despot stefan lazarevic

UVOD

Situacija u kojoj knegiwa Milica preuzima vlast u Srbiji, iz razloga {to

legitimni naslednik kneza Lazara, Stefan, jo{ uvek nije bio sposoban da

bude vladar, bila je najteà u dotada{woj istoriji srpskog naroda. Kada je

bilo najteè srpski vladari su postizali neslu}ene uspehe. U vreme kada je

eliminisana ~itava jedna generacija srpskih velmoà i kada je Srbiji bila

prebijena ki~ma zaposedawem va`nijih utvr|ewa od strane Turaka, Stefan

uzima titulu kneza, koju mu je majka sa~uvala. Ubrzo postaje vladar za

primer, a biva po{tovan i od strane samog sultana Bajazita I. Primawem

despotske titule wegov ugled je jo{ vi{e porastao. U to vreme dolazi do

neminovnog zbliàvawa Srbije i Ugarske.

Despot Stefan uspeva da stvori novu stvarala~ku snagu koja }e

obnoviti Srbiju. Ovako obnovqena Srbija ulivala je nadu u povratak stare

slave, ali novi pravac razvoja misli u~enih qudi u woj, gradio je jednu

novu dràvu.

1

STEFANOVO DETIWSTVO

Stefan je ro|en 1377. godine u Kru{evcu kao {esto dete kneza

Lazara i knegiwe Milice. Pre wega oni su dobili pet }erki koje su se zvale:

Mara, Dragana, Teodora, Jelena i najmla|a Olivera. Posle Stefana rodila su

im se jo{ dva sina Vuk i Dobrovoj, koji umire kao dete. Knez Lazar je u

vreme Stefanovog ro|ewa sazidao crkvu u dvorskom dvori{tu koju je

posvetio Sv. Stefanu, a koju je narod nazvao Lazarica. Stefan je po majci

Milici izdanak loze Nemawi}a. Knegiwa Milica je bila potomak najstrijeg

Nemawinog sina Vukana.1 Kada uz Stefana nije mogla da bude majka

knegiwa Milica, wegova “druga mati” monahiwa Jefimija, `ena postradalog

despota Ugqe{e, rado je provodila vreme uz Stefana kada mu je {irila

vidike, po{to je bila veoma obrazovana.

Stefan je odrastao u izuzetno te{kom vremenu za srpski narod.

Bezbrojne bratoubila~ke borbe, trvewa i usitwavawe teritorija srpskih

zemaqa. Stasao je u prilikama u kojima je rat potiskivao sve druge oblike

`ivota. Od svih oblasnih gospodara jedino je wegov otac, knez Lazar, imao

1 Konstantin, @ivot, 82, 85.

2

voqe i snage da {to vi{e oja~a poloàj srpskog naroda i da obnovi srpsku

dràvu koja }e, na ~elu sa dinastijom Lazarevi}a, nastaviti ono {to je

dinastija Nemawi}a davno zapo~ela.

Po{to je knez Lazar, uz pomo} bosanskog kraqa Tvrtka I i vlastele sa

kojima je uspostavio rodbinske veze, uspeo da elimini{e sve one koji su

ugroàvaili wegovu vlast, okrenuo se temeqnoj pripremi zemqe za

odbranu od Osmanskih turaka. U me|uvremenu je priznao Tvrtka I za

kraqa Srba, ali ne i za vrhovnog gospodara.

Prvi upad omaweg turskog odreda u Pomoravqe desio se 1381. godine

kada su Lazarevi vlastelini uspe{no odbili Turke. U slede}em naletu 1386.

godine Turci su bili boqe pripremqeni, a na ~elo vojske stao je sam sultan

Murat I. Osmanlije zaposedaju Poni{avqe i opsedaju Ni{. Jedan deo turske

vojske upu}en je da preko Toplice upadne na Kosovo. Lazar je sa svojom

vojskom spremno do~ekao Turke kod sela Plo~nik u Toplici i potukao ih.

Daqi prodor Turaka u sredi{te Pomoravqa je zaustavqen, ali Srbi nisu

mogli da spre~e i pad Ni{a u Turske ruke. U Ni{u je ostavqena ja~a

turska posada, a sultan se sa ve}im delom vojske povukao u Trakiju.

Sultan Murat I je uvideo da ne moè da pokori Srbe u Pomoravqu

iznenadnim upadima i zastra{ivawima stanovni{tva, {to mu je uspevalo u

ve}ini slu~ajeva. Odlu~uje da okupi svu svoju vojsku iz Evrope i Azije,

kako bi Srbima zadao kona~ni udarac. Knez Lazar je bio dobro obave{ten

o ovim namerama sultana te je i on oko sebe okupqao svakog ko je

mogao da pruì i najmawu pomo} u borbi.

Sudbonosna bitka odigrala se na Kosovskom poqu nedaleko od Pri{tine

15. 6. 1389. godine na Vidov dan, po starom kalendaru. Kao i Srbi, i Turci

su za ovu bitku okupili najboqe ratnike. Srbi su broj~ano bili daleko

nadja~ani, ali su se i pored toga borili kao da ih je bilo koliko i Turaka.

Ishod bitke i danas je pod znakom pitawa. Brojni izvori govore o toku bitke

i de{avawima posle we. Jedni izvori su nastali nakon bitke, a drugi znatno

kasnije. Mnogi od wih sadrè krajwe nerealne podatke, naro~ito turski.

Ono {to se pouzdano zna je da su i jedna i druga strana imale velike

3

gubitke i da Srbi nisu bili u stawu da daqe brane svoju nezavisnost. Fizi~ki

osaka}ena Srbija pristala je na vazalni odnos prema Osmanlijama.

Stefan je ostao bez oca u vreme kada mu je bio najpotrebniji. Imao je

svega dvanaest godina, a kako je stario sve vi{e mu je bio potreban da

mu iskustvom pomogne. Sa druge strane ostala mu je majka bez ~ije bi

pomo}i bio prepu{ten na milost i nemilost neprijateqima Srba.

GUBITAK NEZAVISNOSTI POSLE KOSOVSKE BITKE 1389. G.

Srpska sredwovekovna dr`ava je izgubila suverenitet Kosovskom

bitkom 1389. godine, nakon pogibije kneza Lazara Hrebeqanovi}a, velikim

stradawem plemstava i vojske. Turci Osmanlije tako|e gube svog vladara

sultana Murata I (1362-1389), kao i wegovog mla|eg sina princa Jakuba,

zapovednika anadolske vojske, koji je ubijen po nare|ewu brata Bajazita.

Naslednik Osmanskog prestola bio je Muratov stariji sin princ Bajazit

zapovednik rumelijske vojske, sada sultan Bajazit I (1389-1402).

Razbijawem srpske vojske Bajazitu su bila {irom otvorena vrata Srbije i

zapadnog Balkana. Me|utim Bajazit odlu~uje da povu~e vojsku iz Srbije

jer mu je bilo pre~e sre|ivawe prilika u Brusi, tada{woj prestonici

Osmanlija, a koja je bila privr`enija princu Jakubu. Bajazit Muweviti, kako

4

su ga sunarodnici nazvali zbog svoje ùstrine, brzo se u~vrstio na svom

prestolu eliminacijom svih osmanskih velika{a koji su mogli ugroziti

wegovu vladavinu. Nakon re{avawa problema unutar svoje dràve

okrenuo se Srbiji.

Vlast u Srbiji preuzela je knegiwa Milica. Tokom leta i jeseni 1389.

godine Lazarevi}i su bili u te{kom poloàju. Bilo im je izuzetno te{ko da

se odrè na vlasti, da sa~uvaju narod i zemqu kojoj je pretila opasnost sa

svih strana. U to te{ko vreme knegiwa Milica je razmi{qala o napu{tawu

Srbije sa svojom porodicom i sklawawu u Dubrovnik. Tada joj je veliku

podr{ku pruìla Srpska crkva na ~elu sa patrijarhom Spiridonom, a i jedan

deo vlastele koji je ostao lojalan Lazarevi}ima.

Lazarevi}i uspevaju da sklope mir i saradwu sa sultanom Bajazitom.

Cena mira bilo je gubqewe nezavisnosti tj. prihvatawe vazalnog odnosa

prema Osmanlijama. To zna~i da su stariji Lazarev sin Stefan, budu}i

srpski knez, kao i wegov mla|i sin Vuk, sa sticawem punoletstva bili du`ni

da sa svojim odredom vojnika prate Bajazita u svim wegovim ratnim

pohodima. Lazarevi}i su bili du`ni da pla}aju i odre|en godi{wi danak, kao

i da predaju nekoliko va`nih utvr|ewa koja su se nalazila na putevima

kojima su Osmanlije planirale da se kre}u u svojim pohodima na zapad u

Bosnu i na sever u Ugarsku. Vladarskoj ku}i Lazarevi}a najteè je palo to

{to su morali da udovoqe Bajazitovoj èqi da uzme u harem Oliveru, koja

je bila najmla|a }erka Lazara i Milice.

Teàk ploàj u koji su dospeli naslednici kneza Lazara bio je dobro

poznat wihovim susedima, naro~ito Dubrov~anima. Dubrov~ani ukazuju

minimalno po{tovawe Lazarevi}ima oslovqavaju}i knegiwu Milicu, kasnije

monahiwu Jevgeniju, kao “po~tenu” gospo|u, a kneza Stefana kao

“po~tenog” gospodina. Oni retko kad upotrbqavaju izraz “mnogopo~teni”

gospodin i “mnogopo~tena” gospo|a, {to bitno ne mewa su{tinu

oslovqavawa. Istovremeno Dubrov~ani nazivaju Vuka Brankovi}a

“slavnim i velemo`nim” gospodinom. Razlika u titulisawu je uo~qiva i ona

ukazuje na razliku u me|unarodnom ugledu jedne i druge srpske vladarske

5

ku}e. Knez Stefan i wegova majka knegiwa Milica za Dubrov~ane postaju

“slavni” i “velemo`ni” tek sa 1398. godine.2 Do ove godine knegiwa Milica

(monahiwa Jevgenija) i wen sin knez Stefan pro{li su kroz mnoga

isku{ewa, postigav{i mnogo, vo|ewem kako spoqne tako i unutra{we

politike.

KNEZ STEFAN LAZAREVI] (1389-1402)

Odmah posle srpskog stradawa 1389. godine usledili su pqa~ka{ki

upadi Ugara, na ~elu sa kraqem @igmundom Luksembur{kim (1387-

1437), u severne krajeve Srbije. Ugri uspevaju da osvoje tvr|ave Bora~ i

^estin u Gru`i. Srbi nisu imali drugog izbora nego da sa turskim odredima

napadnu Ugre. Ugri su proterani iz Srbije nakon borbi koje su trajale sve

do 1392. godine, dok su Turci iskoristiv{i situaciju i zauzeli Golubac.

Bajazit je 1393. godine napao Trnovsku Bugarsku i osvojio je, a wenog

vladara cara Ivana [i{mana pogubio. Osmanlijska teritorija na Balkanu se

osvajawem Bugarske tada gotovo udvostru~ila. Severozapadni deo

Bugarske ostao je pod upravom turskog vazala novog bugarskog cara

Stracimira, brata postradalog Ivana.

Nakon ovih de{avawa Bajazit je u zimu 1393/94. godine pojedina~no

pozivao svoje vazale u grad Ser, ne otkrivaju}i im da }e ih skupiti u

ve}em broju. Me|u ovim vazalima bio je i knez Stefan Lazarevi}. Kada ih

je okupio Bajazit je izdao nare|ewe za wihovo pogubqewe, ali se iznenada

u posledwem ternutku predomislio. Knez Stefan je i posle ovih namera

Bajazita ostao veran turski vazal za razliku od vizantijskog cara Manojla II

koji se odmetnuo od Turaka. Bajazit je opsedao Carigrad nekoliko godina

kao odmazdu za neposlu{nost.

Naredne godine Bajazit je pokrenuo veliki pohod protiv ugarskog kraqa

@igmunda i wegovog vazala vojvode Jovana Mir~e. U ovom pohodu

2 Blagojevi}, Stefan, 17.

6

Osmanlija u~estvovali su i wihovi srpski vazali knez Stefan, kraq Marko,

gospodin Konstantin Draga{, a najverovatnije i Konstantin Bal{i} ro|ak

gospodara Zete \ur|a II Stracimirovi}a.3 Bitka se odigrala kod mesta

Rovine u Vla{koj 1395. godine (poloàj ovog mesta nije poznat). Bajazit je

pretrpeo poraz. U bici su poginuli kraq Marko i gospodin Konstantin.

Osmanlije su pretrpele osetne gubitke, ali ih to nije spre~ilo da na

povratku, pre{av{i Dunav, osvoje Vidin, okupiraju preostale delove

Bugarske i pogube posledweg sredwevekovnog bugarskog vladara cara

Stracimira [i{mana. Ubijen je zbog tajne saradwe sa tada{wim najve}im

neprijateqem Osmanlija, Ugarskom. Nakon pogibije dva srpska oblasna

gospodara Bajazit je zaposeo wihove oblasti koje su se nalazile u gorwem

toku reka Vardara i Strume.

Ohrabren ovim uspehom ugarski kraq @igmund je po~eo sa

pripremama krsta{kog pohoda. Okupiv{i veliku vojsku (60.000-100.000

qudi)4 @igmund se uputio nizvodno Dunavom. U wegovoj vojsci bili su

brojni feudalci iz zapadne Evrope, bilo je i najamnika, dok je najve}i deo

vojske bio sastavqen od wegovih podanika. Krsta{i su u po~etku imali

uspehe. La|ama su pre{li Dunav, osvojili Vidin i opseli Nikopoq. Bajazit je

tako|e pod svoju zastavu okupio sve raspoloìve snage. Odlu~uju}a bitka

se odigrala u okolini opsednutog grada Nikopoqa 1396. godine. Krsta{i su

na boji{tu polako dobijali premo}, kada je u odlu~uju}em trenutku odred

Srba pod komandom kneza Stefana napao odred @igmunda sa kraqevom

zastavom i uspeo da je obori. Krsta{ka vojska ve}, neslo`na ubrzo je

razbijena i dobrim delom uni{tena. Kraq @igmund spasao se beàwem

nizvodno Dunavom, a onda preko Crnog mora doplovio je u Carigrad,

odakle je doplovio do Dalmacije vrativ{i se u Ugarsku. Turci su iskoristili

rasulo Ugara, upali su u ju`ne delove Ugarske i opusto{ili Banat i Srem.

Za zasluge u Nikpoqskoj bici Bajazit je Stefana nagradio oblastima koje

je drào Vuk Brankovi}, zadràv{i za sebe strate{ki najva`nije tvr|ave na

3 Istorija srpskog naroda II, 54.4 Istorija srpskog naroda II, 56.

7

putu prema Bosni. Bajazit je zarobio Vuka Brankovi}a zbog tajne saradwe

sa Ugarskom, koji ubrzo umire u zarobqeni{tvu 1397. godine.

Naslednicima Vuka Brankovi}a ostavqeno je onoliko zemqe koliko im je

bilo potrebno za wihovo izdràvawe. Dràva kneza Stefana tada je bila

teritorijalno ve}a od one kneza Lazara. Sa druge strane, strate{ki

gledano, poloàj Stefana u pore|ewu sa onim kneza Lazara pre 1389.

godine bio je znatno nepovoqniji iz razloga {to su Turci poseli nekoliko

va`nih utvr|ewa ~ime su Stefanu bile vezane ruke za preduzimawe akcija

protiv Turaka. Srbi u Pomoravqu tada su trpeli teàk zulum kao nikada

ranije.

Bajazit je imao slobodan put za upade u Bosnu preko Kosova i Ra{ke,

pa je tako u zimu 1398. godine poslao ve}i odred na ~elu sa jednim od

svojih sinova, koga je kao vazal pratio knez Stefan. Iznenadni napad je

propao, a Bajazit je okrivio Stefana za neuspeh. Stefan se Bajazitu

pravdao time {to je pohod bio pra}en te{kim vremenskim prilikama.

Bajazit je tokom iste godine jo{ dva puta slao vojsku u pohod protiv

Bosne.5

U me|uvremenu protiv Stefana se spremala zavera na ~ijem ~elu su

bili vojvode Nikola Zoji} i Novak Belocrkvi}. Zoji}eve zemqe su bile u

rudni~kom kraju, a Belocrkvi}eve u Toplici. Nezadovoqni velika{i su

nastojali da oslabe Stefana optuùju}i ga da tajno sara|uje sa Ugrima i da

nije veran sultanu. Oni su uvideli da je prilika povoqna da zbace Stefana

sa vlasti, a za postizawe toga ciqa nije bilo potrebno mnogo, trebalo je

samo uspostaviti neposredan vazalni odnos prema sultanu. Stefan je o

ovim namerama svojih podanika bio obave{ten. On je pozvao vojvodu

Novaka kod sebe kada ga je i pogubio pre no {to je pobuna po~ela.

Vojvoda Nikola se sklonio u tvr|avu Ostrovicu kod Rudnika, a kada je

shvatio da }e pro}i kao vojvoda Novak, zamona{io se sa porodicom i tako

sebi spasao ìvot.6

5 Istorija srpskog naroda II, 60.6 Konstantin, @ivot, 88.

8

Naslednici Vuka Brankovi}a, Grgur i \ura| Brankovi}, uspeli su da se

izmire sa Bajazitom, kao i da povrate jedan deo svojih poseda, koje je

sultan dao Stefanu. Oni su, u ovim povoqnijim uslovima, mogli da kao

turski vazali okupe odre|en broj vojnika i da izvr{avaju svoje vazalne

obaveze prema sultanu.

Bajazitovu ekspanziju na evropskom tlu prekinula je invazija Mongola

kana Timura, usmerena ka centru azijskog dela Osmanske dràve tj. ka

Anadoliji. Knez Stefan se sa svojim bratom Vukom i sestri}ima, bra}om

Brankovi}, prikqu~io Bajazitu i wegovoj vojsci na putu za Anadoliju.

Odlu~uju}a bitka odigrala se kod grada Angore 1402. godine. Osmanlije

su pretrpele teàk poraz. Sultan Bajazit je pao u ropstvo, dok su se srpski

vazali na ~elu sa Stefanom hrabro dràli. Stefan je sa Vukom i \ur|em

Brankovi}em odstupio ka Carigradu tek kada je saznao da je Bajazit

uhva}en. Sestra Olivera i sestri} Grgur pali su u ropstvo Mongola. Oni su

sporazumom Stefanovog poslanika sa Timurom bili oslobo|eni robstva.

Stefana je u Carigradu do~ekao Jovan VII Paleolog, koji je mewao

odsutnog cara Manojla II Paleologa (1391-1425). On je na Zapadu traìo

pomo} za borbu protiv Osmanlija. Jovan VII dodelio je Stefanu titulu

despota sa namerom da pribliì dve pravoslavne dràve koje su

prethodnih decenija delile istu sudbinu, a s obzirom na novonastalu

situaciju u regionu trebalo je {to vi{e pribliìti dva pravoslavna naroda.

Vizantijski car Manojlo II Stefanu }e potvrditi titulu despota 1410. godine.

Titula despota nije dodeqena porodici Lazarevi}, dakle automatski

Stefanovim naslednicima, ve} samo knezu Stefanu, li~no i doìvotno,

kakva je praksa bila u Vizantiji.7 Ovim ~inom Stefan je priznao i istakao

idealnu suprematiju vizantijskog cara u zami{qenoj hijerarhiji hri{}anskih

dràva. Po{tuju}i vaè}a pravila svog doba Stefan se zato sasvim

legitimno, kao i wegovi nemawi}ki predhodnici na srpskom prestolu,

mogao nazivati samodr{cem, odnosno samodràvnim despotom. U dugoj

vizantijskoj tradiciji titula despota je bila privilegija darivana posebno

7 Veselinovi}, Dràva, 40.

9

odabranim pojedincima, naj~e{}e srodnicima carevog doma. Prema

pravilima, despot je imao rang veli~anstva, veoma visok poloàj na dvoru

i pravo da u dokumentima koristi oznaku carstvo mi.8 Navedite i da je to

druga carska titula u hijerarhiji carskih titula (videti G. Ostrogorski, Istorija

Vizantije)

U Carigradu su povedeni i razgovori o Stefanovoj ènidbi sa bliskom

srodnicom dinastije Paleologa. Stefanu je ponu|en brak sa

Jelenom, }erkom gospodara Lezbosa, Fran}eska II Gatiluzija. Ne{to

kasnije, kad su se prilike u Srbiji sredile, brak je sklopqen 1405. godine.

Sa Stefanom je u Carigradu boravio i wegov sestri} \ura|. Izme|u wih

do{lo do neslagawa, a pojedinosti sukoba nisu poznate. Stefan je tada

naredio da se \ura| zatvori, {to je i u~iweno. \ura| je uspeo da se oslobodi

suàwstva, a pobegao je Bajazitovom sinu, sultanu Sulejmanu, gospodaru

Jedrena i Turskih teritorija u Evropi. Od Sulejmana je traìo vojnu pomo}

kako bi se borio protiv Stefana.

DESPOT STEFAN LAZAREVI] (1402-1427)

Povratak sa maloazijskog rati{ta, despot Stefan je iz Carigrada bio

primoran da nastavi morskim putem, jer je kopneni put dolinom Marice

bio je blokiran za srpsku vojsku od strane odreda sultana Sulejmana.

Sulejman je neke svoje odrede prikqu~io vojsci koju su uspeli da okupe

Brankovi}i na posedima koje su dràli pod svojom vla{}u. Sulejman im je

naredio da blokiraju prolaz Lazarevi}ima kroz Kosovo i Metohiju. Despot

Stefan se sa bratom Vukom i ne{to vojnika uputio la|ama do ostrva

Lezbos, gde je upoznao svoju budu}u suprugu, a odatle ka Jadranu i luci u

Ulciwu.

Stefana je u Ulciwu do~ekao zet \ura| Stracimirovi} Bal{i}, koji mu je

obezbedio vojnu pomo}. U me|uvremenu vojsku u Srbiji okupqala je i 8 Kali}, Srbi, 76.

10

knegiwa Milica. Despot Stefan se preko mleta~kih poseda i Skadra uputio

zaobilaznim putevima prema @i~i. Ciq Stefanovog pohoda bilo je Kosovo.

Odsudna bitka odigrala se kod Tripoqa na Kosovu, nedaleko od manastira

Gra~anice. Stefan je vojsku podelio na dva dela. Bratu Vuku je dao ve}i

deo i naredio mu da napadne odrede kojima su zapovedali Brankovi}i,

dok je on napao turski odred. Me|u turskim vazalima bio je i kesar Ugqe{a

Vlatkovi} koji je Stefanu dao va`na obave{tewa o planovima Turaka.

Kesar Ugqe{a se u toku borbe odmetnuo od Turaka i pri{ao Stefanu,

~ime je znatno doprineo ishodu bitke. Vuk je u boju do`iveo neuspeh tako

da je Stefan bio primoran da bitku dobije svojim snagama {to je i uspeo.

Posle bitke Lazarevi}i su se povukli u Novo Brdo, gde je Stefan kritikovao

Vuka za r|avo dr`awe u boju. Ovo je uvredilo Vuka koji je okrenuo le|a

bratu i prebegao Sulejmanu, {to je dodatno zakomplikovalo situaciju u

Srbiji.9

U to vreme vo|ena je ogor~ena borba izme|u Bajazitovih sinova, po{to

se saznalo za wegovu smrt u zato~eni{tvu. Bra}a Sulejman, Isa, Musa i

Mehmed nisu se {tedeli u me|usobnim sukobima. Prvo je izbio sukob

izme|u Ise i Mehmeda, kada je od bra}e prvi poginuo Isa. Onda je borba

nastavqena izme|u Sulejmana i Mehmeda. Sulejman je bio primoran da

~esto napu{ta svoje posede na Balkanu, jer se borba u po~etku vodila u

Anadoliji koja je bila kqu~ za vlast nad Osmanlijama. Ove okolnosti navele

su Sulejmana da se sporazume sa okolnim hri{}anskim vladarima me|u

kojima je bio i Stefan, kada mu je priznao sve ono {to je imao u Bajazitovo

vreme uz uslov da ostane turski vazal.10

Despot Stefan je shvatio da wegov saveznik Vizantija, i pored povoqne

situacije za sre|ivawe prilika na Balkanu u korist hri{}ana, nema dovoqno

snage da se odupre uticaju Turaka. On se u tim okolnostima okre}e

novom savezniku, Ugarskoj. Obostrani interesi dvojice vladara otvorili su

put sporazumu. Stefan je prihvatio vazalni odnos prema Ugarskoj krajem


11

1403. godine ili po~etkom 1404. godine. On je pritom bio duàn da

u~estvuje u skupovima ugarskog plemstva, kao i raznim oblicima

dvorskog ìvota u Budimu. Na upravu dobija Ma~vu i Beograd, ne{to

kasnije Srbi su poseli i Golubac. Ovim de{avawima Srbija se kona~no

u~vrstila na obalama Dunava.

Grad Beograd se intezivno izgra|ivao tokom celokupne vladavine

despota Stefana u wemu. Beogradski grad (tvr|ava) tada je postao

najve}a srpska tvr|ava predturskog doba, kada je stekao slavu te{ko

osvojivog grada. Beograd je doìveo pravi preporod po~etkom XV v.

Dotada{we pograni~no utvr|ewe dobilo je novu ulogu, postaje sredi{te

srpske dràve. Despot Stefan je 1405. godine gradu dao zlatope~atnu

povequ sa {irokim povlasticama, kako bi ubrzao proces naseqavawa

stanovnika u grad. Svaki ugledniji gra|anin Beograda dobijao je neku vrstu

li~ne isprave (kwigu s pe~atom), kojom je dokazivao identitet. Za{titnik

sredwovekovnog Beograda bila je Bogorodica. Wen lik se nalazio iznad

ulaza isto~ne kapije gorweg grada (glavna kapija gorweg grada). Beograd

je bio sedi{te mitropolije, u kome je bila izgra|ena mitropolijska crkva

posve}ena za{titnici Bogorodici.11

Po{to se utvrdio u Beogradu Stefan je izgladio odnose sa bratom

Vukom zahvaquju}i velikom uticaju majke tokom 1404. godine, dok je

silom primorao Brankovi}e na pokornost. Stefan je nastojao da

normalizuje odnose i sa drugim susedima kada je poveqom iz 1405.

godine obnovio saradwu sa Dubrov~anima. On im je potvrdio sve ranije

isprave koje su im srpski vladari bili izdali.

U me|uvremenu izbio je otvoren sukob izme|u wegove sestre Jelene

Bal{i} i wenog sina Bal{e III sa jedne strane i Mle~ana sa druge strane.

Borbe, u kojima su Mle~ani stekli blagu prednost, vremenom su oslabile

obe suprotstavqene strane. Tada je uz posredni{tvo okolnih vladara, me|u

kojima se isticao despot Stefan, sklopqen labavi mir 1408. godine. Bal{i}i

11 Kali}, Srbi, 82, 84.

12

su pristali da Mle~anima prepuste Bar i Ulciw, ~ime je poloàj Mle~ana u

zetskom primorju znatno poboq{an jer su ujedno dràli i Skadar.12

U to vreme kraq @igmund je ustanovio novi red vitezova, koji je

nazvao Zmajevim redom. Tada je sa~iwena sve~ana osniva~ka poveqa

toga reda u Budimu 1408. godine. Prvi od 24 ~lana toga reda, koji je

odlikovan od strane kraqa @igmunda bio je despot Stefan Lazarevi}.13

Nakon smrti monahiwe Jevgenije (knegiwe Milice) 1405. godine do{lo

je do novih sukoba izme|u bra}e Lazarevi}. Vuk je traìo saveznike, kada

je shvatio dam mu u sukobu sa bratom najve}u pomo} moè pruìti

sultan Sulejman, koji se rado ukqu~io u sukob. Vuk je protiv Stefana

podigao ustanak 1408. godine ~ime je zapo~et novi rat na teritoriji Srbije.

Borba se rasplamsala tokom 1409. godine. Ju`nom Srbijom harala je

turska vojska, dok je sa druge strane Stefanu u pomo} do{ao tami{ki

ùpan Pipo Spano. U me|uvremenu na rati{te dolazi i sam kraq @igmund,

dok se broj Turaka koji haraju Srbijom stalno pove}avao. Vuk je uspeo da

prodre do Beograda i primora Stefana na pregovore. Stefan je pristao na

podelu zemqe sa bratom. Vuku je pripao jug Srbije sa sedi{tem u

Kru{evcu. Vuk Lazarevi} i bra}a Brankovi} tada priznaju vrhovnu vlast

sultana Sulejmana.

Ratno stawe ovim nije u potpunosti prekinuto jer je na Balkan pre{ao

princ Musa, ~ime su se dinasti~ke borbe Bajazitovih sinova prenele iz

Azije u Evropu. Musa je lako zadobijao saveznike na Balkanu iz razloga {to

se Sulejman sa mnogim hri{}anskim gospodarima ranije obra~unavao.

Stefan tada odlu~uje da pri|e Musi, kome prilazi i Vuk, ali mu ubrzo

okre}e le|a i ponovo se vra}a u Sulejmanov tabor.

Kada su oba princa sakupila ve}e snage krenuli su jedan na drugog.

Do bitke dolazi kod tvr|ave Kosmidiona 1410. godine, nedaleko od

Carigrada. Poraz je pretrpeo Musa. Stefan se tada povukao u Carigrad gde

ga je do~ekao car Manojlo II, koji mu je tom prilikom potvrdio despotsku


13

titulu. Stefan se preko Crnog mora i Vla{ke vratio u Srbiju do{av{i u

Golubac.

Sulejman je naredio Vuku i bra}i Brankovi} da se sa vojskom upute u

Srbiju, kako bi sre~ili Stefanov povratak. Na putu za Srbiju Vuk i bra}a

Brankovi} su uhva}eni od strane Muse i pogubqeni 1410. godine. Jedino

je \ura| bio po{te|en.14 U posebnom sporazumu Muse sa Stefanom,

severna i ju`na Srbija su se ponovo ujedinile pod despotovom vla{}u, koji

se obavezao na odanost Musi u borbi protiv Sulejmana.

Sultan Sulejman je vremenom gubio pristalice, a kada je Musa zadobio

premo} iskoristio je i uspeo da likvidira brata Sulejmana 1411. godine.

Po{to se domogao vlasti na Balkanu, ubrzo se zamerio kako sa

hri{}anskim vladarima tako i sa svojim vojnim zapovednicima. Stefan je u

tim uslovima napustio Musu.

U me|uvremenu despot Stefan dobija izda{nu pomo} od kraqa

@igmunda, koji mu je darovao gradove i sela u Ugarskoj 1411. godine.

Novi Stefanovi posedi su se nalazili u satmarskoj, biharskoj, sabol~koj i

torontalskoj `upaniji, zatim u Potisju i ju`nim delovima Ugarske. Ovim mu

je materijalna situacija znatno bila poboq{ana. Smatra se da je u to vreme

dobio na upravu i bosanski grad Srebrenicu. Glavni razlog za ovu

@igmundovu pomo} Stefanu bio je taj {to je Srbija bila glavni bedem

turskim upadima u Panoniju.

Despot Stefan, osetno oja~an, uspe{no je vodio operacije protiv Muse,

koji je ~ak tra`io i primirje. Stefan je tada uspostavio kontakt sa Musinim

kraji{nicima koji su se odmetnuli od wega. Ovim je stvorena {ira koalicija

koja nagovara princa Mehmeda, gospodara Anadolije, da pre|e na Balkan.

Mehmed je u nekoliko navrata poku{avao, ali bezuspe{no. Musa koristi

nepovezanost svojih protivnika i upada u Srbiju 1412. godine kada opseda

Novo Brdo. Na vest o Stefanovom dolasku Musa se povukao. Iste godine u

Srbiju se vratio \ura| Brankovi}, odmetnuv{i se od Muse, kada je do{lo do

kona~nog izmirewa Lazarevi}a i Brankovi}a. Po{to Stefan nije imao dece,

14 Istorija srpskog naroda II, 83.

14

on je u \ur|u video dostojnog naslednika. U Srbiji je tada do{lo do dugo

o~ekivanog unutra{weg mira.15

Tokom 1413. godine borbe na Balkanu su dosegle svoj vrhunac. Musa

je silovito prodro u Srbiju kada je te{ko opusto{io wene jugoisto~ne

krajeve. Zatim je prodro do Kru{evca ~iji je kraj tako|e te{ko stradao. U

to vreme princu Mehmedu polazi za rukom da se prebaci u Evropu. On je

spretnim manevrima uspeo da izbegne napad Musine vojske i da svoju

vojsku ujedini sa onom koju su okupili hri{}anski vladari. Odlu~uju}a

bitka odigrala se kod sela âmorlu, pod planinom Vito{om. Musa je

potu~en, kada je zarobqen i pose~en pri poku{aju bekstva.16

Vlast nad Osmanlijama dobija sultan Mehmed I (1413-1421), ~ime je

okon~an dugogodi{wi gra|anski rat u Turskoj. Za svoje zasluge Stefan

dobija na upravu, od novog sultana, grad Koprijan kod Ni{a, pokrajinu

Znepoqe i neke druge mawe predele. Despot Stefan je prihvatio vazalne

obaveze prema sultanu ~ime je obezbedio Srbiji duì mir.

Dok je u Srbiji vladao mir dràve u wenom susedstvu zadesila su velika

razarawa. U Zeti je neprekido vo|ena borba izme|u Bal{e III i Mle~ana.

Turci su harali zapadnim Balkanom pusto{e}i siroma{ne oblasti Albanije.

Upadali su i u Bosnu nanose}i velike {tete oblasnim gospodarima. U to

vreme sazvan je veliki crkveni sabor zapadnog sveta u gradu Konstanci

(1414-1418), gde se pored tema crkvenog ìvota raspravqalo i o

nevoqama koje su Osmanlije stvarale hri{}anskom svetu. Tome skupu

prisustvovalo je jedno poslanstvo despota Stefana, a mogu}e je da se i on

sam tamo uputio.

Bal{a III poveo je drugi skadarski rat 1419. godine. Po{to se u me|

uvremenu te{ko razboleo, on odlazi u Srbiju na ujakov dvor kada mu

predaje Zetu na upravu. U Srbiji nije dugo boravio po{to je ubrzo umro

1421. godine. Ujediwewem oblasti Lazarevi}a, Brankovi}a i Bal{i}a

srpska dràva se ponovo prostirala od Dunava do Jadranskog mora.


15

Bal{inu smrt Mle~ani su iskoristili da zauzmu preostale gradove u

zetskom primorju. Stefan nije mogao da se pomiri sa novonastalom

situacijom i on ve} 1421. godine sa vojskom dolazi u Zetu.

Iste godine umro je i sultan Mehmed I, koga u Jedrenu nasle|uje

Murat II (1421-1451). Stefan je pozdravio novog sultana, kada je obnovio

vazalni odnos i time obezbedio granicu prema Osmanlijama kao bi mogao

da se razra~una sa Mle~anima. Rat je iscrpqivao obe strane, a otegao se

sve do 1423. godine kada je sklopqen “skadarski mir” povoqan za obe

strane. Mle~anima je ostao Kotor, Ulciw i Skadar, dok su Srbi zadràli Bar

i Drivast, a obe}ana im je i Budva sa solanama u Grbqu. Novim mirovnim

ugovorom 1426. godine u Vu~itrnu usagla{ene su sve preostale

nesuglasice. Vu~itrnski sporazum despot Stefan je potvrdio iste godine, a

Mleta~ki Senat 1427. godine.17 Ovim sporazumom sre|eni su odnosi izme|

u dve dràve, ali gledano sa druge strane krajwi ciqevi obeju strana nisu

ostvareni. Mle~ani su hteli da zaposednu celokupno zetsko primorje sa

zale|em, dok su Srbi hteli da proteraju Mle~ane iz Zete.

Kada je vizantijski car Jovan VIII Paleolog (1425-1448) 1424. godine

boravio u Budimu na dvoru kraqa @igmunda, mole}i ga za pomo} u borbi

protiv Turaka, na Ugarskom dvoru se nalazio despot Stefan. ^vrsta

vezanost Stefana za Ugarsku bila je trn u oku sultanu Muratu II. Sultan je

1425. godine uputio poslanika u Srbiju da ispita prilike u woj. Turski

poslanik nije zatekao Stefana u Srbiji, a sama zemqa se uùrbano

pripremala za rat. Rat je bio neizbeàn. Murat II je u jesen 1425. godine

preko Ni{a upao u Pomoravqe pusto{e}i sve do Kru{evca. Vodila se

ogor~ena borba, a tami{ki ùpan Pipo Spano je, kao i mnogo puta ranije,

pritekao Stefanu u pomo}. Ratne operacije prenete su i u Vla{ku. Stefan

je preko poslanika uporno nudio sultanu primirje, na{ta je on na kraju i

pristao.

Po{to je u me|uvremenu bosanski kraq Tvrtko II napao Srebrnicu,

koriste}i upad Turaka u Srbiju, Stefan se sa vojskom uputio ka

17 Istorija srpskog naroda II, 202.

16

severoisto~noj Bosni. Po{to je pre{ao Drinu Stefan je iznenadio

bosanskog kraqa, koji ga nije o~ekivao. Da bi izbegli katastrofu Bosanci

su se odmah povukli. Pod utvr|enim gradom Srebrenikom koji su opsedali

Bosanci su ostavili topove. Stefan ih je zaplenio i poslao u Beograd. Stefan

je ujedno iskoristio rasulo Bosanaca, kada je zaposeo mawe gradove u

okolini Srebrnice.

Neizvesne prilike, nestabilno zdravqe, kao i to {to nije imao dece,

navelo je despota Stefana da, u duhu nemawi}kih tradicija zajedno s

patrijarhom, sazove sabor vlastele u Srebrnici kod Stragara, u

rudni~kome kraju. Pred okupqenom vlastelom i predstavnicima crkve i

uprave, despot je obnarodovao svoju odluku. Pozvao je prisutne da \ur|a

ubudu}e priznaju za gospodara i da mu budu verni.18

Ova Stefanova odluka sama po sebi nije bila dovoqna, jer je pitawe

nasle|a vlasti u Srbiji prevazilazilo wene dràvne granice. Samim tim

1426. godine Stefan je vodio pregovore sa @igmundom. Dvojica vladara

susreli su se u bawi Tati u komoranskoj ùpaniji. Stefan je od @igmunda

traìo da u slu~aju wegove smrti \ura| bude priznat za naslednika srpskog

prestola i da bude uvr{}en u red ugarske vlastele, {to je povla~ilo za

sobom i pravo nasle|a despotovih poseda u Ugarskoj. @igmund je

prihvatio despotove zahteve uz uslov da se obnove vazalni odnosi, koji su

vezivali Srbiju za Ugarsku i da se posle despotove smrti Ugarskoj vrate

Beograd i Golubac, onda Ma~va i krajevi zapadno od Drine.19

Slede}u 1427. godinu Srbija provodi u ratnoj neizvesnosti, kada je

usledio novi upad Turaka u Pomoravqe. Turci su opseli Novo Brdo i prodrli

na sever do Resave. Istovremeno do{lo je do pobune u bosanskoj

Srebrnici, koju je Stefan ugu{io u krvi.

Despot Stefan se vratio u, ratom zahva}enu, Srbiju. Turci su pusto{ili

wene ju`ne oblasti. Stefan je na putu za Beograd kroz [umadiju umro 19.


17

7. 1427. godine, od sr~ane kapi. Sahrawen je u svojoj zadu`bini

manastiru Resavi (Manasiji).

U vreme proslave pet stotina godina od smrti despota Stefana

Lazarevi}a (1927), a na predlog tada{weg patrijarha ujediwene Srpske

pravoslavne crkve, Dimitrija, despot Stefan je progla{en za sveca. Na taj

na~in Srpska pravoslavna crkva odala je despotu Stefanu najvi{e mogu}e

priznawe i zahvalnost za dobro~instva, zadu`binarstvo i dela stvarne

vrednosti.20

PRIVREDNI USPON DESPOTOVINE

Despot Stefan je izdao Zakon o rudnicima i Statut Novom Brdu (1412),

najve}em i najzna~ajnijem srpskom rudarskom centru. Ve}i deo zakona

sadrì odredbe vezane za rudarstvo u Novom Brdu, a mawi izvode iz

statuta Novog Brda. Rudarski zakon za Novo Brdo obja{wava pojedinosti

koje se odnose na rudarsku tehniku, organizaciju i eksploataciju rudnoga

blaga. Pojedinim pravnim normama i propisima ure|eni su odnosi iz oblasti

rudarskog prava, s tim {to se prvenstveno {tite interesi rudara. Zakon

daje pravo rudarima da zaloè vlasnikovu ba{tinu, ako ih vlasnik ne bi na

vreme isplatio. Uo~ava se izraèna te`wa da se osigura nesmetana

proizvodwa, da se ne smawuje, a pogotovu ne prekida rad u rudnicima i u

topionicama.

Statut Novog Brda nije potpuno sa~uvan nego samo kao izvod

sastavqen od onih ~lanova koji se pre svega ti~u rudara i wihovog ìvota

u Novom Brdu. Wima je posebnim odredbama obezbe|en povla{}en

poloàj u gradu, kao {to je prvenstvo u snabdevawu, odre|ivawe najvi{ih

cena ìvotnih namirnica i pojedinih zanatskih usluga.21

20 Markovi}, Manastir, 99-100.21 Markovi}, Zakon o rudnicima, 33-54.

18

Nagli porast rudarske proizvodwe u doba despota Stefana dovodi se u

vezu sa opadawem evropskih rudnika od sredine XIV v. Nesta{ica srebra i

zlata na evropskom trì{tu dala je, u prvoj polovini XV v., posredstvom

Dubrovnika, snaàn podsticaj razvoju srbijanskih i bosanskih rudnika. U to

vreme Novo Brdo, ~uveno po glamskom srebru, koje ima odre|en

procenat zlata, najve}i je rudnik na Balkanu. Glamskog srebra bilo je i u

Jawevu, a u Trep~i je va|eno srebro, ali bez primesa zlata.

Od rudnika Srebrnica u Bosni despot Stefan je 1417. godine samo od

zakupa srebrni~ke carine ostvarivao prihod od 3100 litara srebra (oko

jedne tone). [to se ti~e zakupa novobrdske carine on je 1423. godine

iznosio 4868 litara srebra (oko 43000 dukata). Iste godine despot Stefan

je od rudni~kih rudnika imao prihod od 600 litara srebra na osnovu

zakupa carine. Moè se zakqu~iti da je despot Stefan samo od zakupa

carina u Rudniku, Srebrnici i Novom Brdu dobijao godi{we oko 73000

dukata. Ako se tu dodaju carinski prihodi od drugih gradova i trgova,

despot je samo od carina dobijao znatno vi{e od 100.000 dukata

godi{weg prihoda.22

Razvitak rudarstva i trgovine podsticao je i razvitak pojedinih zanata.

Posebno je napredovalo zlatarstvo, a pored zlatara bilo je i kova~a,

kovni~ara, kroja~a, obu}ara, koùhara, drvodeqa, sedlara, grn~ara,

sve}ara, mesara, pekara, kamenara, graditeqa, klesara, podapriga~a

sukna, tka~a, klobu~ara, tulara, sabqara, pu{kara, tobxija, {titara,

lukara, pojasara i dr. Srpski gradovi su u prvom redu bili sredi{ta

rudarstva i trgovine, a tek zatim zanatstva. Uporedo sa trgovinom u

gradovima su se razvijali kreditni i ostali oblici nov~anog poslovawa. U

Novom Brdu i Rudniku radile su kovnice, a od 1417. godine obnovqena je

kovnica u Srebrnici.

Despot Stefan je bio veliki dobro~initeq. Izdao je brojne poveqe.

Sa~uvano je deset poveqa od kojih su ~etiri hrisovuqe. Najstarija

sa~uvana poveqa je iz 1405. godine upu}ena despotici Jevpraksiji, kojom

22 Veselinovi}, Dràva, 227-228.

19

joj daruje selo Jabu~je i potvr|uje wen dar tog sela Hilandaru. Iste godine

2. oktobra Dubrov~anima je izdao povequ, kojom im potvr|uje trgova~ke

i druge povlastice koje su imali za vreme vladavine wegovih prethodnika.

Manastirima Tismeni i Vodici, izdao je povequ 1406. godine, kojom im je

darovao deset sela. Krajem 1406. godine izdao je povequ manastiru

Hilandaru, kojom mu je poklonio prihod od 100 litara srebra iz Novog

Brda. Manastiru Hilandaru izdao je jo{ jednu povequ 8. juna 1411. godine,

kojom mu daruje sela i ustanovqava adelfate. Lavri sv. Atanasija izdao je

tri poveqe. Prvom poveqom, koju je izdao 5. januara 1407. godine, Lavri

sv. Atanasija poklawa sela za davawe godi{wih pomena despotu. Drugom

poveqom, koju je izdao 1415. godine, zamewuje i osloba|a rabota i

da`bina neka lavrina sela. Tre}om, izdatom 20. januara 1427. godine,

Lavri sv. Atanasija poklawa sela uz obavezu posmrtnih pomena. Posle

1413. godine izdao je povequ manastiru Mile{evi, kojom mu daruje sela i

povlastice manastirima. Manastiru Vatopedu, izdaje povequ 2. jula 1417.

godine, kojom mu daruje jedno selo i 60 litara srebra od novobrdske

carine.23

DR@AVNA UPRAVA

Najvi{i rang u centralnoj dràvnoj upravi (na dvoru) imao je logotet ili

veliki logotet. Logotetu je najvi{i rang u dràvnoj upravi dao knez Lazar,

{to je prihvatio i Stefan. Zbog pravni~kog obrazovawa u~estvovao je u

pregovorima o zakqu~ivawu raznih ugovora. Imao je pravo da upravqa i

odre|enim poslovima srpske crkve u ime vladara tj. onim poslovima koji

su spadali u domen dràvne vlasti. Logotet je ponekad pisao sam

vladareve isprave, iako je wegova osnovna obaveza bila da organizuje

wihovo sastavqawe, izvr{i overavawe i brine se o izdavawu poveqa. Po

pravilu, pisawe i prepisivawe isprava obavqali su dijaci (pisari). U wegovoj 23 Veselinovi}, Dràva, 52-53.

20

slu`bi bio je i protovestijar koji se brinuo o sprovo|ewu fiskalne politike, o

vladarevim prihodima i rashodima, a posebno da vladaru pribavi

neophodna nov~ana sredstva. Stefan je imao rizni~ara koji je vodio

ra~una o ve} sabranim prihodima, a po potrebi preuzimao i odre|ene

poslove protovestijara.

Upravnik dvora bio je dvorodrìca, koji je imao pravo i da izdaje neka

nare|ewa po celoj zemqi kao {to su: obaveza gra|ewa ku}a i dvorova,

ponos, povoz, lov, sokolarstvo, davawe obroka i pripremawe kona~i{ta.

Zatim su postojali veliki ~elnici i ~elnici. Smatra se da su du`nosti

dvorodrìce pre{le u nadle`nost velikog ~elnika u vreme kada Stefan

dobija despotsko dostojanstvo. Nadle`nosti velikih ~elnika naj~e{}e su

vezane za sudstvo i civilne poslove.

Izraziti predstavnik lokalne uprave bio je kefalija, koji je stojao na

~elu civilnih i vojnih poslova u gradu i podru~ju koji su mu povereni. U

ve}im rudarskim i trgova~kim sredi{tima najbliì pomo}nik kefalije u

civilnim poslovima bio je knez sa gradskim ve}em koje sa~iwava

dvanaest purgara. Za razliku od kefalije koji je vladao~ev delegat,

~lanovi ve}a su predstavnici lokalne samouprave. U sudskom i upravnom

postupku deo poslova prelazio je u nadle`nost zakupnika carina.

Po{to su ratovi i pripreme za rat postali deo svakida{wice, vojni

zapovednici su postepeno preuzimali nadle`nost predstavnika civilne

vlasti. U pojedinim gradovima i krajevima postojala su dva vladao~eva

delegata, jedan za vojne, a drugi za civilne poslove. U tim prilikama

vojvode dobijaju prednost nad kefalijama, pa je ustanova kefalije po~ela

da se gasi. Kao najvi{i predstavnik vojne i civilne vlasti u razvijenom

gradskom nasequ, vojvoda se prvi put pomiwe 1410. godine u Novom

Brdu. Ovla{}ewa vojvode u gra|anskim poslovima bila su {iroka, a

posebno u sudstvu. Ovaj vid ure|ewa bio je zastupqen u skoro svim

oblastima Stefanove dràve.

Za vreme vladavine despota Stefana bilo je duplo vi{e ratnih nego

mirnih godina. Samim tim Stefanu je bila potrebna jaka i dobro

21

organizovana vojska, pa su tako veliki zna~aj imale brojne vlasteoske

ba{tine i pronije koje su izdràvale najve}i deo Stefanove vojske. Vlastela,

ba{tinici i pronijari bili su du`ni da li~no vr{e vojnu slu`bu, kao i da se

staraju o odre|enom broju vojnika, zavisno od veli~ine wihovih poseda.

Najve}a potreba za vr{ewem vojne slu`be ose}ala se u pograni~nim

podru~jima - kraji{tima. Opremawe, sakupqawe i delovawe ove vojske

bilo je u nadle`nosti kraji{kog vojvode.

[to se ti~e stare{ina seoskih zajednica vla{kim sredinama i katunskim

zajednicama upravqali su primi}uri. Stare{ine katuna i trgova nosile su

naziv “knez”. Uo~i turskog osvajawa knez je bio i stare{ina sela. U

izvorima se spomiwe i op{ti naziv “~elnik”, koji je upotrebqavan od

upravnika manastirskog imawa do upravnika despotskog dvora.24

U Srbiji je u sredwem veku vrhovni sudija bio vladar. Pred vladara se

i{lo za najteè prestupe. On je retko li~no izricao presudu. Presudu su

izricale wegove sudije, dvorski dostojanstvenici ili vlastela koju on odredi.

Za sebe je zadràvao pravo da u svako doba li~no re{ava sporne

slu~ajeve. U vreme despota Stefana umesto dvorskog sudije postojao je

veliki sudija. Veliki sudija je na despotovom dvoru pored rezervata (su|

ewa po dugovawima u unutra{wosti), presu|ivao i u sporovima izme|u

vlastele. Despot je rezervate najve}im delom prenosio na vojvode, svoje

direktne zastupnike u oblasnim i lokalnim vojno – administrativnim i

sudskim jedinicama. Na nièm nivou u ùpi sudije su bili sevasti i kefalije.

Pored vojvode, prema Statutu Novog Brda, sudske nadle`nosti u gradu

imali su i drugi lokalni organi vlasti (knez i purgari). Sudske funkcije iz

svoje nadle`nosti u gradovima, trgovima i po rudnicima obavqali su i

carinici. Oni su sudili prvenstveno trgovcima i to za prestupe

nepo{tovawa carinskih propisa i nepla}awa carine. Postojalo je i privatno

– pravno pravosu|e. Poslove ovog pravosu|a vr{ili su vlasnici zemqe,

dakle vlastela (svetovna i duhovna), nad svojim zavisnim stanovni{tvom

koje je ìvelo na wihovim posedima.

24 Istorija srpskog naroda II, 118-125.

22

Crkva i crkveni sud sudili su pre svega celokupnom sve{tenstvu za sva

dela, zatim vernicima tj. celokupnom pravoslavnom stanovni{tvu, ali

samo za odre|ena dela, kao i zavisnom stanovni{tvu na svojim posedima

na osnovu povlastica vladara.

Postojalo je i autonomno sudstvo. Autonomni sudovi su se nalazili u

primorskim gradovima. Nezavisno sudstvo imali su i Dubrov~ani, koji su

bili nastaweni u Srbiji ili su u woj samo posalovali. Autonomno sudstvo

vaìlo je samo za sporove me|u samim Dubrov~anima. Kada je u pitawu

bilo su|ewe u parnicama izme|u Srba i Dubrov~ana, tu ulogu su obavqale

dve ustanove – stanak i me{oviti sud. Stanak je re{avao grani~ne

sporove, a po{to se u Stefanovo vreme Dubrovnik i Srbija ne grani~e, nije

ni bilo grani~nih sporova, pa samim tim ni stanka. Zna~i funkcionisao je

samo me{oviti sud.25

MANASTIR RESAVA (MANASIJA)

Manastir Resava, koji je posve}en svetoj Trojici, glavna je zadu`bina

despota Stefana. Nalazi se na desnoj obali re~ice Resave, kod

Despotovca. Zidawe manastira zapo~eto je 1407. godine, a osve}en je

1418. godine. Oko manastira despot Stefan je podigao veliki grad (utvr|

ewe), najve}e i najboqe o~uvano manastirsko utvr|ewe kod Srba. Utvr|

ewe ima dvanaest petospratnih kula i jedan redit uz reku. Duìna

masivnih zidina iznosi 330 metara. Ispred zidina nalazi se rov dubok 5

metara.

Manastir dobija i naziv Manasija, jo{ dok je Stefan bio ìv, o ~emu

govori Konstantin Filozof. Narod je Stefana nazvao Manas jer je svojim

vrlinama podse}ao na wega. Ovaj se naziv nalazi i u letopisima XV v. U

crkvi je oslikan Stefanov istorijski portret sa manastirskom crkvom u levoj

25 Veselinovi}, Dràva, 298.

23

ruci. Ovde je on i sahrawen, po{to su to potvrdila najnovija arheolo{ka

istraìvawa, a ne u manastiru Koporinu kako se do skoro smatralo.

Manasija je najve}a gra|evina ovog perioda srpske istorije. Lepih je i

vitkih razmera, a sva je od tesanog kamena. Savr{ene je tehnike, i po

preciznosti obrade kamena bliì se romanskim gra|evinama Nemawi}a.

Umetni~ki predstavqa remek delo. Pod od ugla~anog belog i crvenog

mramora o~uvan je samo u priprati, dok je u crkvi skinut sredinom XIX v.

Manastir Resavu Turci su prvi put poseli 1439. godine, da bi ga 1458.

godine definitivno zauzeli. Neposredno pred tursko zauze}e zadesio ga je

poàr 1456. godine. Manastir se spomiwe i 1476. godine kada su Turci

zaplenili velika manastirska zvona.26

Resavska {kola

Resavska {kola je bila vi{e radionica nego {kola u doslovnom smislu

te re~i. Najve}a je i najboqe organizovana skriptorija srpskog sredweg

veka. U ono vreme pisawe rukom na pergamentu bio je jedini na~in

izrade kwige. U resavskoj skriptoriji radili su monasi nastoje}i da ostvare

vrhunski kvalitet prepisa. Vrhunac mo}i srdewevekovne srpske dràve

pada u vreme cara Stefana Du{ana, ali vrhunac kulture dostignut je u

doba despota Stefana Lazarevi}a.

Na osnovu Konstantinovog ortografsko - gramati~kog traktata

“Skazanije o pismeneh” (Povest o slovima) moè se predpostaviti da je u

Beogradu, a mo`da i u manastiru Resavi, postojala {kola u kojoj se sticalo

vi{e obrazovawe i u kojoj je Konstantin bio u~iteq. Resavsaka {kola je pre

svega delo despota Stefana. Zna se da je Stefan u Carigradu obi{ao

Akademiju, kao i mnoge manastire, u kojima je posmatrao rad na prevo|

ewu i prepisivawu kwiga. Sve ovo ostavilo je veliki utisak na wega.

26 Markovi}, Manstir, 72.

24

Za prepisivawe i prevo|ewe u Reasavi traèni su u~eni kalu|eri. Rado

su primani begunci iz Vla{ke, Bugarske, Gr~ke i ju`nih krajeva Srbije. Iz

Resave kwige su no{ene u Ukrajinu, Rusiju, Gr~ku, Bugarsku, Svetu Goru

i po manastirima Srbije. Svakoj crkvi bila je ~ast ako u svom fondu ima

kwigu pisanu u Resavi.

Poseban ugled Resavskoj {koli darovao je svojim radom Konstantin

Filozof, kwièvnik, filzozof i monah poreklom iz Bugarske. Bio je na ~elu

novog pravopisnog poretka. Konstantin je u Resavi oko 1423. godine

napisao “Skazanije o pismeneh”. Wegovo najzna~ajnije delo nastalo je

neposredno posle smrti despota Stefana, izme|u 1433-39. godine. To delo

je bilo @itije despota Stefana Lazarevi}a.

U vreme despota Stefana delovao je svojim stvarala{tvom i Grigorije

Camblak, posebno obrazovan monah, stvaralac najboqih dela ovog

vremena. Bio je iguman De~ana, prepisiva~ i prevodioc Resave i

mitropolit Kijeva. Boravio je od Carigrada i Svete Gore do Moldavije i

Ukrajine. Kao pravi stvaralac svuda je ostavio vredne tragove. Wegova

dela nastala u Srbiji su: @itije Stefana De~anskog i Slu`ba Stefanu

De~anskom, Opis prenosa mo{tiju sv. Petke iz Vidina u Srbiju i Stihire

prenosu mo{tiju sv. Petke.

Resavska {kola je brzo postala ~uvena po ta~nosti prepisivawa.

Prepisane kwige u Resavi morale su ta~no da odgovaraju originalu, pa u

wima nema izostavqenih slova, re~i ili redova. Hvaqene su kao

besprekorne i pouzdane. Napisane upro{}enim srpskim pismom postajale

su bliske i ~itqivije. To je bio razlog da se traè i ~uvaju.

Harawe i paqewa Turaka uni{tilo je blago Resavske {kole. Srbija nije u

prilici da u svojim crkvenim bibliotekama, manastirskim riznicama ili

muzejima pokaè to svoje vekovima negovano blago. Nekultura osvaja~a

nikada nije imala razumevawa za kulturu pot~iwenog.

25

ZAKQUÂK

Gospodar zemqe Srpske i Pomorske despot Stefan Lazarevi} smatra se

jednim od najzna~ajnijih vladara srpskog sredweg veka. Tako|e se moè

slobodno smatrati i jednom od istaknutijih javnih li~nosti svoga doba.

Despot Stefan, nazvan Visoki, istakao se kao dràvnik {irokih razmera,

{tite}i srpske zemqe u vreme wenih najve}ih isku{ewa, a zatim i kao

neustra{ivi ratnik i istinski vitez. Kao negovateq kulture i veliki graditeq,

nastojao je da Srbiju uskladi sa ostalim dràvama svoga doba, kako bi ona

dràla korak sa wima.

Pored toga {to je bio ~ovek jakog duha i velike mudrosti, bio je i

darovit pisac. Osnovao je Resavsku {kolu u svojoj zadu`bini manastiru

26

Resavi (Manasiji). U woj je okupio naju~enije kalu|ere, koji su prepisivali,

popravqali stare rukopise i prevodili nova kwi`evna dela. Rad Resavske

{kole predstavqa po~etak razvoja srpske filologije za{ta je najzaslu`niji

filozof i gramatik Konstantin Kostene~ki, emigrant iz opusto{ene

Bugarske. Daqi razvoj politi~ke situacije na Balkanu potiskuje srpsko

stvarala{tvo van dr`avnih granica na sever, u Ugarsku.

Izvori:

Markovi}, Zakon o rudnicima B. Markovi}, Zakon o rudnicima despota Stefana Lazarevi}a, Beograd 1985, 73.

Konstantin, @ivot Konstantin Filozof, @ivot despota Stefana Lazarevi}a, Beo- grad 1989, 71-130.

27

Literatura:

Veselinovi}, Dràva A. Veselinovi}, Dràva srpskihdespota, Beograd 2006, 325.

Markovi}, Manastir @. Markovi}, Manstir Manasija,Kragujevac 2001, 150.

Istorija srpskog naroda II Istorija srpskog naroda, kwiga druga, Beograd 1994, 598.

Kali}, Srbi J. Kali}, Srbi u poznom sredwem veku, Beograd 2001, 243.

Blagojevi}, Stefan M. Blagojevi}, Stefan Lazarevi}i suverenitet srpske dràve, Despotovac 1994, 13-22.

28

despot stefan lazarevic

Documents