SMEŠTAJ I NEGA

KONJA

Novi Sad, 2007.

SMEŠTAJ KONJA

Prilikom planiranja izgradnje objekata za konje, treba

voditi raĉuna o sledećem:

Biološkim osobinama konja (građa, veličina, temperament,

narav)

Kategorija i namena konja

Način ishrane

Makro i mikro klimatskim faktorima

Zaštiti životinja od povreda (oko 30% povreda je posledica

neadekvatno građenih objekata)

Konforu i dobrobiti životinja

Zaštiti objekata od požara

Zaštiti čoveka od povreda

Efikasnosti rada u objektim

Efikasnosti sprovođenja zoohigijenskih mera

OSNOVNI ZAHTEVI, KOJE TREBA DA OBEZBEDI ŠTALA:

Da je mesto ocedito i lako pristupašno u svim

vremenskim uslovima

Mogućnosti korišćenja prirodne ruže vetrova za

prirodnu ventilaciju, kao i dobra zaštita od hladnih

zimskih vetrova

Dobra veštačka ventilacija i zagrevanje objekata, kao i

optimalna relativna vlažnost (optimalna temperatura 10 do

14oC, a relativna vlažnost 65 do 70%)

Da su objekti u blizini dobrih pašnjaka, dalje od velikih

šuma i saobraćajnica

Da su građeni od pogodnog materijala (drvo, cigla)

Da objekti imaju ispuste, dovoljne površine.

Da postoje odvojeni ispusti za pojedine kategorije konja

(ždrebne kobile i kobile sa ždrebadima na sisi, zalučena

ždrevbad i omad, pastuvi)

Dimenzije boksa za individualno drţanje su 3,5 x 3,5m do 4 x 4m.

Boks treba da je veći, ako ţivotinja u njemu boravi duţi deo dana.

Kod grupnog drţanja, za konja telesne mase 600kg, treba

obezbediti:

dužinu stajališta 2,8 do 3,8m

širinu stajališta 1,5 do 1,7m

širunu hodnika kod:

jednordnog stajališta 1,8 do 2,5m

dvorednog stajališta 2 do 3m

isinu štale 2,8 do 3,5m

zapreminu štale 20 do 40m3 po grlu

širunu jasala 0,5 do 0,7m po grlu

za ždrebad na sisi treba obezbediti 2,5 do 4m2, za odbijenu

ždrebad 4 do 6m2, za godišnjake 6 do 8m2, a za dvogoce i starija

grla najmanje 10 do 12m2 ukupnog štalskog prostora po grlu.

VENTILACIJA. Odraslom grlu je potrebno 50 do 70m3 svežeg vazduha tokom

24 sata. Koncentracija CO2 niža od 1%. Obezbediti vertikalnu i horizontalnu

ventilaciju.

VRATA na štali širine 1,5 do 2,0m, visine 2,2 do 3,0m. Visina zavisi od

namene štale. Obezbediti jedna vrata na svakuh 20 do 25 konja u štali.

JASLE: gornja ivica 70 do 90cm od poda, širina 40 do 50cm, dubina 25cm.

Obično se postavljaju uz uzdužne zidove štale.

HRANILICE se postavljaju u individualne boksove. Dimenzije zavise od

kategorije konja. Moraju obezbediti da konj lako uzima hranu, kao i da je

guta na optimalan (fiziološki) način. Dimenzije: visina 30 do 60cm, dubina

20cm, rastojanje od zida do prednje ivice 50cm.

POJILICE mogu biti smeštene u štali ili individualnom boksu. Bolje je

napajati iz kanti, jer se, tako, bolje kontroliše količina i kvalitet popijene

vode. Potrebe konja su 15 do 20 litara na 100kg telesne mase. Zavise od

kategorije, godišnjeg doba, temperature, intenziteta rada, fiziološkog

stanja(gravidnost, laktacija).

PODOVI mogu biti od raznog materijala, ali moraju obezbediti: dobru

termoizolaciju, zaštitu od povreda (ne klizavi) i mogućnost efikasnog

čišćenja i dezinfekcije.

TAVANICA je najbolja od drveta (daske), koja se može prekriti slojem bala

slame.

LEVO JE DOBRO UREĐEN, A DESNO NEUREĐEN (NEUSLOVAN) PAŠNJAK

LEŢIŠTE I HRANILICE ZA SENO I KONCENTRAT

HRANILICE I POJILICE ZA KONJE U ŠTALI

VEZIVANJE KONJA

Negu koţe i dlake

• pranje

• četkanje

• češanje

• šišanje

• brisanje

Negu kopita

• čišćenje

• obrezivanje

• potkivanje

• zaštitno

premazivanje i

farbanje

NEGA KONJA OBUHVATA:

OSNOVNA OPREMA SA HIGIJENU OBJEKATA I KONJA

POTKIVANJE KONJA

Znaci da je zamena potkovice obavezna: može biti loše postavljena, talo da kraci pritiskaju žabicu kopita (A), može biti jako

izlizana (B), ekseri se ne vide na spoljašnjem zidu kopita, pa

potkovica može da padne (C). Potkovica može biti loše oblikovana i

centrirana, pa konj nepravilno hoda, ili oseća bol.

A B C

OSNOVNI POSTUPCI POTKIVANJA

Pravilno potkovano kopito:

• Obe strane su iste visine

• Potkovica duža od kopita za

oko 6cm

• Kopito ima isti ugao kao i

kičica

• Ekseri izlaze oko 19 do 25cm

iznad ivice potkovice i u jednoj

su liniji

• Ivice potkovice su šire od ivice

kopita za 1 do 1,5cm

IZGLED PRAVILNO

POTKOVANOG KOPITA

TRANSPORT KONJA

OPREMA ZA JAHANJE

I PREZANJE KONJA

Novi Sad, 2007.

S E D L A

Obiĉno sedlo Za preponsko jahanje Galopersko

Trenaţno Jednostrano - ţensko Vestern-sedlo

Podsedlica

Kolani

OPREMA ZA PREZANJE

Oglavine i dizgini

Am ili Ham Homut

POVREDE I BOLESTI

KONJA

Novi Sad, 2007.

ZDRAV KONJ

Zdrav konj je onaj, ĉije prirodne fiziĉke, fiziološke i psihiĉke osobine nisu ograniĉene

i/ili poremećene povredama ili bolestima!

U prirodi, bolesni divlji konji vrlo ĉesto

uginjavaju ili bivaju ţrtve predatora. MeĊutim,

ĉak i vrlo bolestan domaći konj moţe da preţivi,

zahvaljujući veterinarskom leĉenju i nezi.

Zdrav konj nije ni suviše debeo ni suviše

mršav. Stariji konji mogu biti znatno osetljiviji

na bolesti.

Telesna temperatura, puls i disanje (trijas) su

vaţni pokazatelji zdravlja ili bolesti konja.

Za odgajivaĉa (medicinskog laika), je vaţno

da moţe prepoznati znake koji ukazuju na

povredu i/ili obolenje konja, a ne da uĉi i

prepoznaje sipmtome i naĉin leĉenja pojedinih

povreda i bolesti!

IZGLED ZDRAVOG KONJA

NORMALNA TEMPERATURA, PULS I DISANJE KONJA

Zdrav konj ima telesnu

temperaturu 38,3 do

38,6oC. Termometar se naulji, postavi u rektum,

a vrednost se očita

posle oko 1 minut.

Normalan puls iznosi

30 do 50 udara u

minuti. Broj otkucaja pulsa treba da bude 3-

4 puta veći od broja

udisaja, čak i posle

napora konja

Normalan broj

udisaja iznosi 8 do

16 u minuti. Udisaj se određuje jednim

proširivanjem i

sužavanjem rebara.

Sve vrednosti su date za odraslog konja, u stanju mirovanja!

BOLESTAN KONJ

Mnoge bolesti i povrede domaćih konja su posledica nepravilnog smeštaja, higijene, ishrane i postupka sa ţivotinjama!

Osnovni znaci bolesti:

Upala (inflamacija) je znak brojnih obolenja. Zbog toga treba prepoznati

simptome upale – povećana temperatura, otok i bol.

Promenjeno ponašanje ţivotinje je, takoĊe, znak bolesti.

Kada pozvati veterinara?

• Prilikom odluke da se pozove veterinar, treba imati na umu sledeće:

• Ne ostaviti konja bez veterinarskog pregleda duţe od 24h, ĉak i ako se uoĉi

slab bol ili mala promena u ponašanju

• Poziv veterinara nikad nije pogrešna odluka. On je neophodan ĉlan

odgajivaĉkog tima.

• Uvek svoju odluku bazirati na osnovu stanja i potrebe konja, a ne na

osnovu ekonomske procene.

NAJĈEŠĆE BOLESTI KONJA

BOLESTI ZGLOBOVA

BOLESTI KOPITA

BOLESTI NOGU

BOLESTI KOŢE

BOLESTI DIGESTIVNIH ORGANA

BOLESTI RESPIRATORNIH ORGANA

BOLESTI KARDIOVASKULATORNOG SISTEMA

BOLESTI OKA, NOSA I USTA

BOLESTI IZAZVANE EGZO I ENDO PARAZITIMA

PRVA POMOĆ I NEGA BOLESNOG KONJA

Sprejisanje povrede Zaustavljanje krvavljenja i ĉišćenje rane

Postavljanje prvog

zavoja na ranu

Bolesnog konja treba smestiti u poseban boks, sa dosta slame! Ako su mu uši hladne, konju je

hladno. Po toploti ušiju nije

moguće ustanoviti da li ima

povišenu temperaturu!

Konja, kome je hladno, treba

pokriti i dobro oĉetkati.

Ako su nos i disajni putevi

puni sluzi, treba izvršiti

inhalaciju toplom parom.

Medikamenti se mešaju u

malo uobiĉajene hrane,

koju će konj rado pojesti.