov izvetaj je bio prvi od tri vana dokumenta koji e na kraju dovesti do stvaranja monetarne unije druga dva su Delorov izvetaj i Ugovor iz Mastrihta. Rukovodei se Vernerovim izvetajem lanice EEZ6, 1971., dogovorile su se da zaponu proces stvaranja monetarne unije. Prvi praktini korak nainjen je 1972. uvoenjem zone meusobne fluktuacije 6 valuta od 2.25%, to znai ukupno 4.5%. Taj mehanizam ograniene fluktuacije popularno je nazvan zmija, zbog izgleda grafikog prikaza kretanja kurseva. Za odravanje sistema fluktuacije osnovan je Evropski monetarni fond za saradnju. On je trebalo da bude nukleus budueg sistema centralnih banaka i Evropske centralne banke. Meutim, Fond je imao mala ovlaenja, a godine u kojima je sistem ograniene fluktuacije nastao obilovale su turbulencijama i visokom inflacijom, pri kojima je bilo teko zadrati valute u uskom okviru doputene fluktuacije. 4. STVARANJE EMS (EVROPSKOG MONETARNOG SISTEMA) Poto monetarna zmija nije dobro funkcionisala u prvih nekoliko godina postojanja, na osnovu odluke Saveta ministara sa briselskog samita 1979., uveden je EMS. Najvaniji mehanizam EMS bio je uvoenje ogranienja za meusobne fluktuacije valuta zemalja lanica EU pod nazivom ERM 1979. To je sistem fiksiranih deviznih kurseva koji bi se povremeno prilagoavali trinim kretanjima. Istovremeno je uveden EKI monetarna jedinica koja je predstavljala razliite fiksirane koliine svake od valuta u EMS.7 EKI je zapravo bio neka vrsta merila, metra za ostale valute mehanizma.86 7

Prema Pjeru Verneru, tadanjem premijeru Luksemburga. Uveden je i indikator divergencije, kao mera (ne) poeljnosti odstupanja valuta, ali nije stupio na snagu usled protivrenosti sa idejom da EMS bude antiinflatorni reim. Pre nego to je nazvana eki, evropska monetarna jedinica se zvala US i EUA. 8 Bilo je i drugih predloga za poetno ime valute (npr. dukat, florin, franak), ali su oni odbaeni zbog vezanosti za nacionalnu istoriju pojedinih zemalja.

12

Ideja je bila da se posle EMS pree na Evropsku monetarnu uniju koja je trebalo da bude uvedena tek tokom 1990-ih. To je bio sloeniji posao od uspostavljanja EMS, jer je posle koordinacije valuta trebalo da doe do njihovog kvalifikovanja za evrozonu, uvoenja jedinstvene valute i do putanja evra u opticaj. Posle uskustava sa nekolicinom valuta koje nisu mogle da opstanu u sistemu, sistem je praktino naputen a ideja monetarne integracije privremeno zaboravljena. Tanije, ERM je i dalje postojao, a u njemu je bilo samo nekoliko valuta, kojima je kao neformalno sidro sluila nemaka marka. Zato se ovaj prvi pokuaj oznaava kao mnogo rei, a malo dela. 5. DELOROV IZVETAJ I EMU U TRI STEPENA Novi pokuaj uspostavljanja monetarne integracije zapoeo je desetak godina posle neformalnog obustavljanja prethodnog pokuaja. Evropski savet je 1988. odluio da obnovi program monetarne integracije i zaduio je komitet na elu sa akom Delorom, ranijim ministrom finansija Francuske i tadanjim predsednikom Evropke komisije, da predloi konkretan program monetarne integracije. Delerov izvetaj 1989. predloio je da se uvoenje monetarne unije izvede u tri koraka. Ali, za razliku od prethodnog pokuaja, tokom ovog postupka uvoenja nisu pravljeni propusti. Godine 1992. stvorena je Evropska monetarna ustanova, EMI, kao prethodnica Evropske centralne banke, ECB. Kada su 1998. osnovani ECB i Evropski sistem centralnih banaka, ESCB, EMI je ukinut. Evropski savet je 1997. usvojio Pakt stabilnosti i rasta. Pakt je jo jednom ponovio vanost potovanja fiskalnih kriterijuma evrozone. Evropska monetarna unija je zaista uvedena u tri stepena, kao to je predviao Delerov izvetaj, ali su u poetnu ideju vremenom unete mnoge promene. Izvetaj, izmeu ostalog, nije predviao jedinstvenu valutu (ve fiksne kurseve) Ta tri stepena vremenski su izvedeni u sledeim periodima: Prvi stepen: 1. jul 1990 31. decembar 1993. Drugi stepen: 1. jsnuar 1994 31. decembar 1998. Trei stepen: 1. januar 1999 do daljnjeg. Mere u okviru prvog stepena odnosile su se na upotpunjavanje zajednikog trita, smanjivanje razlika u ekonomskim politikama zemalja lanica i uklanjanju prepreka za finansijske tokove, kako bi se osigurala bolja interakcija kapitalnih trita. Drugi stepen je podrazumevao jaanje ekonomske konvergencije, ispunjavanje uslova za ulazak u monetarnu uniju i stvaranje ustanova koje e sprovoditi poslove u vezi sa monetarnom integracijom. Zona fluktuacije valuta je preko ERM najpre bila ograniena na 2.5%, ali je kasnije proirena. Prelaskom na trei stepen, ERM je zamenjen sa ERM2. Tokom treeg stepena meusobno su fiksirani kursevi onih valuta koje su se kvalifikovale za evrozonu. Dovrena je institucionalna izgradnja evrozone, ukljuujui i personalna reenja za najvie funkcije u ECB i ESCB. Trei korak je trebalo da nastupi samo ako prosta veina bude ispunjavla uslove za EMU. Evropski monetarni sistem je bio rezultat kompromisa, jer je objedinjavao s jedne strane relativno stabilne, a sa druge, relativno inflatorne valute. Predstavnici i jedne i

13

druge grupe zemalja imali su razliite bojazni. Neke vlade su se bojale da e stabilnost njihovih valuta u odnosu na druge inflatorne valute oteati izvoz, jer bi njihove valute bile sve skuplje u odnosu na one koje su inflatorne, to bi poskupljivalo izvoz. Zemlje koje su ovako razmiljale bile su Austrija, Belgija, Holandija, Luksemburg i Nemaka. Druge zemlje su se pribojavale toga kako e se njihove privrede privii na stabilnu valutu, jer su decenijama imale neto viu inflaciju, koja je bila poslednje pribeite kontrole trokova. U ovu grupu su spadale uglavnom junoevropske zemlje. Zemlje sa inflatornim valutama (Grka, Portugal, panija, Italija) nisu imale problem sa izvozom ve sa uvozom, koji je neprestano poskupljivao i sa inflatornim razaranjem privrede, koje je bilo izazvano preteranim aktivizmom centralnih banaka i putanjem u opticaj vie novca nego to je to potrebno. Ironija je da se EMS naizgled iznenada raspao 1992., ispadanjem nekoliko valuta iz njega, tj. prekoraenjem dozvoljenog nivoa fluktuacija, ba kada je izgledalo da skoro idilino funkcionie. Posle raspada EMS usledili su razgovori meu lanicama EU o novom i dalekosenijem postupku monetarne integracije. Iako za vanije razgovore u EU skoro po pravilu vai da su dugi i mukotrpni, ovi su verovatno bili meu najteim, jer su se odvijali u senci krize ERM i iskustva kako je u slinim okolnostima prethodni pokuaj propao. I ulog je bio veliki, jer je stvaranje zajednike valute bilo do tada najsloeniji deo evropskih integracija. Zato su razgovori prolazili razna iskuenja izmeu ostalog i pokuaj da se definiu tako strogi kriterijumi konvergencije koje bi malo koja zemlja mogla da ispuni. Konano, kao odgovor na raspad ERM 1992. finansijski sastav Saveta ministara odluio je da se okvir fluktuacije meu valutama iz sistema pomeri sa 2.5% na 15% tj. ukupno 30%. To proirenje je oslabilo pritisak na pojedine valute i vie nee biti iskakanja iz ERM do uvoenja evra 1999. Sredinom 1990-ih izgledalo je da EMS uspeno funkcionie. Kada bi ustanovljeni kursevi bili u opasnosti da se narue, centralne banke bi intervenisale promenom ponude novca, promenom kratkoronih kamatnih stopa i to je neobino za dananje vreme kontrolom kapitalnih transakcija. Evropski savet, na predlog Evropske komisije, odluivao je kvalifikovanom veinom o tome da li neka zemlja ispunjava potrebne uslove. Najpre je Savet ministara trebalo da kvalifikovanom veinom odlui koje zemlje ispunjavaju uslove, a onda bi Evropski savet kvalifikovanom veinom odluio o tri stvari. Prvo, da li je veina drava ispunila traene uslove. Drugo, da li je ulazak u treu fazu integracije odgovarajui potez. Tree, ako bi drugo bilo odgovarajue, kada treba da nastupi trea faza. Zadrano je reenje da se integracija izvede trostepeno. Svrha prvog koraka bila je liberalizacija kapitalnih tokova, drugog priprema za ispunjavanje odreenih kriterijuma i nastanak institucionalnog okvira, a treeg uvoenje jedinstvene valute. Da bi vodila poslove monetarne integracije, Unija je stvorila sistem centralnih banaka. U taj sistem e ui sve zemlje koje pristupe evrozoni. Godine 1999. bilo je 11 zemalja evrozone, 2001. pridruila im se Grka, a 2007. Slovenija.

14

DRUGI DEO FAZE EKONOMSKE I MONETARNE UNIJE

15

1. TRI FAZE EKONOMSKE I MONETARNE UNIJE

Uspena realizacija odredbi Jedinstvenog evropskog akta iz 1997. godine je stvorila uslove za prelazak na vie faze evropske konstrukcije i njeno finalizovanje u oblasti Ekonomske i monetarne unije. Predviena je postepena realizacija EMU, s obzirom na to da se radi o sloenom projektu, kao i visokim zahtevima koji su postavljeni pred zemlje lanice i Evropskom unijom, kao celinom. Ugovor iz Mastrihta je definisao Evropsku i monetarnu uniju kao proces koji e se realizovati u tri faze, postavljajui precizne rokove po svim segmentima njenog ostvarivanja. Ambicije lanica Zajednice na stvaranju Ekonomske i monetarne unije su istakle u prvi plan neophodnost uspostavljanja ekonomske konvergencije pre prelaska na finalnu fazu EMU, kao i stvaranja uslova koji e omoguiti zemljama lanicama da u tranzitornom periodu smanje ekonomske razlike. 1.1. Prva faza nastanka EMU

Prva faza nastanka Ekonomske i monetarne unije je poela 1.jula 1990. godine i u funkciji pripreme neophodnih uslova za obezbeenje zadovoljavajueg nivoa ekonomske i monetarne konvergencije, koji e se realizovati u drugoj fazi. U ovoj fazi se insistiralo na politikama koordinacije, koje su omoguavale zemljama lanicama da sauvaju svoju suverenost i jednakost u procesu donoenja odluka tako to je svaka lanica delegirala isti broj predstavnika u novoformiranim telima. Bila je to, u sutini, faza navikavanja na nove odnose. U toku prve faze ekonomske i monetarne unije precizirano je oko 300 mera za sukcesivno otklanjanje fiskalnih, tehnikih i poreskih prepreka. To je omoguilo potpunu liberalizaciju kretanja kapitala u svim zemljama lanicama i usklaivanje njihovih monetarnih politika. Pravno-institucionalni okvir je dopunjen ukidanjem prepreka u unutranjem prometu izmeu zemalja lanica, ime su stvoreni uslovi za prelazak sa zajednikog na jedinstveno trite 1. januara 1993. godine. Na institucionalnom planu, ojaan je Monetarni komitet 9. Njegov zadatak je da daje miljenja i priprema godinji izvetaj o monetarnom stanju Zajednice i zemalja lanica. Monetarni komitet je odigrao znaajnu ulogu u pripremi i usvajanju odluka politikog karaktera iz monetarne oblasti u Savetu ministara i definisanju scenarija pripreme za prelazak na jedinstvenu monetu. 1.2. Druga faza nastanka EMU

Obuhvata period od 1. januara 1994. do 31. decembra 1998. godine. Znaaj druge faze je u duini njenog trajanja, promena do kojih e dovesti kod usklaivanja9

Ili, kako ga neki nazivaju Komitet guvernera.

16

ekonomskih i monetarnih politika zemalja lanica i jaanja mehanizama ekonomskih i monetarnih politika kao i neophodnih uslova za prelaz u treu, finalnu fazu. EMI (Evropski monetarni institut) formiran 1993. godine. Njegovo formiranje je u funkciji institucionalne pripreme Evropskog sistema centralnih banaka, koji e poeti sa radom 1. januara 1999. godine. lanice EMI su nacionalne banke zemalja lanica Luksemburki monetarni institut, koji ima ulogu centralne banke. Poetkom rada EMI rasputeni su Komitet guvernera centralnih banaka i Evropski fond za monetarnu saradnju (EFMS). Cilj Evropskog monetarnog instituta je da doprinese obezbeenju uslova potrebnih za prelazak u treu fazu ekonomske i monetarne unije. EMI je ukunut osnivanjem ECB. Kriterijumi ekonomske konvergencije predstavljaju najmanji zajedniki imenilac zdravih i stabilnih ekonomsko-socijalnih odnosa. Oni su utvreni u drugoj fazi u cilju pripreme za prelazak na treu fazu, i o njima e neto kasnije biti vie rei. 1.3. Priprema tree faze nastanka EMU

Odluke koje su efovi drava ili vlada usvojili u Madridu su od kljunog znaaja za dalji razvoj EMU i obuhvata tri grupe pitanja: 1. Usvajanje novog naziva jedinstvene monete evro, umesto ranije obraunske jedinice eki. Promena naziva predstavlja, pored simbolinog znaaja, meru psiholoskog uticaja na graane, ekonomske i druge subjekte Unije. Umesto ranije obraunske jedinice eki koja je izgubila skoro 40% vrednosti, promena naziva treba da pokae da je u pitanju nova, jaka i stabilna moneta i da iza nove monete stoje nacionalne banke najjaih i najstabilnijih zemalja lanica. 2. Za datum prelaska na jedinstvenu monetu odreen je 1. januar 1999. godine. Evropske savet u Dablinu je odluio da trea faza EMU pone 1999. godine. Prvi alternativni datum 1997. godine nije prihvaen zbog toga to je dvanaest, od petnaest zemalja lanica EU imalo 1995. godine budetski deficit vei od predvienog i nije ispunjavalo uslove za prelazak na jedinstvenu monetu. 3. Kalendar uvoenja evra. Scenario uvoenja jedinstvene monete je utvren Zelenom knjigom Evropske komisije. Scenario predvia tri etape, kao i jedan prelazni period izmeu 1999. i 2002. godine. prva etapa, poznata kao etapa A, poinje pre stupanja na snagu tree faze Ekonomske i monetarne unije. Evropski savet utvruje listu zemalja uesnica tree faze i formira Evropski sistem centralnih banaka. druga etapa, poznata kao etapa B, poinje definitivnim i nepovratnim utvrivanjem nivoa konverzije izmeu moneta zemalja uesnica u evro. Predviena duina njenog trajanja je najvie tri godine i za to vreme je potrebno da komercijalne banke obave pripreme za prelazak na evro, proizvodnju evro novcanica i metalnog novca. Kursevi konverzije izmeu ekija i evra je utvren u odnosu 1:1. trea etapa, poznata kao etapa C, posveena je uvoenju u opticaj evropapirnih novanica i metalnog novca, koji e obaviti bankarski sektor

17

uesnica evrozone. U ovom periodu, koji je poznat kao vreme kohabitacije nacionalnih i jedinstvene monete, izvrie se kompletna zamena nacionalnih moneta zemalja lanica sa evrom. Na kraju ove etape C, koja e se zavriti 30. juna 2002. godine prestae da postoje nacionalne monete zemalja lanica. Preostale papirne novcanice i metalni novac vie nee biti legalno sredstvo plaanja i svi koji ga budu koristili morae da izvre njegovu zamenu u evro na bankarskim alterima. 1.4. Trea faza EMU

Trea faza Ekonomske i monetarne unije je poela 1. januara 1999. godine. Stupanjem na snagu tree faze EMU uvodi se jedinstvena evropska moneta evro, poinje da funkcionie Evropski sistem centralnih banaka (ESCB), kojeg sainjavaju Evropska centralna banka i centralne banke zemalja lanica. Jedinstvena monetarna politika

Evropski savet je u Briselu 1998. godine, utvrdio listu zemalja koje su ispunile neophodne uslove za prelazak u treu fazu Ekonomske i monetarne unije i spremne za usvajanje jedinstvene monete. Prihvatanjem Ugovora iz Mastrihta formiran je Evropski sistem centralnih banaka, sa Evropskom centralnom bankom i centralnim bankama zemalja lanica. Monetarna vlast je centralizovana i nezavisna, od 1. januara 1999. godine, a monetarnu politiku e voditi Evropska centralna banka. Evropski sistem centralnih banaka

Primarno institucionalno obeleje tree faze Ekonomske i monetarne unije je Evropski sistem centralnih banaka. ESCB je najvii monetarni organ za lanice evro zone. Sedite Banke je u Frankfurtu. Glavni cilj ESCB je ouvanje stabilnosti cena, a osnovni zadaci su utvrivanje i sprovoenje jedinstvene monetarne politike Unije. Nezavisna uloga ESCB je osnovna karakteristika Ekonomske i monetarne unije u toku tree faze. Istiu se dva kljuna razloga: 1. Prvi uslov da jedinstvena evropska moneta postane i bude jaka je obezbeenje niske stope inflacije u krugu zemalja koje uestvuju u treoj fazi EMU. 2. Drugi uslov je stvaranje mogunosti da svaka zemlja lanica, direktno u Savetu guvernera iznosi svoje interese, poglede i stavove. Stavljanjem monetarne politike u integraciju Saveta guvernera i Izvrnog odbora menja se poloaj centralnih banaka zemalja lanica. One postaju izvrni organi Evropske centralne banke, bez mogunosti da u svom radu primenjuju odredbe nacionalnog zakonodavstva, koje je u prolosti bilo specifino od zemlje do zemlje.

18

2. EVROPSKI SISTEM CENTALNIH BANAKA Evropska centalna banka (ECB) funkcionie u Evropskom sistemu centralnih banaka (ESCB) i predstavlja njegovu sr. Prethodnica ECB bio je EMI. Potreba za ECB se ukazala poto je jedan broj zemalja Evropske unije odluio da usvoji zajedniku valutu, to iziskuje jedinstvenu monetarnu politiku, stvaranje zajednikih deviznih rezervi, i niz drugih poslova. Evropski sistem centralnih banaka sastoji se iz ECB i centralnih banaka zemalja lanica. 2.1. Ciljevi i funkcije Osnovni cilj ECB jeste da ouva cenovnu stabilnost na podruju evrozone, to bi indirektno tebalo da ima uticaj i na ostatak Evropske unije, pa i na svetsku privredu. Kao drugi cilj navodi se podrka optim ekonomskim politikama Zajednice. Trea odgovornost ECB jeste funkcionisanje sistema komercijalnih banaka. Ako se samo ouva cenovna stabilnost, onda nema prostora za podrku ekonomskim politikama Unije. A ako se podravaju ekonomske politike Unije, onda nema cenovne stabilnosti. Ukratko, ta dva cilja ne samo da nisu u saglasnosti, ve se i meusobno iskljuuju. Evropski sistem centralnih banaka i ECB imaju odgovornost i za dobro funkcionisanje bankarskog sistema zemalja lanica evrozone, a indirektno i Unije. To u praksi znai normalno odvijanje sistema plaanja. Dok se sve odvija dobro, ova odredba ne predstavlja problem. Osnovne funkcije ESCB jesu da definie i sprovodi monetarnu politiku Evropske unije, da obavlja poslove vezane za devizni kurs, da uva i koristi devizne rezerve, da osigura dobar rad sistema plaanja na teritoriji evrozone, kao i da prua strunu podrku ostalim telima Unije kada je re o monetarnim pitanjima. Poetni kapital ESCB bio je 5 mlrd, a njemu je pridodato i oko 40 mlrd deviznih rezervi. Obe vrste sredstava osigurale su zemlje lanice evrozone, proporcionalno njihovim BDP. Devizne rezerve imaju istu funkciju kao i u nacionalnim dravama da budu garant kursa i plaanja prema inostranstvu. 2.2. Osnovna tela Evropski sistem centralnih banaka se sastoji od ECB i njenih tela, plus centralne banke zemalja lanica Evropske unije. Iako je ESCB iri sistem, jer u njega ulaze i centralne banke zemalja Unije koje su izvan evrozone, njima zapravo rukovode tela ECB, od kojih su dva najznaajnija: Upravni savet i Izvrni odbor. Osim njih postoji i Opti savet. Upravni savet je daleko najvanije telo ESCB i ECB i on definie opta naela monetarne politike ESCB, formulie konkretnu monetarnu politiku, utvruje eskontnu kamatnu stopu, visinu rezervi, itd. Izvrni odbor sprovodi monetarnu politiku i sve ostale

19

odluke Upravnog saveta. Upravni savet je najvie telo ESCB i ECB, ali najvaniji deo tog tela ini Izvni odbor. lanovi Izvnog odbora ne samo da daju predsednika i potpredsednika Upravnog saveta, nego i sami oni, njih est, uvek imaju pravo jedan ovek, jedan glas. Evropska centralna banka ima oko 1.350 zaposlenih, a ESCB ak oko 70.000 zaposlenih. Po uzoru na tela Unije, ECB proizvodi etiri tipa regulacije. Uredbe i odluke su dokumenti obavezujui za sve lanice evrozone dok preporuke i miljenja nemaju obavezujui karakter, ali ih nacionalne centralne banke i zemlje evrozone mogu prihvatiti i sprovoditi. 2.3. Naini odluivanja Klune odluke u ESCB i ECB donosi Upravni savet, koji u svom sastavu ima est stalnih lanova Izvrnog odbora i sve guverner zemalja lanica evrozone. lanstvo u Upravnom savetu je lino i neprenosivo na drugu osobu, sa izuzetkom odluivanja o nekim manje vanim pitanjima. U sadanjem sastavu Upravnog saveta odluuje se po naelu jedan ovek, jedan glas, osim kod nekih glasanja koja se tiu finansijskih pitanja same ECB, gde su glasovi ponderisani, prema jaini ekonomija koje lanovi zastupaju. Odluuje se uglavnom veinom glasova prisutnih, a u sluaju nereenog ishoda pobeuje ona strana na kojoj je bio predsednik. Pri utvrivanju naina odluivanja u ECB razmatrane su razliite opcije tokom 1990-ih i u prvih nekoliko godina XXI veka. Bilo je predloga da Upravni savet bude mali komitet strunjaka ili guvernera, to je odbaeno zbog niske reprezentativnosti. Bilo je i nekih drugih predloga i, s obzirom na postojee mogunosti odabrani nain odluivanja je dobar, mada ne i savren. To otvara prostor za prigovore. Ovi prigovori, meutim, gube na snazi kada se iznose s obzirom na odreenu nacionalnu poziciju autora. 2.4. Monetarna politika ECB Najvei problem koji neka centralna banka moe da ima jeste zavisnost od vlasti, pre svega od izvrne vlasti. Zavisnost od izvrne vlasti dovodi do toga da se politika centralne banke svodi na podrku ekonomskoj politici vlade. Ako centralna banka vodi monetarnu politiku pod snanim uticajem izvrne vlasti, onda se to svodi na putanje u opticaj vee koliine novca nego to je potrebno, uglavnom radi monetizacije ili pokrivanja budetskog deficita. Mogue je da to bude naglo i neuravnoteeno putanje i povlaenje sredstava, neka nagla stop-and-go-policy. Posledica vee ponude novca od potrebne jeste via inflacija nego to bi bila da centralna banka vodi politiku nezavisno od centalne vlasti. U vreme popularnosti kejnzijanizma tokom 1970-ih centralne banke razvijenih zemalja bile su pod snanim uticajem nacionalnih vlada. Poto inflacija razara privrede, preraspodeljuje dohodak i bogatstvo, destimulie preduzetnitvo i topi novani imetak vlasnika, kejnzijanske

20

politike su naputene, najpre u Britaniji krajem 1970-ih, potom u SAD poetkom 1980ih, a onda i u drugim zemljama sveta. Na mesto kejnzijanizma doao je monetarizam, donosei najvaniju promenu osamostaljivanje centralnih banaka u odnosu na izvrnu vlast. A najvanije operativno pravilo centralnih banaka postalo je da ponudu novca ne odreuju potrebe za novcem izvrne vlasti, nego jedno vrlo restriktivno pravilo, koje se po Militonu Fridmenu nekada naziva i Fridmenovo pravilo. Ono kae da ponudu novca odreuje zbir stope inflacije i stope privrednog rasta. Prelazak na monetarizam vrlo brzo je rezultirao padom stope inflacije, sa oko 20% na oko 5%, a posle nekoliko godina i na 2%. Nezavisnost centralnih banaka postala je imperativ. Ako bi u nekoj zemlji ostala visoka stopa inflacije, dok je ona u drugim zemljama niska, onda bi ta zemlja sa viom inflacijom bila suoena sa dve pojave. Prvo, pojavila bi se neka strana valuta, koja bi bila rezervna u odnosu na domau zvaninu valutu. Drugo, kapital bi beao iz te zemlje ka zemljama sa stabilnijim valutama. Nezavisnost ima vie komponenti, kao to su institucionalna, zakonodavna, politika, personalna, finansijska ili operativna nezavisnost. Monetarno pravilo u evrozoni ne funkcionie. Ne postoji monetarni agregat koji se kree ak ni blizu zbira stopa inflacije i stopa rasta u prethodno godini, kako bi monetarno pravilo zahtevalo. Na osnovu toga bi moglo da se zakljui da ECB vodi monetaristiku politiku bez monetarnog pravila. To bi, u krajnoj liniji, moglo da se oznai kao oportunistika monetarna politika, jer ECB posmatra kako se kreu monetarni agrgati i onda na osnovu toga reaguju. Najsnanije orue svake centralne banke pa i ECB, jeste visina eskontne stope. To je cena po kojoj centralna banka daje novac na korienje komercijalnim bankama. U vreme kada preti opasnost od inflacije, eskontne stope rastu, kada se ta opasnost smanjuje, opada i eskontna stopa. Meutim, skup novac utie i na poslovnu aktivnost to je skuplji, manje se trai. Vai i obrnuto. Na poetku, tokom 1999., ECB je pokazivala veliku nesigurnost. Ona se ogledala u neizmeninom poveavanju i sniavanju kamatne stope za vrlo visoke iznose u procentima, kada su u pitanju merila centralnog bankarstva. Posle 1999. dominiraju tri razliita perioda. U prvom 1999-2000 ECB je praktino stalno podizala kamatne stope. Od 2000-2003 ECB je stalno sniavala eskontnu stopu, a posle toga od danas neprestano je poveava. Poto je veem delu perioda 1999-2007. ECB je podizala kamatne stope, to znai da je u evrozoni dominirao inflatorni pritisak. Evropska centralna banka ima visok stepen nezavisnosti, ali ne i potpunu nezavisnost slino nekim od nezavisnijih centralnih banaka, poput Bundesbanke i FEDa. To se pokazalo u vie navrata. Reimo, ECB nije preporuila da Belgija i Italija uu u evrozonu zato to nisu ispunjavale za to propisane uslove, ali je Evropski savet preinaio tu odluku. Politiari Evropske unije imaju stalni kanal uticaja na ECB na dva naina. Prvo, jedan od dva kljuna cilja ECB, osim cenovne stabilnosti, jeste i podravanje ekonomske politike Unije. Zbog toga politiari i tela iz Brisela mogu da zahtevaju meku monetarnu politiku ECB, koja e onda za posledicu imati vei rast stope inflacije. Drugi nain uticaja na ECB jesu nacionalne ekonomske i posebno fiskalne politike. Opti ciljevi EMU jesu: slobodna trgovina, slobodna kapitalna kretanja, odreeni devizni kurs i monetarna autonomija.

21

Sva tri cilja nisu, meutim, istovremeno osvarljivi. Moe se u isto vreme imati bilo koja kombinacija od dva elementa, ali ne i sva tri. Tako se moe imati slobodan protok kapitala i fiksni kurs, ali ne i monetarna nezavisnost, jer e kamatnu stopu odreivati svetsko trite. Ako se kapital slobodno kree i ako se kurs neke valute fiksira za drugu, onda monetarna vlast vie nema slobodu da utie na kamatnu stopu i nju praktino odreuje monetarna vlast valute za koju je ona fiksirana ili svetsko trite. U svetlu meke fiskalne politike monetarna politika je praktino nemona i ne moe da ostvari prvi cilj cenovnu stabilnost, tim pre to se ogranienja vezana za budetski deficit i javni dug u zemljama lanicama evrozone slabo potuju. Mnogi snaniji instrument za uticaj na cenu jeste fiskalna u odnosu na monetarnu politiku. Tek ako je fiskalna politika relativno restriktivna, do izraza moe da doe delovanje monetarne politike. 2.5. Operativna pitanja Evropska centralna banka sprovodi monetarnu politiku preko spoljanjih operacija koje se tiu deviznih kurseva evra prema drugim valuta, obino kupovinom ili prodajom drugih valuta. Minimalna rezerva osigurava normalnom poslovanju dnevnu likvidnost komercijalnih banaka. U unutranje konkretne operacije spadaju dve grupe operacije na otvorenom tritu i stalne pogodnosti. etiri su osnovne vrste operacija na otvorenom tritu. Osnovna operacija refinansiranja je najznaajnija meu njima. Ona osigurava kratkoronu likvidnost bankarskog sistema i utie na visinu kamatnih stopa. Dugorone operacije finansiranja osiguravaju likvidnost u periodu od nekoliko meseci. Operacije finog podeavanja jesu mehanizmi povlaenja ili putanja novca u opticaj. Konano, strukturne operacije slue za osiguranje dugorone likvidnosti. Dve su pogodnosti stalne. Komercijalne banke mogu da zajme sredstva po vienju ili da dre svoje depozite uz plaanje odnosno dobijanje odgovarajue kamate na ta sredstva. Evropska centralna banka izdaje 8% ukupne vrednosti bankota i kovanog novca, a nacionalne centralne banke evrozone preostala 92%. Nacionalna kvota se utvruje prema ueu tih zemalja u kapitalu ECB. Uee u kapitalu zasnovano je na ekonomskoj snazi zemalja lanica. Time se osigurava ravnomerna zastupljenost svih zemalja evrozone, to je vano na simbolinom nivou, kako bi se izbeglo to da se graani pojedinih zemalja oseaju neravnopravnim. Znaaj deo evronovca nalazi se u opticaju van evrozone. Najvei deo takvog evro novca je u svetu u obaveznim rezervama, potom u zemljama Unije koje su izvan evrozone, zatim u zemljama gde je evro zvanino sredstvo plaanja ili jedno od zvaninih sredstava plaanja, iako te zemlje i teritorije nisu ni lanice Unije ni evrozone. Uniji i ECB je u interesu da ima to vie zemalja koje koriste evro kao sredstvo plaanja jer svaka od njih stalno angauje izvesnu koliinu evronovca. Simbol evra je razvijen po uzoru na grko slovo epsilon. Dve horizontalne crte, koje podseaju na znak jednakosti, zamiljene su tako da simbolizuju stabilnost. ISO skraenica za evro je EUR. Ukupno je sedam denominacija bankota od 5, 10, 20, 50, 100, 200 i 500 i osam denominacija kovanog novca od 1, 2, 5, 10, 20 i 50 centi, te od 1 i 2.

22

TREI DEO USLOVI ULASKA U EMU

23

1. USLOVI ULASKA U EVROPSKU MONETARNU UNIJU Formiranje evrozone, tj. Evropske monetarne unije, bilo je komplikovna operacija jer je iziskivala niz precizno utvrenih koraka koje je trebalo koordinisati sa svim ostalim zemljama koje u asocijaciju ulaze. Sve zemlje lanice EMU morale su da ispunjavaju odreene uslove, o kojima e kasnije biti rei, i to trajno: poev od najmanje dve godine pre uslaska, u vreme ulaska i kasnije, sve vreme boravka u EMU. Podrazumeva se da su sve valute koje ulaze u evrozonu konvertabilne, i to ne u smislu da se menjaju za druge valute ili prema kriterijumu konvertibilnosti nacionalnih centralnih banaka, MMF i drugih netrinih fondova, nego po trinom kriterijumu. Naravno, i od evra se oekivala potpuna konvertabilnost. Signal da je neka valuta postigla potpunu ili trinu konvertabilnost jeste kada se ukinu sva ogranienja na kapitalne i tekue transakcije u toj valuti. Ukidanje ogranienja podrazumeva da se ona odnose i na plaanje dividendi ili kamate. Evropska monetarna unija poiva na tri osnovna elementa: 1. harmonizacija monetarnih politika zemalja lanica; 2. zajednikim rezervama i 3. zajednikoj centralnoj banci. Sva tri pomenuta elementa lako su razumljiva. Zemlje koje uu u monetarnu uniju ne mogu sprovoditi samostalnu monetarnu politiku, ve to moraju initi zajedno sa drugim zemljama lanicama. Zemlje unutar monetarne unije mogu da imaju svoje rezerve ali s njima nema svrhe samostalno delovati, ne samo zato to bi se suoile sa velikim gubicima, nego i zato to takvo delovanje dolazi u obzir samo ako je usklaeno sa drugim lanicama. Konano, radi operativnog delovanja, jedinstvena valuta mora da ima ustanovu koja e obavljati zajednike poslove. Tri prethodno navedena zajednika elementa pretpostavljaju naredne zajednike korake, kao to je uspostavljanje jedinstvene eskontne stope, koliina novca u opticaju, usvajanje opteg okvira kreditne politike itd. Ponekad se navode i neki drugi uslovi za monetarnu uniju, mada nisu neophodni. Reimo, nije neophodno da postoji integrisano trite kapitala. Ono to mora postojati jeste sloboda kapitalnih tokova ali ne integracija kapitalnih trita u smislu da bi za sva trita vaila ista pravila igre. Usled toga je znatno bolje da na kapitalnim tritima postoje razliita pravila igre, jer onda investitori imaju institucionalni izbor, kojeg ne bi bilo ako bi se uveo jedinstveni model. Takoe nije neophodno da u zemljama lanicama evrozone budu identine stope inflacije, nije nuna harmonizacija poreskih sistema, kao to nisu neophodni slian nivo ekonomskog razvoja ili neprekidno dogovaranje o ekonomskim politikama. Zemlje evrozone imaju razliite stope inflacije zato to su i cenovnu faktori u njima razliiti. Pristalice politike integracije smatrale su da bi monetarna integracija morala da bude i sredstvo ubrzanja i politike integracije. Zbog toga e otpor jedinstvenoj valuti osim ekonomske, imati vrlo snanu motivaciju od strane onih koji se protive politikoj integraciji. Zahvaljujui tome to je bilo vrlo vidljivo da se monetarna integracija koristi

24

kao sredstvo za razvoj politike integracije, neke zemlje protivile su se uvoenju evra i evrozone. 1.1. Fiksiranje kurseva

Monetarna integracija je bila znaajan test stvarne, a ne samo deklarativne spremnosti lanica Evropske unije za dalju integraciju. Njen trei stepen, koji je otpoeo 1999. a zavrio se 1. januara 2002. godine, podrazumevao je postojanje zajednike valute (evro) u opticaju i Evropske centralne banke, kao i drugih instrumenata koji karakteriu monetarnu vlast, uz ukljuivanje nacionalnih valuta zemalja Evropske unije kao i zakonitih sredstava javnih i privatnih plaanja. Trea faza monetarne integracije uvoena je postepeno i etapno. Prvi korak je bio definisanje vrednosti evra 1. januara 1999. i meusobno zamrzavanje kurseva valuta zemalja koje su prihvatile evro. Evro nije uveden samo na papiru 1999. iako nije odmah uao u opticaj. Kolika je bila neposredna cena uvoenja evra? Samo tampanje i kovanje evra kotalo je oko 15 mlrd, a ukupni trokovi zamene valute evra bili su vei, mada jedinstvene procene za to nema. Evro je uveden 1. januara 1999. godine, u odnosu 1:1 prema ekiju (ECU) i uspostavljen je fiksni odnos evra prema 11(kasnije 12 i 13) valuta: 1. 13.7603 prema austrijskom silingu (ATS), 2. 40.3399 prema belgijskom franku (BEF), 3. 1.95583 prema nemackoj marki (DEM), 4. 166.386 prema spanskoj pezeti (ESP). 5. 5.94573 prema finskoj marki (FIM), 6. 6.55957 prema francuskom franku (FRF), 7. 340.750 prema grckoj drahmi (GRD), 8. 0.787564 prema irskoj funti (IEP), 9. 1936.27 prema italijanskoj liri (ITL), 10. 40.3399 prema luksemburskom franku (LUF), 11. 2.20371 prema holandskom guldenu (NLG), 12. 200.482 prema portugalskom eskudosu (PTE). Grka je u evrozonu ula 1. januara 2001. Slovenija se evrozoni prikljuila 2007. uz kurs od 239.640 tolara za jedan evro. Monetarna integracija je okonana izbacivanjem iz opticaja 12 valuta zemalja lanica u korist evra. Evro je u opticaj uao 1. januara 2002. godine, i tokom narednih est meseci u potpunosti je zamenio nacionalne valute u 12 zemalja, koje su povuene iz opticaja do kraja juna 2002. godine.10 Prvog dana kada je uveden 1999. na papiru jedan evro je vredeo $1.18, ali e vremenom doi do velikih promena.1110

U pojedinim radnjama u zemljama Evro12, ak i sredinom 2004. dobijali su se rauni na kojima je vrednost paralelno izraunata u evrima i u nacionalnoj valuti. 11 Tokom 2000. godine evro je pao sa 1.18 na 0.82 u odnosu na ameriki dolar. Velike oscilacije su se nastavile, tako da je posle toga dolar poeo da opada a evro da raste, da bi 2003. godine jedan evro vredeo ak $1.28, a krajem 2004. oko $1.37. Tokom 2005. i 2006. dolar je neto porastao u odnosu na evro, tako

25

1.2.

Pravila konvergencije

Pravila monetarne unije predviaju da zemlje koje ele da pripadaju Uniji moraju da zadovolje dve grupe uslova, koji se zove uslovi konvergencije. Prvu grupu uslova predstavlja zakonska konvergencija, koja podrazumeva da zemlje lanice monetarne unije svoju regulativu moraju prilagoditi regulativi same monetarne unije. Ovaj uslov se ispunjava odgovarajuom primenom zakonodavstva, kako bi se uskladilo sa odredbama monetarne unije. Drugu grupu ine ekonomski kriterijumi. Da bi pristupile predvienoj monetarnoj integraciji, zemlje lanice su morale da ispune izvesne uslove koji se konvencionalno nazivaju kriterijumi konvergencije ili mastrihtski kriterijumi, i to su: Stopa inflacije (merena indeksom potroakih cena) u zemlji koja pristupa EMU ne sme biti via od 1.5% u odnosu na prosek stopa inflacije u tri zemlje EU s najniom stopom inflacije. Budetski deficit ne sme prelaziti 3% od BDP12, Javni dug ne sme biti vei od 60% od BDP. Mora se potovati granica odstupanja valuta, koja predvia ERM tokom dve godine pre uvoenja treeg stepena EMU, bez devalvacije svoje valute u odnosu na druge valute zemalja EU.13 Dugorone kamatne stope tokom godine ne smeju da odstupaju vie od 2% u odnosu na kamatne stope tri najuspenije zemlje EU, tj. tri zemlje sa najniim kamatnim stopama. Prema zvaninom gleditu, zemlje evrozone moraju da se pridravaju svih pet kriterijuma sve vreme, dok se ostalim lanicama Unije (koje nisu u evrozoni) preporuuje da ih se pridravaju. Izuzetak od toga je pravilo budetskog deficita kojeg moraju da se pridravaju ne samo lanice evrozone, ve i sve ostale lanice Unije sa izuzetkom Britanije. Britaniji je, na osnovu posebnog sporazuma sa Unijom, dozvoljeno da pokuava da izbegne preterani budetski deficit. Jedina razlika lanica i nelanica evrozone u pogledu budetskog deficita jeste to da nelanice ne mogu biti kanjene, a lanice mogu. lanice evrozone u sluaju prekoraenja pravila budetskog balansa, osim finansijskih kazni, ne mogu da dobijaju sredstva iz Kohezivnog fonda. Dvema regulacijama iz 1997. uvedena je mogunost kanjavanja zemalja za prekoraenje budetskog deficita. 1.3. Znaenje konvergencije

Zvanino opravdanje postojanja evrozone jeste to da ona pogoduje zemljama koje u nju uu, time to neke koristi nastupaju odmah nii transakcioni trokovi, jeftinije finansiranje javnog duga, poveanja senjoraa a neke kasnije stabilizacija, rast BDP,da se poetkom 2007. za jedan evro moglo dobiti oko $1.30, a u aprilu $1.38. 12 BDP oznaava bruto drutveni proizvod i edvivalent je za GDP: 13 Ta granica doputenog odstupanja krajem 80-ih i poetkom 90-ih godina bila je 2.25% ali je posle deliminog raspada ERM 1993. iznosila je 15.

26

rast trgovine, pad inflacije, odsustvo preraspodele. Jedna od tih dobiti trebalo bi da bude navodna konvergencija privreda zemalja lanica evrozone. ak se i kriterijumi nazivaju kriterijumima konvergencije. To namee pitanje o tome o kakvoj konvergenciji je re. Reimo moe se govoriti o konvergenciji ex ante i ex post. Ex ante bi znailo ispunjavanje pet navedenih uslova pre pristupanja evrozoni. Ponekad se konvergencija u ovom smislu oznaava kao nominalna. Ako se misli samo na ex ante ili nominalnu konvergenciju, onda je sve jasno. Ali ako se misli na ex post konvergenciju onda je malo toga jasno. Ono to zbunjuje kod ovakvog shvatanja konvergencije kako sa pravom istie Dabrovski, jeste slinost sa jednim drugim pojmom kohezija. Kohezija se generalno odnosi na skup politika iji je cilj smanjivanje regionalnih i socio-ekonomskih razlika. Unija objavljuje izvetaje o konvergenciji u kojima se koristi jedno meovito shvatanje ovog pojma. U ovom smislu konvergencija se odnosi na integraciju proizvodnog i finansijskog trita, bilans plaanja i tekueg rauna, trgovinske i tokove DSU, kretanje cene rada i indeksa drugih cena. Sledea mogunost je da se misli na konvergenciju privrednih ciklusa. U trenutku stvaranja evrozone privrede zemalja lanica bile su u razliitim fazama privrednih ciklusa, neke u ekspanziji, neke u kontrakciji, ostale izmeu, na putu nagore ili nadole. Naredna mogunost je konvergencija ekonomskih politika. U tom pogledu postoji izvesna aktivnost meu telima Unije, kao to su finansijaki i ekonomski sazivi Saveta ministara, COREPER, Komisija, Evropski savet, ECB, pa i Evropski parlement, mada uglavnom konsultativno. Problem je u tome to sve pomenute ustanove nemaju mnogo uticaja na ekonomske politike zemalja lanica. Nacionalne vlade imaju odluujui uticaj na ekonomske politike i one e biti beznadeno razliite bez obzira na to koliko se koordiniu preko tela u Briselu. Zato su razliite i zato e takve ostati? Zato to na njih utiu prilike u zemljama lanicama, kao to su privredna situacija, delovanje interesnih grupa, tajming izbora i drugih vanih dogaaja u politkom ivotu zemalja itd. Ovakvom jezikom politikom tela Unije su unela znatnu konfuziju u shvatanje konvergencije. Ovde se pod konvergencijom podrazumevaju kriterijumi konvergencije. 2. NALIZA KRITERIJUMA KONVERGENCIJE Od pet kriterijuma konvergencije samo su tri monetarni stopa inflacije, kamatne stope i granica od 15% fluktuacija valuta. Preostala dva kriterijuma (balans budeta i javni dug) fiskalnog su karaktera. Meutim, ta dva kriterijuma imaju snane posledice za monetarnu politiku. Striktna monetarna politika dae malo rezultata ako je fiskalna politika slabo ograniena. Kako su odabrani navedeni kriterijumi? Za orijentaciju, kae se, sluila je nemaka monetarna situacija, sa idejom da zajednika valuta bude stabilna kao nemaka marka s eljom da se preduprede prigovori o slabosti budue valute, kroz koju bi zemlje lanice mogle izvoziti svoje neracionalnosti. Zato je pri utvrivanju kriterijuma uzet strog, ali ne i najstroi od razmatranih scenarija. Ako je prva orijentacija bila Nemaka, druga je bila procena koliko bi zemalja moglo da ispuni traene kriterijume.

27

Smatralo se da za manje od sedam zemalja nema smisla uvoditi zajedniku valutu, a da bi se osigurao taj broj, kriterijumi su donekle oslavljeni. Naravno, oni su u osnovi morali biti mehaniki i arbitrarni, svejedno koji bi bili odabrani. Kriterijumi su vie orijentisani na imaginarnu i neodreenu stabilnost u uslovima stagnantnih privreda, nego na privrede koji dinamino rastu. Merilo inflacije od 1.5 pp14 iznad proseka tri zemlje sa najniom stopom inflacije jeste razultat kompromisa manje ili vie inflatornih valuta. Inflacija od 1.5pp iznad proseka tri zemlje ne mora biti posebno niska. Granica od 3% deficita je mogla biti i 2%, jer se u ozbiljnim dravama deficit od 3% smatra visokim, a 5% opasnim i destabilizujuim. Oigledno je prevladala preutna saglasnost politiara da na raspolaganju imaju komotnije reenje pri potronji javnih sredstava. Javni dug je mogao biti manji ili neto vei. Ali veina zemalja EU je ve bila visoko zaduena i nije se moglo oekivati da stepen zaduenosti naglo opadne. Slino je i sa drugim kriterijumima. Kod kamatne stope je odabrana nominalna, a ne realna kamatna stopa. Ekonomisti nisu imali mnogo razumevanja za takav izbor. Ispostavilo se da su kriterijumi dosta otri za ovakav skup zemalja, iako oni to u osnovi nisu. Neke su zemlje jedva uspele da ih ispune, neke nisu, a ipak su se nale u EMU. Svi mehanizmi odravanja kursa, deviznih rezervi ili monetarnih tokova kojima su se ranije sluile centralne banke prelaze na jedinstvenu centralnu banku ECB u Frankfurtu. Pri niskoj privrednoj aktivnosti doputene su standardne operacije kao to su smanjivanje eskontne stope, poveanje koliine novca u opticaju time to drava otkupljuje hartije od vrednosti koje je prethodno emitovala ili operacije sa deviznim rezervama. Preterana inflatorna politika zemalja evrozone zabranjena je a kazne za prekoraenja su finansijske. Prilikom uvoenja evra nije prihvaen nemaki predlog da finansijke kazne za prekoraenje inflacije, deficita i ostalih uslova budu automatske. Onda je usledila duga nemaka inicijativa, ali je u njoj razdvojen prethodni zahtev za automatsko kanjavanje prekrilaca pravila budetskog deficita. Da bi koliko toliko osnaio fiskalni deo kriterijuma, Evropski savet je 1997. doneo Pakt stabilnosti i rasta. Poto pakt nije bio precizan u pogledu kazni za prekoraenje deficita od -3% naknadno je doneta regulacija broj. 1467/97 kojom je to precizirano na sledei nain: kazna za prekoraenje granice od 3% za budetski deficit jeste automatska ako je ta zemlja imala kretanje BDP koje je bolje od -0.75% te godine u odnosu na prethodnu. Za ispravku prekoraenja lanica ima tri do etiri meseca; pri rastu (tj. padu) BDP od -0.75 do -2% odluuje se o kazni, 15 ali se u posebnim sluajevima moe napraviti izuzetak, tj. kazna se moe izostaviti; nema kazne pri padu BDP veem od -2% iako je budetski deficit vei od -3%. Kazne mogu da budu do 0.5% BDP, ali je u meuvremeno usvojeno reenje da one nisu automatske. Pravila Pakta stabilnosti i rasta nisu probudila mnogo entuzijazma meu strunjacima, jer su pravila bila jasna, a Pakt je samo ponovio deo toga to je jasno. Bilo je vrlo otrih komentara: Pakt stabilnosti je glas nepoverenja evropskih vlasti u

14 15

Procentni poeni. Odlukom Saveta ministara iz 2005. taj rok je produen na 4-6 meseci uz opravdanje da to daje vie vremena vladi dotine lanice za temeljniju akciju.

28

pogledu snage demokratskih ustanova u zemljama lanicama. Tek 2006. je poelo da se osea da Pakt stabilnosti i rasta daje neke efekte. Navedena reenja su usvojena da bi se izuzeli sluajevi kanjavanja zemalja pri znatnijem padu dohotka do ega dolazi iz vie razloga, kao to su: nizak nivo ulaganja, loe poslovno okruenje, preterana regulacija, unutranji i spoljanji okovi raznih vrsta, poput zemljotresa, poplava ili drastinog rasta cene energenata. Ironino je da e se upravo Nemaka, koja je ranije bila uzor finansijske discipline ve 2002. godine pojaviti kao kandidat za kaznu usled prekoraenja deficita iznosio je -3.7% umesto najvie -3%. Prekoraenje u 2003. bilo je jo vee, -4.0%. a Nemakoj su se pridruile Francuska, Grka i Portugal. Nijedna od etiri zemlje prekrioca nije bila kanjena za svoj prekraj. ak je i MMF 2003. opomenuo EU i ECB zbog naruavanja monetarne stabilnosti u zoni evra kao da je posredi neka valuta treeg sveta. Velike zemlje imaju dovoljno iticaja da zaustave donoenje odluka o kaznama kvalifikovanom veinom, mada same ne uestvuju u odluivanju kada je u pitanju njihov konkretan sluaj. esto taj uticaj nije formalan ve je neformalan, jer na osnovu iste pozicije velike zemlje imaju sline interese. Oigledno je to da konstrukcija za ouvanje stabilnosti zone evra nije dobra, ako se kao prekrioci pojavljuju i zemlje koje su ranije bile uzor finansijske discipline. Najvei nedostatak je ne sprovoenje pravila koje se materijalizuje u odsustvu kazni za prekrioce. 3.TRKA ZA ISPUNJAVANJE KRITERIJUMA KONVERGENCIJE Za ispunjavanje navedenih kriterijuma je bila merodavna 1997. i 1998. godina. Posle tog prvog ispunjavanja kriterijuma zemlje koje ulaze u EMU su morale da nastave da ih se pridravaju. Kako je izgledalo stanje tadanje ispunjenosti kriterijuma konvergencije moe da se vidi iz sledee Tabele. Od pet kriterijuma, ovde su prikazana samo etiri, zato to kriterijum doputene fluktuacije valute nije naruavala nijedna zemlja od zemalja EU u periodau 1996-1999.

Zemlja Austrija

Godina 1996 1997 1998 1996 1997 1998 1996 1997 1998 1996 1997 1998 1996 1997

Belgija

Danska

Finska Francuska

Stopa inflacije 1,6 1,1 0,9 1,8 1,4 0,8 2,1 1,9 1,3 1,1 1,3 1,4 2,1 1,2

Deficit -4 -2,5 -2,3 -3,2 -2,1 -1,7 -0,7 0,7 1,1 -3,3 -0,9 0,3 -4,1 -3

Javni dug 69,5 66,1 64,7 126,9 122,3 118,1 70,6 65,1 59,5 57,6 55,8 53,6 55,7 58

Kamatna stopa 6,3 5,6 4,7 6,5 5,7 4,8 7,2 6,2 4,9 7,1 5,9 4,8 6,3 5,5

Br. Ispunj. Kriterijuma 2 3 3 2 3 3 3 3 4 3 4 4 3 4

29

Grka

Holandija

Irska

Italija

Luksemb.

Nemaka

Portugal

panija

vedska

V.Britanija

1998 1996 1997 1998 1996 1997 1998 1996 1997 1998 1996 1997 1998 1996 1997 1998 1996 1997 1998 1996 1997 1998 1996 1997 1998 1996 1997 1998 1996 1997 1998

0,7 7,9 5,2 4,5 1,4 1,8 1,8 2,2 1,2 2,1 4 1,8 2 1,2 1,4 1 1,2 1,4 0,6 2,9 1,8 2,2 3,6 1,8 1,8 0,9 1,8 1 2,5 1,8 1,6

-2,9 -7,5 -4 -2,2 -2,3 -1,4 -1,6 -0,4 0,9 1,1 -6,7 -2,7 -2,5 2,5 1,7 1 -3,4 -2,7 -2,5 -3,2 -2,5 -2,2 -4,6 -2,6 -2,2 -3,5 -0,8 0,5 -4,8 -1,8 -0,6

58,1 118,8 108,7 107,7 77,2 72,1 70 72,7 66,3 59,5 124 121,6 118,1 6,6 6,7 7,1 60,4 61,3 61,2 65 62 60 70,1 68,8 67,4 76,7 76,6 74,1 54,7 53,4 52,3

4,6 14,4 9,8 8,5 6,2 5,5 4,6 7,3 6,2 0,8 9,4 6,7 4,9 6,3 5,6 4,7 6,2 5,6 4,6 8,6 6,2 4,9 8,7 6,3 4,8 8 6,5 5 7,9 7 5,6

4 0 0 1 3 3 3 3 3 4 0 3 3 4 4 4 2 3 3 0 3 4 0 3 3 2 3 3 3 4 4

Tabela2: Kriterijumi konvergencije EU15 (u %) 1996-1998.16 Zemlje EU15 od ukupno 60 kriterijuma (15x4) u 1996. godini ispunjavale su 30, u 1997. godini 46, a u 1998. samo 50. To znai da je 1996. godine bila ispunjena polovina, 1997. oko 75%, a 1998. oko 83% potrebnih kriterijuma. Neka vana pitanja oko nastanka monetarne integracije kasnije su dobila jasnije odgovore. Razjanjeno je da e monetarna integacija nastati pod uslovom da joj pristupi najmanje 7 zemalja EU. Evropska komisija je 25. marta 1998, objavila da oekuje da e u EMU pristupiti 11 zemalja, to se pokazalo tanim. etiri zemlje su bar privremeno ostale izvan EMU- Britanija, Danska, Grka i vedska. Neke zemlje su ostale izvan zone jedinstvene valute, jer nisu ispunjavale sve kriterijume, kao npr. Grka, a neke su ostale izvan iako ih ispunjavaju, kao recimo Britanija. Iako su kriterijumi EMU bili vrlo precizni, neke zemlje su ule u EMU, iako ih nisu ispunjavale. U periodu od 1996. do16

Podaci iz ove tabele veinom potiu od Eurostata, zvanine statistike Unije, osim podataka za stopu inflacije i kamatnu stopu 1998.

30

1998. godine samo jedna zemlja EU je ispunjavala sva etiri kriterijuma sve vreme (Luksemburg), dok je nekoliko bilo blizu tome da ih ispuni poput Austrije, Belgije, Britanije, Francuske, Holandije, Irske, Nemake. Pokazalo se da to to su ove zemlje bile blizu ne znai i da su sve uspele da ispune traene kriterijume. Izvan pitanja monetarnih standarda postavljalo se i pitanje politikog prihvatanja jedinstvene valute poto je EMU bio sastavni deo Ugovora iz Mastrihta, usledila je mukotrpna ratifikacija u zemljama lanicama, obeleena sve veim evroskepticizmom. Iako on nije bio motivisan samo monetarnim pitanjima, ta pitanja su znatno doprinosila njegovom rastu. Skepsu su pothranjivale turbulencije na finansijskim tritima, usled ega je nekoliko valuta napustilo EMS 1992., kao i recesija u Evropskoj uniji ranih 90-ih godina, preteno izazvana nainom na koji je finansirano izvedeno ujedinjenje Nemake.17Danska je organizovala dva referenduma za prihvatane Ugovora iz Mastrihta, poto je prvim18 izglasano neprihvatanje Ugovora. Iako je prihvatila veinu odredbi Mastrihtskog ugovora, Danska ni do danas nije ula u zonu evra. Od 11 zemalja za koje je Komisija oekivala da pristupe EMU sve uslove 1997. i 1998. su ispunile samo Finska, Francuska i Luksemburg. Kada je u pitanji samo 1998. godine, oekivalo se, a to se i dogodilo, da im se pridrue Irska i Portugal. Sve ostale zemlje nisu ispunjavale bar jedan kriterijum u 1997. i 1998. Na primer, Belgija i Italija su imale duplo prekoraenje javnog duga umesto do 60%, on je iznosio ak oko 120%. Za razliku od EMI, pretee evropske centralne banke, koji je usled visokog duga osporio da su se Belgija i Italija kvalifikovale za monetarnu integraciju, Komisija je ovim zemljama dala zeleno svetlo za ulazak u zonu evra, sa obrazloenjem da su osnivai EU i da bi bio znaajan udarac za EU ako bi se one izostavile. Od EU15 uslov vezan za kamatne stope u 1997. nije ispunila samo Grka, koja je tek 2002. pristupila zoni evra. Estonija, Litvanija i Slovenija su ule u ERM2 juna 2004. to je dananji ekvivalent za nekadanji ERM, s potpuno istim odredbama. Obavezno je lanstvo od bar dve godine u ERM2 pre nego to neka nova lanica moe da pristupi zoni evra. 4. POMO KREATIVNOG RAUNOVODSTVA Kreativno raunovodstvo je izraz koji se odnosi na raunovodstvene operacije koje nisu ni zakonite ni nezakonite. Neki autori smatraju da kreativno raunovodstvo nije protivzakonito i da ne kri raunovodstvene standarde iako je protiv duha kako zakona tako i standarda. Ono se oslanja na korienje nejasnoe i rupa u propisima, a esto i na isputanje ili preutkivanje neega. Umesto da transakcije prikae na neutralan nain, kreativno raunovodstvo uklapa transakcije u oekivani poeljni rezultat. Pravila za stvaranje evrozone nisu bila nejasna, tako da sluajevi kreativnog raunovodstva predstavljaju njihovo krenje, ali se ne nazivaju tako, ve eufemistiki kreativno raunovodstvo. Ali poto bez takvih kreacija veina zemalja koje e ui u evrozonu ne bi mogla da ispuni traene uslove, a u tom sluaju evro ne bi mogao ni da se uvede, svi su zatvarali oi. To je samo jedan od primera tokom stvaranja evrozone, kada su zatvarane oi da bi se ostvario neki poeljan politiki cilj.17 18

Teret stabilizacije posle ujedinjenja je skoro iskljuivo prebaen na monetarnu politiku. Odran 2. juna 1992.

31

Evo nekih primera kreativnog raunovodstva. Za Belgiju i Portugal, na primer, u javni dug 1997. nije se raunao dug socijalnog osiguranja. U Danskoj su iz javnog duga iskljueni kratkoroni zajmovi, u Nemakoj je iskljuen deo duga njenih federalnih jedninica, u Francuskoj su iskljueni trgovinski krediti, itd. Najinventivniju operaciju kreativnog raunovodstva napravila je Nemaka koja je 1997. godine iznenada utvrdila da su njene devizne rezerve potcenjene. Izvrena je navodno trina revalorizacija zlatnih rezervi Bundesbanke. Kroz taj postupak je vrednost rezervi poveana za 60 milijardi tadanjih nemakih maraka, suma je pripisana budetu kao poklon i budetski deficit je pao na nivo ispod 3%.19 Preko raznih operacija, Francuska je smanjila deficit za 0.77%, Italija za 0.7%, Nemaka za 0.25%, Belgija za 1.8%, a druge zemlje onoliko koliko su mogle. Otuda su mnogi govorili ne samo o klasinom javnom dugu ve i o skrivenom javnom dugu. Taj problem je trebalo reiti, ne samo zbog trenutno postojeeg skrivenog duga, nego i zbog toga to bi posle uvoenja EMU sve zemlje poele da trae skrivene puteve, kako bi pribavile sredstva, a da to ne ulazi u iznos koji se prikazuje kao deficit i dug.20 Ispunjavanje traenih kriterijuma nije bilo nuan uslov za uee pojedinih zemalja u monetarnoj unija, kao to smo videli. Osim Finske, Francuske i Luksemburga, ispunjavale su sva etiri kriterijuma, preostalim zemljama(8) nedostajalo je ispunjavanje po jednog kriterijuma u 1997. U svim sluajevima to je bio javni dug. Oigledno to je bio rezultat prekomerne dravne potronje u periodu pre 1997. Prekoraenja est od osam zemalja su relativno mala, dok su kod Belgije i Italije bila ogromna. U Nemakoj je prekoraenje granice od 60% za javni dug bilo malo, ali je javni dug te zemlje bio u porastu. To je, takoe, bilo u suprotnosti sa zahtevom Komisije da javni dug moe prelaziti granicu od 60% pod uslovom da je u fazi opadanja. Konano, 2002. godine nemaki budetski deficit je dostigao 3.5%. Kaznene mere u sluaju Nemake su izostale. Komisija je bila velikoduna pri stvaranju monetarne unije jer nije obraala panju na ono to bi se moglo nazvati kvalitetom postupaka koje su pojedine zemlje koristile za smanjivanje javnog duga. Poznato je da su neke zemlje koristile jednokratne metode smanjivanja javnog duga, da ne bi dirale u mehanizam koji stvara javni dug, to nije bilo lako s obzirom na politike okolnosti u tim zemljama. U te jednokratne mere spada prodaja dravne imovine u Nemakoj prodaja Telekoma, u Francuskoj operacije s penzijskim obveznicima tamonjeg Telekoma, to je javni dug u toj zemlji oborio za 0.5pp. U Italiji je jedno vreme bio uveden ak i evro-porez, da bi se iz tako prikupljenih sredstava pokrio javni dug. Dug italijanske dravne eleznice, takoe, nije uao u javni dug Italije, iako je svake godine pre toga ulazio. Poto se Eurostat pobunio protiv ove operacije italijanske vlasti su reklasifikovale operaciju i opet sumu izuzele iz javnog duga. Okolnost da se doputa uee pojedinih zemalja u monetarnoj uniji bez ispunjavanja traenih kriterijuma govori o tome da su u pitanju politiki, a ne ekonomski motivisane odluke. One su verovatno vezane za meusobne ustupke pri pregovorima i19

Poto se Bundesbanka pobunila protiv ovakve operacije, nemaka vlada je bila primorana da revalorizaciju pripie budetu tek 1998. Da bi dola do sredstava koja su bila neophodna za 1997., drava je hitno prodala deo akcija nemakog Telekoma. Usput, ni dug privaticazione agencije Treuhand nije se raunao u javni dug. 20 To se pokazalo tanim. Tako je npr. Italija 2002. uzela kredit da ne bi prela granicu deficita od 3%, mada je takav nain smanjivanja deficita nesaglasan sa pravilima Evro12.

32

razmiljanje da ne bi bilo dobro da u EMU ue mali broj zemalja ili da izostanu neki od osnivaa Unije. Birajui izmeu stabilnosti i znaaja ulaska u EMU politiari su oito dali prednost ulasku. To e verovatno uticati na kvalitet EMU i njene valute, kao i kredibilnost buduih odluka. 5. NASTAVAK EVROZONE Luksemburg je bio na elu liste sa svih 12 ispunjenih kriterijuma, sledile su ga Finska, Francuska i Britanija sa po 11, Danska i Irska po 10, Holancija 9, Austrija, Belgija, Nemaka i vedska po 8, Portugal 7, Italija i panija 6, i Grka sa jednim. Mehanika sistema EMU ima sledeu logiku: pad inflacije vodi stabilizaciji deviznih kurseva i padu kamatnih stopa, to vri pritisak na deficit (koji postaje manji), dok finansiranje javnog duga postaje skuplje (pritisak da se on smanji). Dok inflacija u zoni evra ide nadole ili je niska, ne bi trebalo da ima veih problema u odravanju stanja ispunjenosti traenih kreterijuma, stabilnosti evra i cenovne stabilnosti. Ali rast inflacije ugroava itavu konstrukciju po istoj logici po kojoj je njen pad stabilizuje. Osim toga, inflacija koja je via od inflacija na veim svetskim tritima smanjuje profitabilnost izvoza, to u sluaju veeg debalansa uvoz/izvoz dovodi do pritiska na kurs, a to se prenosi na nivo cena. S druge strane, pad stopa privrednog rasta vri pritisak na budetski deficit i javni dug, jer pri niskim ili negativnim stopama rasta tee prikupiti sredstva za javne finansije. Evropski savet je posle svega, a na predlog Komisije, odluio da ak 11 zemalja ue u EMU. Izvan su ostali Britanija i vedska,21 koje su ispunjavale uslove ali nije bilo birake podrke i politike volje za ulazak u EMU, kao i Grka, gde je bilo politike volje za ulazak, ali su problem bili kriterijumi. Izvan zone evra ostala je Danska. Grka je pristupila EMU tek 2001. godine, dok su Britanija, Danska i vedska do danas ostale izvan zone evra. Da bi se opravdala zbog neuestovanja, britanske vlasti su esto pominjale viestruki test, tj. uslove koji bi morali biti zadovoljeni da bi Britanija pristupila evrozoni. Prvi uslov je privredna konvergencija, tj. usaglaenost privrednih ciklusa u Britaniji i zemljama evrozone. Drugo, fleksibilnost, tj. mogunost za samostalnu monetarnu akciju, ako se pojave problemi. Tree, ulaganja da li e ona biti vea ako Britanija ue u evrozonu. etvrto, finansijske usluge da li e ulazak u evrozonu unaprediti uslove poslovanja u Britaniji. Peto, da li bi ulazak u evrozonu poveao zaposlenost i privredni rast. Britanci su bili oprezni da u prvi plan ne isturaju suverenitet ili bojazni vezane za kvalitet evra kao valute. Ima, meutim, zahteva koje je teko ispuniti. Podudaranje ciklusa u privredi Britanije sa drugim lanicama evrozone u principu je mogue ali sasvim malo verovatno. Takoe, malo verovatno da bi se mogao ispuniti uslov fleksibilnosti. Kako bi moglo da se emisijom evra pomae Britanija a da to nema posledice i za sve ostale lanice evrozone?

21

vedska je na referendumu odranom 2003. sa veinom od 15pp odbila ulazak u zonu evra.

33

ETVRTI DEO POTOVANJE KRITERIJUMA KONVERGENCIJE POSLE STVARANJA EMU

1. POTOVANJE KRITERIJUMA KONVERGENCIJE POSLE STVARANJA EMU

34

Nain na koji je stvorena zona evra mnogo je govorio o tome ta je eka u budunosti. Sem hronino ne ispunjenih kriterijuma (javni dug Belgije, Grke i Italije i slini manji prebaaj u nekoliko drugih zemalja) i povremenog iskakanja nekih zemalja s jednim od pokazatelja, reimo Irska sa inflacijom 2000., zemlje zone evra uglavnom drale propisanih kriterijuma od 1998. do 2001. Stvari se menjaju tokom 2002. nadalje jer poinje brojnije naruavanje buetskog deficita, koje nagovetava i rast javnog duga, to vri pritisak na stopu inflacije. Evo kako izgleda potovanje kriterijuma konvergencije u periodu 2002-2006, dakle posle ulaska evra u opticaj. 1.1. Inflacija 12 lanice evrozone koliko ih je bilo u posmatranom periodu, pravilo inflacije nisu ni jednom prekrile samo tri zemlje Austrija, Belgija i Nemaka. Po jednom su pravilo inflacije naruile Finska (2000) i Francuska (2004), po dva puta Holandija (2001,2002) i Italija (2003, 2004). ak etiri puta je prekrilac bio Luksemburg (2000, 2004-2006). Po est puta prekrioci su bili Irska i Grka (sve vreme boravka u evrozoni), a po sedam puta Portugal i panija. Irsku i Luksemburg moemo delimino abolirati za prekraje, jer nije dravna potronja uzrok tamonjih viih stopa inflacije. Zbog visokih stopa rasta i velikog priliva direktnih stranih ulaganja cene su morale vie da rastu nego u zemljama sa uobiajenim rastom. Osim toga,u Luksemburg se slivaju desetine mlrd evra za tednju usled blizine zemalja sa rigidnim pravilima u fiskalnoj sferi i bankarstvu (Francuska, Nemaka), pa se preko kredita neproporcionalno mnogo poveava ponuda novca. U Irskoj i u nekim drugim zemljama evrozone na viu inflaciju je uticala i vea razmena sa zonom amerikog dolara i godinama visokog kursa dolara prema evru do 2001. Niska inflacija u prvim godinama posle uvoenja evra zasluga je centralnih banaka zemalja koje su ule u zonu evra, a tek posle 1999. godine za to postaje odgovorna Evropska centralna banka.Inflacija Kamatne stope 1999. 2 6,7 2000. 2,7 7,3 2001. 3,1 6,9 2002. 3 6,9 2003. 2,7 6,1 2004. 2,2 6,1 2005. 2,5 5,3 2006. 2,9 5,8

Tabela3: Granine vrednosti evrozone za inflaciju i dugorone kamatne stope u %. Zemlje s niim stopama inflacije prilagoavaju se onima s viim. Da inflatorni pritisak u evrozoni raste poslednjih godina, tj. od 2005. pokazuje i viekratno podizanje eskontne stope ECB. 1.2. Dugorone kamatne stope

35

Dugorone kamatne stope se utvruju prema nominalnom prinosu na hartije od vrednosti centralne vlade u datoj zemlji sa ronou od deset godina. Luksemburg i Estonija su dve zemlje koje u novije vreme nemaju znatniji javni dug, pa nemaju ni odgovarajue dunike dugorone hartije vezane za servisiranje dravnog duga. Iako druge zemlje svedu svoj dug na zanemarljivu veliinu, nee imati potrebe za dugoronim hartijama centralne vlade. Kriterijumi su tokom perioda posmatranja potovale sve zemlje evrozone. Za Grku je merodavan period od 1999. nadalje, Sloveniju od 2005. nadalje, a za sve ostale zemlje evrozone od 1997. nadalje. Nije, meutim, logino da mnogo zemalja kri pravilo za inflaciju, a da istovremeno ni jedna ne kri pravilo za dugorone kamatne stope, jer su te dve stvari povezane. Kamatne stope posle 2000. znatno su nie nego pre i to vai ne samo za lanice evrozone, nego i za ostale lanice Unije. Rast dugoronih kamatnih stopa rezultat je rasta eskontnih stopa novca i poveane zaduenosti zemalja evrozone. 1.3. Budetski balans d budetskog uslova je slian broj prekrilaca kao kod inflacije. U periodu 19972005. u okviru dozvoljenog deficita od 3.0% od lanica evrozone bili su uvek Austrija, Finska, Irska i Luksemburg. I Slovenija je u svim godinama koje su za nju merodavne bila u granicama dozvoljenog minusa. Najmanji broj prekraja budetskog pravila ima Holandija, jednom, panija dva puta, Finska tri puta, Italija, Nemaka i Portugal po etiri puta. Rekorder u broju prekraja je Grka sa svih za nju relevatnih sedam godina u nedozvoljenom minusu. Sem broja prekraja, vana je i visina deficita. Najvei prekrilac u tom pogledu je Grka sa etiri godine iznad 5.0%. Jedino jo Portugal ima jednu godinu sa 6.0%. Sledea vana stvar jeste to koliko su ekonomski velike zemlje koje se javljaju kao prekrioci. Nije isto da li prekraj prave male zemlje poput Luksemburga ili Slovenije, ili su to najvee zemlje. Uticaj prekraja malih zemalja i inflatorni pritisak na evro zanemarljivi su, dok uticaj prekraja velikih zemalja stvara osetan inflatorni pritisak. U tom pogledu posebno je zabrinjavajue to da se najvee zemlje evrozone (Francuska, Italija, Nemaka) pojavljuju kao prekrioci tokom vie godina. Ako se sluajevi Francuske i Italije mogu lako shvatiti, jer su zemlje june Evrope inae bile na loem glasu usled bogate inflatorne monetarne istorije i visoke dravne potronje, za Nemaku se to ne bi moglo rei. Nemaka je poslednjih nekoliko decenija, pre nastanka evra, bila pojam monetarne stabilnosti, ne samo u Evropi ve i u svetu. Pravila evrozone predviaju da ako neka zemlja pree granicu od 3%, Evropski savet, na predlog ECB i Komisije, treba najpre da izrekne upozorenje, a ako se prekraj ne otkloni u predvienom periodu, da za njega izrekne kaznu. Kazne postaju deo rezervi ECB. Kazna se izrie unutar deset meseci od trenutka objavljivanja podataka o prekoraenju. Jo loije je to to Evropski savet konstatuje, posle oitog krenja kriterijuma pakta stabilnosti i evidentne nesposobnosti da se kazne prekrioci, neto poput sledeeg: Ako se ipak zemlja lanica ne povinuje preporukama koje su joj upuene u vezi sa postupkom smanjivanja deficita, Savet ima mo da upotrebi sankcije koje su mu dostupne. Takve tvrdnje samo dodatno podrivaju kredibilnost Saveta, jer je

36

on ve pokazao da nije u stanju da izrekne kazne kada su se pojavili prekrioci. Nikada ni jedna zemlja evrozone nije kanjena zbog prevelikog budetskog deficita, a za druga ogreenja o pravila nema kazni. Zemljama prekriocima poslednjih godina je produen rok za korekciju previsokog deficita. Francuska je uspela da ga koriguje ve 2005, Nemaka je 2006. poveala stopu PDV sa 16.5% na 19% da bi popunila dravnu kasu, to je oajniki pokuaj da se javne finansije dovedu u red, poto su porezi u Nemakoj ionako visoki, usled ega je jedan deo investitora napustio tu zemlju. 1.4. Javni dug Veliki broj prekrioca kriterijuma javnog duga, gde kao granica vai kumulirani javni dug 60% BDP. Austrija, Belgija, Grka i Italija prekrioci su u svim posmatranim godina relevantnim za stvaranje evra 1997-2005. Nemaka kri pravilo javnog duga u osam od devet posmatranih godina, panija etiri puta, Holandija i Fracuska po tri puta, a Irska i Portugal po jedanput. Jedine zemlje evrozone koje ni jedanput ne kre pravilo javnog duga su Finska, Luksemburg i Slovenija. A jedine zemlje koje su nezvisno od pravila evrozone samostalno uvele ogranienje za javni dug jesu Britanija i Poljska. Krenje kriterijuma budetskog balansa i javnog duga postalo je opsesivno za tela Unije, praktino od samog nastanka evrozone. Poto je to fiskalna a ne monetarna strana kriterijuma, njima su se uglavnom bavili Evropski savet, Savet ministara i Komisija. U rasprave su ukljuene i nacionalne vlade, posebno one koje su imale problema sa kriterijumima javnih finansija evrozone. Jedan od predloga je bio da se zemljama koje su znatno ispod granice javnog duga od 60% dozvoli da prelaze granicu deficita od 3%. Objanjenje ovog zahteva bi bilo da je njihova zaduenost nia i da povremeno iskakanje preko - 3% moe da se tolerie. Drugi predlog je bio da za onoliko koliko neke zemlje idu u suficit, toliko druge mogu da idu u dodatni deficit, vodei rauna o relativnim veliinama privreda na obe strane. 2. LABAVLJENJE KRITERIJUMA KONVERGENCIJE Samo nekoliko dana po objavljivanju podataka o deficitu i javnom dugu za 2004. godinu, ministri finansija evrozone doneli su odluku o labavljenju, umesto o pooravanju tog kriterijuma. Zemljama koje prekre pravilo budetskog deficita omoguava se dui rok da otklone prekraje, pre nego to se, evenutualno, pokrene kazneni postupak. Ali ako takav postupak do sada nije pokretan, pitanje je i da li e ga i biti mogue pokrenuti u budunosti, jer e vlade zemalja koje bi trebalo da budu kanjene zbog krenja tog kriterijuma pitati zato nisu kanjavane zemlje koje su ranije pravile isti prekraj. Dogovor o labavljenju kriterijuma je usledio posle vie od pet meseci pregovora predstavnika evrozone tokom kojih su se mnoile sumnje u bilanse koje su neke zemlje prikazale, kao i zahtevi za izuzecima. Tako ECB npr. sumnja u tanost podataka italijanske vlasti o deficitu 2004. od tano 3%. Poljska tada nelanica evrozone je ve tada zatraila da se dravna potronja vezana za reformu penzijskog sistema ne rauna u

37

deficit, to bi ovoj zemlji pomoglo da se kvalifikuje za evrozonu. Nemaka i dalje rauna da e imati deficit od oko 4% BDP usled obnove bive NDR. Francuska je dobila zeleno svetlo za razvojnu pomo, bez obzira to ve ima prekoraenje i deficita i duga, Italija je dobila dozvolu za javna ulaganja i reformu penzijskog sistema.

199 4 Javni dug Deficit 68.9 -5.0

1995 73.6 -5.3

1996 73.2 -4.2

1997 74.9 -2.6

1998 74.2 -2.2

1999 72.7 -1.3

2000 70.4 0.0

2001 69.3 -1.8

2002 68.2 -2.5

2003 69,3 -3.1

2004 69.8 -2.8

2005 70.8 -2.4

Tabela4: Javni dug i deficit u EMU do 2005 godine, u % od BDP Podaci o javnom dugu i deficitu pokazivali su neobino