Download - Rade Raonić - Repetitorijum mehanike
Rade Raoni}
2011.
- 2 -
REPETITORIJUM STATIKE _______ str. 3
REPETITORIJUM OTPORNOSTI MATERIJALA _______ str. 11
REPETITORIJUM KINEMATIKE _______ str. 17
REPETITORIJUM DINAMIKE _______ str. 23
LITERATURA _______ str. 31
- 3 -
A
001. Aksijalna (uzdu`na) sila za uo~eni presek nosa~a je algebarski zbir projekcija svih
sila sa jedne strane uo~enog preseka nosa~a, na osu nosa~a.
002. Aksioma o vezama: Svako vezano telo mo`e se posmatrati kao slobodno ako se
uklone veze i wihov uticaj na telo zameni dejstvom odgovaraju}ih reakcija veza.
003. Analiti~ki uslovi ravnote`e sistema proizvoqnih sila u prostoru: Da bi proiz-
voqni sistem sila u prostoru bio u ravnote`i, potrebno je i dovoqno da je algebarski
zbir projekcija svih sila na svaku od tri koordinatne ose jednak nuli i da je algebarski
zbir momenata svih sila u odnosu na svaku od ovih osa tako|e jednak nuli.
004. Analiti~ki uslovi ravnote`e sistema proizvoqnih sila u ravni: Da bi sistem
proizvoqnih ravanskih sila bio u ravnote`i, potrebno je i dovoqno da algebarski zbirovi
projekcija svih sila na x i y koordinatne ose budu jednaki nuli i da algebarski zbir
momenata svih sila za bilo koju momentnu ta~ku u ravni dejstva sila bude jednak nuli.
005. Analiti~ki uslovi ravnote`e sistema su~eqnih sila u prostoru: Da bi sistem su-
~eqnih sila u prostoru bio u ravnote`i potrebno i dovoqno je da algebarski zbir projek-
cija svih sila sistema na svaku od tri koordinatne ose bude jednak nuli.
006. Analiti~ki uslov ravnote`e sistema su~eqnih sila u ravni: Sistem su~eqnih sila
je u ravnote`i ako i samo ako je algebarski zbir projekcija svih sila sistema na koordi-
natne ose jednak nuli.
- 4 -
007. Arhimedova (aritmeti~ka) kotura~a se sastoji od nekoliko pomi~nih i nekoliko ne-
pomi~nih koturova koji su sme{teni u dva ku}i{ta. Gorwe ku}i{te je u~vr{}eno, a dowe
je pokretno. Preko koturova je obavijeno u`e.
V
008. Variwonova teorema: Intenzitet momenta rezultante sistema su~eqnih sila, u odno-
su na proizvoqno izabranu momentnu ta~ku u ravni wihovog dejstva, jednak je algebarskom
zbiru intenziteta momenata svih sila sistema u odnosu na istu momentnu ta~ku.
009. Vektorske veli~ine (vektori) su veli~ine koje su u potpunosti odre|ene sa tri po-
datka: veli~inom (intenzitetom odnosno modulom), pravcem i smerom (npr. sila, brzina,
ubrzawe itd.).
010. Veza je telo koje ograni~ava kretawe posmatranog tela.
011. Veri`ni poligon je zatvoren ako se pravci prvog i posledweg zraka veri`nog poli-
gona poklapaju.
012. Veri`ni poligon je otvoren ako se pravci prvog i posledweg zraka veri`nog poli-
gona ne poklapaju.
G
013. Gerberova greda je slo`eni nosa~ kojeg sa~iwavaju dve grede me|usobno vezane zglo-
bom. Ovaj nosa~ mo`e biti izveden sa vi{e oslonaca i zglobova.
014. Glavni vektor proizvoqnog sistema sila u ravni je vektorski zbir svih sila siste-
ma i ima napadnu ta~ku u ta~ki svo|ewa (tzv. redukcionoj ta~ki).
015. Glavni moment sistema sila u ravni jednak je algebarskom zbiru momenata svih sila
sistema za ta~ku svo|ewa (tzv. redukcionu ta~ku).
016. Grafi~ke metode slagawa sila su: metoda paralelograma sila i metoda poligona
sila.
017. Grafi~ki uslovi ravnote`e sistema proizvoqnih sila u ravni: Da bi sistem proiz-
voqnih ravanskih sila bio u ravnote`i, potrebno je i dovoqno da poligon sila i veri`ni
poligon, konstruisani za te sile, budu zatvoreni.
018. Grafi~ki uslov ravnote`e sistema su~eqnih sila u ravni: Da bi sistem su~eqnih
sila u ravni bio u ravnote`i potrebno je i dovoqno da poligon sila (konstruisan za te
sile) bude zatvoren.
019. Grafostatika je deo statike u kojem se zadaci re{avaju kori{}ewem grafi~kih
metoda.
020. Greda sa prepustom (prepustima) je puni nosa~ ~ija je du`ina ve}a od rastojawa iz-
me|u oslonaca.
D
021. Deformabilno telo je materijalno telo koje se deformi{e pri dejstvu sila.
022. Deformacija je promena oblika i zapremine tela pri dejstvu spoqa{wih sila.
023. Dinamika je deo mehanike u kome se prou~avaju kretawa materijalnih tela pod dej-
stvom sila.
024. Diferencijalna kotura~a se sastoji od dva nepomi~na kotura (koja su nasa|ena na
istu osovinu) i od pomi~nog kotura. Preko koturova je obavijeno beskrajno u`e.
025. Druga aksioma statike: Dejstvo datog sistema sila na kruto telo ne}e se promeniti
ako mu se doda (ili oduzme) jedan ili kona~an broj uravnote`enih sistema sila.
026. Druga Papos Guldinova teorema: Zapremina obrtnog tela nastalog obrtawem ravan-
ske figure oko ose, koja je u ravni figure i ne preseca je, jednaka je proizvodu povr{ine
te figure i obima kruga koji opisuje te`i{te figure.
- 5 -
027. Druga teorema o spregu sila: Moment rezultante sila sprega (moment sprega sila), u
odnosu na proizvoqno izabranu momentnu ta~ku u ravni dejstva sprega, jednak je proizvodu
sile sprega i kraka sprega.
028. Drugi Kulonov zakon: Sila trewa klizawa ne zavisi od veli~ine dodirnih povr-
{ina tela.
E
029. Elasti~no telo je deformabilno telo koje se po prestanku dejstva spoqa{wih sila
vra}a u prvobitno stawe odnosno stawe pre deformacije.
Z
030. Zatvoren poligon sila: Poligon sila je zatvoren kada se posledwa sila u nizu zavr-
{ava u po~etku prve sile u nizu.
I
031. Intezitet i pravac rezultante proizvoqnog sistema sila u ravni odre|en je poli-
gonom sila a napadna linija presekom prve i posledwe stranice (zraka) veri`nog poligona
konstruisanog nad datim sistemom sila.
032. Intezitet momenta sile jednak je proizvodu inteziteta sile i kraka sile. K
033. Kinematika je deo mehanike u kome se prou~avaju geometrijska svojstva kretawa pri
~emu se ne vodi ra~una o materijalnosti tela niti o dejstvu sila.
034. Klizawe je takvo kretawe tela pri kome uvek isti deo povr{ine posmatranog tela
ostvaruje dodir sa drugim telom koje predstavqa vezu.
035. Klin je prizmati~no telo koje ima popre~ni presek u obliku pravougaonika ili u
obliku trougla (naj~e{}e jednakokrakog ili pravouglog).
036. Konzola je puni nosa~ koji je na jednom kraju ukqe{ten.
037. Kontinualno optere}ewe je optere}ewe koje je raspore|eno po celoj du`ini nosa~a
ili na pojedinim wegovim delovima.
038. Koncentrisano optere}ewe je optere}ewe koje deluje u jednoj ta~ki nosa~a i mo`e
biti vertikalno ili koso.
039. Konusom trewa se podrazumeva bo~na povr{ (omota~) konusa ugla 2 koja predsta-
vqa geometrijsko mesto najve}ih ukupnih reakcija hrapave veze.
040. Kotrqawe je kretawe pri kome u svakom slede}em trenutku vremena drugi deo povr-
{ine posmatranog tela ostvaruje dodir sa telom koje predstavqa vezu.
041. Krak sile (h ) je najkra}e rastojawe od napadne linije sile do momentne ta~ke.
042. Krak sprega ( r ) je najkra}e rastojawe izme|u napadnih linija sila sprega.
043. Kruto telo je materijalno telo koje se ne deformi{e pri dejstvu sila.
M
044. Materijalna linija je telo kod kojeg se dve dimenzije tela (npr. dimenzije popre~-
nog preseka) mogu zanemariti u odnosu na tre}u preostalu dimenziju tela.
045. Materijalna ravan je telo kod kojeg se jedna dimenzija tela (npr. debqina) mo`e za-
nemariti u odnosu na preostale dve dimenzije tela.
046. Materijalna ta~ka je geometrijska ta~ka tela kojoj se pridodaje celokupna masa tela
i obi~no se uzima da je to centar masa tela (ili te`i{te).
047. Materijalna tela su tela kod kojih se uzimaju u obzir sve tri dimenzije.
- 6 -
048. Mehanika je osnovna prirodna nauka koja se bavi prou~avawem: a) mehani~kih kreta-
wa, b) mehani~kih uzajamnih dejstava materijalnih tela i v) uslova mirovawa materijalnih
tela izlo`enih dejstvu spoqa{wih sila.
049. Mehani~ko kretawe je promena polo`aja tela u odnosu na drugo telo u prostoru u
toku vremena.
050. Mehani~ka uzajamna dejstva tela su takva uzajamna dejstva koja su uzrok promene
kretawa ili promene oblika i zapremine tela.
051. Moment savijawa (napadni moment) je zbir momenata svih sila koje deluju sa jedne
strane preseka nosa~a u odnosu na te`i{te uo~enog preseka nosa~a, kao momentnu ta~ku.
052. Moment sile je obrtno dejstvo sile.
053. Moment sile za osu jednak je proizvodu projekcije sile na ravan upravnu na osu obr-
tawa i kraka sile odnosno najkra}eg rastojawa od ta~ke prodora ose kroz ravan do projek-
cije sile.
054. Moment sile u odnosu na osu se ne mewa pomerawem napadne ta~ke sile du` wene
napadne linije.
055. Moment sprega sila karakteri{e obrtno dejstvo sprega sila.
056. Momentna ta~ka je napadna ta~ka vektora momenta sile. N
057. Nepomi~ni kotur je kru`na plo~a koja se obr}e oko osovine (postavqene u centru
plo~e) u~vr{}ena u tzv. viqu{ku koja je pri~vr{}ena za neko nepomi~no telo.
058. Neposredno optere}ewe je optere}ewe koje deluje na nosa~ direktno odnosno ne de-
luje preko drugih elemenata (posrednika). Ovo optere}ewe mo`e biti koncentrisano ili
kontinualno.
059. Nosa~i su konstrukcioni elementi ili cele konstrukcije ~ija je namena da nose od-
govaraju}a optere}ewa i prenose ih na oslonce.
O
060. Okvirni nosa~ je slo`eni nosa~ sastavqen od vi{e prostih punih nosa~a koji su
spojeni pod izvesnim uglom.
061. Osnovni puni ravanski nosa~i su prosti nosa~i prizmati~nog ili cilindri~nog ob-
lika, punog popre~nog preseka, kod kojih su osa nosa~a i sile koje ga optere}uju u istoj
ravni.
062. Osnovne stati~ke veli~ine u popre~nim presecima nosa~a su unutra{we sile koje
se javqaju u presecima nosa~a kao posledica dejstva spoqa{wih sila na nosa~. Ako je pos-
matrani nosa~ u stawu ravnote`e te unutra{we sile se uravnote`avaju sa spoqa{wim
silama.
063. Otpor trewa je otpor kretawu koji se javqa kada se posmatrano telo kre}e po hra-
pavoj povr{ini drugog tela.
P
064. Peta aksioma statike: Kada se deformabilno telo nalazi u stawu ravnote`e pod
dejstvom nekog sistema sila, ravnote`a se ne}e poremetiti ako pretpostavimo da je telo
kruto.
065. Poluga je kruto telo koje se mo`e obrtati oko jedne svoje nepomi~ne ta~ke.
066. Pomi~ni kotur je kru`na plo~a koja se obr}e oko osovine (postavqene u centru
plo~e) u~vr{}ena u tzv. viqu{ku i istovremeno se kre}e sa teretom (koji je obe{en o
viqu{ku).
- 7 -
067. Posledica druge aksiome: Dejstvo sile na kruto telo ne}e se promeniti ako silu
pomeramo du` wene napadne linije odnosno ako je posmatramo kao klize}i vektor.
068. Posledica prve aksiome: Ako se kruto telo nalazi u stawu ravnote`e pod dejstvom
dve sile, onda te sile moraju biti istog intenziteta, istog pravca i suprotnog smera.
069. Posredno optere}ewe je optere}ewe koje deluje na nosa~ indirektno odnosno preko
drugih elemenata i na odgovaraju}i na~in ga optere}uje. Ova optere}ewa se nazivaju i eks-
centri~na optere}ewa i mogu biti horizontalna i vertikalna.
070. Potencijalna kotura~a se sastoji od jednog nepomi~nog i nekoliko pomi~nih kotu-
rova. Svaki od pomi~nih koturova je obavijen posebnim u`etom. Jedan kraj u`eta je pri-
~vr{}en u ta~kama A, B, C itd., a drugi kraj za kuku idu}eg vi{eg kotura. Nepomi~ni ko-
tur je preko viqu{ke u~vr{}en u ta~ki D. Teret visi na najni`em pomi~nom koturu.
071. Pravac vektora momenta sile za ta~ku prolazi kroz momentnu ta~ku i upravan je
(pod pravim uglom je) u odnosu na ravan obrtawa. 072. Prva aksioma statike: Dve sile }e se nalaziti u stawu ravnote`e ako i samo ako su
istog intenziteta, istog pravca i suprotnog smera.
073. Prva Papos Guldinova teorema: Povr{ina obrtnog tela nastala obrtawem ravanske
krive linije oko ose, koja je u ravni krive i ne preseca je, jednaka je proizvodu du`ine te
krive i obima kruga koji opisuje te`i{te krive.
074. Prva teorema o spregu sila: Rezultanta sprega sila jednaka je nuli.
075. Prvi Kulonov zakon: Sila trewa klizawa je suprotno orijentisana u odnosu na br-
zinu klizawa.
076. Projekcije rezultante sistema su~eqnih sila na koordinatne ose jednake su algebar-
skom zbiru projekcija wenih komponenata na iste koordinatne ose.
077. Promenqivo (dinami~ko) optere}ewe je optere}ewe koje se mewa tokom delovawa na
nosa~ odnosno mewaju se: pravac, smer, intezitet i napadna ta~ka.
078. Prosta greda je puni nosa~ koji svojim krajevima nale`e na oslonce od kojih je je-
dan pokretan a drugi nepokretan.
079. Proste ma{ine su osnovne ma{ine koje se koriste za vr{ewe nekog rada ili su sas-
tavni delovi slo`enih ma{ina.
080. Prostorni nosa~ je nosa~ kod kojeg osa nosa~a i sile koje ga optere}uju ne le`e u
istoj ravni).
081. Prostorni sistem paralelnih sila ~ine sile ~iji su pravci me|usobno paralelni u
prostoru.
082. Prostorni sistem proizvoqnih sila ~ine prostorne sile koje imaju napadne linije
koje nisu me-|usobno paralelne i nemaju zajedni~ku prese~nu ta~ku.
083. Prostorni sistem su~eqnih sila ~ine prostorne sile koje imaju pravce koji prolaze
kroz istu zajedni~ku ta~ku odnosno imaju zajedni~ku prese~nu ta~ku.
084. Prostorni sistem sila ~ine sile ~iji pravci ne le`e u istoj ravni odnosno napadne
linije sila su raspore|ene u prostoru.
085. Puni (gredni) nosa~ je svako kruto telo osloweno na dva oslonca od kojih je jedan
nepokretan a drugi pokretan.
R
086. Ravan obrtawa je ravan definisana pravcem sile i momentnom ta~kom.
087. Ravanski nosa~i su nosa~i kod kojih osa nosa~a i sile koje ga optere}uju le`e u
istoj ravni.
- 8 -
088. Razlo`iti silu u komponente zna~i na}i dve ili vi{e sila ~ijim slagawem bi smo
dobili ba{ tu silu kao rezultantu.
089. Reakcija veze (otpor veze) je sila kojom veza deluje na posmatrano telo.
090. Rezultanta dve paralelne sile istih smerova paralelna je tim silama, istog je sme-
ra kao i sile, intenzitet joj je jednak zbiru intenziteta sila a napadna linija se nalazi
izme|u sila i bli`a je ve}oj sili, odnosno deli rastojawe izme|u sila obrnuto proporcio-
nalno intenzitetima sila.
091. Rezultanta dve paralelne sile razli~itih intenziteta i suprotnih smerova para-
lelna je tim silama, smer joj je odre|en smerom ve}e sile, intenzitet joj je jednak razlici
intenziteta datih sila, a napadna linija joj se nalazi na strani ve}e sile.
092. Re{etkasti nosa~ je konstrukcija sastavqena od vi{e pravih {tapova koji su na
krajevima me|usobno zglobno vezani u krutu konstrukciju.
S
093. Svojstvo glavnog vektora: Veli~ina i pravac glavnog vektora datog sistema sila,
pri svo|ewu, ne zavisi od izbora ta~ke u koju se sile paralelno prenose.
094. Svojstvo glavnog momenta: Veli~ina i znak glavnog momenta zavise od izbora ta~ke
u koju se vr{i paralelno preno{ewe datog sistema sila.
095. Sila je manifestacija (izraz ili pokazateq) mehani~kog uzajamnog dejstva materi-
jalnih tela.
096. Sistem sila je skup svih sila koje deluju na posmatrano materijalno telo.
097. Sistem kolinearnih sila ~ine sile koje imaju zajedni~ki pravac tj. istu napadnu
liniju.
098. Sistem materijalnih ta~aka je skup materijalnih ta~aka ~ija su kretawa i polo`aji
u me|usobnoj zavisnosti.
099. Sistem paralelnih sila ~ine sile ~iji su pravci me|usobno paralelni u ravni ili
prostoru.
100. Sistem proizvoqnih sila ~ine sile koje imaju napadne linije koje nisu me|usobno
paralelne i nemaju zajedni~ku prese~nu ta~ku.
101. Sistem prostornih sila ~ine sile ~iji pravci ne le`e u istoj ravni odnosno napad-
ne linije sila su raspore|ene u prostoru.
102. Sistem ravanskih sila ~ine sile koje imaju pravce koji le`e u istoj ravni (u tzv.
ravni dejstva sila).
103. Sistem su~eqnih sila ~ine sile koje imaju pravce koji prolaze kroz istu zajedni~ku
ta~ku tj. imaju zajedni~ku prese~nu ta~ku.
104. Skalarne veli~ine (skalari) su veli~ine koje su u potpunosti odre|ene jednim bro-
jem (npr. du`ina, vreme, masa itd.).
105. Smer vektora momenta sile za ta~ku je ka posmatra~u ako sila vrti suprotno
kretawu kazaqke na satu i tada se za taj moment ka`e da je pozitivan.
106. Specifi~no optere}ewe je optere}ewe po jedinici du`ine nosa~a.
107. Spreg sila je sistem od dve paralelne sile istog intenziteta i suprotnih smerova.
108. Stalno (stati~ko) optere}ewe je optere}ewe koje deluje na nosa~ neprekidno
odnosno ne mewa se tokom vremena.
109. Stawu apsolutne ravnote`e va`i za telo koje miruje u odnosu na referentno telo
za koje se tvrdi da je u stawu mirovawa.
- 9 -
110. Stawu relativne ravnote`e va`i za telo koje miruje u odnosu na referentno telo
koje se kre}e.
111. Statika je deo mehanike u kome se prou~avaju uslovi ravnote`e materijalnih tela
izlo`enih dejstvu sila.
T
112. Te`i{te tela je napadna ta~ka sile Zemqine te`e (te`ine tela).
113. Teorema o ekvivalentnosti spregova sila: Dva sprega sila su ekvivalentna odnosno
imaju isto dejstvo na kruto telo ako su im momenti istog pravca (ili paralelni), istog
intenziteta i istog smera.
114. Teoremao momentu rezultante: Moment rezultante datog sistema sila u odnosu na
osu jednak je algebarskom zbiru momenata komponenata u odnosu na istu osu.
115. Teorema o momentu rezultante u odnosu na osu: Moment rezultante datog sistema
sila u odnosu na osu jednak je algebarskom zbiru momenata svih sila sistema u odnosu na
istu osu.
116. Teorema o osi simetrije: Ako telo ima osu simetrije, onda se te`i{te nalazi na
toj osi..
117. Teorema o paralelnom preno{ewu sile: Dejstvo sile na kruto telo se ne mewa ako
silu paralelno prenesemo u bilo koju drugu ta~ku tela i pri tome sili dodamo spreg sila
~iji je moment jednak momentu sile koju paralelno prenosimo, a za ta~ku u koju se sila
prenosi.
118. Teorema o ravni simetrije: Ako telo ima ravan simetrije, onda te`i{te tela le`i
u toj ravni.
119. Teorema o rezultanti: Prostorni sistem su~eqnih sila je ekvivalentan rezultanti,
koja je jednaka vektorskom zbiru datih sila, i wena napadna linija prolazi kroz napadnu
ta~ku komponenata.
120. Teorema o rezultuju}em spregu sila: Sistem spregova sila u ravni mo`e biti zame-
wen jednim ekvivalentnim spregom sila (tzv. rezultuju}im spregom sila) ~iji je moment
jednak algebarskom zbiru momenata datih spregova sila.
121. Teorema o svo|ewu sistema sila u ta~ku: Dejstvo proizvoqnog sistema sila u ravni
u op{tem slu~aju mo`e biti zameweno jednom silom, sa napadnom ta~kom u ta~ki svo|ewa,
i jednim spregom.
122. Teoremao ravnote`i spregova sila: Da bi proizvoqan sistem spregova sila u ravni
bio u ravnote`i potrebno je i dovoqno da zbir intenziteta momenata svih spregova sila
bude jednak nuli.
123. Transverzalna (popre~na) sila za uo~eni presek nosa~a je algebarski zbir projek-
cija svih sila sa jedne strane uo~enog preseka nosa~a, na pravac upravan na osu nosa~a.
124. Tre}a aksioma statike: Kada u ta~ki krutog tela deluju dve sile 1F
i 2F
wihovo
dejstvo na telo ne}e se promeniti ako ih zamenimo rezultantom koja je odre|ena dijagona-
lom paralelograma ~ije su stranice te dve sile.
125. Tre}a teorema o spregu sila: Algebarski zbir projekcija sila sprega na osu uvek je
jednak nuli.
126. Tre}i Kulonov zakon: Intenzitet sile trewa klizawa je proporcionalan normalnoj
sili pritiska kojom telo deluje na podlogu (na vezu).
U
- 10 -
127. Ugao trewa je najve}i ugao koji ukupna reakcija hrapave veze zaklapa sa pravcem za-
jedni~ke normale na obe povr{i tela u ta~ki dodira tela.
128. Unutra{we optere}ewe nekog preseka nosa~a podrazumeva sile ili sile i spregove
sila, kojim delovi nosa~a, razdvojeni tim presekom, deluju jedan na drugi.
129. Uslovi ravnote`e tri sile: Da bi tri neparalelne ravanske sile bile u stawu rav-
note`e potrebni i dovoqni uslovi su: a) da se napadne linije sila seku u jednoj ta~ki tj.
da sile predstavqaju sistem su~eqnih sila u ravni i b) da je poligon (trougao) sila
zatvoren.
H
130. Heterogena (nehomogena) tela su tela kod kojih gustina nije ista u svakoj ta~ki za-
premine tela.
131. Homogena ravanska linija je telo u obliku materijalne linije koje se mo`e posta-
viti u jednu ravan i ~ije su dve dimenzije zanemarqive u odnosu na tre}u dimenziju.
132. Homogena ravanska figura je telo u obliku materijalne ravni ~ija je debqina zane-
marqiva u odnosu na ostale dve dimenzije tela.
133. Homogena tela su tela kod kojih je gustina ista u svim ta~kama zapremine tela. C
134. Centar paralelnih vezanih sila je ta~ka na napadnoj liniji rezultante sistema pa-
ralelnih vezanih sila kroz koju prolazi rezultanta i u slu~aju kada se sve sile sistema
zaokrenu oko svojih napadnih ta~aka za isti ugao, pri ~emu se odr`ava paralelnost sila.
^
135. ^etvrta aksioma statike: Mehani~ko uzajamno dejstvo dva materijalna tela mani-
festuje se silama istog intenziteta, istog pravca i suprotnih smerova.
136. ^etvrti Kulonov zakon: Sila trewa klizawa zavisi od materijala od koga su sa~i-
wena tela u dodiru i od stawa wihovih dodirnih povr{ina.
____________________________________________
- 11 -
A
137. Aksijalni moment inercije povr{ine uo~ene figure, prema koordinatnoj osi, pred-
stavqa zbir proizvoda elementarnih povr{ina i kvadrata wihovih rastojawa od odgova-
raju}e ose.
138. Aksijalno naprezawe je osnovno naprezawe koje se javqa u slu~aju kada je kon-
strukcioni element optere}en tako da se optere}ewe u te`i{tima osnova elementa mo`e
svesti (redukovati) samo na aksijalne sile.
139. Apsolutno smicawe je pomerawe svake ta~ke koja le`i u bilo kom preseku posma-
tranog konstrukcionog elementa usled dejstva transverzalne (smi~u}e) sile.
V
140. Vitkost {tapa je koli~nik slobodne du`ine izvijawa konstrukcionog elementa i
najmaweg polupre~nika inercije popre~nog preseka elementa.
G
141. Geometrijske karakteristike ravnih preseka su slo`ene geometrijske karakteristike
kojima se (u prora~unima) uzimaju u obzir, osim dimenzija konstrukcionih elemenata, i ob-
lik popre~nog preseka i polo`aj popre~nog preseka prema spoqa{wem optere}ewu.
142. Glavni centralni momenti inercije su aksijalni momenti inercije odre|eni za
glavne centralne ose simetrije.
- 12 -
143. Glavne centralne ose simetrije su me|usobno upravne te`i{ne ose posmatrane fi-
gure za koje je centrifugalni moment inercije jednak nuli.
144. Glavne te`i{ne ose su me|usobno upravne te`i{ne linije (ose) za koje je centri-
fugalni moment inercije jednak nulu.
D
145. Deformacija je promena oblika i zapremine tela pri dejstvu spoqa{wih sila.
146. Dilatacija je neimenovani broj koji predstavqa izdu`ewe prvobitne jedini~ne du`i-
ne i ima razli~ite vrednosti u razli~itim ta~kama posmatranog tela i u razli~itim prav-
cima.
147. Dilatacija pri aksijalnom naprezawu je odnos izdu`ewa (tj. skra}ewa) i prvobitne
du`ine posmatranog konstrukcionog elementa.
148. Dilatacija uzdu`nog vlakna pri savijawu posmatranog elementa upravo je propor-
cionalna udaqenosti posmatranog vlakna od neutralne ravni.
149. Dozvoqeni napon je najve}i napon koji se mo`e pojaviti u materijalu posmatranog
konstrukcionog elementu a da ne do|e do trajnih (plasti~nih) deformacija u tom elementu.
E
150. Ekscentri~ni pritisak je slo`eno naprezawe pri kojem sila dejstvuje na kon-
strukcioni element na izvesnom rastojawu od uzdu`ne ose elementa i to paralelno toj osi.
151. Elasti~na linija (ili neutralna linija) je presek ravni savijawa i neutralne rav-
ni i ona prolazi kroz te`i{ta svih popre~nih preseka posmatranog konstrukcionog
elementa.
152. Elasti~ne deformacije tela su deformacije pri kojima se telo po prestanku dejstva
spoqa{wih sila vra}a u svoje prvobitno stawe (stawe pre deformacije).
153. Elipsa inercije je elipsa ~ije su poluose odre|ene glavnim polupre~nicima iner-
cije.
@
154. @ilavi materijali su materijali koji imaju svojstvo da mogu da pretrpe znatne
elasti~ne deformacije kao i (pre kidawa) znatne plasti~ne deformacije.
I
155. Izvijawe je specijalan slu~aj aksijalnog naprezawa na pritisak odnosno jedno od os-
novnih naprezawa koje se javqa kod konstrukcionih elemenata ~ija je du`ina velika u od-
nosu na najmawu linearnu dimenziju u popre~nom preseku posmatranog konstrukcionog
elementa.
J
156. Jednosmerno promenqivih optere}ewa je optere}ewe kod kojeg se intezitet opte-
re}ewa mewa od nule do maksimalne vrednosti pri ~emu se smer optere}ewa ne mewa.
157. Jezgro preseka je povr{ina koju obuhvata zatvorena linija koju ~ine svi polo`aji
napadne ta~ke sile za koje neutralna osa samo dodiruje konturu popre~nog preseka pos-
matranog konstrukcionog elementa.
K
158. Klizawe (ugaona deformacija ili ugao smicawa) je veli~ina koja predstavqa raz-
liku uglova izme|u uo~enih pravaca pre i posle deformacije.
159. Klizawe pri smicawu je odnos apsolutnog smicawa i udaqenosti od mesta ukqe{te-
wa posmatranog konstrukcionog elementa (uz pretpostavku da su deformacije male).
160. Klizawe pri uvijawu je linearna funkcija rastojawa.
- 13 -
161. Koeficijent linearnog toplotnog {irewa predstavqa izdu`ewe {tapa jedini~ne du-
`ine pri pove}awu temperature za jedan stepen Celzijusa (odnosno Kelvina).
162. Kriti~na du`ina konstrukcionog elementa je ona du`ina pri kojoj }e nastupiti ki-
dawe usled sopstvene te`ine.
163. Kriti~ni napon je odnos kriti~ne sile i povr{ine popre~nog preseka posmatranog
konstrukcionog elementa izlo`enog izvijawu.
164. Kriti~na sila je aksijalna pritiskaju}a sila koja izaziva izvijawe posmatranog kon-
strukcionog elementa.
165. Krti materijali su materijali koji imaju svojstvo da ne mogu da pretrpe velike de-
formacije (to se odnosi i na velike elasti~ne i na velike plasti~ne deformacije).
L
166. Laka vratila su nosa~i koji su optere}eni samo na uvijawe (druga naprezawa se za-
nemaruju) odnosno na svom slobodnom kraju su izlo`eni dejstvu sprega sila koji ima ravan
delovawa koja je upravna na uzdu`nu osu nosa~a.
M
167. Modul klizawa karakteri{e sposobnost materijala da se suprotstavi deformaciji
smicawa.
N
168. Naizmeni~no promenqivih optere}ewa je optere}ewe kod kojeg se intenzitet opte-
re}ewa mewa u granicama od maksimalne do minimalne vrednosti pri ~emu se smer optere-
}ewa naizmeni~no mewa.
169. Napon u posmatranoj ta~ki tela za uo~eni presek, je odnos veli~ine unutra{we sile
i povr{ine uo~enog preseka na koju unutra{wa sila deluje.
170. Napregnuto stawe (napregnuto i deformisano ravnote`no stawe) je stawe tela pri
kojem se uspostavqa stawe ravnote`e izme|u spoqa{wih i unutra{wih sila.
171. Nehomogeno temperaturno poqe: Dejstvu nehomogenog temperaturnog poqa konstruk-
cioni element je izlo`en ako je pri zagrevawu i hla|ewu, u posmatranom elementu, tem-
peratura neravnomerno raspore|ena odnosno nema istu vrednost u svim ta~kama zapremine
elementa.
172. Neutralna vlakna su uzdu`na vlakna konstrukcionog elementa koja ne mewaju du`inu
pri savijawu i nalaze se na granici izme|u vlakana koja su se izdu`ila i onih koja su se
skratila. 173. Neutralan sloj (odnosno neutralna ravan) je ravan koju obrazuju neutralna vlakna
posmatranog konstrukcionog elementa.
174. Normalni napon je komponenta vektora napona u posmatranoj ta~ki tela, koja ima
pravac normale na uo~enu prese~nu ravan.
175. Normalni napon pri aksijalnom naprezawu je istovremeno i glavni napon a pravac
uzdu`ne ose posmatranog tela je glavni pravac napona, on je ravnomerno raspore|en po ce-
loj povr{ini popre~nog preseka posmatranog tela i ima konstantnu vrednost.
176. Normalni napon pri savijawu je linearna funkcija rastojawa od neutralne ravni.
O
177. Obi~no uvijawe se javqa kod konstrukcionih elemenata koji su na svom slobodnom
kraju izlo`eni dejstvu obimne sile koji ima ravan delovawa koja je upravna na uzdu`nu osu
tela odnosno na element deluju moment uvijawa i moment savijawa.
178. Obi~no savijawe (odnosno savijawu silama) je savijawe koje nastaje u slu~aju kada je
konstrukcioni element izlo`en dejstvu spoqa{weg optere}ewa koje se svodi na momente
- 14 -
savijawa i transverzalne sile. U ovom slu~aju se javqa osim savijawa i smicawe odnosno
re~ je o slo`enom naprezawu.
179. Opasni presek pri zatezawu usled sopstvene te`ine se javqa na mestu ukqe{tewa
(mestu ve{awa) posmatranog konstrukcionog elementa.
180. Optere}ewe predstavqaju aktivne spoqa{we povr{inske sile.
181. Osa savijawa (odnosno neutralna osa) je osa u odnosu na koju deluju momenti
savijawa i ona se dobija kada se neutralna ravan prese~e jednom ravni koja je upravna na
uzdu`nu osu posmatranog konstrukcionog elementa.
182. Otporni moment povr{ine uo~ene figure, prema koordinatnoj osi, predstavqa koli-
~nik aksijalnog momenta inercije za te`i{nu osu (sopstvenog aksijalnog momenta inercije)
i rastojawa najudaqenije ta~ke povr{ine od posmatrane koordinatne ose.
183. Otpornost materijala je grana mehanike deformabilnih tela u kojoj se prou~avaju
metode prora~una i odre|ivawa unutra{wih sila i deformacija kod tela izlo`enih dejstvu
spoqa{wih sila.
P
184. Plasti~ne deformacije su deformacije pri kojima se telo po prestanku dejstva spo-
qa{wih sila ne vra}a u svoje prvobitno stawe (stawe pre deformacije) ve} ostaje trajno
deformisano.
185. Polarni moment inercije povr{ine uo~ene figure, prema koordinatnom po~etku,
predstavqa zbir proizvoda elementarnih povr{ina i kvadrata wihovih rastojawa od
koordinatnog po~etka.
186. Polarni otporni moment povr{ine uo~ene figure, prema koordinatnom po~etku od-
nosno te`i{tu, predstavqa koli~nik polarnog momenta inercije za te`i{te povr{ine
(sopstvenog polarnog momenta inercije) i rastojawa najudaqenije ta~ke povr{ine od te-
`i{ta povr{ine.
187. Polupre~nik inercije povr{ine uo~ene figure, prema koordinatnoj osi, predstavqa
kvadratni koren koli~nika odgovaraju}eg aksijalnog momenta inercije povr{ine i veli~ine
povr{ine posmatrane figure.
188. Popre~na dilatacija pri aksijalnom naprezawu je odnos izdu`ewa (tj.skra}ewa) i
prvobitne du`ine u bilo kom pravcu u ravni popre~nog preseka konstrukcionog elementa.
189. Promenqivo (dinami~ko) optere}ewe je optere}ewe koje se mewa tokom delovawa na
posmatrano telo odnosno u toku vremen kod ovog optere}ewa se mewa: pravac, smer, in-
tenzitet i napadna ta~ka.
R
190. Ravan savijawa je ravan u kojoj dejstvuju spregovi sila pri ~istom savijawu i u kojoj
le`i uzdu`na osa posmatranog konstrukcionog elementa.
S
191. Savijawe je osnovno naprezawe koje se javqa u slu~aju kada je konstrukcioni element
optere}en tako da se spoqa{we optere}ewe (levo ili desno od popre~nog preseka) mo`e
svesti (redukovati) u te`i{tu popre~nog preseka samo na moment savijawa (moment koji
ima ravan dejstva u kojoj le`i uzdu`na osa tela).
192. Slobodna du`ina izvijawa {tapa (odnosno redukovana du`ina izvijawa {tapa) je
rastojawe izme|u dveju prevojnih ta~aka elasti~ne linije {tapa.
193. Slo`eno naprezawe je naprezawe koje nastaje kod tela koje je optere}eno tako da se
u wemu istovremeno javqaju dva ili vi{e osnovnih naprezawa.
- 15 -
194. Smicawe je osnovno naprezawe koje se javqa u slu~aju kada je konstrukcioni element
optere}en tako da se spoqa{we optere}ewe (levo ili desno od popre~nog preseka) mo`e
svesti (redukovati) u te`i{tu popre~nog preseka samo na transverzalnu silu (popre~nu si-
lu koja je upravna na uzdu`nu osu elementa).
195. Sopstveni momenti inercije povr{ine su momenti inercije povr{ine koji se defi-
ni{u u odnosu na koordinatni sistem ~iji je koordinatni po~etak te`i{te posmatrane fi-
gure a koordinatne ose tzv. te`i{ne ose (ose koje prolaze kroz te`i{te figure).
196. Spoqa{we povr{inske sile su one sile koje deluju na dato telo (od strane drugih
tela) preko spoqa{wih povr{ina tela (kontura).
197. Stabilna ravnote`a pri izvijawu posmatranog konstrukcionog elementa je stawe
pri kojem se element optere}uje samo aksijalnom silom pritiska koja je nekoliko puta ma-
wa od kriti~ne sile.
198. Stalno (stati~ko) optere}ewe je optere}ewe koje deluje na posmatrano telo nepre-
kidno odnosno u toku vremena kod ovog optere}ewa se ne mewa: pravac, smer, intenzitet i
napadna ta~ka.
199. Stawe napona u posmatranoj ta~ki tela odre|eno je svim vektorima napona u posma-
tranoj ta~ki.
200. Stati~ki moment povr{ine uo~ene figure, prema koordinatnoj osi, predstavqa zbir
proizvoda elementarnih povr{ina i wihovih rastojawa od ose.
201. Stati~ki neodre|eni zadaci su problemi u kojima se spoqa{we sile ne mogu odre-
diti na osnovu stati~kih uslova ravnote`e jer je broj nepoznatih veli~ina ve}i od broja
stati~kih uslova (jedna~ina) ravnote`e.
202. Stvarni napon je napon koji trenutno postoji u materijalu posmatranog konstruk-
cionog elementa.
T
203. Tangencijalni napon (smi~u}i napon) je komponenta vektora napona u posmatranoj
ta~ki tela koja le`i u uo~enoj prese~noj ravni.
204. Tangencijalni napon pri uvijawu je linearna funkcija rastojawa.
205. Te{ka vratila su nosa~i koji su izlo`ena dejstvu slo`enog naprezawa (uvijawu i
savijawu).
U
206. Uvijawe je osnovno naprezawe koje se javqa u slu~aju kada je konstrukcioni element
optere}en tako da se spoqa{we optere}ewe (levo ili desno od popre~nog preseka) mo`e
svesti (redukovati) u te`i{tu popre~nog preseka samo na moment uvijawa (moment koji
ima ravan dejstva koja je upravna na uzdu`nu osu tela).
207. Ugao nagiba je ugao koji zatvara uzdu`na osa nosa~a i tangenta elasti~ne linije u
ta~ki oslonca nosa~a.
208. Ugao uvijawa je ugao koji pokazuje za koliko se ta~ke posmatranog konstrukcionog
elementa, koje se nalaze na istom polupre~niku u istoj ravni, zaokrenu u odnosuna na prvo-
bitni polo`aj pri delovawu momenata uvijawa.
209. Ugib nosa~a je najve}e odstupawe uzdu`ne ose elasti~ne linije nosa~a od svog prvo-
bitnog polo`aja.
210. Udarno optere}ewe je optere}ewe kod kojeg se u malom vremenskom periodu in-
tenzitet optere}ewa vi{estruko pove}ava.
- 16 -
211. Unutra{we (kohezione) sile su povr{inske sile koje se javqaju kao posledica
dejstva spoqa{wih sila i suprotstavqaju se tom dejstvu (dr`e ~estice posmatranog tela
zajedno).
H
212. Hajgens-[tajnerova teorema: Aksijalni moment inercije povr{ine ravanske figure
za proizvoqnu osu jednak je zbiru aksijalnog momenta inercije te povr{ine za paralelnu
te`i{nu osu i proizvoda povr{ine figure i kvadrata rastojawa izme|u osa.
213. Homogeno temperaturno poqe: Dejstvu homogenog temperaturnog poqa konstrukcioni
element je izlo`en ako je pri zagrevawu i hla|ewu, u posmatranom elementu, temperatura
stalno ravnomerno raspore|ena odnosno ima istu vrednost u svim ta~kama zapremine
elementa.
214. Hukov zakon pri aksijalnom naprezawu: Normalni napon pri aksijalnom naprezawu,
u granicama elasti~nih deformacija, upravo je proporcionalan dilataciji.
215. Hukov zakon pri smicawu: Tangencijalni napon pri smicawu, u granicama elasti-
~nih deformacija, upravo je proporcionalan klizawu.
C
216. Centrifugalni moment inercije povr{ine uo~ene figure, prema koordinatnim osa-
ma, predstavqa zbir proizvoda elementarnih povr{ina i wihovih rastojawa od koordinat-
nih osa.
^
217. ^isto uvijawe se javqa kod konstrukcionih elemenata koji su na svom slobodnom
kraju izlo`eni dejstvu sprega sila koji ima ravan delovawa koja je upravna na uzdu`nu osu
tela odnosno na element dejstvuje samo moment uvijawa, pa je element izlo`en samo napre-
zawu na uvijawe.
218. ^isto savijawe se javqa kod konstrukcioni elementa kod kojih se spoqa{we optere-
}ewe svodi samo na momente savijawa.
____________________________________________
- 17 -
A
219. Amplituda je najve}a elongacija ta~ke koja vr{i oscilatorno kretawe.
220. Apsolutna brzina ta~ke koja vr{i slo`eno kretawe jednaka je vektorskom zbiru re-
lativne i prenosne brzine posmatrane ta~ke.
221. Apsolutno kretawe je kretawe posmatranog tela u odnosu na telo za koje se ka`e da
je u stawu mirovawa.
222. Apsolutno kretawe ta~ke je kretawe koje se posmatra u odnosu na telo koje se sma-
tra nepokretnim, tj. kretawe se posmatra u odnosu na nepokretni koordinatni sistem
referencije.
B
223. Bregasti mehanizam je mehanizam sastavqen od pogonskog, radnog i nepokretnog dela,
~ija je namena da transformi{e pogonsko kretawe (translatorno ili obrtno) u odre|eno
radno kretawe.
V
224. Velocida je kriva linija koju odre|uju krajevi vektora brzina iste ta~ke (za raz-
li~ite trenutke vremena) nacrtani u odgovaraju}im ta~kama putawe posmatrane ta~ke.
225. Veza je telo koje ograni~ava kretawe posmatranog tela.
226. Vezano telo je telo ~ije je kretawe ograni~eno nekim drugim telima.
- 18 -
227. Vreme je skalarna veli~ina, u mehanici se smatra univerzalnim, te~e (prolazi) na
isti na~in u svim koordinatnim sistemima, neprekidno se mewa i posmatra se kao
nezavisno promenqiva veli~ina.
228. Vreme oscilacije je vreme izme|u dva uzastopna prolaza posmatrane ta~ke kroz ta~-
ku koja predstavqa centar oscilacije u istom smeru.
G
229. Greben bregastog mehanizma (bregasti kotur ili breg) je pogonski deo bregastog me-
hanizma koji vr{i obrtno kretawe.
E
230. Element mehanizma je odvojeni nedeqivi deo mehanizma izra|en iz jednog komada ma-
terijala ili nekoliko delova spojenih nerazdvojivom vezom.
231. Elongacija je udaqenost ta~ke koja osciluje od centra oscilacije.
Z
232. Zakon brzine je jedna~ina koja uspostavqa vezu izme|u brzine i proteklog vremena.
233. Zakon puta je jedna~ina koja uspostavqa zavisnost izme|u pre|enog puta i proteklog
vremena.
234. Zglavkasti ~etvorougao je kinemati~ki lanac koji se sastoji iz ~etiri poluge pove-
zane cilindri~nim zglobovima ~ije su ose me|usobno paralelne.
J
235. Jedna~ine kretawa ta~ke su jedna~ine koje uspostavqaju zavisnost izme|u promene
koordinata x, y i z i vremena t. 236. Jednakoubrzano kru`no kretawe ta~ke je kretawe ta~ke po putawi oblika kru`nice
pri kojem se ugaona brzina ta~ke pove}ava za uvek istu vrednost u svakoj slede}oj jedinici
vremena.
237. Jednakoubrzano pravolinijsko kretawe ta~ke je kretawe ta~ke po putawi oblika
prave linije pri kojem se brzina pove}ava za uvek istu vrednost u svakoj slede}oj jedinici
vremena.
238. Jednakousporeno kru`no kretawe ta~ke je kretawe ta~ke po putawi oblika kru`-
nice pri kojem se ugaona brzina ta~ke smawuje za uvek istu vrednost u svakoj slede}oj jedi-
nici vremena.
239. Jednakousporeno pravolinijsko kretawe ta~ke je kretawe ta~ke po putawi oblika
prave linije pri kojem se brzina smawuje za uvek istu vrednost u svakoj slede}oj jedinici
vremena.
240. Jednoliko kru`no kretawe ta~ke je kretawe ta~ke po putawi oblika kru`nice pri
kojem ta~ka u jednakim vremenskim razmacima prelazi jednake puteve.
241. Jednoliko pravolinijsko kretawe ta~ke je kretawe ta~ke po putawi oblika prave
linije pri kojem ta~ka u jednakim vremenskim intervalima prelazi jednake puteve.
K
242. Kinematika je deo mehanike u kojem se prou~avaju geometrijska svojstva kretawa te-
la pri ~emu se neuzima u obzir wihova inercija (masa) i sile koje deluju na tela.
243. Kinemati~ki dijagrami predstavqaju grafi~ko prikazivawe zakona promene kine-
mati~kih veli~ina u zavisnosti od vremena ili drugih kinemati~kih veli~ina.
244. Kinemati~ki lanac je skup kinemati~kih parova me|usobno spojenih odgovaraju}im
~lanovima mehanizma.
- 19 -
245. Kinemati~ki par mehanizma je deo mehanizma koji obrazuju dva pokretna ~lana meha-
nizma.
246. Kinemati~ka {ema mehanizma predstavqa grafi~ki prikaz mehanizma u pogodno iza-
branoj razmeri pri ~emu ona mora sadr`ati sve parametre neophodne za kinemati~ko ispi-
tivawe posmatranog mehanizma.
247. Klipni mehanizam je kinemati~ki lanac sastavqen od tri ~lana: krivaje, spojne po-
luge i ukrsne glave sa kliza~em, ~ija je namena da pretvara pravolinijsko kretawe u obrt-
no i obrnuto.
248. Kruto telo (u kinematici) je telo kod koga se rastojawe izme|u dve ma koje ta~ke
tela pri kretawu ne mewa.
249. Kulisa je pokretni ~lan kulisnog mehanizma po kojem se kre}e kliza~ odnosno to je
i kliza~ koji svojom {upqinom sa spoqa{we strane obuhvata pomi~ni {tap.
250. Kulisni mehanizam je kinemati~ki lanac sastavqen od: krivaje, kulise i kliza~a,
~ija je namena da obrtno kretawe pretvara u pravolinijsko kretawe i obrnuto.
M
251. Mehanizam je skup dva ili vi{e elemenata (tela) koji su me|usobno spojeni tako da
mogu da prenesu kretawe uz uslov da kretawe jednog elementa mehanizma izaziva sasvim od-
re|eno kretawe ostalih elemenata mehanizma.
252. Mehani~ko kretawe je promena polo`aja tela u odnosu na drugo telo u prostoru u
toku nekog vremena.
N
253. Na~ini odre|ivawa polo`aja ta~ke u prostoru mogu biti: sinteti~ki, vektorski i
analiti~ki.
254. Nepomi~na osa obrtawa (permanentna osa obrtawa) je osa kod koje su brzine ta~aka
tela koje le`e na osi za sve vreme kretawa jednake nuli.
255. Normalno ubrzawe jednako je koli~niku kvadrata brzine i polupre~nika kru`ne
putawe a pada u pravcu polupre~nika sa smerom ka centru obrtawa.
O
256. Obimna brzina jednolikog kru`nog kretawa ta~ke je proizvod polupre~nika kru`ne
putawe i odgovaraju}e ugaone brzine.
257. Oscilacija ta~ke je kretawe ta~ke izme|u dva uzastopna prolaza kroz ta~ku koja
predstavqa centar oscilacije u istom smeru.
P
258. Period rotacije je vreme za koje ta~ka izvr{i jedan obrtaj.
259. Period oscilacije je vreme potrebno da ta~ka iz krajweg po~etnog polo`aja pro|e
kroz centar oscilacije i vrati se nazad u po~etni polo`aj odnosno da izvr{i punu
oscilaciju.
260. Po~etni polo`aj ta~ke je polo`aj ta~ke na putawi u trenutku po~etka merewa
vremena.
261. Po~etno vreme je vremenski trenutak u kojem se po~iwe sa merewem vremena.
262. Prenosni odnos je odnos izme|u ugaonih brzina vode}eg i vo|enog elementa prenosa.
263. Prenosnici (transmisije) su sistem me|usobno povezanih krutih tela koja se obr}u
oko nepomi~nih osa i prenose brzine sa jednog vratila na drugo.
- 20 -
264. Prenosno kretawe ta~ke je kretawe ta~ke, koja se u datom trenutku kretawa vezuje
za pokretno telo, u odnosu na drugo telo koje se smatra nepokretnim, tj. to je kretawe po-
kretnog koordinatnog sistema referencije, za koji se vezuje ta~ka, u odnosu na nepokretni
koordinatni sistem referencije.
265. Prinudna kretawa (prisilna kretawa) su kretawa vezanih tela na unapred odre|en
na~in koji je uslovqen vezama.
266. Prostor je jedan od osnovnih matemati~kih pojmova i u klasi~noj mehanici se pred-
stavqa kao trodimenzionalni Euklidov prostor odnosno matemati~ki prostor koji intui-
tivno svakodnevno zami{qamo.
267. Put je deo putawe koji ta~ka pre|e u toku odre|enog perioda vremena.
268. Putawa (trajektorija) je neprekidna linija koju ta~ka opisuje pri svom kretawu.
R
269. Ravno kretawe krutog tela je kretawe pri kojem se sve ta~ke tela kre}u u ravnima
paralelnim nekoj osnovnoj nepomi~noj ravni.
270. Radijan (1 rad) je centralni ugao koji zatvara luk du`ine polupre~nika.
271. Relativno kretawe je kretawe posmatranog tela u odnosu na telo koje se tako|e
kre}e.
272. Relativno kretawe ta~ke je kretawe u odnosu na pokretno telo. tj. kretawe u odnosu
na pokretni koordinatni sistem referencije.
273. Referentno telo (uporedno telo) je telo u odnosu na koje se odre|uje kretawe pos-
matranog tela.
274. Rotacija (obrtawe) krutog tela je takvo kretawe kod kojeg su bar dve ta~ke tela u
stawu mirovawa u posmatranom trenutku.
S
275. Sistem referencije je koordinatni sistem koji se vezuje za referentno telo.
276. Slobodno telo je telo koje se mo`e slobodno kretati iz jednog polo`aja u drugi, a
pri tome ga ni{ta ne ometa u kretawu.
277. Sredwa brzina pravolinijskog kretawa ta~ke je odnos pre|enog puta i odgovaraju}eg
vremenskog perioda.
278. Sredwe ubrzawe pravolinijskog kretawa ta~ke je odnos prira{taja (promene) brzine
i odgovaraju}eg vremenskog intervala.
279. Sredwa ugaona brzina je odnos pre|enog centralnog ugla i odgovaraju}eg vremenskog
perioda.
280. Sredwe ugaono ubrzawe je odnos prira{taja (promene) ugaone brzine i odgovaraju}eg
vremenskog perioda.
281. Stepen slobode kretawa tela (broj mogu}nosti kretawa) je broj podataka potrebnih
za odre|ivawe polo`aja tela u prostoru.
282. Suport bregastog mehanizma je pogonski deo bregastog mehanizma koji vr{i tran-
slatorno kretawe.
T
283. Tangencijalno ubrzawe je jednako proizvodu polupre~nika putawe i ugaonog ubrzawa
i pada u pravcu tangente na putawu u jednom ili drugom smeru.
284. Ta~ka (u kinematici) je telo ~ije se dimenzije mogu zanemariti u odnosu na veli-
~inu puta koji telo prelazi pri kretawu.
- 21 -
285. Teorema o kretawu {tapa u ravni translacijom i rotacijom: Svako kona~no ravan-
sko pomerawe krutog {tapa mo`e se ostvariti pomo}u jednog translatornog i jednog obrt-
nog pomerawa.
286. Teorema o kretawu {tapa u ravni ~istim obrtawem: Svako kona~no ravansko pome-
rawe krutog {tapa mo`e se ostvariti jednim obrtawem oko ose upravne na osnovnu ravan,
koja se u svakom posmatranom trenutku posebno odre|uje.
287. Teorema o metodi okrenutih brzina: Krajevi okrenutih brzina svih ta~aka jednog
{tapa nalaze se na du`i koja je paralelna posmatranom {tapu.
288. Teorema o planu brzina: Plan brzina za ta~ku neke plo~e sli~an je figuri koju ~i-
ne te ta~ke i okrenut je za devedeset stepeni u smeru wene ugaone brzine.
289. Teorema o planu ubrzawa: Plan ubrzawa ta~aka neke plo~e je figura sli~na figuri
tih ta~aka i okrenuta je prema plo~i u smeru ugaone brzine za ugao jednak uglu izme|u
vektora totalnog ubrzawa i vektora brzine.
290. Teorema o projekciji brzina dve ta~ke ravne plo~e: Projekcije brzina dve ta~ke
ravne plo~e na pravac koji spaja te dve ta~ke, su jednake.
291. Translacija je kretawe nekog tela pri kojem svaka du` koja spaja dve ta~ke posma-
tranog tela ostaje paralelna svom prvobitnom polo`aju.
292. Trenutna brzina ravnomernog kretawa ta~ke je pre|eni put u jedinici vremena.
293. Trenutna brzina promenqivog kretawa ta~ke je onaj put u jedinici vremena koji bi
ta~ka pre{la kada bi, od datog trenutka vremena, nastavila ravnomerno kretawe.
294. Trenutni pol brzina (rotacije) pri ravno kretawu krutog tela je ta~ka koja u pos-
matranom trenutku vremena: ima brzinu jednaku nuli, nalazi se na pravoj povu~enoj u pos-
matranoj ta~ki upravno na pravac wene brzine i brzina posmatrane ta~ke je jednaka proiz-
vodu trenutne ugaone brzine i rastojawa do trenutnog pola brzina.
295. Trenutna ugaona brzina jednolikog kru`nog kretawa ta~ke je pre|eni centralni
ugao u jedinici vremena.
296. Trenutna ugaona brzina promenqivog kru`nog kretawa ta~ke je onaj centralni ugao
u jedinici vremena koji bi ta~ka pre{la kada bi se od datog trenutka kretala jednoliko.
U
297. Ubrzawe (trenutno ubrzawe) jednakopromenqivih kretawa je promena brzine u jedi-
nici vremena.
298. Ugaono ubrzawe (trenutno ugaono ubrzawe) jednakopromenqivih kru`nih kretawa je
promena ugaone brzine u jedinici vremena.
299. U~estalos (frekvencija) je recipro~na vrednost perioda rotacije.
F
300. Frekvencija (u~estalost) pri oscilatornom kretawu je broj izvr{enih oscilacija u
sekundi.
H
301. Harmonijsko oscilatorno kretawe vr{i ona ta~ka koja se stalno kre}e izme|u dva
krajwa polo`aja ubrzawem proporcionalnim udaqenosti od centra oscilacije sa smerom
uvek ka centru oscilacije.
302. Hodograf vektora brzina ta~ke je kriva linija koju odre|uju krajevi vektora brzina
iste ta~ke (za razli~ite trenutke vremena) nacrtani tako da imaju isti po~etak.
C
303. Centar oscilacije je ta~ka u odnosu na koju posmatrana ta~ka vr{i oscilatorno
kretawe.
- 22 -
^
304. ^lan mehanizma je jedan ili nekoliko ~vrsto spojenih elemenata mehanizma.
____________________________________________
- 23 -
A
305. Aksijalni moment inercije masa za neku koordinatnu osu (x, y ili z,) je algebar-ski zbir proizvoda elementarnih masa i kvadrata wihovih rastojawa od odgovaraju}e koor-
dinatne ose.
V
306. Vertikalan hitac navi{e u bezvazdu{nom prostoru je kretawe materijalne ta~ke
pod dejstvom sile Zemqine te`e sa po~etnom brzinom usmerenom vertikalno navi{e.
307. Vertikalan hitac nani`e u bezvazdu{nom prostoru je kretawe materijalne ta~ke
pod dejstvom sile Zemqine te`e sa po~etnom brzinom usmerenom vertikalno nani`e.
D
308. Dalamberov princip za materijalnu ta~ku: Ako se u svakom datom trenutku, aktiv-
nim silama, koje deluju na pokretnu ta~ku, i reakcijama veza pridoda sila inercije, onda
}e takav sistem sila biti u ravnote`i i na wega se mogu primeniti svi zakoni statike.
309. Dalamberov princip za sistem materijalnih ta~aka: Ako se u bilo kom trenutku
vremena svakoj ta~ki sistema, osim spoqa{wih i unutra{wih sila, koje deluju na ta~ku,
pridodaju i odgovaraju}e sile inercije, onda }e dobijeni sistem sila biti u ravnote`i i
na wega se mogu primeniti sve jedna~ine statike.
- 24 -
310. Deformabilni (promenqivi) sistem materijalnih ta~aka je skup materijalnih ta~a-
ka ~ija su me|usobna rastojawa promenqiva.
311. Dinamika je deo mehanike u kojem se prou~avaju zakoni kretawa materijalnih tela
pod dejstvom sila, koje su uzroci kretawa ili mirovawa.
312. Dinamika mehanizama izu~ava kretawe mehanizama pod dejstvom zadatih sila, odno-
sno odre|uje sile koje dejstvuju na ~lanove mehanizma pri wihovom kretawu.
313. Dinamika klipnog mehanizma prou~ava sile koje deluju pri ravnom kretawu klipnog
mehanizma.
314. Diskretan raspored materijalnih ta~aka u posmatranom prostoru je raspored pri
kojem su materijalne ta~ke odvojene odnosno mase se nalaze na kona~nim rastojawima.
315. Drugi Wutnov zakon (zakon sile i ubrzawa):
- Proizvod mase i ubrzawa jedne ta~ke, koje ona dobija kada na wu deluje data sila,
jednak je po intenzitetu toj sili, a pravac i smer ubrzawa poklapaju se sa pravcem i
smerom te sile.
- Promena kretawa (proizvod mase i ubrzawa) proporcionalna je sili koja dejstvuje
na telo i vr{i se u pravcu sile.
E
316. Ekscentri~ni sudar tela je sudar pri kojem pravac sudara ne prolazi kroz te`i{ta
tela koja se sudaraju.
317. Elementarni impuls sile je vektor jednak proizvodu vektora sile i elementarnog
vremenskog intervala.
Z
318. Zakon o koli~ini kretawa i impulsu sile:
- Prira{taj koli~ine kretawa materijalne ta~ke za neki vremenski period pri we-
nom kretawu pod dejstvom konstantne sile jednak je impulsu te sile za isti vremenski
period.
- Kona~na promena vektora koli~ine kretawa materijalne ta~ke za neki vremenski
period jednaka je impulsu sile koja dejstvuje na ta~ku za isti vremenski period.
319. Zakon o koli~ini kretawa sistema materijalnih ta~aka: Koli~ina kretawa centra
masa sistema materijalnih ta~aka jednaka je vektorskom zbiru koli~ina kretawa svih ta~a-
ka koje ~ine sistem.
320. Zakon o kretawu centra masa sistema materijalnih ta~aka: Centar masa sistema
materijalnih ta~aka kre}e se kao jedna materijalna ta~ka u kojoj je skoncentrisana masa
sistema, a pod dejstvom glavnog vektora svih spoqa{wih sila.
321. Zakon o momentu koli~ine kretawa: Kona~na promena momenta koli~ine kretawa,
odre|enog u odnosu na centar kru`ne putawe, za neki vremenski period, jednaka je proiz-
vodu momenta sile u odnosu na isti centar i vremenski period.
322. Zakon o nezavisnosti dejstva sila: Ako na jednu materijalnu ta~ku istovremeno dej-
stvuje vi{e sila, weno je ubrzawe jednako geometrijskom (vektorskom) zbiru ubrzawa, koja
bi ta ta~ka dobijala dejstvom svake sile posebno.
323. Zakon o odr`awu koli~ine kretawa: Koli~ina kretawa materijalne ta~ke na koju
ne dejstvuju sile je konstantan vektor.
324. Zakon o odr`awu koli~ine kretawa sistema materijalnih ta~aka: Ako je glavni
vektor svih spoqa{wih sila, koje deluju na sistem, jednak nuli, onda }e vektor koli~ine
kretawa sistema materijalnih ta~aka biti konstantan i po intenzitetu i po pravcu.
- 25 -
325. Zakon o odr`awu koli~ine kretawa u odnosu na koordinatne ose: Projekcija koli-
~ine kretawa na koordinatnu osu je stalna ako je projekcija sile na tu osu za sve vreme
kretawa jednaka nuli.
326. Zakon o odr`awu kretawa centra masa sistema materijalnih ta~aka: Ako je vektor-
ski zbir svih spoqa{wih sila, koje deluju na sistem, jednak nuli, onda se centar masa sis-
tema kre}e brzinom konstantnog intenziteta i konstantnog pravca, tj. centar masa se kre}e
ravnomerno i pravolinijski.
327. Zakon o odr`awu mehani~ke energije:
- Ukupna mehani~ka energija materijalne ta~ke pri kretawu pod dejstvom konzer-
vativne sile je konstantna veli~ina, tj. zbir kineti~ke i potencijalne energije
materijalne ta~ke ima stalnu vrednost.
- Pri kretawu tela pod dejstvom sistema konzervativnih sila zbir kineti~ke i po-
tencijalne energije materijalne ta~ke u svakom polo`aju ostaje konstantna veli~ina.
328. Zakon o odr`awu mehani~ke energije sistema materijalnih ta~aka: Pri kretawu
sistema materijalnih ta~aka pod dejstvom konzervativnih sila zbir kineti~ke i poten-
cijalne energije sistema u svakom polo`aju sistema ostaje konstantna veli~ina.
329. Zakon o odr`awu momenta koli~ine kretawa: Moment koli~ine kretawa
materijalne ta~ke na koju dejstvuje sila ~ija napadna linija stalno tokom kretawa prolazi
kroz centar obrtawa je konstantan vektor.
330. Zakon o odr`awu momenta koli~ine kretawa sistema materijalnih ta~aka: Ako je
zbir momenata za ta~ku svih spoqa{wih sila, koje deluju na sistem materijalnih ta~aka,
jednak nuli, onda je moment koli~ine kretawa sistema za istu ta~ku konstantan i po prav-
cu i po intenzitetu.
331. Zakon povr{ine (drugi Keplerov zakon): Pri kretawu materijalne ta~ke pod dej-
stvom centralne sile, vektor polo`aja ta~ke u jednakim vremenskim periodima prebrisava
jednake povr{ine.
332. Zakon o promeni kineti~ke energije:
- Prira{taj kineti~ke energije materijalne ta~ke pri wenom pravolinijskom pome-
rawu jednak je ukupnom radu konstantne sile koja dejstvuje na materijalnu ta~ku pri tom
pomerawu.
- Prira{taj kineti~ke energije ta~ke pri nekom wenom pomerawu, jednak je alge-
barskom zbiru radova svih sila, koje deluju na ta~ku, na tom pomerawu.
333. Zakon o promeni kineti~ke energije sistema materijalnih ta~aka: Prira{taj kine-
ti~ke energije sistema materijalnih ta~aka, pri nekom wegovom pomerawu, jednak je zbiru
radova na tom pomerawu svih sila koje deluju na sistem, i to kako spoqa{wih, tako i
unutra{wih.
334. Zakon o promeni koli~ine kretawa sistema materijalnih ta~aka: Promena koli-
~ine kretawa sistema materijalnih ta~aka za neki kona~ni vremenski period jednaka je
zbiru impulsa spoqa{wih sila koje u tom vremenskom periodu deluju na sistem.
335. Zakon o promeni momenta koli~ine kretawa sistema materijalnih ta~aka: Kona~na
promena momenta koli~ine kretawa sistema materijalnih ta~aka za neku nepomi~nu ta~ku
jednaka je zbiru momenata svih spoqa{wih sila, koje deluju na sistem, za istu momentnu
ta~ku.
336. Zakon o promeni koli~ine kretawa sistema materijalnih ta~aka pri udaru: Pro-
mena koli~ine kretawa sistema materijalnih ta~aka (ili tela) za vreme udara jednaka je
zbiru impulsa svih spoqa{wih udarnih sila koje deluju na sistem.
- 26 -
337. Zakon o promeni koli~ine kretawa ta~ke pri udaru: Promena koli~ine kretawa
materijalne ta~ke za vreme udara jednaka je zbiru impulsa udarnih sila koje deluju na
ta~ku.
338. Zakon o promeni momenta koli~ine kretawa sistema materijalnih ta~aka pri
udaru: Promena momenta koli~ine kretawa sistema materijalnih ta~aka, za vreme udara,
jednaka je zbiru momenata za istu ta~ku svih impulsa spoqa{wih udarnih sila koje deluju
na sistem.
I
339. Izolovana materijalna ta~ka je ta~ka na koju ne dejstvuju druge materijalne ta~ke.
340. Impuls sile za bilo koju silu i kona~an vremenski interval jednak je algebarskom
zbiru odgovaraju}ih elementarnih impulsa sile.
341. Inertnost je svojstvo materijalnih tela da br`e ili sporije mewaju brzinu svog
kretawa pod dejstvom datih sila.
342. Intenzitet impulsa sile za silu konstantnog intenziteta i pravca je proizvod ve-
li~ine sile i vremena tokom kojeg je sila dejstvovala.
343. Inercijalni koordinatni sistem referencije je koordinatni sistem za koji je ispu-
wen zakon inercije (kretawe po inerciji je kretawe koje se vr{i bez sile).
K
344. Karnoova teorema: Gubitak kineti~ke energije sistema tela pri sudaru plasti~nih
tela jednak je onoj kineti~koj energiji tog sistema koju bi imao sistem ako bi se kretao
tzv. izgubqenim brzinama.
345. Kenigova teorema:
- Pri ravnom kretawu krutog tela kineti~ka energija tela je jednaka zbiru kine-
ti~ke energije translatornog kretawa tela sa brzinom kretawa centra masa tela i kine-
ti~ke energije obrtawa tela oko ose koja prolazi kroz centar masa tela i upravna je na
ravan kretawa.
- Kineti~ka energija sistema materijalnih ta~aka za apsolutno kretawe jednaka je
zbiru kineti~ke energije wegovog centra masa (spoqa{we kineti~ke energije) i relativne
kineti~ke energije u odnosu na centar masa sistema (unutra{we kineti~ke energije).
346. Kineti~ka energija:
- Kineti~ka energija je energija mehani~kog kretawa tela.
- Kineti~ka energija materijalne ta~ke jednaka je polovini proizvoda wene mase i
kvadrata wene brzine.
347. Kineti~ka energija pri obrtawa krutog tela oko nepomi~ne ose jednaka je polovi-
ni proizvoda momenta inercije tela u odnosu na osu obrtawa i kvadrata ugaone brzine
tela.
348. Kineti~ka energija pri translatornom kretawu krutog tela jednaka je polovini
proizvoda mase krutog tela i kvadrata brzine centra masa.
349. Kineti~ka energija pri translatornom kretawu sistema materijalnih ta~aka jed-
naka je polovini proizvoda mase sistema i kvadrata brzine centra masa.
350. Kineti~ka energija tela pri obrtnom kretawu jednaka je polovini proizvoda mo-
menta inercije masa u odnosu na osu obrtawa i kvadrata ugaone brzine obrtawa.
351. Kineti~ka energija sistema materijalnih ta~aka je skalarna veli~ina koja je jed-
naka aritmeti~kom zbiru kineti~kih energija svih ta~aka koje sa~iwavaju sistem.
352. Koeficijent uspostavqawa pri upravnom udaru tela o nepomi~nu pregradu je odnos
intenziteta brzine tela na kraju udara i intenziteta brzine tela na po~etku udara.
- 27 -
353. Koli~ina kretawa (nalet) je proizvod mase materijalne ta~ke i vektora wene
brzine.
354. Kontinualan raspored materijalnih ta~aka u posmatranom prostoru je raspored pri
kojem su materijalne ta~ke neprekidno raspore|ene odnosno mase se nalaze jedna uz drugu.
355. Konusno klatno je materijalna ta~ka, obe{ena o nerastegqivi konac zanemarqive
te`ine, koja je prinu|ena da se kre}e po horizontalnom krugu stalnom brzinom dok konac
opisuje konusnu povr{inu sa vrhom u ta~ki ve{awa konca.
356. Kosi hitac u bezvazdu{nom prostoru je kretawe materijalne ta~ke pod dejstvom sile
Zemqine te`e sa po~etnom brzinom koja ima pravac koji sa horizontalnim pravcem (pravac
normalan na pravac sile Zemqine te`e) zaklapa izvestan ugao (takozvani elevacioni ugao).
357. Kosi sudar tela je sudar pri kojem se pravci kretawa oba tela ne poklapaju sa prav-
cem sudara.
358. Krut sistem materijalnih ta~aka je diskretan skup materijalnih ta~aka ~ija su me-
|usobna rastojawa nepromenqiva.
359. Kruto telo:
- kruto telo je kontinualan sistem materijalnih ta~aka ~ija je izvesna kona~na za-
premina neprekidno ispuwena masom.
- kruto telo je materijalno telo kod kojeg su rastojawa izme|u pojedinih ta~aka te-
la nepromenqiva pod uticajem sila.
M
360. Masa diskretnog sistema materijalnih ta~aka (masa sistema) je aritmeti~ki zbir
masa svih ta~aka koje obrazuju sistem.
361. Masa tela je veli~ina koja zavisi od koli~ine materije jednog tela i ona odre|uje
inertnost tog tela, tj. masa je mera inertnosti tela.
362. Matemati~ko klatno je materijalna ta~ka, obe{ena o nerastegqiv konac zanemar-
qive te`ine, koja je prinu|ena da se kre}e (klati, osciluje) u vertikalnoj ravni (po ver-
tikalnom krugu) oko vertikalnog ravnote`nog polo`aja pod uticajem sile Zemqine te`e.
363. Materijalna ta~ka je geometrijska ta~ka tela u kojoj je koncentrisana celokupna ma-
sa tela.
364. Mehani~ka energija je skalarna veli~ina koja karakteri{e sposobnost tela da pod
odre|enim uslovima vr{i neki mehani~ki rad.
365. Mehani~ki rad:
- Mehani~ki rad je proces savla|ivawa otpora koji telo pru`a kada ga pomeramo sa
jednog mesta na drugo.
- Mehani~ki rad je skalar jednak skalarnom proizvodu vektora pomerawa i vektora
sile.
- Mehani~ki rad je proizvod sile i pre|enog puta u pravcu dejstva sile.
- Mehani~ki rad sile Zemqine te`e (rad te`e) jednak je proizvodu te`ine tela i
visinske razlike koju telo prelazi pri ~emu rad ne zavisi od oblika puta koji telo
prelazi.
366. Moment inercije masa za bilo koju osu je skalarna veli~ina koja je jednaka zbiru
proizvoda masa svih ta~aka sistema (kod tela elementarnih masa) i kvadrata wihovih ras-
tojawa od posmatrane ose.
367. Moment koli~ine kretawa (zamah ili kineti~ki moment) je moment vektora koli-
~ine kretawa materijalne ta~ke za jednu stalnu ta~ku tzv. pol.
W
- 28 -
368. Wutnova hipoteza: Odnos izme|u relativnih brzina centra masa tela posle sudara i
pre sudara je za svaki materijal konstantan broj (koeficijent uspostavqawa).
O
369. Op{ti principi (na~ela) mehanike su uslovi iz kojih se mogu izvesti jedna~ine
kretawa, i obrnuto, oni su posledica tih jedna~ina.
370. Osnovna dinami~ka jedna~ina obrtawa krutog tela oko nepomi~ne ose: Glavni mo-
ment spoqa{wih sila koje deluju na kruto telo za osu obrtawa jednak je proizvodu momenta
inercije tela (mase) za osu obrtawa i ugaone brzine tela.
371. Osnovna svojstva dinamike slo`enog kretawa materijalne ta~ke: Sve jedna~ine i
zakoni mehanike za slo`eno kretawe ta~ke dobijaju se na isti na~in kao i jedna~ine za ap-
solutno kretawe ako se aktivnim silama koje deluju na ta~ku (kao rezultat uzajamnog dej-
stva izme|u ta~ke i drugih materijalnih tela) pridodaju jo{ i prenosna i Koriolisova
sila inercije.
P
372. Parabola sigurnosti je obvojnica parabola nacrtanih za istu po~etnu brzinu i raz-
li~ite elevacione uglove pri kosom hicu u bezvazdu{nom prostoru.
373. Planarni moment inercije masa prema koordinatnim ravnima (xOy, xOz ili yOz) je algebarski zbir proizvoda elementarnih masa i kvadrata wihovih rastojawa od odgova-
raju}e koordinatne ravni.
374. Polarni moment inercije masa prema koordinatnom po~etku je algebarski zbir pro-
izvoda elementarnih masa i kvadrata wihovih rastojawa od koordinatnog po~etka.
375. Potencijalna energija:
- Potencijalna energija je energija kojom telo raspola`e, a zavisi od uzajamnog po-
lo`aja tela ili od polo`aja delova jednog te istog tela.
- Potencijalna energija materijalne ta~ke u datom polo`aju je skalarna veli~ina
koja je jednaka onom radu, koji izvr{e sile poqa pri pomerawu ta~ke iz posmatranog polo-
`aja u nulti polo`aj.
376. Pravac sudara je pravac normalan na ravan sudara koji prolazi kroz ta~ku dodira
tela koja se sudaraju.
377. Prvi Wutnov zakon (zakon inercije):
- Svako telo ostaje u stawu mirovawa ili ravnomernog (jednolikog) i pravo-
linijskog kretawa dok pod dejstvom sile ne bude prinu|eno da to svoje stawe promeni.
- Materijalna ta~ka, izolovana od dejstva spoqa{wih tela, zadr`ava svoje stawe mi-
rovawa ili jednolikog pravolinijskog kretawa dok pod dejstvom sile ne bude prinu|ena da
to svoje stawe promeni.
- Ubrzawe izolovane ta~ke jednako je nuli.
378. Prinudna kretawa vr{e vezana tela koja su prinu|ena da se kre}u po unapred odre-
|enim linijama i povr{inama.
379. Problem translatornog kretawa krutog tela je problem koji se mo`e svesti na pro-
blem kretawa jedne materijalne ta~ke tog tela.
R
380. Ravan sudara je zajedni~ka tangencijalna ravan koja prolazi kroz mesto (ta~ku) dodi-
ra tela pri sudaru tela.
381. Rad pri obrtawu krutog tela oko nepomi~ne ose je jednak proizvodu glavnog momen-
ta spoqa{wih sila za osu obrtawa i pre|enog centralnog ugla (u radijanima).
S
- 29 -
382. Sila je veli~ina koja karakteri{e meru mehani~kog uzajamnog dejstva materijalnih
tela.
383. Sila inercije (u Dalamberovom principu) ima intenzitet jednak proizvodu mase
ta~ke i wenog ubrzawa i smer suprotan u odnosu na smer vektora ubrzawa.
384. Sistem materijalnih ta~aka je skup materijalnih ta~aka ~ija su kretawa i polo`aji
u me|usobnoj zavisnosti, tj. kretawe svih ta~aka materijalnog sistema zavisi od kretawa i
polo`aja svih ostalih ta~aka sistema.
385. Slobodan pad materijalne ta~ke u bezvazdu{nom prostoru je kretawe ta~ke pod dej-
stvom sile Zemqine te`e iz stawa mirovawa odnosno bez po~etne brzine.
386. Snaga (efekat rada ili snaga sile):
- Snaga je rad izvr{en u jedinici vremena.
- Snaga je skalar jednak skalarnom proizvodu vektora sile i vektora brzine.
387. Snaga pri obrtawu krutog tela oko nepomi~ne ose je jednaka proizvodu glavnog mo-
menta spoqa{wih sila za osu obrtawa i ugaone brzine tela.
388. Spoqa{we sile su sile koje deluju na ta~ke sistema, a rezultat su dejstva drugih
ta~aka ili tela koja ne ulaze u sastav sistema.
389. Sredwa sektorska brzina je odnos prebrisane povr{ine posmatranog sektora i odgo-
varaju}eg vremenskog perioda.
390. Sredwa snaga je odnos rada i odgovaraju}eg vremenskog perioda.
391. Stepen korisnog dejstva:
- Stepen korisnog dejstva je odnos korisnog (efektivnog) rada i pogonskog
(ulo`enog) rada.
- Stepen korisnog dejstva je odnos korisne (efektivne) snage i pogonske (ulo`ene)
snage.
392. Stepen korisnog dejstva sistema pralelno vezanih ma{ina jednak je odnosu zbira
korisnih radova (ili snaga) ma{ina sistema i zbira pogonskih radova (ili snaga) ma{ina
sistema.
393. Stepen korisnog dejstva sistema redno vezanih ma{ina jednak je proizvodu stepena
korisnih dejstava pojedinih redno vezanih ma{ina.
T
394. Te`ina je sila kojom Zemqina te`a privla~i tela, ona ima vertikalni pravac, smer
nani`e ka centru Zemqe i intenzitet jednak proizvodu mase posmatranog tela i ubrzawa
Zemqine te`e.
395. Teorema o radu rezultante: Rad rezultante jednak je algebarskom zbiru radova kom-
ponenata na istom pomerawu (putu) materijalne ta~ke.
396. Tre}i Wutnov zakon (zakon akcije i reakcije):
- Sile kojima dejstvuju materijalne ta~ke jedna na drugu me|usobno su jednake, le`e
na zajedni~koj pravoj (kolinearne su) i imaju suprotne smerove.
- Dejstvu (akciji) uvek je jednako protivdejstvo (reakcija) ili dejstva dva tela jednog
na drugo uvek su jednaka i suprotno usmerena.
U
397. Udar je pojava pri kojoj se brzine ta~aka tela u toku vrlo malog perioda vremena
promene za kona~nu veli~inu.
398. Unutra{we sile su sile koje deluju na ta~ke sistema, a rezultat su dejstva drugih
ta~aka koje pripadaju istom sistemu.
- 30 -
399. Upravni sudar tela je sudar pri kojem se pravci kretawa oba tela poklapaju sa
pravcem sudara.
400. Upravni centralni sudar plasti~nih tela je sudar pri kojem se tela deformi{u i
nastavqaju kretawe zajedni~kom brzinom.
401. Upravni centralni sudar potpuno elasti~nih tela je sudar pri kojem se tela de-
formi{u i po zavr{etku deformacije imaju istu brzinu (period kompresije), a nakon toga
se vra}aju u prvobitni oblik (period restitucije) odbijaju}i se istim silama koje su delo-
vale tokom deformacije.
F
402. Fizi~ko klatno je kruto telo koje mo`e da osciluje oko nepomi~ne horizontalne
ose pod dejstvom sile Zemqine te`e.
H
403. Hajgens—[tajnerova teorema: Moment inercije masa za neku osu jednak je zbiru sop-
stvenog momenta inercije za paralelnu osu koja prolazi kroz centar masa i polo`ajnog mo-
menta inercije (tj. proizvoda mase tela i kvadrata rastojawa izme|u osa).
404. Horizontalan hitac u bezvazdu{nom prostoru je kretawe materijalne ta~ke pod dej-
stvom sile Zemqine te`e sa po~etnom brzinom koja ima horizontalan pravac (pravac
normalan na pravac sile Zemqine te`e).
C
405. Centar masa sistema materijalnih ta~aka je geometrijska ta~ka ~ije su koordinate
odre|ene koli~nikom algebarskog zbira proizvoda masa ta~aka sistema i odgovaraju}ih ko-
ordinata polo`aja posmatranih masa i mase diskretnog sistema materijalnih ta~aka.
406. Centralna sila je sila ~ija napadna linija za sve vreme kretawa prolazi kroz dati
centar.
407. Centralni sudar tela je sudar pri kojem pravac sudara prolazi kroz te`i{ta tela
koja se sudaraju.
408. Centripetalna sila je sila stalne veli~ine (jednake koli~niku proizvoda mase ta~-
ke i kvadrata wene brzine i rastojawa do centra kru`ne putawe), pravca koji tokom kreta-
wa stalno prolazi kroz centar kru`ne putawe i smera ka tom centru (istog smera kao i
normalna komponenta ubrzawa ta~ke).
409. Centrifugalna sila je sila stalne veli~ine (jednake koli~niku proizvoda mase ta~-
ke i kvadrata wene brzine i rastojawa do centra kru`ne putawe), pravca koji tokom kreta-
wa stalno prolazi kroz centar kru`ne putawe i smera od tog centru (suprotnog u odnosu
na smer normalne komponente ubrzawa).
410. Centrifugalni moment inercije masa prema koordinatnim osama (x i y, x i z ili y i z) je algebarski zbir proizvoda elementarnih masa i wihovih rastojawa od koor-
dinatnih osa.
____________________________________________
- 31 -
Назив
ГРАФИЧКИ ЗАДАЦИ ИЗ
МЕХАНИКЕ 2 (КИНЕМАТИКА И ДИНАМИКА) Аутор (аутори) Раде Раонић Издавач Завод за уџбенике, Београд, Србија. Каталошки број 22199
Година издања 2004. (друго издање 2008.) Обим 84 стране Повез Броширан
- 32 -
Назив
МЕХАНИКА 2 (КИНЕМАТИКА И ДИНАМИКА) Аутор (аутори) Раде Раонић, Милорад Марјановић и Мирко Николић Издавач Завод за уџбенике, Београд, Србија. Каталошки број 22248 Година издања 2004. (друго издање 2005.; треће издање 2006.) Обим 324 стране Повез Броширан Назив
ГРАФИЧКИ ЗАДАЦИ ИЗ МЕХАНИКЕ 2 (КИНЕМАТИКА И ДИНАМИКА) Аутор (аутори) Раде Раонић Издавач Завод за уџбенике, Београд, Србија. Каталошки број 75500 Година издања 2004. Обим Електронски извор Компакт диск електронски оптички диск 12 cm.
- 33 -
Назив
ЗБИРКА ЗАДАТАКА ИЗ МЕХАНИКЕ 2 (КИНЕМАТИКА И ДИНАМИКА) Аутор (аутори) Раде Раонић Издавач Завод за уџбенике, Београд, Србија. Каталошки број 22197
Година издања 2005. (друго издање 2010.) Обим 172 стране Повез Броширан Назив
МЕХАНИКА (СТАТИКА И ОТПОРНОСТ МАТЕРИЈАЛА) Аутор (аутори) Раде Раонић Издавач Завод за уџбенике, Београд, Србија. Каталошки број 21244 Година издања 2006. (друго издање 2009.) Обим 296 страна Повез Броширан
- 34 -
Назив
СТАТИКА Аутор (аутори) Раде Раонић Издавач Самостално издање аутора, Сомбор, Србија. Каталошки број - Година издања 2007.
Обим Електронски извор Компакт диск електронски оптички диск 12 cm. Назив
МЕХАНИКА 2 (КИНЕМАТИКА И ДИНАМИКА) прерађено и допуњено издање Аутор (аутори) Раде Раонић и Милорад Марјановић Издавач Завод за уџбенике, Београд, Србија. Каталошки број 22248
Година издања 2008. (друго издање 2010.) Обим 316 страна Повез Броширан
- 35 -
Назив MEHANIZMI Аутор (аутори) Раде Раонић Издавач Самостално издање аутора, Сомбор, Србија. Каталошки број - Година издања 2010.
Обим Електронски извор Компакт диск електронски оптички диск 12 cm. Назив
МЕХАНИКА 1 (СТАТИКА) Аутор (аутори) Раде Раонић Издавач Завод за уџбенике, Београд, Србија. Каталошки број 21239
Година издања 2009. Обим 252 страна Повез Броширан
