tekst strateske

Izvetaj o Stratekoj proceni uticaja Prostornog plana optine Prijepolje na ivotnu sredinu

1.0. UVODNE NAPOMENE Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu SEA (Strategic Environmental Assessment) je oblik procene ivotne sredine EA primenjene u planovima, politikama i programima. Koristi se sledea definicija SEA: "SEA je sistematian proces ocenjivanja posledica predloenih politika, planskih ili programskih inicijativa za ivotnu sredinu, sa ciljem da se te posledice u potpunosti obuhvate i pravilno reavaju u najranijoj fazi odluivanja u istoj ravni sa socijalnim i ekonomskim faktorima. Narodna skuptina Republike Srbije je donela Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu, koji je objavljen u Slubenom glasniku RS broj 135/04 od 21.12.2004.godine i koji je stupio na snagu 28. decembra 2004.godine. Ovim Zakonom, (lan 1.) ureeni su uslovi, nain i postupak vrenja strateke procene uticaja pojedinih planova i programa na ivotnu sredinu, radi obezbeivanja zatite ivotne sredine i unapreivanja odrivog razvoja integrisanjem osnovnih naela zatite ivotne sredine u postupak pripreme i usvajanja planova i programa. Razmatranjem i ukljuivanjem bitnih aspekata ivotne sredine u pripremu i usvajanje odreenih planova i programa i utvrivanjem uslova za ouvanje vrednosti prirodnih resursa i dobara, predela, bioloke raznovrsnosti, biljnih i ivotinjskih vrsta i autohtonih ekosistema, odnosno racionalnim korienjem prirodnih resursa, doprinosi se ciljevima odrivog razvoja. Primenom strateke procene uticaja u planiranju, otvara se prostor za sagledavanje promena nastalih u prostoru i uvaavanje potreba predmetne sredine. Planiranje podrazumeva razvoj, a nova strategija odrivog razvoja zahteva zatitu ivotne sredine. Ako Procena uticaja nije bila u mogunosti da usmerava razvoj usled njene ograniene uloge u planiranju, primena Strateke procene omoguava postavljanje jednog novog sistema vrednosti, uz uvaavanje saznanja o naruenom sistemu odreenog prostora. Uvoenjem Strateke procene uticaja na ivotnu sredinu u proces prostornog i urbanistikog planiranja, ona postaje nezaobilazan i potencijalno veoma efikasan instrument u sistemu upravljanja i zatite ivotne sredine. Na osnovu strateke procene uticaja na ivotnu sredinu, sve planom predviene aktivnosti bie podlone kritikom razmatranju sa stanovita uticaja na ivotnu sredinu, u postupku donoenja planova, nakon ega e se donositi odluka da li e se pristupiti donoenju planova i programa i pod kojim uslovima ili e se odustati od istih. U saglasnosti sa prethodnim opredeljenjima, kao i u saglasnosti sa zahtevima postojee zakonske regulative (Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu Sl. glasnik Republike Srbije br. 135/04 i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu Sl. glasnik Republike Srbije br. 88/10) i na osnovu Odluke o izradi PP optine Prijepolje (''Slubeni glasnik optine Prijepolje, br. 09/09), iji je sastavni deo odluka o izradi Strateke procene uticaja PP optine Prijepolje na ivotnu sredinu (lan 7., stav 2), ovo istraivanje je uraeno kao Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu Prostornog Plana optine Prijepolje, uz definisanje moguih uticaja i utvrivanje potrebnih mera zatite, kako bi se u toku redovnih aktivnosti i u sluajevima moguih akcidenata spreile negativne posledice na ivotnu sredinu. U skladu sa lanom 12. Zakona, Izvetaj o stratekoj proceni uticaja PP na ivotnu sredinu je sastavljen od sledeih poglavlja: - Polazne osnove, - Pregled postojeeg stanja i kvaliteta ivotne sredine, - Karakteristike ivotne sredine u zonama uticaja, - Ciljevi i izbor indikatora, - Procena moguih uticaja na ivotnu sredinu,

1


-

Smernice za nie hijerarhijske nivoe, Program praenja stanja ivotne sredine, Prikaz koriene metodologije i tekoe u izradi, Zakljuci netehniki rezime.

2


2.0.

POLAZNE OSNOVE STRATEKE PROCENE UTICAJA NA IVOTNU SREDINU

Povod za izradu Strateke procene uticaja na ivotnu sredinu je izrada Prostornog plana optine Prijepolje. Nosilac izrade Strateke procene uticaja na ivotnu sredinu Prostornog plana optine Prijepolje, je JP Direkcija za urbanizam, Kragujevac. PLANSKI OSNOV za izradu PP optine Prijepolje, je: Prostorni plan Republike Srbije (Sl. glasnik RS br.88/2010.); PRAVNI OSNOV za izradu Prostornog Plana optine Prijepolje: 1. Zakon o Prostornom planu Republike Srbije (Sl. glasnik RS br. 88/2010), 2. Zakon o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS, br. 72/09 i 81/09), 3. Odluka o izradi Prostornog Plana optine Prijepolje, ("Slubeni glasnik Optine Prijepolje" br. 09/09), koja obuhvata i izradu Izvetaja o stratekoj proceni uticaja plana na ivotnu sredinu, predstavlja Odluku o izradi planskog dokumenta prema l.46 Zakona o planiranju i izgradnji. PRAVNI OSNOV za izradu Strateke procene uticaja PP optine Prijepolje, na ivotnu sredinu je:

1. Zakon o Stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. Glasnik RS br.135/04iZakon o izmenama i dopunama Zakona o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu, Sl. Glasnik RS br. 88/10); 2. Zakon o zatiti ivotne sredine Sl. Glasnik RS br 135/04 i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zatiti ivotne sredine Slubeni glasnik Republike Srbije br. 36/09), 3. Odluka o izradi Strateke procene uticaja Prostornog Plana optine Prijepolje sadrana u Odluci o izradi PP optien Prijepolje (Slubeni glasnik optine Prijepolje broj 09/09). Polazne osnove za izradu Strateku procenu uticaja PP optine Prijepolje na ivotnu sredinu su:

Prostorni plan Republike Srbije (Sl. glasnik RS, br. 88/10), Koncept Prostornog plana optine Prijepolje, septembra 2010, Prostorni plan podruja posebne namene spec. rezervata prirode "Uvac" ("Sl.glasnik RS" br 83/2010) Generalni plan Prijepolja i Brodareva 2025 ("Sl.glasnik optine Prijepolje" br.38/2005) Strategija razvoja optine Prijepolje (2010-2014.),

3


2.1.

KRATAK PREGLED SADRAJA I CILjEVA PROSTORNOG PLANA OPTINE PRIJEPOLJE

OPTA DOKUMENTACIJA TEKSTUALNI DEO I POLAZNE OSNOVE ZA IZRADU PLANA 1. TEKSTUALNI DEO (Izvod iz tekstualnog dela usvojenog koncepta plana u formi zakljuka) 2. GRAFIKI PRILOZI USVOJENOG KONCEPTA PLANA (u formatu A4 ili A3) II PLANSKI DEO 1. NAMENA PROSTORA (opis i odreenje) Poljoprivredno zemljite, umsko zemljite, Vodno zemljite, graevinsko zemljite i drugo zemljite 2. ZATITA, UREENJE, KORIENJE I RAZVOJ PRIRODNIH SISTEMA I RESURSA poljoprivredno zemljite, ume i umsko zemljite, vode, geoloki resursi i drugo 3. STANOVNITVA I MREA NASELJA I JAVNIH SLUBI (prostorni razvoj, distribucija stanovnitva; odnos gradskih i seoskih naselja i funkcionalno povezivanje naselja i centara, organizacija javnih slubi i drugo) 4. PROSTORNI RAZVOJ I DISTRIBUCIJA PRIVREDNIH DELATNOSTI Privreda Poljoprivreda umarstvo i lovstvo 5. PROSTORNI RAZVOJ TURIZMA, ORGANIZACIJA I UREENJE TURISTIKIH I REKREATIVNIH PROSTORA; 6. PROSTORNI RAZVOJ SAOBRAAJA I INFRASTRUKTURNIH SISTEMA I POVEZIVANJE SA REGIONALNIM INFRASTRUKTURNIM MREAMA saobraaj, vodoprivredna infrastruktura, energetska infrastruktura, telekomunikaciona infrastruktura komunalna infrastruktura 7. PROPOZICIJE ZATITE IVOTNE SREDINE, PREDELA, PRIRODNIH I KULTURNIH DOBARA - zatita ivotne sredine i zatita, ureenje i unapreenje predela, - zatita, ureenje i unapreenje prirodnih dobara, - zatita, ureenje i unapreenje kulturnih dobara,

-

4


organizacija prostora od interesa za odbranu zemlje i zatitu od elementarnih nepogoda i drugo; 8. PRAVILA UREENJA; 9. PRAVILA GRAENJA; 10. IMPLEMENTACIJA smernice za izradu planske dokumentacije za podruje plana, prioritetna planska reenja i projekti, mere za podsticanje ravnomernog teritorijalnog razvoja i kooperacije sa susednim jedinicama lokalne samouprave uesnici u implementaciji mere i instrumenti za implementaciju GRAFIKI PRIKAZ

1) REFERALNA KARTA BROJ 1"NAMENA PROSTORA" ........................................ R 1: 50.000 , 1: 25 000 - poljoprivredno zemljite, - ume i umsko zemljite, - vode i vodno zemljite, - graevinsko zemljite 2) REFERALNA KARTA BROJ 2 "MREA NASELJA I INFRASTRUKTURNI SISTEMI" R 1: 50.000, 1: 25 000 - mrea naselja i centara, - sadraji javnih slubi, - raspored osnovnih privrednih delatnosti, - infrastrukturni sistemi 3) REFERALNA KARTA BROJ 3 "TURIZAM I ZATITA PROSTORA" ................................R 1: 50.000, 1:25 000 - turistike zone i lokacije, - zone ugroenosti i aktivnosti na zatiti ivotne sredine, - prirodna i nepokretna kulturna dobra sa propisanim zonama i reimima zatite; 4) REFERALNA KARTA BROJ 4 ..................................... R 1: 50.000, 1: 25 000 "KARTA SPROVOENJA" - zone i naselja za koja je predviena obavezna izrada urbanistikog plana, zone i naselja u okviru kojih je predviena obavezna izrada urbanistikog projekta - naselja za koja se radi ematski prikaz ureenja - zone za direktnu primenu plana 5) EMATSKI PRIKAZI UREENJA NASELJA: R 1: 50.000, 1: 25 000 1) graevinsko podruje i planirano irenje graevinskog podruja; 2) pravci i koridori za saobraajnu infrastrukturu. po potrebi mogu da sadre i: 1) osnovnu planiranu namenu prostora; 2) planirano ureenje i izgradnju javnih objekata; 3) pravce i koridore za komunalnu i drugu infrastrukturu; 4) podelu na zone i celine za koja vae ista pravila graenja.

5


EMATSKI PRIKAZI UREENJA DRUGIH POVRINA: 1) osnovna planirana namena povrina u obuhvatu ematskog prikaza; 2) pravci i koridori za saobraajnu infrastrukturu. 2.2. PRIKAZ OPTIH I POSEBNIH CILjEVA PPO PRIJEPOLJE U ovom poglavlju dat je prikaz osnovnih i pojedinanih ciljeva prostornog razvoja optine Prijepolje. Osnovni principi zatite, ureenja, korienja i razvoja podruja Prostornog plana su: - odrivost, kao generalni princip, koji mora biti primenjen kod svih aktivnosti u prostoru (odriva ivotna sredina, odrivo korienje razvojnih resursa i dr.); - unapreenje teritorijalne kohezije (rezultat uravnoteenog socio-ekonomskog razvoja); - jaanje konkurentnosti i poveanje ureenosti i efikasnosti teritorijalnog razvoja (podrazumeva razvoj optinskog centra, ali i jaanje i funkcionalno profilisanje ruralnog podruja); - prostorno-funkcionalna integrisanost i transgranino povezivanje sa okruenjem; - funkcionalna specijalizacija (potujui komparativne prednosti u pogledu razvojnih potencijala optine), i formiranje klastera (u okviru mree naselja) koji mogu da obezbede razvoj komplementarnih funkcija; - policentrini teritorijalni razvoj (jaanje veze sela, centara zajednica naselja i optinskog centra); - unapreenje saobraajne pristupanosti (kao dominantan faktor iskorienja teritorijalnih potencijala i uravnoteenog razvoja); - poveanje dostupnosti informacijama i znanju (preko telekomunikacionih mrea); - razvoj kulturnog identiteta i teritorijalne prepoznatljivosti; - subsidijarnost (mogunost reavanja problema na vie nivoa odluivanja, t.j. na onom nivou koji obezbeuje najveu efikasnost) i javno-privatno partnerstvo; - vea transparentnost u donoenju odluka o prostornom razvoju; - permanentna edukacija graana i administracije, i uee javnosti u odluivanju; - zatita javnog interesa, javnih dobara i javnog prostora - unapreenje i zatita prirodnog i kulturnog naslea; - smanjenje tetnog uticaja na ivotnu sredinu; a. Opti ciljevi

- uravnoteen razvoj podruja optine (teritorijalna kohezija) i unapreenje socijalnekohezije - odrivo aktiviranje celokupnog kapitala i potencijala teritorijalnih jedinica koje za to imaju odgovornost i kapacitet, to znai i jaanje institucija, kadrova, stratekih planova, kulture, obrazovanja i sl. (meki kapital) u delovima optine koji nemaju odgovarajui kapacitet, kao i smanjenje razlika u stepenu razvijenosti i jaanje teritorijalne konkurentnosti optine i njenih delova. Ovo podrazumeva zatitu egzistencijalnih interesa lokalnih zajednica i unapreenje kvaliteta ivljenja i privreivanja lokalnog stanovnitva stimulisanjem postojeih i razvojem novih delatnosti. - teritorijalna konkurentnost i pristupanost optine - rast (privredne) konkurentnosti e biti omoguen razvojem mree naselja, jaanjem funkcija i ureenjem centara razvoja (optinskog i mikrorazvojnih), ouvanjem i revitalizacijom seoskih naselja, na principima odrivosti, punim aktiviranjem teritorijalnih potencijala i jaanjem teritorijalnog kapitala. Konkurentna privreda u specifinom prostornom okruenju, omoguie vei privredni rast i

6


standard stanovnitva. Centri razvoja, a pre svega optinski centar kao generator razvoja, uticae na prostornu i funkcionalnu integrisanost sa ruralnim okruenjem, to podrazumeva poveanje saobraajne dostupnosti i otvorenosti podruja optine kroz razvoj i modernizaciju svih moguih vidova transportnih sistema (razvoj mree dravnih i optinskih javnih puteva, aktiviranje vazdunog saobraaja), unapreenje kvaliteta mree vodoprivredne, energetske i telekomunikacione infrastrukture, kao i mree usluga i objekata javnih slubi. - prostorno-funkcionalna integrisanost podruja optine sa regionalnim okruenjem integracija podruja optine u okviru funkcionalnog urbanog podruja i ire, u okviru oblasti, regiona i Republike, kao i u skladu sa evropskim principima prekogranine, interregionalne i transnacionalne saradnje, to podrazumeva jaanje privrednih, saobraajnih i drugih veza. Funkcionalni uticaji razvoja prelaze administrativno utvrene granice na svim nivoima, pa je prema tome neophodno sistematsko plansko sagledavanje mogunosti za implementaciju projekata iz oblasti zatite ivotne sredine, zatite i povezivanja prirodnog i kulturnog naslea, razvoja tehnike infrastrukture i saobraaja, poljoprivrede, turizma i dr. - zatiena i unapreena ivotna sredina - zasniva se na racionalnom korienju prirodnih resursa, racionalnom korienju obnovljivih izvora energije, uvoenju istijih tehnolokih reenja, principu regionalnog odlaganja otpada, smanjenju negativnih uticaja u urbanom okruenju, unapreenje mera zatite ivotne sredine u ruralnom podruju, ureenju predela i poumljavanju, ureenju javnih prostora i zelenih povrina u naseljima i drugim merama koje e unaprediti kvalitet ivljenja na podruju optine. Odrivi razvoj podruja optine je mogu samo ako je usklaen sa principima i kriterijumima zatite ivotne sredine, t,j, reimima i merama zatite prirodnih resursa, to predpostavlja uspostavljanje efikasnog sistema upravljanja zatitom i razvojem podruja, uz ukljuivanje lokalnih zajednica i stanovnitva u aktivnosti i poslove na zatiti ivotne sredine, obezbeenje kompenzacija za sprovoenje reima zatite prirodnih resursa i resursne rente. - zatieno i odrivo korieno prirodno i kulturno naslee - ini osnov identiteta regionalnog okruenja, ali i temelj budueg privrednog/turistikog razvoja optine. Ovo podrazumeva dalji razvoj mrea vrednih/zatienih prirodnih celina i kulturnih predela, uz zatitu prirodnog i kulturnog naslea i predela prema evropskim i svetskim standardima, konvencijama, deklaracijama i sl., sa posebnim zadatkom da se povea povrina zatienih prirodnih celina i izvi sistematizacija kulturnog naslea. Takoe, predpostavlja stvaranje uslova za edukaciju lokalnog stanovnitva o prirodnim i kulturnim vrednostima podruja, kao i uslova za odrivo korienje ovih vrednosti (uz adekvatnu prezentaciju). b. Posebni ciljevi

- prirodni sistemi i resursi - tednja, racionalno korienje i zatita prirodnih sistema iresursa (poljoprivredno zemljite, ume i umsko zemljite, vode, geoloki resursi), naroito deficitarnih i strateki znaajnih za razvoj i kvalitet ivljenja, to podrazumeva uspostavljanje planskih osnova za odgovorno upravljanje razvojem, ureenjem i zatitom prostora, u skladu sa realnim potencijalima i ogranienjima prostora, i dugoronim potrebama ekonomskog i socijalnog razvoja optine. Ovo se pre svega odnosi na efikasnu kontrolu neracionalnog irenja graevinskih podruja (vee angaovanje brownfield-a, paljiv i racionalan pristup greenfield investicijama uz utvrivanje normi za izgradnju i komunalno opremanje) i utvrivanje reima korienja i zatite prostora zatienih podruja i koridora, ureenih predela, prirodnog i kulturnog naslea, poljoprivrednog, umskog i vodnog zemljita. Zato je od izuzetnog znaaja formiranje informacionog sistema o zemljitu, kao najvanijem, ogranienom i nedovoljno

7


iskorienom resursu, to je i preduslov za podizanje produktivnih, ekolokih i rentnih potencijala zemljita. - stanovnitvo, naselja i javne slube - ublaavanje negativnih demografskih procesa i njihovo preusmeravanje posebnim merama socijalnog i ekonomskog razvoja (pre svega zaustavljanje emigracije mladog strunog stanovnitva uz njihovo angaovanje na revitalizaciji nedovoljno razvijenih podruja). Cilj nije intenzivno poveanje broja stanovnika, ve spreavanje daljeg pada (koji nije veliki, ali je karakteristian), stvaranjem uslova u prostoru i funkcijama optine koje e obezbediti poboljanje opte demografske strukture, a time i dalji razvoj optine. Ovo podrazumeva podrku policentrinom razvoju, uz sprovoenje politike decentralizacije, a u cilju smanjivanje razlika izmeu razvijenih i nerazvijenih delova optine. Pri tome, potrebno je podii opti nivo gradskog naselja Prijepolje i ostalih naselja u mrei, podsticanjem razvoja mikrorazvojnih centara (kao nosioca socio-ekonomskog razvoja zajednica ruralnih naselja), javnih slubi, saobraajne i tehnike infrastrukture, a takoe i definisati minimalni funkcionalni kapacitet naselja i formirati sistem odrivosti seoskih zajednica koje odumiru, uz podrku nerazvijenim podrujima sa znaajnim teritorijalnim i resursnim potencijalom, i planski osmiljen razvoj ruralnog podruja zasnovan na povezivanju sa funkcionalnim urbanim podrujima i/ili na programima rehabilitacije. Strateko opredeljenje je postizanje veeg stepena funkcionalne integrisanosti (prostorne, infrastrukturne, ekonomske i socijalne) podruja optine u odnosu na okruenje (uz podrku prekograninoj i interregionalnoj kooperaciji), to podrazumeva smanjenje unutranjih optinskih razlika (teritorijalna i socijalna kohezija). Razvoj ruralnih podruja, negovanje i promovisanje njihovih vrednosti (prirodna heterogenost, kulturno-istorijski identitet i dr.), omoguava smanjenje razlike u kvalitetu gradske i seoske sredine, bolje korienje, ureenje i zatitu zemljita, odranje demografskog kapaciteta i produktivno zapoljavanje u ruralnom kompleksu, t.j. podizanje socijalnog i ekonomskog nivoa na itavom podruju optine. Ovo zahteva kvalitativne i kvantitativne promene na ruralnom podruju, zasnovane na unapreivanju lokalnih resursa, podizanju saobraajne dostupnosti, nivoa komunalne opremljenosti i opremljenosti javnim slubama, diverzifikaciji razvoja poljoprivrede i sela u skladu sa specifinim resursnim, strukturnim, tehniko-tehnolokim i socio-ekonomskim obelejima (npr. planinsko podruje predisponirano je za panjako stoarenje). Funkcionalno i racionalno podizanje nivoa javnih slubi (regionalne, optinske i lokalne drutvene opreme) i nivoa dostupnosti njihovim osnovnim elementima, jedno je od osnovnih uporita ravnomernijeg razvoja optine, i podrazumeva ravnomerniju mreu objekata i usluga javnih slubi (usklaenu sa razmetajem i potrebama stanovnitva). Razvoj prostornofunkcionalne organizacije podruja po zajednicama naselja ostvarivae se, izmeu ostalog, i decentralizacijom javnih slubi, radi racionalizacije upravljanja i organizacije javnih slubi, kvalitetnijeg zadovoljavanja potreba i efikasnijeg koordiniranja aktivnosti lokalnih zajednica, ime se stvaraju uslovi za ostanak stanovnitva. Programi razvoja javnih slubi i formiranja mree naselja bie usklaeni sa privrednim razvojem, finansijskim mogunostima i osobenostima, kao i ciljevima razvoja pojedinih podruja. Ovi programi podrazumevaju odgovarajuu podrku u drugim sektorima (u prvom redu razvoja saobraajne i tehnike infrastrukture, posebno u odnosu na periferne, planinske delove optine, koji imaju infrastrukturna i druga razvojna ogranienja). - privredne delatnosti i turizam - razvoj privrednih aktivnosti u skladu sa karakteristikama i realnim kapacitetima optine, uz ubrzanu transformaciju i restrukturiranje postojeih preduzea (kroz privatizaciju, forsiranje malih i srednjih adaptibilnih preduzea, osvajanje proizvodnje novih propulzivnih industrijskih grana i proizvoda sa irokim domaim i inotritem, usavravanje modernog upravljanja preduzeima, poveanje inovacionih delatnosti, podizanje nivoa tehniko-tehnoloke opremljenosti i prostorno-ekoloke

8


prihvatljivosti, i dr.), stvaranje pogodne klime za privredni prosperitet i poveano zapoljavanje pogodnom poreskom politikom (stimuliui napredak postojeih preduzea i privlaei nove preduzetnike), obezbeenje dovoljnog broja kvalitetnih lokacija za razvoj privrede (blagovremenim i pogodnim ureivanjem graevinskog zemljita, uz korektne i stabilne cene instrumenata zemljine politike), stvaranje pogodnog ambijenta za prekvalifikaciju i dokvalifikaciju radnika (kako bi lake reilo pitanje velike nezaposlenosti), favorizovanje znanja kroz edukaciju i struno usavravanje mladih ljudi, korienje raspoloivih prednosti (jeftina i kvalifikovana radna snaga), poboljavanje konkurentnosti lokalne privrede i intenziviranje saradnje izmeu optina i regiona, razvijanje ekoloke svesti i orijentaciju na eko-privredu (kako bi se ouvala izuzetna priroda optine Prijepolje) i dr. Ovo podrazumeva i donoenje potrebne planske dokumentacije, koja se razrauje programima izgradnje i ureenja prostora, vremenski prilagoenim periodu za koji je izabrana lokalna vlast. Selektivno podsticanje i usklaivanje privrednog razvoja sa razvojem zajednikog i individualnog standarda imae sledei redosled prioriteta: zajednice naselja (sa centrima zajednice naselja i veim razvijenijim naseljima); optinski centar (sa odgovarajuim razvojem urbanih funkcija i, prema tome, uticajem na okruenje). Uporita razvoja industrijskih kompleksa i privredno-radnih zona zasnivae se na obezbeenju i ureenju infrastrukturno opremljenih lokacija (po mogustvu od ireg regionalnog interesa), gde e MSP predstavljati osnovni oblik organizovanja firmi i generator razvoja i zapoljavanja, dok e znaaj imati i aktiviranje mikro-biznisa i tzv. porodinih firmi. Razvoj graevinarstva bazirae se na razvoju sistema socijalnog i dostupnog stanovanja, rekonstrukciji graevinskog fonda i globalnoj obnovi stambene izgradnje, uz doslednu prevenciju i sankcionisanje bespravne izgradnje i maksimalnu zatitu javnih dobara. Podruje optine e svoj razvoj zasnivati i na kontrolisanoj eksploataciji prirodnih resursa - polimetala i nemetalinih mineralnih sirovina (uz stavljanje u razvojnu funkciju overenih rezervi, intenziviranje istraivanja perspektivnih rezervi, bilansiranje i proveru ekonomske isplativosti eksploatacije), hidrolokom i hidroenergetskom potencijalu voda, korienju biomase, preradi drveta i sl., to e omoguiti disperzan razvoj manjih i srednjih proizvodnih i preraivakih kapaciteta (istih tehnologija, zasnovanih preteno na sirovinskoj bazi i povezanih u odgovarajue klastere) u manjim centrima na podruju optine (u skladu sa resursnim, tehnolokim i lokacionim uslovima). Slino vai i za poljoprivredu, koja tradicionalnom vezanou stanovnitva za ovu privrednu granu, kvalitetom zemljita i raspoloivou poljoprivrednim fondom, predstavlja jedan od najznaajnijih resursa za privredni razvoj optine. Intenziviranje razvoja poljoprivrede, posebno stoarstva i voarstva, omoguie bri razvoj raznovrsnih preraivakih kapaciteta. Uporita razvoja poljoprivrede zasnivae se na poboljanju agrarne strukture u sklopu sprovoenja programa integralnog ruralnog razvoja, prema modelu Zajednike agrarne politike Evropske unije (istovremeno podrava poveanje konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje, zatitu ivotne sredine i ruralnih predela, diverzifikaciju ekonomskih aktivnosti na selu, buenje lokalne inicijative, podizanje tehnike opremljenosti, edukaciju poljoprivrednih proizvoaa za ekoloku proizvodnju i dr.). Tercijarni sektor privrede (posebno savremeni sistemi trgovine i transporta, turizam, ugostiteljstvo i druge usluge) iji je razvoj znatno zaostao, neophodno je, ne samo nadoknaditi, ve i znatno intenzivirati i diverzifikovati u skladu sa funkcijama pojedinih centara u mrei naselja i prioritetima u razvoju ruralnih podruja. Finansijske i druge specijalizovane usluge (naroito one koje razvijaju poslovanje u okviru najviih nivoa delatnosti, koristei znanje, visoku specijalizaciju, informatike tehnologije i komunikacije, i zahtevaju najmanje prostora i tehnike infrastrukture, a daju najvei efekat u poslovanju i podizanju opteg nivoa sredine) e se koncentrisati u optinskom centru. Komparativne prednosti podruja optine Prijepolje za razvoj turizma, zasnivaju se na ouvanoj ivotnoj

9


sredini, zatienim prirodnim dobrima (klisura reke Mileevke, Ravnita, slapovi Sopotnice), predelima ouvanih prirodnih vrednosti (Ozren-Jadovnik, Zlatar-Mileevka, Kamena Gora) integrisanih sa prirodnim vrednostima u neposrednom okruenju (Uvac, Golija, Golija-Studenica, Peter), izuzetnom kulturnom nasleu (manastir Mileeva), mogunosti razvoja tranzitnog turizma (uz uslov rehabilitacije puta M-21, koji predstavlja tranzit ka Jadranskom moru, i zavretka puta M-8, kao ulaza/izlaza paralelnih turistikih itinerera), mogunosti razvoja seoskog i lovnog turizma, i postojeim turistikim resursima u neposrednom okruenju (u okviru podruja posebne namene SRP "Uvac"). Ovo podrazumeva formiranje nove i prepoznatljive turistike ponude (sa novim turistikim sadrajima, koji imaju potencijal za uspostavljanje celogodinje turistike ponude), integrisane sa turistikom ponudom prostora u okruenju (uz zajednike promotivne aktivnosti optina u cilju razvijanja jedinstvene turistike ponude regiona). U ovakvoj turistikoj ponudi dominirae turizam saglasan reimima zatite prirodnih i kulturnih dobara i resursa ("turizam prirodnog i kulturnog naslea"). - saobraaj i infrastrukturni sistemi - poveana saobraajna pristupanost i opremljenost prostora tehnikom infrastrukturom, uz kapitalno investiranje u znaajnu saobraajnu i tehniku infrastrukturu. Putna infrastruktura, kao bitan faktor veeg otvaranja i integrisanosti podruja optine, treba da obezbedi veze saobraajnih koridora meunarodnog, dravnog i lokalnog nivoa, dobru pristupanost svih delova teritorije optine i vezu sa centralnim mestima u mrei naselja, kao i funkcionisanje i razvoj sistema javnog prevoza na optinskom podruju. Sa stanovita teritorijalne kohezije i unutranje integracije optine, naroito je vano poboljanje mree optinskih puteva (naroito ka nedovoljno aktiviranim delovima optine) i povezivanje te mree sa mreom dravnih puteva. Sa stanovita prostorno-funkcionalne integrisanosti podruja optine sa regionalnim okruenjem i razvojnim osovinama Republike (planirani koridori puteva E761/M-5 i E-763/M-21.1), prioritet je aktivnost na zavretku izgradnje neizgraenog dela dravnog puta I reda M-8 "Pljevlja-Prijepolje-Sjenica" (veza na M-21.1), kao i osavremenjavanje dravnog puta I reda M-21 (osovina interregionalnog transporta i veza na M-5), a zatim i dravnih puteva II reda R-231 (za Novu Varo), R-232 (za Crnu Goru) i R-115 (za Priboj). Dravni putevi M-8, M-21 i R-232 obezbeuju vezu sa graninim prelazima sa Crnom Gorom, to je (uz poloaj optine na vanim saobraajnim koridorima) bitan faktor za aktiviranje privrednih potencijala optine i prekogranine saradnje sa Crnom Gorom. Izgradnja saobraajnih terminala (teretni, putniki i elezniki), robno-transportnog centra, sistema mirujueg saobraaja, rekonstrukcija i modernizacija magistralne eleznike pruge Beograd-Bar i druge kapitalne investicije u oblasti saobraaja, dovee do dalje modernizacije saobraajnog sistema optine Prijepolje i njegovog boljeg pozicioniranja u okviru saobraajnog sistema Republike. Sistemi tehnike infrastrukture (vodoprivredna, energetska, telekomunikaciona i komunalna infrastruktura), odnosno razvoj, racionalno korienje, odravanje i proirenje (pre svega na ruralno podruje) ovih sistema, uz povezivanje na regionalne i republike sisteme, predstavljae podlogu za dalji socio-ekonomski razvoj optine. Sa stanovita sistema tehnike infrastrukture, prioritet je sukcesivna modernizacija i razvoj elektro-mree i objekata (modernizacija lokalnih mrea i smanjenje distributivnih gubitaka usled niske voltae), perspektivna gasifikacija (u funkciji zatite ivotne sredine i racionalizacije potronje energije), poboljanje energetske efikasnosti i korienje obnovljivih izvora energije (potencijal biomase, hidroenergetski potencijal malih planinskih vodotokova i reke Lim) u skladu sa ekonomskom opravdanou i ekolokom prihvatljivou, a posebno razvoj sistema upravljanja otpadom (optinskog i regionalnog, uz realizaciju regionalne sanitarne deponije i lokalnih transfer stanica, iskorienje potencijala za reciklau otpada, sanaciju postojeih smetlita i divljih deponija i smanjenje koliine nastalog otpada). Posebno je

10


znaajno reavanje pitanja preiavanja otpadnih komunalnih voda naselja (naroito u ekoloki osetljivim zonama) i poveanje pouzdanosti snabdevanja naselja vodom, s obzirom da preovlaujui (razbijeni) tip seoskih naselja, oteava realizaciju racionalnih vodovodnih sistema, a gotovo onemoguuje realizaciju kanalizacionih sistema. Uz to, niska cena vode i nereeno pitanje vodne (resursne) rente, oteavaju sprovoenje zatite voda i racionalnog korienja hidrolokih potencijala (izvori prirodnih pijaih voda najvieg kvaliteta i vodeni tokovi najviih klasa, kao deo podsistema "Uvac" u okviru Zapadnomoravsko-rzavskog regionalnom sistemu za snabdevanje vodom); - ivotna sredina, predeli, prirodna i kulturna dobra - zatita, kontrolisano i odrivo korienje prirode, prirodnih resursa, prirodnog i kulturnog naslea, uz sistematsku sanaciju, rekultivaciju i rehabilitaciju podruja sa ugroenom ivotnom sredinom. Osnovni princip zatite ivotne sredine je odrivo korienje prostora, sa ouvanjem ekolokog kapaciteta osnovnih elemenata ivotne sredine (zemljite, voda, vazduh, vegetacija, flora i fauna), kao i ekoloke funkcije prostora, uz tedljiv odnos prema prirodnim resursima. U tom smislu, potrebno je planski definisati odgovarajuu namenu prostora optinske teritorije sa adekvatnim razgranienjem karakteristinih zona (poljoprivrednog, umskog, vodnog i graevinskog zemljita; zona zatite i zona sa moguim nepovoljnim uticajem na ivotnu sredinu i sl.), kao i mere za zatitu, ureenje i unapreenje ivotne sredine i predela. Takoe, potrebno je planirati, organizovati i zatititi ekoloke zone i poteze (uz mogue vienamensko korienje), formirati sistem ekoloke odrivosti kroz ulaganje u program i podizanje ekolokog kapaciteta prostora (zone posebnih prirodnih vrednosti, zone za proizvodnju bioloki vredne hrane, zone za turistiku izgradnju i sl.), formirati sistem monitoringa elemenata ivotne sredine i informacioni sistem o ivotnoj sredini (u cilju ouvanja biodiverziteta, sistematizacije, valorizacije i zatite autohtone flore i faune i sl.). Vano uporite razvoja optine predstavlja i zatita, ureenje i unapreenje utvrenih, evidentiranih i potencijalnih prirodnih i kulturnih dobara, to podrazumeva adekvatnu valorizaciju, promociju i prezentaciju prirodne batine i kulturno-istorijskog naslea optine. U tom smislu, cilj je integralna zatita i programsko povezivanje prirodnih i kulturnih dobara, utvrivanje mera zatite i korienja za svaku grupu dobara, kao i smernica za plansko sprovoenje tih mera. 2.3. RELEVANTNI PLANSKI I DRUGI DOKUMENTI U ovom poglavlju prikazani su ciljevi i koncepti razvoja relevantnih dokumenata, sa prioritetom osvrtom na zatitu ivotne sredine. a. Prostorni plan RS (Sl.glasnik RS, br.88/10) Socijalna koheretnost: Zapadna Srbija treba da rei ozbiljan problem rascepkanosti uslovljene geomorfolokim karakteristikama i tradicionalnom nepovezanou u socijalnom smislu. Nain naseljavanja i struktura ekonomskih delatnosti bie usmereni na jaanje uloge manjih urbanih centara (Prijepolje). Njihovo funkcionalno povezivanje sa selima ratrkanog tipa e biti oteano pre svega usled slabije mogunosti saobraajnog i infrastrukturnog povezivanja, to e zahtevati posebne programe ruralnog razvoja zasnovane na specifinim oblastima poljoprivrede, stoarstva, umarstva, kao i male industrije zasnovane na lokalnim resursima, turizma i rekreacije savremenog tipa. Ekonomsko-regionalna interaktivnost: Slaba pristupanost i funkcionalna povezanost meu optinama Zapadne Srbije e se postepeno eliminisati, uz vanu ulogu Republike u prvoj fazi. Pored specifinih vidova poljoprivrede, znaajnu ulogu e imati umarstvo, industrija oslonjena na prirodne resurse ili moderne tehnologije oko gradova (Prijepolje), energetika

11


hidropotencijala, kao i turizam visokog standarda planinskih podruja (koji treba da potencira konkurentnost ovog podruja u irim okvirima, to zahteva i dobru funkcionalnu povezanost sa Centralnom Srbijom). Zbog geomorfolokih osobina zapadne Srbije, znaajnu ulogu treba da dobiju i manji urbani centri (Prijepolje). Podruja sa posebnim razvojnim problemima: Dugogodinja stagnacija privrede i proces restrukturiranja industrijskog sektora imali su za posledicu ekonomsku/proizvodnu devastaciju i drastino smanjenje broja zaposlenih u gradovima-industrijskim centrima (Prijepolje), nekadanjim nosiocima privrednog razvoja ireg podruja, koji su postali razvojno limitirana (devastirana) podruja. Usled ogranienja u razvoju, industrijski devastirane optine suoene su sa izraenim ekonomskim, strukturnim i socijalnim problemima (nizak stepen privreivanja, neprilagoenost lokalne privrede, niska stopa zaposlenosti). Mrea urbanih centara i regionalna organizacija: Optina Prijepolje predstavlja manji urbani centar u okviru policentrinog urbanog regiona "Prijepolje-Priboj-Nova Varo-SjenicaIvanjica" (perspektivni FUP nacionalnog znaaja), koji se nalazi u Zlatiborskoj oblasti (NSTJ3 nivo), odnosno u regionu "umadija i Zapadna Srbija" (NSTJ-2 nivo). Poto je optina Prijepolje demografski stabilno podruje, za oekivanje je da e urbani centar Prijepolje imati FUP (funkcionalno urbano podruje) regionalnog znaaja (50.000-100.000 stanovnika) do 2021. godine, u zavisnosti od budueg nivoa ulaganja i sprovoenja politike decentralizacije. Putna mrea i objekti: Razvojne osovine II ranga, koje idu planiranim koridorima puteva E761 (M-5) i E-763 (M-21.1), ne prolaze kroz teritoriju Optine, pa prioritet treba da predstavlja funkcionalna veza Optine na ove osovine razvoja Republike. U periodu posle 2014. godine, u pravcu ostvarivanja ciljeva prostornog razvoja Srbije, plansko reenje u oblasti putnog saobraaja je aktivnost na zavretku izgradnje neizgraenog dela dravnog puta I reda M-8 "Mileeva (Prijepolje) - Uvac (Sjenica)", t.j. veza na M-21.1. Koridori svih dravnih puteva I i II reda se zadravaju, a u narednom periodu teite je na njihovom unapreenju (rehabilitacija, dogradnja neizgraenih putnih pravaca i dopuna postojeih pravaca, vezanih za nove uslove i strateka opredeljenja razvoja Republike). Prostorna distribucija i razvoj industrije: Prijepolje spada u manje industrijske centre (15005000 zaposlenih u industriji). Prema podacima MERR, NIP i RPK Srbije (na osnovu vaeih planova, predloga i inicijativa optina), na teritoriji optine Prijepolje planirana je lokacija za realizaciju industrijske zone/parka (IZ "Kolovrat"). Prirodni resursi: Ukljuuju poljoprivredno i umsko zemljite, mineralne sirovine, vode i vodno zemljite i potencijal u obnovljivim izvorima energije, optina Prijepolje se nalazi u planinskom podruju, gde dominiraju tereni od 1000-1500 m.n.v., sa znaajnim kompleksima uma (veliki potencijal biomase) i velikim brojem manjih vodotokova u slivu reke Lim (veliki hidroenergetski potencijal). Korienje obnovljivih izvora energije: Potencijal biomase zavisi od prostornog rasporeda poljoprivrednih povrina, uma i biljnih kultura koje se mogu koristiti u energetske svrhe. Optina Prijepolje ima veliku pokrivenost teritorije umom. Potencijal malih vodotokova na kojima se mogu graditi MHE (male hidroelektrane snage do 10 MW), moe se iskoristiti u planinskim podrujima bogatim rekama koje na kratkim duinama ostvaruju velike padove. Na osnovu rezultata pred-studija izvodljivosti i analize trinih uslova, zakljueno je da je realno oekivati izgradnju 5-10% MHE od ukupnog broja lokacija predvienih Katastrom MHE (41 lokacija na teritoriji optine Prijepolje). MHE nisu ekoloki prihvatljive na delovima zatienih podruja sa reimom zatite I i II stepena, to treba imati u vidu kao jedan od kriterijuma prilikom revizije lokacije MHE i proglaenja zatienih podruja. U cilju korienja hidroenergetskog potencijala Lima, kao potencijalna akumulacija prvog prioriteta planirana je akumulacija "Brodarevo - uzvod.", maksimalne zapremine 21 milion m. Turizam i zatita ivotne sredine: Primarni turistiki prostor predstavlja deo poteza Zlatar-

12


Peter (istoni deo Optine), koji karakterie dominantna letnja ponuda, uz uee zimske turistike ponude. Zapadni deo Optine predstavlja sekundarni turistiki prostor. Najvei deo teritorija Optine predstavlja podruje kvalitetne ivotne sredine, sa preovlaujuim pozitivnim uticajem na oveka, ivi svet i kvalitet ivota. Za ova podruja treba obezbediti reenja kojima se eliminiu ili umanjuju postojei izvori negativnih uticaja, odnosno uveavaju pozitivni kao komparativna prednost u planiranju razvoja. Potrebno je rezervisati i uvati podruja od zagaivanja iz stratekih razloga. Prema planu zatite prirode i ekosistema optina u celini pripada prirodnom ekosistemu, a istoni delovi, oko reke Mileevke, pripadaju podruju sa znaajnim prirodnim vrednostima veim od 1000ha. Identifikovana su ekoloki znaajna podruja u vidu IBA (Uvac I Mileevka), IPA (Klisura Mileevke I Ozren) i PBA ( Zlatar) kao delovi budue ekoloke mree NATURA 2000, kao i Emerald podruje Specijalni rezervat prirode Klisura reke Mileevke. U planskom periodu, status proglaenih zatienih podruja zadravaju sledea podruja na teritoriji optine Prijepolje - Klisura reke Mileevke; Na osnovu prethodnih istraivanja i valorizacije, bie definisani status, prostorni obuhvat i reimi zatite, za sledea podruja teritorije optine Prijepolje: Zlatar-Mileevka, OzrenJadovnik i Kamena Gora. Upravljanje otpadom -Udruivanjem optina radi zajednikog upravljanja otpadom uspostavie se sistem regionalnih centara za upravljanje otpadom koji obuhvataju sakupljanje otpada, regionalnu deponiju za najmanje 20 godina postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada pored deponije (gde e se vriti separacija papira, stakla, plastike, aluminijuma i dr.), transfer stanice za pretovar otpada radi transporta na deponiju, kao i postrojenja za kompostiranje pored deponije, to ini potrebnu infrastrukturu za upravljanje komunalnim otpadom. U gradovima je potrebno odrediti lokacije centara za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada. Istovremeno je potrebno raditi na sanaciji postojeih zvaninih odlagalita otpada koje predstavljaju rizik po ivotnu sredinu. Za uspostavljanje sistema upravljanja opasnim otpadom planira se izgradnja jednog Nacionalnog centra za upravljanje opasnim i medicinskim otpadom u narednom planskom periodu, dovoljnog kapaciteta za celokupnu koliinu opasnog otpada koji se godinje generie u Republici Srbiji. Nacionalni centar e biti lociran u centralnoj Srbiji, u regionu koji obuhvata Moraviku, umadijsku, Pomoravsku, Raku i Rasinsku oblast i sadrae postrojenje za fiziko-hemijski tretman opasnog otpada. Potrebno je izgraditi regionalna skladita opasnog otpada za njegovo bezbedno sakupljanje i uvanje do tretmana (prema tematskoj karti PPRS Upravljanje otpadom, najblii centar optini Prijepolje je aak - Luani. U urbanim centrima je potrebno odrediti i lokacije centara za sakupljanje opasnog otpada iz domainstava (otpadnih ulja, otpadnih elektrinih i elektronskih aparata, otpadnih baterija i dr.), verovatno uz lokacije za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada. U dugoronom periodu e biti izgraen i insinerator za tretman opasnog i infektivnog medicinskog otpada. Neophodna je sanacija crnih taaka koje su kontaminirane opasnim otpadom. Uspostavljanjem sistema za upravljanje posebnim tokovima otpada, izgradie se postrojenja za sakupljanje i tretman otpadnih baterija i akumulatora. Otpad ivotinjskog porekla, naroito otpad u1080 iz klanica, e se tretirati u postrojenjima za tretman otpada ivotinjskog porekla otvorenog tipa u Somboru, Gradu Beogradu i upriji. Za reciklau graevinskog otpada i otpada od ruenja e se odrediti posebne lokacije na nivou lokalnih samouprava. Funkcionalne veze sa irim okruenjem: Prekograninom saradnjom sa susednim zemljama (preko IPA programa, bez obzira na status Srbije i susednih zemalja prema EU) obuhvaene su pogranine oblasti Srbije. Uredbama Evropskog saveta i Evropske komisije, definisani su pravni okvir, finansijska sredstva i metode sprovoenja programa prekogranine saradnje. Pored prekograninog okvira saradnje, teme koje su od zajednikog interesa Srbije sa

13


susednim zemljama, mogue je precizniji definisati kroz bilateralne aktivnosti. Te teme, definisane i naim i planskim dokumentima susednih zemalja, preteno se odnose na izgradnju objekata infrastrukture, ureivanje i zatitu vodenih tokova, zatitu prirode, stvaranje mogunosti za povezivanje pograninih prostora preko kulturne saradnje i saradnje graana, unapreivanje odrivog razvoja i sl. b. Prostorni plan podruja posebne namene spec. rezervata prirode "Uvac" ("Sl.glasnik RS" br.88/2010) Teritorijalni obuhvat podruja Prostornog plana SRP "Uvac", izmeu ostalih, odreen je i povrinama 5 katastarskih optina na delu teritorije optine Prijepolje ukupne povrine 51,23 km. Posebne namene obuhvaenog podruja na teritoriji optine Prijepolje: - podruja predviena za zatitu prirodnih vrednosti (PIO "Ozren-Jadovnik") i ukljuivanje u mreu evropskih podruja znaajnih sa stanovita primene Bernske konvencije (EMERALD) i ekoloki znaajnih podruja (NATURA 2000), zatite ptica (IBA), biljaka (IPA) i leptira (PBA). Predeo izuzetnih odlika "Ozren-Jadovnik" (1630 ha, u celosti na KO Koprivna) predstavlja podruje od izuzetnog/republikog znaaja u pogledu izuzetnog faunistikog bogatstva i predeone raznolikosti, i kao jedan od znaajnih centara floristike raznolikosti u Srbiji. Do proglaenja zatienog podruja, na 120 ha (izvanredno izraeni planinski panjaci) primenjivae se reim korienja prostora koji odgovara II stepenu zatite, a na ostalih 1510 ha III stepenu zatite. - slivno podruje izvorita regionalnog vodoprivrednog sistema - podsistem Uvac, pripada Zapadnomoravsko-rzavskom regionalnom sistemu za snabdevanje vodom najvieg kvaliteta optina potroaa (Prijepolje). ira zona zatite izvorita Uvac (III stepen zatite) zahvata i deo teritorije optine Prijepolje u obuhvatu Plana. - turistiko podruje - deo Turistike srednjeplaninske regije "Tara-Zlatibor-Zlatar" u obuhvatu Zapadne turistike zone, sa potencijalima za uspostavljanje celogodinje turistike ponude, integrisane sa turistikim prostorima u neposrednom okruenju (deo kompleksa skijalita "Ozren-Jadovnik", lovni turizam). Prednosti optine Prijepolje (deo u obuhvatu Plana) za razvoj turizma su: ista ivotna srredina, podruja ouvanih prirodnih vrednosti ("Ozren-Jadovnik"), mogunost razvoja seoskog turizma, izuzetno kulturno naslee (manastir Mileeva) i prirodne vrednosti (kanjon reke Mileevke) u neposrednom okruenju. Prepreke predstavljaju: nedostatak sredstava, odgovarajue obuenog osoblja, odgovarajuih objekata i infrastrukture. Tranzitni turizam e se razvijati u koridorima dravnih (M-8, R-231) i drugih puteva koji omoguavaju pristup turistikim naseljima, kompleksima i lokalitetima - planinsko podruje u sklopu stoarskog poljoprivrednog makrorejona (rejon panjakog stoarstva, rejon intenzivnog stoarstva i meoviti rejon), na kome ouvani prirodni travnjaci ine pretean deo poljoprivrednog zemljita, sa izvanrednim pogodnostima za proizvodnju hrane visokog biolokog kvaliteta. U prostorno-privrednoj strukturi planskog podruja izdvajaju se naselja sa nukleusom proizvodnih aktivnosti (Aljinovii - razvoj MSPP). Potencijali za razvoj privrede bazirani su na: poljoprivrednim resursima (agroindustrija), umskom fondu (prerada drveta), hidroenergetskom potencijalu (male hidroelektrane) i ouvanom biodiverzitetu sa specifinim oblicima geonaslea (turizam, saglasan reimima zatite prirodnih i kulturnih dobara i resursa). U cilju razvoja MSP i preduzetnitva na ruralnom podruju, vaan segment prostorno-poslovne infrastrukture predstavlja osnivanje biznis-inkubatora u centrima optina obuhvaenih Planom (Prijepolje).

14


c.

Generalni plan Prijepolja Prijepolje" br.38/2005)

i

Brodareva

2025

("Sl.glasnik

optine

Generalnim planom obuhvaeno je 2183 ha, od ega je u Prijepolju 1995 ha (1540 ha je graevinski rejon), a 188 ha u Brodarevu (sve je graevinski rejon). Namena prostora u zahvatu GP-a, zasnovana je na dugoronoj projekciji demografskih kretanja i drutveno-ekonomskog razvoja, mogunostima koje pruaju prirodni i stvoreni inioci prostora, i potrebama naselja Prijepolje i Brodarevo. Pri planiranju globalnih odnosa potrebnog zemljita za pojedinane osnovne funkcije, primenjeni su uobiajeni normativi i kriterijumi za naselja ovog ranga i veliine, ali uz znaajno prilagoavanje specifinostima samog naselja. Ciljevi ureenja graevinskog zemljita: ograniavanje daljeg irenja graevinskog reona; ekonominije korienje prostora u okviru definisane granice graevinskog reona; uspostavljanje pravila korienja i graenja; razdvajanje povrina javne namene od povrina ostalih namena; aktiviranje rentnih potencijala pojedinih zona; plansko ureenje potencijalnih prostora za irenje grada;

Osnovni principi pri definisanju koncepcije organizacije u prostoru su: - transformacija izgraenog prostora u ureenu urbanu celinu; - maksimalno potovanje izgraenog tkiva; - transformacija prostora du magistralnog putnog pravca u gradsko tkivo, uz iznalaenje novih saobraajnih koridora koji bi centar naselja oslobodili tranzitnog saobraaja; - proimanje kompatibilnih gradskih sadraja i izolovanje onih koji utiu na kvalitet ivotne sredine; - dalje ureenje obala Lima i Mileevke i ureenje prostora u zoni manastira Mileeve; - uvanje prostora za potencijalno irenje grada i zatita postojeih zelenih povrina; Ciljevi budueg razvoja koje bi trebalo da realizuje optina Prijepolje su: - stvaranje pogodne klime za privredni prosperitet i poveano zapoljavanje, pogodnom poreskom politikom, stimuliui napredak postojeih preduzea i privlaei nove preduzetnike; - obezbeenje dovoljnog broja kvalitetnih lokacija za razvoj privrede, blagovremenim i pogodnim ureivanjem graevinskog zemljita, uz korektne i stabilne cene instrumenata zemljine politike; - angaovanje na stvaranju pogodnog ambijenta za prekvalifikaciju i dokfalifikaciju radnika na podruju Prijepolja, kako bi se lake reilo pitanje velike nezaposlenosti; - donoenje potrebne planske dokumentacije koja se razrauje Programom izgradnje i ureenja prostora, vremenski prilagoenom periodu za koji je izabrana lokalna vlast; Budui razvoj privrede bazirae se na sledeim prirodnim i stvorenim potencijalima: - bogato poljoprivredno i umsko zalee sa obiljem voda Lima i pritoka i sa dovoljno zemljita za raznovrsne namene; - povoljan geostrateki poloaj na raskru vanih puteva, posebno sa oekivanom

15


modernizacijom magistralnih puteva i pruge Beograd-Bar; - dostupnost prostora za privredni razvoj (posebno u Kolovratu) sa obiljem kvalitetnog graevinskog zemljita, dovoljno vode i jakim saobraajnicama; - raznovrsnost razvoja brojnih industrijskih grana u prethodnom periodu i preduzea koja se mogu aktivirati uz pretpostavke dodatnog kapitala za restrukturiranje privrede; - radna snaga koja je svojevremeno bila uspena u razliitim oblastima i granama razvoja, te bi uz prekvalifikaciju ponovo bila nosilac razvoja; - preduzetan mentalitet gortaka koji bi trebalo aktivirati pogodnim sistemskim uslovima na planu maksimalnog angaovanja u razvoju privrede i drutva; Afirmisanje regionalnih odnosa moe se ostvariti: - povezivanjem u mreu kulturno istorijskih centara jugozapadnog Balkana, Mediterana i Srbije; - povezivanjem u mreu zatienih rezervata prirode; - korienjem geografskog poloaja za povezivanje privrednih tokova severa i juga Srbije, Srbije i Crne Gore, kao i kulturnih tokova istoka i zapada; - ispitivanjem i osmiljenim korienjem prirodnih potencijala u okruenju gde pre svega treba istai izvore kvalitetne vode za pie i ouvane ekosisteme (u kanjonu Mileevke i na padinama okolnih pobra); - razvojem regionalne saobraajne mree, izgradnjom puta M-8 i osavremnjavanjem puta M-21, kao i podizanjem standarda pruge Beograd-Bar; d. Strategija razvoja optine Prijepolje (2010-2014.) Nasleuje Strategiju odrivog razvoja optine Prijepolje 2005-2009., ija je izrada bila podrana od strane UNDP, s ciljem da podri proces decentralizacije u Srbiji. Ovaj razvojni dokument definie pravce razvoja, glavne prioritete i ciljeve razvoja optine u periodu od pet godina, na osnovu ega se radi akcioni plan za realizaciju ciljeva definisanih strategijom. Akcion plan sadri programe aktivnosti koje treba realizovati kroz konkretne projekte. Za uspean odriv razvoj na lokalnom nivou od presudnog znaaja su: drutveno-ekonomska procena i drutvena mobilizacija; osnivanje inkubatora ekonomskog razvoja; izgradnja kapaciteta za upravljanje na lokalnom nivou; razvoj ljudskog kapitala; sprovoenje procena uticaja na ivotnu sredinu;

Strategija odrivog lokalnog razvoja je mehanizam za stvaranje novih uslova za zapoljavanje i podrazumeva: - direktna ulaganja u infrastrukturu, u cilju privlaenja potencijalnih investitora; - linu promociju u cilju privlaenja potencijalnih investitora; - direktnu podrku privrednim aktivnostima (izdavanje i ustupanje zemljita, osnivanje industrijskih zona, inkubator biznis centra i dr.); - podsticajne mere za razvoj MSP i preduzetnitva; Glavne razvojne take optine Prijepolje su: - poljoprivreda - uzgajanje goveda i ovaca i gajenje voa. Aktivnosti: ispitivanje mogunosti za proizvodnju organske hrane, brendiranje proizvoda, uvoenje standarda i dr. - turizam - turizam "prirodnog i kulturnog naslea". Aktivnosti: ispitivanje mogunosti za razvoj tranzitnog turizma, vezanog za tranzit ka Jadranskom moru (dravni put M-21) i

16


formiranje paralelnih turistikih itinerera; ispitivanje mogunosti za razvoj zdravstvenog (vazdune banje) i drugih vidova turizma, koji mogu da iskoriste prirodne potencijale optine. - umarstvo i prerada drveta - u skladu sa Strategijom umarstva Republike Srbije (s obzirom da je veina uma u dravnom vlasnitvu); Aktivnosti: privlaenje stratekih investitora, formiranje proizvodnih kapaciteta, razvoj lokalnih (i regionalnih) brendova i dr. U cilju integralnog razvoja, navedene razvojne oblasti treba da budu podrane kroz: investicije u infrastrukturu (putevi, telekomunikacije, vodovod i kanalizacija); zatitu ivotne sredine (preiavanje otpadnih voda, upravljanje otpadom); razvoj malih i srednjih preduzea (uz osnivanje biznis inkubatora); poveanje optinskih kapaciteta za podrku osnivanju MSP i stvaranje povoljne poslovne sredine (optinski usluni centar) - restrukturiranje postojee industrije (tekstilna industrija, industrija obue) u poslovne centre za MSP.

17


3.0. PREGLED POSTOJEEG STANjA I KVALITETA IVOTNE SREDINE NA PODRUJU PLANA 3.1.GEOGRAFSKI POLOAJ I RELJEF Teritorija optine Prijepolje nalazi se na jugozapadne Srbije i prostire se na dve makro geografske celine Starovlake rake visije - Polimlje i Peter. Prostire se izmeu 430 09I 25II i 430 29I 42II severne geografske irine i 190 27I 00II i 190 53I 45II istone geografske duine. Ovo podruje je otvoreno prema severu i severoistoku prostranom dolinom Lima. Sa jugozapada podruje je okrueno Jadovnikom (1734 m), sa severistoka Zlatarom (1627 m), sa severozapada Pobijenikom (1423 m), sa zapada Kamenom Gorom (1483 m) i sa jugozapada Lisom (1509 m). Dominantni oblici reljefa su: kotlinski u dolini Lima oko 500m nv i pobre (podbrda) na dodiru planine i kotline od 500 do 1000 m nv. obodni planinski iznad 1000 m nv. Limska dolina je proirena kod Brodareva i Prijepolja izmeu kojih Lim protie kroz uzane klisure useene u krenjaku i mestimino u serpentinu i drugim vrstama stena. Kod sela Divci dolina Lima se na desno proiruje u Ivanjsko polje, a u levo u upsko polje. Na severoistoku upsko Ivanjskog polja, Lim useca klisuru dugu 2 km koja se dalje proiruje u Prijepoljsko - Zaluko polje. Dolina i pomenuta polja sa blagim i strmim kosama bile su znaajan faktor u stvaranju naselja na teritoriji optine. To je prva prirodna zona do 500 mnv. Bone doline Lima sainjene su od brojnih proirenja, blagih i strmih padina. To su ''podbrda'' okolnih planina sa prosenom visinom izmeu 500 i 1000 mnv. Treu prirodnu celinu ine predeli planina Jadovnika, Zlatara, Pobijenika, Lise Kamene Gore i krake visoravni Jabuke i Babina. Sa desne strane Lima pruaju se strme padine planina Jadovnik (od Ozrena pa do ua Mileevke). Zapadno od reke Lim izdie se Pobijenik (1423m), a izmeu Brodareva i Bijelog Polja Lisa (1509m) koja ima dobar vodni reim (snabdevanje vode) i bolje uslove za vegetaciju. Ovaj prostor je bogat vodenim tokovima koji pripadaju slivnom podruju reke Lima. Reka Lim je glavni vodeni tok koji preseca optinu Prijepolje od pravca jugoistoka prema severozapadu. Reka Lim sa svojim pritokama (Mileevka, Seljanica itd.) uslovila je i osnovne pravce putne mree ovog kraja Planinske padine su najpogodnije za razvoj stoarstva I umarstva. Kotline se pruaju du Lima i njegovih levih pritoka: Slatinske, Komaranske reke i Seljanice. Kotline najvie pogoduju razvoju zemljoradnje i voarstva. Pobre ine dugake kosine i predstavljaju voarsko stoarski kraj. 3.2.GEOLOKE KARAKTERISTIKE U geolokoj grai prijepoljskog kraja uestvuju tvorevine paleozoika, trijasa, jure i neogena. 3.2.1.Sedimentne formacije Paleozoik Tvorevine paleozoika imaju znaajno razvie i to uglavnom u sredinjim delovima terena. U okviru paleozojske serije izdvajaju se dve posebne formacije:

18


Formacija klastinih stena sa intruzijama gabroidnih stena -alevrolitske glince, kvarcepidotski kriljci, glinoviti kriljci, trakasti metapeari koji prelaze u kriljce, metamorfisani kvarcni peari, peskovite glince, kontaktno izmenjene glince i piroksensa kornita blizu kontakta glinaca sa gabrovima. Formacija klastinih stena sa soivima tamnih krenjaka - tanko laminirani alevroliti i peari sa estim soivima tamnih metamotfisanih krenjaka manjih dimenzija sa merljivom folijacijom. Mezozoik Donji trijas Formacija klastinih stena je predstavljena kvarcnim konglomeratima i pearima (sa kojima poinje trijaska transgresija), kao i metakonglomeratima, metamorfisanim mikrokonglomeratima, kvarc-liskunovitim pearima, slojevitim, sitnozrnim kvarc-pearima, laminiranim alevrolitima i dr. Formacija karbonatnih stena. Gornjim nivoima donjeg trijasa pripadali bi krenjaci tamne boje, najee ploasti i peskoviti, u kojima je naena fauna donjeg trijasa. Srednji trijas U srednjem trijasu izdvojeni su sedimenti anizijskog i ladinskog kata, izvesne partije krenjaka, zbog jednolinog izgleda prikazane su kao srednji trijas uopte. Krenjaci anizijskog kata su rasporeeni, uglavnom u vidu malih do srednjih masa koji jee preko donjotrijaskih sedimenata. Preko njih slede uglavnom krenjake stene ladinskog kata ili krenjaci neralanjenog kompleksa srednjeg i gornjeg trijasa. Retko su laporoviti, dolomitini (ili uoljive kalkarenitske strukture). Proeti su ilicama kalcita. Na povrini su izrazito karsifikovani. Krenjaci ladinskog kata su najee debeloslojeviti do bankoviti, sive i sivo-smee boje sa uklopcima ronaca. Ovi krenjaci su uglavnom dolomitini, a stepen dolomitizacije raste odozdo prema viim nivoima. Meu njima se mogu razlikovati mikrokristalasti krenjaci i kalkareniti. Gornji trijas U gornjem trijasu obrazovali su se masivni sprudni krenjaci koji nisu posebno ralanjeni. Ovi krenjaci najee lee preko srednjetrijaskih krenjaka, ali esto (kao na Jabuci) lee neposredno preko porfirita i kvarcporfirita. Jura Tvorevine jure grade uglavnom severoistoni deo terena. Donja jura Donjojurski sedimenti predstavljeni su sivim, uslojenim sitnodetritinim i mikrokristalastim krenjacima. U gornjem delu ovi krenjaci prelaze u slojevite, kvrgave, laporovite, crvenkaste ili ukaste krenjake koji sadre ostatke fosila.Tvorevine donje jure razvijene su u krajnjem zapadnom delu terena, tj. na Mihajlovici, na putu Prijepolje Pljevlja. Dijabaz ronaka formacija (srednja i gornja jura) Tvorevine dijabaz ronake formacije zahvataju znatno prostranstvo i to uglavnom na severoistonim delovima terena. U sastav ove formacije ulaze preteno peari, alevroliti, glinci i ronaci, retki su krenjaci, a od magmatskih stena gabrovi, dijabazi, spiliti, ree i serpentiniti. Neogen Tvorevine neogena sastavljene su od ljunkova, peara, glinaca, peskova, peskovitih glina,

19


ronaca u vidu nanosnog materijala i dr.Tvorevine neogena nastale su na dve odvojene lokalitetu. Prva na krajnjem istonom delu Aljinovaki basen i druga na zapadnom delu, u zoni Barica. 3.2.2.Magmatske formacije Na prostoru srednjeg Polimlja prijepoljski kraj registrovano je prisustvo razliitih magmatskih stena: Formacija bazinih magmatskih stena starijih od srednjeg karbona - sredinjim delovima terena. Bazine magmatske stene ove formacije registrovane su samo u sedimentnim tvorevinama starijim od srednjeg karbona i to samo u sredinjem delu jasno izraene antiklinalne forme (iri prostor Velike upe). Porfiritska formacija - trijaska formacija na prostoru srednjeg Polimlja. Za porfirite adinja (sredinji deo) i doline Lima karakteristino je da su uglavnom zastupljeni amfibolski varijeteti, dok su piroksenski znatno rei. Takoe, uee kvarcporfirita u odnosu na porfirite je neznatno. U zapadnom i jugozapadnom delu terena (Jabuka Kamena Gora) znatno vie su zastupljeni piroksenski varijeteti u odnosu na amfibolske. Formacija jurskih magmatskih stena (DRF) - u severnom i sveroistonom delu terena. U dijabaz ronakoj formaciji od magmatskih stena javljaju se dijabazi, zatim gabrovi i serpentiniti. Najvee pojave ovih magmatskih stena su u blizini i po obodu ultramafitske mase Zlatibora Formacija kiselijeg mlaeg magmatizma nedefinisane starosti - prisustvo jo nije pouzdano dokazano, mada postoje indikacije koje nesumnjivo ukazuju na njega. 3.3.PEDOLOKE KARAKTERISTIKE U dolini Lima mestimino se pojavljuju aluvijalni nanosi. Manje povrine se nalaze oko Brodareva i oko Prijepolja. Ovi nanosi su razliite mogunosti, esto im se smenjuju slojevi razliite teksture. U dolini Lima pesak i ljunak se pojavljuju na razliitim dubinama i pored obala pojavljuju se na povrini, to je naroito uoljivo na desnoj obali a i na mestima utoka pojedinih manjih reka. Pesak i ljunak zauzimaju vee povrine i prostiru se u vidu lepeza, jer su reke bujinog karaktera i u vreme jakih kia nanose ogromne koliine materijala. To su plodna tla, pod kulturama itarica, povra i voa.Deluvijalni nanosi pojavljuju se u podruijima strmijih padina. Uoavaju se iznad Brodareva (od Podkule do Zakuta) i na celom podruju koje gravitira reci Limu, posebno na desnoj obali. Plitka zemljita. Tipina rendzina se javlja na padinama Kamene Gore, izmeu Brodareva i reke Graanice kao i na nekoliko mesta du Lima u pravcu Bijelog Polja. Karakteristina je naroito u atarima Duge Luke, Zagradca, Okruglice i Vrbice sve na nadmorskoj visini od 900 1200 metara. Velike povrine rendzine nalaze se i na krenjacima zapadno od Prijepolja u pravcu Pljevalja. Svuda je mozaino rasporeeno smee zemljite na krenjaku, ali nigde u veem kompleksu pa je zato pogodno za panjake, ume a ree za livade ili njive. Na manjim povrinama serpentina iznad Bistrice i kod Brodareva, razvijeno je plitko serpentinsko tlo, koje ima dobre fizikohemijske osobine ali ima male proizvodne moi, zbog slabog upijanja vode i male debljine. Najee se koristi kao panjak. Na paleozojskim kriljcima u slivu reke Lima razvijeno je rudo zemljite. Zona ovog zemljita protee se od Zlatara na istoku pa prema Brodarevu na zapadu. Teren je ralanjen obiluje vodotocima, nagibima i degradiranom umom, to uslovljava da je tlo na paleozojskim kriljcima male dubine i male proizvodne moi. 3.4. SEIZMOLOKE KARAKTERISTIKE

20


Na seizmolokoj karti publikovanoj 1987. god za povratne periode 50,100,200,1000 i 10000 godina koja prikazuje oekivani maksimalni intenzitet zemljotresa, sa verovatnoom pojave 63%, podruje Prijepolja se na oleati za povratni period od 500 godin nalazi u zoni 8 MCS skale. Dogoeni maksimalni seizmiki intenzitet na podruju Prijepolja je bio 5 MKS-64 kao manifestacija zemljotresa Sjenica Prijepolje. arita koja odreuju nivo seizmike ugroenosti na prostoru Prijepolja su Sjenica, Prijepolje, Nova Vario. 3.5. EROZIONI PROCESI I KLIZITA S obzirom na geoloke i pedoloke karakteristike tla, klimu i reljef predmetnog podruja erozija je vrlo prisutna. Kategorije erozionih procesa prikazani su u narednoj tabeli. (tabela br.1 Kategorije erozionih procesa)Tabela br.1: Kategorije erozionih procesa Kategorija Jaina erozionog procesa II Jaka erozija III Srednja erozija IV Slaba erozija V Vrlo slaba erozija Koeficijent erozije 0,71 1,00 0,41-0,70 0,21-0,40 0,01-0,20 Koliina nanosa m3/km2 1200-3000 800-1200 400-800 100-400

mm/km2 1,2-3,0 0,8-1,2 0,4-0,8 0,1-0,4

Vrlo jaka erozija nije zastupljena, dok su drugi oblici zastupljeni uglavnom po itavom planskom zahvatu. Jaka erozija je uglavnom zastupljena u centralnom delu optine, du toka reke Lim. Posebno se istiu zone oko Brodareva. Intenzitet erozije dostie vrednost od 1300 3000 m3/km2. ovo je povrinska erozija i uglavnom se javlja na visinama od 800 1000 mnv i na nagibima veim od 10%, pa ak i 30%. Jaka erozija zahvata 25% - 30% planskog obuhvata. Erozija srednje jaine je mozaino rasporeena uglavnom po itavoj optini, ali zahvata male povrine. Zauzima ukupno oko 10% 15% palnskog obuhvata. Slaba erozija zauzima znaajan deo planskog obuhvata, posebno krajnji jugoistok i istok kao i centralni deo optine. Takoe je ima na desnoj obali Lima od Prijepolja, pratei tok reke do granice planskog obuhvata prema severu. U severozapadnom delu slabe erozije ima u delu KO Donje Babine, KO uraii, KO Izbiaj, KO Crkveni toci. Slaba erozija je zauzima 25% planskog obuhvata. Vrlo slaba erozija prisutna je na 20 25% planskog obuhvata na krajnjem zapadu i jugozapadu, manjim delom na istoku i jugoistoku planskog obuhvata. U atarima sela sa desne strane doline Miloevke i sa leve strane Lima, prokopavanjem puteva, izgradnjom kua i drugih objekata na veim nagibima na glinovitoj kliznoj ravni u padini, koja u podlozi ima dosta vode i deluvijalnog nanosa, pojavio se veliki broj klizita. Najvie klizita ima du puta Bistrica Prijepolje Brodarevo. Odron i kretanje materijala u obliku sipara javljaju se na stranama klisura i kanjona i to naroito u krenjacima i serpentinama. Otkinuti materijal se sputa niz dolinske strane I nagomilava se u renim dolinama u obliku siparskih kupa. Sipari predstavljaju stalnu opasnost za saobraaj i stanovnitvo. Pojava sipara esta je u dolini Lima i u kanjonu Mileevke. 3.6. KLIMATSKE KARAKTERISTIKE Za analizu klimatskih elemenata korieni su podaci metereolokih stanica u Bjelom Polju, Pljevljima, Kokinom Brodu i Sjenici. Ove stanice su udaljene oko 30 km. Zbog sline

21


nadmorske visine, vii delovi optine ne pokazuju bitnu razliku, dok je prijepoljska kotlina izizetak. Zbog posebnog uticaja komponenti reljefa ona prestavlja posebnu mikroklimatsku modifikaciju. Izdvajaju se tri klimatske zone: upna zona obuhvata dolinu Lima i njegovih pritoka. Nadmorska visina ove zone iznosi proseno od 440 700 metara. Iz Panonske nizije dolinama reka prodire umereno kontinentalna klima, iji je uticaj u ovome delu znatno oslabljen i modifikovan zbog okolnih planina koje zaustavljaju direktan protok vazduha. Sa druge strane osea se i slab uticaj mediteranske klime koja takoe oslabljeno, prodire sa juga. U dolini Lima se osea i uticaj klime sa okolnih planina. Prelazna zona obuhvata petersku visoravan i karstne zaravni oko Vrbova, Gornjih i Donjih Babina, Jabuke i dr. Ona se nalazi na nadmorskoj visini izmeu 700 1300 m. Ovde umereno kontinentalna klima polako prelazi u visinsku. Odlikuje se dugim i otrim zimama sa estim vejavicama i obimnim snanim padavinama. Leta su svea i kratka sa hladnim noima i toplim danima, dok su prolea i jeseni kratke. Planinska zona obuhvata najvie delove Jadovnika, Zlatara, Kamene Gore, Lise i Pobjenika preko 1300m nv. Karakteristike ove klime su duge i otre zime sa dosta snega, kratka i prohladna leta s povremenim padavinama, dok su prolea i jeseni hladne sa estim sipeim kiama. 3.6.1.Temperatura vazduha Prosena godinja temperatura vazduha u optini Prijepolje je 9,30 C. Najtopliji meseci su: juni, juli i avgust sa srednjim mesenim temperaturama od 17,3 0 C 20,80 C. Negativne srednje mesene temperature postoje samo u mesecu januaru i februaru. U prelaznoj klimatskoj zoni srednja godinja temperatura je 7,00 C. Prelazna zona trpi veliki uticaj visinske klime i ima proseno niu temperaturu vazduha za 2 0 C od prve zone. Najnie temperature su u januaru i februaru, a najvie u julu, dok su juni i avgust neto hladniji. Srednja mesena temperatura je 6,60 C. Oktobar je proseno topliji od aprila za 10 C. Planinska klimatska zona ima najnie srednje godinje i srednje mesene temperature vazduha. U ovoj zoni amplituda izmeu najhladnijeg januara 4,10 C i najtoplijeg avgusta 14,50 C, za jedan stepen Celzijusov je nia nego u prelaznoj zoni. To je pravilo jer je najvia amplituda u prvoj klimatskoj zoni, manja u drugoj prelaznoj i najmanja u treoj zoni planina. Leta su u drugoj i treoj zoni prohladna, sa temperaturom vazduha za punih 5 stepeni manje nego u prvoj zoni za isti period, a zime pokazuju neznatne razlike u temperaturi vazduha izmeu pojedinih zona. Apsolutne maksimalne temperature vazduha u prvoj zoni dostiu 39,20 C, a u prelaznoj 340 C. Na visokim planinama apsolutne maksimalne temperature u najtoplijim mesecima ne prelaze 30,30 C, a u najhladnijim mesecima 10,80 C. Prosean broj mraznih dana u toku godine na teritoriji optine je 21.4, dok broj tropskih dana je 60. 3.6.2. Padavine U niim delovima optine (dolina Lima) koliina padavina iznosi od 759 mm u Prijepolju, do 940mm u Brodarevu. Posledica razlike je mikroklimatskog karaktera. Najvie taloga padne u toku letnjih meseci, znatno manje u jesen i u prolee, a najmanje zimi. Koliina padavina u prelaznoj zoni kree se od 700 750 mm, a u planinskoj zoni preko 800 mm vodenog taloga. to je vea izolovanost kotlinskog podruja to su padavine manje, odnosno vei uticaj planine izaziva i veu koliinu padavina. Prosean broj dana sa snegom godinje je 60, odnosno sa snenim pokrivaem 90. Velika razlika u koliini zabeleenih

22


dnevnih i mesenih padavina, ukazuje na estu pojavu pljuskova koji imaju razarajue dejstvo na tlo odnosno na stvaranje erozije posebno na razoranim panjacima radi gajenja krompira i formiranje vetakih livada. 3.6.3. Oblanost i osunanost Broj vedrih, oblanih i tmurnih dana po visinskim pojasevima prikazan je u narednoj tabeli (tabela br.2 - Prikaz vedrih, oblanih i tmurnih dana po visinskim pojasevima).Tabela br.2: Prikaz vedrih, oblanih i tmurnih dana po visinskim pojasevima Visinski pojasevi vedri dani oblani tmurni Najnii delovi 35 194 136 Pojas pobra 76 177 112 Nii planinski pojas 80 176 109 Srednji pl.pojas 61 183 121 Vii pl.pojas 116 122 127

Stanje osunanosti se godinje kree oko 40% od potencijalnog, a meseno 30%, u zimskom do 50% u letnjim mesecima. 3.6.4. Vlanost vazduha Podaci iz okoline Kokinog Broda ukazuju da ona proseno iznosi 74%. U toku prolea oko 73%, leti 72%, jeseni 76% i zimi 81%. 3.6.5. Vetrovi estina tiina je na podruju oko Kokinog Broda 209, to je manje od drugih gradskih podruja regiona. Preovlaujui vetar je istoni sa estinom 212 i jainom 1,8 to ne treba u potpunosti da odgovara stanju u pojedinim delovima podruja optine. Broj idealnih klimatskoh dana u godini je neto manji od proseka za teritoriju Srbije. 3.7. PRIRODNI RESURSI 3.7.1.Poljoprivredno zemljite Poljoprivredno zemljite zauzima povrinu od 38.205 hektara, veinom u privatnom vlasnitvu. Pod oranicama i batama je 23% (8.853 hektara), vonjacima 4,4% (1.687 hektara), livadama 28,10% (10.736 hektara) i panjacima 44,28% (16.919 hektara). U setvenoj strukturi, najvie uspeva krompir (10,450 tona), potom kukuruz (1.116 tona), penica (239 tona) i pasulj (76 tona). Od voa, najzastupljenije su ljive sa 156.670 stabala i jabuke sa 48.440 stabala. U poslednje vreme, izraeno je gajenje malina na povrini od preko 60 hektara, gde je prosean prinos 12 tona po hektaru. Stoni fond ima opadajui trend i prema podacima iz 2006. godine, najvie se gaje ovce (11.616) potom goveda (9.755) i svinje (552). Uglavnom je zastupljena ratarsko-povrtarska proizvodnja u dolini Lima, gde se nalazi i najplodnije zemljite. U reonu do 700 m, uglavnom se gaji voe i u manjoj meri povre. U planinskom reonu su zastupljene livade i panjaci to predstavlja veliki potencijal za razvoj stoarstva - goveda i ovaca (kao i pelarstva i lekovitog bilja). Ovaj kraj ima najkvalitetnije panjake u Republici Srbiji.

23


3.7.2. ume i umsko zemljite Optina Prijepolje se ubraja u optine bogate umom (tabela br.3 umovitost optine Prijepolje).Tabela br.3: umovitost optine PrijepoljeOptina Povrina optine (ha) 2 82.700 Dravne liari 3 19.798,8 etinari 4 12.201,2 Povrina uma (ha) Privatne liari 5 9.265,1 etinari 6 2.734,9 Ukupno liari 7 29.063,9 etinari 8 14.936,1 SVEGA (ume u ha) 9 44.000umovitost

(%)

1 Prijepolje

10 53,2

Izvor: ''Nacionalna inventura uma'', Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede RS, Uprava za ume, Beograd, 2008.g.

U strukturi umskog fonda dominiraju liarske vrste drvea sa ueem od 66%, dok su etinarske vrste zastupljene sa 34%. Liarske drvne vrste imaju dominantno uee i u dravnim i u umama u privatnom vlasnitvu. Uee liara u umama u dravnom vlasnitvu iznosi 61,2%, a etinara 38,8%. U umama u privatnom vlasnitvu liari uestvuju sa 77,2%, a etinari sa 22,8%. U pogledu vlasnitva dominantno je dravno vlasnitvo (32.000 ha) sa ueem od 72,7% dok je uee privatnog vlasnitva 27,3% (12.000 ha). U dravnim umama prosena zapremina po hektaru iznosi 198 m3/ha, a u privatnim 3 163 m /ha, t.j u proseku drvna zapremina na panju je 188,5 m3/ha. to se godinjeg zapreminskog prirasta tie u dravnim umama iznosi 5,3 m3/ha, a u privatnim 3,8 m3/ha, tj. u proseku je 4,9 m3/ha. Ovo su prosene vrednosti zapremine i prirasta za Republiku Srbiju, tako da je jedan od imperativa za optinu Prijepolje da pobolja stanje uma u privatnim posedima, jer se jasno vidi da je relativno malo uee zapreminskog prirasta privatnih uma (tabela br.4 - Drvna zapremina na panju i godinji zapreminski prirast ).Tabela br.4:Drvna zapremina na panju i godinji zapreminski prirastDrvna zapremina na panju (m Optina Dravne ume Privatne ume3

)

Godinji zapreminski prirast (m Dravne ume Privatne ume

3

)

Ukupno

Ukupno

Prijepolje 6.340.548,5 1.952.183,7 8.292.732,2 169.723,1 45.467,4 215.190,5 Izvor: ''Nacionalna inventura uma'', Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede RS, Uprava za ume, Beograd, 2008.g.

Po podacima iz umsko - privrednih osnova, smra je dominantna vrsta drvea u optini Prijepolje sa ueem od 37,8% u ukupnoj drvnoj zapremini na panju, a slede bukva (26,9%), borovi (8,0%) i jela (6%). 3.7.3. Vode hidrografske i hidroloke karakteristike Lim je glavni vodeni tok, te su svi manji vodeni tokovi upravljeni prema njemu. U Prijepoljskoj kotlini ima proirenu dolinu i prima sa obe strane vei broj pritoka, koje imaju bujini karakter. S leve strane Lim prima etiri vee pritoke: Gostunsku, Slatinsku, Komaransku reku i Seljanicu. S desne strane prima reicu Ribnjak, Zabudju, Mileevku kod Prijepolja i nizvodno Bistricu. Ostale manje pritoke su: Graanica, Mioska, Ratajska sa leve

24


strane i Kruevica, Duboica, Grobljanska i Stranjanska reka sa desne. Na teritoriji optine Prijepolje zapaa se izmenjeno mediteranski pluvijometrijski reim. Drugim reima izdvajaju se dva maksimuma i dva minimuma padavina, to ute na vodni reim sliva. Koliina vode koju Lim prima od pritoka ipak nije velika, tako da glavna koliina vode dolazi iz gornjeg dela sliva. Najvei deo pritoka ima bujini karakter, to donosi veliku koliinu bujinog materijala u Lim. Reka Lim - To je najvea reka na podruju optine, pripada drinskom slivu i izvire iz Plavskog jezera. Duina Lima iznosi 197, 0 km a ukupna povrina sliva iznosi oko 5936 km 2. Visinska razlika od izvora do ua iznosi 611 m. Padovi reke su od 13-0,45%. Reka Lim predstavlja odvodnik atmosferskih i otpadnih voda grada Prijepolja. Hidroloka merenja u Prijepolju poinju jo 1925 godine. Najmanja mala voda iznosi 442,79 mnm, najvea velika voda je 446,51mnm, dok je srednja vrednost nivoa vode 443,04 mnm. Kota obala Lima u Prijepolju je 450,0 mnm. Prosean pad Lima iznosi 2,4%. Karakteristini proticaji u Prijepolju su: najmanja mala voda 8,00 m/sec., najvea katastrofalna voda 2968,12 m/sec., srednja voda 800,0 m/sec. Reka Seljanica - Ona je leva pritoka Lima. Povrina slivnog podruja iznosi oko 72 km2, dok je duina toka 7,2 km. Prosea pad je 7,55%. irina reke u donjem toku iznosi 1520m. Reka Mileevka - Mileevka je desna pritoka Lima. Povrina slivnog podruja iznosi 154,0 km2. duina toka je 21,0 km. Prosean pad iznosi 5,81%. Reka Duboinja - To je desna pritoka Lima povrine sliva oko 54 km2. Duina toka iznosi 15km. Komaranska reka - Ova reka je leva pritoka Lima. Povrina njenog sliva iznosi 48 km2. Duina toka je 9 km. Na ovom prostoru postoji veliki broj izdani povremenog i stalnog karkatera. Vrela su uglavnom karstnog porekla. Odlikuju se velikim varijacijama protoka iji se odnos kree u granicama od 3 do 10, pa i vie. To su Benia vrelo, dva izvora na reci Seljanici, izvor Mili, Reevica, Bukovik I i Bukovik II, Korita, grupa izvora Jadovnik, Orevo, Lekia vrelo. 3.7.4. Geoloki resursi 3.7.4.a Leita i pojava metala Brojne pojave ruda bakra kao i polimetala bakra, cinka i olova utvrene su i istraivane na teritoriji optine Prijepolje. Stepen istraenosti je neujednaen i najee nije takav da bi se mogao objektivno oceniti znaaj i vrednost svih ovih pojava. Na osnovu dosadanjih saznanja procenjuju se ukupne rezerve ruda bakra i polimetala bakra, cinka i olova svih kategorija (A, B, C1, C2, D1) na teriroriji optine Prijepolje na 39.670.000 tona. Stepen istraenosti je najvei u leitu adinje gde se na osnovu dosadanjih saznanja mogu oekivati ukupne rezerve od 23.670.000 tona. Bilansne rezerve polimetala bakra, cinka i olova A + B + C1 kategorije u delu leita adinje Krastine i Stojadinovii su 3.074.359 tona. Rudarska eksploatacija ruda bakra, cinka i olova iz leita adinje je povoljna. Na osnovu ekonomskih pokazatelja dokazano je da se na adinju moe organizovati rentabilna eksploatacija polimetalnih ruda bakra, cinka, olova i pirita. Pre nego to bi se pristupilo pripremi otvaranja rudarskog i flotacijskog kapaciteta na adinju kod Prijepolja potrebno je uraditi sledee: Intezivirati istrane radove na adinju kako bi se to pre izvrilo prevoenje ruda niih kategorija u rude viih kategorija.

25


Potrebno je u doglednom vremenu intezivirti geoloke istrane radove na celom prostoru Srednjeg Polimlja u cilju uveanja rudnih rezervi. U rudnom reonu Srednjeg Polimlja mogu oekivati znaajne rezerve ruda bakra, cinka i olova. U leitu adinje ve sada moemo govoriti o ekonomski znaajnim koliinama ruda bakra, cinka, olova i pirita sa reenom tehnologijom eksploatacije i prerade koje se ve u dogledno vreme mogu privesti eksploataciji i preradi. 3.7.4.b Leita i pojava nemetala Grafitini kriljci su utvreni na vie mesta u paleozoiku Velike upe, Ratajske, Mioske i Jabuke, a naroito je interesantna pojava na mestu zvanom Bare, na putu Prijepolje Pljevlja. Grafit se javlja u vidu ljuspi koje su prorasle sa ljuspama liskuna. Grafit se javlja u vidu krupnijih ljuspi koje se lako flotiraju i obogauju. Leita su velikih razmera i laka za eksploataciju. Pre nego to bi se mogla dati ocena o pojavama grafita u okolini Prijepolja potrebno je izvtiti dodatna tehnoloka ispitivanja. Siliciske stene -Prospekcijskim radovima u okolini Prijepolja utvrdjeno je vie lokalitetu na kojima se javljaju kvarciti i hidrotermalni kvarc. Hidrotermalne kvarcne ice konstatovane su na Kolovratu, Seljanici i velikoj upi, a kvarciti na vie mesta u zoni Velika upa Seljanica Kamena Gora. Hidrotermalni kvarc, ukoliko je dobrog kvaliteta, predstavlja veoma traenu sirovinu u metalurkoj industriji za proizvodnju fero legura i silicijum metala. Pojave krenjaka istraivane za proizvodnju tehnikog kamena tucanika i krea mogu se nai u predelu naselja Ivanje, Crna Stjena, Vratanja, Strugovi, Graanica i dr. Na lokalitetu Strugovi postoje ogromne rezerve kvalitetnih krenjaka, oko 500.000.000 m3. Kvarcporfiriti mogu se naci na lokalitetu u selu Graanica. Hemijskim ispitivanjem stene utvrene su miimalne koliine S i SO3. Konstatovano je da kamen sa ove se moe koristiti za proizvodnju agregata za habajue slojeve kolovoza. Mogu se oekivati rezerve od 4.800.000 m3 stenske mase. Inenjersko-geoloke karakteristike leita Graanice su povoljne. Pojave istraivane za proizvodnju mermernih blokova i ploa registrovane su na lokalitetu Jabuka zadruni mlin. Ova stena pripada kategoriji tvrdih karbonatnih stena, vrlo kvalitetnih stetskih karakteristika. Procena iskorienja u leitu se oekuje oko 12 %. Meutim, tehnolokom obradom industrijske probe (tri bloka) dobijeno je iskorienje finalisanjem od 75,6 %, to se takoe moe smatrati povoljnim. Majdan crvenih anizijskih krenjaka nalazi se na oko 2 kilometra od manastira Mileeve sa desne strane Mileevske reke. Sa ovog kamenoloma izvaeno je (prema podacima Preduzea za proizvodnju graevinskog materijala iz Prijepolja) vie desetina hiljada kubnih metara materijala koji je korien za razliite namene. ukrasnog kamena. U selu Jabuka (Aljine Slatine) konstatovana je velika masa tamnosivih do crnih slojevitih krenjaka. Od tamnih trijaskih krenjaka Alijine Stijene moe se dobiti veoma pogodan materijal za izradu ukrasnih ploa, ukoliko bi ispitivanja fiziko mehanikih osobina dala zadoboljavajue rezultate. Barit - Pojave barita utvrene su na grebenu Maljunice i to dve odvojene pojave. Na lokalitetu Piskavac mineroloki je utvreno prisustvo barita na znatnom prostoru. Pojave ciglarskih glina u Aljinoviima - Na osnovu rezultata buenja i rezultata ispitivanja kvaliteta, na prostoru ogranienom buotinama, odnosno na povrini od oko 40 ha, mogu oekivati rudne rezerve ciglarskih glina C2 kategorije od oko 4.000.000 m3. Na osnovu svih ispitivanja zakljueno je da se od ovih glina uz odgovarajuu obradu mogu dobiti kvalitetni ciglarski proizvodi koji su deficitarni u ovom kraju. Pojave bentonita u Aljinoviima - Monost sloja bentonitskih glina kree se od 0,2 do 0,8 metara. Da bi se bentoniti Aljinovia mogli koristiti i za isplaku potrebno je nai najcelishodniji nain alkalnog oplemenjivanja. Visoka vrednost kapaciteta izmene katjona i

26


reoloke osobine pojedinih uzoraka oplemenjenih sa 6% Na2CO3 ukazuju da bi se mogli oekivati dobri rezultati. Svi istrani radovi na ovoj lokalitetu obavljeni su jo daleke 1967. godine. Nikakvih novijih istranih radova nije bilo. Pojava bigra u Aljinoviima - konstatovan je majdan bigra koji koristi lokalno stanovnitvo. Za ovu pojavu nisu naeni apsolutno nikakvi pisani podaci. S obzirom na veliinu i kvalitet sirovine smatramo da bi ovoj pojavi trebalo posvetiti posebnu panju. Pojava bigra u Sopotnici - Na ovoj lokaciji nije bilo nikakvih istranih radova. Siga bigar se javlja u izvorinom delu sopotnike reke. Reka od mesta zvanog Vrela pa do Vukainovia kua pada iz vodopada u vodopad, to je omoguilo da se stvore znaajne koliine sige bigra. Siga bigar moe se u kontinuitetu pratiti vie od 500 metara. Sve ovo ukazuje da su rezerve sige bigra na ovoj lokalitetu znaajne. U ovom kraju ovaj materijal je od davnina koriten kao dobar graevinski materijal. Od njega su izgradjene i nemanjike zadubine, kao to su manastiri Mileeva i Davidovica, a u novije vreme brojne fasade stambenih objekata u gradu Prijepolju ukraene su ovim materijalom. Pojava travertina (oniksa) na Baricama - Ovi travertini ne pripadaju visokoprocentnim karbonatnim stenama, te je njihova upotrebljivost ograniena samo za graevinske svrhe. Mineroloko-petrografske analize su pokazale da se travertin sastoji od kalcita i limonitskog pigmenta. Imajui u vidu vrstu kamena, ovaj travertin u celini pokazuje dobre osobine. Trakasta struktura, koja ga ini slinim oniksu, boja sa nizom tonova koji se naizmenino smenjuju, poliranje koje daje visok sjaj, ine ovaj travertin kvalitetnom sirovinom koja se moe primeniti kod odlaganja kako enterijera, tako i eksterijera. Meu do sada poznatim vrstama naih traveritna, travertini Barica su jedinstveni. Pojava glina Barice - Glina sa ovog lokaliteta predstavlja veoma kvalitetnu sirovinu za keramiku industriju od koje je mogue dobijati uz odreeno meanje sa drugim sirovinama keramike materijale, ploice, cevi i dr. Njenim oplemenjavanjem odnosno lemovanjem mogue dobiti glinu sa preko 70% kaolinita to na odreeni nain predstavlja jo povoljniju mineralnu sirovinu u keramici. Ova glina treba da poslui samo za dobijanje specijalnih opeka i to za unutranju i spoljanju fasadu ili pak za dobijanje vatrostalnih ciglarskih opeka. 3.8. PRIRODNI POTENCIJALI Heterogenost prirodnih karakteristika uslovljava da prirodni potencijal predmetnog prostora predstavlja osnov razvoja optine. Planski obuhvat ima povoljan geografski poloaj; prostire se dolinom Lima, a okruen je planinama Zlatarom, Jadovnikom, Pobijenikom i Kamenom Gorom. Dobar geografski poloaj podrazumeva dobru saobraajnu povezanost sa okolinom to omoguava dobru eksploataciju i aktiviranje prirodnih potencijala. Na domininantnu umereno kontinentalnu klimu utie mediteran sa jedne i planinska klima sa druge strane, te se izdvajaju tri makroklimatske zone, koje omoguuju razvoj raznolikog ivog sveta na teritoriji optine Prijepolje. Dolina Lima ima posebno povoljne uslove za razvoj i ivot naselja. Kvalitetno poljoprivredno zemljite u dolini Lima i mnogobrojni panjaci i livade bogatog floristikog sastava na obroncima planina stvaraju dobar osnov za razvoj organske poljoprivrede (ratarstvo, voarstvo i stoarstvo), odnosno bioloki zdrave hrane koja ima geografsko poreklo. umsko bogatstvo optine (53,2% teritorije optine pod umom, kao izvor O2 i drvne sirovine) je izuzetno znaajan potencijal za ouvanje biodiverziteta, proizvodnju biomase i energije, akumulaciju i potronju CO2, obezbeivanje ekolokih funkcija (posebno kada su u pitanju zatitni pojasevi zemljita) i ouvanje kvaliteta ivotne sredine u celini. Podruje je izrazito bogato izvoritima i vodenim tokovima, koje se kvalifikuju kao najvei vodeni potencijal u RS.

27


Raznolikost metalinih i nemetalinih ruda, ini ovo podruje prilino interesantnim i privredno znaajnim - rezerve bakra i polimetalinih ruda bakra, cinka, olova i pirita ukazuju na mogunost rentabilne eksploaticije (ukupne rezerve se procenjuju na oko 40 milina tona). Nemetaline rude (pre svega karbonatne stene bigar i gips) uz minimalna ulaganja mogu se privesti eksploataciji. 3.9. PRIRODNI FAKTOR OGRANIENJA Na prostoru plana registrovani su procesi i uticaji, kao postojei ili potencijalni problemi ili ogranienja, o kojima treba voditi rauna pri izradi prostorno-planske dokumentacije. Erozioni procesi su dominantna pojava i javljaju se kao posledica neadekvatne poljoprivrede i see ume u planinskoj zoni, kao i usled nedostatka interesa da se erozioni procesi preduprede. U neposrednoj vezi sa erozijom zemljita su pojave poplavnih i bujinih voda neregulisanih gornjih delova renih tokova. Neravnopravni reim voda uslovljava bujine i sune periode. Bujini tokovi zbog neregulisanih reka se esto izlivaju i prave poplave. Klizita predstavljaju veliki problem, a posebno u fazi kada su dodatno aktivirana na terenima od glinovite podloge, na terenima koji su podvodni i sa veim nagibima, izgradnjom objekata i prokopavanjem puteva. Prilino dominira ekstenzivna poljoprivreda, bez ulaganja u nova saznanja i tehnologije. Primena hemizacije, neadekvatna obuenost i spremnost poljoprivrednika da ekoloki unaprede poljoprivrednu proizvodnju utie na stvaranje nekvalitetnih proizvoda (biljnih i ivotinjskih) i u daleko manjoj koliini nego to je potencijalno mogue. Prostor je nedovoljno istraen u oblasti geolokih resursa (posebno nemetalinih sirovina), te se ne moe dati konana ocena o vrednostima pojedinih ruda. Iako se do skoro eksploatisao graevinski kamen, nemetalnine sirovine se danas ne eksploatiu dovoljno. Ne postoji rudarska niti bilo kakva druga organizacija koja bi pospeila i uticala na organizovanje ispitivanja mineralnih sirovina radi eksploatacije. Niska svest stanovnitva o prirodnoj sredini u kojoj ive, nepovoljna starosna struktura i nedovoljan nivo znanja koja su neophodna za maksimalno odrivo korienje prirodnhih resursa uz viestruki benefit. 3.10. STANOVNITVO U narednoj tabeli (tabela br.5 - Demografski pokazatelji) demograski podaci stanovnitva optine Prijepolje.Tabela br.5: Demografski pokazatelji 1. Demografski pokazatelji Ukupan broj stanovnika po popisu 2002. Ukupan broj stanovnika po popisu 1991.. Ukupan pad - stopa pada Prirodni prirataj - 2008.god. 2. Indikatori demografske starosti Prosena starost stanovnitva Mladi do 20 godina Mlai od 40 godina Stariji od 60 godina i vie Indeks starenja

prikazani su odnovni

41.188 46.085 4.897 0,7 36,9 27,3% 55,1% 18,7% 0,70

28

Izvetaj o Stratekoj proceni uticaja Prostornog plana optine Prijepolje na ivotnu sredinu Stadijum demografske starosti 3. Ekonomska struktura stanovnitva Izdravano stanovnitvo Lica sa linim primanjima Aktivno stanovnitvo 4. Obrazovna struktura stanovnitva Nepismeno stanovnitvo Osnovno obrazovanje Srednje obrazovanje Vie obrazovanje Visoko obrazovanje 5. Domainstva Ukupan broj domainstava Prosena veliina domainstva Domainstva sa gazdinstvom Domainstva bez gazdinstva V stadijum demograf.starost 15.752 (38,2%) 7.524 (18,3%) 17.686 (42,9%) 1.638 (4,9%) 9.754 (29,3%) 13.465 (40,5%) 1.138 (3,4%) 998 (3%) 12.073 3,4 4.732 (39,2%) 7.341 (60,8%)

3.11. MREA NASELJA Mrea naselja optine Prijepolje ini deo subsistema policentrinog urbanog regiona "Prijepolje - Priboj - Nova Varo - Sjenica - Ivanjica" (perspektivni FUP /funkcionalno urbano podruje/ nacionalnog znaaja), u okviru Zlatiborske oblasti (NSTJ-3 nivo), t.j. regiona "umadija i Zapadna Srbija" (NSTJ-2 nivo). Razvojne osovine Republike Srbije (II ranga), koje prate planirane koridore puteva E761 (M-5) i E-763 (M-21.1), ne prolaze kroz teritoriju optine, pa prioritet treba da predstavlja funkcionalna veza optine na ove osovine razvoja Republike, koja se ostvaruje postojeim i planiranim koridorima puteva M-21 i M-8, kao i magistralne meunarodne eleznike pruge Beograd - Bar. Povoljnost geostratekog poloaja naselja optine ogleda se u prolasku pomenutih puteva i pruge kroz podruje optine, kao i granini poloaj kojim Prijepolje na direktan nain utie na prekograninu saradnju Srbije sa Crnom Gorom. Urbana koncentracija stanovnitva i funkcija u optinskom centru i razliiti infrastrukturni razvoj pojedinih delova optine, uslovljen, pre svega, geografskim faktorima, doveli su do izrazitih razlika u demografskoj veliini naselja. U geoprostoru optine identifikovane su etiri kategorije seoskih naselja razvrstanih po demografskoj veliini (videti tabelu 6 "Veliina naselja optine Prijepolje prema broju stanovnika", 2002.): Patuljasta naselja - sa manje od 400 stanovnika (ukupno 63 od 79 seoskih naselja, ili oko 80% ukupnog broja seoskih naselja); Mala naselja, koja imaju od 400 do 700 stanovnika (ukupno 6 od 79 se

tekst strateske

Documents