heraldika - rade raonić

Раде Раонић

ХЕРАЛДИКА

ПРЕДЛОГ ЗА ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ ГРБА ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА

2011.

- 2 -

ЕЛЕМЕНТИ ГРБА БАЧКЕ ПАЛАНКЕ

Грб Општине Бачка Паланка садржи елементе грба који одражавају историјске, културне, ре-лигиозне, географске и привредне посебности као и природне елементе са одговарајућим специ-фичностима. Основна идеја грба је повезаност житеља Бачке Паланке са природним окружењем. Дунав, рељеф, небо, флора и фауна директно су утицали и утичу на живот и начин живљења житеља Бачке Паланке и обрнуто људи у већој или мањој мери утичу на природно окружење. Елементи грба, приказани на основном грбу, су: - ЗЕЛЕНО ДРВО симболизује: манифестацију у целини, синтезу неба, земље и воде, динамични живот, принцип хранитељства, заштите, склоништа итд. Листопадно дрво, приказано на грбу, сим-болише свет у сталном обнављању и регенерацији. Дрво живота симболише регенерацију и повратак праисконском стању савршенства. Зелено дрво означава младост наду и весеље. Дрво на грбу представља упорност и истрајност житеља Бачке Паланке који су током векова издржали мноштво различитих недаћа. На печату Нове Паланке из 1775. приказана је шума која окружује насеље па је дрво на грбу и подсетник на историјски развој грба Бачке Паланке. - ЗЛАТНО ЖИТО симболизује: плодност земље, буђење живота, озареност Сунца, дарежљивост природе итд. Жито подсећа на основну делатност житеља Бачке Паланке током векова. На печатима Старе Паланке из 1774. и Немачке Паланке из 1829. јавља се жито и жетелац па је оно на грбу симбол делатност људи Бачке Паланке током историје. Жито на грбу симболизује и једну од основних привредних активности у Бачкој Паланци. - ЗЛАТНИ ТОЧАК симболизује: Сунчеву моћ, Сунчево обртање на небу, живот у циклусу, по-новно рађање и обнову итд. На историјским печатима Бачке Паланке јављају се алатке, па се на новом грбу јавља точак, као део машина, који симболизује технолошки развој и технички напредак. Златни (нестручно жути) точак симболизује интелект, интуицију, веру и доброту. - ЗЕЛЕНИ ЗИД (бедем, насип) симболизује: заштиту и ограничење. Насип (зид) истовремено и повезује и одваја насеље од Дунава. Он представља сигурност и подсетник на несреће које је река током времена изазивала. На актуелном грбу један од елемената грба је и насип, па његово понављање на новом грбу је спона са историјским развојем грба Бачке Паланке. - ПЛАВИ ТАЛАСИ симболизују: реку Дунав, воду у непрекидном кретању, променљивост, илузију итд. Током векова људи су били упућени на реку и користили су њене благодати. У животу све има и добру и лошу страну, па је тако и река повремено правила проблеме житељима Бачке Паланке. Дунав и Бачка Паланка су нераскидиво повезани па је један од централних елемената грба Дунав (приказан таласима). На печату Нове Паланке из 1775. приказана је река, па таласи на грбу представљају континуитет симболике. - ЗЛАТНИ ШТИТ симболизује: заштиту, широко осунчано небо, чврсту основу итд. У новом грбу приказан је полуокругли штит (један од најпознатијих и најчешћих облика штита у хералдици). Додатни елементи грба, приказани на средњем грбу, су: - ВЕНАЦ ОД ЗЕЛЕНОГ ЛИШЋА симболизује: славу, победу, посвећеност, срећну судбину итд. Венац је у корелацији са дрветом на основном грбу. - ЗЛАТНА КРУНА СА КЛАСОВИМА ЖИТА (као деловима круне) симболизује: сувереност, част, достојанственост, повезаност са природом, награду, највеће достигнуће, посвећеност, бескрајно трајање итд. Круна од жита је у корелацији са житом на основном грбу. - 1 5 9 3 симболизује: годину из које потиче први писани спомен насеља. Додатни елементи грба, приказани на великом грбу, су: - ПРСТЕН СА НАЗИВИМА БАЧКЕ ПАЛАНКЕ (на различитим језицима) симболизује: нацио-налну, културну и религиозну разноликост житеља Бачке Паланке. Круг означава свеукупност, целови-тост, истовременост, јединство итд. - ЗЛАТНЕ СОВЕ симболизују мудрост и подсећају на коначност живота. Због тога сове, као ам-бивалентни симболи, указују да сваки тренутак живота треба што квалитетније проживети и на тај начин унапредити и укупан живот заједнице (односно оне су тако и заштитнице житеља Бачке Паланке).

- 3 -

ОПИС ГРБА БАЧКЕ ПАЛАНКЕ

У хералдици су прописани елементи које грб може да садржи. Неки од елемената грба су обавез-ни (нпр. штит), а неки се могу изоставити (нпр. гесло).

ОСНОВНЕ БОЈЕ основног грба су: златна (нестручно жута), зелена и плава. На средњем грбу се јављају: златна, зелена, тамно зелена, плава, црвена и сребрна (нестручно бела). На великом грбу се такође јављају: златна, зелена, тамно зелена, плава, црвена и сребрна (све ове боје су дозвољене у херал-дици). Изглед, положај и боја елемената грба Бачке Паланке дати су у таблици и на сликама:

- 4 -

ГОРЊЕ ЛЕВО ПОЉЕ ОСНОВНОГ ГРБА

(у хералдици десна горња страна штита) На златном правоугаоном пољу приказано је зелено дрво.

ГОРЊЕ ДЕСНО ПОЉЕ ОСНОВНОГ ГРБА

(у хералдици лева горња страна штита) На зеленом правоугаоном пољу приказани су

златни класови жита и златан точак.

СРЕДИШЊИ ДЕО ШТИТА ОСНОВНОГ ГРБА

На златној позадини приказане су две водоравне зелене правоугаоне површине (у хералдици се називају греде).

ДОЊЕ ПОЉЕ ШТИТА ОСНОВНОГ ГРБА

(у хералдици подножје штита) На златној позадини приказане су плаве таласасте траке (у хералдици таласасто приказане греде).

ГОДИНА У СРЕДЊЕМ ГРБУ

Црвени бројеви 1 5 9 3 су постављени у подножју штита (фонт Times New Roman).

ВЕНАЦ СА КРУНОМ У СРЕДЊЕМ ГРБУ

Венац од зеленог лишћа (зелена боја у комбинацији са тамно зеленом) са круном и класовима златног жита као делом круне. Унутар венца се

налази штит који је оивичен црвеном линијом.

ЧУВАРИ ГРБА У ВЕЛИКОМ ГРБУ

У прстену великог грба налазе се златне сове (ослонци односно чувари грба) са леве и десне стране основног грба.

ПРСТЕН У ВЕЛИКОМ ГРБУ

Називи Бачке Паланке су уоквирени плавим кружницама и исписани: ћирилицом, латиницом, на мађарском језику и на словачком језику (црвени фонт Times New Roman). Унутар прстена су средњи грб и чувари грба.

- 5 -

ИЗГЛЕД ОСНОВНОГ ГРБА БАЧКЕ ПАЛАНКЕ (Color)

- 6 -

ИЗГЛЕД ОСНОВНОГ ГРБА БАЧКЕ ПАЛАНКЕ (линеарни приказ)

- 7 -

ИЗГЛЕД ОСНОВНОГ ГРБА БАЧКЕ ПАЛАНКЕ (Grayscale)

- 8 -

ИЗГЛЕД ОСНОВНОГ ГРБА БАЧКЕ ПАЛАНКЕ

(хералдичка шрафура)

- 9 -


(димензије основе грба)

- 10 -


(елементи грба: дрво, жито и точак)

дрво

- 11 -

жито и точак

- 12 -


(3D Color)

- 13 -


(скалиран приказ)

- 14 -

ИЗГЛЕД СРЕДЊЕГ ГРБА БАЧКЕ ПАЛАНКЕ

(Color)

- 15 -


(Grayscale)

- 16 -


(3D Color)

- 17 -


(приказ венца, круне и броја 1593)

венац и круна са класовима жита и број 1593

- 18 -



- 19 -

ИЗГЛЕД ВЕЛИКОГ ГРБА БАЧКЕ ПАЛАНКЕ

(Color)

- 20 -


(Grayscale)

- 21 -


(3D Color)

- 22 -


(приказ прстена и сова)

прстен

- 23 -

сове

- 24 -



- 25 -

АЛТЕРНАТИВНИ ИЗГЛЕД ВЕЛИКОГ ГРБА

БАЧКЕ ПАЛАНКЕ (без чувара грба) (Color)

- 26 -

АЛТЕРНАТИВНИ ИЗГЛЕД ВЕЛИКОГ ГРБА

БАЧКЕ ПАЛАНКЕ (без чувара грба) (Grayscale)

- 27 -


(3Д приказ у различитим материјалима)

бронза

сребро

- 28 -

злато

челик

- 29 -

графит

пластика

- 30 -

магнезијум

месинг

- 31 -

бакар

дрво

- 32 -

цигла

тканина

- 33 -


НА ЗАСТАВИ (линеарни приказ у боји и моду „Grayscale”)

- 34 -

КОНКУРС ЗА ИЗРАДУ ИДЕЈНОГ РЕШЕЊА

ГРБА ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА (објављен у дневним новинама “Политика“)

- 35 -

ИСТОРИЈАТ РАЗВОЈА ГРБА БАЧКЕ ПАЛАНКЕ

(преузето са званичног сајта Бачке Паланке)

Известан број познавалаца хералдике не налази никакву посебну симболику или тајна значења у мору грбова који су настали током људске историје. Наиме, они сматрају да грб са свим својим пратећим елементима (креста, венац, чувари штита итд.) не представља ништа друго до онога што је првобитни носилац и желео да прикаже и покаже. Једно је оно што видимо својим физичким очима, то јест оно што грб жели да представи: неку личност и његову идентификацију кроз дела и слике приказане на грбу; а друго је оно што нам тај грб говори кроз симболику елемената који су употребљени и приказани у њему. Грб ипак није само пука слика или украс, мада га нажалост многи људи тако доживљавају, већ грб представља причу за себе, како је настао, зашто је баш он употребљен, шта би требало да асоцира. Грб не треба да крије, већ да показује, то јест асоцира на нешто што је битно његовом носиоцу. Некада се основно значење и заборави, било због тога што је грб настао у давна времена или је, пак, неки догађај условио да се традиција прекине а симболика заборави као што је био обичај у нашој историји, мноштво догађаја су онемогућавали континуитет традиције и несметано преношење сећања. Бачка Паланка је кроз своју историју прешла пут од станишта које је бројало неколико кућа, до данашњег модерног града. Током тог пута она је имала више грбова као симбола статуса градског насеља. Град свој развој у новом веку започиње у времену после потписивања Карловачког мира 1699.1 године када су Турци напустили ове крајеве, а насеље Паланка улази у састав Подунавске војне крајине, као једна од њених шест капетанија2. У овом периоду настаје урбанистичко језгро данашњег града, а његов развој биће условљен планским насељавањем Срба,Немаца, Мађара и Словака под аустријском влашћу средином XVIII века.На простору данашње Бачке Паланке током XIX века настају три насеља: Стара, Нова и Немачка Паланка. Из 1774. године потиче први печат на коме се појављује грб насеља Стара Паланка. Према мађарским изворима из 1780. године Стара Паланка се бележи на три језика: Alt, Ó и Стара.

На грбу се истичу класја жита, испод којих су жетелачки алати, чиме се симболизује пољопривреда као основна делатност становништва. Исте године помиње се и Нова Паланка такође на три језика: Neu, Uj и Нова. Најстарији печат Нове Паланке потиче из 1775. године.

- 36 -

Грб Нове Паланке осликава реку Дунав која протиче између шуме која окружује насеље. Текст у оквиру грба Sigil Kumunitis Palankae у преводу гласи Печат општине Паланке. У мађарским документима из 1828. године помиње се Deutsch, Nemet односно Немачка Паланка, као трећа општина на овом подручији. Исти извори Паланку називају Theuto и Vetus Palnka. Најстарији печат Немачке Паланке са грбом потиче из 1829. године3.

И на грбу треће општине симболично је представљен жетелац у своме послу. Текст у оквиру грба гласи Sigil Teuto Palanka, што у преводу значи Грб Немачке ПаланкеЗавршетком Првог светског рата 1918. када ће на Великој народној скупштини у Новом Саду, народ Војводине одлучити да се уједини са Србијом, насеље три Паланке добиће јединствено име Бачка Паланка које носи и данас. У социјалистичкој Југославији која је створена после Другог светског рата, општина Бачка Паланка нашла се у саставу Аутономне покрајине Војводине. До 1968. године град нема званичан грб. Скупштина општине Бачка Паланка на седници од 23.06.1968. године донела је одлуку о допуни Статута општине4 , којом је утвђено да "Општина има свој амблем". Ова одредба Одлуке о установљењу амблема (грба) општине унета је у Статут као нови члан 6-2. Каснијом изменом Статута одредба о амблему општине утвђена је чланом 7 Статута. Седница од 23. јуна 1968. године била је и свечана седница Скупштине општине која је одржана поводом завршетка радова на изградњи одбрамбеног насипа од поплава Дунава и трогодишњице одбране од велике поплаве 1965. године. Образложење амблема општине дао је на овој седници Скупштине општине, потпредседник Бошко Самарџија у име ОК ССРН Бачка Паланка.

- 37 -

У образложењу је поред осталог речено: "Познато је да при стварању амблема, грбова и других симбола градова и народа одлучујућу улогу имају изузетно ретки, драматични и значајни догађаји, који добијају трајно место у њиховој историји. Поплава Дунава 1965. године запретила је да уништи плодове рада више генерација и за Бачку Паланку и околину представља, управо, један такав тренутак. Одбрана приобалних насеља од поплаве 1965. године заузима најистакнутије место у историји ове комуне. Познато је да ни овај град, као ни приобална насеља општине, од када постоје писана документа о њима, никада нису доживели овако драматичне тренутке, па је и нормално што су тај догађај - поплава и успешна одбрана људи од водене стихије, узети као основни мото за настанак овог амблема, који ће својом симболиком подсећати будуће генерације на те судбоносне догађаје." На изграђеном насипу, као сигурној брани од будућих високих вода, подигнуто је симболично спомен обележје у облику бране. Ово обележје се налази на пресеку насипа и пута према Дунаву, који је заправо продужетак улице Веселина Маслеше.Ово спомен обележје је грађено према идеји и нацрту Милана Палишашког, дипомираног инжењера архитектуре из Београда, иначе рођеног у Бачкој Паланци. Спомен обележје симболично представља Дунав, као стихију која угрожава град, и снажну руку бранилаца која га је зауставила. а овом спомен обележју постављена је бронзана плоча на којој су уписане следеће речи:

"Велика је твоја снага Дунаве, То си нам показао 1965. године,

Али још је већа снага људске солидарности, Која те је укротила."

Аутор овог текста је професор Економске школе у Бачкој Паланци, Слободан Михаиловић. Идејно решење амблема (грба) дао је академски сликар Матеја Родичи из Београда, а уз сагласност Милана Палишашког нацрт спомен обележја стављен је на амблем. У образложењу предлога амблема, сликар Матеја Родичи је рекао: "Две су основне тежње садржане у амблему Бачке Паланке као најстарије и увек присутне у животу места: као оплодити - обрадити земљу и са ње извући богатство за даљи напредак и како сачувати стечено од стихије, непогода и других недаћа. Један датум сте забележили у вашој историји као вредну успомену када сте успели да одбраните ваше место од стихије, али је услов био да се сви ангажују, сви супротставе,а успех није изостао. То је био моменат свести о схватању да све што сте кроз године и године створили можете само и једино сложно и заједничким снагама одбранити." Амблем општине представља ашов, као основни алат човекових руку, у облику штита. Овим је на симболичан начин речено да тим средством човек ради, а у исто време и штити оно што је радом створио. Овај знак ашова-штита уоквирен је класјем жита, које представља карактеристику овог краја - житницу. На самом ашову-штиту је нацрт насипа и спомен обележја на њему, којим је препречена водена стихија, назначена у доњем десном делу амблема испод насипа. Преко насипа, у горњем левом делу амблема, оцртава се небо са звездом "која симболише нову зору, нов живот." Око ашова-штита и класја омотана је трака на којој је у врху амблема исписана година успешне одбране од поплаве, 1965, а испод амблема испод врха ашова, написан је назив општине: Бачка Паланка.

- 38 -

Усвајајући овакво решење амблема-грба општине, у образложењу, на свечаној седници од 23. јуна 1968. године, је речено "да усвајањем овог симбола наше победе над стихијом, уједно, на најбољи могући начин, одајемо признање свима онима који су те, судбоносне 1965. године, учинили све како би се зауставиле мутне воде Дунава да не потопе наш град и околину."5 Садашњи грб Бачке Паланке спада у групу грболиких или псеудохералдичких симбола и амблема који немају довољно херлдичких својстава да би могли да се назову грбовима јер представљају амблеме-реликте социјалистичког доба.

У односу на аутентични грб чији је изглед усвојен 1968. године, постоје две измене. Из горњег левог угла нестала је звезда петокрака, као симбол комунистичког доба. На врху траке промењена је година и уместо 1965, стављена је 1593. као година из које потиче први писани помен насеља. 6Већина општина, дакле, не поседуjе историjске грбове, али би када jе год то могуће требала да усвоjи и баштини сопствена административна и териториjална знамења, поштуjући хералдичке принципе, а посебно квалитетно и траjно европско наслеђе у погледу композициjе елемената градских и териториjалнох грбова - у нас афирмисано читавим низом нових градских и општинских грбова усвоjених у периоду од 1993. године до данас. У оквиру тих напора, за више од 10 година постоjања, Српско хералдичко друштво Бели Орао jе уносећи српске националне симболе и традициjу у општа и строга правила науке, успело да успостави изграђен хералдички систем, коjи jе и у међународним стручним круговима препознат како стандард српске градске хералдике. Jедна од основа тог стандарда jе и постоjање вишестепеног грба - чест случаj у хералдици коjа се ослања на европску традициjу. Општине тако грб користе у три нивоа, у зависности од потребе и степена службености, али то нису различити грбови, већ jедан грб коjи у зависности од потребе има додане спољне елементе тзв. параферналиjе. Основни или Мали грб тj. Грб, хералдичка композициjа на штиту, наjужи jе могући поjам комплетне хералдичке композициjе. Као грбу опште примене функциjа му jе да хералдичким средствима пружи основне податке о граду (општини), успостави његов хералдички идентитет, а истовремено избегне визуелно усложњавање уношењем додатних хералдичких елемената. На нивоу Средњег грба, коjи службено користе органи управе, Основни грб jе допуњен параферналиjама тj. додатним садржаjима аплицираним изван штита, пре свега бедемском круном коjа своjим металом и броjем видљивих мерлона означава величину и статус насеља. На нивоу Великог грба, коjи jе свечан и церемониjални грб, репрезент града и наjвиших градских представника, а чиjа jе употреба краjње рестриктивна, општина се представља у свом интегруму. Дакле, грб граду служи у исте сврхе у коjе служи jедноj држави или jедноj породици, користи се да изрази ауторитет власника, припадност власнику, или идеално jединство са власником (што jе у пракси позициjа грађанина града коjи поседуjе грб). У широj, ванвременскоj комуникациjи, грб jе идеална слика свога власника - може да се позива на прошлост и темеље на коjима jе изграђена самосвоjност, правни статус и етичка, грађанска или економска супстанца града, може да се позива и на комплекс идеалних вредности на коjима почива опстаjање града као заjеднице, а може да се окрене идеалноj слици будућности, као синтагми вредности ка коjима се град и грађани крећу у времену.

- 39 -

ЛИТЕРАТУРА

ХЕРАЛДИКА И СРБИ Драгомир М. Ацовић, Завод за уџбенике, Београд, 2009.

ХЕРАЛДИКА Бартол Змајић, Школска књига, Загреб, 1971. ИЛУСТРОВАНА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА ТРАДИЦИОНАЛНИХ СИМБОЛА

Џ. К. Купер, Просвета-Нолит, Београд, 1986. РОДОСЛОВНЕ ТАБЛИЦЕ И ГРБОВИ СРПСКИХ ДИНАСТИЈА И ВЛАСТЕЛЕ

група аутора, Бата, Београд, 1991. HERALDRY of the World Carl Alexander von Volborth

ГЕРАЛЬДИКАИЛЛЮСТРИРОВАННАЯ ЭНЦИКЛОПЕДИЯ

СТИВЕН СЛЕЙТЕР, Москва2005

ГРБОВИ, ЗАСТАВЕ И ХИМНЕ У ИСТОРИЈИ СРБИЈЕ Ђакон Ненад М. Јовановић, Светигора, Београд – Цетиње, 2010. ГРБОВИ, ЗАСТАВЕ И ХИМНЕ У ИСТОРИЈИ ЦРНЕ ГОРЕ

Јован Б. Маркуш, Светигора, Београд – Цетиње, 2007. http://www.theheraldrysociety.com/

http://heraldry.sca.org/ итд.

heraldika - rade raonić

Documents