Narkomanija i zdrav zivot

Download Narkomanija i zdrav zivot

Post on 21-Jan-2018

383 views

Category:

Education

8 download

TRANSCRIPT

  1. 1. Narkomanija kao jedna od bolesti zavisnosti ne poznaje rase, pol, ekonomsko stanje, uzrast ili nacionalnost. Mautim, mladi ljudi su najpodloniji za eksperimentisanje sa drogama i kasniji razvoj zavisnosti. Strunjaci smatraju da je uzrast od 12 do 15 godina doba visokog rizika, kako za poetak uzimanja droga, tako i za posledice koje su za mlade mnogo ozbiljnije, tee i komplikovanije. One se ogledaju kako na mentalnom planu, tako i na socijalnom, odnosno porodinom planu. Sadrzaj
  2. 2. Sadrzaj
  3. 3. Sadrzaj
  4. 4. Droga se unosi u organizam na razliite naine. Najee se unosi injekcijama, vakanjem, puenjem, umrkavanjem, utrljavanjem preko koe i sluzokoe. Uneta droga se zadrava u ljudskom organizmu u proseku od 6 do 10 asova. Nakon ovog perioda razgraena droga se izbacuje iz organizma. Vremenski period dok se droga nalazi u organizmu naziva se faza drogiranosti. Sadrzaj
  5. 5. Narkomanija je stanje periodinog ili hroninog trovanja, tetnog za pojedinca kao i za drutvo prouzrokovano ponavljanim uzimanjem droga. Pojam narkomanija potie od grkih rei "narke"(ukoenost) i "ma nia" (bes, ludilo). Ispoljava se kao neodoljiva strast za njenim konzumiranjem. Sta je narkomanija? Sadrzaj
  6. 6. Neodoljiva elja da se nastavi sa uzimanjem droge i da se ona nabavi po svaku cenu Postojanje tolerancije usled dugotrajnog uzimanja droge (poveanje doze narkotika koji se unosi u organizam) Postojanje psihike ili fizike zavisnosti Pojava apstinencijalnog sindroma posle naglog prekida uzimanja droge Izmena ponaanja narkomana, sa svim tetnim posledicama Sadrzaj
  7. 7. Psihika zavisnost je potreba da se narkoman u reavanju razliitih problema stalno "oslanja"na supstancu, najee kada doe u neprijatna stanja napetosti, neizvesnosti, strepnje, straha... Sadrzaj
  8. 8. Fizika zavisnost jeste fizioloka zavisnost tkiva od supstance (droge), gde organizam ne moe ni jedan dan bez supstance, to znai da je organizmu potrebna stalna koncentracija droge u krvi da bi mogao "normalno" da funkcionie. Naglo prekidanje drogiranja dovodi doapstinencijalne krize! Zbog toga narkoman poinje da stvara zalihe, javlja se jutarnje drogiranjeitd. Sadrzaj
  9. 9. Medicinsko-psihijatrijski pristup je veoma razvijen kako u izuavanju uzronosti, tako i u vezi sa potrebom preduzimanja mera prevencije i rehabilitacije. U psihijatriji se smatra da se narkomani regrutuju iskljuivo iz redova psihiki ve izmenjenih linosti svih vrsta i kategorija, ukljuujui i sluajeve latentne psihoze. S obzirom na to da je narkomanija u osnovi bolest mladih, u traganju za uzrocima narkomanije vrlo esto se pominje motiv radoznalosti, potreba mlade osobe da se doivi neto novo, nestvarno, izvan svesti. Takodje smatra se da mladi ljudi koriste drogu kada imaju problema kod kue ili u koli. Medjutim postoje i mnogi drugi razlozi: pristupanost droga i tolerantan stav prema njima, neprilagodjenost, socijalna i emocionalna loa adaptacija, druenje sa narkomanima, elja za pripadanjem i prihvatanjem u grupi, identifikacija sa poznatim linostima, uenje po modelu (imitacija)... Sve ovo moe dovesti prvo do iskuenja a vrlo brzo i do navike i zavisnosti. Sadrzaj
  10. 10. Pitanje zato neko postaje zavisnik a drugi ne, uvek je aktuelno, posebno ako su osobe odrasle u istim ili slinim socijalnim okolnostima, porodice, kole ili neke druge mikrosredine. Naglaava se logina pretpostavka da postoji predispozicija sklonosti za bolest narkomanije. Iako nema pouzdanih istraivanja koja ukazuju na postojanje specifine psihike strukture linosti ipak se medju zavisnicima ee susreu osobe sa izraenim pojedinim osobinama linosti: povuenost, pasivnost, agresivnost. Identitet jeste jezgro linosti ali je i potencijalna sila razvoja linosti i kljuni je putokaz u praenju i razumevanju puta kojim se mladi ovek kree. Mlada osoba je danas izloena veim iskuenjima nego ikada ranije ali je sama odgovorna za svoj izbor. Sadrzaj
  11. 11. Sadrzaj