slavomir nastasijevic - despot stefan

Download Slavomir Nastasijevic - Despot Stefan

Post on 17-Feb-2018

238 views

Category:

Documents

3 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • 7/23/2019 Slavomir Nastasijevic - Despot Stefan

    1/1891

  • 7/23/2019 Slavomir Nastasijevic - Despot Stefan

    2/1892

    Slavomir Nastasijevi

    DESPOT STEFAN

    NARODNA KNJIGA BEOGRAD

    By

  • 7/23/2019 Slavomir Nastasijevic - Despot Stefan

    3/1893

    Omot knjige:RADE NEIMAR PODNOSI MODELMANASTIRA MANASIJEDESPOTU STEFANU LAZAREVIU,rad Paje Jovanovia.

  • 7/23/2019 Slavomir Nastasijevic - Despot Stefan

    4/189

    Glava prva

    Na padini Stare planine, gde prestaje uma kao noem odseena,prua se prostrana livada mestimino obrasla u kupinovo bunje ikvrgave divlje jabuke. Jedino veliko drvo, granati hrast, kao usamljenidin, stoji u blizini rene okuke, prkosi gromovima i odbija oluje igradonosne oblake.

    Jednog sparnog letnjeg dana u debeloj hladovini hrasta izleavalose sedam ljudi, odmetnika koji su posle pogibije na Kosovu poljunapadali i Srbe i Turke, glasnike i poklisare, i grke i mletake trgovce.Osmi, njihov voa, rashlaivao je svoje runjavo telo u viru pod obalom.Na zadriglom vratu bila mu je malo nakrivo nasaena povelika glava svazarasla u kosu i bradu. Voa odmetnika zvao se Teodos Mukotrpni.Jedno vreme bio je kaluer u manastiru Studenici. Ali ga bratstvo iskljuiiz svoga reda i izbaci iz manastira, jf se tvrdilo da se u njega usadiosatana. Proterani kaluer je etiri meseca ivotario itajui sebrimamolitve koje malo veze imaju sa crkvenim kanonima. Teodos je radio

    kriom, divlje. Za novac je bacao prokletstvo, ivima itao zaupokojenemolitve i isterivao sedam besova iz poluludih devica i dandrljivih baba.Zbog toga se prouo meu sebrima i postao omiljena i traena linost.Najposle je uhvaen u tom poslu, baen u tamnicu u Pritini, iban i podrugi put anatemisan. Posle toga Teodos skupi grupu odmetnika,uglavnom meu sebrima kojima je dozlogrdila vlasteoska kamdija, istade harati po celoj Srbiji.

    Posle pogibije na Kosovu Teodos Mukotrpni poe napadati samoTurke. Sa suzama u oima pominjao je pokojnog kneza Lazara, molio se

    bogu za njegovu duu, krstio se i blagosiljao njegovu udovicu Milicu isinove Stefana i Vuka. Bog im dao sree i zdravlja na zemlji, a Bajazita Munjevitog

    munja sprila! U zemlju se stamanje!Tako je govorio Teodos. Amin, bog te uo! apatom su odgovarali njegovi drugovi

    beei oi i podiui obrve. A za duu kneza Lazara nastavljao je Teodos otpeaiu

    bosonog u Jerusalim i pasti licem na grob Hrista spasitelja!

    Ipak, Teodos je i dalje napadao manje turske odrede i postaje, nehajui to je kneginja Milica zakljuila mir i ugovor o vazalstvu s

  • 7/23/2019 Slavomir Nastasijevic - Despot Stefan

    5/189

    5

    Bajazitom.U blizini hrasta bila je gomila kamenja. Tu se nalazio grob neznanog

    putnika1. Bezubi starci koji pamte jo svetoga kralja Stevana Deanskogpriaju da taj grob odonda postoji. Oni tvrde da je tuda bezopasno samo

    za videla proi. Starci apatom kazuju da se tu ukrtaju vetrovi, jesenji izimski, i da nose kugu, guobolju i druge bolesti. Ali postoji i miljenje daljubav zaeta na tom mestu ili pod hrastom, u blizini groba, donosimladencima sreu, brojno potomstvo, osobito u mukom rodu, i dugivot.

    Tako usamljeni hrast na padini Stare planine i u blizini rene okukenosi kob, srenu ljubav i uva grob neznanog putnika.

    Kad u ranu zoru kroz uvale, niz vododerine i po kosim proplancimaplanine pone da kola magla, s hrasta poleu kraguji koji su na njegovim

    visokim granama proveli no.Niz jednu jarugu vijuga puti kao da vodi u strmoglav. Po ivicama

    Jaruge hrastovi i bukve otimaju se o prostor u visinu i irinu, mada su imile odavno potkopale bujice. Plesnivo lie lei po zemlji u debelimslojevima i mea svoj miris s isparenjima trule paprati, gljiva i mahovine.Zraci letnjega sunca tu ne dopiru, jer gusto lie dinovskih drveta neproputa ni traak svetlosti i toplote. Kuna isparenja lebde iznad reicekoja naporedo s putiem dere kroz Jarugu i skakue preko oblihkamenova. Reica tee plaho niz jarugu dok ne dopre do ravne livadeobrasle u gustu travu koju niko ne kosi.

    U letnjim mesecima reka je mala i plitka, pa ipak stvara izmeuvisoko useenih obala modrozelene virove i male matice. Na okuci, ublizini hrasta, reku proseca put, krivudav i dombast, s duboko useenimkoloteinama. S obe strane puta idikljalo je trnje i po njemu se ubeskraj razvukla divlja loza.

    U ranu zoru i s veeri s planinskih kosa silaze jeleni i koute da sena reici napiju vode. Njihove vlane njuke hvataju mirise prirode, a uise ulje i oslukuju glasove koji dopiru iz daljine. Sluaju zavijanjegladnog vuka, tektanje lisice i groktanje divljih svinja. Odmetnici su

    plandovali u hladu pod hrastom. Nadomak svakog lealo je oruje: lukod tisova drveta, tobolac sa strelama, ma i no. U blizini sputani konjipasli su poleglu i veodavno zrelu travu. Na bezvoljnim licima ljudi videose umor od duga puta. Tri dana i toliko noi trebalo im je da preuputeve i stranputice od Jastrepca do Stare planine skrivajui se ivrdakajui oko turskih i srpskih postaja i zavaravajui trag.

    Dremljivi i znojavi lekarili su u hladu. Nijednom od njih nije padalona pamet da svue sa sebe odelo i da se pridrui voi koji se u renomviru rashlaivao.

    Bivi sebri, pobegli od svojih zlih feudalnih gospodara, bili su na zluglasu. Vuk Brankovii mladi knez Stefan Lazareviucenili su im glave.

  • 7/23/2019 Slavomir Nastasijevic - Despot Stefan

    6/189

    6

    Zbog toga svi su bili ponosni. Glava njihovog voe, TeodosaMukotrpnog, vredela je dva puta vie nego svih ostalih. U poetku bilo ihje trideset pet. Tada se nisu ustruavali da napadnu karavan koji bi izGrke, ak iz Mletake Republike ili Dubrovnika zaao u Srbiju. Juriali

    su, ubijali oruanu pratnju i otimali novac, posue od srebra i nikla,zlatan nakit i skupocene tkanine. Ali s vremenom se Teodosova gruparazbojnika smanjila: jedni su izginuli, drugi otpali.

    Teodos, poto se dobro okupao i rashladio, doe pod hrast.Oblaei se, govorio je drugovima:

    Vi ste beslovesna marva! Ali sreom ja sam iznad vas, jer znamda itam i piem... Znam svako slovo da proitam, umem da ga napiemi da ga stavim gde mu je mesto. To ne moe svako! Priznajte!

    Priznajemo... Priznajemo! zabrundae odmetnici. Jedan

    mladi zelenih o

    iju, tankih usana i bez desnog uha pakosno senasmeja:

    Tvoje znanje na vrh glave nam se popelo! ree. Kadpomislim na tvoju sposobnost, doe mi da zaplaem od sree i radosti.Voa ga pogleda popreko i nakalja se.

    Bio sam kaluer ree i to sam u dui jo uvek. Brinem se ovaem ivotu na ovom i o spasenju due na onom svetu. Ja sam vamvoa i duhovni otac. Zar nisam u pravu?

    U pravu si, u pravu, Mukotrpni! bezvoljno rekoe odmetnici.Teodos stade jednom rukom cediti bradu, a drugom odvajati dugu

    kosu na uvojke. Onda sede na travu i poe da se obuva. Ima li meu vama nekoga ko misli da nisam u pravu? ree.

    Po vaim podmuklim pogledima vidim da mi ne mislite dobro, vi lopovi ibezbonici! Ne bojite se boga i boijih ugodnika! Trebalo bi vas nagnatida godinu dana ivite na suhom hlebu i vodi... Uveren sam da ste mepokrali dok sam se kupao. Sigurno ste preturali po mojoj torbi? Samo tosam greno telo zaronio u hladan vir, vi ste svoje lopovske ruke strpali umoju torbu.

    Bog s tobom! Zar mi tebe da pokrademo?! Kud bi nam dua?

    pravdali su se odmetnici.Teodos uze torbu, izvrte je i izrui na travu sadrinu: Tano! Pogodio sam! Pokrali ste me! viknu. Pomozite mi,

    muenici nebeski! Ne dajte da mi krv nasedne u oima! Ah, prokletedue! Svojim ste rukama, otpale vam, digli iz moje torbe srebrnu grivnukoju sam namenio manastiru Svete Petke!

    Odmetnici su utali. Voa, nabravi kosmate obrve, streljao ih jecrnim oima. Najposle, pogled mu se zadra na mladiu bez desnoguha. Grickajui suvu travicu taj je bezazleno gledao nekud preko

    Teodosove glave.Voa planu:

  • 7/23/2019 Slavomir Nastasijevic - Despot Stefan

    7/189

    7

    Spasenija, zar mi takvu zahvalnost prua? Zar sam zato ubioTurina i osvetio tvoje odseeno uho? Voa proguna kletvu panastavi: Kamo sree da sam ga pustio i glavu da ti odsee... Vadigrivnu!

    Suvonjavi mladi zavue ruku u nedra, izvadi grivnu i bez rei jepredade voi. Potkrada nebeske ugodnike! prosikta Teodos. Odavno se

    reavam da ti svojeruno udarim etrdeset tapova po tabanima ,kaopokoru za tvoju grenu duu, lopovsko srce i dovatne ruke! Iz tebe trebaisterati satanu!

    Isteraj ga najpre iz sebe! jogunasto odvrati mladi. Spasenija, ne dovodi me do granice iskuenja! Grivnu sam uzeo, jer si je ti od drugoga oteo.

    Oteo sam je u slavu boiju! buknu voa. Svejedno u iju slavu nemarno otee mladi. Glavno je da

    si grivnu oteo... Hm... Ja se ne tuim ni od svete Petke pa ni od tebe, alimoda sam je i ja uzeo u slavu boiju?

    Iz moje torbe? Dabome!Teodos je kipeo od besa, a Spasenija niim ne pokaza da ga se

    plai. Ostali odmetnici, navikli na ovakve i sline prepirke, ne meajuise u razgovor, stadoe vaditi svaki iz svoje torbe hranu: komad hlebaspravljenog od raanog brana i zastrug nabijen pasuljem tuanikom, poglavicu bela ili crna luka i u krpici zamotanu so. Sve to spremili su imjataci, sebri iz naselja ispod grada Stalaa. Ne urei odmetnici stadoeda jedu.

    Sunce je odavno prevalilo zenit i otpoelo svoj put prema zapadu.Senka hrasta pomakla se i izduila. Planinske kose, obrasle drveem,dobijale su ljubiastu boju. Ve su i ptice poele da preleu traeimesto za prenoite. U visini prema nebeskom plavetnilu, krstarili subeloglavi kraguji ekajui da se ljudi ispod hrasta uklone, pa da sespuste na iroke grane. Nad mirnom povrinom renog vira kovitlale su

    se sitne muice, a ribice sa srebrnastim bokovima iskakale su iz vodepravei talasie i hvatajui muice u letu.

    Teodos nadnese dlan nad oi i stade gledati du puta: Doli smo prvi ree. Ostali ne verujem da e stii pre

    mraka. Oni nee ni stii! mrzovoljno dobaci suvonjavi mladii opru