1

O S I G U R A NJ E

2

Pojam suština i nastanak osiguranja

Pojam osiguranja se odnosi na sigurnost i poverenje u nešto, obezbeđenje, i izražava svrhu koja se sastoji u pružanju neke sigurnosti.

3

Život čoveka, njegovo zdravlje i imovina, sredstva kojima raspolaže, stvorena dobra ljudskog rada, mogu biti ugroženi štetnim događajima.

Najčešće prirodne pojave koje ugrožavaju život ljudi zdravlje i imovinu su: požari, zemljotresi,oluje,grad i sl.

4

Iz ovih razloga su se ljudi organizovali i pokušali zaštititi, ili ih sveli na najmanju moguću meru.

Tako je nastala zajednica rizika uz poštovanje osnovnih načela na kojima počiva osiguranje, a to su uzajamnost i solidarnost.

5

Osiguranjem kroz zajednicu rizika, na osnovu doprinosa svih njenih članova, pruža se ekonomska zaštita.

Kolektivna odbrana od štetnih događaja i kolektivno snošenje rizika je prilično stara institucija.

Prve oblike osiguranja nalazimo još u antičko doba, u staroj Grčkoj, Rimu i Egiptu.

6

Prvi oblici organizovanja i zaštite u osiguranju su bile kolegije, koje su obuhvatale članove istog staleža, a njihova svrha je pokrivanje pogrebnih troškova iz doprinosa svih članova.

U srednjem veku, kod germanskih naroda se osnivaju gilde i cehovi.

7

U XVII i XVIII veku dolazi do komercijalizacije osiguranja, kada se javljaju prvi profesionalni osiguravači, koji se bave osiguranjem kao profesijom.

Osiguravač je zajednica rizika koja se ugovorom o osiguranju obavezuje da za određenu cenu (premiju) isplati osiguraniku osiguranu sumu, odnosno naknadu, kada nastupi osigurani slučaj.

8

Slučaj je događaj koji se ne samo sa sigurnošću može uzeti u obzir, već koji se zahvaljujući izvesnim pravilnostima može čak i predvideti.

Kod razvoja moderog osiguranja, značajno mesto zauzima engleska korporacija “Loyd”, koja i danas važi za jednu od najvećih u oblasti pomorskog osiguranja.

9

Kasnije se velika osiguravajuća društva pojavljuju u Nemačkoj, Engleskoj i Francuskoj i sve više potiskuju individualne osiguravače.

U drugoj polovini XIX veka zbog velikog značaja osiguranja na scenu stupa država, koja želi da pogodnosti osiguranja iskoristi za sopstvene interese.

10

Tako dolazi i do prvih intervencija države u oblasti osiguranja i stvaranja novih zakona kojima se regulišu odnosi u oblasti pojedinih vrsta osiguranja.

Država je često zakonima propisivala obavezu osiguranja, a i danas to isto čini. Tako, institucija osiguranja u sadašnje vreme ima društvenu funkciju.

11

U procesu osiguranja javljaju se subjekti osiguranja čije su funkcije određene. Ti subjekti su:

osiguranik – lice ili organizacija koja vrši osiguranje i

osiguravalac – organizacija koja se bavi osiguranjem i za osiguranje uzima od osiguranika određenu naknadu kao cenu osiguranja.

12

U osiguranju se pojavljuje i treći subjekt – korisnik osiguranja.

Korisnik osiguranja može da bude lice ili organizacija koja po nekom osnovu ima pravo potraživanja – naknade od izvršenog osiguranja.

13

Funkcije osiguranja

Funkcija čuvanja imovine

Novčano-mobilizatorska funkcija

Socijalna funkcija

14

Funkcija čuvanja imovine

Neposredno – preventivnog je karaktera, sastoji se od mera koje se preduzimaju da bi se otklonila opasnost od štetnih događaja

Posredno – funkcija osiguranja se sastoji u obnavljanju oštećene imovine ili u naknadi štete

15

Novčano – mobilizatorska funkcija

Mobilišu se sredstva koja se sastoje iz većeg broja manjih uplata, koje sve zajedno na kraju čine velika sredstva.

U današnje vreme ova funkcija dobija na značaju zbog toga štoje u pitanju korišćenje velikog novčanog potencijala.

16

Socijalna funkcija osiguranja

Osigurava pravna i fizička lica uplatom određene sume novca – osiguranjem imovine i lica, a na taj način, oni stiču sigurnost jer su obezbedili svoju imovinu, odnosno, naknadu štete u slučaju da imovina bude pogođena štetnim događajem.

17

Elementi osiguranja

Svako osiguranje sadrži tri osnovna elementa: rizik, premija i naknada

Rizik je realna mogućnost nastanka ekonomski štetnog događaja. Da bi događaj mogao da bude obuhvaćen osiguranjem, mora da postoji mogućnost njegovog nastanka.

18

Da bi postojao rizik neophodno je da se ispune određeni uslovi:

mogućnost njegovog nastajanja, ekonomska štetnost, da ne zavisi od volje osiguranika ili drugog

zainteresovanog lica, da ima osobinu raspoređenosti u

prostornom i vremenskom pogledu, da je dostupan statističkoj evidenciji.

19

Premija predstavlja novčani iznos koji osiguranik, onosno ugovarač osiguranja plaća osiguravaču na osnovu zaključenog ugovora o osiguranju i predstavlja cenu osiguranja.

Pri ugovaranju premije, učestvuju dve strane: osiguranik ili ugovarač osiguranja, a na drugoj osiguravač – osiguravajuća organizacija.

20

Premija osiguranja se sastoji iz: tehničke (teorijske,neto) premije, - koja

služi za naknadu štete osiguraniku u slučaju osiguravanja imovine,tj. za isplatu osiguranog iznosa u osiguranju lica, i

režijskog dodatka, - iz kojeg se pokrivaju troškovi poslovanja i dr. izdaci organizacije koja vrši poslove osiguranja.

21

tehnička premija + režijski dodatak =

bruto premija

Visina neto premije zavisi od:

*vrste rizika,

*sume osiguranja

*dužine trajanja osiguranja

*ukamaćenja plasiranih sredstava osiguranja

22

Naknada iz osiguranja je visina sredstava koja osiguravač daje osiguraniku ili korisniku osiguranja na ime nastale štete u osiguranju imovine i lica.

Naknada za osiguranje lica se isplaćuje kada nastupi ugovorom predviđeni štetan događaj, i to u celini.

Naknada za osiguranje imovine isplaćuje se po pravilu, u iznosu štete koja je nastala.

23

Aspekti osiguranja

ASPEKTI OSIGURANJA

EKONOMSKI PRAVNI TEHNIČKI

24

Sa ekonomskog aspekta osiguranje je institucija čiji je cilj naknada štete koja nastaje u društvu. Ovaj aspekt uključuje izučavanje izvora sredstava osiguranja, strukturu premije, formiranje rezervi.

25

Sa pravnog aspekta, osiguranje proučava prava i obaveze ugovornih strana – osiguranika i osiguravača, organizaciju osiguravajućih kompanija kao privrednih preduzeća.

26

Sa tehničkog aspekta osiguranje je matematičko-statistička kategorija koja se ispljava kroz atomiziranje rizika (njegovo raspoređivanje na mnoštvo osiguranika, tj. usitnjavanje krupnih šteta na veliki br. malih) i njihovo nivelisanje na znatno nižem nivou.

27

Značaj i cilj osiguranja

Osnovni cilj osiguranja jeste ekonomska zaštita imovine i lica od rizika koji im prete.

Višestruka uloga osiguranja se sastoji još i u:

zaštiti osiguranika zaštiti trećih lica značaja osiguranja za privredu zemlje, osiguranje kao javna služba međunarodni značaj osiguranja

28

Zaštita osiguranikase odnosi na obezbeđenje osiguranjem u

slučaju smrti, trajnog gubitka radne sposobnosti, i bezbroj drugih razloga.

Imovina se može osigurati od posledica požara, grada, poplave, krađe itd.

Brojne mogućnosti osiguranja pogoduju da se čovek ne mora ustručavati od raznih aktivnosti bez straha od odgovornosti.

29

Zaštita trećih licaBez svoje krivice, lica mogu pretrpeti štetu ili

biti ugrožena rizicima nastalim kao posledica opšteg napretka (u javnom saobraćaju, itd.).

U takvim slučajvima postoji veliki interes zajednice da se nadoknadi prouzrokovana šteta, i zato se propisuju obavezni vidovi osiguranja od odgovornosti svih lica koja koriste opasna sredstva.

30

Osiguranje i privreda zemlje Sredstva koja se prikupljaju putem

osiguranja su velika. Osim što služe za nadoknadu štete ona se mogu deponovati kod banke i zajedno sa bankarskim sredstvima služiti za kredite ili za investiranje.

31

Osiguranje kao javna potreba

Osiguranje je delatnost od posebnog značaja za društvo pa prerasta tretman privatnog posla i postaje javna služba.Kao posledica toga je društvena intervencija i kontrola u oblasti osiguranja.

32

Međunarodni značaj osiguranja

Ogleda se kroz međunarodne ugovore osiguranja i reosiguranja (na pr. osiguranje u vezi sa radovima u inostranstvu ili osiguranje života radnika koji rade u inostranstvu)

33

Vidovi i vrste osiguranjaSavremeno osiguranje se deli: *prema predmetu osiguranja na: osiguranje

imovine i osiguranje lica; *prema prirodi rizika na: kopneno, vazdušno i

pomorsko; *prema načinu nastanka osiguranja na:

obavezno i dobrovoljno; *prema načinu izravnavanja rizika na: unutrašnje

i spoljašnje (saosiguranje i reosiguranje); *prema načinu organizacije na: premijsko i

uzajamno; *prema broju osiguranika na: individualno i

kolektivno.

34

Osiguranje imovine i licaOsiguranje imovine – predmet osiguranja je

materijalno dobro čija se vrednost može novčano iskazati, zato što se i materijalne štete iskazuju u novcu.

Osiguranje lica – predmet osiguranja je lično dobro (život, zdravlje), a njegova vrednost se ne može iskazati u novcu

Cilj osiguranja je naknada štete u odgovarajućem iznosu.

35

Kopneno, vazdušno i pomorsko osiguranje

Pomorsko osiguranje je najstariji vid osiguranja, više je zasnovano na običajima nego na pravu.

Kopneno i vazdušno su novijeg datuma, regulisani su zakonima.

Transportno osiguranje može biti kasko i kargo.

Kasko se odnosi na osiguranje vozila, a kargo na osiguranje robe koja se transportuje.

36

Obavezno i dobrovoljno osiguranje

Osiguranje je u principu dobrovoljno.Međutim država propisuje neke vidove obaveznog osiguranja., ako proceni da je rizik veliki i da ugrožava treća lica.

Obavezni vidovi osiguranja su:

osiguranje motornih vozila,

osiguranje putnika u javnom saobraćaju,

osiguranje vazduhoplova

37

Unutrašnje i spoljašnje osiguranjeUnutrašnje osiguranje se odnosi na

osiguranje unutar zajednice rizika, a spoljašnje osiguranje, na saosiguranje i reosiguranje.

38

Saosiguranje je takvo osiguranje gde više osiguravača dele rizik iste vrste, odnosno rizik koji se odnosi na isti predmet osiguranja.

Primenjuje se isključivo u izuzetnim slučajevima kada se radi o krupnim i teškim rizicima.

39

Suština saosiguranja je u činjenici da svaki od saosiguravača preuzima obavezu za deo osigurane vrednosti, ali tako da ukupan zbir njihovih pokrića ne prelazi osiguranu vrednost.

Radi se o neposrednoj-horizontalnoj raspodeli rizika između saosiguravača koji individualno preuzimaju svoj deo obaveze.

40

O Ovakvom horizontalnom deobom jednog rizika svaki od saosiguravača preuzima svoj deo obaveze, tj. pokriva svoj deo učešća u snošenju rizika.

Osiguravač koji je pokretač obaveze iz osiguranja putem ugovora o saosiguranju naziva se vodećim osiguravačom.

Njemu se poverava izvršenje obračuna i naplata premuje osiguranja, koju on raspodeljuje na ostale saosiguravače.

41

Treba razlikovati saosiguranje od višestrukog osiguranja, tj. Kada je neki predmet osiguran kod nekolikoosiguravača od istog rizika, za isti interes i na isto vreme.

U saosiguranju se zaključuje jedan ugovor o osiguranju, a kod višestrukog osiguranja se zaključuje nekoliko samostalnih ugovora.

Pri tome nije obavezno da pojedini osiguravači u trenutku zaključenja ugovora znaju za ostale ugovore.

42

Reosiguranje – njegova f-ja je u tome što osiguravajuća organizacija prenosi deo rizika na drugu organizaciju, kojoj ustupa deo premije za preuzeti rizik. Ovako se postiže dodatna sigurnost, jer se rizik raspoređuje na veći broj organizacija.

43

Razlog za ovo leži u činjenici da uvek postoji opasnost od zapadanja u nelikvidnost od strane osiguravajuće organizacije.

Znači, da nastale štete mogu biti veće od predviđenih i da sredstva od premija ne budu dovoljna za naknadu istih.

44

Retrocesija

je deljenje rizika primljenog u reosiguranje i ustupanje njegovog dela drugom reosiguravaču u pokriće.

Ako je reosiguranje –osiguranje osiguravača, onda je retrocesija osiguranje reosiguravača.

45

Retrocesija podrazumeva odnos koji nastaje isključivo između reosiguravača, a deljenje ili ustupanje rizika traje sve dok postoji potreba za tim.

Retrocesija podrazumeva vertikalno deljenje rizika i prenošenje nepokrivenog dela obaveze na drugog retrocesionara, tako da obaveza svakog nosioca rizika ostaje u granicama njegovih finansijskih kapaciteta.

46

Premijsko i uzajamno osiguranje

Premijsko osiguranje je najstariji oblik osiguranja. Kod ove vrste osiguranja, osiguravač se, profesionalno bavi osiguranjem i prikuplja novac u vidu premije za pokriće štete

47

Kod uzajamnog osiguranja cilj nije postizanje profita. Ovde se isti subjekti osiguranja istovremeno javljaju, u ulozi i osiguravača i osiguranika. Kod uzajamnog osiguranja prisutna je nesigurnost, pošto se uzajamno društvo obavezuje da nadoknadi štetu, makar i po cenu sve svoje imovine.

48

Individualno i kolektivno osiguranje

U kolektivnom osiguranju jednim ugovorom se osigurava više lica. Veoma je razvijeno kolektivno osiguranje od posledica nesrećnih slučajeva (osiguranje učenika i studenata kao dobrovoljno osiguranje i osiguranje putnika u javnom saobraćaju kao obavezno osiguranje).Kolektivno osiguranje je rentabilno za osiguravača, a povoljno za osiguranika.

49

Individualno osiguranje se odnosi na osiguranje samo jednog lica (na pr. osiguranje života jednog lica).

50

Finansiranje osiguranja

sa finansijskog aspekta, osiguranje predstavlja mehanizam za formiranje novčanih rezervi. Osnovni izvor finansiranja osiguranja je naplaćena premija.

51

Finansijske organizacije se mogu podeliti na:

primarne, koje stvaraju akumulaciju i troše je i

sekundarne (intermedijarne), koje sakupljaju i plasiraju akumulaciju drugih u koje svrstavamo i osiguravajuće organizacije.

52

Ulaganje kapitala osiguravajućih kompanija ima nesumnjivo veliki značaj za privredu zemlje.One kanališu sredstva na tržištu kapitala na osnovu upata premija po dugoročnim ugovorima o osiguranju.

Osiguranje deluje na intenziviranje i porast ekonomskog razvoja, jer sredstva kojima raspolažu osiguravajuće kompanije dovode do povećanja sredstava na finansijskom tržištu pa samim tim i do porasta investicija.

53

Fondovi osiguranja se formiraju iz premije osiguranja koje plaćaju osiguranici kao cenu osiguranja.

Premija osiguranja koju uplaćuje osiguranik, je bruto premija.

Bruto premija se sastoji iz neto premije i režijskog dodatka.

54

Najznačajnija sredstva kojima osiguravajuća kompanija raspolaže su: početni fond sigurnosti, tehničke rezerve i matematička rezerva.

55

Početni fond sigurnostiOvaj fond sigurnosti je uslov za osnivanje i

poslovanje osiguravajuće kompanije. Cilj ovog fonda je da u periodu kada osiguravajuća kompanija počinje sa radom, budu obezbeđena sredstva kojima se garantuje minimalna soventnost prema osiguranicima.Početni fond sigurnosti služi za krajnje obezbeđenje, te se može koristiti jedino u slučaju kada su iscrpljena sva sredsva za pokriće gubitaka.

56

Ukoliko kompanija koristi sredstva početnog fonda sigurnosti u toku godine, mora ih izmiriti tokom naredne godine. U slučaju smanjenja sredstava početnog fonda sigurnosti ispod visine utvrđene zakonskim propisima, smatra se da osiguravajuća kompanija ne ispunjava uslove za postojanje i pokreće se postupak njene likvidacije.

57

Rezerve sigurnosti

Sredstva rezervi sigurnosti služe za pokriće eventualnih odstupanja između predviđenog (po zakonu verovatnoće) i ostvarenog rizika, tj. ona garantuju solventnost osiguravača prema osiguranicima.

58

Osiguravač je dužan da predvidi “eventualnost” odnosno vanredne katastrofalne štete i da riziko premiji, koja tačno odgovara riziku, pripoji dodatak za sigurnost. Što su veće rezerve sigurnosti, utoliko je veći “stepen sigurnosti” osiguravača.

59

Tehničke rezerve Tehničke rezerve čine: prenosne premije,

rezervisane štete i iznosi za masovne i katastrofalne štete.

◈ Prenosne premije su izdavanja koja se odnose na vreme trajanja osiguranja u narednom obračunskom periodu. Naime, premija naplaćena u toku godine po pravilu se odnosi i na narednu godinu, te se deo premije prenosi kao iskazani prihod u sledeću godinu.

60

◈ Rezervisane štete, kao sastavni deo tehničkih rezervi, predstavljaju nastale osigurane štetne događaje, koje je osiguravajuća kompanija likvidirala, recimo, usled sudskog spora koji se vodi, te vrši rezervisanje sredstava za njihove isplate.

61

◈ Matematička (premijska) rezerva predstavlja deo naplaćene a neutrošene premije osiguranja, kojim osiguravajuća kompanija raspolaže. Premijska rezerva je, faktički, posledica prosečne premije. Prosečna premija je u prvim godinama osiguranja veća od prirodne premije (koja stvarno odgovara riziku) i tada se ostvaruje višak uplaćene premije.

62

Značaj premijske rezerve, je pre svega, u mogućnosti obezbeđenja kontinuiranih priliva kao određenog vida štednje, na čijoj dugoročnosti i sigurnosti počiva interes i osiguravača i osiguranika.

63

Ovako formiran fond predstavlja odloženu potrošnju osiguranika, te se njegova sredstva mogu koristiti strogo namenski, isključivo za osiguranje života.