Olympus je robna marka kompanije OLYMPUS IMAGING CORP. Nazivi i imena drugih kompanija i proizvoda predstavljaju svojinu njihovih vlasnika. Najee postavljana pitanja o digitalnoj fotografiji 1999-2006 OLYUMPUS IMAGING EUROPA GMBH. Sva prava zadrana. Reprodukcija ovog dokumenta ili bilo kog njegovog dela nije dozvoljena bez prethodne pismene saglasnosti vlasnika autorskih prava.

Peat prodavca

OLYMPUS IMAGING EUROPA GMBH www.olympus.co.yu

FA Q

Najee postavljana pitanja o digitalnoj fotografijiOlympus - Digitalna biblioteka 5. izdanje

Najee postavljana pitanja o digitalnoj fotografijiDigitalna biblioteka, 5. izdanje

Izjava o odricanju od odgovornosti: Iako je uloen maksimalan napor da informacije u ovoj brouri budu u potpunosti tane, kompanija Olympus ne snosi nikakvu odgovornost za eventualne tipografske greke, omake ili tehnike netanosti.Koncept i ureivanje: united communications GmbH, Berlin

1

Sadraj1. 2. 2.1 2.2 2.3 2.4 2.5 2.6 2.7 2.8 2.9 3. 3.1 3.1.1 3.1.2 3.1.3 3.1.4 3.2 3.3 3.3.1 3.3.2 3.3.3 3.3.4 3.3.5 3.4 3.5 3.5.1 3.5.2 3.6 3.7 3.8 3.9 3.10 3.11 arobni svet digitalne fotografije Tehnologija digitalnih fotoaparata Kako radi digitalni fotoaparat? CCD senzor Na ta treba obratiti panju prilikom kupovine digitalnog fotoaparata Faktori koji utiu na kvalitet slike Zato je vaan dobar objektiv? Dugotrajno skladitenje digitalnih fotografija Koje su prednosti LCD ekrana na fotoaparatu? uvanje i odravanje digitalnog fotoaparata Izvori napajanja Snimanje digitalnih fotografija Sistemi za merenje svetlosti Sistemi za merenje ekspozicije Sistemi za fokusiranje (izotravanje slike) Balans belog Osetljivost Blic Sistemi za optimizaciju slike TruePic TURBO Rredukcija uma Mapiranje piksela Bright Capture tehnologija Stabilizacija slike Programi za snimanje prizora Manuelne kontrole Blenda Zatvara Histogram Zum Makro snimanje (iz neposredne blizine) Panorama Snimanje u sekvenci Samookida 4 8 8 9 14 16 19 22 23 26 27 30 30 30 33 34 37 38 40 40 41 42 42 43 46 46 47 48 48 49 50 52 54 54 3.12 3.13 3.14 3.15 3.16 3.17 4. 4.1 4.2 4.3 4.4 5. 5.1 5.2 5.3 5.4 5.5 5.6 6. 6.1 6.2 6.3 6.4 6.5 6.6 7. 7.1 7.2 7.3 7.4 7.5 8. Crno-belo i sepia Crna tabla / Bela tabla Snimanje video zapisa Snimanje zvuka Podvodna fotografija Trikovi i saveti za bolje fotografije tampanje digitalnih fotografija Tradicionalne fotografije naspram digitalnih otisaka 62 tampanje slika kod kue 62 Usluge tampanja digitalnih fotografija 66 Uvelianje digitalnih otisaka 68 Arhiviranje digitalnih fotografija Softverska reenja Preporueni hardver Preuzimanje slika sa memorijskih kartica Povezivanje digitalnog fotoaparata sa raunarom Najvaniji formati digitalnih datoteka Kopiranje slika na DVD i CD Kompresija podataka Potrebe za skladitenjem Uobiajene metode kompresije Izbor odgovarajueg nivoa kompresije Programi WinZIP i StuffIt Broj piksela i kompresija Snimanje slika u razliitim formatima Ureivanje digitalnih fotografija Programi za ureivanje digitalnih fotografija Slanje fotografija elektronskom potom Prebacivanje podataka mobilnim telefonom Digitalne fotografije za internet Pregled digitalnih fotografija na TV ekranu Digitalna fotografija od A do 72 72 74 75 76 77 80 82 82 83 86 87 88 88 90 90 91 92 93 94 96 55 56 57 57 57 59 62

2

3

1. arobni svet digitalne fotografijearobni svet digitalne fotografije

Slika vredi hiljadu rei. Ova izreka je svakako jedan od razloga zbog ega fotografija ni nakon skoro 200 godina postojanja, nije izgubila svoju mo da fascinira i oara. Iako su tokom dobrog dela dvadesetog veka fotoaparati i dalje bili skupi, teki i prilino komplikovani za upotrebu, ovi nedostaci skoro da nisu imali nikakvog uticaja na privlanost ovih ureaja. Razlog je bio prilino jednostavan: po prvi put je bilo mogue sauvati trenutak od zaborava i ilustrovati elje, oseanja i raspoloenja manje-vie jednim pritiskom na dugme. Fotografija je zauvek ula u nae ivote. Digitalna ili filmska, snimljena u studiju ili napolju na otvorenom, fotografija je oduvek bila mnogo vie od puke reprodukcije realnosti. Ona predstavlja realnost vienu oima fotografa i transformaciju ove vizije u novu, dvodimenzionalnu stvarnost koja vraa u ivot trenutke otrgnute od zaborava Zaista je teta to kod konvencionalne filmske fotografije, rezultate ne moemo da vidimo odmah i to ne moemo da proverimo ili popravimo sliku pre nego to film ode na razvijanje. Iako je Polaroidova instant foto tehnologija delimino reila ovaj problem, tek je uvoenje digitalne fotografije zaista donelo revoluciju u fotografsko iskustvo. Na poetku je ova nova tehnologija bila veoma skupa i zanimljiva samo naprednim profesionalnim korisnicima. Meutim, tehnoloki bum koji je izazvala masovna upotreba elektronske pote i interneta, doveo je do nevienog porasta u zahtevima za

jednostavnim i pristupanim digitalnim fotografijama. Ovaj pritisak, kao i neprekidni pad cena elektronskih komponenti (LCD ekrana, CCD senzora, itd.), doveo je na trite, sredinom 90-ih godina prolog veka, prve pristupane digitalne fotoaparate.. Poput personalnih raunara, digitalna fotografija je doivela dramatian porast performansi i snage. Na primer, dok je prvi digitalni fotoaparat za iroku potronju imao rezoluciju od oko 300,000 piksela, dananji modeli, koji zadovoljavaju kako potrebe profesionalnih fotografa, tako i platene mogunosti amaterskih korisnika, poseduju senzore od osam i

4

5

1. arobni svet digitalne fotografijevie miliona piksela. Podjednako je impresivan i porast broja funkcija koje se mogu runo podeavati. Prvi modeli digitalnih fotoaparata imali su skoro iskljuivo automatske funkcije, dok se manuelne kontrole na modernim modelima mogu uporediti sa onim na filmskim fotoaparatima. Postoje brojni razlozi zbog kojih je ovakav nain snimanja fotografija postao tako popularan. Ovo su samo neki od njih: 1. Nema potrebe za kupovinom filma. 2. Mediji za skladitenje se mogu uvek iznova koristiti. 3. Fotografije se mogu pregledati odmah nakon snimanja. 4. Izuzetno visok kvalitet optikih sistema. Da bi ispunili zahteve koje nameu CCD senzori, soiva objektiva moraju imati rezoluciju koja je superiorna u odnosu na one koji su izraeni za filmske modele. 5. Beuman rad omoguava diskretno fotografisanje. 6. Kreativni efekti koji se mogu primeniti tokom samog fotografisanja. 7. Prikazivanje slika na TV ekranu (reprodukcija slajdova). 8. Kopiranje i prenos podataka ne dovodi do gubitka kvaliteta. 9. Jednostavno naknadno ureivanje slike.6 7

10. Fotografije se mogu odmah odtampati ili poslati elektronskom potom. Nije, dakle, nikakvo udo to je trite digitalnih fotoaparata doivelo tako vrtoglav rast. Dok je 1996. broj prodatih prodatih digitalnih fotoaparata u svetu iznosio svega 1.2 miliona (u Evropi oko 100,000), 2005. godine ovaj broj je dostigao 65 miliona, od ega je u Evropi prodato 24 miliona komada. Tako veliki broj novih korisnika, kao i nagli razvoj tehnologije u ovoj oblasti, doveo je do pojave novih pitanja na koje je trebalo pruiti odgovore. ak i veoma iskusni korisnici digitalnih fotoaparata poele da obnove i unaprede svoje poznavanje tehnologije. Zato smo pokuali da u ovoj knjiici damo kratke i precizne odgovore na najee postavljana pitanja. Iako ne moe da pokrije sve aspekte ove kompleksne teme, nadamo se da e vam posluiti kao uvek spreman podsetnik, i da e vam omoguiti da napravite jo bolje fotografije.

2. Tehnologija digitalnih fotoaparata2.1 Kako radi digitalni fotoaparat?

U sutini, digitalni fotoaparat se ne razlikuje mnogo od svog 35 mm roaka. I jedan i drugi su sastavljeni od objektiva, blende i zatvaraa; jedina i najvanija razlika je u nainu na koji snimaju i skladite informacije. Dakle, ako umete da koristite klasian filmski fotoaparat, umeete da slikate i sa digitalnim. Pogledajmo, najpre, kako funkcionie filmski fotoaparat.Filmski fotoaparat

Fotoaparat se sastoji od sistema objektiva, blende i zatvaraa. Objektiv se stara za otrinu slike, dok zatvara i blenda kontroliu koliinu svetlosti koja dolazi do filma. Nakon oslobaanja zatvaraa, svetlost ulazi u fotoaparat preko sistema objektiva i blende i zavrava na fotosenzitivnom filmu. Zahvaljujui hemijskoj reakciji koja sledi, slika ostaje zabeleena na povrini filma. Fotografija se, potom, dobija kroz proces razvijanja filma. Iako digitalni fotoaparati esto lie na filmske i poseduju mnoge zajednike komponente, kao to je objektiv, blenda ili zatvara, njihov nain snimanja fotografija se sutinski razlikuje. Umesto filma koji je osetljiv na svetlost, digitalni fotoaparati koriste kombinaciju CCD senzora, procesora za obradu slike i medija za skladitenje. Ovaj senzor, koji se nalazi iza zatvaraa, predstavlja srce digitalnog fotoaparata. Velika veina fotoaparata opremljna je CCD (Charge-Coupled Device) senzorom, a ponekad se koriste i CMOS (Complementary Metal Oxide Semi-

conductor) senzori. U sutini, senzor je poluprovodniki element koji je osetljiv na svetlost i izraen je od miliona silikonskih dioda. Svaka od ovih fotodioda predstavlja jednu taku, odnosno jedan piksel na fotografiji. Kada svetlost padne na fotosenzitivnu diodu, ona generie elektrino pranjenje koje registruju elektronske komponente na fotoaparatu. Procesom konverzije analognog u digitalni signal, milioni ovakvih pranjenja pretvaraju se u digitalne (binarne) vrednosti. Ove vrednosti, dalje, proraunava procesor za obradu slike, koji se sastoji od ASIC ipa i softvera za poboljavanje slike (na primer, za optimizaciju gama konverzije i reprodukcije boja). Rekonstruisana digitalna slika se zatim prebacuje u memoriju fotoaparata.

2.1 ta je CCD senzor?

Digitalni fotoaparat

Piksel: Kovanica koja je nastala od rei element slike. (engl. pix + element) Ovo je najmanji element rastera na digitalnoj slici, i sadri informacije o boji i koliini svetla.

CCD je elektronski ureaj veliine nokta na ijoj se povrini nalaze milioni fotosenzitivnih dioda, poreanih u redove i kolone; slino kao i take, odnosno pikseli, na monitoru raunara.

8

9

2. Tehnologija digitalnih fotoaparata Svi senzori na CCD ipu reaguju na svetlost na isti nain i da nema kolor filtera kojima su prekriveni, fotoaparat bi pravio samo crno-bele slike. Da bi fotoaparat mogao da razlikuje boje, senzori se pokrivaju filterima razliite boje RGB (crvena, zelena, uta) ili CMY (cijan, magenta, uta). Postavljaju se i dodatni zeleni filteri koji poboljavaju kvalitet reprodukcije boja. Pored boja, za vernu reprodukciju slike su potrebne i informacije o koliini svetlosti. Za svaku od tri boje, jaina svetla se deli na 256 nivoa. Ova kombinacija od 256 x 256 x 256 daje 16.7 miliona moguih nijansi. Svi ovi podaci se prebacuju u digitalne signale koje mogu da obrade ostale elektronske komponente na digitalnom fotoaparatu. U sutini, postoje dve vrste CCD ipova koji se koriste na digitalnim fotoaparatima. Prvi je originalno napravljen za televizijske i video kamere, a kasnije je doraen za potrebe fotoaparata. Ovaj senzor, poznatiji pod imenom video CCD, izuzetno je osetljiv na svetlost i poseduje RGB ili CMY kolor filtere, kao i dodatne zelene filtere. Iako ovaj CCD hvata sliku u jednom koraku, obrada podataka se vri kroz dve sekvence, i to tako to se najpre obrauje slika iz parnih, a zatim iz neparnih redova dioda. Da bi omoguio neometano oitavanje podataka,Podaci se itaju odvojeno iz parnih i neparnih redova

digitalni fotoaparat koristi mehaniki zatvara da bi spreio da do senzora doe prevelika koliina svetla. Zahvaljujui odlinim performansama, relativno jednostavnoj konstrukciji i malim trokovima proizvodnje, video CCD ipovi se nalaze u velikom broju modela digitalnih fotoaparata. Drugi tip CCD ipa, koji se naziva CCD sa progresivnim skeniranjem, ili samo progresivni CCD, moe u jednoj sekundi da snimi vei broj kompletnih slika. Poto se slika snima i obrauje u jednom potezu, odnosno red po red (1, 2, 3, 4, itd.), mehaniki zatvara postaje suvian, a vreme ekspozicije moe da se kontrolie elektronskim putem, to omoguava, izuzetno veliku brzinu rada. Fotoaparati koji poseduju ovakvu vrstu ipa idealni su za snimanje pokreta ili sportskih dogaaja.Podaci se obrauju u jednom prolazu

Progresivni CCD

Progresivni CCD senzor je prekriven RGB filterima. Poto svaki od piksela na slici odgovara jednoj od tri vrste CCD piksela, svaka od taaka snima samo po jednu boju. Procesor za obradu slike proraunava podatke o bojama koje nedostaju i dovrava sliku. to je bolji procesor za obradu slike, to e zavrni rezultat biti kvalitetniji. Jo jedno poboljanje kvaliteta slike postie se uz pomo relativno jednostavnog trika. Promenom proporcije piksela na CCD ipu tako da na svaki crveni ili plavi filter dolaze po dva zelena, postie se znatno vernija i preciznija reprodukcija boja. Razlog: ne samo to je ljudsko oko osetljivije na zelenu boju, ve ova boja znaajno utie na nae opaanje svetla.11

Video CCD

10

2. Tehnologija digitalnih fotoaparata Kvalitet slike ne ini samo ispravan izbor filtera za boje. Na krajnji rezultat u velikoj meri utiu kanali za prenos podataka i raspored komponenti na senzoru, odnosno fotodiodi na kojoj se generiu signali. Razlika se moe videti na primeru dve vrste CCD senzora: Interline Transfer CCD, koji se koristi na veini modela digitalnih fotoaparata, i Full Frame Transfer CCD koji se nalazi u aparatima iz Olympus E-Sistema. Kao to se vidi na ilustraciji, Full Frame Transfer CCD poseduje veu povrinu pokrivenu pikselima, vee fotodiode i vee kanale za prenos podataka. To znai da e ovaj senzor uhvatiti vie elektrona (svetla) uz visok odnos signal/um i bolji dinamiki opseg, ime se dobija vie detalja, sa veom irinom ekspozicije i manje uma. Ili, jednostavnije: jasnije slike, bogate detaljima. tome to su relativno jeftini i troe relativno malo energije, mnogi proizvoai u svoje modele fotoaparata i dalje radije stavljaju CCD, uglavnom zbog toga to CMOS ipovi obino proizvode previe uma, to znaajno utie na kvalitet slike. Uprkos inovativnosti i izuzetnom kvalitetu izrade, ni CCD ni CMOS senzori ne mogu da se odupru jednoj od osnovnih opasnosti praini. Dok trunica peska ili praine ne predstavlja veliki problem za filmski fotoaparat, sa digitalnim modelima je sasvim druga pria. ak i najmanja estica praina moe da prekrije na hiljade piksela tako da se njeno prisustvo vidi na svim fotografijama. A sa porastom rezolucije koja donosi sve vei broj piksela na istoj povrini problem praine postaje jo ozbiljniji. Ipak, poto veina digitalnih fotoaparata ima zatvorena kuita, korisnici e izuzetno retko morati da brinu o praini koja zavrava na senzoru. To, na alost, nije sluaj i sa digitalnim SLR fotoaparatima sa izmenjivim objektivima. Ma koliko paljivo menjali objektive, uvek postoji ansa da estice praine slete na povrinu CCD senzora. Kada se ovo dogodi, fotoaparat se obino alje u servis. Na sreu, Olympus je za svoje D-SLR fotoaparate iz E-Sistema razvio jedinstveni sistem zatite od praine - Supersonic Wave Filter. Kada se aktivira, ovaj sistem generie seriju nadzvunih vibracija koje otresaju i najmanju koliinu praine ili drugih stranih estica sa filtera ispred senzora.

Alternativu CCD ipu predstavlja CMOS senzor, koji takoe koristi fotosenzitivne diode za snimanje slike. Iako CMOS senzori imaju odreene prednosti u odnosu na CCD ipove, koje se ne ogledaju samo u

12

13

2. Tehnologija digitalnih fotoaparata2.3 Na ta treba da obratim panju prilikom kupovine digitalnog fotoaparata?

Pre nego to se opredelite za model digitalnog fotoaparata, razmislite za ta elite da ga koristite. Ako, na primer, traite aparat za pravljenje neobaveznih fotografija na porodinim okupljanjima ili na odmoru, najvie e vam odgovarati potpuno automatski kompaktni ili kompaktni zum fotoaparat, koji sm podeava sve vane parametre slike. Korisnicima koji ele da uivaju u svim pogodnostima koje donosi kompaktan i jednostavan model, ali, takoe, ele da ponekad naprave i sopstvena fina podeavanja, na raspolaganju stoji veliki broj veoma pristupanih i jednostavnih fotoaparata koji nude itav niz funkcija koje mogu sami da podese, kao to je brzina zatvaraa, otvor blende ili balans belog, kao i odreeni broj efekata poput sepia snimka (v. odeljak 3.12 i renik pojmova). Meutim, fotoaparat koji eli da ispuni zahteve za kvalitetom i performansama koje postavljaju profesionalni fotografi, mora da poseduje veoma visoku rezoluciju i precizne objektive sa sveobuhvatnom kontrolom snimanja. Ovakav model, takoe, mora da omoguava i povezivanje spoljanje dodatne opreme i pribora, kao to su konverzioni objektivi ili blic, ukljuujui tu i studijske bliceve koji se povezuju preko x kontakta. Ovakve kriterijume ispunjava veliki broj, uglavnom D-SLR, modela.14 Razliiti poloaji zuma

Dakle, kakve karakteristike digitalnog fotoaparata treba da traite? Digitalna fotografija se previe esto opisuje kao digitalna tehnologija sa neto foto tehnologije. U stvari, u pitanju je foto tehnologija koja koristi digitalnu tehnologiju. Zato su objektivi visoke rezolucije, efikasan sistem blica i, ako je potrebno, runo podesive kontrole veoma vani za digitalni fotoaparat. Zum objektiv pribliava udaljeni subjekt. U principu, to je zum vei i snaniji, to je aparat tei i skuplji (premda su zum objektivi na digitalnim fotoaparatima znatno kompaktniji i laki nego oni koji se ugrauju u filmske fotoaparate). Trostruki zum je sasvim dovoljan za svakodnevnu upotrebu. U situacijama gde je prilaenje subjektu

15

2. Tehnologija digitalnih fotoaparata suvie komplikovano ili suvie opasno, kao to je snimanje akcija na velikim sportskim dogaajima ili fotografisanje ivotinja u divljini, od velike pomoi je 8x ili 10x zum. Mnogi modeli fotoaparata poseduju i digitalni zum. Iako ovi sistemi omoguavaju dodatno uveanje, njihov rad prati smanjenje rezolucije, to dovodi do pada kvaliteta slike. Fotografisanje subjekata koji se brzo kreu, kao to su ptice ili automobili, zahteva velike brzine zatvaraa, do 1/1000 sekundi. Sa druge strane, ako nameravate da snimate u uslovima slabog osvetljenja ili nou, bie vam potreban aparat koji moe znaajno da smanji brzinu zatvaraa. Po pravilu, ako se uverite da digitalni fotoaparat koji elite da kupite poseduje sve karakteristike koje biste zahtevali i od filmskog fotoaparata, teko da se moete prevariti. Iako je cena, van svake sumnje, vaan faktor prilikom izbora fotoaparata, ovo svakako ne bi trebalo da bude i jedini kriterijum. U fotografiji je vaan rezultat i zato treba da obratite panju na kvalitet slike pre nego to odluite koji model elite da kupite.2.4 Koji faktori utiu na kvalitet slike?

Pa ipak, ako pogledate proizvode koji su u ponudi ili proitate prikaze u specijalizovanim magazinima, ubrzo ete videti da postoji prilino velika razlika izmeu fotoaparata koji nude istu rezoluciju. Ova razlika naroito dolazi do izraaja u kvalitetu odtampanih slika. Zato je to tako? Postoje razliiti razlozi. Jedno od objanjenja je u razliitim nainima rada koje koriste senzori za sliku na primer CCD ipovi (v. odeljak 2.2) i kvalitetu njihove izrade. Uz milione piksela stenjenih na minijaturnoj povrini, teko da nas moe zauditi podatak da veina proizvedenih CCD ipova ima odreeni broj neispravnih piksela. Funkcija mapiranja piksela (v. odeljak 3.3.3) moe da kompenzuje neke od greaka na pikselima. Meutim, ako je CCD suvie slabog kvaliteta i sadri preveliki broj neispravnih piksela, moe da doe do primetnog pada u kvalitetu slike.

etiri faktora igraju glavnu ulogu pri utvrivanju kvaliteta digitalnog fotoaparata: rezolucija CCD senzora, nain rada CCD senzora, inteligencija procesora za obradu slike i, najvanije od svega, optiki sistemi na fotoaparatu. Rezolucija fotoaparata, uglavnom vidno oznaena na kuitu i prikazana u milionima piksela ili megapiksela, slui kao poetni pokazatelj kvaliteta.16 17

2. Tehnologija digitalnih fotoaparata Zato je kritiko poreenje razliitih modela jedini nain da izaberete zaista najbolji proizvod. Posebno obratite panju na jasnou slike i otrinu piksela. Ako su rezultati zadovoljavajui, proverite kako se fotoaparat ponaa u razliitim svetlosnim uslovima. Ako je mogue, odtampajte jednu fotografiju. Sada bi trebalo da budete u mogunosti da procenite koliko su zaista dobri CCD senzori koji su ugraeni u fotoaparat koji elite da kupite. Jo jedan faktor koji znaajno utie na kvalitet fotografije je procesor za obradu slike. Ovaj elektronski sklop, sastavljen od ASIC ipa i seta softverskih rutina, odgovoran je, izmeu ostalog, za poboljanje kvaliteta slike (npr. interpolacija, gama konverzija i reprodukcija boja). Koristei posebne programske instrukcije i proraune, procesor dodaje informacije podacima o delimino snimljenoj slici, a zatim odvaja bitne od nebitnih podataka. to su procesor i softver efikasniji u izvravanju ovih zadataka, to je brzina obrade podataka vea, a kvalitet slike bolji. Za vie informacija o ovoj temi, pogledajte odeljak 3.3.1 (TruePic TURBO). Pored rezolucije i kvaliteta CCD ipa i softvera, veoma vanu ulogu igra i optiki sistem, odnosno soiva objektiva. U narednom odeljku emo se detaljnije pozabaviti ovom temom.2.5 Kakva je uloga objektiva na digitalnom fotoaparatu?

cenu ili druge karakteristike. Ovakva praksa je prilino iznenaujua, naroito ako imamo u vidu da digitalni fotoaparati zahtevaju znatno precizniju optiku od svojih kompaktnih filmskih roaka, pa ak i od filmskih SLR modela. Evo i zato: Objektivi na digitalnim fotoaparatima moraju da usmere svetlost na znatno manju povrinu nego oni koji se nalaze na filmskim modelima. Dok je dijagonala CCD senzora, u nekim sluajevima, svega 0.55 cm, veliina 35 mm filma iznosi 4.3 cm. Pored toga, poveanje rezolucije CCD senzora ne prati i poveanje povrine, to znai da se veliina pojedinanog piksela smanjuje kako bi mogao da stane na istu, ili priblino istu povrinu. Na CCD ipu ija je dijagonala manja od jednog ina (2,54 cm), a rezolucija, na primer, 4 megapiksela, irina jednog piksela iznosi samo est mikrona ili manje (1 milimetar - 1,000 mikrona). Dok filmski fotoaparati zahtevaju optike sisteme koji mogu da usmere svetlost na rezoluciju od 10 mikrona, CCD ip iz naeg primera zahteva objektiv koji moe da usmeri svetlost na rezoluciju od tri ili etiri mikrona.

Kao to smo pomenuli u odeljku 2.4, sistem objektiva na digitalnom fotoaparatu esto ne posveuje dovoljno panje. Mnogi proizvoai skreu panju potroaa sa objektiva, naglaavajui rezoluciju,

Slika levo prikazuje objektiv filmskog fotoaparata koji ne moe da usmeri svetlost u rezoluciju koja je dovoljna da precizno pogodi pojedinani senzor na CCD eliji. Kao to se vidi na slici desno, objektivi koji se koriste na digitalnim fotoaparatima moraju da budu znatno kvalitetniji kako bi mogli da obezbede rezoluciju koja odgovara veoma malim senzorima na CCD-u. 18 19

2. Tehnologija digitalnih fotoaparata

FourThirds nih senzora koji su sa sve etiri strane okrueni Standard zidom, CCD nije u stanju da primi svetlost koja Ovaj novi tehnoloki standard koji su zajedniki razvile kompanije Olympus i Kodak, i koji se pojavio na tritu tokom 2002. godine, posveen je potrebama digitalnih SLR sistema. FourtThirds predstavlja skup mehanikih, optikih i komunikacijskih standarda koji treba da poboljaju performanse i do kraja iskoriste mogunosti senzora i objektiva. Ove specifikacije odreuju, na primer, vrstu i veliinu navoja za objektiv, kao i nain komunikacije izmeu objektiva i tela fotoaparata. Samo godinu dana od debitovanja na tritu, pojavio se Olympus E-System, prvi DSLR sistem fotoaparata zasnovan na FourThirds standardu.

Pored toga, zbog specifine konstrukcije pojedinadolazi pod uglom. Dakle, da bi se svetlost usmerila tako da pogaa povrinu senzora pod manje ili vie pravim uglom, soiva moraju da imaju skoro telecentrinu konstrukciju. Ovo je izvodljivo na veini kompaktnih modela iji su CCD senzori relativno mali (tek deli povrine koju zauzima 35 mm film). Meutim, izrada skoro potpuno telecentrinih objektiva za digitalne SLR aparate, iji su CCD senzori zasnovani na veem, 35 mm formatu, je suvie nepraktina. Ovakvi objektivi bi bili veoma teki i skupi, pa je veina proizvoaa prosudila da im je upotrebljivost vanija od kvaliteta. Meutim, novi, FourThirds, standard stavio je taku na ovaj neugodni kompromis. Ovaj potpuno novi standard, koji su zajedniki razvile kompanije Olympus i Kodak, izmeu ostalog odreuje optimalnu veliinu senzora za D-SLR fotoaparate koja omoguava izradu gotovo telecentrinih objektiva. Pored toga, FourThirds standard opisuje nain komunikacije izmeu objektiva i tela fotoaparata kojim se, elektronskim putem, koriguju neke, naalost neizbene, optike aberacije. FourThirds standard je otvoren za sve proizvoae koji ele da se pridravaju njegovih specifikacija. Tako fotografi mogu da koriste fotoaparate i objektive razliitih proizvoaa.

Objektiv za 35-mm fotoaparate

Film

Film dozvoljava da svetlost na njega padne pod razliitim uglovima. ak i pri visokim rezolucijama, film moe da uhvati svetlost bez dramatinog gubitka osvetljenosti.

Objektiv za 35-mm fotoaparate

CCD

Kada svetlost padne na senzor pod razliitim uglovima, moe da doe do sledeih pojava: 1. Refleksija na okolne piksele. 2. Meusobna komunikacija izmeu okolnih piksela. 3. Gubitak osvetljenosti zbog toga to senzor ne uspeva da uhvati deo svetlosti. Ovakvi efekti smanjuju napon na pikselu, to dovodi do slabijeg odnosa signal/um, senki u uglovima i slabe reprodukcije boja.

Skoro telecentrini objektiv, CCD kao ZUIKO DIGITAL 20

Skoro telecentrina konstrukcija objektiva koji su optimizovani za Four Thirds standard omoguava da svetlost uvek padne na senzor pod gotovo pravim uglom. Ovakvo konstrukciono reenje garantuje pravilnu reprodukciju boja od ivice do ivice, istou i osvetljenost slike. 21

2. Tehnologija digitalnih fotoaparataOlympus opremu sa dobrim optikim performansama. Pored E-System otrine slike, sistem objektiva znaajno utie na verine ga digitalni nost reprodukcije boja i na sposobnost snimanja u SLR fotoaparati, uslovima slabog osvetljenja. I na kraju, pogreno bi izmenjivi objektivi i bilo rei da se sve greke u fotografisanju mogu itava paleta popraviti uvek novim i naprednim programima za dodatne opreme i obradu slike. Iako su mogunosti koje nude razliiti pribora za profesionalce i veoma programi svakako fascinantne, one ipak ne ine ambiciozne i uda. Ono to nije snimljeno, ne moe se ni popranapredne fotoamatere. Ovo je viti. Retko kada je mogua napraviti dobru sliku od prvi sistem na fotografije koja je podeksponirana, preeskponirana svetu koji je u pot- ili loe digitalno obraena. Zbog toga je ljudima koji punosti zasnovan insistiraju na vrhunskom kvalitetu slike i ne ele da na FourThirds standardu. gube vreme sa naknadnim korekcijama potreban Fotografima fotoaparat sa veoma kvalitetnim optikim sistemom. naroito odgovaraju posebno izraeni optiki elementi koji, zahvaljujui primeni standarda, mogu 2.6 Da li mogu da ostavim slike na memorijskoj kartida kombinuju ci? ta se deava sa digitalnim fotografijama kada se velike otvore aparat due vreme ne koristi? blende sa kompaktnom formom i malom teinom Nita posebno. Slike ostaju sauvane na memorij-

Postoji jo jedan razlog zbog kojeg uvek treba traiti

stavlja izuzetno sigurno reenje za skladitenje podataka, kao to je, na primer, CD oili DVD (v. Poglavlje 5). Bez obzira da li se slike nalaze na hard disku, CD ili DVD mediju, multimedijalni softver, kao to je Olympus Master, vam pomae da ih sa lakoom organizujete, pregledate, tampate i arhivirate.2.7 Koje su prednosti LCD ekrana?

skoj kartici. Kod veine modernih fotoaparata nema opasnosti od gubitka podataka ak ni kada se baterije isprazne. Posebno treba napomenuti da dananja tehnologija (Flash ROM) koju koriste npr. xD-Picture kartice, SmartMedia, Compact-Flash, SD kartice ili Memory Stick prua relativno bezbedan nain skladitenja podataka, dok je tehnologija skladitenja na magnetne diskove (npr. Microdrive) neto manje pouzdana. Ipak, veoma je vano da vane i nezamenjive fotografije prebacite na hard disk raunara, ili, jo bolje, na medij koji pred-

Prisustvo LCD ekrana svakako je jedan od kljunih faktora koji ine digitalne fotoaparate tako privlanim, jer korisnicima omoguava da svoje fotografije pregledaju odmah nakon snimanja to nije mogue kod klasinih filmskih fotoaparata. Kod velike veine modela, LCD ekran omoguava i pregled slike uivo; drugim reima veliki i jasan prikaz onoga to e biti snimljeno. Na ovaj nain se znaajno olakava kadriranje, a fotograf oslobaa potrebe da neprekidno gleda kroz okular. Zahvaljujui prikazu slike na LCD ekranu fotografi mogu da navedemo samo par primera slobodno da prate pokrete modela u studiju, ili, kada slikaju napolju, da uoe objekte koji se nalaze izvan kadra, to je naroito korisno prilikom slikanja pod vodom. Neki modeli ekrana su pokretljivi gore/dole ili levo/desno, to korisniku omoguava da zadri jasan pregled situacije ak i kada fotografie iz neuobiajenih uglova. Donedavno je prikaz slike uivo bio iskljuivo vezan za kompaktne fotoaparate, dok su korisnici digitalnih SLR modela morali da se oslanjaju23

2. Tehnologija digitalnih fotoaparataA: nain rada na trailo. Poetkom 2006. godine, Olympus je tritu D-SLR fotoaparata predstavio svoju LivePreview tehnologiju. Model E-330 je bio prvi digitalni SLR fotoaparat u koji je ugraena ova nova tehnologija. Uvoenjem drugog senzora za sliku, koji je postavljen na optiku putanju traila, omoguen je neprekidni prikaz slike uivo uz odravanje pune funkcionalnosti autofokusa (nain rada A). U nainu rada B, B:nain rada

ogledalo je zakljuano u gornjem poloaju tako da Live MOS senzor omoguava prikaz Makro slike uivo, u kombinaciji sa manuelnom kontrolom izotravanja. Moda ste uli ili i sami primetili da neki LCD ekrani imaju potekoa da prikau jasno vidljive slike pri jakom svetlu. Razlog za ovaj problem lei u injenici da se na TFT (Thin Film Transistor) LCD ekranima slika prikazuje uz pomo pozadinskog svetla. Kako bi potronja struje bila to manja, potrebna jaina svetla se proraunava tako da slika na ekranu bude vidljiva u uobiajenim situacijama ali ne i po jakom

suncu ili pri snanom direktnom svetlu. Ipak, ovo nije kraj prie. Pojedini modeli fotoaparata poseduju HyperCrystal LCD ekran koji prikazuje jasnu sliku ak i po jakom suncu. Ova inovativna LCD tehnologija koristi ne samo dostupno pozadinsko osvetljenje, ve poseduje i dodatni sloj koji reflektuje svetlost iz bilo kog drugog izvora i koristi je za dodatno osvetljenje ekrana. Zahvaljujui kontroli prozirnosti i upotrebi niskotemperaturnog polisilikona, postignut je ugao preglednosti od 170 horizontalno i vertikalno, kao i visok kontrast i veoma velika brzina odziva. Kadriranje subjekta u uslovima slabog osvetljenja, kada se slika na ekranu jedva raspoznaje, moe da bude prilino teko. Ovde na scenu stupa BrightCapture tehnologija, kojoj je za jasan prikaz slike dovoljna samo petina inae potrebnog svetla. Ova tehnologija ne samo da poboljava osvetljenost slike na ekranu, ve i smih fotografija.

24

25

2. Tehnologija digitalnih fotoaparata2.8 Da li digitalni fotoaparati moraju da se odravaju u servisu? 2.9 Punjive baterije, nepunjive baterije ili strujni adapteri: koji izvor napajanja mi najvie odgovara?

Digitalni fotoaparati ne zahtevaju nikakvo posebno odravanje. Naravno, potrebno je da uvate svoj digitalni fotoaparat i vodite rauna o njemu ba kao to biste to inili sa filmskim aparatom ili bilo kojim drugim elektronskim ureajem. uvajte svoj fotoaparat od udaraca, padova, vode i obavezno koristite poklopac objektiva kada ga ne koristite. Ako vam fotoaparat due vreme nee biti potreban, izvadite baterije i odloite ga na sigurno i suvo mesto. Prirunik koji ste dobili uz fotoaparat pruie vam brojne korisne savete za odravanje. Preporuujemo vam da redovno (npr. jedanput meseno) proveravate baterije, da biste uvek bili spremni za fotografisanje. Stanje baterija se moe jednostavno proveriti uz pomo pokazivaa, koji je sastavni deo svakog dobrog digitalnog fotoaparata. Ako va model aparata poseduje indikator datuma i vremena, ne treba da strahujete od gubitka ovih podataka nakon promene baterije. Veina modela digitalnih fotoaparata poseduje izvor napajanja koji ih titi od neeljenog brisanja memorije. Rezervnu bateriju treba zameniti prema uputstvima proizvoaa fotoaparata (napomena: ovo se radi nakon zamene glavne baterije.)

to ee slikate, to se baterija bre prazni. Prema tome, ako volite esto da fotografiete, trebalo bi da razmislite i o kupovini punjivih baterija i punjaa. Mnogi modeli Olympusovih digitalnih fotoaparata isporuuju se sa punjivim litijum-jonskim baterijama velikog kapaciteta i odgovarajuim punjaem. Za modele koji koriste klasine baterije, preporuujemo upotrebu Olympusovih punjivih NiMH (Nikl-Metal Hidrid) baterija. Ove dugotrajne baterije su ekoloki ispravne, bez prisustva kadmijuma i predstavljaju savren izbor za uposlene fotografe. Punja koji poseduje sistem za zatitu predstavlja dobru investiciju, jer ovakav ureaj produava ivotni vek baterija. Za neto manje aktivne foto-amatere, kompaktno i kvalitetno reenje predstavlja jednokratna litijumska baterija CR-V3. Ova izuzetno snana baterija za digitalne omoguava sate i sate neometanog fotografisanja. Iako se punjive NiCd, obine alkalne i litijumske

26

27

2. Tehnologija digitalnih fotoaparata baterije koriste u veini modela digitalnih fotoaparata, one ne poseduju snagu i izdrljivost NiMH ili CRV3 litijumskih baterija. Neki od digitalnih SLR modela koji su vie okrenuti ka profesionalnim korisnicima, omoguavaju upotrebu dodatnog pakovanja baterija. Ovaj sistem snabdeva fotoaparat neophodnom energijom tokom maratonskih snimanja i posebno je pogodan za fotografe koji rade van studija. Postoji nekoliko naina na koje moete da smanjite potronju struje u vaem fotoaparatu. Na primer, neprekidna ili veoma esta upotreba blica, zuma ili LCD ekrana prazni energiju u baterijama bre nego to je to sluaj prilikom normalne upotrebe. Duina trajanja baterija moe se znaajno produiti paljivom upotrebom ovih funkcija. Poslednja, ali nita manje vana stavka u naoj prii o izvorima napajanja je strujni adapter. Ovaj ureaj predstavlja idealno reenje za fotografisanje u zatvorenom prostoru, ili na bilo kom drugom mestu gde je utinica za struju relativno blizu. Strujni adapter omoguava neprekidno napajanje bez potrebe za kupovinom i promenom baterija.

28

29

3. Snimanje digitalnih fotografija3.1 ta to fotoaparat meri kako bi mi pomogao da napravim optimalno dobre slike?

Veina modela digitalnih fotoaparata poseduje nekoliko sistema koji mere svetlosne uslove. Uz pomo ovih oitavanja, fotoaparat bira optimalne uslove za snimanje prizora. Ovi sistemi nisu namenjeni iskljuivo poetnicima koji ele da dobiju dobre fotografije bez mnogo podeavanja. Otrina, jasnoa i kvalitet reprodukcije boja koji pruaju precizni elektronski sistemi merenja vredna su pomo za iskusne amatere, pa ak i za vrhunske profesionalce.3.1.1 Sistemi za kontrolu ekspozicije

Za fotografa, svetlost predstavlja sirovi materijal. Izgled fotografije zavisi od naina na koji fotograf koristi svetlost i od sposobnosti fotoaparata da je vidi. Bez obzira da li se nazivaju sistemima za merenje svetlosti ili za merenje ekspozicije, ovi elektronski i optiki sklopovi se koriste za merenje osvetljenosti unutar kadra, i slue za odreivanje odgovarajueg otvora blende i brzine zatvaraa. Veina digitalnih fotoaparata koristi barem jedan sistem za merenje ekspozicije, dok su drugi opremljeni sa vie razliitih sistema. Zahvaljujui tome, korisnici mogu

Kada fotografiete subjekt koji se nalazi ispred svetle ili tamne pozadine, odreeni sistemi merenja prosenih vrednosti, mogu da odrede pogrenu ekspoziciju. U ovakvim slu ajevima, merenje u taki, koje oitava vrednosti sa subjekta, prua znaajno bolje rezultate. Ako sistem za merenje i pored toga ne uspreva da odredi optimalnu ekspoziciju, pa subjekt ostaje u tami, aktivirajte dopunski bljesak , kako bi va subjekt dobio dovoljno svetla.

da izaberu sistem koji im omoguava da postignu optimalne rezultate. Najee i najpraktinije reenje za uobiajene svakodnevne potrebe predstavlja Merenje proseka i Merenje sa teitem u centru. Kao to i njihovi nazivi sugeriu, prvi sistem vri ravnomerno oitavanje svetlosti iz svih delova kadra i podeava ekspoziciju tako da odgovara prosenoj koliini svetlosti u kadru. Drugi sistem, takoe meri svetlost iz svih delova kadra, ali prilikom odreivanja ekspozicije posebnu vrednost daje koliini svetla u centru kadra. Meutim, u situacijama kada glavni subjekt ispunjava relativno mali deo kadra i/ili reflektuje znaajno manje ili vie svetla od okoline npr. crna maka na svetlom, belom pokrivau merenje ekspozicije na osnovu proseka nee dati ba dobre rezultate. U ovakvim sluajevima je Merenje u taki znatno efikasnije, poto ovakav nain merenja svetlosti oitava vrednosti samo iz centra kadra i odreuje ekspoziciju prema dobijenim rezultatima. Ovakav nain merenja predstavlja idealno reenje za izdvajanje odreenih motiva. Ipak, ak ni merenje u taki ne moe precizno da odredi ekspoziciju za intenzivno bele i crne subjekte, kao to je tamno crna ili sneno bela maka. Razlog za ovakve greke u proraunu lei u injenici da je sistem merenja kalibrisan tako da radi sa prosenom vrednou odbijanja svetlosti od objekata koja iznosi 18%. Meutim, tamno crna maka ne odbija toliko svetla pa sistem za merenje preeksponira fotografiju pa dobijamo sliku sive make. Sa druge strane, sistem pogreno proraunava koliinu svetlosti na i sneno beloj maci pa ovaj put dobija31

3. Snimanje digitalnih fotografijamo preeksponiranu sliku sa sivim tonovima. Imajte ovo na umu kada fotografiete ovakve subjekte i koristite funkciju kompenzacije ekspozicije. Ako ne elite da glavni subjekt bude u centru kadra, najpre odredite ekspoziciju tko to ete postaviti subjekt u centar kadra i pritisnuti dugme zatvaraa napola. Zatim, ne otputajui dugme zatvaraa, ponovo ukomponujte sliku i pritisnite dugme do kraja. Pojedini modeli poseduju funkciju merenja u vie taaka, koja korisnicima omoguava da postave odreeni broj taaka sa kojih e aparat izvriti oitavanje, kao to je najsvetliji i najtamniji deo subjekta. Aparat izraunava prosenu vrednost sa svih izabranih taaka. Mnogi modeli Olympusovih digitalnih fotoaparata opremljeni su funkcijom Digitalnog ESP merenja. Ovaj naziv predstavlja skraenicu od engleskih rei digital Electro-Selective Pattern metering. Ovaj sistem analizira distribuciju svetlosti, kao i njen intenzitet kako bi utvrdio koji se od unapred utvrenih scenarija nabolje uklapa u fotografiju i podeava postavke snimanja prema dobijanim rezultatima. Ovaj nain merenja efikasan je u mnogim situacijama, a posebno za snimanje fotografija sa jakim kontrastom. Kada su svetlosni uslovi veoma komplikovani, dobro reenje predstavlja auto bracketing. Ova funkcija pravi nekoliko uzastopnih snimaka sa neznatno izmenjenom ekspozicijom (od kojih svaki ima neznatno izmenjenu ekspoziciju) tako da kasnije moete da izaberete onaj koji vam najvie odgovara i izbriete ostale. Pored toga, moete da koristite korekciju ekspozicije, poveanje ili smanjenje originalnog nivoa ekspozicije za odreeni broj unapred utvrenih koraka. Neki modeli fotoaparata nude korisnicima mogunost da naknadno osvetle tamne delove slike. Kod Olympusovih fotoaparata ova funkcija se naziva Perfect Fix.3.1.2 Kako radi autofokus?

Postoje dve osnovne tehnike autofokusa: aktivni i pasivni. Jedna od ovih tehnologija emituje, na primer, infracrveno svetlo, snop vidljivog svetla ili ultrazvuni signal. Na osnovu prijema povratnog signala, fotoaparat procenjuje razdaljinu od subjekta i vri odgovarajue podeavanje soiva objektiva. Ovakav sistem se naziva aktivni autofokus. Iako poseduje oigledne prednosti, kao to je, na primer, rad u mraku, ovaj sistem ima i neke nedostatke jer ne moe da se koristi na objektima koji su previe udaljeni ili se nalaze iza stakla. Kod pasivnog sistema autofokusa, fotoaparat ne emituje signal ili snop svetlosti. Umesto toga na primer, kod sistema detekcije kontrasta aparat ispituje kontrast na slici koja je zabeleena na CCD senzoru, pre nego to napravi snimak. Nakon toga, sistem vri korekciju soiva kako bi dobio najotriju sliku. Za razliku od aktivnog sistema autofokusa, sistem detekcije kontrasta moe uspeno da izotri sliku udaljenih subjekata. Ipak, ovaj sistem zahteva odreenu koliinu svetla, kao i prizore sa dovoljno kontrasta (na primer, moe da ima probleme u izotravanju belog subjekta koji se nalazi na beloj pozadini). Da bi izali na kraj sa ovim problem, neki modeli fotoaparata opremljeni su lampicom koja nakratko osvetljava subjekt, tako da sistem moe da podesi otrinu slike. Jo jedan sistem pasivnog autofokusa je sistem fazne razlike. Ovde fotoaparat koristi dva senzora da bi proraunao faznu razliku u slici i na taj nain odreuje rastojanje subjekta. Pojedini modeli fotoaparata poseduju dvostruki sistem autofokusa. Ovo obino funkcionie tako to aparat, uz pomo jednog sistema, najpre odredi pri33

32

3. Snimanje digitalnih fotografija

blino rastojanje od subjekta, a zatim aktivira drugi da bi izvrio fino podeavanje.3.1.3 ta je balans belog?

Razliiti izvori svetla, kao to je sunce na istom nebu, sijalica ili neonska lampa, daju svetlost razliitih temperatura. Dok se ljudski mozak lako i brzo privikava na ove promene, zbog ega i ne primeujemo ove varijacije, to (ovo) nije sluaj sa fotoaparatima. U zavisnosti od izvora svetla, fotografija moe da prikae isti objekat u primetno razliitim bojama. Na primer, prizori snimljeni pod svetlou sijalice, ako se ne koriguju, prikazuju uto-narandastu nijansu. Prema tome, pored merenja intenziteta svetlosti, aparat mora da odredi temperaturu boje ambijentalnog svetla kako bi ispravno prikazao boje.34

Levo: Postavke za dnevno svetlo upotrebljene pod svetlou sijalice. Desno: Balans belog za svetlost sijalice upotrebljen za snimanje pod svetlou sijalice.

Ovo se odnosi i na digitalne i na filmske fotoaparate. Kod filmskih fotoaparata, da biste postigli optimalne rezultate morate da izaberete onu vrstu filma koja odgovara vetakom ili dnevnom svetlu. Ako napravite fotografije sa pogrenom vrstom filma, onom koja ne odgovara svetlosnim uslovima slikanja, fotografije e dobiti plavu, zelenu ili crvenu auru. Digitalni fotoaparati nemaju ovakav problem. Gotovo svi modeli poseduju automatski balans belog koji odreuje postavke CCD senzora prema datoj temperaturi boje. Mnogi modeli nude korisnicima mogunost da sami podese balans belog. Kada je digitalna tehnologija jo bila u povoju, postojale su samo video kamere koje su morale runo da se podeavaju prema temperaturi boje u okruenju. Obino se list belog papira drao ispred kamere da bi senzor35

3. Snimanje digitalnih fotografijamogao da odredi u kojoj meri okolno svetlo odstupa od neutralnog belog svetla. Uz pomo dobijenih rezultata, kamera se podeavala prema ambijentalnom osvetljenju. U dananje vreme i kamere i digitalni fotoaparati poseduju automatski balans belog. Pojednostavljeno, ovaj sistem funkcionie na sledei nain: integrisani svetlomer analizira sastav okolnog svetla. Uz pomo ovih prorauna, kamera, odnosno fotoaparat, precizno odreuje temperaturni opseg, a zatim, nizom komplikovanih algoritama, kompenzuje bilo kakva odstupanja u bojama. Na ovaj nain, kamera, odnosno fotoaparat, postie vernu reprodukciju boja, uprkos komplikovanim uslovima.Kelvinova skala: Koristi se za opisivanje temperature boje. Kada se crno telo zagreva, njegova temperatura se menja od crne ka crvenoj, utoj, plavoj i na kraju beloj. Temperatura boje odgovara stvarnoj temperaturi zagrejanog crnog tela. Na primer, temperatura dnevne svetlosti po sunanom danu iznosi oko 5,500 K; dok se svetlost sijalice izraava temperaturom izmeu 3,200 K i 3,400 K.

dugme. Aparat e automatski sauvati nove vrednosti.3.1.4 ta je osetljivost?

Velika veina digitalnih fotoaparata je podeena tako da reaguje na temperaturu boja u opsegu od 3,000 i 6,700 Kelvina. Ove vrednosti se poklapaju sa svetlosnim uslovima u prirodi: vrednost od priblino 6,400 Kelvina odgovara oblanom danu, dok 3,200 Kelvina odgovara predveerju sa dominantnim crvenim tonovima. Ako merni instrument oita vrednost od oko 3,200 Kelvina, fotoaparat odmah izvri odgovarajua podeavanja. Rezultat je slika sa boljom ekspozicijom i vernijom reprodukcijom boja. Digitalni SLR fotoaparat Olympus E-1 poseduje ak dva sistema za merenje balansa belog i spoljanji senzor koji detektuje izvor svetlosti u trenutku snimanja fotografije. Mnogi digitalni fotoaparati omoguavaju manuelno podeavanje balansa belog i uglavnom nude odreeni broj unapred podeenih parametara koji odgovaraju sunanom ili oblanom danu, neonskom ili klasinom osvetljenju. Ako je va model fotoaparata opremljen funkcijom balans belog jednim dodirom moi ete sami da podesite balans belog koji najvie odgovara svetlosnim uslovima. Dovoljno je da usmerite objektiv prema neem belom i pritisnete

U konvencionalnoj, filmskoj, fotografiji, osetljivost filma igra kljunu ulogu (Osetljivost filma igra kljunu ulogu u konvencionalnoj, filmskoj, fotografiji). Ljudi koji se ozbiljno bave fotografijom trebalo bi da uvek pri ruci imaju nekoliko vrsta filmova razliite osetljivosti ISO 100 za snimanje po jakom suncu, ISO 200 za svakodnevnu upotrebu, i ISO 400 ili 800 za snimanje po slabom svetlu. Filmovi velike osetljivosti, kao na primer 3,200, koriste se za fotografisanje velikom brzinom. Kod veine digitalnih fotoaparata, nivo osetljivosti se moe podesiti tako da odgovara onoj koja se koristi na filmskim aparatima. Zato se, radi lakeg razumevanja, ISO vrednosti koriste i kod digitalnih fotoaparata. Na primer, ako elite da pustite vie svetla, a vie ne moete da poveate otvor blende ili duinu ekspozicije, dovoljno je samo da promenite osetljivost. Na ovaj nain moete da radite sa dostupnim podeavanjima blende i uz vee brzine zatvaraa. Podrazumevana osetljivost kod veine digitalnih fotoaparata je ISO 100, a neki modeli omoguavaju i manuelno podeavanje osetljivosti na primer, izmeu 100 i 400. Sa poveanjem ISO vrednosti, poveava se i broj situacija u kojima moete da koristite postojei opseg otvora blende i brzine zatvaraa. Ipak, ovakva strategija ima i jednu manu to je vea osetljivost, vea je i koliina uma. Vie o ovome proitajte u odeljku 3.3.2.

36

37

3. Snimanje digitalnih fotografija3.2 ta da radim kada prizor nije dovoljno osvetljen?

Odgovor na ovo pitanje dae sam fotoaparat tako to e aktivirati blic. Ugraeni blic predstavlja nezamenjivu pomo za svakog fotografa i velika veina fotoaparata poseduje blic sa razliitim reimima rada koji odgovaraju brojnim situacijama ili efektima. Pored uobiajenih naina rada, kao to su automatski, redukcija efekta crvenih oiju, ili dopunski bljesak, kod pojedinih modela blic moe da radi u reimu spore sinhronizacije to omoguava naroito interesantne rezultate kada se blic aktivira na poetku ili na kraju veoma dugake ekspozicije.

Na neke modele fotoaparata spoljanji blic moe da se postavi preko Hot Shoe spojnice. Drugi omoguDole levo: avaju povezivanje studijskih bliceva preko tzv. x Noni prizor snim- kontakta. Fotoaparati koji su opremljeni BrightCapljen bez spore sin- ture tehnologijom mogu da snimaju u uslovima slahronizacije blica bog osvetljenja bez upotrebe blica pogledajte odeljak 3.3.4.Gore: Spora sinhronizacija blica

Hot shoe

x-kontakt kabl

38

39

3. Snimanje digitalnih fotografija3.3 Zato je softver koji je ugraen u fotoaparat toliko vaan?

Nije vaan samo nain na koji fotoaparat prikuplja informacije o slici. Nain obrade podataka ima, takoe, znaajan uticaj na kvalitet slike na primer, vani sistemi za obradu slike su TruePic TURBO i BrightCapture tehnologija, redukcija uma i mapiranje piksela.3.3.1 ta je TruePic TURBO? Osvetljenost

Konvencionalna obrada slike Osvetljenost

TruePic obrada slike

TruePic TURBO je inteligentni sistem za obradu slike koji je razvila kompanija Olympus, koji poboljava reprodukciju boja i otrinu slike (opseg, zasienost i osvetljenost) uz pomo algoritma i procesora (uz pomo algoritma i procesora poboljava reprodukciju boja (opseg, zasienost i osvetljenost) i otrinu slike). Ovo se postie usklaivanjem svih informacija koje prikupi CCD senzor sa onim Algoritam: koje dolaze s Set izuzetno preciznih pojedinanih radnih instrukcija koje se piksela. True- mogu nezavisno izvriti Pic TURBO na elektronskom ili mehanikom ureaju. Na ak i ubrzava primer, algoritmi su praviobradu slike i la sabiranja i oduzimanja rad ureaja, ili drugih raunskih opetako da je racija. Algoritmi su, takofotoaparat e, i instrukcije definisaznaajno bre ne programskim jezikom spreman za i omoguavaju raunaru naredni da rei odreene probleme. U programima za snimak.obradu slike, algoritmi se koriste za razliite vrste efekata i korekcija, kao to je, na primer, 3-D Cubic.

Uklanjanjem znaajne koliine uma, funkcija redukcije uma dramatino poboljava kvalitet fotografija, naroito onih koje su snimljene nou .

3.3.2 ta je um i kako ga izbei?

um je vidljivi efekat interferencije do koje dolazi izmeu elija CCD senzora. Prikazuje se u obliku neeljenih obojenih taaka na slici, a posebno je vidljiv na nonim fotografijama, koje su snimljene sa malom brzinom zatvaraa. U osnovi, um moemo podeliti na dve kategorije. Pozabavimo se, najpre, tzv. fiksiranim umom. Ova vrsta uma se, tokom dugotrajnih ekspozicija, uvek pojavljuje na istim pikselima koji se ponekad nazivaju i vrui pikseli. Zbog toga veliki broj fotoaparata poseduje sistem za redukciju uma, koji funkcionie tako to aparat pravi dve slike: normalnu sliku i sliku sa identinom duinom ekspozicije, ali sa zatvorenim zatvaraem. Na osnovu poreenja dva snimka, program za redukciju uma utvruje koji su delovi slike podloni umu i izvrava odgovarajuu kompenzaciju. Uklanjanjem veeg dela uma, ova funkcija dramati41

40

3. Snimanje digitalnih fotografijano poboljava kvalitet fotografije, naroito prilikom nonog slikanja. Druga vrsta uma se naziva nasuminim. Ovakav um nastaje, na primer, prilikom fotografisanja sa visokom ISO vrednou i pojavljuje se u tamnijim delovima slike. Inteligentnom analizom i obradom informacija neki modeli fotoaparata uspevaju da uklone vei deo ovakvog uma i umekaju ivice objekata. Prednosti ovakvog sistema za redukciju uma naroito su vidljivi u delovima fotografije sa slabijim kontrastom, kao to je plavo nebo.3.3.3 ta je mapiranje piksela?

Uprkos velikoj panji koja se posveuje preciznosti izrade, CCD senzori e uvek imati manji broj neispravnih piksela. Poto ovakvi pikseli ne mogu da prenesu informacije o slici, njihovo prisustvo na fotografiji vidljivo je u obliku taaka pogrene boje na inae ujednaeno obojenom delu slike. Da bi izbegli ovakve probleme, neki modeli fotoaparata koriste svoje snane procesore za obradu slike da prepoznaju i zabelee poloaj mrtvih piksela. Nakon ove operacije, aparat popunjava rupu uz pomo podataka sa oblinjih piksela. Isto reenje, takoe, otkriva vrue piksele u fiksiranom umu i pomae u njihovom uklanjanju.3.3.4 Na koji nain BrightCapture tehnologija pomae prilikom snimanja po slabom svetlu?

tava sve informacije sa svih piksela na CCD senzoru, a ne samo sa jednog dela, kao to je inae sluaj. Ova tehnologija ne samo da poboljava vidljivost subjekta na ekranu, ve, takoe, prua dobro osvetljene fotografije bez upotrebe blica. Pojedini programi za snimanje koriste samo ambijentalno svetlo i poveanu ISO osetljivost kako bi proizveli fotografije jasnih boja, kontrasta i visoke definicije. Drugi programi za snimanje aktiviraju dodatni bljesak blica kako bi se ispravno osvetlili delovi slike koji bi, inae, ostali u mraku. Iako je u ovim programima sniena ukupna rezolucija slike, poveana osetljivost koja se na ovaj nain dobija, omoguava bre fokusiranje u uslovima slabog osvetljenja i otvara mogunost upotrebe vee brzine zatvaraa. Na ovaj nain se efikasno umanjuje zamuenost slike do koje dolazi prilikom fotografisanja subjekata koji se kreu velikom brzinom ili podrhtavanja aparata.3.3.5 Tehnologije stabilizacije slike

BrightCapture tehnologija posebno je napravljena za potrebe fotografisanja u uslovima slabog osvetljenja, kao to su barovi, ili koncertne dvorane. U ovakvim situacijama je uglavnom veoma teko razaznati ta je prikazano na LCD ekranu. Bright-Capture tehnologija, zahteva samo jednu petinu osvetljenja koje je inae neophodno za prikazivanje jasne slike na ekranu, to omoguava jednostavno kadriranje ak i po mraku. Da bi postigao ovaj efekat, fotoaparat oi42

to je vea ina daljina ili snaniji zum, to je tee izbei efekat podrhtavanja aparata i dobiti savreno otre slike bez neeljenog zamuenja. Pravilo kae da kada drite fotoaparat u ruci, normalno podrhtavanje nee dovesti do zamuenja slike ako ekspozicija nije dua od reciprone vrednosti ine daljine soiva; npr. ako koristite objektiv od 200mm, najmanja brzina zatvaraa uz koju moete da napravite jasne slike je 1/200 sekundi (vrednosti koje odgovaraju 35mm filmskom formatu). Ako svetlosni uslovi,

43

3. Snimanje digitalnih fotografijakao to je, na primer, slikanje u zatvorenom prostoru, u predveerje, ili po loem vremenu, zahtevaju due vreme ekspozicije, najlaki nain da izbegnete zamuenost slike je da postavite fotoaparat na stativ ili neku ravnu povrinu. Ponekad, meutim, ovako neto nije izvodljivo. Ponekad neete ni primetiti da je ekspoziciju podeena na vrednost gde je neophodno da fotoaparat bude potpuno miran. Za ovakve situacije napravljeno je nekoliko tehnika za stabilizaciju slike. Digitalna stabilizacija slike Ovo je poseban reim snimanja u kom aparat automatski poveava osetljivost kako bi omoguio veu brzinu zatvaraa i na taj nain izbegao zamuenje do kojeg dolazi usled podrhtavanja. Ureivanje digitalne stabilizacije slike Ovde se zamuenje popravlja uz pomo posebnog programa nakon fotografisanja. iroskopski senzor prati putanju i pravac podrhtavanja fotoaparata. Informacije se belee u obliku vektora kretanja i zapisuju u EXIF podatke na fotografiji. Kada korisnik odlui da koriguje otrinu slike, ove informacije se uitavaju u mikroprocesor koji proraunava korekcije uz pomo specijalnog algoritma. Korigovana slika se uva u memoriji ili na memorijskoj kartici kao posebna datoteka. Kod pojedinih modela Olympusovih fotoaparata, ovaj proces predstavlja deo funkcije Perfect Fix. Mehanika stabilizacija slike Trenutno su u ponudi dve vrste ove napredne tehnologije stabilizacije slike. U jednoj, iroskopski senzori ugraeni u objektiv (kod izmenjivih DSLR objektiva) ili fotoaparat (kod kompaktnih modela) registruju pokrete aparata, a mikromotori u objektivu pomeraju posebne elemente soiva tako da se efekti podrhtavanja kompenzuju i ne bivaju preneseni na sliku. Ovakva vrsta objektiva produava vreme ekspozicije za jednu ili dve veliine otvora blende u odnosu na pravilo objanjeno na poetku ovog odeljka. Iako je veoma efikasan i uglavnom se koristi na objektivima sa velikom inom daljinom ili snanim zumom, ovaj metod poveava veliinu objektiva, a ako zaista elite da se oslonite na ovu funkciju, svi vai DSLR objektivi e morati da je poseduju. Druga metoda mehanike stabilizacije ne koristi pomeranje delova objektiva, ve CCD senzora. Ovde mehanizam koji kompenzuje podrhtavanje funkcionie bez obzira na vrstu objektiva koji je montiran na fotoaparat. Dvostruka stabilizacija slike Ova specijalna funkcija koju poseduju pojedini modeli Olympusovih fotoaparata kombinuje mehaniku stabilizaciju na nivou CCD senzora, gde ugraeni iroskopski senzor otkriva pokrete aparata i vri odgovarajua podeavanja, sa poveanim ISO vrednostima. Ovakav sistem dodatno smanjuje mogunost nastanka zamuenih slika.

Levo: Zamuena slika Desno: Slika nakon obrade funkcijom Ureivanje digitalne stabilizacije slike

45

3. Snimanje digitalnih fotografija3.4 ta su programi za snimanje prizora? 3.5.1 Kakav je efekat otvora blende? Veliina otvora blende utie na veliinu oblasti koja se nalazi u fokusu. Mali otvor blende (veliki Fbroj) daje veliku dubinsku otrinu; dok veliki otvor blende (mali Fbroj) daje malu dubinsku otrinu.

Programi Noni prizor i Pejza.

Poznati su vam po svojim nazivima - Sportovi, Pejza, Portret, itd. koji jasno opisuju njihovu namenu. Ovi programi poseduju unapred odreene parametre snimanja koji odgovaraju odreenim, uobiajenim prizorima. Na primer, program Sportovi automatski podeava veliku brzinu zatvaraa jer zna da fotograf eli da uhvati akciju koja se odigrava u deliu sekunde. Sa druge strane, program Portret koristi veliki otvor blende, ime pozadina ostaje van fokusa a naglaava se otrina subjekta.

Pojednostavljeno, blenda je otvor kroz koji svetlost prolazi na putu do CCD senzora. Poveanje otvora blende izborom manjeg broja (F-stop), kao to je 2.8 proputa vie svetla u fotoaparat. Pored kontrole ekspozicije, otvor blende kontrolie i tzv. dubinsku otrinu fotografije, tj. stepen otrine oblasti izmeu prednjeg plana i pozadine snimka. Veliki otvor blende, tj. mali F broj, daje veoma plitku dubinsku otrinu. Na ovaj nain se panja usmerava

Ovi programi vam mogu sauvati mnogo vremena i truda. Dovoljno je da odredite vrstu subjekta koji elite da slikate i fotoaparat e, uglavnom, napraviti prvoklasne rezultate.3.5 Koje su prednosti manuelne kontrole ekspozicije?

na sam subjekt, dok oblast ispred i iza ostaje izvan fokusa. Ovakva podeavanja su idealna za portrete ili izdvajanje jedne osobe iz grupe ljudi. Nasuprot tome, veliki F broj (mali otvor blende) omoguava veliku dubinsku otrinu, tako da itav prizor, ili njegov vei deo zadrava punu otrinu. Ovakvo podeavanje je pogodno za fotografije pejzaa i arhitekture. Ako va fotoaparat poseduje program Prioritet blende, moete da izaberete eljenu vrednost otvora blende, a fotoaparat e automatski izabrati odgovarajuu brzinu zatvaraa.

Automatska kontrola je savren izbor za trenutke oputenog i bezbrinog slikanja, dok su programi za snimanje prizora izvanredan uvod u eksperimentisanje sa fotografijama. Ali ako zaista elite punu kreativnu kontrolu, onda va fotoaparat obavezno mora da omoguava runo podeavanje otvora blende i brzine zatvaraa.

46

47

3. Snimanje digitalnih fotografija3.5.2 Kakav je efekat brzine zatvaraa?

Pored kontrole duine ekspozicije, brzina zatvaraa utie i na nain snimanja pokreta. Velika brzina zatvaraa nam omoguava da snimimo automobil koji brzo prolazi autoputem. Nasuprot tome, sa malom brzinom moemo da napravimo zamuenu sliku pokreta, ime se postie snaan utisak brzine. Mala brzina zatvaraa neophodna je i za fotografisanje u uslovima slabog osvetljenja. U programu Prioritet zatvaraa, ova vrednost se podeava runo, a fotoaparat automatski bira otvor blende koji najvie odgovara izabranoj brzini.

poseduju znatno udobniju funkciju, tzv. direktnog histograma, koji automatski, direktno na LCD ekranu, obeleava preeksponirane i podeksponirane delove slike.3.7 Da li mi vie odgovara optiki ili digitalni zum?

Kreativna kontrola brzine zatvaraa: Gore - mala brzina zatvaraa Desno - velika brzina zatvaraa

3.6 ta je histogram?

Digitalni zum prua dodatno uveanje, ali nautrb kvaliteta slike.

Korisnici digitalnih fotoaparata su u velikoj prednosti u odnosu na svoje kolege koji koriste filmske aparate, jer imaju priliku da odmah pregledaju rezultate svog rada na LCD ekranu. Pojedini modeli digitalnih fotoaparata mogu da prikau histogram, koji predstavlja grafiki prikaz distribucije tonova na slici. Iskusni korisnici mogu na osnovu prikazanih informacija da ispravno procene kvalitet ekspozicije. Neki modeli

Fotoaparati koji poseduju zum bilo optiki ili digitalni pruaju korisnicima veu slobodu jer im omoguavaju da priblie subjekte koji su previe daleko ili su teko dostupni, kao na primer, fudbalere na terenu ili ornamente na katedrali. Prilikom izbora digitalnog fotoaparata treba dobro da poznajete razliku izmeu digitalnog i optikog zuma. Kod zum objektiva, ina daljina se podeava pomeranjem preko unapred odreenih koraka ili slobodnim pomeranjem unutar odreenog opsega. Jednostavnim poveanjem ili smanjenjem ine daljine, dobija se uti-

48

49

Najee postavljana pitanja o digitalnoj fotografiji-1 deo