Beograd 2005.

SADRZAJ

PREDGOVOR 1. AKTUELNA POLITIKA PROTIV INTERESA SPORTA 1.1. Dravni vrh 1.1.1. 1.000.000.000 na izvolte 1.1.2. Kohabitacija 1.1.3. Jednima akom drugima ipak 1.1.4. Tuiranje kod Kotunice 1.1.5. Neobaveten 1.1.6. Zeka u ulozi belog medveda 1.1.7. Hapsi bandu podrau navijae 1.2. Vladini slubenici 1.2.1. Ministar glasnogovornik Zekine bande 1.2.2. Ministar Vuksa predvodi mafiju 1.2.3. Zeka je moj 1.2.4. Sram te bilo Dinkiu 1.2.5. Ministar Joi se uspravio 1.2.6. I Joiu prola lopta kroz noge 1.2.7. Terapija ili eutanazija 1.3. Kako politika deli sportski dinar 1.3.1. Gde su, bre tolike pare 1.3.2. Neobaveteni daju podrku malverzacijama predsednika USSSCG 1.3.3. Rasprodaja uz podrku ministarstva sporta 1.3.4. Drava propada, daj da joj pomognemo 1.3.5. Dobro jutro gospodine inspektore 1.3.6. Rudnik za odabrane 2. VISOKI KRIMINAL 2.1. Tajkunizacija 2.1.1. Tata za sve, tata svima 2.1.2. I Srbija kuma ima 2.1.3. Prljav, prljaviji, Danko 2.1.4. Nekad Robin Hud danas Robinov ud 4

2.2. Privatizacija 2.2.1. unieva manufaktura zla 2.2.2. Gringo loeg vesterna 3. MAFIJA IMA SVOJE ZAKONE 3.1. Ubistva 3.1.1. Operacija Ubiti Ceptera 3.1.2. Ugledni preduzima Gruji 3.1.3. Pozovi Zeku radi ubistva 3.2. Bezakonje i nasilje 3.2.1. Lomi kimu 3.2.2. Udri bandu 3.2.3. Manojlo otima i pliva dalje 3.2.4. Otimaina genseka. Haos u Predsednistvu 3.2.5. Grobari sahranjuju mafiju 3.2.6. Prislukuju, zastrauju, zatakavaju, otimaju 3.2.7. Svi u zatvor 3.3. Falsifikati i prevare 3.3.1. Dupli pas sa efom Reala 3.3.2. Zeka, lisica i rimska vuica 3.3.3. Dzoker muka 3.3.4. Sportska mafija vara akademski 3.3.5. Sred tunela, u sred mraka ... Partizani opet haraju Srbijom 3.3.6. Delegati mafije 3.3.7. Ordenje im lano, kondomi im uplji 3.3.8. Danko i Dafina u Partizanovoj sobi 3.3.9. Lano predstavljanje Ivana urkovica 3.3.10. Mrtve due opljakale i ivog Samarana 3.3.11. Njima bronza, njemu fotelja, narodu jadac 3.3.12. Legija asti neasnom Ivanu 3.3.13. U paukovoj mrezi 3.4. Kako drava ne sprovodi zakon 3.4.1. Krvava hajka 3.4.2. Osokoljeni huligani ill trIa baba Ian 3.4.3. Slavko zatieni svedok 3.4.4. E ba ste ih kaznili 3.4.5. Prva liga prava ljiga 3.4.6. Rukometni haos 5

3.4.7. Sport za novi razlaz 3.4.8. Unitili ste derbi! 3.4.9. Pljakanje pod zatitom 3.4.10.Dravni tuilac radi i uti 3.4.11.0d utanja se lepo ivi 4.PLJAKA I BOGAENJE NA RAUN NARODA, SPORTA I DRAVE 4.1. Kako opljakati dravu 4.1.1. Sirotinja ni u kabrioletu nema krov nad glavom 4.1.2. arko Zeevic je prva lopua Srbije 4.1.3. Jedan gradi, drugi se sladi 4.1.4. Poslovali sa izmiljenim firmama 4.1.5. Maratonsko pranje para 4.1.6. Fantomi spokojno grickaju otete pare 4.2. Razbojnitva i otimaine 4.2.1. Pakt Cucane sa Tasmanijskim avolom 4.2.2. Doi da lairamo zajedno 4.2.3. Maheri za prodaju fudbalera 4.2.4. Za Simona daj ta da 4.2.5. ija je ono zvezda 4.3. Unovavanje politike pozicije 4.3.1. Baki okupirao Koutnjak 4.3.2. Pamet ne stanuje ovde samo lopovi 4.3.3. Use, za se, na se i poda se 4.3.4. Dama na konjima sa hvataljkama 5. MAFIJAKO ORGANIZOVANJE I FUNKCIONISANJE 5.1. Organizacija 5.1.1. Apsolutni vladar sporta 5.1.2. Cepter otpisao Manojlovica 5.1.3. Prvih sto dana olimpijskih muka 5.1.4. Zekine velike reije oamutile Ceptera 5.1.5. Nedodirljivi Partizan 5.1.6. Sportska mafija je mnogo nervozna 5.1.7. Don zejeg srca 5.1.8. Tri Zeka iz daleka, oblio ga znoj 5.1.9. Ostali mogu da potonu 5.1.10. Otimaina je legalna u Srbiji 5.1.11. Dil sa Dafinom 6 5.2. Modeli funkcionisanja 5.2.1. Pacovi naputaju brod 5.2.2. Panika u Olimpijskoj kui na Dedinju 5.2.3. Dvojka za crnu trojku 5.2.4. Stadion prazan, Zeevic uhapen, Partizan Slobodan 5.2.5. Babi Zecov adut iz rukava 5.2.6. Nita bez zauvek 5.2.7. Zeka, Bombona i Don Bule 5.2.8. Boro, ti si na idol, ajde sada odlazi!!! 5.2.9. Izdajniki prodaje utakmicu slavljeniki kupuje Partizan 5.2.10. Trofejni kajaka ne sisa vesla 5.2.11. Podvoda Cucana 5.2.12. Crno-bela finansijska matematika 5.2.13. Kad Drljaa podrlja 5.3. Mafija i javnost 5.3.1. ivot mi se pretvorio u pakao 5.3.2. Zid utanja za sedmu silu 5.3.3. ika Sloba iz

Humske 5.3.4. Novinar u sluzbi sportske mafije 5.3.5.BOJKOT 5.3.6. Kakav sport takvo novinarstvo 5.4. Posle upotrebe baciti 5.4.1. Mateus: Otiao sam zbog Zeevia 5.4.2. Naa sramota i u Lozani 5.4.3. Znam da je nameteno sarno neu da priam 5.4.4. utolog Bora Stankovi 5.4.5. I legende rue 5.4.6. Prljave igre oko selektora 6. SISTEMSKO RAZBIJANJE 6.1. Unitavanje sistema 6.1.1. ovi na udaru sportske mafije 6.1.2. ika mutikla popuio imovinu Zavoda 6.1.3. Bez komemoracije 6.1.4. Milosrdni hitac u Zavod za sport 6.1.5. Nema para za velike 6.1.6. Decu nam ue neznalice 6.1.7. Piksi je prevarant 6.1.8. Sport nam je uniten 6.1.9. Sporta nigde lopova svuda 7

6.2. Pustoenje 6.2.1. VaterpoIisti na tronu krajica na kolenima 6.2.2. Kako se rasipa u atletici 6.2.3. Mora Ii ta Hrvatska 6.2.4. Bolje i da se ne vrati 6.2.5. Hteo sam da zavrim karijeru 6.3. Ruenje donatora 6.3.1. Podrka Cepteru ill Bela knjiga o sportskoj mafiji 6.3.2. Dosta je bilo 6.4. U poslednji as 7. PRILOZl 7.1. Pokazatelji novanog toka u OIimpijskom komitetu 7.1.1. Zapaanja u vezi anaIize toka novanih sredstava 7.1.2. Analiza toka novanih sredstava u OIimpijskom komitetu Srbije i Crne Gore

7.2. Ruenje organa Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore 7.3. Izvodi iz stenograma sa ilegalne skupstine OKSCG 7.4. Izvodi iz rezultata ispitivanja javnog mnjenja 7.5. Naslovne strane Tabloida 7.6. Pisma visokim dravnim funkcionerima 7.7. Krivina dela koja su se stekla u radnjama elnika srpske sportske mafije, a koje sankcionie Krivicni zakon Republike Srbije

PREDGOVORSport kao najira i najrasprostranjenija drutvena aktivnost, preteno se posrnatra sa aspekta rezultata, takmienja, pobeda i poraza, ili pak kao bavljenje fizikim vebanjem najmladjih u kolama, drutvima, kampovima, ali i starijih u vidu organizovane, ili spontane rekreacije, potrebne za odravanje zdravlja i fizike spremnosti svih kategorija gradjanstva. U tom pravcu je i usmerena panja najveeg dela institucija koje se bave organizovanjem rada sportskih subjekata, a posebno sportskih saveza, drutava, klubova, sekcija. Ako se tako posrnatra, iroka sportska aktivnost predstavlja obiman sektor koji je pod parolom "sport sportistima" ostao na vetrometini bez odgovarajueg, organizovanijeg odnosa nadlenih dravnih, drutvenih i drugih zvaninih organa zaduenih za praenje svih pojava koje proimaju sport. Drugim reima sport je ostao na margini interesovanja dravnih organa, iako se esto uje da se radi o "najvanijoj sporednoj stvari na svetu". Zahvaljujui optoj nebrizi nadlenih organa za praenje aktivnosti nevladinih organizacija, sport je i pored retkih visokih medjunarodnih postignua, preputen samom sebi, da ga vode ljudi raznih moralnih i politikih profila, koji su uli u rukovodstva sportskih organizacija i institucija, da uredjuju odnose za koje su ili nedovoljno struni, ili vodjeni iskljuivo ostvarivanjem linih, a najee nezajaljivih interesa,. Sport u najirem smislu, osim asnih izuzetaka, vode ljudi, moda pojedini sa solidnom sportskom prolou, ali sa sumnjivom, bolje reeno kriminalnom sadanjou. Za veliki deo bogom danih funkcionera sport je prilika da se steknu enormna bogatstva na raun naroda i drave, da se prisvajaju sportske institucije, objekti, tereni, poslovni prostor ... Za ostvarenje takvih ciljeva ne biraju se sredstva od "obinih" zloupotreba, falsifikata, prevara, pljaki, do najteih krivinih dela kao to su ucene, otmice, nasilja, fiziki obrauni, pa ak i ubistva. Shvativi da se oko sporta dogadjaju sve vee i stranije kriminalne radnje, a da pri tom zvanini dravni organi nadleni za otkrivanje, suzbijanje i kanjavanje protivzakonitog delovanja sve jae sportske mafije preutno ili otvoreno u tome uestvuju, novinarski istraivaki tim Tabloida pokrenuo je u 2005. godini seriju lanaka u kojima je izneo injenice i ukazao na linosti koje su doprinele da se vei deo vrhunskih sportskih institucija i organizacija kriminalizu9 je i postane arite opasnog udruivanja za podrivanje ne samo sporta nego i drutva u celini. Kroz viemesenu seriju natpisa izneti su podaci i neoborivi dokazi o postojanju sportske mafije koja bez kontrole, a esto i uz pomo nadlenih dravnih organa, otima dobra i rezultate od opteg znaaja pribavljajui za sebe ogromno bogatsvo izraeno u milijardama Evra. u ovoj knjizi koja je namenjena celokupnoj javnosti prezentirani su napisi i dokumenta koja ukazuju na veliki broj krivinih dela sportske mafije koju predvode poznate linosti iz javnog ivota. Sa ovim su nadleni dravni organi i institucije vrlo dobro upoznati, to kroz svoje aktivno uee u opisanim kriminalnim radnjama, to preko medija i prijava koje su im uredno dostavljane. U ime najire javnosti, koja ima pravo i eli da zna koliko i kako se otimaju ogromna sredstva, zahvaljujemo pre svega istranim organima i drugim dravnim slubama koje su omoguile istraivakom timu Tabloida da dodje do podataka, dokaza i injenica koje prezentiramo u tekstovima koji slede. Javnost opravdano oekuje da se najvei kriminalci koji se kriju u sportu uskoro nadju pred licem

pravde. Tabloid - list protiv mafije. Beograd, januar 2006. godine. 10

1.AKTUELNA POLITIKA PROTIV INTERESA SPORTAProjektovanje celokupnog razvoja jedne zemlje predstavlja mnogo kopleksniji posao nego to je projektovanje jednog stambenog naselja, novog automobila, ili najbreg kompjutera. Za te poslove nema kole, jer ni jedna struka ne osposobljava za poziv dravnika ili barem politiara. Politiki problemi se razlikuju od matematkih koji su svi ovako ili (priblino) onako reivi. Za razliku od matematikih, politika se bavi problemima koji imaju praktino beskonano mnogo reenja medju kojima vrhunski politiari i dravnici nepogreivo biraju najoptimalnije puteve kojima vode svoje narode ka boljem sutra. Kriterijum njihove uspenosti moe da se svede na jedno pravilo - nita ne uspeva kao uspeh. Politiki problemi se najee sami nameu i svima su vidljivi, ali samo najsposobniji mogu da sagledaju i nepogreivo dijagnostikuju stanje, izaberu optimalne strategije i beskompromisno istraju da uoene probleme ree. Oni koji su u tome posebno uspeni, svojim delovanjem sebi obezbedju me sto u nacionalnoj ili svetskoj istoriji. Za takve ljude, to je vei problem to je vea slava koja e ih pratiti. Da li naa zemlja ima probleme. Pa mi ne znamo ta emo sa problemima kojima smo optereeni. Moda najvei i najtei medju njima je injenica da smo kao drava i nacija u svetu prokaeni, da vie nemamo prijatelja spremnog da pomogne, da nas doivljavaju kao kugu oveanstva, da se obian gradjanin sveta pita zato svet oko te rupe na Balknu ne podigne zid i s vremena na vreme eventualno preko njega prebaci neku humanitarnu pomo ako smo i to zasluili. Sve je ovo posledica jedne pogubne dugogodinje politike koja je uporno i autistiki vodjena. Narod, koji se po pravilu nikad i nigde ba mnogo ne pita, vie nije mogao da izdri ovo stanje nacionalnog ponienja i po cenu opstanka i ivota se izborio za promene. Dakle, trailo se i ekivalo da se pogubna dravna politika iz korena izmeni i stavi u funkciju dravnih i nacionalnih interesa. Ste se desilo? Da li su promene zaista nastupile? Ostavljamo da na ovo teko pitanje odgovore analitiari koji se time profesionalno bave. Mi emo analizirati sport kao jedan, naizgled mali segment, ali uvereni smo izuzetno znaajan. 11

Spremni smo da s pravom konstatujemo i da se hvalimo kako je sportski proizvod ove zemlje jedini medjunardno prepoznatljiv proizvod, ali s druge strane ne prikazujemo interes da sport i sportske rezultate stavimo u funkciju promene slike o nama. Nema ozbiljne dravne svesti da su sportisti nai najbolji ambasadori koji e svetu objasniti da nismo onakvi kakvim nas nai politiari svojim pogubnim delovanjem prikazuju. Svetski priznati i poznati eksperti sport svrstavaju u jednu od najprofitnijih aktivnosti, to potvrdjuju i zvanini statistiki pokazatelji. Ekonomske efekte koji proizlaze iz sporta, nai politiari ne samo da ne prepoznaju i ne stimuliu, nego se prema ovoj oblasti odnose kao potpune neznalice, a kada je potrebno i zloupotrebljavaju ga u cilju ostvarivanja linih interesa. Znaaj sporta za stanje i zdravlje nacije razvijene zemlje sveta vide kao prioritet i ovu oblast postavljaju u sam vrh dravnog interesovanja u nacionalnim strategijama razvoja. Dobro je poznat i istraen pozitivan uticaj sporta na rast i razvoj dece i omladine, kao i znaaj sportskih aktivnosti na odravanje i unapredjenje zdravlja. Na socijalnom planu sport predstavlja faktor integracije na svim nivoima od porodice do drave. Zbog toga svet prepoznaje pravo na sport kao jedno od elementarnih ljudskih prava, dok se nai politiari prema ovoj oblasti ponaaju laiki, ignorantski a esto i tetoinski. Kada analiziramo odnos naih politiara prema sportu namee se zakljuak da sve dobrobiti za dravu i naciju koje preko ove oblasti moemo da ostvarimo, nai politiari svesno izbegavaju kao bi ostvarili trenutnu linu korist za sebe ili sebi bliske. Paljivija analiza i injenice sadrane u dokumentima koji su prikazani u ovoj knjizi ukazae na poraavajue stanje: dok je prethodni reim dobrim delom kontrolisao kriminal i kriminalce u sportu, danas je obrnuto. Danas kriminal i kriminalci kontroliu politiku, kada je sport u pitanju. U svom pogubnom delovanju ovi ljudi se organizuju i tako imamo klasine mafijake strukture koje politiare koriste kao svoje marionete. Dakle, kada je sport u pitanju politiari su ranije kontrolisali kriminal, a danas kriminal kontrolie dravnu politiku. Uostalom, to ete videti iz tekstova koji slede iz kojih i sami moete da izvodite zakljuke. 12

Dravni vrh

Ljudi koji su prihvatili da budu stratezi naeg puta u bolje sutra, kada je sport u pitanju daju jedan autogol za drugim. Ovo je posledica jednog krajnje stihijskog odnosa prema sportu, tako da se i povrno upoznati posmatra opravdano pita emu slue stranaki odbori za sport, emu slui ministarstvo nadleno za poslove sporta, emu slue skuptinski odbori koji treba da razmatraju ova pitanja. Da li se ovi ljudi i ove institucije bave osim samim sobom i onim zbog ega su izabrani i formirani. Dravna oligarhija je, ili neobavetena, ili ostavlja utisak potpune nezainteresovanosti ak i za takva pitanja kakvo je oigledan kriminal u sportu. Do njihovih svesti jedino dopiru informacije o uspesima naih sportista koji mogu da budu dobar povod za slikanje i niim zasluenu linu medijsku afirmaciju. Dakle, sportski uspesi se ne doivljavaju kao cilj od prvorazrednog nacionalnog i dravnog znaaja, nego kao element permanentne predizborne kampanje i kao sredstvo koje slui obezbedjenju to dueg opstanka na vlasti. Ako postizanje ovih ciljeva ukljuuje i aktivnosti koje se moda javnosti nee dopasti, tim gore po miljenje naroda. Tako npr. ako je potrebno da se slika sa sportistima i pri tome izvri politiko pranje biografija ljudi sa kojima e se pred oima javosti susresti, nai najvii politiari e se ponaati kao da niko ne zna da su primili kljune linosti poraenih politikih snaga i vodje sportskog kriminala i mafije. Moramo da ih razoaramo. Nee uspeti da operu kriminalce, samo e sebe degradirati u oima obinog gradjanina. Naim najviim politiarima izgleda niko nije rekao da ne treba da se prema narodnoj i dravnoj imovini ponaaju kao prema Alajbegovoj slami. Da ne treba da ovaj znaajan kapital prepuste kriminalcima da ga pretau u privatne depove i da tako otvaraju veliki prostor za pitanja - a koliko li su oni uzeli od tog bogatstva? Ako mislite da je odnos prema dravnom novcu drugaiji, varate se. Deli se akom i kapom samo onima koji su bliski, bilo kao saradnici, bilo kao nalogodavci. Ali na jedno mora da se ukae. Sport je jedina oblast u kojoj narod jasno vidi da ne postoji politika podela na poziciju i opoziciju. Ovde se vidi da su ciljevi i jednih i drugih isti, da je jedina podela na one koji su sada za trpezom i one koji ekaju svoj red. Ovakvo ponaanje izaziva gnev i oajanje ljudi koji su vezani za sport, vole ga, ili ive od njega. Veliki je broj ovih ljudi, koji kada shvate da zvanina politika predstavlja slugu, a esto i bezrezervnu podrku kriminala, prelaze u stanje drutvene pasivnosti i beznadenosti. Tako su postojei politiari ostvarili cilj kojem je svrgnuti diktator tako dugo bezuspeno teio - kako obeshrabriti i pasivizirati izborno telo. 13 MAFIJA VLADA SRPSKIM SPORTOM

1.000.000.000 na izvolite

ili kako predsednik Tadi i premijer Kotunica utke posmatraju nasrtaj sportske mafije na drutvenu i dravnu imovinu vrednu milijardu dolara Nenad ivanevi lako su po mnogo emu razliiti, predsednik Srbije Boris Tadi i premijer Vojislav Kotunicav nali su se, sticajem okolnosti, na istoj strani, sa istim esto ih vidjaju sa najistaknutijim sportskim linostima, kako poseuju utakmice i manifestacije, primaju u svojim kabinetima sadanje i bive sportske asove. Istina, Boris Tadi to ini vie spontano, srdano i bez neke dravnike uzdranosti u ponaanju. Grli se i tape sa svima, oigledno voli sport i sportiste, uiva da se s njima drui i burazerski razgovara. Voja Kotunica to ini nekako, naizgled, usiljeno; oigledno mu odnos prema sportu nije ba jaa strana. Ali ta e - sve to spada u odranje imida popularne linosti na visokom poloaju. Tako se Kotunica susree sa fudbalskom legendom Maradonom, daje mu dres na kome pie KUSTURICA, a za uzvrat prima od Argentinca majicu sa odtampanim imenom MARADONA. Uz srdaan, ali i kiseo osmeh susret se sreno zavrio. Boris Tadi je u tom pogledu vetiji i pokvareniji i ee se sree sa sportistima. Rado je sa vaterpolistima i koarkaima simulirajui da ih voli. Primio je nedavno delegaciju naih alpinista, odvanu vojvoansku ekspediciju "Mont Everest 2005", koja je prva iznela srpsku zastavu na najvii planinski vrh na svetu. U tom pogledu, sa vie ili manje pompe, dva naa lidera, oigledno shvataju da je sport vaan za pridobijanje naklonosti velikog birakog tela, a tek na margini prepoznaju ovu oblast i kao mogui deo naeg drutvenog bia. Tako su politiki rivali doli na isti teren - sportski. Meutim, ono to ih takoe ini slinima nisu samo medijska pojava i esto isforsirani kontakti sa sportskim linostima, ve i njihov indolentan, pa praktino i ignoriui stav prema kljunim zbivanjima u naem sportu. Oni ravnoduno posmatraju kako sport odlazi niz vodu voen ljudima iz mafijakog okruenja. Kao da ne shvataju da osim njih nema nikoga ko u ovom trenutku moe, ali i mora da pomogne.

Naime, obe stranke koje vode Kotunica i Tadi imaju resorne Od14

bore za sport, kao ekspertske timove koji treba da ureuju ovu vanu oblast svakodnevnog ivota. Tako, to se sporta tie, on je preputen stihiji koja poput cunamija sve vie preplavljuje nae sportske tekovine i preti da preuzme celokupno sportsku imovinu koja se procenjuje na najmanje MILIJARDU EVRA! Gde e i kako zavriti ta ogromna sredstva u vidu objekata, rekvizita, razne opreme - za sada nije dovoljno jasno ni Tadiu ni Kotunici. Ako oni nemaju vremena da se pozabave bitnim stvarima u naem sportu, ako njihova interesovanja ne idu u tom pravcu, onda bi bilo krajnje vreme da se zainteresuju, jer potresi oko Olimpijskog komiteta SCG, sportskih saveza, FK Crvena zvezda, odredbe novog Zakona o sportu, prete da uzdrmaju celu zemlju da se stvori atmosfera koja ne bi ila na ruku ni Kotunici ni Tadiu, ni onima koji treba da vode brigu o stanju u zemlji. Ako je stanje u sportu dolo do usijanja, a jeste, onda je obaveza i dunost kljunih linosti u dravi da sagledaju prave stvari i osujete katastrofalno stanje kakvo se moe oekivati uskoro u naem sportu, s obzirom da u njemu vlada velika nesloga, da poznata grupa osvajaa sportskih vrednosti preti da preuzme vlast ne samo u sportu, nego i u dravi, ako ve nije kasno. TABLOID, broj 45, 7. jU! 2005.

Niz vodu Da je sport nekako "puten niz vodu" od strane najuticajnijih linosti drave, svedoe dve injenice: Prilikom kadrovskih promena i reenja koja je nudio Odbor za sport DSS, Kotunica nije uzeo u obzir stavove svog prirodnog i zvaninog organa, pa je, uz uee nekih svojih ministara, inae radnika na privremenom radu u DSS, doprineo da se Odbor praktino rasturi, jer je bio protiy da se na mesto direktora Uprave za sport dovede Aleksandar otar, ovek nejasnih politikih i drugih opredeljenja. Kotunica je sam dezavuisao odbor svoje stranke. Slino njemu, ali sa drugaijim posledicama i uzrocima, Boris Tadi ne reaguje na stavove i delovanje Odbora za sport DS. Ne osea potrebu, ili ima bezgranino poverenje, tek dolo je do konfrontacije u Odboru izmeu dve struje - jedne koja zastupa striktno programe stranke i opredeljenje za reforme i promene, i druge koja zastupa interese grupe sastavljene od bivih visokih funkcionera SPS i JUL, koja decenijama izvlai line koristi iz sportskih tokova. 15

Tadi i Vuksanovi na istom zadatku

Kohabitacija

A. Jovanovi Pea Stojakovi, jedan od najboljih koarkaa NBA lige i na viestruki reprezentativac "otkaio" je predsednika Republike i ministra prosvete i sporta Srbije. Nije se osvrnuo na njihove molbe i kleanje na kolenima da ipak zaigra u naem dlravnom timu na predstojeem Evropskom prvenstvu u Beogradu. ak nije ni odgovorio na njihove apele. Ocenio ovek s kim ima posla! Pea je jedan od onih mnogobrojnih sportista i pristalica sporta koji su uvideli da Tadi i Vuksanovi sport smatraju linom igrakom i zabavom u slobodno vreme, prilikom da se epure pred javnou, ne proputajui da istaknu kako su oni bili "neki sportisti" ... Koliko i kada je Tadi odigrao zvaninih vaterpolo utakmica, to on stalno istie? A gde je to, kome i koliko koeva ubacio Vuksanovi? Kakav je to manir - obmanjivati javnost o svom nekom sportskom "pedigreu". Da li je to neka vrsta predizborne kampanje ili bacanje peska u oi sportskoj javnosti koja dobro zna ko je, kada i kakav bio sportista. Nejasno je - ta ovi dravni funkcioneri misle - koji efekat time postiu. Samo - protiv sebe. To je iskusio Vuksanovi na prethodnim izborima, na kojima su za njega glasali, osim njega samog, lanovi njegove familije i neto malo linih prijatelja. Tadi, pak, imao je dui i raznovrsniji put u politiko-dravnom angaovanju, te mu lani sportski identitet i burazersko ponaanje i druenje sa nekim sportistima nije potrebno, a i ne prilii ozbiljnom dravniku i efu jedne republike. Veze ovih funkcionera sa vaterpolom i koarkom nisu ipak naivne. Dobri poznavaoci prilika znaju kako, kojim i kolikim sredstvima su izgraene Kue vaterpola i koarke - dve zgrade koje e svakako, kad doe vreme privatizacije sportskih objekata prei u ruke imenovanih funkcionera i njihovih saradnika, savetnika, naredbodavaca, kumova, prijatelja, to se ve sada moe nazreti, pa ak i obelodaniti. Pea Stojakovi, dakle, kao da zna s kim ima posla i ne eli da bude u stilu one narodne "ko s avolom tikve sadi..." Pea e ipak, bez obzira na sadanje stanje, jednog dana otii meu sportske legende, a Tadi i Vuksanovi - u zaborav, kao ljudi "kohabitacije", koja danas "krasi" pripadnike razliitih stranaka, ali istih ciljeva - lina udobnost i bezbrinost. Uzgred reeno, u Leksikonu stranih rei Milana Vujaklije - kohabitacija znai - citiramo: "stanovanje zajedno, ivot udvoje, snoaj i polno optenje" - kraj citata ... TABLOID, broj 48, 28. jU! 2005. 16

Pare iz dravne kase sportskim savezima dele se po linom nahoenju

Jednima akom, drugima ipak

Budale su oni koji sve to gledaju, trpe i ute. Nekima su usta zatrpana prljavim novcem, a drugi, koji su se osmelili da prigovore, sada miriu cvee. Odozdo Aleksa Jovanovi Na sport polako, sli sigurno umire. Klinilsu sliku ne mogu da poprave ni odlini rezultati mlaih kategorija. Sta vrede medalje kadeta i juniora kada ti deaci i devojice ne mogu da postanu vrhunski sportisti. Postoji mnogo razloga za ovakvu konstatciju, a glavni je nebriga drave prema tek procvalim sportskim pupoljcima. Jednostavno, briga Tadia, Kotunicu i ostale, sa sve Vuksanoviima i Iliima za tamo neke klince i klinceze, njihove roditelje koji ulau u svoju decu, kako bi ona proslavljala dravu. Prosto je, nema strategije za razvoj sporta, nema plana kako te mlade ljude zadrati u zemlji i pokuati da se sa njima krene u novi poetak. Drava za sport nema para, odnosno ima, ali ih izdvaja malo. I to to se izdvaja niko ne zna kako. Ne zna se red. Jer, samo oni koji lovu dobiju preko raznih rauna znaju kolika su ta sredstva. I naravno oni koji ta sredstva dele, ali ne prema unapred napravljenom planu i programu, ve u zavisnosti od linih simpatija, roakih veza i politike pripadnosti. Nije tajna da Demokratska stranka dri ceo na sport u ah-mat poziciji, prvo preko svog idiotskog Odbora za sport koji predvodi strunjak Dragoslav Zeka Boovt, a zatim su u dugom finansijskom lancu razni ilasi, Fuksanovii, Sotari, pa iTadii. Kandidovanja za velika takmienja su bez ikakvog reda, osnivaju se raznorazna preduzea za EP u koarci, odbojci, a preko komercijalnih Svetskih liga peru se pare i bogate pojedini funkcioneri. Tako se u neravnopravan poloaj dovode nai vrhunski sportisti-reprezentativci. Jedni za veliku lovu ginu za dravu, dok drugi igraju za kikiriki i koka kolu. Patriotizam je na ovim prostorima odavno izgubljen. Bogate se sportski i politiki funkcioneri, uglavnom oni koji su ve pojeli mnogo para, ali im je trbuh sve vei i smrdljiviji. Uglavnom su to uenici najveeg finansijskog maga Danka unia koji kajmak skuplja u debeloj ladovini i jo veoj senci. Glavne mafijoze se ni17

kada nisu eksponirale. Ne mogu da postignu, zauzeti su brojanjem para po raznim belosvetskim raunima i zajebavanjem okoline. A jo vee budale su oni koji sve to gledaju, trpe i ute. Nekima su usta zatrpana prljavim novcem, a drugi, koji su se osmelili da prigovore, sada miriu cvee. Odozdo. Ponovo e mafija pokupiti hara, opskrbie svoje politiare koji ih dre tu gde jesu, a sport e ostati gladan. Deca e nam opet, trbuhom za kruhom otii u beli svet. Desi se da politiari neto i daju. Kada se odlue za takav potez postane oigledno da nisu jednako raspoloeni prema svim sportoVIma. Rukomet je, na primer, u totalnoj nemilosti monika. Recimo za prvih sedam meseci dobili su dva miliona dinara (manje od 25.000 evra), to je na nivou budeta nierazrednih fudbalskih klubova. Taj novac taman krpi plate dvojice selektora Veselina Vujovia i Mileta Isakovia, dok se za pripreme, putovanja i uee na velikim takmienjima snalazi ko kako ume. Ako. Tako im i treba kada nee da paktiraju sa monicima i zajedno peru pare. A mogli su. U pogonu su u skorije vreme bile sve selekcije, njih est - od kadeta i kadetkinja, preko juniora i juniorki do seniora i seniorki. U isto vreme drugim savezima dele se sredstva akom i kapom. Dobijaju koliko i kada poele. Dovoljan je mig ili telefonski poziv i na raune leu desetine i vie miliona dinara. Naravno, da bi dobili narodne pare, potrebno je biti dobar sa dravnim vrhom. Kooperativan i snishodljiv. Potrebno je da narodnom kintom pravite hale, bazene, a onda da sve zasluge prepiete sebi, svojoj sposobnosti, znanju ... Kada se sve sabere doe se do jednostavnog zakljuka. Tako nam i treba. Kad ne umemo da ubre poaljemo tamo gde mu je mesto - na smetlite. Nekada je vedrio i oblaio JUL, sada je na sceni Glupi Avgust. Predstava slina, glumci promenjeni, scenario identian. Trpee sportska Srbija onoliko koliko mora. Samo nee moi jo dugo. Budite sigurni u to, i ne bojte se. 18 TABLOID, broj 52, 25. avgust 2005. Umesto da zavre u zatvoru, voe sportske mafije primio premijer

Tuiranje kod Kotunice

Od dve milijarde koje se predviaju za sport, sportisti ce, prema zvaninim podacima, dobiti 120 miliona dinara!!! Nenad ivanevi Zvaninicima iz Kotuniinog kriznog taba okupljenim u Vladi Srbije, a nadlenima za finansije, ekonomiju, privatizaciju, kapitalne investicije, ekologiju, a naroito za pranje i hemijsko ienje nepoznatih koliina novca nepoznatog porekla, nije lako. Svi trae svoje, a Meunarodni monetarni fond vie ne moe da shvati razmere pljake graana Srbije i insistira na potovanju minimuma ovenosti i zakonskih i moralnih normi. ak je i tim ljudima iz MMF-a zainteresovanim samo za novac jasno da iz ove nesretne zemlje nee moi vie nita da izvuku, ako u njoj svi pocrkaju ili nestanu osim Kotuniinih zvaninika. Predstavnici MMF-a naviknuti na sve u poslovanju sa zemljama u tranziciji i neokolonijalnim reimima irom sveta, ipak nisu mogli da podnesu nivo autizma koju su ispoljavali njihovi sagovornici u srpskoj vladi i uz primetne stomane tegobe (povraanja i prolivi) napustili su zapoete pregovore. Dok su stranci pokuavali da objasne da iz flae od jedne litre ne moe da se iscedi dve litre da bi se zadovoljila neizmerna e srpskih funkcionera i njihovih saradnika, srpski ekonomski "mozgovi" su glumili ludilo (to im nije teko palo). Poto im nije ni na kraj pameti da se odreknu svojih privilegija, a budet doivljavaju kao lini novanik, bili su primorani da pronau reenje. S jedne strane njima je jasno da postojei nivo javne potronje ne moe da se balansira ak ni parama od nacionalnih dobara prodatih u bescenje, a s druge ne ele da se lie nijednog dinara koji ve po navici doivljavaju kao sopstveni. Izlaz iz ove situacije, kao u najgorim reimima i tiranijama koje je istorija sveta zapamtila, ovi zlotvori vide u pljaki najnemonijih i najnezatienijih - penzionera i sportista. Kolika je njihova glad, govori i injenica da im je do te mere pao mrak na oi da ne sagledavaju injenicu da su upravo ove dve grupacije najvei deo glasakog tela. I tako su na rtvu predstavnicima MMF-a prvo prineli penzionere (oni e i onako da crknu), koje su 19

slubeno obavestili da e im ionako bedne penzije biti smanjivane iz godine u godinu. Normalno, penzionerima

je podmetnuta dezinformacija da je to navodno traio MMF. Sa sportistima je situacija malo drugaija. Briga drave o jedinim pravim ambasadorima ove zemlje se gubi neposredno nakon petooktobarskih dogaaja, tako da je u ovoj godini za nih izdvajano preko deset puta manje novca nego pre 2000. godine!!! Zato je najava novog budeta za 2006. godinu poznavaoce sportskih (ne)prilika pogodila kao grom iz vedrog neba. Navodno se u narednoj godini predvia dvostruko poveanje izdvajanja za sport u odnosu na 2005. godinu. Upoznatima je odmah pala na um antika poslovica po kojoj se treba plaiti i kada darove donose. I zaista, kada je uraena samo povrna analiza objavljenih podataka isplivao je na povrinu pakleni plan po kojem preko lea sporta i sportista treba obezbediti pare za sebe i svoje. Od dve milijarde koje se predviaju za sport, sportisti e dobiti prema zvaninim podacima 120.000.000 dinara!!! Dakle, samo est procenata sume predviene navodno za sport i sportiste Srbije. Ako se zna da je u ovoj godini za iste namene potroeno 141.000.000 dinara, onda se jednostavnim raunom dolazi do poraavajueg podatka da se izdvajanja za sme koji stvaraju sportski proizvod smanjuju za oko 15 procenata. Sta je sa preostalih preko 90 odsto para predvienih u budetu? Ova sredstva e se usmeravati iskljuivo prema aktivnostima i institucijama koje vode oprobani i dokazani majstori za otimanje, pranje i hemijsko ienje novca. Oni su vrlo dobro rasporeeni u institucijama koje ne bi smele da se finansiraju sredstvima republikog budeta, to za odgovorne u srpskoj vladi ne predstavlja nikakvu prepreku. Dok penzionere naa vlast doivljava kao bia bez mozga, sa sportistima je malo drugaije. anovi vlade veruju da su sportistima velike koliine nervnih elija spaljene od prekomernog treninga i da sa njima treba postupati ili kao sa maloumnima, ili kao sa narkomanima. Zbog toga je ak i deci u obdanitu jasno koja je bila stvarna namera premijera Kotunice kada je organizovao prijem za paljivo izabrane sportiste. Malo udi injenica da je prvi legalista Srbije odluio da primi predstavnike Udruenja olimpijaca, dakle jedne organizacije koja nigde nije registrovana. Zato je to bilo potrebno? Pa bilo je krajnje vreme da neko sa najvieg dravnog vrha. amnestira lopovluke, zloine, prevare i protivprirodni blud Ivana urkovia i ora Periia. Oigledno je da nije bilo dovoljno da se iznajme radne prostorije predsednika Srbije Borisa Tadia za vodvilj u kojem je po ko zna koji put dodeljen francuski orden Legije asti evidentno neasnom 20 legionaru Ivanu urkoviu, uz inodejstvovanje samog predsednika na francuskom jeziku. Poto je prevara ve sutradan otkrivena, bilo je preko potrebno da se sada ukljui i kohabitirajua polovina. I tako premijer Kotunica nastavlja sa drugim delom loeg i nadasve tunog vodvilja i prima delegaciju neregistrovane organizacije, koja predstavlja samu sebe, a u funkciji linih interesa Periia, urkovia i slinih. Tu se zloupotrebljavaju takve sportske veliine kakve su Jasna ekari, Ivan Gubijan, Franjo Mihali... Opet se pokazalo da vlada brine samo o sebi i svojima. Stepen znaaja ovog marifetluka ogleda se i u injenici da je sam premijer Kotunica na sebi svojstven nain ovom prilikom obeao neto o emu nema pojma, pri tom potpuno neobaveten da to radi na protivzakonit nain. Hoemo da verujemo da je premijer Kotunica u ovom sluaju zaista bio neobaveten i da je obeao neto to nije u njegovoj nadlenosti, na nagovor i lo savet ministra Vuksanovia i njegovog saradnika Sotara. U svakom sluaju, najmanje za to je premijer Kotunica odgovoran je pruanje politikog utoita i alibija za ljude koji decenijama pljakaju srpski sport. Da li se sve to dogodilo zbog neznanja, nekompetentnosti, ili lonamernosti resornog ministra Vuksanovia i njegovog saradnika otara, ili elje da Kotunica pokae Tadiu "kako se to radi", vreme e pokazati. Ostaje jo da se vidi kako e na sve to reagovati poslanici u Narodnoj skuptini, koji za ovaj odvratni scenario treba da podignu ruke. Poznato je da podizanje ruku u Narodnoj skuptini ve due vreme ne predstavlja napor usmeren ka boljitku graana Srbije, nego je iskljuivo posledica meu stranakog dogovora i trgovine. Ipak, sazrelo je vreme da ovo sramno podravanje jedne vlade u dubokoj komi jednog dana prestane, kako bi graani Srbije barem na horizontu videli bolje sutra. Jednom reju, sportistima je obeana pia od ovce, a penzionerima ni to!!! Pranje para i regruti Zakoni su zato da bi se krili. Navodno e se ovim sredstvima finansirati trokovi "velikih", a u svetu skoro nepoznatih takmienja, iji emo biti domaini u reiji ljudi koji ive od para otetih sportu, to im je nain ivota. To ne udi, jer ovi ljudi za drugo i ne znaju. Ono to udi je lakoa kojom regrutuju pristalice i pomagae u svakom reimu, svakoj partiji, na svakom nivou, u svakoj firmi. 21 Univerzijada - privatna firma sportske mafije na elu sa Siniom Jasniem

Neobaveteni daju podrku malverzacijama predsednika USSSCG A. Jovanovi

Normalno je da roditelji vole da im se deca bave sportom, da i kad prou tinejderske godine. Takoe je normalno da sportski strunjaci, pedagozi, profesori, funkcioneri podstiu studente da se bave fizikim vebanjem. Isto tako, normalno je i da postoje oni koji treba da vode sport na fakultetima. A da li je normalno da struni nastavni kadrovi pri fakultetima za sport studentske sportske aktivnosti organizuju iskljuivo sebe radi. Sinia Jasni predsednik USSSCG sa raznim zvanimm i nezvaninim akademskim zvanjima steenim na novosadskom fakultetu posvetio je dobar deo svog radnog veka da preko studentskih nazovi sportskih aktivnosti obezbedi sebi jos jednu titulu - globtroter studentskog sporta.

Malo je gradova i zemalja gde Jasni nije uspeo da, pod firmom univerzitetskog sportskog funkcionera, boravi o troku svoje drave. Od kontinenata na Antarktiku, to ipak ne moe pouzdano da se tvrdi. Njegov krivudavi put kroz mutne vode dostigao je vrhunac ovog prolea neto malo pre njegovog 40. roendana, bas na praznik rada - Kakve li ironije Ovaj Krni punokrvni Crnogorac rasplodnog izgleda, roen u Grabu kraj Bijelog Polja, postao je prvi ovek Univerzijade koja e se organizovati u Beogradu daleke 2009. godine. Sa timom u kojem igra znaajnu ulogu u Olimpijskom komitetu SCG, uz oprobane i poznate sportske mafijae Predraga Manojlovia, ora Periia, Ivana urkovia, arka Zeevia, Neboju Ilia... uspeo je da Pridobije naklonost dravnog vrha. Tako je i dolo do prihvatanja Beograda da bude organizator i domain Univerzijade 2009. Jasni je uspeo da sa svojim istomiljenicima i korisnicima enormnih dravnih sredstava ubedi zvaninike da je Univerzijada prestini sportski dogaaj, neto malo ispod Olimpijskih igara. Kakva glupost!!! Ovo marginarno takmienje na kojem uestvuju mlai rekreativci eljni druenja i neobaveznog provoda i drugih oblika slatkog ivota, samo osobe ograniene pameti i znanja mogu da doive kao iole znaajan sportski dogaaj. To se videlo i na Univerzijadi u Izmiru. Svetska tampa tek je povremeno i na vrlo skrovitim mestima, turo i marginalno pominjala poneki rezultat koji su mladi rekreativci postigli na ovoj sportskoj priredbi. Meutim, na mnogim stranicama uglednih dnevnika i asopisa u svetu Univerzijada nije ni pomenuta. Dakle, stvari su poprilino nelogine i nepisane. U tim situacijama vai zlatno pravilo - ako hoe da pronae logiku, onda sledi tragove novca. Ovo dobija na znaaju kada se sagleda koje se to mafijako sportsko drutvo okupilo oko Univerzijade i na koji je nain obmanulo dravno 22 rukovodstvo. Prema izjavi samog Sinie Jasnia sredstva namenjena rasipanju oko predstojee Univerzijade su ve obezbeena i stavljena na raspolaganje korisnicima za njihove sramne potrebe. Para ima toliko da njih nema dovoljno da mogu da ih potroe. Odmah je osnovano i preduzee i obezbeeni su kapitalni kadrovi. Da li moete zamisliti nekog boljeg za ove poslove od Srana Bokovia dokazanog lopova koji je godinama sredstva republikog budeta, preko Uprave za sport, upuivao u nepoznate pravce preko firme Propaganda gde je radila njegova ena Sneana Bokovi. Stvorena je atmosfera da je Univerzijada nacionalni spas i prioritet vei od ulaska u EU. Svojom oprobanom vetinom prevaranta je tako obezbedio sebi i svojim saradnicima siguran finansijski izvor bar naredne etiri godine, bez obzira ta e do tada biti sa sadanjom garniturom na vlasti. A i svaka nova vlast e se brzo polakomiti na jelo sa trpeze koja se zove Univerzijada, jer samo moze te da zamislite koliko ima osnovnih, a koliko prateih aktivnosti na kojima je mogue da deo kolaa zavri i u vasem depu. Od izgradnje, adaptacije i dogradnje sportskih objekata (koje e ovi mafijai spretno za sebe privahzovati), preko nabavke opreme, do asfaltiranja ulica i izgradnje svojih termalnih zamkova po raznoraznim Koutnjacima, Dedinjima... O putovanjima, deviznim dnevnicama, poklonima da i ne govorimo. Sinia Jasni u ovim rabotama ima podebela iskustva i zavrene najvie specijalizacije do nivoa postdoktorskih studija. Meteorski uspon Sinie Jasnia, deka Koji sa sportom nikakve veze u ivotu nije imao, poinje 1993. godine kada se uvlaei u dupe oriju Radovanoviu, a da ne povredi ni jedan unutranji organ, ubacio bez bilo kakvih drugih potrebnih kvalifikacija na novosadski Fakultet fizike kulture. im Je postao nastavnik na profesoru je primenio poznati balkansku zahvat - upotrebi baci, a sve uz pomo ve afirmisanih sportskih mafijaa, dospeva u daleku Fukuoku Gapan) gde je, dok su se studenti takmiili, oteo ekskluzivno pravo za zastupanje poznatog svetskog Rroizvoaa sportske opreme Mizuno. Uzimao je koliko je mogao, tako da nije udo to je predstavnitvo brzo moralo biti ugaeno. Time je dokazao da pripada rodu parazita koji ubijaju domaina na kojem parazitiraju. U bilo kojem pristOjnom sistem u svetu ovakav lik bi bio prepoznat kao neupotrebljiv i opasan i kao takav bi bilo odmah eliminisan. Naalost, mi nismo pristojan sistem i ovo to smo naveli je samo bila preporuka za dalji, jo ubrzaniji pljakaki napredak Sinie Jasnia. Jo nije zavrena afera sa nestankom 200.000 evra iz fakultetske kase u Novom Sadu, potroenih na putovanja i provode, kao i na trokove boravka u uvenoj Dolini lopova poznatog izletita i sastajalita novosadske elite. Kau da je Jasni Poasni gost u ovom okruenju sa novim BMWom serije 5 (kako i prilici jednom ubogom univerzitetskom nastavniku). Sa ovim "kvalifikacipma" i "radnim iskustvom" bilo bi udo da Jasni ne bude jednog skorog dana predsednik drave, ili barem Vojvodine, ako ga u meuvremenu Crnogorci ne poalju tamo gde mu je mesto??? 23 Da li je dovoljno da ste kum Borisa Tadia, pa da vam je u Srbiji sve dozvoljeno, ak i unitavanje zemlje i njenog sporta?

Zeka u ulozi belog medveda

J. Karanovi Da li ste uli za Zeku? Ali ne za onog iji lik i delo Tabloid verno i autentino prati. Re je o drugom zecu, koji je

kao i prvi, u Srbiji zatien bolje nego beli medved. Ovo je pria o Dragoslavu Zeki Booviu, kumu Borisa Tadia, bivem gorili pokojnog Zorana inia (mada vie lii na neku drugu primitivniju ivotinju), predsedniku DS-a Stari grad, predsedniku Odbora za sport DS, direktoru SRC Tamajdan, predsedniku Karate saveza SCG, kao kadar Crne Gore, pripadniku (minimum jedne) crnogorske tajne slube, muu diplomatkinje Borke ... Boovi je nekada bio karatista, kau solidan, krajem 70-tih zauzeo je drugo mesto na Evropskom prvenstvu. Roeni Nikianin nikada nije eleo da se uklopi u novu sredinu. Beograd je uvek bio san svih Crnogoraca, pa tako nikada nije odjavio prebivalite iz Nikia. Zeka je crnogorski dravljanin, neka je, sa pravima u Srbiji veim od ljudi koji su roeni u Beogradu, Niu, Kruevcu, Subotici... Kako? Kao ovek principa Boovi je svojevremeno ponosno nosio sliku Slobodana Miloevia na utoj gredi - to je bilo kada je poela tiha revolucija u Crnoj Gori, da bi vrlo brzo preskoio u drugi tabor. Taj zeiji prelet u drugo jato nije smetao Booviu da dobije stan od tih istih omraenih socijalista, i to u samom centru Beograda - na Zelenom vencu. Toliko veliki i moderno ureen da mu se divio lino Zoran ini, koji je u to vreme iveo u garsonjeri. Porodino gnezdo za Zeku, suprugu Borku i dvojicu sinova. U dobijanju stana nesebino mu je pomogao Slobodan Kopanja, jedan od rafova tadanje vladajue mainerije. U isto to vreme Zeka je osvedoeni opozicionar i borac za samostalnu Crnu Goru, tj. njegova supruga Borka, u centru Beograda oprema galeriju Haos. Taj prostor dobila je uz svesrdnu pomo advokata Mome Raievia, jednog od pravnih zastupnika Slobodana Miloevia. Sve to vreme (zlo po njega i familiju) Boovi se borio za drugu stranu, a dolazak na vlast DOS-a, istome je otvorio i nerealno velike apetite. Za vreme najteih progona Miloevieve vlasti 24 po gudurama Crne Gore Zeka je krio lidere opozicije, pa su ovi morali da mu vrate ze uinjene usluge. Zeka je bio telohranitelj Zorana inia, a njegova Borka avanzovala je u diplomatu. Postavljena je za efa Srpskog kulturnog centra u Parizu. Premijer je ubrzo uvideo sa kakvim oloem ima posla, otpustio gorilu, a na ambasador u Parizu vraa u Beograd Borku koja je postala klasina pijandura. Boovi je ubeen da je u transferu uestvovala Aleksandra Joksimovi, zamenik tadanjeg ministra spoljnih poslova Gorana Svilanovia i jedan od poverljivih saradnika Zorana inia. U isto vreme poinju da krue prie kako su Borka i Zeka provaljeni da rade za crnogorsku obavetajnu slubu i da su zbog toga sklonjeni sa scene. Poetkom 2003. Zeka je potpuno deprimiran, o iniu sve glasnije izgovara teke rei, poinje da zapaa prijatelje koje je napustio iz politikih ubeenja. Zeli da se osveti premijeru! Njegovu muku prekinulo je ubistvo premijera. Malo po malo, Zeka je sve blii vrhovima vlasti, pre svega sportskim. Kako i ne bi bio kada je kum Borisa Tadia, novog lidera DS i predsednika Srbije. Kumovska saradnja dala je od ranije rezultate postavljanjem Boovia za direktora rudnika zlata i najbolje maine za pranje para - SRC Tamajdan. Kumovi su zajedno renovirali ovaj objekat za FINA Kup, ostalo je para da se napravi i kua vaterpola, 25 a Zeka je namestio i nekadanjeg prijatelja Zorana inia, jer je na otvaranje doveo idiote koji su izvidali premijera. I to pred kamerama. Isto je proao i ameriki ambasador Montgomeri, a to nam vodea sila nikada nee zaboraviti. Tamajdan koji u svom sastavu ima hiljade kvadratnih metara poslovnog prostora bolje je mesto za krau od bilo kog ministarskog. a svemu to je vezano za Ta odluuje direktor, pa tako Boovi uzima za pravo da u dilu sa ministrom Vuksanoviem, otpisuje milionske dugove siromanih koarkakih klubova kakvi su Crvena zvezda i Partizan. U posao polako ubacuje i sinove, koji su ukljueni zu prodaju pia na bazenu Taa. Sa novim politiko-sportskim vetrovima Zeka sve vie leti ka vrhu. Preko fantomske Sportske asocijacije Srbije, iji je lan predsednitva, pokuava da zadovolji deo svojih ambicija, ali je i tu na poetku imao problema. Nije uspeo da proe u svom Karate savezu, ve je u SAS stigao kao kandidat Diu-dicu saveza. Na kraju jo jedna slika za portret Crnogorca na dugom privremenom radu u Srbiji. Nedavno je preminuo jedan od naih najboljih karatista Ivan Mati, ovek koji je otiao u cvetu mladosti. Na komemoraciji u SD Partizan, Boovi nije eleo da kae nijednu jedinu re, iako je kao predsednik Karate Saveza SCG morao da se obrati makar familiji pokojnog Matia. Jedini Booviev komentar bio je: "To je klupska stvar!" Naalost, Dragoslav Zeka Boovi je naa surova realnost. Unititelj srpskog sporta, kum predsednika Borisa Tadia... Zeka sa svoja dva metra, stotinak kilograma, poznavanjem borilakih sportova, pod direktnom zatitom predsednika... A, opet Zec. 26

Hapsi bandu podrau navijae

Na posao dolazim oko podne, kada me sekretarica Mirela obavetava ko je sve kod mene traio prijem. Moj ef kabineta Dragan Nikitovi uredno preisti svu potu i oisti sve zahteve koji su meni

upueni tako da ja, potpuno neobaveten, odem za ruak kui, a potom malo i prilegnem. Probudim se, upalim televizor: Aauuuuu koliko su pokrali para Pie: premijer Vojislav Kotunica Veoma sam zabrinut zbog ponaanja dravnih organa koji ignoriu pobunu mladih ljudi, navijaa svog kluba. njihovi zahtevi za ostavkom rukovodstva moda nisu legitimni, jer imam saznanja da su funkcioneri Partizana ve privatizovali ovaj klub, ali, u svakom sluaju, ukazuju da je na sistem vrednosti u krizi. Meni se, kao premijeru, prebacuje da sam inertan, da olako prelazim preko prozivki, i da svojim autoritetom pokrivam zakonom nedoputene finansijske aktivnosti. Veoma alim to sam neinformisan. Bavim se izuavanjem istorije iroki indijanaca, i njihovim pokuajima ustavnog ustrojstva, i uglavnom, na posao dolazim oko podne, kada me sekretarica Mirela obavetava ko je sve kod mene traio prijem. Moj ef kabineta gospodin Dragan Nikitovi uredno pre isti svu potu i oisti sve zahteve koji se meni upuuju, tako da ja, potpuno neobaveten, odem za ruak kui, a potom malo i prilegnem. Ministar Joi je sa mnom na per tu, i da mi je, kojim sluajem, rekao da su gospoda iz Partizana i Olimpijskog komiteta uprljali prste, sigurno je da bih ja energino zahtevao da se sprovede istraga, imenuju krivci i da nastave da rade. Srbiji je potrebno vie rada. I Sloba, moj ministar prosvete, izgleda nije obaveten da je mladima u Srbiji dogorelo do nokata, i da, kad Dragan nema sluha da juri te prestupnike i pljakae, mladi ljudi, kao i za vreme Slobe, goloruki kidiu na kordone Joieve policije. Veoma sam zadivljen njihovom kurai. U njihovim godinama ja to nisam smeo da uradim, i zbog svoje trpeljivosti postao sam samo univerzitetski profesor. Sad kada sam konano zateen da gledam televiziju i uverim se u veliko nezadovoljstvo prema gospodi iz uprave Partizana i Olimpijskog komiteta SCG, i upoznam se, na neki nain, sa optubama da su opljakali stotine miliona dolara, meni je drago to meni lino niko ne moe prigovoriti da sam za sebe lino, i za svoju suprugu i prijatelje, prisvojio ijedan dinar. 27 I ozbiljno sam kazao gospodi, ministrima Joiu, Vuksanoviu i Dinkiu, da se krene energino u obraun sa organizovanim kriminalom, koji ugroava nacionalni opstanak. Meni su oni pruili vrsta uveravanja da e ostati dosledni u svojoj politici da se Srbija privatizuje, i da graani nema tu ta da trae. Njihovo obrazloenje ini mi se sasvim legitimnim i prihvatljivim. Dobro je to to oni rade. Nije na meni, kao premijeru, da jurim vetice. Lepo meni kae kolega Labus: "Ko sad uzme, taj je uzeo", i posle e svima nama da bude lepo. Ja sam skroman i trpeljiv ovek. Ne volim da se zameram, niti da se meni zameraju. Takve sam odmah oterao iz stranke. Mene mnogo raduje to su navijai Partizana odluili da idu do kraja. Najavili su odravanje mitinga po Srbiji, potpuni bojkot utakmica svoga kluba, i zahtevae hapenje rukovodstva kluba. Ako u tome istraju, i ako ti prozvani funkcioneri sami odu u zatvor, lino u podrati navijae, i zahvaliu im se na ukazanom poverenju. Njihova pobuna je za spas Srbije. Pre neki, dan sam prigovorio predsedniku Tadiu to je estitao gospodinu urkoviu na odlikovanju koje je on ve primio pre 14 godina. On se obrecnuo na mene to ih ne pohapsim, kada imam ministre pravde i policije, svoje stranake kolege. U trenucima kada se pregovara o statusu Kosova, nije dobro da hapsimo, pogotovu one koji e taj novac odne ti u Evropu i njihove banke, putem evro-integracija ide i naa drava. Ako bude graana koji e preiveti moju vladu, oni e sigurno svedoiti o mojem nastojanju da se energino obraunam sa kriminalom, ako to moji ministri dopuste. Neka Bog spasi Srbiju. Amin. 28 Vladini slubenici Najvii dravni funkcioneri prikazuju zaudjujuu odvojenost od realnosti kada je sport u pitanju. Njihov kontakt sa stvarnou se ogleda samo u intimnim vezama za nosiocima kriminala u sportu, kao i u jednako intimnoj povezanosti za sportski dinar. Kako se sve to manifestuje. Ponaanjem koje za posmatraa sa strane deluje kao iaeno. Resorni ministar Slobodan Vuksanovi se uporno predstavlja kao ovek kojem nisu objasnili ta mu je posao. Da je izmedju ostalog i ministar sporta koji treba da obezbedi potovanje zakona i pravinu raspodelu sredstava budeta. On umesto toga najflagrantnije i bezono kri kao domae tako i medjunarodne norme. Uzima sebi slobodu da vri bestijalan pritisak na legalno izabrane organe nevladinih organizacija pri tom se otvoreno stavljajui na stranu sportske mafije. Njegov kolega ministar Dinki ne samo da deluje protivno interesima sporta krojenjem budeta po modelu hajde od jednog slepca da napravimo dva, nego aktivno uestvuje u zatakavanju pljake dravnih para i nagradjivanju pljakaa. Pod njegovim pokroviteljstvom nestaju prijave lopovluka upuene njegovim slubama. Kada je sportistima reprezentativcima potrebna obeana finansijska pomo za uee na Mediteranskim igrama,

onda Dinki prikazuje zapanjujue poznavanje geografije i tvrdi kako mi nismo mediteranska zemlja i dodeljuje samo mrvice, da bi neposredno nakon toga bogato nagradio osvedoene lopove i kriminalce. Uhvaeni u kriminalu sa rukom u sportskom depu i sa podnetim prijavama, vodje sportske mafije nailaze na neoekivanu podrku ministarstava kao to je Ministarstvo unutranjih poslova i Ministarstvo pravde. A ta kazati o sluaju nesretnog direktora Direktorata za sport srpske Vlade. Ovaj dravni slubenik prikazuje potpuno nesnalaenje na radnom mestu na koje imenovan, to reito govori ne samo o njegovim nesposobnostima i mentalnom sklopu, nego i o identinoj dijagnozi onoga ko ga je na to mesto postavio. Najkrae reeno ponaa se kao vaterpolista nepliva. 29 Ministar glasnogovornik Ministar Vuksanovi, koji deluje kao baba sera, oputenih ramena i mlitavih ruku, podrava bandu arka Zeevia, koja eli da caruje Srbijom. Slavujko Troi, Milica Grabe Srpski ministar prosvete i sporta g. Slobodan Vuksanovi, u okruenju poznat kao Vuksa Fuksa, oglasio se prole nedelje pozivom upuenim predsedniku Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore g. Filipu Cepteru da podnese ostvaku. Pre dva meseca gospodin Cepter je, veinom glasova, izabran za predsednika Olimpijskog komiteta. Banda koja hara srpskim sportom, predvoena generalnim sekretarom FK Partizan g. arkom Zeeviem, uspela je, da mahinacijama, i sam g. Zeevi, kada je ve izgubio na glasanju, dobije mesto lana predsednistva Olimpijsklog komiteta. Ako nisu uspeli na glasanju, banditi okupljeni oko g. Zeevia, krenuli su da preuzmu funkciju osporavanog Filipa Ceptera. Prvi korak preuzeli su osnivanjem Srpske sportske asocijacije, kojoj je aminovao ministar prosvete i sporta g. Vuksanovi, tako to je poslao svog emisara novinara uru Kanistera na osnivaku skuptinu, a i lino je poslao depeu. Osnivanjem srpske sportske asocijacije, ponovo je zadat udarac sportu i fizikoj kulturi, jer se uska interesna grupa mafijaa udruila da opljaka ono malo preostalih para, iz fondova Fuksanovievog ministarstva. Sportsku mafiju ve godinama predvodi g. arko Zeevi. Njegova sestra Pava udata je za g. Danka unia, nekadanjeg Miloevievog potpredsednika savzene vlade, i direktora Deloit tua, revizorske kue koja je opustoila srpsku privredu. Ovih dana predsednik Privredne komore Beograda Milan Jankovi Jana, protiv kojeg po nalogu etvrtog optinskog javnog tuilatva etvrti optinski sud sprovodi krivini postupak zbog falisfikovanja diplome Ekonomskg fakulteta u Sarajevu, uz podrku Sretena Karia, proglasio je g. arka Zeevia za najuspenijeg privrednika u Beogradu. Sprdanje sa pravdom, ova banda izvodi uz punu podrku nesreenog ministra Slobodana Vuksanovia. 30 Ministar Vuksanovi, koji deluje ko baba sera, oputenih ramena i mlitavih ruku, valjda izvpapirnatih razloga podrava bandu Zarka Zeevia, koja eli da caruje Srbijom. Sin biveg policijskog komunistikog funkcionera, ije ime se takoe pominjalo u mnogim finansijskim afera, g. Zeevi, opljakao je klupsku kasu za stotinu miliona dolara. Bio je vatreni pristalica politike JUL-a, Mire Markovi i Slobodana Miloevia, a nije izlazio iz pantalona Mirka Marjanovia (za manje upuene g. Mirko je bio predsednik Vlade Srbije u kojoj je ministar informisanja bio Aleksandar Tijani). Kada su Zvezdine delije poele da idu na demonstracije i na stadionu pevaju "Slobo, spasi Srbiju i ubi se" g. Zeevi je svoje "grobare" psovao i poeo da grdi reima - ujeli ste me za samo srce. Sloba je moj heroj, moj predsednik, i zabraniu vam ulaz na stadion - poruio je Grobarima koji su podrali slogan "delija". Tabloid je u seriji tekstova opisivao Zeevieve mahinacije, idelovanje njegove bande. On, uz podrku ministra Vuksanovia, ide dalje. Meunarodni olimpijski komitet je zapanjen najavom da se brzopotezno smeni predsednik Cepter. Hajka koju sprovodi grupa mafijaa, uz podrku vlasti, u MOKU-u je izazvala estoke reakcije, i posledice ovakvog mafijakog pohoda teko e kotati srpski sport, i ugled zemlje. UBPOK i finansijska policija dostojanstveno ute. 31 Novi atentat u beogradskom hotelu INTERKONTINENTAL

ZEKINE BANDE

Ministar Vuksa predvodi mafiju

Najvee iznenaenje bilo je to se za stolom radnog predsednitva naao i nezaobilazni Slobodan Fuksa - Vuksanovi. On nije ni lan Olimpijskog komiteta, ni sportski funkcioner, ni gost. Ovako, svima je bilo jasno da je mali Sloba morao da bude tu - "za nedaj boe". Svima je bilo jasno kome on moe da pomogne! Milica Grabe Nenad ivanevi U organizaciji kojoj bi, da je iv, pozavideo i Al Kapone, interesna grupa Partizanovog hrvatskog lobija, pojaana nekolicinom visokih funkcionera Crvene zvezde, teko je ranila Olimpijski komitet Srbije i Crne gore. Pa, zato Hrvati ne bi vodili srpski sport? Predsedavajui veoma poseenog skupa koji je nazvan "Skuptina OKSCG", Ivan urkovi, od nekadanjeg golmana, postao je agresivni napada na sve to njemu i sportskom podzemlju nije odgovaralo. To to je na nelegalan i nasilan nain "smenjen" predsednik Olimpijskog komiteta SCG Filip Cepter je posebna pria, koja ima prvog dana ove nedelje svoj poetak, ali e, svakako, imati i svoj nastavak, pa i epilog koji se izvriocima prevrata nee dopasti. Hitna intervencija i sazivanje tog skupa da se iz sporta eliminie Filip Cepter, usledila je, oigledno, u strahu da se ne otvori "pandorina kutija". Viegodinje malverzacije, otimanje od sporta i sportista da bi se sazidale kue, vile, kupovali stanovi u evropskim zemljama, osnivale i gasile firme u belom svetu, obilato troenje dravnih, tanije narodnih para - navelo je taj interesni lobi da bre-bolje skloni oveka, koji je naiao na mrane tragove kriminala u sportu. Da bi sve proteklo po pravom ENKAVEDEOVSKOM receptu, glavnu ulogu odigrao je predsednik FK "Partizan" Ivan urkovi, koji je delovao kao najbolji uenik Staljinove kole upravljanja i eliminacije protivnika. Potpomognut "vrsnim" pravnikom iz pornografskih sadraja Sneanom, davao je re kome je hteo, oduzimao pravo na izjanjavanje, 32 izvodio zakljuke koji su unapred pripremljeni, "odokativno" je prebrojavao glasove, da bi ispunio cilj i izvrio pravi verbalni atentat na legalno i demokratski izabranog predsednika Olimpijskog komiteta... Da bi se skupu tog 11. jula, to je za na sport kao za Ameriku 11. septembar, pridao vei znaaj i da bi se zastraili eventualni protivnici u hotelu INTERKONTINENTAL uvedeno je nevieno obezbeenje! Svako je morao da da svoje podatke, dobije "bed", da priloi neki zvanini dokument kojim mu se omoguava ulazak u salu. Stvorila se guva koja je potrajala, tiskanje i uenje ljudi koji su dolazili iz Beograda i drugih gradova Srbije sve je to bilo pod estokom prismotrom i podozrivim i preteim pogledima vie vrsta obezbeenja, nalik na kordon iz 90-tih godina prolog veka. Nije bilo dovoljno hotelsko obezbeenje, nego je dovedeno i posebno narueno. Snane i neljubazne momke angaovali su iz svojih redova Ivan Todorov, predsednik Dudo saveza Srbije i generalni sekretar SD "Crvena zvezda" i Dragoslav-Zeka Boovi predsednik Karate saveza SCG, inae predsednik Odbora za sport Demokratske stranke. Tek da se vidi - ko je ta u naem sportu i da tu nema improvizacije, kada je u pitanju dranje vlasti. estoki momci su delovali zaista zastraujue i krajnje neprijatro. - Nikada u ivotu nisam video tako neto kae legendarni eki. Ustremili su se na mene, traili nekakvu akreditaciju, gurali me, provocirali, ne bi li me naveli da reagujem nepristojno. Ja sam bio delegat Fudbalskog saveza SCG na proloj skuptini 22. februara. Ali, bez rei, bez bilo kakvog obavetenja, skinut sam sa te liste. Jer" bilo je poznato da ja nisam za smenu Filipa Ceptera - dodaje eki, koji je ubrzo napustio prostorije hotela. Isto tako nepristojno i surovo, snani, estoki momci, u prisustvu veeg broja policajaca gledali su Daneta Koricu, naeg aktuelnog rekordera i prvaka na 5.000 i 10.000 metara. - Zato se tako ponaate, ta predstavljate kad svakoga kontroliete i gurate, kao da smo kriminalci - ljutit je bio Dane. Da ste ovako uvali Arkana, sigurno ne bi bio ubijen! Ko vas je doveo - zna se: Todorov i Boovi, da pomognu policiji, ako treba. Protiv koga? - pitao je Dane Korica. Ostalo je bez odgovora... I, zaista, nita nije moglo da promakne tom snanom i brojnom obezbeenju. ak su svi koji su povremeno izlazili iz sale radi fiziolokih potreba budno praeni unakrsnim pogledima preteih momaka. ak su nekima zavirivali i u liceve, da ne bi bilo nekog iznenaenja. Najvee iznenaenje svih prisutnih bilo je to se za stolom radnog predsednitva naao i nezaobilazni Slobodan Fuksa - Vuksanovi. Sedeo je i, poput nekadanjih funkcionera OZNE, gledao ta se deava. On nije ni lan Olimpijskog komiteta, ni sportski funkcioner, ni gost. Jer, da je gost - sedeo bi tamo gde je mesto gostima. Ovako, 33 svima je bilo jasno da je mali Sloba morao da bude tu - "za nedaj boe". Svima je bilo jasno kome on moe da

pomogne! O sportu nema pojma, a povremeno svom imenu dodaje i prezime - Kotunica! Tek da se vidi i zna da sport vie nije nevladina delatnost. Olimpijski komitet visoki dravni funkcioneri velikoduno daruju u ruke ljudima sumnjive prolosti, onima koji su, kroz sport, stekli ogromno bogatstvo... ali, o tome, drugom prilikom. Sportska mafija je ivotno zainteresovana da u Srbiji opljaka sportsku imovinu ija vrednost se procenjuje na preko milijardu eura. U sprezi sa ministima Kotuniine vlade - Vukasnoviem i Aleksandrom Popoviem odnela je prvu bitku. Meunarodni olimpijski komitet je zgroen bestijalnou srpskih vlasti. Ali, mafija nije dobila i rat. 34 Uz Partizanovu upravu sam sve dok me Voja ne otera

Zeka je moj

Sve sam uinio da pomirim njega i navijae. Zvao sam ih u ministarstvo, ali se Zeka naljutio. Nije on maji kaalj pa da oni tako sa njim razgovaraju. Za prijatelje sam spreman sve da uinim, i morao sam Zeki da vratim dug Pie: ministar Slobodan Vuksanovi Kada je pala, i posle plaa odstupila Ljiljana oli, premijer Kotunica ukazao je meni poverenje. On je uvek verovao u mene, ak i kada sam javno saoptio da mi je znaajnija podrka moje kerke nego Vojina. Nea Bakarec me tim povodom nazvao niticom, ali je Vojo ponitio tu njegovi izjavu. Nae dve partije su se ujedinile, i tako sam bio u prilici da uhlebim svoje momke. Mene mnogi smatraju nesposobnim. To je njihovo pravo, ali ko e pamtiti moje greke kada vie ne budem ministar! Bilo je mnogo gorih od mene. Ja se, barem, nisam nafatirao, i niko mi ne moe rei da sam uzimao, da sam petljao. Dodue, mojima u ministarstvu nisam smetao. Mnogi me osuuju to sam uestvovao u puu u Olimpijskom komitetu Srbije i Crne Gore. Poznato je da se ne odriem prijatelja, osim kada moram. arko Zeevi je preko mene, za vreme Miloevieve vladavine, finansirao obaranje predsednika Demokratske stranke pokojnog inia. Nije bio stipsa, i ja sam imao veliku kampanju. Malo je poznato da sam na tajnom glasanju pobedio protivkandidata Zorana inia, ali se Sloba predomislio, i ja sam odstupio. Zato ja verujem u Zeku. Sve sam uinio da pomirim njega i navijae. Zvao sam ih u ministarstvo, ali se Zeka naljutio. Nije on maji kaalj pa da oni tako sa njim razgovaraju. Za prijatelje sam spreman sve da uinim, i morao sam Zeki da vratim dug. I Voja me je podrao. Bilo mu je drago to stojim iza svojih prijatelja. Njemu je to strano. Puta ih niz vodu im mu dosade, ili od njega neto trae. Ponosan sam to sam uspeo da organizujem predaju ordena Legije asti mom drugu Ivanu urkoviu. I to ba u Narodnom pozoritu. Tako sam i ja stekao pozicije u svetu. Makar podzemnom. Ti ljudi znaju da cene moje usluge. 35 Poslanici Demokratske stranke traili su moj opoziv. I propali su. Nisam hteo da vadim keca iz rukava i da i ja prozivam. A sve sam uinio i izlazio u susret Odboru za sport Demokratske stranke. Zeka Boovi, moj drug, moe da potvrdi. Posle 5. oktobra on je od Zeke uzeo lepe pare da ga sauva od hapenja. Ja sam svedok da se Zeevi isprsio, da je poteno platio. Premijer ini je morao da uvai Zekino (Boovievo) objanjenje da mu je arko napunio depove. Mnogo je Zeka posle 5. oktobra uzeo para na pruanju zatite sportskim rukovodiocima. Mislim da je re o milionima maraka. E, pa kakav bih ja sada bio ovek da prozivam Zeku Boovia. Sve to su eleli moje bive kolege iz DS-a, sve sam im uinio. Postavio sam njihove ljude, eto i zakon o sportu pokuavam da proguram da se moji i njihovi ljudi snau, da privatizuju sportsku imovinu, koja, brat bratu, vredi milijardu evra. Red je da i Srbija ima mnogo bogataa. Od mene se, verujem, oekuje da neto poruim graanima. I, odmah u otvoreno rei da moraju da me trpe, dok je Voja na vlasti. Bez velike nude on me nee rtvovati. Zato mislim da bi graani i oni koji me kritikuju morali da ponu da mrze nekog drugog. Mene pomeriti nee, i daba se nerviraju. Nisam ja najgori ministar. Moji momci u ministarstvu rade i dobro se snalaze. Uzee stanove, kredite, otvaraju kafie. Treba tako, moramo ii napred. Mislim da treba javnosti da uputim vanu poruku. Dobro je to, ako ne moemo sa zvaninim dravnim organima stranih zemalja, ostvarujemo dobru saradnju sa njihovim podzemljem. Ono je fer, potuje dogovore, i podrae nas. Zato se i trudimv da arko Zeevi sakupi jo desetak miliona i postane milijarder. Sto je vie mlijardera, Srbija e ii bre napred, prema jugu. Mnogo mi se dopada Toma Nikoli. On otvoreno priznaje da se drui sa arkom, Ivanom, Stojanetom. Njemu su oni zaposlili sina i napunili mu depove. I Tom ih je kao poten ovek, javno podrao. Znam da e ta podrka areta kotati nekoliko stotina hiljada, ali ljudi moraju da se ispomau. Ne moe ni Toma da ivi od svoje poslanike plate. ta da radi ako ga jadnog dana srpski radikali provale, a Voja eelj iz Sheveningena porui da ga oteraju. Nee valjda da se ponovo vrati u Kragujevac, na svoje staro radno mesto?

Na kraju, arko me je zaduio da poruim naim dobrim momcima, "grobarima" , da sahranjuju druge, a da Zeku ostave na miru, makar jo godinu dana, dok privatizuje klub. Posle nek se bune koliko hoe, i onako su mnogi nezaposleni, i treba negde da potroe svoju mladalaku energiju. 36 Sram te bilo, Dinkiu N. ivanevi Srpska Vlada, odnosno njen tajkun Mlaan Dinki irokogrudo je obeala pomo drave (koje, pitamo se?) Vaterpolo Savezu Srbije i Crne Gore uoi prvenstva Evrope koje e biti odrano u Beogradu sledee godine. Dinki je u stilu svog krvnog neprijatelja Velje Ilia, nedavno obiao bazen na Banjici i izjavio da e se za renoviranje tog objekta i ostale "sitnice" iz budeta izdvojiti 80 miliona dinara (neto manje od milion evra)!?! Dinki je to, tako galantno izjavio, nije ni trepnuo, a samo on i njegovi ljudi znaju odakle e se i kome novac prebaciti. Te pare su narodne, a obnova bazena bi trebalo da kota oko 700 hiljada evra. Jo se pohvalio kako Vlada ove godine izdvaja tri puta vie para za sport nego lane, to bi trebalo da bude oko milijardu i dvesta, trista miliona. Mora biti da je Dinki lud (ne izgleda kao pijan), a sigurno je do sri bezobrazan. Bez ikakvog reda usuuje se da, kao dobra vila, deli kome ta stigne. Po kojim kriterijumirna, kako, na osnovu koje odluke? Ima li, bre, neko normalan u ovoj dravi (ako se ovo moe tako nazvati) ko e da kae "dosta" laima, prevarama, pljakanju para i imovine. Da li e organizacija nekog takmienja zavisiti samo pd dobre volje politiara (uglavnom idiota) koji su trenutno na vlasti? ta e biti ako padne poznati vaterpolista Boris Tadi, ako se otkriju sve finansijske malverzacije za obnovu Tamajdana? Kako e kumovski tandem Tadi-Boovi iz zatvora da gleda svoj omiljeni sport? Hoe li tada, specijalno za njih, u elije biti instalirani televizori? Mnogo je pitanja, nijedan odgovor, ali se, praktino, sve zna unapred. Kockasti propali muziar, veiti asistent, narodne pare prebacie Vaterpolo savezu i Organizacionom odboru, a ovi e, po ve uvebanim kanalima, dalje (posle pretpranja) lovu na detaljno pranje slati u raznorazne marketinke agencije koje pod apsolutnomvkontrolom dri, gle uda, jo jedan osvedoeni vaterpolista Sran aper. On e svoje podfirme hraniti, sklapati ugovore o raznoraznim glupostima koje e nazivati uslugama, a kajmak e sakupljati u dilu sa poslodavcima. Po direktivi, ojadie javna preduzea (ako ih u to vreme, za manje od godinu dana bude bilo) i svi emo sa oduevljenjem da kliemo vaterpolistima! 37 Dakle i ovo takmienje, kao uostalom i sva koja se odravaju kod nas, posluie alavim kretenima da napune svoje depove, a da pri tome ne podnose rauna nikome. Sakrie se pod plat sporta, ponekog jo dobrog rezultata, a jedino u vaterpolu jo moemo da kaemo da smo velesila. Istina jedine dve vrhunske ekipe su SCG i Maarska, ima jo par prosenih, dok su ostali druga i trea liga. I to se zna, ali se o tome ne govori. E, kada je to tako, hajde da se napune depovi na, i to se zna, hektolitrima popijene vode i prolivenog znanja Sapia, Vujasinovia, Ikodinovia-Bekvalca i druine. I njima se depovi pune, usta zatvaraju, jer jo nikome nisu tako ekspresno isplaene pare kao vaterpolistima. I vuk sit i ovce na broju. Jer, i neposredni proizvoai moraju malo da se omrse da ne bi digli glas. U isto vreme ostali sportovi mogu da propadnu, o emu je Tabloid ve pisao. Drugima, treima, petirna, osamnaestima pare se dele na kaiicu, odnosno po tome koliko je ko dobar i kooperativan. Zato propadaju sportisti, sportovi, a samo se bogate bumbari oko ovog najprofitabilnijeg proizvoda. Nema kriterijuma oko dodele sredstava, a jo jedan glupi vaterpolista (???) ovek sa falsifikovanom diplomom sportske Akademije Aleksandar otarr, bez pogovora, potpisuje virmane koje mu pod nos stave raznorazni nalogodavci. Kada se otvori sportski dosije "Mile Dragi" tu e biti mnogo stranijih i potresnijih stvari. Ali, to nikoga ne zanima. Ni poziciju, ni opoziciju ... Ba kao da je re o sportu Kosova i Metohije. Kada se doe do ove teme svi nau zajedniki interes i nikome se ne isplati da kvari i ovako dobre meustranake dilove. Znaju lopovi - kad sjai Murta, pljaku nastavlja Kurta po Murtinom receptu. A naa deca e, za to vreme, odlaziti odavde i initi srenim neke koji e umeti da cene talenat i kvalitet. alie ova brda za jo nekom Nataom Jani, kao to ale Hrvati i Australijanci koji su za male pare mogli da je kupe pre Maara. jedino nai ne ale, smatrajui da je Nataa izdajnik svog naroda. Valja rei da je predsednik Tadi primio svetske i evropske ampione u nauci i obeao ... ipak. Naravno, jer u te prie ne veruje vie niko. Lepo ree selektor rukometne reprezentacije Veselin Vujovi da e se svi ovoletonji uspesi rukometaa, koarkaa, koarkaica, odbojkaa, odbojkaica, vaterpolista, fudbalera ... brzo zaboraviti i da e se nastaviti borba za goli ivot i odliv talenata iz zemlje. I kada se nae neko da uloi svoje pare u sport viedecenijski sportski vlastodrci ga oteraju. Jer, svaki normalan ovek eli da, uz ulaganje, ima i kontrolu tokova novca. Meutim, to kod nas ne moe.

Daj i bei, parola je koja se najee uje u sportskim krugovima. Takav je na sport, bez obzira na svu panju koja je trenutno usmerena na odbojkae, fudbalere, koarkae. Sva ta takmienja e proi, a onda ... Tamo nea statistika greka po imenu Dinki, u saradnji sa Vuksanoviem i otarom delie pare i odreivae prioritete. Srbijo, jadna li si. TABLOID, broj 54, 8. septembar 2005. 38 Sportska mafija konano na udaru policije i tuilatva

Ministar Joi se uspravio

Milovan Brki Slavujko Troi Tabloid ve mesecima pie o pogubnom delovanju sportske mafije u Srbiji. Mala grupa ljudi nekanjeno godinama unitva srpski sport i nemilice pljaka fondove, nameta rezultate, prodaje utakmice, prodaje lane akademske diplome ... Nakon pisanja naeg lista i krivinih prijava koje je 8. jula ove godine predsednik Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore Filip Cepter podneo Drugom optinskom javnom tuilatvu u Beogradu i kriminalistikim policijama Ministarstva unutranjih poslova, klupko je poelo da se odmotava, a mafijaima se spremaju krivine prijave i eka ih debela robija. U 45. broju Tabloida opisali smo kako Sportska akademija, kojom rukovodi sportska mafija, ve godinama izdaje lane akademske diplome onima koji joj slue ili plate. Da podsetimo itaoce: Sportska akademija osnovana je 28. jula 1994. godine kao via kola u meovitoj svojini, odlukom koju u ime Jugoslavenskog olimpijskog komiteta potpisuju ore Perii (danas lan Predsednitva OKSCG), Milan Tomi (dojueranji predsednik Programske komisije OKSCG) u ime SD Crvene zvezde Predrag Manojiavic (generalni sekretar OKSCG) u ime JSD Partizan Leon Lukman (lan Odbora za sport DS-a) kao privatno lice i predstavnik Skuptine grada Beograda. Meu lanovima Upravnog odbora Sportske akademije mogue je naii na sledea imena: Aleksandar Borii (lako prepoznatljiv sportski lik kojem je u bogatstvu funkcija teko prepoznati ime se bavi), Predrag Manojlovi, ore Perii, Milan Tomi, dok se za direktora imenuje Leon Lukman. Ova organizacija se obraa tadanjem ministru prosvete, inae poznatom sportskom radniku Dragoslavu Mladenoviu (rukomet, Crvena zvezda) i uz mnogo blagonaklonosti od njega dobija tek 1996. godine dozvolu da zapone sa radom i da koluje vie sportske trenere na smerovima za fudbal, koarku i odbojku (Reenje br. 612-00-477/95-04 od 4. marta 1996. godine). U zvaninoj dokumentaciji Ministarstva prosvete nema tragova da je bilo kakvo drugo reenje dato ovoj koli, to nije smetalo ljudima koji su vodili Sportsku akademiju da organizuju kolovanje i na jo 29 usmerenja, prema podacima koje su dali sami izvrioci ovih radnji. Dakle, ve skoro deceniju ova lica upisuju, organizuju nastavu, sprovode ispite i naplauju kolarinu, pri tom dovodei u zabludu studente, predavae i iru javnost izdajui diplome koje nemaju nikakvu pravnu snagu. Prema izjavama samih organizatora ove prevare, izdata je vie stotina, ako ne ! hiljada ovih skupih, ali u sutini pravno bezvrednjh papira. ak su se jedno vreme hvalili da su i Aleksandru otarru, danas direktoru Uprave za sport, dali diplomu trenera i tako ga osposobili da se bavi strunim poslovima u sportu. Ovi pravno bezvredni papiri posluili su i velikom broju ljudi da se 39 zaposle, ime se bezakonje i kriminal ire. lovi nesreni ljudi, hteli to ili ne, nevoljno se stavljaju u poziciju da se oseaju krivima zbog tueg kriminainog ponaanja. Sigurno se pitate kako je sve to mogue. Kako to da do sada nijedna inspekcija Ministarstva prosvete nije konstatovala nepravilnosti? Dakle, Sportska akademija kao porodina manufaktura. Leon Lukman - otac - smilja nove strateke prevare. Aleksandar Lukman - sin - operativno rukovodi akcijama, a kerka fajta i pegla zguvane i neuredne ostatke. Veliki je to i odgovoran posao. Nita lake od fabrikovanja potvrda o poloenim ispitima, da se sve to uvede u matinu knjigu, pri tom registruje i nekoliko padanja na ispitima, jednom reju, da se naslika sloena slika, koju, kada se pogleda, nikome ne srne da bude sumnjivo da motiv koji predstavlja postoji samo u glavi majstora. Zaista lak posao. Zato su ovakve diplome i kotale od 1.500 do 3.000 evra. Konano, postupajui po krivinoj prijavi podnetoj 8. jula ove godine protiv Leona i Aleksandra Lukmana, Drugo optinsko javno tuilatvo nalae Upravi kriminalistike policije SUP-a Beograda Odeljenju za privredni kriminal, da izvri provere navoda iz prijave, obavi neophodne informativne razgovore i prikupi traenu dokumentaciju. Operativci beogradske kriminalistike policije revnosno ovog puta pristupaju poslu, i zamenica Drugog optinskog tuioca u Beogradu Sneana Milanovi dobija opsenu dokumentaciju o kriminalnim aktivnostima mafije iz Sportske akademije. Naem uredniku zamenica tuioca potvrdila je da e tokom ove nedelje podneti zahtev za sprovoenje istrage protiv odgovornih iz akademije, a sve ostalo treba da uradi prvo istraPovrina zagrebana Osnivai Sportske akademije: ore Perii (lan Predsednitva OKSCG, Miloeviev ministar

sporta), Milan Tomi (dojueranji predsednik Programske komisije OKSCG, direktor Direkcije za imovinu Vlade Republike Srbije, visoki funkcioner DSS), Predrag Manojlovi (generalni sekretar OKSCG, visoki funkcioner JUL, dugogodinji predsednik Odbora za sport SPS, nekadanji finansijski direktor PTT ... ), Leon Lukman (lan Odbora za sport DS, suvlasnik Sportske akademije). Dugogodinji predsednik Upravnog odbora: Neboja Ili (lan Odbora za sport DS, predsednik Programske komisije OKSCG, sekretar Sekretarijata za, sport i omladinu grada Beograda) Nastavnici: Ivan urkovi (potpredsednik OKSCG), Predrag Manojlovi, Nenad Manojlovi (predsednik pododbora za vsport DS), ore Perii, Neboja Ili, Milan Tomi, Aleksandar otarr (direktor Uprave za sport Ministarstva prosvete i sporta), Dragoslav Boovi (predsednik Odbora za sport DS, direktor SRC Tamajdan). Tabloid je doao do ovih podataka samo zagrebavi po povrini problema prisutnog u javnosti. Sta li se krije ispod povrine? 40

ni sudija, a potom sudsko vee Drugog optinskog suda u Beogradu. Sportska mafija e ovim zakonitim potezom javnog tuilatva dobiti znaajan udarac - morae da se poniti nekoliko hiljada diploma, i postae bezvredni papir, a mafioze e, za nekoliko izvrenih krivinih dela, nadamo se, mnogo godina provesti u Zabeli. Ministar policije Dragan Joi, tvrde nai izvori, odluio je da ue u bitku sa sportskom mafijom, i pokua da joj stane na rep. Napokon, i ministar se uspravio. I krivina prijava gospodina Ceptera, podneta Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala, ovog puta, zahvaljujui revnosnosti inspektora za privredni kriminal Uprave kriminalistike policije SUP-a Beograda, kojima je ova prijava ustupljena, preti da elnike Olimpijskog Komiteta Srbije i Crne Gore strpa u zatvor. Tabloid je u nastavcima objavio svoje istraivanje o pranju para ove nevladine organizacije. Nekoliko desetina miliona dinara donacija elnici nacionalnog Olimpijskog komiteta prebacivali su na fantomske firme, i te pare stavljali u svoj dep. Inspektori Odeljenja za privredni kriminal revnosno prikupljaju podatke u seditu Olimpijskog komiteta SCG, i upueni tvrde da e, uz krivinu prijavu, istranom sudiji Okrunog suda u Beogradu privesti gospodu ora Periia, Predraga Manojlovia, Dragana Kianovia i jo nekoliko slubenika koji su pomagali sportskoj mafiji u pljakanju nacionalnog Olimpijskog komiteta. Na dopisnik iz Stokholma Duan Lazarevi interesovao se u direkciji "Tetra Paka", ija ekspozitura u Beogradu je tokom 1999. i 2000. godine donirala nacionalni Olimpijski komitet sa vie od milion evra (u dinarskoj protivrednosti), da li su donatori imali uvid u troenje poklonjenih para. Gospodin Jergen Haglind , direktor za informacije ove ugledne kompanije iz Stokholma, potvrdio je da je poslovnica u Beogradu u sastavu njihove ekspoziture iz Lozane, i da je donacija plaena radi priprema naih olimpijaca za igre u Sidneju. Kako su te pare troene, tvrdi gospodin Haglind, rukovodstvu kompanije "Tetra Pak" nije poznato. On je istovremeno izrazio aljenje ako je do zloupotrebe donacije dolo, i ako ona nije potroena na pravi nain. TABLOID, broj 59, 13. oktobar 2005. Sud odbija da slui mafiji Sudija Drugog optinskog suda u Beogradu Dragana Rovanin postupajui po tubi Filipa Ceptera, koji trai da se poniti kao nezakonita odluka o njegovom razreenju doneta na puistikoj sednici odranoj 11. jula pod pokroviteljstvom ministra prosvete i sporta Slobodana Vuksanovia, odbila je prigovor o nenadlenosti supa da odluuje u ovom sporu koji je podneo zastul?nik Ivana urkovia. Po pravnosnanosti reenja, sud9a Rovcanin e, oekuju pravni eksperti, izbor gospodina urkovica za vrioca dunosti predsednika Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore ponititi kao nezakonit. 41 Policajci nikom ponikoe, u ministra svoga pogledae, i u crnu zemlju propadoe

I Joiu prola lopta kroz nogeBivi generalni sekretar Olimpijskog komiteta ore Perii pokazao je inspektorima priznanice da je pare, koje je prebacivao sa rauna ove ustanove na raune fantomskih firmi, predavao ljudima iz Olimpijskog komiteta. Inspektori su, potom, po nalogu svog naelnika, skoro molili gospodina Periia da uti Nenad ivanevi Advokati gospodina Filipa Ceptera, koji je 11. jula ove godine na puistikoj "skuptini" Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore, koju je predvodio ministar prosvete i sporta Slobodan Vuksanovi, nelegitimno smenjen sa funkcije predsednika ove nevladine organizacije, podneli su nadlenim tuilatvima, kriminalistikim slubama policije i budetskoj inspekciji Ministarstva finansija prijave kojim su naznaili postojanje osnovane sumnje da su u nacionalnom komitetu izvrene velike pronevere novca, da se u Sportskoj akademiji u Beogradu izdaju lane diplome ... Doskoranji direktor Republikog zavoda za sport podneo je nadlenom tuilatvu krivine prijave i protiv bivih rukovodilaca ove sportske ustanove od nacionalnog interesa iz kojih proizilazi da se vie od decenije imovina Zavoda pljaka od iste mafije, koja hara srpskim sportom. Sve krivine prijave koje su podnete nadlenom, u ovom sluaju Drugom optinskom javnom tuilatvu, odmah su uzete u rad. U skladu sa svojim statusnim poloajem, da je tuilatvo organ gonjenja, a policija organ otkrivanja izvrilaca krivinih dela, zamenice tuioca Sneane Bogdanovi naloile su Upravi kriminalistike policije SUP-a Beograda, Odeljenju za suzbijanje kriminala u privredi, da provere navode krivinih prijava, obave informativne razgovore i izuzmu poslovnu dokumentaciju. Obavezujue uputstvo zamenice javnog tuioca Sneane Milanovi bilo je precizno.

I inspektori ovog odeljenja postupili su, skoro snishodljivo, po nalog javnog tuioca. Vlasnici Sportske akademije u Beogradu, Leon Lukan i njegov sin Aleksandar su, po navodima krivine prijave, 42 neovlaeno izdavali diplome o zavrenim studijama na ovoj Akademiji, koja je poslovala bez odobrenja Ministarstva prosvete i sporta. Nakon izvrenih provera, svoje nalaze dostavili su, uz odugovlaenje, zamenici javnog tuioca. A morali su da osumnjiene, nakon utvrenih pronevera, privedu, sa krivinom prijavom istranom sudiji. To oni ine kada na ulici zateknu prodavca desetine nelegalnih diskova, odmah mu odreuju pritvor i mrcvare ga danima. I po nalogu zamenice Drugog optinskog tuioca inspektori ovog odeljenja vrili su provere o proneverama u Olimpijskom komitetu Srbije i Crne Gore. Bivi generalni sekretar nacionalnog komiteta g. ore Perii pokazao je inspektorima priznanice da je pare, koje je prebacivao sa rauna ove ustanove na raune fantomskih firmi, predavao ljudima iz Olimpijskog komiteta. Inspektori su, po nalogu svog naelnika, skoro molili gospodina Periia da uti, i da im ne nudi te priznanice. Nije im palo na pamet da pozovu one kojima je g. Perii davao milionske iznose u keu i da ih privedu istranom sudiji. Njihov nalaz je obina mizerija. Postupali su samo po navodima tuioca, i nije im padalo na pamet da zagrebu u poslovanje ove ustanove, koja predstavlja leglo korupcije i pljake. Niko od elnika OK SCG nee biti prozvan to su u zavrnom raunu koji su predoili svom predsednitvu za 1999. godinu prijavili prihod od samo 12 miliona dinara, a tadanjoj Slubi drutvenog knjigovodstva zavrni raun u kome se prikazuje prihod od 60 miliona dinara. Sramotno ponaanje srpske policije i ne udi. Imenovanjem gospodina Dragana Joia za ministra policije, mafija poinje da likuje, i sprovodi svoje perverzije. Gospodin Joi za svog zamenika, odnosno naelnika Resora javne bezbednosti dovodi anonimnog Miroslava Miloevia, sa puterom na glavi. Ovaj autistini tip poinje da se epuri, kao znaajan ovek, i da se udvara drugim liderima opozicionih stranaka. Joievi policajci su danas saterani u crnu zemlju. Policijske slube su desetkovane. Oni koji su i znali policijski zanat, bee da rade na stovaritima, kao noni uvari, raunovoe, carinici, samo da ne trpe ponienja koje im Joieva upravljaka svita prireuje. Ministar Joi slepo slua ministra prosvete i sporta g. Slobodana Vuksanovia, koji vie i ne krije da ga sportska mafija sa generalnim sekretarom FK Partizan arkom Zeeviem, koristi kao toalet papir, i primorava da ih titi kod premijera Kotunice, pa i ministra Joia. Istine radi, mora se napomenuti da ministar Joi spada u retke ministre policije u istoriji Srbije koji se obavljanjem ove funkcije lino nije okoristio ni prebijenom parom. Ali, njegov strah da se uhvati u kotac sa mafijom, osim to je primoran stranakom politikom da muri pred mafijom na oba oka, kotae Srbiju milijarde evra. 43 Iz Partizana, Olimpijskog komiteta, Sportske akademije i drugih institucija kulja gust dim. Spaljuje se dokumentacija, zatiru tragovi, a Joievi i Dinkievi slubenici ekaju da sve bude oieno i uglaeno. Ako jednog dana i budu morali, pod pritiskom iz inostranstva, da uu u ove vuje jazbine, bie sve "pod kontrolom" I njegov stranaki kolega, ministar pravde gospodin Zoran Stojkovi trudi se da, koliko ga starake noge nose, bude trka sportske mafije. Sudija Drugog optinskog suda u Beogradu Dragana Rovanin donela je reenje kojim je ovaj sud oglasila stvarno nadlenim za postupanje po tubi predsednika OK SCG Filipa Ceptera da se vanredna skuptina ovog komiteta, odrana u julu ove godine, proglasi nezakonitom. Njeno reenje je, po albi, upueno Okrunom sudu u Beogradu, i na sudsko vee se iz vrha izvrne vlasti vri pritisak da odluku sudije Dragane Rovanin poniti. Posebna pria je ministar finansija Mlaan Dinki. Ovaj ovek, koji do smrti proganja beskunike, penzionere, gladne koji pokuavaju da se prehrane i odre u votu prodajui na buvljim pijacama svoj poslednji nametaj, unizan je pred sportskom mafijom. Krivina prijava advokata Rada ape, Cepterovog pravnog zastupnika, podneta budetskoj inspekciji Ministarstva finansija "dobila je noge". Sklonjena je. Nakon dva meseca advokat podnosi kopiju ve podnete prijave, ali je sada ministrovi ljudi stavljaju u fioku. Zato? Iz izjava rukovodilaca FK Partizan, gospode arka Zeevia, Nenada Bjekovia i drugih mafijaa, proizilazi nedvosmisleno da su svi transferi fudbalera njihova poslovna tajna. Da tako izjave i u nekoj afrikoj zemlji, ministar finansija poslao bi istog asa poreznike u Udri brigu na veselje Mlaan Dinki, govorljivi ministar finansija bi, moda, eleo da krene i na mafiju. Ali kako, kada njen idejni tvorac g. Danko uni, suvlasnik Deloitete&Toush i Ekonomskog instituta pripreti prstom. Ima

on, kae svojim mafijaima, pun kofer za ministra Dinkia. Smestie ga u zatvor, hvali se. I zato ministar finansija, koji se ne skida sa malih ekrana, nikako da prozbori, da objasni kako ne srne poreznike da alje u Partizan, u Olimpijski komitet SCG, u Sportsku akademiju, u Republiki zavod za sport. A kod srpskih tajkuna poreznici ne smeju da dou ni do vrata njihovih kompanija. 44 pratnji specijalaca da ih javno uhapse. U sportskim klubovima obru se stotine miliona neoporezovanih evra. Njih inspektori ministra Dinkia zaobilaze kao kia oko Kragujevca, ni da privire, ni da pisnu. Utravaj u u siromane opanarske radnje, pekare, plene imovinu, zatvaraju objekte, hapse. Od svih tih na silnikih i pokaznih vebi, od sirotinje raje ne moe se skupiti ni stotina hiljada evra poreza. Od mafije iz Partizana mogla bi se oduzeti imovinska korist od stotine miliona evra koje bi napunile siromani budet. Srpska vlada je, pod hitno, vratila u Republiki zavod za sport slubenike protiv kojih je pokrenuta krivina istraga, i koji su zbog malverzacija otputeni s posla. Njihov posao je da spale dokumentaciju, zatru tragove, da opljakane pare troe u inostranstvu na inuve i razne prohteve. Iz Partizana, OK SCG, Sportske akademije i drugih institucija kulja gust dim. Spaljuje se dokumentacija, zatiru tragovi, a Joievi i Dinkievi slubenici ekaju da sve bude oieno, uglaeno. Ako jednog dana i budu morali, pod pritiskom iz inostranstva, da uu u ove vuje jazbine, bie sve "pod kontrolom". Ali, jednog dana, umesto ovih mafijaa, u elije e, ve je izvesno, otii ministri Joi, Dinki, Stojkovi, premijer Kotunica, jer neke nove vlasti, makar i iz demagokih razloga, rtvovae njih zbog zloupotrebe poloaja. Mafija protiv izvrne vlasti, za sada, vodi sa 10:0. Skoro nedostina razlika. TABLOID, broj 61, 27. oktobar 2005. 45 VAPAJ ZA SPAS BIVEG VRHUNSKOG SPORTISTE ALEKSANDRA OTARA

TERAPIJA ILI EUTANAZIJAKada je formirana Vlada, bilo je potrebno postaviti i novog direktora za sport, a kandidata je bilo vie. Formacijski to mesto pripalo je DSS koja je, praktino, zbog ovog pitanja raspustila odbor za sport. Na taj nain zahvalila se Spasoju Samardiu, i Tadiji Kaaru koji su na najgrublji mogui nain osetili hirovitost rukovodstva. Tada na scenu stupa Aleksandar Popovi koji na nagovor starijeg sportskog i partijskog kolege Milana Tomia objanjava efu da le sve pod kontrolom i da je, citiramo, nepobitno utvreno da je otar pravoslavac!!! Na osetljivu funkciju dovodi se, dakle, ovek koji je tokom kolovanja dobio fobiju od Zakona jer su mu profesori, vkao i ostalim kolegama maincima, govorili KOME NIJE JASNO - UTA KUA NA OKU, aludirajui na zgradu Pravnog fakulteta. Za plivae i vaterpoliste kau, manje u ali vie u zbilji, da nisu pametni jer im je ceo ivot glava u vodi i da im je jedini intelektualni napor da prate crtu na dnu bazena. Upravo tako ponaa se i otar, koga kao meku na vaaru vodaju i pokazuju, kanjavajui ga esto i okrutno. Aleksandar otar direktno je pod komandom ora Periia koji je ispred mafije zaduen za kontrolu Olimpijskog komiteta SCG. Periiev gazda je arko Zeevi, a na vrhu piramide je Stanko Suboti - Cane. Tako se u zaista neprijatnu situaciju dovodi bivi vrhunski sportista koji permanenetno izjavljuje gluposti, ne ita Zakone, ve sprovod i u delo namere mafijoza koji su u akciji da preuzmu srpski sport. Ubeuje nas otar da u sportu nikada nije bilo VIE PARA, a budet se iz godine u godinu sve vie smanjuje. Doiveo je da ga tretiraju kao Bosanca u svemirskom brodu - narani prasie i ne diraj dugmie, a najvei podvig mu je kada uspe da napravi 46 promaju u svoj9j kancelariji! Zaduen je otar da sprovodi Zakon o sportu, a on jadan tvrdi da Zakona nema. Ima, ima, samo treba da ga proita i sprovede. Ali, otar je u kandama iz kojih e se teko izvui. Sada ga regrutuju za protivkandidata Cepteru na Skuptini OKSCG zakazanoj za 7. septembar. Kao, ON e da vrati sjaj, on koji ne sme da podigne slualicu i kae HALO bez odobrenja!!! Zbog svega ovoga predlaemo da se po hitnom postupku donese ZAKON O ZATITI BIVIH VRHUNSKIH SPORTISTA, jer je vie neizdrivo gledati iivljavanje nad Aleksadrom otarom i njemu slinima. Kada smo ve kod sportskih kadrova DSS-a treba spomenuti i Aleksandra Popovia, ministra koji ve godinama hemijski isti najcrnji ljam biveg reima - batinae. Kroz Popovievo istilite prolaze mnogi, a meu njima je najprljaviji Ivan Todorov koji je na Fakultetu za fiziku kulturu svima koji su imali problem sa biomehanikom davao zaduenja koga, kada i koliko treba da prebiju! Kao nagrada ocena bi ve sledeeg dana, po obavljenom poslu, ponosno stajala u indeksu!!! Drugi visoki funkcioner DSS-a Milan Tomi primio se, kao svaka prilagodljiva biljka, na plodno tle

stranke koja je u svoje redove uvrstila ubre prethodnog reima. Istina, rukovodstvo partije na Tomia je gledalo kao na smrdljiv sir, ali je on uvek bio tu, na kljunim mestima. Sada je vei maioniar od Dejvida Koperfilda, jer su njegovi trikovi malo dete u odnosu na ono to radi Tomi kao direktor Direkcije za imovinu Republike Srbije. Prvo je vebao na nestajanju vojnih dobara, a sada se sprema za finainu taku - NESTAJANJE SPORTSKE IMOVINE SRBIJE!!! U trenutku e nestati takve sitnice kao to su stadioni Crvene zvezde i Partizana, sportski centri 25. maj, PIONIR, SPENS ... Zato je ovoj vlasti potreban neko kao to je Aleksandar otar da uti, gleda, smeje se i klima glavom. Da verifikuje krau imovine i konstatuje da je sport preminuo!!! TABLOID, broj 44, 30. jun 2005. 47

1..3. Kako politika deli sportski dinarDrava ve due vreme smanjuje budetska sredstva namenjena sportu, ali nemilice poveava u tako smanjenom kolau deo koji se odliva prema privatnim depovima na najkriminalniji nain. Ovaj sunovrat poinje na daleko zapaenim delovanjem Dragana Vuksanovia, kojem je bog ujak (itaj Dragoljub Miunovi), to ga ini nedodirljivim kao i porodinu manufakturu za otimanje para u kojoj su preko vlastitih supruga on i njegov naelnik Uprave "oprali" to Sava i Dunav ne bi mogli, a sve je zavrilo "tamo gde treba". Ako pomislite da je to bila prolazna slabost novous