Rade Raoni}

2011.

- 2 -

REPETITORIJUM STATIKE _______ str. 3

REPETITORIJUM OTPORNOSTI MATERIJALA _______ str. 11

REPETITORIJUM KINEMATIKE _______ str. 17

REPETITORIJUM DINAMIKE _______ str. 23

LITERATURA _______ str. 31

- 3 -

A

001. Aksijalna (uzdu`na) sila za uo~eni presek nosa~a je algebarski zbir projekcija svih

sila sa jedne strane uo~enog preseka nosa~a, na osu nosa~a.

002. Aksioma o vezama: Svako vezano telo mo`e se posmatrati kao slobodno ako se

uklone veze i wihov uticaj na telo zameni dejstvom odgovaraju}ih reakcija veza.

003. Analiti~ki uslovi ravnote`e sistema proizvoqnih sila u prostoru: Da bi proiz-

voqni sistem sila u prostoru bio u ravnote`i, potrebno je i dovoqno da je algebarski

zbir projekcija svih sila na svaku od tri koordinatne ose jednak nuli i da je algebarski

zbir momenata svih sila u odnosu na svaku od ovih osa tako|e jednak nuli.

004. Analiti~ki uslovi ravnote`e sistema proizvoqnih sila u ravni: Da bi sistem

proizvoqnih ravanskih sila bio u ravnote`i, potrebno je i dovoqno da algebarski zbirovi

projekcija svih sila na x i y koordinatne ose budu jednaki nuli i da algebarski zbir

momenata svih sila za bilo koju momentnu ta~ku u ravni dejstva sila bude jednak nuli.

005. Analiti~ki uslovi ravnote`e sistema su~eqnih sila u prostoru: Da bi sistem su-

~eqnih sila u prostoru bio u ravnote`i potrebno i dovoqno je da algebarski zbir projek-

cija svih sila sistema na svaku od tri koordinatne ose bude jednak nuli.

006. Analiti~ki uslov ravnote`e sistema su~eqnih sila u ravni: Sistem su~eqnih sila

je u ravnote`i ako i samo ako je algebarski zbir projekcija svih sila sistema na koordi-

natne ose jednak nuli.

- 4 -

007. Arhimedova (aritmeti~ka) kotura~a se sastoji od nekoliko pomi~nih i nekoliko ne-

pomi~nih koturova koji su sme{teni u dva ku}i{ta. Gorwe ku}i{te je u~vr{}eno, a dowe

je pokretno. Preko koturova je obavijeno u`e.

V

008. Variwonova teorema: Intenzitet momenta rezultante sistema su~eqnih sila, u odno-

su na proizvoqno izabranu momentnu ta~ku u ravni wihovog dejstva, jednak je algebarskom

zbiru intenziteta momenata svih sila sistema u odnosu na istu momentnu ta~ku.

009. Vektorske veli~ine (vektori) su veli~ine koje su u potpunosti odre|ene sa tri po-

datka: veli~inom (intenzitetom odnosno modulom), pravcem i smerom (npr. sila, brzina,

ubrzawe itd.).

010. Veza je telo koje ograni~ava kretawe posmatranog tela.

011. Veri`ni poligon je zatvoren ako se pravci prvog i posledweg zraka veri`nog poli-

gona poklapaju.

012. Veri`ni poligon je otvoren ako se pravci prvog i posledweg zraka veri`nog poli-

gona ne poklapaju.

G

013. Gerberova greda je slo`eni nosa~ kojeg sa~iwavaju dve grede me|usobno vezane zglo-

bom. Ovaj nosa~ mo`e biti izveden sa vi{e oslonaca i zglobova.

014. Glavni vektor proizvoqnog sistema sila u ravni je vektorski zbir svih sila siste-

ma i ima napadnu ta~ku u ta~ki svo|ewa (tzv. redukcionoj ta~ki).

015. Glavni moment sistema sila u ravni jednak je algebarskom zbiru momenata svih sila

sistema za ta~ku svo|ewa (tzv. redukcionu ta~ku).

016. Grafi~ke metode slagawa sila su: metoda paralelograma sila i metoda poligona

sila.

017. Grafi~ki uslovi ravnote`e sistema proizvoqnih sila u ravni: Da bi sistem proiz-

voqnih ravanskih sila bio u ravnote`i, potrebno je i dovoqno da poligon sila i veri`ni

poligon, konstruisani za te sile, budu zatvoreni.

018. Grafi~ki uslov ravnote`e sistema su~eqnih sila u ravni: Da bi sistem su~eqnih

sila u ravni bio u ravnote`i potrebno je i dovoqno da poligon sila (konstruisan za te

sile) bude zatvoren.

019. Grafostatika je deo statike u kojem se zadaci re{avaju kori{}ewem grafi~kih

metoda.

020. Greda sa prepustom (prepustima) je puni nosa~ ~ija je du`ina ve}a od rastojawa iz-

me|u oslonaca.

D

021. Deformabilno telo je materijalno telo koje se deformi{e pri dejstvu sila.

022. Deformacija je promena oblika i zapremine tela pri dejstvu spoqa{wih sila.

023. Dinamika je deo mehanike u kome se prou~avaju kretawa materijalnih tela pod dej-

stvom sila.

024. Diferencijalna kotura~a se sastoji od dva nepomi~na kotura (koja su nasa|ena na

istu osovinu) i od pomi~nog kotura. Preko koturova je obavijeno beskrajno u`e.

025. Druga aksioma statike: Dejstvo datog sistema sila na kruto telo ne}e se promeniti

ako mu se doda (ili oduzme) jedan ili kona~an broj uravnote`enih sistema sila.

026. Druga Papos Guldinova teorema: Zapremina obrtnog tela nastalog obrtawem ravan-

ske figure oko ose, koja je u ravni figure i ne preseca je, jednaka je proizvodu povr{ine

te figure i obima kruga koji opisuje te`i{te figure.

- 5 -

027. Druga teorema o spregu sila: Moment rezultante sila sprega (moment sprega sila), u

odnosu na proizvoqno izabranu momentnu ta~ku u ravni dejstva sprega, jednak je proizvodu

sile sprega i kraka sprega.

028. Drugi Kulonov zakon: Sila trewa klizawa ne zavisi od veli~ine dodirnih povr-

{ina tela.

E

029. Elasti~no telo je deformabilno telo koje se po prestanku dejstva spoqa{wih sila

vra}a u prvobitno stawe odnosno stawe pre deformacije.

Z

030. Zatvoren poligon sila: Poligon sila je zatvoren kada se posledwa sila u nizu zavr-

{ava u po~etku prve sile u nizu.

I

031. Intezitet i pravac rezultante proizvoqnog sistema sila u ravni odre|en je poli-

gonom sila a napadna linija presekom prve i posledwe stranice (zraka) veri`nog poligona

konstruisanog nad datim sistemom sila.

032. Intezitet momenta sile jednak je proizvodu inteziteta sile i kraka sile. K

033. Kinematika je deo mehanike u kome se prou~avaju geometrijska svojstva kretawa pri

~emu se ne vodi ra~una o materijalnosti tela niti o dejstvu sila.

034. Klizawe je takvo kretawe tela pri kome uvek isti deo povr{ine posmatranog tela

ostvaruje dodir sa drugim telom koje predstavqa vezu.

035. Klin je prizmati~no telo koje ima popre~ni presek u obliku pravougaonika ili u

obliku trougla (naj~e{}e jednakokrakog ili pravouglog).

036. Konzola je puni nosa~ koji je na jednom kraju ukqe{ten.

037. Kontinualno optere}ewe je optere}ewe koje je raspore|eno po celoj du`ini nosa~a

ili na pojedinim wegovim delovima.

038. Koncentrisano optere}ewe je optere}ewe koje deluje u jednoj ta~ki nosa~a i mo`e

biti vertikalno ili koso.

039. Konusom trewa se podrazumeva bo~na povr{ (omota~) konusa ugla 2 koja predsta-

vqa geometrijsko mesto najve}ih ukupnih reakcija hrapave veze.

040. Kotrqawe je kretawe pri kome u svakom slede}em trenutku vremena drugi deo povr-

{ine posmatranog tela ostvaruje dodir sa telom koje predstavqa vezu.

041. Krak sile (h ) je najkra}e rastojawe od napadne linije sile do momentne ta~ke.

042. Krak sprega ( r ) je najkra}e rastojawe izme|u napadnih linija sila sprega.

043. Kruto telo je materijalno telo koje se ne deformi{e pri dejstvu sila.

M

044. Materijalna linija je telo kod kojeg se dve dimenzije tela (npr. dimenzije popre~-

nog preseka) mogu zanemariti u odnosu na tre}u preostalu dimenziju tela.

045. Materijalna ravan je telo kod kojeg se jedna dimenzija tela (npr. debqina) mo`e za-

nemariti u odnosu na preostale dve dimenzije tela.

046. Materijalna ta~ka je geometrijska ta~ka tela kojoj se pridodaje celokupna masa tela

i obi~no se uzima da je to centar masa tela (ili te`i{te).

047. Materijalna tela su tela kod kojih se uzimaju u obzir sve tri dimenzije.

- 6 -

048. Mehanika je osnovna prirodna nauka koja se bavi prou~avawem: a) mehani~kih kreta-

wa, b) mehani~kih uzajamnih dejstava materijalnih tela i v) uslova mirovawa materijalnih

tela izlo`enih dejstvu spoqa{wih sila.

049. Mehani~ko kretawe je promena polo`aja tela u odnosu na drugo telo u prostoru u

toku vremena.

050. Mehani~ka uzajamna dejstva tela su takva uzajamna dejstva koja su uzrok promene

kretawa ili promene oblika i zapremine tela.

051. Moment savijawa (napadni moment) je zbir momenata svih sila koje deluju sa jedne

strane preseka nosa~a u odnosu na te`i{te uo~enog preseka nosa~a, kao momentnu ta~ku.

052. Moment sile je obrtno dejstvo sile.

053. Moment sile za osu jednak je proizvodu projekcije sile na ravan upravnu na osu obr-

tawa i kraka sile odnosno najkra}eg rastojawa od ta~ke prodora ose kroz ravan do projek-

cije sile.

054. Moment sile u odnosu na osu se ne mewa pomerawem napadne ta~ke sile du` wene

napadne linije.

055. Moment sprega sila karakteri{e obrtno dejstvo sprega sila.

056. Momentna ta~ka je napadna ta~ka vektora momenta sile. N

057. Nepomi~ni kotur je kru`na plo~a koja se obr}e oko osovine (postavqene u centru

plo~e) u~vr{}ena u tzv. viqu{ku koja je pri~vr{}ena za neko nepomi~no telo.

058. Neposredno optere}ewe je optere}ewe koje deluje na nosa~ direktno odnosno ne de-

luje preko drugih elemenata (posrednika). Ovo optere}ewe mo`e biti koncentrisano ili

kontinualno.

059. Nosa~i su konstrukcioni elementi ili cele konstrukcije ~ija je namena da nose od-

govaraju}a optere}ewa i prenose ih na oslonce.

O

060. Okvirni nosa~ je slo`eni nosa~ sastavqen od vi{e prostih punih nosa~a koji su

spojeni pod izvesnim uglom.

061. Osnovni puni ravanski nosa~i su prosti nosa~i prizmati~nog ili cilindri~nog ob-

lika, punog popre~nog preseka, kod kojih su osa nosa~a i sile koje ga optere}uju u istoj

ravni.

062. Osnovne stati~ke veli~ine u popre~nim presecima nosa~a su unutra{we sile koje

se javqaju u presecima nosa~a kao posledica dejstva spoqa{wih sila na nosa~. Ako je pos-

matrani nosa~ u stawu ravnote`e te unutra{we sile se uravnote`avaju sa spoqa{wim

silama.

063. Otpor trewa je otpor kretawu koji se javqa kada se posmatrano telo kre}e po hra-

pavoj povr{ini drugog tela.

P

064. Peta aksioma statike: Kada se deformabilno telo nalazi u stawu ravnote`e pod

dejstvom nekog sistema sila, ravnote`a se ne}e poremetiti ako pretpostavimo da je telo

kruto.

065. Poluga je kruto telo koje se mo`e obrtati oko jedne svoje nepomi~ne ta~ke.

066. Pomi~ni kotur je kru`na plo~a koja se obr}e oko osovine (postavqene u centru

plo~e) u~vr{}ena u tzv. viqu{ku i istovremeno se kre}e sa teretom (koji je obe{en o

viqu{ku).

- 7 -

067. Posledica druge aksiome: Dejstvo sile na kruto telo ne}e se promeniti ako silu

pomeramo du` wene napadne linije odnosno ako je posmatramo kao klize}i vektor.

068. Posledica prve aksiome: Ako se kruto telo nalazi u stawu ravnote`e pod dejstvom

dve sile, onda te sile moraju biti istog intenziteta, istog pravca i suprotnog smera.

069. Posredno optere}ewe je optere}ewe koje deluje na nosa~ indirektno odnosno preko

drugih elemenata i na odgovaraju}i na~in ga optere}uje. Ova optere}ewa se nazivaju i eks-

centri~na optere}ewa i mogu biti horizontalna i vertikalna.

070. Potencijalna kotura~a se sastoji od jednog nepomi~nog i nekoliko pomi~nih kotu-

rova. Svaki od pomi~nih koturova je obavijen posebnim u`etom. Jedan kraj u`eta je pri-

~vr{}en u ta~kama A, B, C itd., a drugi kraj za kuku idu}eg vi{eg kotura. Nepomi~ni ko-

tur je preko viqu{ke u~vr{}en u ta~ki D. Teret visi na najni`em pomi~nom koturu.

071. Pravac vektora momenta sile za ta~ku prolazi kroz momentnu ta~ku i upravan je

(pod pravim uglom je) u odnosu na ravan obrtawa. 072. Prva aksioma statike: Dve sile }e se nalaziti u stawu ravnote`e ako i samo ako su

istog intenziteta, istog pravca i suprotnog smera.

073. Prva Papos Guldinova teorema: Povr{ina obrtnog tela nastala obrtawem ravanske

krive linije oko ose, koja je u ravni krive i ne preseca je, jednaka je proizvodu du`ine te

krive i obima kruga koji opisuje te`i{te krive.

074. Prva teorema o spregu sila: Rezultanta sprega sila jednaka je nuli.

075. Prvi Kulonov zakon: Sila trewa klizawa je suprotno orijentisana u odnosu na br-

zinu klizawa.

076. Projekcije rezultante sistema su~eqnih sila na koordinatne ose jednake su algebar-

skom zbiru projekcija wenih komponenata na iste koordinatne ose.

077. Promenqivo (dinami~ko) optere}ewe je optere}ewe koje se mewa tokom delovawa na

nosa~ odnosno mewaju se: pravac, smer, intezitet i napadna ta~ka.

078. Prosta greda je puni nosa~ koji svojim krajevima nale`e na oslonce od kojih je je-

dan pokretan a drugi nepokretan.

079. Proste ma{ine su osnovne ma{ine koje se koriste za vr{ewe nekog rada ili su sas-

tavni delovi slo`enih ma{ina.

080. Prostorni nosa~ je nosa~ kod kojeg osa nosa~a i sile koje ga optere}uju ne le`e u

istoj ravni).

081. Prostorni sistem paralelnih sila ~ine sile ~iji su pravci me|usobno paralelni u

prostoru.

082. Prostorni sistem proizvoqnih sila ~ine prostorne sile koje imaju napadne linije

koje nisu me-|usobno paralelne i nemaju zajedni~ku prese~nu ta~ku.

083. Prostorni sistem su~eqnih sila ~ine prostorne sile koje imaju pravce koji prolaze

kroz istu zajedni~ku ta~ku odnosno imaju zajedni~ku prese~nu ta~ku.

084. Prostorni sistem sila ~ine sile ~iji pravci ne le`e u istoj ravni odnosno napadne

linije sila su raspore|ene u prostoru.

085. Puni (gredni) nosa~ je svako kruto telo osloweno na dva oslonca od kojih je jedan

nepokretan a drugi pokretan.

R

086. Ravan obrtawa je ravan definisana pravcem sile i momentnom ta~kom.

087. Ravanski nosa~i su nosa~i kod kojih osa nosa~a i sile koje ga optere}uju le`e u

istoj ravni.

- 8 -

088. Razlo`iti silu u komponente zna~i na}i dve ili vi{e sila ~ijim slagawem bi smo

dobili ba{ tu silu kao rezultantu.

089. Reakcija veze (otpor veze) je sila kojom veza deluje na posmatrano telo.

090. Rezultanta dve paralelne sile istih smerova paralelna je tim silama, istog je sme-

ra kao i sile, intenzitet joj je jednak zbiru intenziteta sila a napadna linija se nalazi

izme|u sila i bli`a je ve}oj sili, odnosno deli rastojawe izme|u sila obrnuto proporcio-

nalno intenzitetima sila.

091. Rezultanta dve paralelne sile razli~itih intenziteta i suprotnih smerova para-

lelna je tim silama, smer joj je odre|en smerom ve}e sile, intenzitet joj je jednak razlici

intenziteta datih sila, a napadna linija joj se nalazi na strani ve}e sile.

092. Re{etkasti nosa~ je konstrukcija sastavqena od vi{e pravih {tapova koji su na

krajevima me|usobno zglobno vezani u krutu konstrukciju.

S

093. Svojstvo glavnog vektora: Veli~ina i pravac glavnog vektora datog sistema sila,

pri svo|ewu, ne zavisi od izbora ta~ke u koju se sile paralelno prenose.

094. Svojstvo glavnog momenta: Veli~ina i znak glavnog momenta zavise od izbora ta~ke

u koju se vr{i paralelno preno{ewe datog sistema sila.

095. Sila je manifestacija (izraz ili pokazateq) mehani~kog uzajamnog dejstva materi-

jalnih tela.

096. Sistem sila je skup svih sila koje deluju na posmatrano materijalno telo.

097. Sistem kolinearnih sila ~ine sile koje imaju zajedni~ki pravac tj. istu napadnu

liniju.

098. Sistem materijalnih ta~aka je skup materijalnih ta~aka ~ija su kretawa i polo`aji

u me|usobnoj zavisnosti.

099. Sistem paralelnih sila ~ine sile ~iji su pravci me|usobno paralelni u ravni ili

prostoru.

100. Sistem proizvoqnih sila ~ine sile koje imaju napadne linije koje nisu me|usobno

paralelne i nemaju zajedni~ku prese~nu ta~ku.

101. Sistem prostornih sila ~ine sile ~iji pravci ne le`e u istoj ravni odnosno napad-

ne linije sila su raspore|ene u prostoru.

102. Sistem ravanskih sila ~ine sile koje imaju pravce koji le`e u istoj ravni (u tzv.

ravni dejstva sila).

103. Sistem su~eqnih sila ~ine sile koje imaju pravce koji prolaze kroz istu zajedni~ku

ta~ku tj. imaju zajedni~ku prese~nu ta~ku.

104. Skalarne veli~ine (skalari) su veli~ine koje su u potpunosti odre|ene jednim bro-

jem (npr. du`ina, vreme, masa itd.).

105. Smer vektora momenta sile za ta~ku je ka posmatra~u ako sila vrti suprotno

kretawu kazaqke na satu i tada se za taj moment ka`e da je pozitivan.

106. Specifi~no optere}ewe je optere}ewe po jedinici du`ine nosa~a.

107. Spreg sila je sistem od dve paralelne sile istog intenziteta i suprotnih smerova.

108. Stalno (stati~ko) optere}ewe je optere}ewe koje deluje na nosa~ neprekidno

odnosno ne mewa se tokom vremena.

109. Stawu apsolutne ravnote`e va`i za telo koje miruje u odnosu na referentno telo

za koje se tvrdi da je u stawu mirovawa.

- 9 -

110. Stawu relativne ravnote`e va`i za telo koje miruje u odnosu na referentno telo

koje se kre}e.

111. Statika je deo mehanike u kome se prou~avaju uslovi ravnote`e materijalnih tela

izlo`enih dejstvu sila.

T

112. Te`i{te tela je napadna ta~ka sile Zemqine te`e (te`ine tela).

113. Teorema o ekvivalentnosti spregova sila: Dva sprega sila su ekvivalentna odnosno

imaju isto dejstvo na kruto telo ako su im momenti istog pravca (ili paralelni), istog

intenziteta i istog smera.

114. Teoremao momentu rezultante: Moment rezultante datog sistema sila u odnosu na

osu jednak je algebarskom zbiru momenata komponenata u odnosu na istu osu.

115. Teorema o momentu rezultante u odnosu na osu: Moment rezultante datog sistema

sila u odnosu na osu jednak je algebarskom zbiru momenata svih sila sistema u odnosu na

istu osu.

116. Teorema o osi simetrije: Ako telo ima osu simetrije, onda se te`i{te nalazi na

toj osi..

117. Teorema o paralelnom preno{ewu sile: Dejstvo sile na kruto telo se ne mewa ako

silu paralelno prenesemo u bilo koju drugu ta~ku tela i pri tome sili dodamo spreg sila

~iji je moment jednak momentu sile koju paralelno prenosimo, a za ta~ku u koju se sila

prenosi.

118. Teorema o ravni simetrije: Ako telo ima ravan simetrije, onda te`i{te tela le`i

u toj ravni.

119. Teorema o rezultanti: Prostorni sistem su~eqnih sila je ekvivalentan rezultanti,

koja je jednaka vektorskom zbiru datih sila, i wena napadna linija prolazi kroz napadnu

ta~ku komponenata.

120. Teorema o rezultuju}em spregu sila: Sistem spregova sila u ravni mo`e biti zame-

wen jednim ekvivalentnim spregom sila (tzv. rezultuju}im spregom sila) ~iji je moment

jednak algebarskom zbiru momenata datih spregova sila.

121. Teorema o svo|ewu sistema sila u ta~ku: Dejstvo proizvoqnog sistema sila u ravni

u op{tem slu~aju mo`e biti zameweno jednom silom, sa napadnom ta~kom u ta~ki svo|ewa,

i jednim spregom.

122. Teoremao ravnote`i spregova sila: Da bi proizvoqan sistem spregova sila u ravni

bio u ravnote`i potrebno je i dovoqno da zbir intenziteta momenata svih spregova sila

bude jednak nuli.

123. Transverzalna (popre~na) sila za uo~eni presek nosa~a je algebarski zbir projek-

cija svih sila sa jedne strane uo~enog preseka nosa~a, na pravac upravan na osu nosa~a.

124. Tre}a aksioma statike: Kada u ta~ki krutog tela deluju dve sile 1F

i 2F

wihovo

dejstvo na telo ne}e se promeniti ako ih zamenimo rezultantom koja je odre|ena dijagona-

lom paralelograma ~ije su stranice te dve sile.

125. Tre}a teorema o spregu sila: Algebarski zbir projekcija sila sprega na osu uvek je

jednak nuli.

126. Tre}i Kulonov zakon: Intenzitet sile trewa klizawa je proporcionalan normalnoj

sili pritiska kojom telo deluje na podlogu (na vezu).

U

- 10 -

127. Ugao trewa je najve}i ugao koji ukupna reakcija hrapave veze zaklapa sa pravcem za-

jedni~ke normale na obe povr{i tela u ta~ki dodira tela.

128. Unutra{we optere}ewe nekog preseka nosa~a podrazumeva sile ili sile i spregove

sila, kojim delovi nosa~a, razdvojeni tim presekom, deluju jedan na drugi.

129. Uslovi ravnote`e tri sile: Da bi tri neparalelne ravanske sile bile u stawu rav-

note`e potrebni i dovoqni uslovi su: a) da se napadne linije sila seku u jednoj ta~ki tj.

da sile predstavqaju sistem su~eqnih sila u ravni i b) da je poligon (trougao) sila

zatvoren.

H

130. Heterogena (nehomogena) tela su tela kod kojih gustina nije ista u svakoj ta~ki za-

premine tela.

131. Homogena ravanska linija je telo u obliku materijalne linije koje se mo`e posta-

viti u jednu ravan i ~ije su dve dimenzije zanemarqive u odnosu na tre}u dimenziju.

132. Homogena ravanska figura je telo u obliku materijalne ravni ~ija je debqina zane-

marqiva u odnosu na ostale dve dimenzije tela.

133. Homogena tela su tela kod kojih je gustina ista u svim ta~kama zapremine tela. C

134. Centar paralelnih vezanih sila je ta~ka na napadnoj liniji rezultante sistema pa-

ralelnih vezanih sila kroz koju prolazi rezultanta i u slu~aju kada se sve sile sistema

zaokrenu oko svojih napadnih ta~aka za isti ugao, pri ~emu se odr`ava paralelnost sila.

^

135. ^etvrta aksioma statike: Mehani~ko uzajamno dejstvo dva materijalna tela mani-

festuje se silama istog intenziteta, istog pravca i suprotnih smerova.

136. ^etvrti Kulonov zakon: Sila trewa klizawa zavisi od materijala od koga su sa~i-

wena tela u dodiru i od stawa wihovih dodirnih povr{ina.

____________________________________________

- 11 -

A

137. Aksijalni moment inercije povr{ine uo~ene figure, prema koordinatnoj osi, pred-

stavqa zbir proizvoda elementarnih povr{ina i kvadrata wihovih rastojawa od odgova-

raju}e ose.

138. Aksijalno naprezawe je osnovno naprezawe koje se javqa u slu~aju kada je kon-

strukcioni element optere}en tako da se optere}ewe u te`i{tima osnova elementa mo`e

svesti (redukovati) samo na aksijalne sile.

139. Apsolutno smicawe je pomerawe svake ta~ke koja le`i u bilo kom preseku posma-

tranog konstrukcionog elementa usled dejstva transverzalne (smi~u}e) sile.

V

140. Vitkost {tapa je koli~nik slobodne du`ine izvijawa konstrukcionog elementa i

najmaweg polupre~nika inercije popre~nog preseka elementa.

G

141. Geometrijske karakteristike ravnih preseka su slo`ene geometrijske karakteristike

kojima se (u prora~unima) uzimaju u obzir, osim dimenzija konstrukcionih elemenata, i ob-

lik popre~nog preseka i polo`aj popre~nog preseka prema spoqa{wem optere}ewu.

142. Glavni centralni momenti inercije su aksijalni momenti inercije odre|eni za

glavne centralne ose simetrije.

- 12 -

143. Glavne centralne ose simetrije su me|usobno upravne te`i{ne ose posmatrane fi-

gure za koje je centrifugalni moment inercije jednak nuli.

144. Glavne te`i{ne ose su me|usobno upravne te`i{ne linije (ose) za koje je centri-

fugalni moment inercije jednak nulu.

D

145. Deformacija je promena oblika i zapremine tela pri dejstvu spoqa{wih sila.

146. Dilatacija je neimenovani broj koji predstavqa izdu`ewe prvobitne jedini~ne du`i-

ne i ima razli~ite vrednosti u razli~itim ta~kama posmatranog tela i u razli~itim prav-

cima.

147. Dilatacija pri aksijalnom naprezawu je odnos izdu`ewa (tj. skra}ewa) i prvobitne

du`ine posmatranog konstrukcionog elementa.

148. Dilatacija uzdu`nog vlakna pri savijawu posmatranog elementa upravo je propor-

cionalna udaqenosti posmatranog vlakna od neutralne ravni.

149. Dozvoqeni napon je najve}i napon koji se mo`e pojaviti u materijalu posmatranog

konstrukcionog elementu a da ne do|e do trajnih (plasti~nih) deformacija u tom elementu.

E

150. Ekscentri~ni pritisak je slo`eno naprezawe pri kojem sila dejstvuje na kon-

strukcioni element na izvesnom rastojawu od uzdu`ne ose elementa i to paralelno toj osi.

151. Elasti~na linija (ili neutralna linija) je presek ravni savijawa i neutralne rav-

ni i ona prolazi kroz te`i{ta svih popre~nih preseka posmatranog konstrukcionog

elementa.

152. Elasti~ne deformacije tela su deformacije pri kojima se telo po prestanku dejstva

spoqa{wih sila vra}a u svoje prvobitno stawe (stawe pre deformacije).

153. Elipsa inercije je elipsa ~ije su poluose odre|ene glavnim polupre~nicima iner-

cije.

@

154. @ilavi materijali su materijali koji imaju svojstvo da mogu da pretrpe znatne

elasti~ne deformacije kao i (pre kidawa) znatne plasti~ne deformacije.

I

155. Izvijawe je specijalan slu~aj aksijalnog naprezawa na pritisak odnosno jedno od os-

novnih naprezawa koje se javqa kod konstrukcionih elemenata ~ija je du`ina velika u od-

nosu na najmawu linearnu dimenziju u popre~nom preseku posmatranog konstrukcionog

elementa.

J

156. Jednosmerno promenqivih optere}ewa je optere}ewe kod kojeg se intezitet opte-

re}ewa mewa od nule do maksimalne vrednosti pri ~emu se smer optere}ewa ne mewa.

157. Jezgro preseka je povr{ina koju obuhvata zatvorena linija koju ~ine svi polo`aji

napadne ta~ke sile za koje neutralna osa samo dodiruje konturu popre~nog preseka pos-

matranog konstrukcionog elementa.

K

158. Klizawe (ugaona deformacija ili ugao smicawa) je veli~ina koja predstavqa raz-

liku uglova izme|u uo~enih pravaca pre i posle deformacije.

159. Klizawe pri smicawu je odnos apsolutnog smicawa i udaqenosti od mesta ukqe{te-

wa posmatranog konstrukcionog elementa (uz pretpostavku da su deformacije male).

160. Klizawe pri uvijawu je linearna funkcija rastojawa.

- 13 -

161. Koeficijent linearnog toplotnog {irewa predstavqa izdu`ewe {tapa jedini~ne du-

`ine pri pove}awu temperature za jedan stepen Celzijusa (odnosno Kelvina).

162. Kriti~na du`ina konstrukcionog elementa je ona du`ina pri kojoj }e nastupiti ki-

dawe usled sopstvene te`ine.

163. Kriti~ni napon je odnos kriti~ne sile i povr{ine popre~nog preseka posmatranog

konstrukcionog elementa izlo`enog izvijawu.

164. Kriti~na sila je aksijalna pritiskaju}a sila koja izaziva izvijawe posmatranog kon-

strukcionog elementa.

165. Krti materijali su materijali koji imaju svojstvo da ne mogu da pretrpe velike de-

formacije (to se odnosi i na velike elasti~ne i na velike plasti~ne deformacije).

L

166. Laka vratila su nosa~i koji su optere}eni samo na uvijawe (druga naprezawa se za-

nemaruju) odnosno na svom slobodnom kraju su izlo`eni dejstvu sprega sila koji ima ravan

delovawa koja je upravna na uzdu`nu osu nosa~a.

M

167. Modul klizawa karakteri{e sposobnost materijala da se suprotstavi deformaciji

smicawa.

N

168. Naizmeni~no promenqivih optere}ewa je optere}ewe kod kojeg se intenzitet opte-

re}ewa mewa u granicama od maksimalne do minimalne vrednosti pri ~emu se smer optere-

}ewa naizmeni~no mewa.

169. Napon u posmatranoj ta~ki tela za uo~eni presek, je odnos veli~ine unutra{we sile

i povr{ine uo~enog preseka na koju unutra{wa sila deluje.

170. Napregnuto stawe (napregnuto i deformisano ravnote`no stawe) je stawe tela pri

kojem se uspostavqa stawe ravnote`e izme|u spoqa{wih i unutra{wih sila.

171. Nehomogeno temperaturno poqe: Dejstvu nehomogenog temperaturnog poqa konstruk-

cioni element je izlo`en ako je pri zagrevawu i hla|ewu, u posmatranom elementu, tem-

peratura neravnomerno raspore|ena odnosno nema istu vrednost u svim ta~kama zapremine

elementa.

172. Neutralna vlakna su uzdu`na vlakna konstrukcionog elementa koja ne mewaju du`inu

pri savijawu i nalaze se na granici izme|u vlakana koja su se izdu`ila i onih koja su se

skratila. 173. Neutralan sloj (odnosno neutralna ravan) je ravan koju obrazuju neutralna vlakna

posmatranog konstrukcionog elementa.

174. Normalni napon je komponenta vektora napona u posmatranoj ta~ki tela, koja ima

pravac normale na uo~enu prese~nu ravan.

175. Normalni napon pri aksijalnom naprezawu je istovremeno i glavni napon a pravac

uzdu`ne ose posmatranog tela je glavni pravac napona, on je ravnomerno raspore|en po ce-

loj povr{ini popre~nog preseka posmatranog tela i ima konstantnu vrednost.

176. Normalni napon pri savijawu je linearna funkcija rastojawa od neutralne ravni.

O

177. Obi~no uvijawe se javqa kod konstrukcionih elemenata koji su na svom slobodnom

kraju izlo`eni dejstvu obimne sile koji ima ravan delovawa koja je upravna na uzdu`nu osu

tela odnosno na element deluju moment uvijawa i moment savijawa.

178. Obi~no savijawe (odnosno savijawu silama) je savijawe koje nastaje u slu~aju kada je

konstrukcioni element izlo`en dejstvu spoqa{weg optere}ewa koje se svodi na momente

- 14 -

savijawa i transverzalne sile. U ovom slu~aju se javqa osim savijawa i smicawe odnosno

re~ je o slo`enom naprezawu.

179. Opasni presek pri zatezawu usled sopstvene te`ine se javqa na mestu ukqe{tewa

(mestu ve{awa) posmatranog konstrukcionog elementa.

180. Optere}ewe predstavqaju aktivne spoqa{we povr{inske sile.

181. Osa savijawa (odnosno neutralna osa) je osa u odnosu na koju deluju momenti

savijawa i ona se dobija kada se neutralna ravan prese~e jednom ravni koja je upravna na

uzdu`nu osu posmatranog konstrukcionog elementa.

182. Otporni moment povr{ine uo~ene figure, prema koordinatnoj osi, predstavqa koli-

~nik aksijalnog momenta inercije za te`i{nu osu (sopstvenog aksijalnog momenta inercije)

i rastojawa najudaqenije ta~ke povr{ine od posmatrane koordinatne ose.

183. Otpornost materijala je grana mehanike deformabilnih tela u kojoj se prou~avaju

metode prora~una i odre|ivawa unutra{wih sila i deformacija kod tela izlo`enih dejstvu

spoqa{wih sila.

P

184. Plasti~ne deformacije su deformacije pri kojima se telo po prestanku dejstva spo-

qa{wih sila ne vra}a u svoje prvobitno stawe (stawe pre deformacije) ve} ostaje trajno

deformisano.

185. Polarni moment inercije povr{ine uo~ene figure, prema koordinatnom po~etku,

predstavqa zbir proizvoda elementarnih povr{ina i kvadrata wihovih rastojawa od

koordinatnog po~etka.

186. Polarni otporni moment povr{ine uo~ene figure, prema koordinatnom po~etku od-

nosno te`i{tu, predstavqa koli~nik polarnog momenta inercije za te`i{te povr{ine

(sopstvenog polarnog momenta inercije) i rastojawa najudaqenije ta~ke povr{ine od te-

`i{ta povr{ine.

187. Polupre~nik inercije povr{ine uo~ene figure, prema koordinatnoj osi, predstavqa

kvadratni koren koli~nika odgovaraju}eg aksijalnog momenta inercije povr{ine i veli~ine

povr{ine posmatrane figure.

188. Popre~na dilatacija pri aksijalnom naprezawu je odnos izdu`ewa (tj.skra}ewa) i

prvobitne du`ine u bilo kom pravcu u ravni popre~nog preseka konstrukcionog elementa.

189. Promenqivo (dinami~ko) optere}ewe je optere}ewe koje se mewa tokom delovawa na

posmatrano telo odnosno u toku vremen kod ovog optere}ewa se mewa: pravac, smer, in-

tenzitet i napadna ta~ka.

R

190. Ravan savijawa je ravan u kojoj dejstvuju spregovi sila pri ~istom savijawu i u kojoj

le`i uzdu`na osa posmatranog konstrukcionog elementa.

S

191. Savijawe je osnovno naprezawe koje se javqa u slu~aju kada je konstrukcioni element

optere}en tako da se spoqa{we optere}ewe (levo ili desno od popre~nog preseka) mo`e

svesti (redukovati) u te`i{tu popre~nog preseka samo na moment savijawa (moment koji

ima ravan dejstva u kojoj le`i uzdu`na osa tela).

192. Slobodna du`ina izvijawa {tapa (odnosno redukovana du`ina izvijawa {tapa) je

rastojawe izme|u dveju prevojnih ta~aka elasti~ne linije {tapa.

193. Slo`eno naprezawe je naprezawe koje nastaje kod tela koje je optere}eno tako da se

u wemu istovremeno javqaju dva ili vi{e osnovnih naprezawa.

- 15 -

194. Smicawe je osnovno naprezawe koje se javqa u slu~aju kada je konstrukcioni element

optere}en tako da se spoqa{we optere}ewe (levo ili desno od popre~nog preseka) mo`e

svesti (redukovati) u te`i{tu popre~nog preseka samo na transverzalnu silu (popre~nu si-

lu koja je upravna na uzdu`nu osu elementa).

195. Sopstveni momenti inercije povr{ine su momenti inercije povr{ine koji se defi-

ni{u u odnosu na koordinatni sistem ~iji je koordinatni po~etak te`i{te posmatrane fi-

gure a koordinatne ose tzv. te`i{ne ose (ose koje prolaze kroz te`i{te figure).

196. Spoqa{we povr{inske sile su one sile koje deluju na dato telo (od strane drugih

tela) preko spoqa{wih povr{ina tela (kontura).

197. Stabilna ravnote`a pri izvijawu posmatranog konstrukcionog elementa je stawe

pri kojem se element optere}uje samo aksijalnom silom pritiska koja je nekoliko puta ma-

wa od kriti~ne sile.

198. Stalno (stati~ko) optere}ewe je optere}ewe koje deluje na posmatrano telo nepre-

kidno odnosno u toku vremena kod ovog optere}ewa se ne mewa: pravac, smer, intenzitet i

napadna ta~ka.

199. Stawe napona u posmatranoj ta~ki tela odre|eno je svim vektorima napona u posma-

tranoj ta~ki.

200. Stati~ki moment povr{ine uo~ene figure, prema koordinatnoj osi, predstavqa zbir

proizvoda elementarnih povr{ina i wihovih rastojawa od ose.

201. Stati~ki neodre|eni zadaci su problemi u kojima se spoqa{we sile ne mogu odre-

diti na osnovu stati~kih uslova ravnote`e jer je broj nepoznatih veli~ina ve}i od broja

stati~kih uslova (jedna~ina) ravnote`e.

202. Stvarni napon je napon koji trenutno postoji u materijalu posmatranog konstruk-

cionog elementa.

T

203. Tangencijalni napon (smi~u}i napon) je komponenta vektora napona u posmatranoj

ta~ki tela koja le`i u uo~enoj prese~noj ravni.

204. Tangencijalni napon pri uvijawu je linearna funkcija rastojawa.

205. Te{ka vratila su nosa~i koji su izlo`ena dejstvu slo`enog naprezawa (uvijawu i

savijawu).

U

206. Uvijawe je osnovno naprezawe koje se javqa u slu~aju kada je konstrukcioni element

optere}en tako da se spoqa{we optere}ewe (levo ili desno od popre~nog preseka) mo`e

svesti (redukovati) u te`i{tu popre~nog preseka samo na moment uvijawa (moment koji

ima ravan dejstva koja je upravna na uzdu`nu osu tela).

207. Ugao nagiba je ugao koji zatvara uzdu`na osa nosa~a i tangenta elasti~ne linije u

ta~ki oslonca nosa~a.

208. Ugao uvijawa je ugao koji pokazuje za koliko se ta~ke posmatranog konstrukcionog

elementa, koje se nalaze na istom polupre~niku u istoj ravni, zaokrenu u odnosuna na prvo-

bitni polo`aj pri delovawu momenata uvijawa.

209. Ugib nosa~a je najve}e odstupawe uzdu`ne ose elasti~ne linije nosa~a od svog prvo-

bitnog polo`aja.

210. Udarno optere}ewe je optere}ewe kod kojeg se u malom vremenskom periodu in-

tenzitet optere}ewa vi{estruko pove}ava.

- 16 -

211. Unutra{we (kohezione) sile su povr{inske sile koje se javqaju kao posledica

dejstva spoqa{wih sila i suprotstavqaju se tom dejstvu (dr`e ~estice posmatranog tela

zajedno).

H

212. Hajgens-[tajnerova teorema: Aksijalni moment inercije povr{ine ravanske figure

za proizvoqnu osu jednak je zbiru aksijalnog momenta inercije te povr{ine za paralelnu

te`i{nu osu i proizvoda povr{ine figure i kvadrata rastojawa izme|u osa.

213. Homogeno temperaturno poqe: Dejstvu homogenog temperaturnog poqa konstrukcioni

element je izlo`en ako je pri zagrevawu i hla|ewu, u posmatranom elementu, temperatura

stalno ravnomerno raspore|ena odnosno ima istu vrednost u svim ta~kama zapremine

elementa.

214. Hukov zakon pri aksijalnom naprezawu: Normalni napon pri aksijalnom naprezawu,

u granicama elasti~nih deformacija, upravo je proporcionalan dilataciji.

215. Hukov zakon pri smicawu: Tangencijalni napon pri smicawu, u granicama elasti-

~nih deformacija, upravo je proporcionalan klizawu.

C

216. Centrifugalni moment inercije povr{ine uo~ene figure, prema koordinatnim osa-

ma, predstavqa zbir proizvoda elementarnih povr{ina i wihovih rastojawa od koordinat-

nih osa.

^

217. ^isto uvijawe se javqa kod konstrukcionih elemenata koji su na svom slobodnom

kraju izlo`eni dejstvu sprega sila koji ima ravan delovawa koja je upravna na uzdu`nu osu

tela odnosno na element dejstvuje samo moment uvijawa, pa je element izlo`en samo napre-

zawu na uvijawe.

218. ^isto savijawe se javqa kod konstrukcioni elementa kod kojih se spoqa{we optere-

}ewe svodi samo na momente savijawa.

____________________________________________

- 17 -

A

219. Amplituda je najve}a elongacija ta~ke koja vr{i oscilatorno kretawe.

220. Apsolutna brzina ta~ke koja vr{i slo`eno kretawe jednaka je vektorskom zbiru re-

lativne i prenosne brzine posmatrane ta~ke.

221. Apsolutno kretawe je kretawe posmatranog tela u odnosu na telo za koje se ka`e da

je u stawu mirovawa.

222. Apsolutno kretawe ta~ke je kretawe koje se posmatra u odnosu na telo koje se sma-

tra nepokretnim, tj. kretawe se posmatra u odnosu na nepokretni koordinatni sistem

referencije.

B

223. Bregasti mehanizam je mehanizam sastavqen od pogonskog, radnog i nepokretnog dela,

~ija je namena da transformi{e pogonsko kretawe (translatorno ili obrtno) u odre|eno

radno kretawe.

V

224. Velocida je kriva linija koju odre|uju krajevi vektora brzina iste ta~ke (za raz-

li~ite trenutke vremena) nacrtani u odgovaraju}im ta~kama putawe posmatrane ta~ke.

225. Veza je telo koje ograni~ava kretawe posmatranog tela.

226. Vezano telo je telo ~ije je kretawe ograni~eno nekim drugim telima.

- 18 -

227. Vreme je skalarna veli~ina, u mehanici se smatra univerzalnim, te~e (prolazi) na

isti na~in u svim koordinatnim sistemima, neprekidno se mewa i posmatra se kao

nezavisno promenqiva veli~ina.

228. Vreme oscilacije je vreme izme|u dva uzastopna prolaza posmatrane ta~ke kroz ta~-

ku koja predstavqa centar oscilacije u istom smeru.

G

229. Greben bregastog mehanizma (bregasti kotur ili breg) je pogonski deo bregastog me-

hanizma koji vr{i obrtno kretawe.

E

230. Element mehanizma je odvojeni nedeqivi deo mehanizma izra|en iz jednog komada ma-

terijala ili nekoliko delova spojenih nerazdvojivom vezom.

231. Elongacija je udaqenost ta~ke koja osciluje od centra oscilacije.

Z

232. Zakon brzine je jedna~ina koja uspostavqa vezu izme|u brzine i proteklog vremena.

233. Zakon puta je jedna~ina koja uspostavqa zavisnost izme|u pre|enog puta i proteklog

vremena.

234. Zglavkasti ~etvorougao je kinemati~ki lanac koji se sastoji iz ~etiri poluge pove-

zane cilindri~nim zglobovima ~ije su ose me|usobno paralelne.

J

235. Jedna~ine kretawa ta~ke su jedna~ine koje uspostavqaju zavisnost izme|u promene

koordinata x, y i z i vremena t. 236. Jednakoubrzano kru`no kretawe ta~ke je kretawe ta~ke po putawi oblika kru`nice

pri kojem se ugaona brzina ta~ke pove}ava za uvek istu vrednost u svakoj slede}oj jedinici

vremena.

237. Jednakoubrzano pravolinijsko kretawe ta~ke je kretawe ta~ke po putawi oblika

prave linije pri kojem se brzina pove}ava za uvek istu vrednost u svakoj slede}oj jedinici

vremena.

238. Jednakousporeno kru`no kretawe ta~ke je kretawe ta~ke po putawi oblika kru`-

nice pri kojem se ugaona brzina ta~ke smawuje za uvek istu vrednost u svakoj slede}oj jedi-

nici vremena.

239. Jednakousporeno pravolinijsko kretawe ta~ke je kretawe ta~ke po putawi oblika

prave linije pri kojem se brzina smawuje za uvek istu vrednost u svakoj slede}oj jedinici

vremena.

240. Jednoliko kru`no kretawe ta~ke je kretawe ta~ke po putawi oblika kru`nice pri

kojem ta~ka u jednakim vremenskim razmacima prelazi jednake puteve.

241. Jednoliko pravolinijsko kretawe ta~ke je kretawe ta~ke po putawi oblika prave

linije pri kojem ta~ka u jednakim vremenskim intervalima prelazi jednake puteve.

K

242. Kinematika je deo mehanike u kojem se prou~avaju geometrijska svojstva kretawa te-

la pri ~emu se neuzima u obzir wihova inercija (masa) i sile koje deluju na tela.

243. Kinemati~ki dijagrami predstavqaju grafi~ko prikazivawe zakona promene kine-

mati~kih veli~ina u zavisnosti od vremena ili drugih kinemati~kih veli~ina.

244. Kinemati~ki lanac je skup kinemati~kih parova me|usobno spojenih odgovaraju}im

~lanovima mehanizma.

- 19 -

245. Kinemati~ki par mehanizma je deo mehanizma koji obrazuju dva pokretna ~lana meha-

nizma.

246. Kinemati~ka {ema mehanizma predstavqa grafi~ki prikaz mehanizma u pogodno iza-

branoj razmeri pri ~emu ona mora sadr`ati sve parametre neophodne za kinemati~ko ispi-

tivawe posmatranog mehanizma.

247. Klipni mehanizam je kinemati~ki lanac sastavqen od tri ~lana: krivaje, spojne po-

luge i ukrsne glave sa kliza~em, ~ija je namena da pretvara pravolinijsko kretawe u obrt-

no i obrnuto.

248. Kruto telo (u kinematici) je telo kod koga se rastojawe izme|u dve ma koje ta~ke

tela pri kretawu ne mewa.

249. Kulisa je pokretni ~lan kulisnog mehanizma po kojem se kre}e kliza~ odnosno to je

i kliza~ koji svojom {upqinom sa spoqa{we strane obuhvata pomi~ni {tap.

250. Kulisni mehanizam je kinemati~ki lanac sastavqen od: krivaje, kulise i kliza~a,

~ija je namena da obrtno kretawe pretvara u pravolinijsko kretawe i obrnuto.

M

251. Mehanizam je skup dva ili vi{e elemenata (tela) koji su me|usobno spojeni tako da

mogu da prenesu kretawe uz uslov da kretawe jednog elementa mehanizma izaziva sasvim od-

re|eno kretawe ostalih elemenata mehanizma.

252. Mehani~ko kretawe je promena polo`aja tela u odnosu na drugo telo u prostoru u

toku nekog vremena.

N

253. Na~ini odre|ivawa polo`aja ta~ke u prostoru mogu biti: sinteti~ki, vektorski i

analiti~ki.

254. Nepomi~na osa obrtawa (permanentna osa obrtawa) je osa kod koje su brzine ta~aka

tela koje le`e na osi za sve vreme kretawa jednake nuli.

255. Normalno ubrzawe jednako je koli~niku kvadrata brzine i polupre~nika kru`ne

putawe a pada u pravcu polupre~nika sa smerom ka centru obrtawa.

O

256. Obimna brzina jednolikog kru`nog kretawa ta~ke je proizvod polupre~nika kru`ne

putawe i odgovaraju}e ugaone brzine.

257. Oscilacija ta~ke je kretawe ta~ke izme|u dva uzastopna prolaza kroz ta~ku koja

predstavqa centar oscilacije u istom smeru.

P

258. Period rotacije je vreme za koje ta~ka izvr{i jedan obrtaj.

259. Period oscilacije je vreme potrebno da ta~ka iz krajweg po~etnog polo`aja pro|e

kroz centar oscilacije i vrati se nazad u po~etni polo`aj odnosno da izvr{i punu

oscilaciju.

260. Po~etni polo`aj ta~ke je polo`aj ta~ke na putawi u trenutku po~etka merewa

vremena.

261. Po~etno vreme je vremenski trenutak u kojem se po~iwe sa merewem vremena.

262. Prenosni odnos je odnos izme|u ugaonih brzina vode}eg i vo|enog elementa prenosa.

263. Prenosnici (transmisije) su sistem me|usobno povezanih krutih tela koja se obr}u

oko nepomi~nih osa i prenose brzine sa jednog vratila na drugo.

- 20 -

264. Prenosno kretawe ta~ke je kretawe ta~ke, koja se u datom trenutku kretawa vezuje

za pokretno telo, u odnosu na drugo telo koje se smatra nepokretnim, tj. to je kretawe po-

kretnog koordinatnog sistema referencije, za koji se vezuje ta~ka, u odnosu na nepokretni

koordinatni sistem referencije.

265. Prinudna kretawa (prisilna kretawa) su kretawa vezanih tela na unapred odre|en

na~in koji je uslovqen vezama.

266. Prostor je jedan od osnovnih matemati~kih pojmova i u klasi~noj mehanici se pred-

stavqa kao trodimenzionalni Euklidov prostor odnosno matemati~ki prostor koji intui-

tivno svakodnevno zami{qamo.

267. Put je deo putawe koji ta~ka pre|e u toku odre|enog perioda vremena.

268. Putawa (trajektorija) je neprekidna linija koju ta~ka opisuje pri svom kretawu.

R

269. Ravno kretawe krutog tela je kretawe pri kojem se sve ta~ke tela kre}u u ravnima

paralelnim nekoj osnovnoj nepomi~noj ravni.

270. Radijan (1 rad) je centralni ugao koji zatvara luk du`ine polupre~nika.

271. Relativno kretawe je kretawe posmatranog tela u odnosu na telo koje se tako|e

kre}e.

272. Relativno kretawe ta~ke je kretawe u odnosu na pokretno telo. tj. kretawe u odnosu

na pokretni koordinatni sistem referencije.

273. Referentno telo (uporedno telo) je telo u odnosu na koje se odre|uje kretawe pos-

matranog tela.

274. Rotacija (obrtawe) krutog tela je takvo kretawe kod kojeg su bar dve ta~ke tela u

stawu mirovawa u posmatranom trenutku.

S

275. Sistem referencije je koordinatni sistem koji se vezuje za referentno telo.

276. Slobodno telo je telo koje se mo`e slobodno kretati iz jednog polo`aja u drugi, a

pri tome ga ni{ta ne ometa u kretawu.

277. Sredwa brzina pravolinijskog kretawa ta~ke je odnos pre|enog puta i odgovaraju}eg

vremenskog perioda.

278. Sredwe ubrzawe pravolinijskog kretawa ta~ke je odnos prira{taja (promene) brzine

i odgovaraju}eg vremenskog intervala.

279. Sredwa ugaona brzina je odnos pre|enog centralnog ugla i odgovaraju}eg vremenskog

perioda.

280. Sredwe ugaono ubrzawe je odnos prira{taja (promene) ugaone brzine i odgovaraju}eg

vremenskog perioda.

281. Stepen slobode kretawa tela (broj mogu}nosti kretawa) je broj podataka potrebnih

za odre|ivawe polo`aja tela u prostoru.

282. Suport bregastog mehanizma je pogonski deo bregastog mehanizma koji vr{i tran-

slatorno kretawe.

T

283. Tangencijalno ubrzawe je jednako proizvodu polupre~nika putawe i ugaonog ubrzawa

i pada u pravcu tangente na putawu u jednom ili drugom smeru.

284. Ta~ka (u kinematici) je telo ~ije se dimenzije mogu zanemariti u odnosu na veli-

~inu puta koji telo prelazi pri kretawu.

- 21 -

285. Teorema o kretawu {tapa u ravni translacijom i rotacijom: Svako kona~no ravan-

sko pomerawe krutog {tapa mo`e se ostvariti pomo}u jednog translatornog i jednog obrt-

nog pomerawa.

286. Teorema o kretawu {tapa u ravni ~istim obrtawem: Svako kona~no ravansko pome-

rawe krutog {tapa mo`e se ostvariti jednim obrtawem oko ose upravne na osnovnu ravan,

koja se u svakom posmatranom trenutku posebno odre|uje.

287. Teorema o metodi okrenutih brzina: Krajevi okrenutih brzina svih ta~aka jednog

{tapa nalaze se na du`i koja je paralelna posmatranom {tapu.

288. Teorema o planu brzina: Plan brzina za ta~ku neke plo~e sli~an je figuri koju ~i-

ne te ta~ke i okrenut je za devedeset stepeni u smeru wene ugaone brzine.

289. Teorema o planu ubrzawa: Plan ubrzawa ta~aka neke plo~e je figura sli~na figuri

tih ta~aka i okrenuta je prema plo~i u smeru ugaone brzine za ugao jednak uglu izme|u

vektora totalnog ubrzawa i vektora brzine.

290. Teorema o projekciji brzina dve ta~ke ravne plo~e: Projekcije brzina dve ta~ke

ravne plo~e na pravac koji spaja te dve ta~ke, su jednake.

291. Translacija je kretawe nekog tela pri kojem svaka du` koja spaja dve ta~ke posma-

tranog tela ostaje paralelna svom prvobitnom polo`aju.

292. Trenutna brzina ravnomernog kretawa ta~ke je pre|eni put u jedinici vremena.

293. Trenutna brzina promenqivog kretawa ta~ke je onaj put u jedinici vremena koji bi

ta~ka pre{la kada bi, od datog trenutka vremena, nastavila ravnomerno kretawe.

294. Trenutni pol brzina (rotacije) pri ravno kretawu krutog tela je ta~ka koja u pos-

matranom trenutku vremena: ima brzinu jednaku nuli, nalazi se na pravoj povu~enoj u pos-

matranoj ta~ki upravno na pravac wene brzine i brzina posmatrane ta~ke je jednaka proiz-

vodu trenutne ugaone brzine i rastojawa do trenutnog pola brzina.

295. Trenutna ugaona brzina jednolikog kru`nog kretawa ta~ke je pre|eni centralni

ugao u jedinici vremena.

296. Trenutna ugaona brzina promenqivog kru`nog kretawa ta~ke je onaj centralni ugao

u jedinici vremena koji bi ta~ka pre{la kada bi se od datog trenutka kretala jednoliko.

U

297. Ubrzawe (trenutno ubrzawe) jednakopromenqivih kretawa je promena brzine u jedi-

nici vremena.

298. Ugaono ubrzawe (trenutno ugaono ubrzawe) jednakopromenqivih kru`nih kretawa je

promena ugaone brzine u jedinici vremena.

299. U~estalos (frekvencija) je recipro~na vrednost perioda rotacije.

F

300. Frekvencija (u~estalost) pri oscilatornom kretawu je broj izvr{enih oscilacija u

sekundi.

H

301. Harmonijsko oscilatorno kretawe vr{i ona ta~ka koja se stalno kre}e izme|u dva

krajwa polo`aja ubrzawem proporcionalnim udaqenosti od centra oscilacije sa smerom

uvek ka centru oscilacije.

302. Hodograf vektora brzina ta~ke je kriva linija koju odre|uju krajevi vektora brzina

iste ta~ke (za razli~ite trenutke vremena) nacrtani tako da imaju isti po~etak.

C

303. Centar oscilacije je ta~ka u odnosu na koju posmatrana ta~ka vr{i oscilatorno

kretawe.

- 22 -

^

304. ^lan mehanizma je jedan ili nekoliko ~vrsto spojenih elemenata mehanizma.

____________________________________________

- 23 -

A

305. Aksijalni moment inercije masa za neku koordinatnu osu (x, y ili z,) je algebar-ski zbir proizvoda elementarnih masa i kvadrata wihovih rastojawa od odgovaraju}e koor-

dinatne ose.

V

306. Vertikalan hitac navi{e u bezvazdu{nom prostoru je kretawe materijalne ta~ke

pod dejstvom sile Zemqine te`e sa po~etnom brzinom usmerenom vertikalno navi{e.

307. Vertikalan hitac nani`e u bezvazdu{nom prostoru je kretawe materijalne ta~ke

pod dejstvom sile Zemqine te`e sa po~etnom brzinom usmerenom vertikalno nani`e.

D

308. Dalamberov princip za materijalnu ta~ku: Ako se u svakom datom trenutku, aktiv-

nim silama, koje deluju na pokretnu ta~ku, i reakcijama veza pridoda sila inercije, onda

}e takav sistem sila biti u ravnote`i i na wega se mogu primeniti svi zakoni statike.

309. Dalamberov princip za sistem materijalnih ta~aka: Ako se u bilo kom trenutku

vremena svakoj ta~ki sistema, osim spoqa{wih i unutra{wih sila, koje deluju na ta~ku,

pridodaju i odgovaraju}e sile inercije, onda }e dobijeni sistem sila biti u ravnote`i i

na wega se mogu primeniti sve jedna~ine statike.

- 24 -

310. Deformabilni (promenqivi) sistem materijalnih ta~aka je skup materijalnih ta~a-

ka ~ija su me|usobna rastojawa promenqiva.

311. Dinamika je deo mehanike u kojem se prou~avaju zakoni kretawa materijalnih tela

pod dejstvom sila, koje su uzroci kretawa ili mirovawa.

312. Dinamika mehanizama izu~ava kretawe mehanizama pod dejstvom zadatih sila, odno-

sno odre|uje sile koje dejstvuju na ~lanove mehanizma pri wihovom kretawu.

313. Dinamika klipnog mehanizma prou~ava sile koje deluju pri ravnom kretawu klipnog

mehanizma.

314. Diskretan raspored materijalnih ta~aka u posmatranom prostoru je raspored pri

kojem su materijalne ta~ke odvojene odnosno mase se nalaze na kona~nim rastojawima.

315. Drugi Wutnov zakon (zakon sile i ubrzawa):

- Proizvod mase i ubrzawa jedne ta~ke, koje ona dobija kada na wu deluje data sila,

jednak je po intenzitetu toj sili, a pravac i smer ubrzawa poklapaju se sa pravcem i

smerom te sile.

- Promena kretawa (proizvod mase i ubrzawa) proporcionalna je sili koja dejstvuje

na telo i vr{i se u pravcu sile.

E

316. Ekscentri~ni sudar tela je sudar pri kojem pravac sudara ne prolazi kroz te`i{ta

tela koja se sudaraju.

317. Elementarni impuls sile je vektor jednak proizvodu vektora sile i elementarnog

vremenskog intervala.

Z

318. Zakon o koli~ini kretawa i impulsu sile:

- Prira{taj koli~ine kretawa materijalne ta~ke za neki vremenski period pri we-

nom kretawu pod dejstvom konstantne sile jednak je impulsu te sile za isti vremenski

period.

- Kona~na promena vektora koli~ine kretawa materijalne ta~ke za neki vremenski

period jednaka je impulsu sile koja dejstvuje na ta~ku za isti vremenski period.

319. Zakon o koli~ini kretawa sistema materijalnih ta~aka: Koli~ina kretawa centra

masa sistema materijalnih ta~aka jednaka je vektorskom zbiru koli~ina kretawa svih ta~a-

ka koje ~ine sistem.

320. Zakon o kretawu centra masa sistema materijalnih ta~aka: Centar masa sistema

materijalnih ta~aka kre}e se kao jedna materijalna ta~ka u kojoj je skoncentrisana masa

sistema, a pod dejstvom glavnog vektora svih spoqa{wih sila.

321. Zakon o momentu koli~ine kretawa: Kona~na promena momenta koli~ine kretawa,

odre|enog u odnosu na centar kru`ne putawe, za neki vremenski period, jednaka je proiz-

vodu momenta sile u odnosu na isti centar i vremenski period.

322. Zakon o nezavisnosti dejstva sila: Ako na jednu materijalnu ta~ku istovremeno dej-

stvuje vi{e sila, weno je ubrzawe jednako geometrijskom (vektorskom) zbiru ubrzawa, koja

bi ta ta~ka dobijala dejstvom svake sile posebno.

323. Zakon o odr`awu koli~ine kretawa: Koli~ina kretawa materijalne ta~ke na koju

ne dejstvuju sile je konstantan vektor.

324. Zakon o odr`awu koli~ine kretawa sistema materijalnih ta~aka: Ako je glavni

vektor svih spoqa{wih sila, koje deluju na sistem, jednak nuli, onda }e vektor koli~ine

kretawa sistema materijalnih ta~aka biti konstantan i po intenzitetu i po pravcu.

- 25 -

325. Zakon o odr`awu koli~ine kretawa u odnosu na koordinatne ose: Projekcija koli-

~ine kretawa na koordinatnu osu je stalna ako je projekcija sile na tu osu za sve vreme

kretawa jednaka nuli.

326. Zakon o odr`awu kretawa centra masa sistema materijalnih ta~aka: Ako je vektor-

ski zbir svih spoqa{wih sila, koje deluju na sistem, jednak nuli, onda se centar masa sis-

tema kre}e brzinom konstantnog intenziteta i konstantnog pravca, tj. centar masa se kre}e

ravnomerno i pravolinijski.

327. Zakon o odr`awu mehani~ke energije:

- Ukupna mehani~ka energija materijalne ta~ke pri kretawu pod dejstvom konzer-

vativne sile je konstantna veli~ina, tj. zbir kineti~ke i potencijalne energije

materijalne ta~ke ima stalnu vrednost.

- Pri kretawu tela pod dejstvom sistema konzervativnih sila zbir kineti~ke i po-

tencijalne energije materijalne ta~ke u svakom polo`aju ostaje konstantna veli~ina.

328. Zakon o odr`awu mehani~ke energije sistema materijalnih ta~aka: Pri kretawu

sistema materijalnih ta~aka pod dejstvom konzervativnih sila zbir kineti~ke i poten-

cijalne energije sistema u svakom polo`aju sistema ostaje konstantna veli~ina.

329. Zakon o odr`awu momenta koli~ine kretawa: Moment koli~ine kretawa

materijalne ta~ke na koju dejstvuje sila ~ija napadna linija stalno tokom kretawa prolazi

kroz centar obrtawa je konstantan vektor.

330. Zakon o odr`awu momenta koli~ine kretawa sistema materijalnih ta~aka: Ako je

zbir momenata za ta~ku svih spoqa{wih sila, koje deluju na sistem materijalnih ta~aka,

jednak nuli, onda je moment koli~ine kretawa sistema za istu ta~ku konstantan i po prav-

cu i po intenzitetu.

331. Zakon povr{ine (drugi Keplerov zakon): Pri kretawu materijalne ta~ke pod dej-

stvom centralne sile, vektor polo`aja ta~ke u jednakim vremenskim periodima prebrisava

jednake povr{ine.

332. Zakon o promeni kineti~ke energije:

- Prira{taj kineti~ke energije materijalne ta~ke pri wenom pravolinijskom pome-

rawu jednak je ukupnom radu konstantne sile koja dejstvuje na materijalnu ta~ku pri tom

pomerawu.

- Prira{taj kineti~ke energije ta~ke pri nekom wenom pomerawu, jednak je alge-

barskom zbiru radova svih sila, koje deluju na ta~ku, na tom pomerawu.

333. Zakon o promeni kineti~ke energije sistema materijalnih ta~aka: Prira{taj kine-

ti~ke energije sistema materijalnih ta~aka, pri nekom wegovom pomerawu, jednak je zbiru

radova na tom pomerawu svih sila koje deluju na sistem, i to kako spoqa{wih, tako i

unutra{wih.

334. Zakon o promeni koli~ine kretawa sistema materijalnih ta~aka: Promena koli-

~ine kretawa sistema materijalnih ta~aka za neki kona~ni vremenski period jednaka je

zbiru impulsa spoqa{wih sila koje u tom vremenskom periodu deluju na sistem.

335. Zakon o promeni momenta koli~ine kretawa sistema materijalnih ta~aka: Kona~na

promena momenta koli~ine kretawa sistema materijalnih ta~aka za neku nepomi~nu ta~ku

jednaka je zbiru momenata svih spoqa{wih sila, koje deluju na sistem, za istu momentnu

ta~ku.

336. Zakon o promeni koli~ine kretawa sistema materijalnih ta~aka pri udaru: Pro-

mena koli~ine kretawa sistema materijalnih ta~aka (ili tela) za vreme udara jednaka je

zbiru impulsa svih spoqa{wih udarnih sila koje deluju na sistem.

- 26 -

337. Zakon o promeni koli~ine kretawa ta~ke pri udaru: Promena koli~ine kretawa

materijalne ta~ke za vreme udara jednaka je zbiru impulsa udarnih sila koje deluju na

ta~ku.

338. Zakon o promeni momenta koli~ine kretawa sistema materijalnih ta~aka pri

udaru: Promena momenta koli~ine kretawa sistema materijalnih ta~aka, za vreme udara,

jednaka je zbiru momenata za istu ta~ku svih impulsa spoqa{wih udarnih sila koje deluju

na sistem.

I

339. Izolovana materijalna ta~ka je ta~ka na koju ne dejstvuju druge materijalne ta~ke.

340. Impuls sile za bilo koju silu i kona~an vremenski interval jednak je algebarskom

zbiru odgovaraju}ih elementarnih impulsa sile.

341. Inertnost je svojstvo materijalnih tela da br`e ili sporije mewaju brzinu svog

kretawa pod dejstvom datih sila.

342. Intenzitet impulsa sile za silu konstantnog intenziteta i pravca je proizvod ve-

li~ine sile i vremena tokom kojeg je sila dejstvovala.

343. Inercijalni koordinatni sistem referencije je koordinatni sistem za koji je ispu-

wen zakon inercije (kretawe po inerciji je kretawe koje se vr{i bez sile).

K

344. Karnoova teorema: Gubitak kineti~ke energije sistema tela pri sudaru plasti~nih

tela jednak je onoj kineti~koj energiji tog sistema koju bi imao sistem ako bi se kretao

tzv. izgubqenim brzinama.

345. Kenigova teorema:

- Pri ravnom kretawu krutog tela kineti~ka energija tela je jednaka zbiru kine-

ti~ke energije translatornog kretawa tela sa brzinom kretawa centra masa tela i kine-

ti~ke energije obrtawa tela oko ose koja prolazi kroz centar masa tela i upravna je na

ravan kretawa.

- Kineti~ka energija sistema materijalnih ta~aka za apsolutno kretawe jednaka je

zbiru kineti~ke energije wegovog centra masa (spoqa{we kineti~ke energije) i relativne

kineti~ke energije u odnosu na centar masa sistema (unutra{we kineti~ke energije).

346. Kineti~ka energija:

- Kineti~ka energija je energija mehani~kog kretawa tela.

- Kineti~ka energija materijalne ta~ke jednaka je polovini proizvoda wene mase i

kvadrata wene brzine.

347. Kineti~ka energija pri obrtawa krutog tela oko nepomi~ne ose jednaka je polovi-

ni proizvoda momenta inercije tela u odnosu na osu obrtawa i kvadrata ugaone brzine

tela.

348. Kineti~ka energija pri translatornom kretawu krutog tela jednaka je polovini

proizvoda mase krutog tela i kvadrata brzine centra masa.

349. Kineti~ka energija pri translatornom kretawu sistema materijalnih ta~aka jed-

naka je polovini proizvoda mase sistema i kvadrata brzine centra masa.

350. Kineti~ka energija tela pri obrtnom kretawu jednaka je polovini proizvoda mo-

menta inercije masa u odnosu na osu obrtawa i kvadrata ugaone brzine obrtawa.

351. Kineti~ka energija sistema materijalnih ta~aka je skalarna veli~ina koja je jed-

naka aritmeti~kom zbiru kineti~kih energija svih ta~aka koje sa~iwavaju sistem.

352. Koeficijent uspostavqawa pri upravnom udaru tela o nepomi~nu pregradu je odnos

intenziteta brzine tela na kraju udara i intenziteta brzine tela na po~etku udara.

- 27 -

353. Koli~ina kretawa (nalet) je proizvod mase materijalne ta~ke i vektora wene

brzine.

354. Kontinualan raspored materijalnih ta~aka u posmatranom prostoru je raspored pri

kojem su materijalne ta~ke neprekidno raspore|ene odnosno mase se nalaze jedna uz drugu.

355. Konusno klatno je materijalna ta~ka, obe{ena o nerastegqivi konac zanemarqive

te`ine, koja je prinu|ena da se kre}e po horizontalnom krugu stalnom brzinom dok konac

opisuje konusnu povr{inu sa vrhom u ta~ki ve{awa konca.

356. Kosi hitac u bezvazdu{nom prostoru je kretawe materijalne ta~ke pod dejstvom sile

Zemqine te`e sa po~etnom brzinom koja ima pravac koji sa horizontalnim pravcem (pravac

normalan na pravac sile Zemqine te`e) zaklapa izvestan ugao (takozvani elevacioni ugao).

357. Kosi sudar tela je sudar pri kojem se pravci kretawa oba tela ne poklapaju sa prav-

cem sudara.

358. Krut sistem materijalnih ta~aka je diskretan skup materijalnih ta~aka ~ija su me-

|usobna rastojawa nepromenqiva.

359. Kruto telo:

- kruto telo je kontinualan sistem materijalnih ta~aka ~ija je izvesna kona~na za-

premina neprekidno ispuwena masom.

- kruto telo je materijalno telo kod kojeg su rastojawa izme|u pojedinih ta~aka te-

la nepromenqiva pod uticajem sila.

M

360. Masa diskretnog sistema materijalnih ta~aka (masa sistema) je aritmeti~ki zbir

masa svih ta~aka koje obrazuju sistem.

361. Masa tela je veli~ina koja zavisi od koli~ine materije jednog tela i ona odre|uje

inertnost tog tela, tj. masa je mera inertnosti tela.

362. Matemati~ko klatno je materijalna ta~ka, obe{ena o nerastegqiv konac zanemar-

qive te`ine, koja je prinu|ena da se kre}e (klati, osciluje) u vertikalnoj ravni (po ver-

tikalnom krugu) oko vertikalnog ravnote`nog polo`aja pod uticajem sile Zemqine te`e.

363. Materijalna ta~ka je geometrijska ta~ka tela u kojoj je koncentrisana celokupna ma-

sa tela.

364. Mehani~ka energija je skalarna veli~ina koja karakteri{e sposobnost tela da pod

odre|enim uslovima vr{i neki mehani~ki rad.

365. Mehani~ki rad:

- Mehani~ki rad je proces savla|ivawa otpora koji telo pru`a kada ga pomeramo sa

jednog mesta na drugo.

- Mehani~ki rad je skalar jednak skalarnom proizvodu vektora pomerawa i vektora

sile.

- Mehani~ki rad je proizvod sile i pre|enog puta u pravcu dejstva sile.

- Mehani~ki rad sile Zemqine te`e (rad te`e) jednak je proizvodu te`ine tela i

visinske razlike koju telo prelazi pri ~emu rad ne zavisi od oblika puta koji telo

prelazi.

366. Moment inercije masa za bilo koju osu je skalarna veli~ina koja je jednaka zbiru

proizvoda masa svih ta~aka sistema (kod tela elementarnih masa) i kvadrata wihovih ras-

tojawa od posmatrane ose.

367. Moment koli~ine kretawa (zamah ili kineti~ki moment) je moment vektora koli-

~ine kretawa materijalne ta~ke za jednu stalnu ta~ku tzv. pol.

W

- 28 -

368. Wutnova hipoteza: Odnos izme|u relativnih brzina centra masa tela posle sudara i

pre sudara je za svaki materijal konstantan broj (koeficijent uspostavqawa).

O

369. Op{ti principi (na~ela) mehanike su uslovi iz kojih se mogu izvesti jedna~ine

kretawa, i obrnuto, oni su posledica tih jedna~ina.

370. Osnovna dinami~ka jedna~ina obrtawa krutog tela oko nepomi~ne ose: Glavni mo-

ment spoqa{wih sila koje deluju na kruto telo za osu obrtawa jednak je proizvodu momenta

inercije tela (mase) za osu obrtawa i ugaone brzine tela.

371. Osnovna svojstva dinamike slo`enog kretawa materijalne ta~ke: Sve jedna~ine i

zakoni mehanike za slo`eno kretawe ta~ke dobijaju se na isti na~in kao i jedna~ine za ap-

solutno kretawe ako se aktivnim silama koje deluju na ta~ku (kao rezultat uzajamnog dej-

stva izme|u ta~ke i drugih materijalnih tela) pridodaju jo{ i prenosna i Koriolisova

sila inercije.

P

372. Parabola sigurnosti je obvojnica parabola nacrtanih za istu po~etnu brzinu i raz-

li~ite elevacione uglove pri kosom hicu u bezvazdu{nom prostoru.

373. Planarni moment inercije masa prema koordinatnim ravnima (xOy, xOz ili yOz) je algebarski zbir proizvoda elementarnih masa i kvadrata wihovih rastojawa od odgova-

raju}e koordinatne ravni.

374. Polarni moment inercije masa prema koordinatnom po~etku je algebarski zbir pro-

izvoda elementarnih masa i kvadrata wihovih rastojawa od koordinatnog po~etka.

375. Potencijalna energija:

- Potencijalna energija je energija kojom telo raspola`e, a zavisi od uzajamnog po-

lo`aja tela ili od polo`aja delova jednog te istog tela.

- Potencijalna energija materijalne ta~ke u datom polo`aju je skalarna veli~ina

koja je jednaka onom radu, koji izvr{e sile poqa pri pomerawu ta~ke iz posmatranog polo-

`aja u nulti polo`aj.

376. Pravac sudara je pravac normalan na ravan sudara koji prolazi kroz ta~ku dodira

tela koja se sudaraju.

377. Prvi Wutnov zakon (zakon inercije):

- Svako telo ostaje u stawu mirovawa ili ravnomernog (jednolikog) i pravo-

linijskog kretawa dok pod dejstvom sile ne bude prinu|eno da to svoje stawe promeni.

- Materijalna ta~ka, izolovana od dejstva spoqa{wih tela, zadr`ava svoje stawe mi-

rovawa ili jednolikog pravolinijskog kretawa dok pod dejstvom sile ne bude prinu|ena da

to svoje stawe promeni.

- Ubrzawe izolovane ta~ke jednako je nuli.

378. Prinudna kretawa vr{e vezana tela koja su prinu|ena da se kre}u po unapred odre-

|enim linijama i povr{inama.

379. Problem translatornog kretawa krutog tela je problem koji se mo`e svesti na pro-

blem kretawa jedne materijalne ta~ke tog tela.

R

380. Ravan sudara je zajedni~ka tangencijalna ravan koja prolazi kroz mesto (ta~ku) dodi-

ra tela pri sudaru tela.

381. Rad pri obrtawu krutog tela oko nepomi~ne ose je jednak proizvodu glavnog momen-

ta spoqa{wih sila za osu obrtawa i pre|enog centralnog ugla (u radijanima).

S

- 29 -

382. Sila je veli~ina koja karakteri{e meru mehani~kog uzajamnog dejstva materijalnih

tela.

383. Sila inercije (u Dalamberovom principu) ima intenzitet jednak proizvodu mase

ta~ke i wenog ubrzawa i smer suprotan u odnosu na smer vektora ubrzawa.

384. Sistem materijalnih ta~aka je skup materijalnih ta~aka ~ija su kretawa i polo`aji

u me|usobnoj zavisnosti, tj. kretawe svih ta~aka materijalnog sistema zavisi od kretawa i

polo`aja svih ostalih ta~aka sistema.

385. Slobodan pad materijalne ta~ke u bezvazdu{nom prostoru je kretawe ta~ke pod dej-

stvom sile Zemqine te`e iz stawa mirovawa odnosno bez po~etne brzine.

386. Snaga (efekat rada ili snaga sile):

- Snaga je rad izvr{en u jedinici vremena.

- Snaga je skalar jednak skalarnom proizvodu vektora sile i vektora brzine.

387. Snaga pri obrtawu krutog tela oko nepomi~ne ose je jednaka proizvodu glavnog mo-

menta spoqa{wih sila za osu obrtawa i ugaone brzine tela.

388. Spoqa{we sile su sile koje deluju na ta~ke sistema, a rezultat su dejstva drugih

ta~aka ili tela koja ne ulaze u sastav sistema.

389. Sredwa sektorska brzina je odnos prebrisane povr{ine posmatranog sektora i odgo-

varaju}eg vremenskog perioda.

390. Sredwa snaga je odnos rada i odgovaraju}eg vremenskog perioda.

391. Stepen korisnog dejstva:

- Stepen korisnog dejstva je odnos korisnog (efektivnog) rada i pogonskog

(ulo`enog) rada.

- Stepen korisnog dejstva je odnos korisne (efektivne) snage i pogonske (ulo`ene)

snage.

392. Stepen korisnog dejstva sistema pralelno vezanih ma{ina jednak je odnosu zbira

korisnih radova (ili snaga) ma{ina sistema i zbira pogonskih radova (ili snaga) ma{ina

sistema.

393. Stepen korisnog dejstva sistema redno vezanih ma{ina jednak je proizvodu stepena

korisnih dejstava pojedinih redno vezanih ma{ina.

T

394. Te`ina je sila kojom Zemqina te`a privla~i tela, ona ima vertikalni pravac, smer

nani`e ka centru Zemqe i intenzitet jednak proizvodu mase posmatranog tela i ubrzawa

Zemqine te`e.

395. Teorema o radu rezultante: Rad rezultante jednak je algebarskom zbiru radova kom-

ponenata na istom pomerawu (putu) materijalne ta~ke.

396. Tre}i Wutnov zakon (zakon akcije i reakcije):

- Sile kojima dejstvuju materijalne ta~ke jedna na drugu me|usobno su jednake, le`e

na zajedni~koj pravoj (kolinearne su) i imaju suprotne smerove.

- Dejstvu (akciji) uvek je jednako protivdejstvo (reakcija) ili dejstva dva tela jednog

na drugo uvek su jednaka i suprotno usmerena.

U

397. Udar je pojava pri kojoj se brzine ta~aka tela u toku vrlo malog perioda vremena

promene za kona~nu veli~inu.

398. Unutra{we sile su sile koje deluju na ta~ke sistema, a rezultat su dejstva drugih

ta~aka koje pripadaju istom sistemu.

- 30 -

399. Upravni sudar tela je sudar pri kojem se pravci kretawa oba tela poklapaju sa

pravcem sudara.

400. Upravni centralni sudar plasti~nih tela je sudar pri kojem se tela deformi{u i

nastavqaju kretawe zajedni~kom brzinom.

401. Upravni centralni sudar potpuno elasti~nih tela je sudar pri kojem se tela de-

formi{u i po zavr{etku deformacije imaju istu brzinu (period kompresije), a nakon toga

se vra}aju u prvobitni oblik (period restitucije) odbijaju}i se istim silama koje su delo-

vale tokom deformacije.

F

402. Fizi~ko klatno je kruto telo koje mo`e da osciluje oko nepomi~ne horizontalne

ose pod dejstvom sile Zemqine te`e.

H

403. Hajgens—[tajnerova teorema: Moment inercije masa za neku osu jednak je zbiru sop-

stvenog momenta inercije za paralelnu osu koja prolazi kroz centar masa i polo`ajnog mo-

menta inercije (tj. proizvoda mase tela i kvadrata rastojawa izme|u osa).

404. Horizontalan hitac u bezvazdu{nom prostoru je kretawe materijalne ta~ke pod dej-

stvom sile Zemqine te`e sa po~etnom brzinom koja ima horizontalan pravac (pravac

normalan na pravac sile Zemqine te`e).

C

405. Centar masa sistema materijalnih ta~aka je geometrijska ta~ka ~ije su koordinate

odre|ene koli~nikom algebarskog zbira proizvoda masa ta~aka sistema i odgovaraju}ih ko-

ordinata polo`aja posmatranih masa i mase diskretnog sistema materijalnih ta~aka.

406. Centralna sila je sila ~ija napadna linija za sve vreme kretawa prolazi kroz dati

centar.

407. Centralni sudar tela je sudar pri kojem pravac sudara prolazi kroz te`i{ta tela

koja se sudaraju.

408. Centripetalna sila je sila stalne veli~ine (jednake koli~niku proizvoda mase ta~-

ke i kvadrata wene brzine i rastojawa do centra kru`ne putawe), pravca koji tokom kreta-

wa stalno prolazi kroz centar kru`ne putawe i smera ka tom centru (istog smera kao i

normalna komponenta ubrzawa ta~ke).

409. Centrifugalna sila je sila stalne veli~ine (jednake koli~niku proizvoda mase ta~-

ke i kvadrata wene brzine i rastojawa do centra kru`ne putawe), pravca koji tokom kreta-

wa stalno prolazi kroz centar kru`ne putawe i smera od tog centru (suprotnog u odnosu

na smer normalne komponente ubrzawa).

410. Centrifugalni moment inercije masa prema koordinatnim osama (x i y, x i z ili y i z) je algebarski zbir proizvoda elementarnih masa i wihovih rastojawa od koor-

dinatnih osa.

____________________________________________

- 31 -

Назив

ГРАФИЧКИ ЗАДАЦИ ИЗ

МЕХАНИКЕ 2 (КИНЕМАТИКА И ДИНАМИКА) Аутор (аутори) Раде Раонић Издавач Завод за уџбенике, Београд, Србија. Каталошки број 22199

Година издања 2004. (друго издање 2008.) Обим 84 стране Повез Броширан

- 32 -

Назив

МЕХАНИКА 2 (КИНЕМАТИКА И ДИНАМИКА) Аутор (аутори) Раде Раонић, Милорад Марјановић и Мирко Николић Издавач Завод за уџбенике, Београд, Србија. Каталошки број 22248 Година издања 2004. (друго издање 2005.; треће издање 2006.) Обим 324 стране Повез Броширан Назив

ГРАФИЧКИ ЗАДАЦИ ИЗ МЕХАНИКЕ 2 (КИНЕМАТИКА И ДИНАМИКА) Аутор (аутори) Раде Раонић Издавач Завод за уџбенике, Београд, Србија. Каталошки број 75500 Година издања 2004. Обим Електронски извор Компакт диск електронски оптички диск 12 cm.

- 33 -

Назив

ЗБИРКА ЗАДАТАКА ИЗ МЕХАНИКЕ 2 (КИНЕМАТИКА И ДИНАМИКА) Аутор (аутори) Раде Раонић Издавач Завод за уџбенике, Београд, Србија. Каталошки број 22197

Година издања 2005. (друго издање 2010.) Обим 172 стране Повез Броширан Назив

МЕХАНИКА (СТАТИКА И ОТПОРНОСТ МАТЕРИЈАЛА) Аутор (аутори) Раде Раонић Издавач Завод за уџбенике, Београд, Србија. Каталошки број 21244 Година издања 2006. (друго издање 2009.) Обим 296 страна Повез Броширан

- 34 -

Назив

СТАТИКА Аутор (аутори) Раде Раонић Издавач Самостално издање аутора, Сомбор, Србија. Каталошки број - Година издања 2007.

Обим Електронски извор Компакт диск електронски оптички диск 12 cm. Назив

МЕХАНИКА 2 (КИНЕМАТИКА И ДИНАМИКА) прерађено и допуњено издање Аутор (аутори) Раде Раонић и Милорад Марјановић Издавач Завод за уџбенике, Београд, Србија. Каталошки број 22248

Година издања 2008. (друго издање 2010.) Обим 316 страна Повез Броширан

- 35 -

Назив MEHANIZMI Аутор (аутори) Раде Раонић Издавач Самостално издање аутора, Сомбор, Србија. Каталошки број - Година издања 2010.

Обим Електронски извор Компакт диск електронски оптички диск 12 cm. Назив

МЕХАНИКА 1 (СТАТИКА) Аутор (аутори) Раде Раонић Издавач Завод за уџбенике, Београд, Србија. Каталошки број 21239

Година издања 2009. Обим 252 страна Повез Броширан