1. Podela osiguranja prema predmetu osiguranja: osiguranje imovine i osiguranje licaTradicionalna podela osiguranja je dualna podela na osiguranje imovine i osiguranje lica. Na zakon o osiguranju prihvata podelu u skladu sa EU direktivom na ivotna i neivotna. Obeleja osiguranja imovine: 1. Predmet izloen riziku ima materijalnu vrednost, procenjiv je u novcu (npr: kua, imovina...)2. Cilj osiguranja je naknada tete odtetni karakter imovinskih osiguranja3. Naelo obeteenja prava iz osiguranja mogu imati samo lica koja u momentu nastanka tete imaju interes da se teta ne dogodi. Obeleja osiguranja lica: 1. Predmet izloen riziku su lina dobra (ivot, integritet, zdravlje, radna sposobnost...), koja nemaju materijalnu vrednost2. Cilj osiguranja nije naknada tete, tako da na naknadu iz osiguranja nema uticaja visina nastale tete. Naknada je protivinidba uplaenim premijama, a ne prouzrokovanoj teti.3. Princip obeteenja se ne primenjuje, tako da se ne zahteva postojanje materijalnog interesa na strani korisnika osiguranja. Vrste ivotnih osiguranja su (lan 8. ZOS) :1)osiguranje ivota, koje pokriva: osiguranje ivota za sluaj doivljenja, osiguranje ivota za sluaj smrti, osiguranje ivota za sluaj smrti i doivljenja, osiguranje ivota s povratom premije; 2)osiguranje za sluaj venanja i roenja;3)rentno osiguranje;4)dopunsko osiguranje uz osiguranje ivota, koje pokriva: dopunsko osiguranje od posledica nezgode uz ivotno osiguranje, dopunsko zdravstveno osiguranje uz ivotno osiguranje;5)ivotna osiguranja iz ta. od 1) do 3) ovog lana vezana za jedinice investicionih fondova;6)tontine, koje predstavljaju osiguranje u kome se osiguranici dogovore da e zajedniki kapitalizovati svoje doprinose i tako kapitalizovanu imovinu podeliti izmeu onih osiguranika koji doive odreenu starost, odnosno izmeu naslednika umrlih osiguranika;7)osiguranje s kapitalizacijom isplate, koje se zasniva na aktuarskim obraunima i u kome osiguranik kao zamenu za jednokratnu ili periodinu uplatu premije prima isplate u odreenoj visini u odreenom periodu.Vrste neivotnih osiguranja (lan 9. ZOS)Vrste neivotnih osiguranja su:1)osiguranje od posledica nezgode, ukljuujui i osiguranje od povreda na radu i profesionalnih oboljenja, koje pokriva: ugovorenu novanu naknadu za sluaj nezgode, naknadu ugovorenih trokova za sluaj nezgode, kombinaciju isplata iz podta. (1) i (2) ove take, isplatu zbog posledica povrede ili oteenja zdravlja ili zbog smrti putnika;2)dobrovoljno zdravstveno osiguranje, koje pokriva: ugovorenu novanu naknadu za sluaj bolesti, naknadu ugovorenih trokova leenja, kombinaciju isplata iz podta. (1) i (2) ove take;3)osiguranje motornih vozila, koje pokriva tete na motornim vozilima na sopstveni pogon, osim inskih vozila, i na vozilima bez sopstvenog pogona, odnosno koje pokriva gubitak tih vozila;4)osiguranje inskih vozila, koje pokriva tete na inskim vozilima, odnosno gubitak tih vozila;5)osiguranje vazduhoplova, koje pokriva tete na vazduhoplovima, odnosno gubitak vazduhoplova;6)osiguranje plovnih objekata, koje pokriva tete na plovnim objektima, odnosno gubitak tih objekata (morskih, renih, jezerskih i kanalskih);7)osiguranje robe u prevozu, koje pokriva tete na robi, odnosno gubitak robe bez obzira na vrstu prevoza;8)osiguranje imovine od poara i drugih opasnosti, koje pokriva tete na imovini koje nastanu usled poara, eksplozije, oluje i drugih prirodnih nepogoda, atomske energije, klizanja i sleganja tla, osim teta koje pokrivaju osiguranja iz ta. od 3) do 7) ovog lana;9)ostala osiguranja imovine, koja pokrivaju tete na imovini nastale zbog loma maina, provalne krae, loma stakla, grada, mraza ili drugih opasnosti, osim teta koje pokrivaju osiguranja iz ta. od 3) do 8) ovog lana;10)osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila, koje pokriva sve vrste odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila na sopstveni pogon na kopnu, ukljuujui i odgovornost pri transportu;11)osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe vazduhoplova, koje pokriva sve vrste odgovornosti zbog upotrebe vazduhoplova, ukljuujui i odgovornost pri transportu;12)osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe plovnih objekata, koje pokriva sve vrste odgovornosti zbog upotrebe ovih objekata, ukljuujui i odgovornost pri transportu;13)osiguranje od opte odgovornosti za tetu, koje pokriva ostale vrste odgovornosti, osim odgovornosti iz ta. od 10) do 12) ovog lana;14)osiguranje kredita, koje pokriva: rizik od neplaanja, odnosno kanjenja u plaanju zbog nesolventnosti ili drugih dogaaja ili postupaka, izvozne kredite i ostale rizike povezane sa izvozom, trgovinom i ulaganjima na domaem i stranom tritu, kredite koji se isplauju u ratama, hipotekarne i lombardne kredite, poljoprivredne kredite, ostale kredite i zajmove;15)osiguranje jemstva, koje garantuje neposredno ili posredno ispunjenje obaveza dunika;16)osiguranje finansijskih gubitaka, koje pokriva finansijske gubitke zbog: gubitka zaposlenja, nedovoljnih prihoda, loeg vremena, izgubljene dobiti, neplaniranih optih trokova, neplaniranih trokova poslovanja, gubitka trine vrednosti, gubitka zakupnine, odnosno prihoda, posrednih poslovnih gubitaka, osim gubitaka iz podta. od (1) do (8) ove take, ostalih neposlovnih gubitaka, ostalih finansijskih gubitaka;17)osiguranje trokova pravne zatite, koje pokriva sudske trokove, trokove advokata i druge trokove postupka;18)osiguranje pomoi na putovanju, koje pokriva pomo licima koja naiu na probleme na putovanju, odnosno u drugim sluajevima odsutnosti iz prebivalita ili boravita.Jedno akcionarsko drutvo za osiguranje ne moe istovremeno obavljati i poslove ivotnih i poslove neivotnih osiguranja. (l.24, stav 1 ZOS) Izuzetak u lanu 25: ne odnosi se na akcionarsko drutvo za osiguranje koje na dan stupanja na snagu ovog zakona ima dozvolu za obavljanje pojedinih ili svih vrsta ivotnih osiguranja i pojedinih ili svih vrsta neivotnih osiguranja., tj. ve postojea drutva za osiguranje. Drutvo izuzeto od ove obaveze mora imati odvojene raune za ivotna i neivotna osiguranja.

2. Podela osiguranja po nainu nastanka: dobrovoljno i obavezno osiguranjaArgumenti protiv obaveznih osiguranja: 1. Vid prinude, naroito neopravdane prema savesnim licima. Oni ovim putem postaju deo zajednice rizika u kojoj plaaju i za one koji su neoprezni i ee izazivaju tete2. Ekonomski teret za osiguranike3. Ne ostvaruje se cilj naknada tete, ve stvara povod za parnice4. Svest o postojanju osiguranja dovodi do opadanja panje osiguranika5. Deluje destimulativno na osiguravae Argumenti u prilog obaveznog osiguranja: 1. Prinuda je u funkciji obezbeenja prava na naknadu tete2. to je ira zajednica rizika, to je ekonomski teret koji pogaa pojedinca manji3. Trokovi parnienja i uopte osiguranja smanjuju se naroito zasnivanjem neposrednog pravnog odnosa izmeu osiguravaa i oteenog u osiguranju od odgovornosti4. Postoje brojni instituti poput: prava regresa prema osiguraniku koji je tetu prouzrokovao namerno ili grubom nepanjom, klauzule uea u teti...kojima se spreava moralni hazard osiguranika 5. Princip konkurencije vai na tritu osiguranja i pored uvoenja obaveznih osiguranja OBAVEZNA OSIGURANjA U SRPSKOM PRAVU: obavezna osiguranja u saobraaju; osiguranje od odgovornosti preduzetnika nuklearnog broda i korisnika nuklearnog postrojenja na kopnu; osiguranje vlasnika ili nosioca prava korienja opasnih materija koje se prevoze na teritoriji RS od odgovornosti za tete treim licima ili zagaenja ivotne sredine u toku prevoza; osiguranje od odgovornosti revizora, advokata, javnih belenika, steajnih upravnika, drutava za posredovanje u osiguranju, ovlaenog aktuara... SPECIFINOSTI OBLIGACIONIH ODNOSA IZ OBAVEZNOG OSIGURANjA: 1. Obaveza da se zakljui ugovor; uz mogunost da pravni odnos nastane i na osnovu samog zakona2. Ogranienje autonomije volje i za osiguravaa i za osiguranike3. Kontinuitet pokria4. Potreba zatite lica van ugovornog odnosa tzv. oteena lica (direktna tuba protiv osiguravaa, zabrana isticanja prigovora oteenom iako se ti prigovori mogu istai osiguraniku)3. Podela osiguranja prema nainu izravnavanja rizika: saosiguranje i reosiguranje

Obaveza drutava osiguranja da vre raspodelu rizika. Razlikujemo unutranje (u okviru samog drutva osiguranja) i spoljno izravnanje rizika. SAOSIGURANjE - horizontalna raspodela rizika izmeu osiguravaa. Zakonska definicija: zakljuivanje i izvravanje ugovora o osiguranju sa vie drutava za osiguranje koja su se sporazumela o zajednikom snoenju i raspodeli rizika (l. 2 st. 3 ZOS). Elementi: 1. Vie osiguravaa 2. Isti rizik 3. Isti predmet osiguranja4. Svaki od osiguravaa preuzima deo (kvotu) osigurane sume ili osigurane vrednosti. Obeleja saosiguranja: 1. Osiguraniku su poznati svi osiguravai i njihovi udeli2. Svaki saosigurava je u neposrednom pravnom odnosu sa osiguranikom saosiguranje karakterie onoliko ugovora koliko je i saosiguravaa3. Pravni odnosi izmeu pojedinih saosiguravaa su bez uticaja na pravo osiguranika.Bez saosiguranja se ne moe zamisliti pokrie tzv. velikih rizika (brodovi, vazduhoplovi, atomske centrale...). ZOO, l. 935 princip solidarne odgovornosti saosiguravaa prema osiguraniku. Transportno osiguranje princip podeljene odgovornosti saosiguravaa. Reosiguranje - vertikalna raspodela rizika izmeu osiguravaa i reosiguravaa. Zakonska definicija: zakljuivanje i izvravanje ugovora o reosiguranju osiguranog vika rizika iznad maksimalnog samopridraja jednog drutva za osiguranje kod drugog drutva za osiguranje koje je dobilo dozvolu za obavljanje poslova reosiguranja.Drutvo osiguranja koje ne uspe da viak rizika reosigurava u zemlji moe to uiniti u inostranstvu.

4. Podela osiguranja po nainu organizovanja: premijsko i uzajmno osiguranjePremijsko osiguranje je vladjaue u svetu svetu, organizovano je tako to uesnici rizinih zajednica obezbeuju zatitu putem premija koje plaaju osiguravau (licu koje se profesionalno bavi ovom delatnou).Uzajamno osiguranje se sprovodi bez posrednika: lanovi rizine zajednice putem kotizacija (uloga) obrazuju fond iz koga e se vriti isplaivanje ukoliko nastupi osigurani sluaj. lanovi istovremeno imaju ulogu i osiguiranika i osiguravaa.Nain organizovanjaNeprofitna drutva, posluju po principu uzajamnosti i solidarnosti, imaju graansko pravni karakter . lanstvo u drutvu uslovljeno zasnivanjem osiguravajueg odnosa, lanovi drutva su i osiguravai. Postoji jednakost lanova, posebno u pogledu naknade tete, raspodele vika doprinosa, pokria manjka, upravljanja... Sredstva se prikupljaju putem doprinosa lanova, a ne premija. Sredstva pripadaju osiguranicima, koji su istovremeno i lanovi drutva.Ako drutvo ne posluje dobro, lanovi mogu biti u obavezi da doplate razliku do iznosa potrebnog za izmirenje obaveza prema osiguranicima i obezbeenje potrebnih rezervi. Specijalizovana su za pokrie odreenih rizika.5. Osobine transportnih osiguranjaTRANSPORTNO OSIGURANjE: moe biti kopneno, reno, pomorsko i vazduno;kasko i kargo osiguranje; imovinsko, lino i osiguranje od odgovornosti. SPECIFINOSTI TRANSPORTNOG OSIGURANjA1. Izvor prava primenjuje se Zakon o pomorskoj plovidbi (Sl. Glasnik RS, br. 87/11), odnosno stari Zakon o pomorskoj i unutranjoj plovidbi (Sl. List SRJ, br. 12/98), kao i Zakon o vazdunom saobraaju. Princip dispozitivnosti propisa o ugovoru o osiguranju. Istinski ivot naela slobode ugovaranja i nepostojanje potrebe za zatitom slabije ugovorne strane. Poveani znaaj obiaja. 2. Vaenje ugovora o osiguranju najee je nevezano za momenat zakljuenja ugovora. Formalni i materijalni poetak vaenja ugovora se ne poklapaju. Vaenje ugovora, po pravilu, se vezuje za operaciju prevoza. 3. Osiguranje na putovanje je modalitet osiguranja koji se vrlo koristi u transportnom osiguranju. Bitan element ovakvih ugovora je osigurano putovanje, tako da promena ili odstupanje od osiguranog putovanja moe imati za posledicu gubitak pokria.Osigurano putovanje odreuju tri elementa: Relacija na kojoj se putovanje odvija Put kojim prevozno sredstvo treba da se kree Vreme kada se putovanje odvija.Odstupanja od osiguranog putovanja: Promena mesta polaska ili mesta opredeljenja Usled skretanja sa predvienog ili uobiajenog pravca puta, bez promene mesta polaska i mesta opredeljenja Usled znatnog i neopravdanog odugovlaenja i zakanjenja.Osiguranik ima interes da pokrie postoji za sve vreme dok traje putovanje u toku koga su njegova dobra ili dobra koja se prevoze na njegov rizik na putu. 4. Opti ugovori su karakteristini za kargo osiguranje. To su ugovori koji se odnose na vei broj poiljki koje se u toku odreenog perioda prevoze na rizik osiguranika. Opti ugovori sadre samo osnovne podatke o robi koja se osigurava, s tim da postoji obaveza osiguranika da prijavi svaku poiljku koja krene na put, kao i da prui podatke na osnovu kojih osigurava moe obraunati premiju osiguranja. Prednosti korienja optih ugovora: Automatizam u pruanju pokria: opti ugovor pokriva sve poiljke jednog osiguranika, koje se na osnovu kriterijuma iz tog ugovora mogu podvesti pod njegov okvir. Primena prosenim premijskih stopa osiguravau pojednostavljuje obraun premija, a osiguraniku donosi utede.5. Osiguranje za raun koga se tie omoguava zatitu interesa upravo onog lica koje je u momentu nastupanja tete imalo interes na robi. Obeleja: Fleksibilnost jednim ugovorom moe se pokriti interes vie lica! Komercijalna funkcija olakava odvijanje meunarodnog prometa. Pojeftinjenje meunarodnih transakcija osiguranjem koje je zakljuio jedan uesnik meunarodnih transakcija tite se interesi i drugih uesnika meunarodnih transakcija. 6. Ugovorena vrednost vrednost osiguranog predmeta odreena u sporazumu sa osiguravaem, slui kao determinanta njegove vrednosti.Prednosti: Osiguranik unapred zna od koje vrednosti se polazi prilikom izraunavanja naknade. Osiguranjem se moe obuhvatiti ne samo vrednost osiguranog predmeta na poetku perioda osiguranja, ve i razliiti interesi koje u vezi sa njim osiguranik ima ili moe oekivati da e ih stei. Mogunost osporavanja ugovorene vrednosti od strane osiguravaa samo pod tano odreenim uslovima (npr.: ako u veoj meri premauje stvarnu vrednost).

6. Individualno i kolektivno osiguranje - Podela prema broju predmeta osiguranjaKolektivna osiguranja: ire i ue shvatanje.Kolektivno osiguranje u uem smislu: ugovor kojim se osigurava vie lica ili vie stvari koje pripadaju veem broju lica. Primena: u osiguranju stvari (npr.: kolektivno osiguranje useva ili plodova), u osiguranju od odgovornosti (osiguranje od odgovornosti lekara pripadnike lekarske komore), i u osiguranju lica (osiguranja od posledica nesrenog sluaja).Na osnovu kolektivnog ugovora direktno nastaju prava za korisnike. Prednosti kolektivnih ugovora u odnosu na individualne: 1. Olakava tehniku organizaciju osiguranja2. Pojeftinjuje dobijanje pokria3. Deluje podsticajno na razvoj novih vrsta osiguranja.

7. Rizik-pojam, podela i elementiRizik kao element aleatornih ugovora.Rizik (apstraktna opasnost) v. osigurani sluaj (konkretna opasnost). Pravni pojam rizika: l. 898 ZOO1. Mogunost nastupanja dogaaja (nemogui dogaaji ne mogu biti osigurani)2. Neizvesnost objektivna i subjektivnaObjektivna neizvesnost ne postoji: 1) rizik se ostvario pre zakljuenja ugovora; 2) ne postoji vie mogunost da se rizik ostvari, 3) rizik je u ostvarivanju u momentu zakljuenja ugovora, iako teta jo nije nastala i 4) ostvarenje rizika prema redovnom toku stvari neposredno predstoji. Subjektivni odnos ugovornih strana: mogunost pokrivanja putativnih rizika (l. 898 st. 3).3. Nezavisnost od iskljuive volje zainteresovanih strana bitno je da uticaj volje nije iskljuivo doprineo nastanku osiguranog sluaja. Lica ije je ponaanje od uticaja: I Sva lica koja mogu imati neke koristi iz osiguranja (osiguranik, ugovara osiguranja, lice u iju korist je osiguranje zakljueno, sopstvenik stvari, hipotekarni poverilac,...) II Lica za ije postupke osiguranik odgovara po ma kom osnovu (l. 929 st. 3) - Odgovornost pravnog lica za radnje lica koja istupaju u svojstvu organa pravnog lica.Stepen krivice: I Namera uvek iskljuena iz osiguranja direktno (osigurava odbija da isplati osiguraniku naknadu iz osiguranja) ili indirektno (putem prava regresa osiguravaa prema osiguraniku koji je sa namerom izazvao osigurani sluaj) II Gruba nepanja pokriva se u osiguranju od odgovornosti (osim u sluaju vonje u pijanom stanju, bez vozake dozvole, ..)4. Doputenost osiguranja zakonom (zakonom iskljueni rizici i iskljuene tete na osnovu optih uslova osiguranja).Iskljuenje ratnih i politikih rizika- ratni i politiki rizici su uvek iskljueni.Za savremeno osiguranje u razvijenim dravama karakteristino je uvoenje risk management-a. I pored toga to postoje razliita shvatanja ta je risk management, mogue je konstatovati da predstavlja upravljanje rizicima u cilju iznalaenja i sprovoenja odgovarajuih mera radi preventivnog delovanja na rizik. Prema shvatanju u teoriji proces risk management sadri sledee faze: I identifikaciju rizika, II analizu rizika, procenu rizika, III delovanje na rizik putem izbegavanja, prevencije, redukcije, samopridraja, prenoenjem rizika. U praksi se pod upravljanjem rizikom podrazumeva pre svega identifikacija, procena i kontrola rizika. Iako postoji potreba za upravljanjem sa praktino svim rizicima ipak je u prvom planu upravljanje rizicima poara i loma maina, kao osnovnih imovinskih osiguranja u praksi.

8. Suma osiguranjaSuma odreena zakonom ili ugovorom o osiguranju koja predstavlja gornju granicu obaveze osiguravaa. Razliiti znaaj u razliitim vrstama osiguranja: 1. Osigurana suma je bitan element ugovora (essentialia negotii) kod osiguranja lica. Osigurana suma direktno utie na visinu naknade iz osiguranja.2. Osigurana suma je prirodni element (naturalia negotii) kod osiguranja stvari. Ako nije izriito odreena, pretpostavlja se da odgovara vrednosti osigurane stvari. Osigurana suma je samo jedan od elemenata za utvrivanje naknade iz osiguranja. Naknada zavisi i od vrednosti osigurane stvari i od visine pretrpljene tete. Osigurana suma kod osiguranja stvari mora biti odreena tako da ne premauje vrednost osigurane stvari ili da nije znatno manja od nje (pravilo nadosiguranja, viestrukog osiguranja i podosiguranja).Osigurana suma je po pravilu gornja granica obaveze osiguravaa, osim u sluaju kada osiguranik, po nalogu osiguravaa, preduzme odreene mere u cilju otklanjanja i smanjenja tete prouzrokovane osiguranim sluajem l. 926 ZOO. 3. Osigurana suma je accidentalia negotii kod osiguranja od odgovornosti. Ona ne zavisi od vrednosti osigurane stvari, ve se odreuje kao gornja granica obaveze osiguravaa po jednom osiguranom sluaju. Osigurana suma se odnosi i na trokove odbrane od odtetnih zahteva uperenih protiv osiguranika. Oni se pokrivaju i kada zajedno sa naknadom iz osiguranja premauju iznos sume osiguranja samo ako su preduzeti po nalogu ili uz saglasnost osiguravaa.

9. Premija osiguranjaPremija je cena osiguranja. Na visinu premije utiu: teina rizika, period osiguranja, osigurana suma, trokovi osiguranja... Izmeu rizika i premije mora postojati naelo srazmere. Visina premije utvruje se prema prosenom intenzitetu rizika i svaka promena rizika mora da se izrazi u promeni premije. Premija mora odgovarati riziku u odreenom vremenskom periodu u kome se rizik pokriva.Pravni pojam premije: iznos novca koji je ugovara osiguranja, odn. osiguranik duan da plati kao naknadu za izvrenje obaveze osiguravaa u odreenom vremenskom period. Ona je bitan element ugovora o osiguranju. Premija koja se uplauje sukcesivno naziva se tekua premija i obino se obraunava za period od godinu dana kod dugoronih osiguranja, dok se premija koja se plaa odjednom, za ceo period osiguranja naziva miza.10. Elementi premije i naelo deljivosti premijeElementi bruto premije: 1. Reijski dodatak trokovi drutva osiguranja 2. Tehnika premija omoguava izvravanje obaveza po osnovu zakljuenih ugovora o osiguranju. Tehnika premija: Riziko premija odgovara riziku za period na koji se odnosi (obino u tekuoj poslovnoj godini) tedna premija karakteristina za lina osiguranja. Deli se na: matematiku premiju (tedni ulozi vode se na posebnim raunima kod osiguranja ivota) i premiju sigurnosti (slui za naknadu eventualnih katastrofalnih teta). NAELO DELjIVOSTI PREMIJE: ZOO usvaja naelo deljivosti premije. Osigurava je duan da osiguraniku vrati deo premije srazmerno preostalom vremenu ako doe do raskida ugovora usled propasti osigurane stvari ili stvari u vezi sa ijom je upotrebom zakljueno osiguranje od odgovornosti usled dogaaja koji nije predvien u polisi. (l. 928 ZOO) Primer i:Ugovor raskinut zbog netane ili nepotpune prijave okolnosti od znaaja za ocenu rizika, pri emu je osiguranik bio savetan (l 909., stav 3)11. Osigurani sluajOsigurani sluaj dogaaj ije nastupanje predstavlja ostvarenje rizika obuhvaenog osiguranjem, dogaaj unapred predvien ugovorom o osiguranju (ili zakonom) ijim nastupanjem nastaje glavna obaveza osiguravaa, da isplati naknadu iz osiguranja ili uini to drugo. Pojam osiguranog sluaja je jako teko definisati za sve vrste osiguranja i zato se ne definie u zakonodavstvu, ve se odreuje u polisi ili optim uslovima osiguranja.Nastupanje osiguranog sluaja stvara obavezu osiguravaa da isplati naknadu iz osiguranja.Osiguranik ima obavezu da prijavi nastupanje osiguranog sluaja, kao i da preduzme mere smanjenja tetnih posledica i spreavanja njihovog daljeg irenja.

Uticaj osiguranog sluaja na sudbinu ugovora o osiguranju: 1. Totalna teta ugovor o osiguranju prestaje da vai, a osiguravau pripada iznos premije za tekuu godinu osiguranja2. Delimina teta ugovor o osiguranju ostaje na snazi, uz nesmanjenu sumu osiguranja (ZOO, l. 925 st. 6).Osigurani sluaj se definie kao budui, neizvesni nezavisan od iskljuive volje ugovaraa osiguranja, dogaaj s obzirom na koji se zakljuuje osiguranje. Ugovor o osiguranju je nitav ako je u asu njegovog zakljuivanja ve nastao osigurani sluaj, ako je bio u nastupanju ili je izvesno da e nastupiti ili je ve tada prestala mogunost da on nastane. Nastupanjem osiguranog sluaja nastaje obaveza za osiguravaa da isplati naknadu ili svotu odreenu ugovorom u ugovorenom roku koji ne moe biti dui od 14 dana. Ukoliko je za utvrivanje postojanja obaveze osiguravaa potrebno izvesno vreme, ovaj rok poinje tei od dana kada je utvreno postojanje njegove obaveze i njen iznos. Da bi nastala obaveza za osiguravaa neophodno je da se osigurani sluaj dogodio i da je teta nastala u toku trajanja ugovora o osiguranju, odnosno u periodu kada je osigurava bio duan da prui pokrie po ugovoru. Od uticaja je i mesto u kome je nastupio tetni dogaaj za pojedine vrste osiguranja, sto se moe precizirati u ugovoru, tako da se smatra da je osigurani sluaj nastupio samo ako je nastao u mestu koje je ugovorom precizirano. Bitno je i da su tetne posledice nastupile iz uzorka koji su opredeljeni kao rizik i pokriveni, kao i da postoji uzrocna veza izmedju nastupelog dogaaja i posledica koje predstavljaju ostvarenje osiguranog rizika. Nastupanjem osiguranog sluaja nastaje teta. Prihvaeno je da se pod tetom podrazumeva gubitak, odnosno samnjenje imovine ili povreda linog dobra, zdravlja, asti i ugleda. 12. OBLICI ORGANIZOVANjA OSIGURAVAJUIH ORGANIZACIJAOsiguravajue organizacije se mogu posmatrati sa stanovita pravne forme (oblika trgovakog drutva), prema vrsti svojine i prema nacionalnoj pripadnosti.I) Od poznatih modela trgovakih drutava prihvaeni su jedino:*model AD za osiguravajue organizacije (drutva za osiguranje)*modeli AD i DOO za drutva za posredovanje, zastupanje i agencija za pruanje drugih usluga u osiguranju. Postoji i jedan specifini pravni oblik drutva za uzajamno osiguranje. AD se pojavljuje kao osnovni tip drutva za osiguranje, u tom smislu to se pravila po kojima je ono konstituisano, primenjuju i na drutvo za uzajamno osiguranje kada zakon na to upuuje.II) Polazei od naela ravnopravnosti svih oblika svojine prihvaenog u naem privrednom pravu, osiguravajue organizacije mogu biti u privatnoj, dravnoj ili meovitoj svojini. III) Prema svojstvu osnivaa, odnosno nacionalnoj pripadnosti organizacije mogu biti domae, meovite i strane.Strano pravno/fiziko lice moe se pojaviti kao (sa)osniva bilo AD za osiguranje bilo drutva za uzajamno osiguranje. Za potpuno vlasnitvo uslov je reciprocitet.Kod drutava za posredovanje, zastupanje i agencija za pruanje drugih usluga u osiguranju ne postoje ogranienja u pogledu svojstva osnivaa.Za drutva za osiguranje u vlasnitvu stranog lica karakteristino je:- kao pravna lica su registrovana kod domaih organa- po pravnom poloaju izjednaena su sa domaim organizacijama

13. AKCIONARSKA DRUTVA ZA OSIGURANjE

Drutva osiguranja predstavljaju pravnu formu za obavljanje delatnosti osiguranja.Osnivaju se kao AD ili drutva za uzajamno osiguranje. Delatnost osiguranja ine: Poslovi osiguranja - zakljuivanje i izvravanje ug.o osiguranju i preduzimanje mera za spreavanje i suzbijanje rizika koji ugroavaju osiguranu imovinu i lica Poslovi saosiguranja Poslovi reosiguranja Poslovi neposredno povezani sa poslovima osiguranja posredovanje i zastupanje u osiguranju, utvrivanje i procena rizika i teta, pruanje intelektualnih i tehnikih usluga u vezi sa poslovima osiguranja, posredovanje radi prodaje ostataka osiguranih oteenih stvari.

Principi obavljanja delatnosti osiguranja: Princip dobrovoljnosti kao pravilo i princip obaveznosti u zakonom propisanim sluajevima Princip teritorijalnosti uz odstupanja u skladu sa zakonom (ZOS, l.7 st.3) Princip specijalizacije samo za odreene vrste poslova osiguranja.

DRUTVA OSIGURANjA privredna drutva specijalizovana za obavljanje delatnosti osiguranja, na koja se primenjuje i ZoPD. *Veliki privredni potencijal drutava osiguranja i zainteresovanost drave za njegovo iskoriavanje vode posebnoj regulativi ovih privrednih subjekata.

KARAKTERISTIKE DRUTAVA OSIGURANjA:

1.Sistem dozvole dozvola nadlenog organa (NBS) za obavljanje delatnosti osiguranja. Zahtev za izdavanje dozvole + dostava podataka za dokazivanje ispunjenosti sledeih uslova: Statusni uslovi (uslovi vezani za akte koje drutvo osiguranja mora da donese pre dobijanja dozvole za rad i uslovi vezani za kvalifikovane akcionare tog drutva) Finansijski uslovi (dokaz da je na privremeni raun uplaen novani deo osnovnog kapitala) Minimalni osnovni kapital (dinarska protivvrednost):Osnovni kapital akcionarskog drutva za osiguranje/reosiguranje ne moe biti manji od dinarske protivvrednosti sledeih iznosa, i to za: 1)ivotna osiguranja 3.200.000 evra;2)pojedine vrste neivotnih osiguranja, osim vrstaOsiguranja (10)osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila, koje pokriva sve vrste odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila na sopstveni pogon na kopnu, ukljuujui i odgovornost pri transportu;11)osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe vazduhoplova, koje pokriva sve vrste odgovornosti zbog upotrebe vazduhoplova, ukljuujui i odgovornost pri transportu;12)osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe plovnih objekata, koje pokriva sve vrste odgovornosti zbog upotrebe ovih objekata, ukljuujui i odgovornost pri transportu;13)osiguranje od opte odgovornosti za tetu, koje pokriva ostale vrste odgovornosti, osim odgovornosti iz ta. od 10) do 12) ovog lana;14)osiguranje kredita, koje pokriva:(1)rizik od neplaanja, odnosno kanjenja u plaanju zbog nesolventnosti ili drugih dogaaja ili postupaka,(2)izvozne kredite i ostale rizike povezane sa izvozom, trgovinom i ulaganjima na domaem i stranom tritu,(3)kredite koji se isplauju u ratama,(4)hipotekarne i lombardne kredite,(5)poljoprivredne kredite,(6)ostale kredite i zajmove;15)osiguranje jemstva, koje garantuje neposredno ili posredno ispunjenje obaveza dunika) iz 2.200.000 evra;3)sve vrste neivotnih osiguranja ili 10)osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila, koje pokriva sve vrste odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila na sopstveni pogon na kopnu, ukljuujui i odgovornost pri transportu;11)osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe vazduhoplova, koje pokriva sve vrste odgovornosti zbog upotrebe vazduhoplova, ukljuujui i odgovornost pri transportu;12)osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe plovnih objekata, koje pokriva sve vrste odgovornosti zbog upotrebe ovih objekata, ukljuujui i odgovornost pri transportu;13)osiguranje od opte odgovornosti za tetu, koje pokriva ostale vrste odgovornosti, osim odgovornosti iz ta. od 10) do 12) ovog lana;14)osiguranje kredita, koje pokriva:(1)rizik od neplaanja, odnosno kanjenja u plaanju zbog nesolventnosti ili drugih dogaaja ili postupaka,(2)izvozne kredite i ostale rizike povezane sa izvozom, trgovinom i ulaganjima na domaem i stranom tritu,(3)kredite koji se isplauju u ratama,(4)hipotekarne i lombardne kredite,(5)poljoprivredne kredite,(6)ostale kredite i zajmove;15)osiguranje jemstva, koje garantuje neposredno ili posredno ispunjenje obaveza dunika;3.200.000 evra;4)reosiguranje3.200.000 evra.Pri osnivanju drutva iz stava 1. ovog lana, novani deo osnovnog kapitala ini 100% iznosa iz tog stava, koji se obraunava po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate.Drutvo iz stava 1. ovog lana je duno da u svom poslovanju odrava osnovni kapital u visini propisanoj u tom stavu. Kvalifikacioni uslovi u pogledu lanova upravnog i nadzornog odbora (fit and proper test) Tehniki uslovi (dokaz o propisanoj organizacionoj, kadrovskoj i tehnikoj osposobljenosti za obavljanje delatnosti osiguranja). +opravdanost osnivanja! (da li je to diskreciono ovlaenje NBS?)Primena pravila o utanju uprave! Reenje NBS o neizdavanju/oduzimanju dozvole za rad - konano + upravni spor

2. Korporativno upravljanje u drutvima osiguranja regulisano je ZOS, ZOPD - lex generalis.Organi upravljanja: Skuptina drutva statusno-imovinska (statut, statusne promene, promena pravne forme, prestanak), izborna (l. UO/NO), imovinska (dobit/gubici, poveanje i smanjenje osnovnog kapitala, usvaja izvetaje o poslovanju i fin.izvetaj) ovlaenja Upravni odbor glavni operativni organ- saziva sednice skuptine i priprema predloge odluka za usvajanje- donosi opte uslove osiguranja, tarife premija- obezveuje poslovanje drutva u skladu sa pravilima o upravljanju rizikom, prati rizike i preduzima odgovarajue mere u vezi sa tim- vodi poslovne knjige i dokumentaciju, sastavlja izvetaje i dostavlja NO Direktor statusno i funkcionalno povezan sa UO- zastupa drutvo, organizuje i vodi poslovanje, stara se o zakonitosti rada drutva Nadzorni odbor nadzor nad radom uprave i podnoenje izvetaja skuptini o radu UO

3. Osnivai 1+ domaih i stranih fizikih ili pravnih lica4. Jedno AD za osiguranje:- ne moe istovremeno obavljati i poslove ivotnih i poslove neivotnih osiguranja- moe obavljati poslove 1 vrste osiguranja ili poslove vie vrsta osiguranja u okviru iste grupe osiguranja + poslovi zastupanja u osiguranju5. Nadzor nad delatnou osiguranja vri NBS i moe preduzimati razliite mere prema drutvima kod kojih uoi nezakonitosti i nepravilnosti u radu.6. Upisuje se u registar drutava osiguranja7. Akcije drutva osiguranja mogu glasiti samo na ime8. Saglasnost NBS za sticanje kvalifikovanog kapital uea u kapitalu 10%, znaajnog kapital uea 20%, kontrolnog kapital uea 50%...Zabranjeno je uzajamno kapital uee.9. Ima svoju imovinu kojom odgovara za obaveze. Sredstva osiguranja (rezerve i fondovi) stiu se na 3 naina: - uplatom sredstava osnivaa drutva- iz premije osiguranja - iz dobiti drutva Vrste sredstava: sredstva poetnog fonda sigurnosti, premije osiguranja, sredstva tehnikih rezervi, sredstva rezervi sigurnosti, matematike rezerve, sredstva preventive...

10. AD za osiguranje donosi opte akte, godinji plan poslovanja i akte poslovne politike (opti i posebni uslovi osiguranja i tarife premija, tehnike osnove osiguranja...)11. Prestanak drutava osiguranja u formi steaja i likvidacije regulisani su posebnim zakonom.

14. DRUTVA ZA UZAJAMNO OSIGURANjE

Razlike u odnosu na akcionarska drutva osiguranja: 1. Neprofitna drutva, posluju po principu uzajamnosti i solidarnosti2. lanstvo u drutvu uslovljeno zasnivanjem osiguravajueg odnosa, lanovi drutva su i osiguravai3. Jednakost lanova, posebno u pogledu naknade tete, raspodele vika doprinosa, pokria manjka, upravljanja... 4. Sredstva se prikupljaju putem doprinosa lanova, a ne premija5. Sredstva pripadaju osiguranicima, koji su istovremeno i lanovi drutva6. Ako drutvo ne posluje dobro, lanovi mogu biti u obavezi da doplate razliku do iznosa potrebnog za izmirenje obaveza prema osiguranicima i obezbeenje potrebnih rezervi7. Specijalizovana za pokrie odreenih rizika 8. Pravna priroda drutva za uzajamno osiguranje: drutvo lica ili drutvo kapitala?

15. OSIGURANIK

To je lice koje zakljuuje ugovor o osiguranje u svoje ime i za svoj raun. - poslovno sposobno lice- ravnopravna ugovorna strana koja stoji naspram osiguravaa sa svim pravima i obavezama iz ugovora o osiguranju- onaj ija su dobra ili linost izloeni riziku, mogu biti i tua dobra, druga linost. Kod imovinskih osiguranja osiguranik ne mora biti sopstvenik osigurane stvari Kod linih rizik smrti/povrede moe pretiti i drugom licuU ovim sluajevima ispunjenost odreenih posebnih (zakonskih) uslova za valjanost osiguranja i oni mogu biti razliiti kod osiguranja imovine i osiguranja lica

Uslovi za sticanje svojstva osiguranika: - Povodom stvari na kojoj nije sopstvenik, potrebno je da ima interes da se na toj stvari ne realizuje odreeni rizik, tj. da bi ostvarenje tog rizika njemu nanelo neki imovinski gubitak (plodouivalac, hipotekarni poverilac..:)- Prema optim uslovima za osiguranje imovine: Osiguranik je lice ija je imovina osigurana i kome pripadaju prava iz osiguranja.- U osiguranju lica, osiguranje ivota/nesrenog sluaja moe se zakljuiti i za sluaj smrti ili nezgode nekog 3.lica, a ne osiguranika pod uslovom da je to 3.lice dalo pismeni pristanak na ovakvo osiguranje.U osiguranju imovine, osiguranik je po pravilu sopstvenik osigurane stvari. Ugovor o osiguranju moe zakljuiti svako poslovno sposobno fiziko ili pravno lice koje ima interes za osiguranje. Moe i suvlasnik zajednike stvari, ali moe se koristiti osiguranjem samo do visine vrednosti svog interesa.Pravno je znaajan poloaj osiguranika kao ugovorne strane kod UoO. On je ugovorni partner osiugravaa i po tome se razlikuje od drugih lica koja se mogu pojaviti prema osiguravau kao poverioci naknade iz osiguranja (cesionari, zaloni poverioci osigurane stvari...). Ova lica tek kasnije stupaju na mesto osiguranika, poto je pravna veza osiguranja ve zasnovana. Meutim, mogu se pojaviti i kao osiguranici, ako zakljue UoO u svoje ime i za svoj raun osnovni uslov je interes ovih lica za osiguranje stvari. Visina vrednosti ovog interesa je ujedno i gornja granica osigurane sume na koju se moe zakljuiti ovo osiguranje.

16. ZASTUPNICI OSIGURANjA

Poslove zastupanja u osiguranju obavlja, kao jedinu delatnost, drutvo za zastupanje u osiguranju i fiziko lice - zastupnik, koji su dobili dozvolu NBS za obavljanje tih poslova. Drutvo za zastupanje u osiguranju, odn. zastupnik obavljaju:1. Poslove zastupanja osnovna delatnost2. Poslove savetovanja i pomoi u obradi teta i proceni rizika i teta sporedna delatnost.

Drutvo za osiguranje vodi evidenciju drutava za zastupanje u osiguranju i zastupnika u osiguranju koji za to drutvo obavljaju poslove zastupanja u osiguranju. Drutvo za zastupanje u osiguranju i zastupnik u osiguranju mogu da obavljaju poslove zastupanja u osiguranju samo za jedno drutvo osiguranja, a za dva ili vie samo uz njihovu pismenu saglasnost. Drutvo za zastupanje u osiguranju i zastupnik u osiguranju moraju u svojim poslovnim prostorijama na vidnom mestu istai naziv drutva osiguranja koje zastupaju. Za radnje preduzete u obavljanju poslova zastupanja u osiguranju odgovara drutvo za osiguranje. Drutvo za zastupanje u osiguranju, odn. zastupnik odgovara osiguraniku za tetu koja nastane usled lanog predstavljanja ili nepanje drutva za zastupanje odn. zastupnika, odn. zbog toga to druto za zastupanje, odn. zastupnik nije otkrio da obavlja delatnost u svojstvu zastupnika.

Posebne obaveze zastupnika u osiguranju:1. Obaveza drutva za zastupanje u osiguranju, odn. zastupnika u osiguranju da novana sredstva i ostale instrumente plaanja i obezbeenja uplati u korist drutva osiguranja istog, a najkasnije narednog radnog dana odn. da u istom roku preda instrumente plaanja i obezbeenja plaanja2. Naplata premija osiguranja u skladu sa propisima i aktima drutva osiguranja3. uvanje sredstava i instrumenata plaanja i obezbeenja plaanja na sigurnom mestu do uplate, odn. predaje drutvu osiguranja

Pretpostavljeni delokrug ovlaenja zastupnika osiguranja - l. 906 st. 1 ZOO:1. Zakljuenje ugovora u ime i za raun osiguravaa2. Ugovaranje izmena ugovora ili produenja3. Izdavanje polise4. Naplata premija 5. Primanje izjava upuenih osiguravau.Unutranji odnos: ZOO.Spoljni odnos: ZOO i ZOPD.

17. POSREDNICI U OSIGURANjU

Poslove posredovanja u osiguranju kao jedinu delatnost obavlja drutvo za posredovanje u osiguranju koje je dobilo dozvolu NBS za obavljanje tih poslova.Osniva se u formi akcionarskog drutva ili drutva sa ogranienom odgovornou. Drutvo za posredovanje mora zakljuiti osiguranje od odgovornosti za tete koje nastanu obavljanjem delatnosti ili bezuslovnu finansijsku garanciju banke koja je prihvaena od NBS na sumu od najmanje 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Drutvo za posredovanje obavlja: Poslove posredovanja osnovna delatnost Poslove savetovanja i pomoi u obradi teta i proceni rizika i teta sporedna delatnost Samo ako ispunjava zakonske uslove i poslove zastupanja, ali ne moe u istom poslu biti zastupnik za jednu, a posrednik za drugu stranu.

Poslovi posredovanja (zakonska definicija) poslovi koji se odnose na dovoenje u vezu osiguranika, odn. ugovaraa osiguranja sa drutvom osiguranja radi pregovaranja o zakljuenju ugovora o osiguranju, na osnovu naloga drutva za osiguranje ili naloga osiguranika, odn. ugovaraa osiguranja.Dvostruka licenca posrednika osiguranja: 1. Poslove posredovanja mogu obavljati samo drutva za posredovanje u osiguranju koja za to imaju dozvolu2. Poslove posredovanja u drutvu za posredovanje u osiguranju mogu bavljati samo lica koja za to imaju ovlaenje NBS ovlaeni posrednici Obaveze drutva za osiguranje prema osiguraniku:Drutvo za posredovanje u osiguranju koje obavlja poslove posredovanja na osnovu naloga osiguranika, duno je da osiguraniku prua objanjenja i savete o okolnostima koje su od znaaja za zakljuenje ugovora o osiguranju. To podrazumeva da:1. Izradi odgovarajuu analizu opasnosti i predloi odgovarajue pokrie2. Izradi procenu solvenstnosti drutva za osiguranje, na osnovu podataka o poslovanju tog drutva 3. Posreduje, radi pregovaranja o zakljuenju ugovora sa drutvom sa osiguranje koje, u odnosu na okolnosti pojedinog sluaja, osiguraniku nudi najpovoljniju zatitu 4. Obavesti drutvo za osiguranje o osiguranikovoj nameri da zakljui ugovor o osiguranju i da osiguraniku ponudi uslove osiguranja i upozna ga sa pravilima za izraunavanje premije5. Proveri sadrinu polise osiguranja 6. Ponudi pomo osiguraniku za vreme trajanja ugovora o osiguranju, pre i posle nastupanja osiguranog sluaja, a naroito da vodi rauna o tome da osiguranik u utvrenim rokovima izvri radnje koje su od znaaja za ouvanje, odn. ostvarivanje prava iz ugovora o osiguranju7. Prati izvravanje ugovora o osiguranju koji je osiguranik zakljuio uz njegovu pomo8. Izradi predlog za izmenu zakljuenog ugovora o osiguranju, radi vee sigurnosti osiguranika.

ZOS postavlja statusnopravni okvir poslovanja drutava za posredovanje u osiguranju. Graanskopravna pitanja posredovanja ostaju u domenu ZOO.

Odgovornost posrednika: Za tetu koja je pretrpela jedna ili druga strana izmeku kojih je posredovao a koja se ne bi dogodila zbog toga to je posredovao za poslovno nesposobno lice za iju je nesposobnost znao ili morao znati, ili za lice za koje je znao/morao znati da neeme moi izvriti obaveze iz tog ugovora, i uopte za svaku tetu nastalu njegovom krivicom.

Pravo na proviziju: l. 823 ZOO. stie u asu zakljuenja ugovora za koji je posredovao. Ako je ugovor bio nitav, ima pravo na naknadu ako mu je uzrok nitavosti bio nepoznat.

Moderan pristup: Zakon o posredovanju i zastupanju u osiguranju

18. ZAKLjUIVANjE UGOVORA O OSIGURANjU

I) Ponuda za zakljuenje ugovora potrebno je odrediti koja se od buduih ugovornih strana nalazi u poloaju ponudioca, jer ovo svojstvo povlai vane pravne posledice u postupku zakljuenja.Obe strane se mogu nai u svojstvu ponudioca, ali po pravilu u ovoj ulozi je osiguranik. Na taj nain je odreen i znaaj optih uslova osiguranja, koji se ne mogu smatrati kao opta ponuda za zakljuenje ugovora. U pogledu zakljuenja ugovora, opti uslovi imaju samo znaaj poziva na injenje ponude od strane budueg osiguranika. Osigurava se moe nai u ulozi ponudioca kada uini optu ponudu za zakljuenje ugovora neodreenom broju lica, a moe i da na poziv nekog lica podnese ponudu za zakljuenje ugovora.

II) Sadrina i svojstva ponude mora biti jasna, potpuna i konkretna, data u nameri da se zakljui ugovor i od strane ovlaenog lica. Mora da sadri sve bitne sastojke budueg ugovora: ugovorne strane, premija, rizik koji se pokriva, lica ili stvari izloene riziku, vrednost osigurane stvari i interes (kod osigurane stvari), osigurana suma (kod osiguganja lica), itd.

III) Forma ponude moe biti pismena ili usmenal 901?

IV) Dejstvo ponude proizvodi odreena pravna dejstva za ponudioca i pre nego to je prihvaena, a ona se ogledaju u tome to:- ponudilac se obavezuje da odri svoju ponudu i zakljui ugovor pod ponuenim uslovima- do odreenog vremena ponuda se ne moe opozvati

V) Vreme za koje je ponudilac vezan ponudomPonuda izmeu: prisutnih lica mora biti prihvaena bez odlaganja, inae se smatra odbijenomodsutnih lica a nije odreen rok, vezuje ponudioca za vreme koje je redovno potrebno da ponuda stigne, da je ponueni razmotri, o njoj odlui i da odgovor stigne ponudiocu.

VI) Prihvatanje ponude sadrina i svojstva prihvatanja: Da bi izjava o prihvatanju ponude proizvela pravno dejstvo mora biti uinjena od ovlaenog lica, da je u svemu saglasna sa ponudom, da je blagovremena i da je njome izraena namera da da se ugovor zakljui. Treba i da sadri sve bitne elemente ugovora iz pounde da bi bila u svemu saglasna sa ponudom. U sluaju kada se za zakljuivanje ugovora zahteva pismena forma i prihvatanje ponude mora biti u tom obliku. utanje, po otim pravilima, ne znai prihvatanje ponude. Neodgovaranje na ponudu obavezuje samo onda kada je osigurava ponueni.

VII) Momenat zakljuenja ugovora. Ugovor se smatra zakljuenim u momentu potpisivanja polise ili liste pokria od strane ugovornika!Kada osigurava ne odgovori na ponudu, a tome se daje znaaj prihvatanja ugovor se smatra zakljuenim u momentu prispea ponude.Plaanjem premije ako je to predvieno uslovima osiguranja.Prema optem pravilu, u momentu kada ponudilac primi izjavu ponuenog da prihvata ponudu.

19. POLISA OSIGURANjA

Najvanija isprava koja prati ugovor o osiguranju, bez obzira na to da li je posao formalan ili konsensualan. Javlja se u razliitim svojstvima, kao dokument razliite pravne snage: u nekim sluajevima predstavlja formu ugovora o osiguranju, moe predstavljati i sredstvo legitimacije (dokazuje se pravo na potraivanje iz osiguranja), ispravu o dugu ili hartiju od vrednosti. Sadri sve najvanije elemente zakljuenog ugovora, te je najvanije dokazno sredstvo za obe ugovorne strane. Posebno je osiguranuku neophodno posedovanje polise, jer se tako legitimie pred osiguravaem kao nosilac prava iz osiguranja, a esto postoji i pretpostavka da je imalac polise osiguranik.Izdavanje polise: U oblasti plovidbenog osiguranja obavezno! (uredno izdatu i potpisanu)Forma: Ne postavljaju se zakonom odreeni uslovi. Po pravilu se izdaje na formularu unapred pripremljenom od strane osiguravaa, u dva do tri primeraka.Sadrina: ZOO precizno navodi elemente koji moraju biti oznaeni u polisi:- ugovorne strane - osigurana stvar/osigurano lice- rizik obuhvaen osiguranjem- trajanje osiguranja i period pokria- svota osiguranja ili da je osiguranje neogranieno- premija ili doprinos- datum izdavanja polise i potpisi ugovornih stranaU polisi osiguranja ivota moraju biti naznaeni i:- Ime i prezime lica na iji se ivot odnosi osiguranje- Datum njegovog roenja i dogaaj ili rok od koga zavisi nastanak prava da se zahteva isplata osigurane svoteNedostatak bilo kog od ovih elemenata u polisi utie na punovanost samog ugovora!!!Zakon o pomorskoj i unutranjoj plobidbi polisa treba da sadri sve odbredbe iz zakljuenog UgoO kojima se utvruje obaveza osiguravaa na naknadu tete iz osiguranja!Znatno vie slobode u odreivanju elemenata koji se unose u polisu za ugovorne strane, naroito u sluajevima kod tzv. generalnih polisa.

Umnoavanje polise: Po pravilu se izdaje u jednom originalnom primerku koji se izdaje osiguraniku, a osigurava zadrava kopije.Nekad je potrebno da postoji vie originalnih primeraka (npr. kod transportnih osiguranja) kada polisa slui kao dokument za ostvarivanje nekih prava i obaveza iz drugih poslova. Tada je za osiguravaa vano da se isplatom po jednom originalnom primerku slobodi svoje obaveze, jer mu kad se kasnije moe pojaviti neko drugo lice sa nekom od postojeih primeraka.

20. VRSTE POLISA

A) Pomorske i kopnene nose obeleje rizika prema mestu gde se moe realizovati i svojstvene su vrsti osiguranja u kojoj se pojavljuju

B) Individualne i kolektivne polise podela uinjena prema krugu lica koji se osiguravaKolektivna sadri poseban spisak (unet u polisu ili priloen uz nju) u koji se unose imena osiguranih lica. * Osiguranje sa naznaenjem imena osiguranika - promena u brojnom stanju lanova sprovodi se izdavanjem nove polise.* Osiguranje bez naznaenja imena obuhvaena su sva lica koja se po slubenoj evidenciji vode kao aktivni lanovi u polisi odreene organizacije. Osigurana suma koja je odreena u polisi za svakoj pojedinog lana moe se menjati kad se dogodi osigurani sluaj, a moe ostati i nepromenjena.

V) Pojedinane i generalne (opte) polise podela karakteristina za transportna osiguranja.o Pojedinana osigurana je jedna odreena stvar, odreena poiljka robe u tano odreenom prevoznom sredstvu i na odreenoj relaciji.o Generalna osigurana je sva roba u prevozu odreenog osiguranika. Najei i najmasovniji oblik osiguranja robe u naem domaem prevozu. Predstavlja opti ugovor koji se osiguravaju sve poiljke koji osiguranik alje ili prima, a koje se prevoze na njegov rizik. Zavisno od ugovora, moe se odrediti obaveza osiguranika da prijavljuje svaku pojedinano poiljku ili se osiguranje vri i bez posebnih prijavljivanja (osiguranik podnosi odgovarajue podatke u dogovorenim rokovima za obraun premija). Stvari koje su obuhvaene na ovaj nain pokrivene su na njihovu vrednost.U plovidbenom osiguranju zakonska obaveza ugovaraa osiguranja da prijavi (pre otpreme) svaku od poiljaka koje su osigurane optim ugovorom o osiguranju. U sluaju neispunjenja ove obaveze (namera/krajnja nepanja) mogunost raskida ugovora od strane osiguravaa i odbijanja isplate naknade tete.

Vrste generalne polise: Otpisna polisa izdaje se na ukupnu vrednost svih poiljki, a posle otpremanja svake pojedine poiljke otpisuje njena vrednost od iznosa polise do iscrpljenja.Koristi se pri isporuci vee koliine robe na dui vremenski period. Specificirana obaveza osiguravaa ograniena na iznos pojedine vrste robe u okviru globalne osigurane sume. Blanket polisa osigurane razne vrste robe tako da osigurava za svaku od njih jemi u okviru ukupne osigurane sume. Valutirane (taksirane) i nevalutirane (netaksirane) kod valutiranih je tano odreena osigurana suma, u drugom sluaju samo je predviena nain odreivanja. Kargo i kasko polise prva se odnosi na robu, druga na prevozno sredstvo koje se osigurava. Meunarodne i domae, polisa na rok, polisa za odreeno putovanje, za odreeni dogaaj

21. VRSTE OSIGURANjA S OBZIROM NA VREME TRAJANjA OSIGURANjA

Ugovor o osiguranju zakljuuje sa sa dejstvima za budunost, za tano odreeno vreme (za odreeni rok) ili na neodreeno vreme. Mogue je i da se sporazumom ugovornika dejstva ugovora protegnu i na period pre zakljuenja ugovora. Otuda dve osnovne podele osiguranja u pogledu vremena trajanja: 1. Prema periodu na koji se odnosi:Osiguranje se zakljuuje za zatitu od rizika ije ostvarenje eventualno predstoji. Ako ugovorne strane ele retroaktivno dejstvo ugovora, one to mogu uiniti posebnim sporazumom, uz ouvanje osnovnih elemenata instituta osiguranja i potovanje javnog poretka. Tada je re o povratnom osiguranju.U principu, osiguranje za period koji prethodi zakljuenju ugovora je doputeno pod uslovom da da je u odnosu na zainteresovanu stranu u momentu zakljuenja ugovora rizik pokazivao elemente neizvesnosti (tzv. putativan rizik). Najvie primene ovo osiguranje nalazi u oblasti transportnog osiguranja.ZOO: Ako je ugovoreno da e osiguranjem biti obuhvaen odreeni period vremena koji prethodi zakljuenju ugovora, ugovor e biti nitav samo ako je u asu njegovog zakljuenja zainteresovanoj strani bilo poznato da se osigurani sluaj ve dogodio, odnosno da je prestala mogunost da se on dogodi.2. Prema duini roka trajanja:Slobodno se odreuje vreme trajanja ugovora o osiguranju na odreeno ili neodreeno vreme. Kod ugovora sa odreenim rokom trajanja osiguranje se najee zakljuuje na godinu dana, a ta vremenska jedinica se uzima kao merilo za razlikovanje kratkoronih i viegodinjih osiguranja. Kratkorono osiguranje prema optim uslovim naih osiguravajuih drutava ako se osiguranje zakljuuje na period od 1 godine ili krai.Zakljuivanje ugovora na vreme krae od 1 godine poznato je u:- transportnom osiguranju- osiguranju stvari izlagaa na sajmovima- osiguranje priredaba od atmosferskih padavina- prtljaga za vreme prevoza- stvari u garderobi Viegodinje osiguranje za period od godinu dana ili duiUobiajeno kod osiguranja ivota. Dugorono neodreeni rok trajanja, odreuje se samo dan poetka osiguranja. Ako neka od ug.strana eli da izae iz ugovora, moe uiniti to putem otkaza.

22. PREUTNO PRODUENjE UGOVORA

Kod osiguranja sa odreenim rokom trajanja, istekom ovog roka dejstva ugovora se normalno gas. Kao izuzetak od ovog pravila javlja se tzv. preutno produenje ugovora i posle isteka roka trajanja. Do toga dolazi kada ugovorne strane nastave i dalje da se ponaaju prema odredbama ugovora osiguranik i dalje plaa premiju bez protivljena osiguravaa, koji preduzima mere za zatitu od rizika.

Uslovi za preutno produenje postoje tri osnovna koja se moraju stei da bi do produenja dolo: Da se radi o ugovoru sa odreenim rokom trajanja (ug.sa neodreenim rokom dejstvuje sve do raskida, pa nema pitanja produenja) Da je ugovoru normalno istekao predvieni rok trajanja Da postoji izriita ugovorna klauzula koja predvia preutno produenje(Ako bi osigurava npr. pozvao osiguranika da plati premiju radilo bi se o ponudi za zakljuenje novog ugovora.) Jedino u sluaju ako bi osigurava primio bez protivljenja premije koje osiguranik plaa posle iteka roka treba uzeti da postoji preutno produenje bez klauzule.

Vreme na koje se ugovor preutno produava - Interesi osiguranika i osiguravaa bi bili pogoeni ako bi se ugovor preutno produavao za isti period na koji je prvobitno zakljuen, a naroito kod viegodinjih osiguranja gde bi to moglo izazvati neeljene posledice za ugovorne strane koje ne ele ponovo da se veu na dui rok (naroito osiguranik). Otuda u veini zakonodavstava se predvia ogranienje vremena na koje ugovor moe biti produen po pravilu na jednu godinu (imperativne norme).Ako je u polisi oznaen samo poetak osiguranja, osiguranje se produuje iz godine u godinu, osim ako neka ugovorna strana u predvienom roku (najkasnije tri meseca pre isteka tekue godine) ugovor ne otkae!

Dejstvo preutnog produenja Postoje neslaganja u teoriji oko pravne prirode dejstva klauzule o preutnom produenju ug.o osiguranju. Po jednima, nije re o produenju ugovora u pravom smislu rei, ve o njegovom obnavljanju. Po drugom shvatanju, radi se o istom (prvobitnom) ugovoru koji, ako ga ugovornici ne otkau, nastavlja da tee pod istim uslovima, samo ovog puta najvie za vreme od godinu dana, te nema izdavanja nove polise. Vane su i praktine posledice utvrivanja pravne prirode klauzule produenja; u pogledu momenta u kome se procenjujue postojanje poslovne sposobnosti ug.strana, kao i drugih uslova koji treba da postoje u momentu zakljuenja ugovora.U Optim uslovima za osiguranje imovine naih osiguravaa je prihvaeno reenje po kome ug. o osiguranju zakljuen sa odreenim rokom trajanja automatski se produava za 30 dana po isteku ugovornog roka trajanja, ako ugovorne strane do isteka ugovora ne zakljue nov ugovor. Pri tome, osigurava je obavezan da obavesti blagovremeno osiguranika o isteku roka, a ovaj je, ako ne zakljui nov ugovor, duan da plati premiju osiguravau za produeno trajanje osiguranja.

23. OBAVEZE OSIGURAVAA U MOMENTU ZAKLjUENjA UGOVORA O OSIGURANjU

1. Obaveza prihvatanja ponude za zakljuenje ugovoraPostoji samo kod kod obaveznih osiguranja i ako se osigurava bavi tom vrstom poslova osiguranja. Dakle, kod nas je u principu zastupljen sistem autonomije volje stranaka u pogledu zakljuivanja ug. o osiguranju.Inae, pismena ponuda uinjena osiguravau za zakljuenje ug. o osiguranju vezuje ponudioca, ako on nije odredio krai rok, za vreme od 8 dana od kada je ponuda prispela osiguravau, ako je potreban lekarski pregled, onda za vreme od 30 dana.Ako osigurava u tom roku ne odbije ponudu, koja ne odstupa od uslova pod kojima on vri predloeno osiguranje, smatrae se da je prihvatio ponudu i da je ugovor zakljuen (od trenutka prispea ponude osiguravau).

2. Obavetavanje osiguranika o uslovima osiguranja i predaja uslova predugovorno informisanje osiguranikaOsigurava je duan upozoriti ugovaraa osiguranja da su opti i posebni uslovi osiguranja sastavni deo ugovora i predati mu njihov tekst, ako ti uslovi nisu tampani na samoj polisi. Izvrenje ove obaveze mora biti konstatovano na polisi!Da bi opti uslovi osiguranja obavezivali ugovaraa osiguranja, moraju mu biti poznati u momentu zakljuenja ugovora.Nacrt Zakona o osiguranju i direktive EU (?) obaveza drutva osiguranja da ugovaraa osiguranja pismeno obavesti najmanje o : poslovnom imenu, pravnoj formi, seditu i adresi drutva za osiguranje i ogranku drutva sa kojim se zakljuuje ugovor o osiguranju; uslovima osiguranja i pravu koje se primenjuje na ugovor o osiguranju; vremenu vaenja ugovora o osiguranju; rizicima pokrivenim osiguranjem i iskljuenjima u vezi sa tim rizicima; naknadi iz osiguranja; visini premije osiguranja, nainu plaanja premije osiguranja, visini doprinosa, poreza i drugih trokova koji se obraunavaju pored premije osiguranja i o ukupnom iznosu plaanja; pravu na raskid ugovora o osiguranju i uslovima za raskid, odnosno pravu na odustanak od ugovora; roku u kome ponuda obavezuje drutvo za osiguranje; nainu reavanja sporova ugovornih strana; nazivu, seditu i adresi organa nadlenog za nadzor nad poslovanjem drutva za osiguranje.3. Obaveza savetovanja ugovaraa osuguranja zatita potroaa usluga osiguranja.

24. OBAVEZE OSIGURAVAA U TOKU TRAJANjA OSIGURANjA I KAD NASTUPI OSIGURANI SLUAJ

I) U TOKU TRAJANjA OSIGURANjA Stvaranje i odravanje rezervi osiguranja obaveza drutava osiguranja da vodi rauna o sigurnosti i likvidnosti sredstava kojima raspolae.Izvravanje ove obaveze je sastavni deo urednog poslovanja osiguravajue organizacije. Na visinu iznosa koji se dosuuje na ime naknade tete ne moe uticati ogranienost sredstava kojim raspolae osigurava. Preduzimanje mera prevencije i represije - Mere prevencije preduzimanje istih je jedan od osnovnih ciljeva delatnosti osiguranja kao, a moe biti i predmet obaveze ugovornih strana Obaveza izdavanja polise na zahtev ugovaraa osiguranja, kao i duplikata polise

II) KAD NASTUPI OSIGURANI SLUAJ Osigurava ima obavezu da, nakon prijave nastupanja osiguranog sluaja, pristupi utvrivanju i proceni tete. Osigurava i osiguranik zajedno utvruju tetu; a ako ne postignu saglasnost to ine strunjaci (vetaci, komisija vetaka). Obaveza osiguravaa da isplati naknadu iz osiguranja dospeva u ugovorenom roku koji ne moe biti dui od 14 dana, raunajui od dana kada je osigurava dobio obavetenje da se osigurani sluaj dogodio (ZOO). Predvieni rok se ne moe produiti (zbog imperativnosti propisa), ali se moe skratiti jer je to u nesumnjivom interesu osiguranika. U pomorskom osiguranju taj rok iznosi mesec dana od kada se osiguravau dostavi odtetni zahtev sa svim podacima i dokumentacijom kojima se utvruje njegova obaveza. Ako je za utvrivanje obaveze osiguravaa ili njenog iznosa potrebno due vreme, rok poinje da tee od dana kada je utvreno postojanje obaveze i njen iznos (ZOO, l. 919 st. 2). Pravo osiguranika da od osiguravaa zahteva isplatu predujma do visine nespornog dela obaveze osiguravaa. Mogunost odlaganja isplate naknade: Ako postoji sumnja u pogledu ovlaenja za naplatu naknade dok se ne podnesu potrebni dokazi.Ako je protiv ugovaraa osiguranja, odn. osiguranika poveden postupak od strane nadlenih organa u vezi sa nastalom tetom na osiguranoj stvari, dok se ne zavri postupak. Osigurava ima pravo da od iznosa naknade iz osiguranja odbije iznos premije koju osiguranik duguje pomorska osiguranja. Trokovi spasavanja iako je osiguranik duan da ih preduzme, osigurava je duan da ih nadoknadi. Trokovi spasavanja moraju biti opravdani i razumni i u srazmeri sa visinom tete. Obaveza osiguravaa da nadoknadi trokove spasavanja postoji ne samo prema osiguranniku, ve i prema drugom licu koje je uestvovalo u njihovom sprovoenju.

25. OBAVEZE OSIGURANIKA U MOMENTU ZAKLjUENjA UGOVORA O OSIGURANjU1. Prijavljivanje okolnosti od znaaja za ocenu rizika (ugovara osiguravau) Koje su mu poznate ili mu nisu mogli ostate nepoznate. Potpuno, istinito i tano da popuni upitnik koji je sastavio osigurava Okolnosti od znaaja za ocenu rizika - sve okolnosti koje mogu uticati na odluku siguravaa da (ne)primi odreeni rizik u pokrie, odn. na visinu premije osiguranja. Mogu biti razliite po prirodi: subjektivne ili objektivne Osigurava kome su u asu zakljuenja ugovora ove okolnosti bile poznate/nisu mogle ostati nepozante, a koje je ugovara netano prijavio ili preutao ne moe se pozivati na netanost prijave ili preutkivanje. (isto i kad sazna za vreme trajanja osiguranja a ne koristi zakonska ovlaenja) Okolnosti koje osiguranik treba da prijavi i koje mogu dovesti do odreenih pravnih posledica treba da imaju sledea svojstva:1. Istinite i potpune2. Poznate osiguraniku3. Postoje dok se ugovor zakljui4. Od uticaja na teinu rizika5. U momentu zakljuenja ugovora nisu poznate osiguravau Posledice krenja ove dunosti:- namerno netano prijavljivanje/preutkivanje neke okolnosti, pa osigurava ne bi zakljuio ugovor da je znao pravo stanje stvari zahtev za ponitenje ugovora! Zadrava naplaene premije + moe zahtevati isplatu za period osiguranja u kome je zatraio ponitenje Rok za ponitenje 3 meseca od dana saznanja za netanost prijave- nenamerno osigurava moe zahtevati poveanje premije ili raskid ugovora (tad vraa deo premije koji otpada na period do kraja perioda osiguranja)Ako se pre utvrivanja netanosti desio osig.sluaj ili posle toga a pre raskida ugovora naknada se smanjuje u srazmeri izmeu stope plaenih premija i stope premija koje bi trebalo platiti prema stvarnom riziku!- osiguranje ivota spec. pravila kod netane prijave starosti osiguranika Ne vodi se rauna o (ne)savesnosti postupka osiguranika, a posledica nitavosti ugovora je potpuna restitucija za obe ug.strane

2. Plaanje prve premije osiguranja: pravilo je da se premija plaa na poetku perioda na koji se odnosi. Ako treba da se plati odjednom, plaa se prilikom zakljuenja ugovora. Plaanje premije vezuje se za trenutak predaje polise osiguranja.

26. OBAVEZE OSIGURANIKA U TOKU TRAJANjA OSIGURANjA1. Plaanje premije osiguranja u rokovima odreenim ugovorom (ako treba da se plati odjednom pri zakljuenju ugovora). Mesto plaanja premije u kome ugovara osiguranja ima svoje sedite/neko drugo mesto. Visina premije - odreuje se u sporazumu sa osiguravaem, pri emu tarifa na osnovu koje se obraunava nije sastavni deo ugovora. Premija moe biti i manja od vaeih tarifa. Dunik premije je ugovara osiguranja, odn. osiguranik. U ulozi platioca premije moe se pojaviti bilo koje lice koje ima interes da ona bude plaena (napr.: korisnik osiguranja, pribavilac osigurane stvari, hipotekarni poverilac..., ZOO, l. 912 st. 1). Pravne posledice neplaanja premije osiguranja: - Osiguranje imovine: opomena osiguraniku od strane osiguravaa preporuenim pismom, a ako osiguranik ni u roku od 30 dana od uruenja pisma ne plati premiju ugovor prestaje po samom zakonu (ZOO, l. 913).Ugovor prestaje po samom zakonu ako premija ne bude plaena u roku od godinu dana od dospelosti.- Osiguranje lica: ugovor ne prestaje ako je premija plaena najmanje za dve, odn. tri godine trajanja osiguranja. Osiguranik tada moe zahtevati otkupnu vrednost osiguranja ili se vri redukcija osigurane sume. 2. Obavetavanje osiguravaa o promenama rizika Poveanje rizika: u osiguranjima na koja se primenjuje ZOO: 1) Obavetanje osiguravaa bez odlaganja ako je do promene dolo postupkom osiguranika, odn. u roku od 14 dana od kada je za to saznao2) Osigurava ima pravo opcije u roku od mesec dana od saznanja za poveanje rizika: da ugovor odri na snazi uz poveanje premije ili da isti raskine3) Ako se u meuvremenu dogodi osigurani sluaj, osigurava duguje naknadu ali umanjenu u srazmeri izmeu isplaenih premija i onih koje je trebalo platiti prema teini rizika Pomorsko osiguranje: promene rizika do kojih dolazi nezavisno od volje osiguranika ne utiu na obaveze ugovornih strana, dok promene do kojih je dolo usled postupaka osiguranika ili po njegovom pristanku olobaaju obaveze osiguravaa. Smanjenje rizikaZOO - princip deljivosti premije: smanjenje rizika daje pravo osiguraniku da zahteva mu se premija smanji od dana kada je o tome obavestio osiguravaa.Transportno osiguranje: smanjenje rizika do koga je dolo radnjom osiguranika ne stvara obavezu na strani osiguravaa da osiguraniku umanji ugovorenu premiju.3. Spreavanje nastupanja osiguranog sluaja: razumnim pokuajem da se otkloni neposredna opasnost nastupanja osiguranog sluaja (ZOO, l. 926 st. 2).Ako osiguranik ne izvri ovu obavezu, sankcija je naknada tete koja je time prouzrokovana osiguravau. Naknada iz osiguranja smanjuje se za onoliko za koliko je nastala vea teta zbog tog neispunjenja.

27. OBAVEZE OSIGURANIKA KAD NASTUPI OSIGURANI SLUAJ1. Prijava osiguranog sluaja: odmah, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 3 dana od saznanja (osiguranje imovine); im za tetu sazna (transportno osiguranje); kada mu to doputa zdravstveno stanje, a najkasnije u roku od godinu dana od nastanka nesrenog sluaja (osiguranje od posledica nesrenog sluaja).o Prijava pismenim putem osiguravau ili njegovom zastupnikuo Sadraj prijave odreuju uslovi osiguranjao Sankcija za neizvrenje obaveze: naknada tete koju je osigurava usled toga pretrpeo. Da bi ova sankcija bila primenjena, potrebno je da na strani osiguranika postoji krivica.

2. Otklanjanje i smanjenje tete: kada doe do osiguranog sluaja osiguranik je duan da preduzme sve to je u njegovoj moi da se ogranie tetne posledice. Izvrenje ove obaveze je od znaaja za obe ugovorne strane. Osiguranik treba da se pridrava uputstava osiguravaa prilikom preduzimanja mera spasavanja, osim kada postoji opasnost od odugovlaenja. Meutim, u interesu je osiguranika da ptibavi saglasnost osiguravaa u pogledu mera koje preduzima. Osiguranik je duan da preduzme sve one mere koje su u njegovoj mogunosti, a ne sve one mere koje su u datom sluaju stvarno potrebne (ZOO, l. 926 st. 1). Neispunjenje ove obaveze povlai sankciju naknade tete. Ako ne ispuni svoju obavezu spasavanja, naknada iz osiguranja mu se smanjuje za onoliko za koliko je nastala vea teta zbog tog neispunjenja. ZOO l. 926, st.4 Da bi dolo do primene ove sankcije, potrebno je da su ispunjeni uslovi: - da je proputanjem osiguranika nastala teta za osiguravaa- da postoji krivica osiguranika- da postoji uzrona veza izmeu krivice i tete28. OSIGURANJE ZA TU RAUNModaliteti zakljuenja ugovora o osiguranju: U svoje ime i za svoj raun (isto lice ugovara i korisnik osiguranja) U tue ime i za tu raun U svoje ime a za tu raun

Konkretno, kod osiguranja za tu raun pojavljuju se, pored osiguravaa: Ugovara osiguranja: zakljuuje ugovor i preuzima obaveze Korisnik osiguranja: lice za iji je raun ugovor zakljuen, koji trpi tetu usled nastupanja osiguranog sluaja i kome pripadaju prava iz zakljuenog ugovora.

Korisnik moe biti odreen ili odrediv O.za tu raun sa odreenim korisnikom ili osiguranje za koga se tie (korisnik je lice koje e u momentu nastanka osiguranog sluaja biti nosilac interesa osiguranja). Bitno je da budu predvieni objektivni kriterijumi za njegovo odreivanje.Osiguranje za raun koga se tie - modalitet osiguranja koji se naroito koristi kod transportnih osiguranja, kao i kod pomorskog osiguranja i omoguava da pravi nosilac interesa u momentu nastanka osiguranog sluaja bude zatien osiguranjem. Koristi se i kod osiguranja od odgovornosti, kolektivnog osiguranja od posledica nesrenog sluaja,..

Zakljuenje ugovora - Ugovaranje za drugoga se ne pretpostavlja. U pomorskom osiguranju ugovara osiguranja nije duan da navede da li osiguranje zakljuuje za svoj ili za raun treeg odreenog lica. Ni ZOO ne zahteva izriitu klauzulu o osiguranju za tu raun, tako da volja ugovornih strana moe biti na razne naine izraena. Pravna priroda najblii je ugovoru u korist treeg lica, jedino se njime moe objasniti neposredno pravo korisnika na naknadu iz osiguranja.Dejstva ugovora1. Odnosi izmeu osiguravaa i ugovaraa osiguranja: ugovara osiguranja zakljuuje ugovor za raun korisnika, prijavljuje okolnosti od znaaj za ocenu rizika, odreuje sadrinu isprave o osiguranju, ispunjava sve obaveze od momenta zakljuenja ugovora do nastupanja osiguranog sluaja...- Prigovori koji se mogu istai ugovarau osiguranja mogu se istai i korisniku.- Pravo ugovaraa osiguranja da raspolae pravima korisnika: samo uz saglasnost korisnika (ZOO, l. 905 st. 1).

2. Odnos izmeu ugovaraa i korisnika: zakljuenju osiguranja za tu raun obino prethodi neki pravni odnos. Ugovara ima pravo:o zadravanja polise kao obezbeenja za premije koje je platio za raun korisnika. o prvenstvene naplate potraivanja prema osiguravau, a ako je naknada ve isplaena moe se iz njenog iznosa naplatiti pre korisnika i njegovih poverilaca.

3. Odnos osiguravaa i korisnika: pravo korisnika na naknadu iz osiguranja je sopstveno (nije izvedeno iz prava ugovaraa) i neposredno! Od momenta kada prihvati stipulaciju u svoju korist, pravo korisnika postaje definitivno i neopozivo. Od tog momenta ugovara ne moe vriti modifikacije ugovora. Prihvatanje prava se moe izvriti kako pre tako i nakon nastanka osiguranog sluaja.Korisnik mora imati ispravu o osiguranju da bi mogao raspolagati svojim pravima. Korisnik moe izvriti obaveze umesto ugovaraa (napr.: plaanje premije). 29. RASKID UGOVORA O OSIGURANjU ZBOG NEPLAANjA PREMIJE

Ova mogunost redovno je predviena optim uslovima osiguranja. Razlikuju se dva sistema: u nekim pravima raskidu ugovora prethodi suspenzija na izvesno vreme, to znai za osiguranika period nepokrivenog rizika uz zadravanje obaveze plaanja premije u drugom sluaju, nema suspenzije, ali je osigurava duan da pre raskida ugovora ostavi odreen rok osiguraniku za ispunjenje obaveze, a po isteku otkaz ugovoraU naem pravu je prihvaen sistem raskida ugovora bez prethodne suspenzije.Osiguraniku se ostavlja odreen rok za ispunjenje njegove obaveze plaanja dospelih premija, tako da tek po proteku ovog roka osigurava moe da raskine. Sve do raskida osiguranik je pokriven osiguranjem! Pravi se razlika izmeu osiguranja imovine i osiguranja lica.Transportno osiguranje: Neplaanje premije ne oslobaa osiguravaa obaveza iz ugovora o osiguranju i ne daje mu pravo na raskid ugovora ali ova norma je dispozitivna!!!

1. Osiguranje imovine Ako premija ne bude plaena o dospelosti, osigurava je duan da osiguraniku urui preporueno pismo sa obavetenjem o dospelosti premije!- 30 dana od uruenja pisma da plati premiju (poekni rok) ili ugovor prestaje ex lege!- rok moe biti dui od 30 dana, ne i krai!- osigurani sluaj nastupi u toku poeknog roka, osigurava je u obavezi!!!- ugovor prestaje da vai u svakom sluaju ako premija ne bude plaena u roku od godinu dana od dospelosti (ex lege!)

2. Osiguranje lica u uslovima za osiguranje ivota specifinost je to do prestanka ugovora ne moe doi ako je premija plaenja najmanje za dve godine trajanja osiguranja (odnosno za tri, zavisno od ugovorenog trajanja osiguranja) jer osiguranik moe zahtevati otkupnu vrednost osiguranja bez obzira da li je prestao sa plaanjem premije, ili se vri redukcija osigurane sume.Van ovoga, osiguranje prestaje ako dospeli obroci premije ne budu plaeni za 3 uzastopna meseca, smatra se da je osiguranik odustao od ugovora.Osiguranje od nesrenog sluaja opta pravila (vidi pod 1)

30. KUMULIRANjE PRAVA

Preplitanje graanske odgovornosti i osiguranja: Odgovornost se odnosi i na tete bez krivice Osiguranje se odnosi i na tete prouzrokovane krivicom Da li oteeni moe da iz istog dogaaja ostvari i pravo na naknadu tete i pravo na naknadu iz osiguranja u punom iznosu?U naem pravu prihvaeno je shvatanje po kome se kumuliranje zabranjuje u osiguranju imovine, a doputa u osiguranju lica!

Osiguranje imovine:Kumuliranje naknade iz osiguranja i naknade tete znai istovremeno ostvarivanje oba prava u celini tako da oteeno lice iz oba osnova dobije vie nego to iznosi teta koju je pretrpeo, to se kosi sa principom obeteenja (niko ne moe putem osiguranja da ostvari vie nego to je teta koju je pretrpeo), iz ega sledi da je kumuliranje prava zabranjeno!Kumuliranje prava u osiguranju imovine znai neosnovano obogaenje oteenog i u suprotnosti je sa javnim poretkom. ZOO ovu zabranu sprovodi posredno: Isplatom naknade iz osiguranja prelaze na osiguravaa, po samom zakonu, do visine isplaene naknade sva osigurankova prava prema licu koje je po ma kom osnovu odgovorno za tetu. (subrogacija nakon isplate naknade)

Osiguranje lica:Kumuliranje prava je doputeno u osiguranju lica (ZOO): Pravo na naknadu od treeg lica odgovornog za nastupanje osiguranog sluaja, pripada osiguraniku, nezavisno od njegovog prava na osiguranu svotu. Dakle, doputenost kumuliranja prava sprovodi se direktno (priznanjem prava osiguraniku na naknadu tete od lica odgovornog za nastupanje osiguranog sluaja, nezavisno od prava na nakandu iz osiguranja) i posredno (zabranom subrogacije osiguravaa u prava osiguraniku prema odgovornom licu).Osiguranje lica nema odtetni karakter i doputenost kumuliranja prava ne tangira javni poredak. Pravilo o doputrenosti kumuliranja prava primenjuje se bez izuzetka u osiguranju ivota. Princip doputenosti kumuliranja prava dovodi se u pitanje u oblasti osiguranja od nesrenog sluaja (pitanje pravne prirode ovog osiguranja: da li je zakljueno kao osiguranje od odgovornosti lica koje je prouzrokovalo osigurani sluaj?). ZOO uvodi izuzetak od pravila doputenosti kumuliranja prava i vezuje ga za sluaj kada je osiguranje od nesrenog sluaja ugovoreno kao osiguranje od odgovornosti (l. 948 st. 3).Sudska praksa: Kumuliranje doputeno- individualno dobrovoljno osiguranje lica od nesrenog sluaja- dobrovoljno osiguranje putnika i vozaa motornih vozila- obavezno osiguranje putnika u javnom prevozu od nesrenog sluaja sa naknadom tete- kolektivno osiguranje radnika od nesrenog sluaja ako je: 1. Premija plaena iz sredstava samog radnika i 2. Ako je za nije odgovorna njegova organizacija koja je zakljuila UoO Kumuliranje zabranjeno- kolektivno osiguranje radnika od nesrenog sluaja ako je premija plaena iz sredstava organizacije zaposlenog i ako je za tetu odgovorna sama organizacija

Pravo izbora zahteva osiguranika: da li e se najpre obratiti osiguravau ili tetniku!

31. ZASTARELOST OSIGURANjA

Jedan od ciljeva posebnog regulisanja zastarelosti potraivanja osiguranika iz ug.o osiguranju je bolja zatita prava osiguranika nego to bi imao prema optim pravilima o zastarelosti.Specijalna pravila o zastarelosti kod osiguranja se odnose na potraivanje osiguranika prema osiguravau i obrnuto, kao i na potraivanja oteenog lica prema osiguravau koji je osiguranika osigurao od odgovornosti (direktna tuba), ka i potraivnja osiguravaa prema licu koje je prouzrokovalo osiguraniku tetu (po osnovu subrogacije).Potraivanja osiguranika: na naknadu iz osiguranja ili isplatu osigurane sume, kao i drugi zahtevi koji imaju izvor u ug.o osiguranju (zahtev za izdavanje polise, za naknadu trokova...)Potraivanja osiugravaa: potraivanje premija, na naknadu tete nastale neizvrenjem obaveze osiguranika... Regresni zahtev ne ulazi u ovu kategoriju potraivanja.Kod direktne tube se primenjuju pravila o naknadi tete, a ne posebna pravila o osiugranju.

ROKOVI a) Duina roka kod ugovora o osiguranju ivota 5 godina- kod ostalih ugovora o osiguranju 3 godinaAko zainteresovano lice (osiguranik/3.lice iz UoO ivota) nije u ovom roku znalo za osigurani sluaj, zastarelost poinje da tee od dana saznanja.I tada, u svakom sluaju, potraivanje zastareva za: - kod osiguranja ivota za 10 godina- kod ostalih osiguranja za 5 godina OD PROTEKA KALENDARSKE GODINE U KOJOJ JE POTRAIVANjE NASTALO!!!Plovidbena osiguranja 5 godinaPotraivanje osiguravaa 3 godineb) Poetak toka zastarelosti Od dana saznanja za osigurani sluaj, ako zainteresovano lice dokae da nije znalo za nastupanje osiguranog sluaja.- Osiguranje od odgovornosti Kad oteeno lice zahteva naknadu od osiguranika, ili je dobije od njega, zastarevanje osiguranikovog zahteva prema osiguravau poinje od dana kada je oteeno lice trailo sudskim putem naknadu od osiguranika, odnosno kad ga je osiguranik obetetio. Neposredan zahtev treeg oteenog lica prema osiguravau zastareva za isto vreme za koje zastareva njegov zahtev prema osiguraniku odgovornom za tetu.

Prekid zastarelosti kada dunik prizna dug ili kada poverilac podigne tubu ili uini drugu radnju pred sudom radi utvrivanja, obezbeivanja ili ostvarivanja potraivanja.Priznanje odgovornosti osiguravaa za obaveze iz ugovora mora uvek biti nedvosmisleno utveno.

Zastoj Kada osigurava preuzme voenje spora pokrenutog od strane treeg oteenog lica protiv osiguranika, smatra se da za vreme dok osigurava vodi ovaj spor, dolazi do zastoja zastarelosti potraivanja zahteva osiguranika prema osiguravau.

32. GUBITAK PRAVA IZ OSIGURANjA

Najstroa sankcija kojoj je osiguranik izloen u sluaju nevrenja svojih ugovornih ili zakonskih obaveza nastalih povodom nastupanja osiguranog sluaja. Zbog strogosti ove sankcije postoji tendencija u zakonodavstvu da se njena primena suzi na taj nain to se, prvo, zabranjuje u odreenim sluajevima njena primena, i drugo, to se postavljaju izvesni uslovi koji moraju biti ispunjeni da bi klauzula o gubitku prava bila punovana (tamo gde je doputena.) Gubitak prava i nitavost ugovora o osiguranju: - Do nitavosti dolazi iz uzroka u momentu zakljuenja ugovora, nema dejstva od poetka - Kod gubitka prava ugovor ostaje u vanosti sa svim proizvedenim dejstvima, a injenicu gubitka prava treba da dokae osigurava Gubitak prava i iskljuenje rizika kod iskljuenja rizika pravo nije ni nastalo, a kod gubitka jeste, ali mu se oduzima Gubitak prava i zastarelost Zastarelost nastaje usled nevrenja prava i ima za cilj da pravno stanje usaglasi sa faktikim, dok gubitak nastaje usled nevrenja obaveze i ima za svrhu da zatiti osiguravaa od njegovih nesavesnih postupaka Gubitak prava i naknada tete svrha ove dve sankcije neispunjenja obaveze osiguranika je razliita, do gubitka prava dolazi bez obzira na to da li je i u kom obimu osiguravau nastala teta

Postoji izriita zakonska zabrana ugovaranja ovih klauzula (gubitka prava). ZOO l.918: Nitave su odredbe ugovora koje predviaju gubitak prava na naknadu ili svotu osiguranja, ako osiguranik posle nastupanja osiguranog sluaja ne izvri neku od propisanih ili ugovorenih obaveza.

33. POJAM I OSOBINE IMOVINSKIH OSIGURANjA

Naknada tete i interes predstavljaju osnovna svojstva imovinskih osiguranja i uzajamno se dopunjuju.Naelo obeteenja: naknada iz osiguranja ne moe biti vea od pretrpljene tete.Osiguranje ne sme postati izvor bogaenja za osiguranika!Naelo obeteenja ima za cilj da: Sprei voljno i zlonamerno prouzrokovanje osiguranog sluaja Razgranienje osiguranja od opklade i kocke. Interes: prava iz osiguranja moe imati samo lice koje je u asu nastanka tete imalo materijalni interes da se teta ne dogodi. Svojstva osiguranja imovine: 1. Osiguranik moe ostvariti pravo na naknadu tek poto dokae da je usled nastupanja osiguranog sluaja pretrpeo tetu na imovini koja je predmet osiguranja2. Zabranjeno je osiguranje iznad vrednosti (nadosiguranje)3. Zabranjeno je zakljuivanje vie ugovora o osiguranju na punu vrednost (dvostruko osiguranje)4. Zabranjeno je kumuliranje prava5. U sluaju podosiguranja naknada tete se srazmerno umanjuje6. Osigurana suma nije bitan element ugovora po prirodi posla.

34. NAELO OBETEENjA

Visina naknade iz osiguranja ne moe biti vea od pretrpljene tete.Osiguranje ne sme postati izvor bogaenja za osiguranika!Naelo obeteenja ima za cilj da: Sprei voljno i zlonamerno prouzrokovanje osiguranog sluaja Razgranienje osiguranja od opklade i kocke.

Primenjuje se u osiguranju imovine (koje je obeteujue), ne i kod osiguranja lica koje je aleatoran ugovor gde je naknada iz osiguranja protivinidba premijama.Kod nas bitno svojstvo osiguranja imovine (o.stvari i od odgovornosti), nije svojstveno osiguranju lica.Brojna pravila su direktno inspirisana naelom obeteenja: 1. Zabrana kumuliranja naknade iz osiguranja i naknade tete2. Nadosiguranje3. Dvostruko osiguranje4. Pravila koja se odnose na posledice nepostojanja interesa ili konkurenciju vie njih

Odstupanja ima ih u praksi, mogua samo kada to zakon doputa i ako ih ugovorne strane posebno ugovore. Obavezno je njihovo restriktivno tumaenje. Radi se o:1. Osiguranje nove vrednosti2. Osiguranje izgubljene dobiti3. Osiguranje uz ugovorenu vrednost

35. INTERES OSIGURANjA

Sastojao bi se u potrebi obezbeenja ekonomske zatite od odreenog rizika putem naknade iz osiguranja.Subjekt interesa - ko ima interes: sopstvenik stvari, zalogoprimac, hipotekarni poverilac, plodouiivalac, zakupac, poverilac koji osigurava naplatu svog potraivanja, uvar stvari, izvoa radova, ...- Osiguranje imovine moe da zakljui svako lice koje ima interes da se ne dogodi osigurani sluaj, poto bi inae pretrpelo neki materijalni gubitak (ZOO, l. 905 st. 1).- Osiguranje za tu raun interes postoji na strani korisnika osiguranja.

- Interes osiguranja treba da postoji u asu nastanka tete (ZOO, l. 924 st. 2).- Nosilac interesa ne mora biti odreen ve u momentu zakljuenja ugovora. - Interes za osiguranje stvari moe imati vie lica istovremeno: Paralelni interesi: vlasnik i hipotekatni poverilac, vlasnik i zakupac, ... Iskljuujui interesi: prodavac i kupac.

Jedno lice moe imati vie razliitih interesa u vezi sa istom stvari: osiguranje stvari i izgubljene dobiti od upotrebe te stvari... Da bi mogao da se osigura, interes mora biti: ekonomske prirode (mora da se odnosi na vrednost koja se moe proceniti u novcu) pravno zatien (mora postojati pravna veza lica koje se osigurava sa predmetom osiguranja, izraena nekim stvarnim ili obligacionim pravom).

Vrste interesa Interes za osiguranje postojee i budue stvari, interes moe biti uperen i na prometnu ili afekcionu vrednost osigurane stvari, interes za osiguranje u sluaju stvarne tete ili izgubljene dobiti...

Osiguranje budue stvari: Pojam budue stvari: plodovi (prirodni i civilni), roba koja e se tek proizvesti, autorsko pravo na delu koje jo nije napisano,...Da bi budua stvar mogla da se osigura, najbitnije je znati njenu vrednost. Nosilac interesa: sopstvenik budue stvari, plodouivalac, kupac kome roba jo nije isporuena, skladitar koji tek oekuje robu,... 36. NADOSIGURANjE Postoji onda kada suma osiguranja znatno premauje vrednost osigurane stvari. Moe se javiti ve u trenutku zakljuenja ugovora ili kasnije. ZOO pravi razliku izmeu inicijalnog i naknadnog nadosiguranja, s jedne strane, i toga da li je osiguranik bio savestan, s druge strane. Otuda su mogue razliite situacije: Ako se jedna strana posluila prevarom prilikom zakljuenja ugovora, zakon daje pravo drugoj strani, koja je bila savesna, da zahteva ponitaj ugovora. Nevanost ima razliito dejstvo u odnosu na osiguranika (koji mora da vrati ono to je primio ako je osigurani sluaj ve nastupio) i osiguravaa (koji ima pravo da zadri primljene premije, kao i premiju za tekui period). Ako je nadosiguranje zakljueno savesno, ugovor je punovaan, a osigurana suma se smanjuje na iznos vrednosti stvari, to povlai i smanjenje premije. Osigurava i u ovom sluaju ima pravo da zadri primljene premije, kao i premiju za tekui period. Ako do nadosiguranja doe u toku trajanja ugovora, svaka strana ima po zakonu pravo na odgovarajue snienje sume osiguranja i premija. Do ovog smanjenja dolazi poev od dana kada je zahtev za snienje saopten drugoj strani!!!Reenja ZOO mogu se izmeniti optim uslovima ili ugovorom, ukoliko je to u korist osiguranika.

37. PODOSIGURANjE

Postoji kada je osigurana suma manja od vrednosti osigurane stvari. Do ove situacije moe doi jo u momentu zakljuenja ugovora, kao i u toku trajanja osiguranja. Osiguranik moe namerno da zakljui podosiguranje, ali do toga moe doi i bez njegove volje.Poto ne postoji opasnost od povrede naela obeteenja niti zaintersovanosti javnog poretka da ovu povredu sprei, zakon predvia primenu pravila proporcionalnosti. Ovo pravilo stavlja naknadu iz osiguranja prema pretrpljenoj teti u isti odnos u kome se nalazi vrednost osigurane stvari prema osiguranoj sumi. Npr: Ako je stvar koja vredi 10.000 din. osigurana na iznos od 5.000 din., pa nastane teta u iznosu od 5.000 din., osiguranik dobija samo 2.500 din. iako osigurana suma pokriva ceo iznos tete.Nesrazmera izmeu vrednosti stvari i sume osiguranja po pravilu treba da postoji u momentu nastanka osiguranog sluaja. U naem pravu, treba da postoji u momentu zakljuenja ugovora.Podosiguranje i primena naela proporcionalnosti regulie se dispozitivnim zakonskim propisima, tako da ugovorne strane mogu da predvide drugaija reenja. Odstupanja od naela proporcionalnosti: 1. Klauzule tolerancije (ako podosiguranje ne prelazi odreenu proporciju ako vrednost osigurane stvari nije vea od sume osiguranja za 10% npr.)2. Klauzule o iskljuenju naela proporcionalnosti3. Osiguranje najvee vrednosti (predvia se osigurana suma prema najveoj vrednosti koju osigurana roba moe da ima)4. Osiguranje na prvi rizik izvesno je da postoji podosiguranje. Daje se mogunost osiguraniku da se osiguranjem pokrije za iznos najvee tete koju on, prema svojim predvianjima moe da istrpi na osiguranoj stvari. Do odreene visine (osigurane sume), pravilo proporcije ne dolazi do primene, ali ako iznos tete pree ovu visinu, pravilo ponovo dolazi do izraaja.

38. VIESTRUKO I DVOSTRUKO OSIGURANjE

Postoji kada se isti predmet osigura kod vie osiguravaa od istog rizika, za isto vreme i za isti interes. Ako se u ovakvom sluaju dogodi da zbir suma svih zakljuenih osiguranja prelazi vrednost predmeta osiguranja, onda je re o dvostrukom osiguranju. Kod viestrukog osiguranja, naroito kad ono postane dvostruko, postoji realna opasnost od povrede naela obeteenja.USLOVI: Istovestnost predmeta osiguranja Istovetnost rizika (poar, kraa...) Istovetnost interesa Istovetnost perioda osiguranja Dva ili vie osiguravaa.

Viestruko osiguranje moe biti: Punovano: ako zbir osiguranih suma ne prelazi vrednost stvari. Osiguranik je u obavezi da o ugovorima tj. imenima i adresama osiguravaa, kao i o svotama osiguranja obavesti sve osiguravae (u naem pravu tek kada se dogodi osigurani sluaj). Nepunovano: ako je nesavesno zakljueno i ako zbir osiguranih suma prelazi vrednost osigurane stvari. Tada se po pravnim posledicama izjednaava sa nesavesno zakljuenim nadosiguranjem. Nitavost pogaa sve ugovore, a ne samo one kojima je premaena vrednost stvari. Osigurava moe zadrati primljene premije (vid naknade tete) i zahtevati nesmanjenu premiju za teki period.

Savesno zakljueno dvostruko osiguranje - daje pravo na modifikaciju ugovora. ZOO predvia sluaj kad do dvostrukog osiguranja doe zakljuivanjem kasnijeg ugovora: Ako je to uinio osiguranik i bio savestan, ima pravo da u roku od mesec dana od kada je za to saznao zahteva snienje sume osiguranja i kasnijih premija. Ako je do toga dolo smanjenjem vrednosti stvari, osiguranik ima pravo na snienje sume osiguranja i premija, poev od dana kada je zahtev za snienje saptio osiguravau.

Obaveze osiguravaa kad nastupi osigurani sluaj: Osiguravai odgovaraju kao solidarni dunici, postoji obaveza svakog od njih da plati naknadu prema svom ugovoru. Osigurava koji je isplatio punu naknadu ima pravo da povede regresni postupak protiv ostalih osiguravaa.

39. PRENOS UGOVORA O OSIGURANjU NA PRIBAVIOCA OSIGURANE STVARIPrestanak ugovora o osiguranju primenom pravila obligacionog prava nije u interesu osiguravaa, osiguranika i pribavioca osigurane stvari. Kontinuitet osiguranja se obezbeuje i predvien je ZOO: U sluaju otuenja osigurane stvari kao i stvari u vezi sa ijom upotrebom je zakljueno osiguranje od odgovornosti, prava i obaveze ugovaraa osiguranja prelaze po samom zakonu na pribavioca, osim ako nije drugaije ugovoreno. Dakle, radi se o automatskom prenosu ugovora o osiguranju na pribavioca osigurane stvari u momentu prenosa svojine.USLOVI PRENOSA: 1. Stvar mora biti odreena i individualizovana2. Mora biti izvren prenos svojine na stvari3. Prenos mora biti izvren u toku vaenja ugovora o osiguranju. Pored ovih optih, kod pojedinih vrsta osiguranja mogu se predvideti i posebni uslovi. Npr, kod prenosa pokretnih stvari plaena premija i obavetavanje osiguravaa od strane osiguranika

NAINI PRENOSA:1. Prenosom polise za osiguranja po ZOO i bez postojanja izriitog sporazuma o tome2. Indosiranjem polise ili na drugi odgovorajui nain za transportna osiguranja, a na osnovu sporazuma.

DEJSTVA PRENOSA1. Ugovor o osiguranju prelazi na pribavioca stvari; on je nosilac svih prava i obaveza. U pogledu dospelih, a neplaenih premija u vreme prenosa stvari vai pravilo solidarne odgovornosti prenosioca i pribavioca prema osiguravau. Za premije koje dospevaju posle prenosa jedini dunik je pribavilac stvari, prenosilac ostaje u obavezi samo ako nije obavestio osiguravaa da je osigurana stvar otuena. 2. Prenosilac stvari potpuno izlazi iz pravnog odnosa osiguranja.

Raskid ugovora: Osigurava i pribavilac stvari mogu odustati od osiguranja uz otkazni rok od petnaest dana, s tim to su otkaz duni podneti najdalje u roku od 30 dana od saznanja za otuenje.Ne moe se raskinuti ako je polisa izdata na donosioca ili po naredbi.Raskidom prestaju dejstva ugovora.

40. SUBROGACIJA (USLOVI)Po opteprihvaenom pravilu u pravu imovinskog osiguranja, na osiguravaa, po isplati naknade iz osiguranja, prelaze sva prava osiguranika prema treem licu odgovornom za tetu u visini isplaene naknade. Subrogacija kao princip imovinskog osiguranja je prihvaena u naem pravu ex lege: Isplatom naknade iz osiguranja prelaze na osiguravaa, po samom zakonu, do visine isplaene naknade sva osiguranikova prava prema licu koje je po ma kom osnovu odgovorno za tetu. (ZOO)Dva osnovna uslova moraju biti ispunjena da bi dolo do subrogacije: 1. Treba da je isplaena naknada iz osiguranja osiguraniku.Teret dokazivanja ispunjenja ovog uslova je na osiguravau. Regresni zahtev se moe odnositi samo na ve izvrene inidbe, a ne i na budua nedospela davanja.2. Treba da postoji odtetni zahtev osiguranika prema odgovornom licu.Nije od znaaja osnov odgovornosti treeg lica, ali je nuno da se odtetni zahtev osiguranika odnosi na isti predmet kao i osiguranje. Nije od znaaja ni priroda odgovornosti treeg lica: ona moe biti sa krivicom ili bez nje.

Dejstva subrogacije: 1. Nastupa po samom zakonu2. U momentu isplate naknade iz osiguranja3. Osigurava nije duan da o tome obavesti tree lice

Prava koja prelaze na osiguravaa: 1. Sva prava osiguranika prema odgovornom licu do visine isplaene naknade2. Osiguravau mogu biti istaknuti svi prigovori kojima je bio izloen osiguranik do momenta plaanja naknade 3. Pravo osiguravaa dvostruko je ogranieno: a) iznosom koji je isplatio osiguraniku i b) iznosom koji tree lice duguje osiguraniku 4. Nemo subrogar contra se (ne moe se vriti subrogacija na tetu ranijeg poverioca) Prelaz prava sa osiguranika na osiguravaa ne moe biti na tetu osiguranika, te ako je naknada koju je osiguranik dobio od osiguravaa iz bilo kog uzroka nia od tete koju je pretrpeo, osiguranik ima pravo da mu se iz sredstava odgovornog lica isplati ostatak naknade pre isplate osiguravaevog potraivanja po osnovu prava koja su prela na njega.

41. ODSTUPANjE OD SUBROGACIJE

Kada je odtetni zahtev uperen prema odreenom krugu lica koja su u posebnom odnosu sa osiguranikom. Opravdanje: Lica koja su u ovom sluaju osiguraniku prouzrokovala tetu, nalaze sa njim u bliskom srodnikom ili ekonomskom odnosu. To mogu biti i lica za koja, po pravilu, osiguranik odgovara graanski. Osiguranik bi na taj nain posrednim putem bio pogoen subrogacijom.

Na osiguravaa ne prelaze prava osiguranika u sledeim sluajevima (nema prava na subrogaciju): ako je tetu prouzrokovalo lice u srodstvu u prvoj liniji sa osiguranikom lice za ije postupke osiguranik odgovara lice koje ivi sa njim u istom domainstvu lice koje je radnik osiguranika

Izuzetak od odstupanja (subrogacija doputena!!!): Kada navedena lica tetu namerno prouzrokuju! Kada je odgovorno lice tetnik osigurano od odgovornosti

Ometanje subrogacije: Ako je krivicom osig