TOMAS KUN STRUKTURA NAUNIH REVOLUCIJAPoglavlje VIIKriza i nastajanje naunih teorijaOtkia koja su razmatrana u prethodnom odeljku takoe uzroku promenu paradigme. Ove se raspravlja o tome na koji nain nove teorije dovode do destruktivno-konstruktivnih promena pardigme. Normalna naukenauke u kriziTeorije/otkriaNovim teorijama i razaranju stare paradigme uvek prethodi kriza u tom polju nauke. Nemogunos da se daju valjani odgovori na neka kljuna pitanja stvara oseaj nesigurnosti iz kog isplivavaju nove teorije. Kada stara pravila podbace, traga se za novim. Proliferacija (umnoavanje) verzija iste torije jasan je znak krize.Primer 1: kopernikanska astronomija (sluaj zamene paradigne geocentrinog sistema paradigmom heliocentrinog). Ptolomejski sistem bio izuzetno uspean u predvianju planetarnog poloaja i odreivanju ravnodnevnice, meutim, kako si merni aparati poboljavani, primeeme sve vea i vea odstuanja. Svako poprvaljanje sistema rezultiralo je pojavom druge greke. U 16. Veku primeeno da ova paradigme ne moe da rei svoje probleme i poelo je traganje za novom. Naravno, ovaj slom normalne tehnike aktivnosti njie jedini razlog. Bilo je i dosta spoljanjih razloga, kao to su pritisci za pravljenje novog kalendara.Primer 2: Nastajanje Lavoazijeve kiseonine teorije sagorevanja. Mnogo je bilo faktora za nastanak krize u hemiji sredinom 18. Veka, ali dva su glavna: nastanak pneumatske hemije i pitanje teinskih odnosa. Do tad dominantna teorije flogistona (sve stvari sadre flogiston i menjaju se njegovim gubitnko ili dodatkom. Sto ga vie ima stvar je zapaljivija). Ona nije mogla da objasni razlike meu gasovima i zato stvrai (metal npr.) dobijaju na teini prilikom zagrevanja. Naravno, panju na ove nedostatke skrenula su istraivanja u drugim granama (Njutnova teorija gravitacije skrenula panju na to da teina nije samo jedan odsvojstava stvrai koje menja kao boja ili zapremina). Razne verzije teorija unutar ove paradigne su pravljene kao bi se odgovorilo na ova pitanja, to je na kraju dovelo do toga da se sama paradigma urui, postane neprepoznatiljiva i izgubi svoj status. Time je otvoren put ka novoj paradigmi.Primer 3: Nastanak teorije relativiteta u fizici. Do tada je paradigma njutnovska mehanika teorije. Menjutim, ona ne uspeva da objasni kretanje kroz etar. Kako se to stvari krei povlaei sa sobom deli etra? Razne teorije i formulacije se smiljaju kako bi se to reilo. Problem eskalira sa pojavom Maksvelove elektromagnetske teorije. Iako je sam Maksvel bio njutnovac i verovao da e moi da pomiri ove dve teorije, na kraju je izazvao krizu unutar same paradigme iz koje je poao. Ovo je otvorili prostor za Ajntajnovu specijalnu teoriju relativiteta.Zakljuak: Nova teorija nastaje kao neposredan odgovor na krizu. Do krize dolazi onda kada normalna teorija ne moe da rei neki problem. To uglavnom nisu novi problemi, ve poznati od ranije, za koje se verovalo da e moi da budu reeni unutar postojee paradigme. Sam odgovor na krizu uglavnom je delimino anticipiran i pre krize, ali tada nema potrebe za njim. Sve dok orue jedne paradigme funkcionie i reava probleme koje ta paradigma postavlja, nema potrebe da ga dovodimo u pitanje. Znaaj krize je taj to ukazuje da se pojavila prilika za zamenu orua.Poglavlje IXPriroda i nunost naunih revolucijaPoglavlje odgovara na pitanje ta su naune revolucije i kakva je njihova uloga u naunom razvoju. Naune revolucije se u ovoj knjizi uzimaju kao nekumulativne razvojne epizode koje u koji je starija paradigma u potpunosti ili delimino zamenjena novom koja je sa tom starom nespojiva. Zbog ega su to revolucije? Pravi se paralela sa politikim revolucijama.Grupa ljudi primeti da postijee institucije odnosno paradigne ne funkcioniu, odnosno ne reaguju adekvatno na probleme. Preduslov revolucije je oseaj oseaj loeg funkcionisanja koji dovodi do krize. Politika revolucija ima uticaj na sve anove drutva, a za naunu revoluciju se dovoljno da bude revolucionarna onima koji se tim poljem nauke bave. Politika revolucija menja institucije na nain na koje one to ne dozvoljavaju. Kriza slabi uticaj institucija isto kao to slabi uticaj paradigme u nauci. Drutvo se udaljuje od institucija i kako se kriza produbljuje pojavljuju se ideje o novim institucijama. To deli drutvo u dva tabora. Revolucija, odnosno novi tabor pobeuje ako je dovoljno ubedljiv.I u nauci je isti sluaj. Spor izmeu dve suprotstavljene pradaigme nikada ne moe da bude raen logiki, ve se reava ubeivaki. Svaka od paradigmi se poziva na opravdanja koja se nalaze unutar same paradigme, tako da su ta opravdanja cirkularna. Nema ireg konteksta niti se mogu koristiti merila normalne nauke. Cirkularni argument je uvek ubeujuki. On ne moe da bude logiki ili probabilistiki. Pitanje oko izbora paradigme ne moe da bude reeno putem logike i eksperimenata i zato je bitno da se ispita priroda tih paradigmi i priroda tih sporova (kao i istorijski kontekst u kom se odbijaju). Kun se nada da e nam to pomoi i da saznamo neto o prirodi same nauke.Zato nova paradigma rui staru? U principu to ne mora da bude tako (ivot na marsu-ivot u svemiru). Nova teorija moe da se tie pojava koje do sad niju otkrivene ili da bude nadgradnja starih. Da je zaista ceo istorijski proces razvoja nauka ovakav, mogao bi se nazvati kumulativnim. Kun smatra da je kumulativni razvoj nauke u potpunosti neverovatan (istorijski netaan) i da ga treba odbaciti. Nema naina da se doe do nekog otkria, osim da doe do sudara dve paradigme. Isto vai i za nove teorije. 3 vrste pojava o kojima se moe razviti nova teorija: 1) Pojave koje su ve dobro objanjene u postojeoj pradigmi primeri i poglavlja VII, ne razvijaju se u nove teorije; 2) Naznaene u postojeoj pradigmi, ali ne dovode do nove teorije, ve do popravljanja stare; 3) Kad propadnu prva dva, naunici moraju da priznaju nepravilnosti koje ne mogu biti reene unutar postojee paradigme. Samo iz ovoga nastaju nove teorije. Da si bile logiki spojive, data pojava bi mogla da bude objanjena unutar postojee paradigme i ne bi bilo potrebe za njemin razaranjem.Kritika najrasprostanjenije savremene interpretacije nauke koja potie od ranog logikog pozitivizma. Ta interpretacija kae da je Primer: ajntajnova i Njutnova dinamika. Njutnova dinamika se uzima kao specijalni sluaj ajntajnove. Zato one ne mogu da dou u sukob. Oni delovi Njutnove teroije koji mogu dabudu oboreni ajntajnovom su samo ekstravagantra tvrenja ljudi koja su bez naunog osnova. Ako odbacimo njih (kao to treba da ih odbacimo), ove dve teorije nikako nisu u sukobu. Ovaj argument u sutini kae da ako svoju teoriju primeni samo na one sluajeve u kojima ona radi, onda e svaka teorije moi da se odbrani i nee biti u sukobu ni ja jednom drugom. Ovo bi znailo da nuna trenja ne moemo da proirujemo na ono to nije ve ispitano. Tako bi se odrala normanla nauka, ali ne bi bilo nikakvog napretka, poto nikda ne bismo nailazili na problem. Postoji i logika upljina ovog primera. Njutnova dinamika ne moe stvarno da se izvede iz specijalne teorije relativiteta. Pojmovi koje njutn i ajntajn koriste nisu identini (njutnovska masa je nepromenljiva, ajntajnovska moe da se pretvori u energiju). Ovom revolucijom promenjeni su osnovni pojmovi fizike. Iako je ova pojmovna revolucija suptilnije od npr pomene od geocentrinom ka heliocentrinom sistemu, nije nita manje ruilaka prema prethodnoj paradigmi. U njoj nema nikakvih dodatnih pojmova ili objekata , i ba zato jasno pokazuje naunu revoluciju kao pomeranje pojmovne meree kroz koju naunici posmatraju svet.Iako je starija paradigma moe uzeti kao specijali sluaj nove paradigme, da bi se tako posmatrala ona mora da doivi jedan preobraaj. To je uvek pogled iz savremene teorije ka prolosti, koji ne moe da funcionie u suprotnom smeru i treba zapamtiti da izmeu tih teorija 8onakvih kave su bile u svoje vreme) uvek ima bitnih razlika.Razlike izmeu skcesivnih paradigmi nije samo sadrinska (govore razliite stvari o vasioni i ponaanju stvari u njoj) ve i normativna. One donose razlike koje se tiu same nauke. To su razlike u metodi, sferi problema te paradigme, prihvatljivih reenja. esto dolazi do reorganizacije i redefinicije naunog polja. Na jan nain stara i nopva i paradigma nisu samo nesamerljive ve i neuporedive.(Molijer: opijum je uspavljuju ato to ima uspavljujue dejstvo, Mistina dejstva vs. Mehaniko-korpuskularna objanjenja 17. veka). Stari poblemi mogu prestati da budu problemi ili pripasti nekoj drugoj nauci, a javljaju se problemi kojih pre nije bilo 8kako objasniti gravitaciju). Stara reenje treba prilagoditi novoj metodi i novim kriterijumima (tako nastaju njutnovi zakonu). Promene u standardima koji odreuju dopustive probleme, pojmove i objanjenja mogu u potpunosti da preobrate nauku. Ovo nije promena od niih ka viim metodama i rafinisanijim standardima, tako da se ne moe tvrditi da je razvoj nauke kumulativan. To nije ni sniavanje ni podizanje standarda u nauci, ve prosto preomena koji nova pradigma nosi sa sobom.Paradigma dakle nije samo mapa koja olakava istarivanje prirode. S tom mapom dolaze i istrukciju kako mapu itati. Usvajajui jednu pardigmu naunih odbija teoriju, metod, standarde, sve smeano zajedno.Ovo nas vraa na pritanje zato izbor paradigme ne moe da se odredi logiki. Ukoliko se dve paradigme ne slau oko toga ta je problem a ta reenje, ne moe da se nae zajedniki jezik za njihovo poreenje. Svaka e iz svog ugla imati neka reenja, dok e iz ugla ove druge biti loa. Kako nijedna paradigma ne reava sve probleme i nijedna nema sve odgovore, ovo moe biti pitanje: koje je probleme bitnije reavati? Ovakav spoljanji kriterijum sasvim izlazi iz okvira normalne nauke i prikazuje pravi revolucionarni karakter naune krize. Jo bitnije, pokazuje kako paradigme mogu biti bitne ne samo za nauku, ve za rirodu uopte.