priređivač: pss sombor doo sombor5.189.140.16/~svetodavstvo/sites/default/files/asso2016.pdf · 1...

1

REPUBLIKA SRBIJA SEKRETARIJAT ZA POLJOPRIVREDU, VODOPRIVREDU I ŠUMARSTVO

AP VOJVODINE POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA SLUŽBA AP VOJVODINE

˝Aktuelni savetnik˝

Godina 5, broj 3, Sombor, mart, 2016.

Priređivač: PSS Sombor doo Sombor

2016. Novi Sad

2

S A D R Ž A J

PREDGOVOR............................................................................................................................

3

Zoran Boca, Jelena Ivan, Vladimir Sabadoš Krmni sirak kao višenamenska biljka Sorghum as a multipurpose plant .............................................................................................

4

Jelena Ivan, Vladimir Sabadoš Tehnologija gajenja jarog stočnog graška Production technology for spring field pea...............................................................................

7

Olivera Sekulić, Vladimir Sabadoš Uticaj toplotnog tretmana vodom na očuvanje kvaliteta paradajza tokom perioda čuvanja Impact of hot water treatment on retaining tomato quality during storage time .....................

11

Gordana Forgić, Dragana Dimitrijević Trogodišnji rezultati sakupljanja ambalaže od pesticida individualnih korisnika A three-year results of the collection of containers of pesticides on individual users..............

16

Jelena Perenčević Rezultati efikasnosti insekticida prema štetnim gusenicama na paprici Results of efficacy of insecticides against harmful caterpillars on peppers..............................

20

Branislav Ogrizović Rezultati ispitivanja kvaliteta setve kukuruza kod farmera na području Sombora 2015. Testing results off quality corn planting at farmers in the Sombor area in the year 2015........

24

Zvonko Džeba Rezultati performans testa nerastova na području delovanja PSS Sombor za period od 2006. do 2014. godine Results performance test boards in the area of operation PSS Sombor for the period from 2006. to 2014. ..................................................................................................................

29

Zoran Stojšić Smeštaj i držanje nerastova Housing and keeping of boards................................................................................................

36

Republika Srbija, Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Autonomne Pokrajine Vojvodine

Poljoprivredna Savetodavna Služba AP Vojvodine ˝Aktuelni savetnik˝

Priređivač: PSS “Sombor” doo, Sombor Godina 5, broj 3, Sombor, mart, godina 2016.

3

PREDGOVOR Treći broj u petoj godini izlaženja „Aktuelnog savetnika“ koji su pripremili savetodavci i drugi stručnjaci Poljoprivredne stručne službe Sombor doo Sombor nema jedinstvenu ili zadatu temu već je autorima priloga u ovom broju prepušteno da slobodno izaberu temu i obrade problem za koji smatraju da je značajn i aktuelan. Takođe, da obrada svake od teme može pomoći poljoprivrednim proizvođačima da reše neke od svojih problema, kao i da dobiju neke nove proverene ideje za unapređenje svoje poljoprivredne proizvodnje. U ovom broju „Aktuelnog savetnika“ poljoprivredni proizvođači kao i drugi korisnici mogu se upoznati sa tehnologijama proizvodnje manje poznatih biljnih vrsta pre svega krmnih kultura kao što su krmni sirak i stočni grašak. Iz oblasti povrtarstva u ovom broju govori se o tehnologiji čuvanja svežeg paradajza. Iz oblasti zaštite bilja u ovom broju „Aktuelnog savetnika“ predstavljeni su trogodišnji rezultati Pilot projekta „Sakupljanje ambalaže od pesticida kod individualnih korisnika“, i pored postignutih rezultata date su i preporuke PSS Sombor kako da se to u narednom periodu unapredi i proširi. Takođe su u ovom broju predstavljeni i rezultati PSS Sombor na suzbijanju štetnih insekata na usevima konzumne paprike. Poljoprivredna mehanizacija u ovom broju zastupljena je sa rezultatima ispitivanja kvaliteta setve kukuruza. U delu „Aktuelnog savetnika“ vezanog za stočarsku proizvodnju pripremljene su dve teme i to iz oblasti proizvodnje svinja. Poljoprivrednim proizvođačima na početku nove proizvodne godine želimo mnogo uspeha sa nadom da će bar jedan deo objavljenih saznanja u ovom broju „Aktuelnog savetnika“ primeniti na svojim poljima i farmama, a u cilju povećanja poljoprivredne proizvodnje kao i povećanja ekonomičnosti iste.

Direktor PSS “Sombor” doo Sombor PSS APV OJ Sombor

Vladimir Sabadoš,dipl. ing.




4

KRMNI SIRAK KAO VIŠENAMENSKA BILJKA

Zoran Boca, dipl.ing., Jelena Ivan, dipl.ing., Vladimir Sabadoš, dipl.ing. Izvod: Sirak kao biljna vrsta je našao široku primenu. Tradicionalno se gaji za zrno i za ljudsku ishranu i za ishranu stoke. Gaji se zbog biljne mase za proizvodnju sena, silaže ili upotrebu u svežem stanju za ishranu stoke, ali biomasa se koristi i za proizvodnju etanola, zatim za proizvodnju biogasa. U literaturi se mogu naći podaci da se sa jednog hektara od slatkog sirka može dobiti između 3000 i 4000 l čistog etanola, a u proizvodnji biogasa u odgovarajućim postrojenjima može da se dobije od biomase sirka sa jednog hektara oko 4.800 m³ metana, od kog se može proizvesti dovoljno električne energije za četiri prosečna domaćinstva. Sirak se u poslednje vreme koristi i kao sirovina za proizvodnju peletiranog goriva za grejanje. Vrlo je pogodan za ovu relativno novu vrstu upotrebe, upravo zbog velike količine suve materije koju daje. Ključne reči: sirak, hrana,biomasa, energija

SORGHUM AS A MULTIPURPOSE PLANT

Abstract: Sorghum as a plant species found wide application . Traditionally grown grain for human consumption and for livestock feed. It is grown due to plant mass production of hay , silage or fresh use for livestock, or biomass used for ethanol production , and then to produce biogas. In the literature, there is reference to one hectare of sweet sorghum can be obtained between 3000 and 4000 liters of pure ethanol and biogas production in appropriate facilities can be obtained from biomass sorghum with one hectare of about 4,800 m³ of methane, from which it can produce enough electricity to power for four average households . Sorghum has recently been used as a raw material for the production of pelleted fuel for heating. It is very suitable for this relatively new type of use , because of the large amount of dry matter that gives. Keywords: sorghum, food,biomas, energy

UVOD

Selekcija sirka je započeta pre 10000 godina. Kao ishodni centar sirka smatra se Afrika, ali sirak se proširio na ostale kontinente veoma davno, tako da se gaji praktično na svih pet kontinenata.

Međutim, tek poslednjih godina selekcija sirka je krenula u smeru stvaranja hibrida koji će dati što veću biljnu masu za proizvodnju energije.

Svakako da će sirak ostati veoma važan kao biljna vrsta za proizvodnju zrna i za proizvodnju zelene mase za ishranu stoke, ali kao materijal za proizvodnju energije predstavlja budućnost.

• Uvod • Višestruka namena • Gajenje sirka • Zaključak • Literatura




5

OSOBINE SIRKA I MESTO U PLODOREDU Prednost sirka u odnosu na ostale gajene biljke, pa i u odnosu na kukuruz je visoka tolerantnost na sušu. Sirak mnogo kasnije od drugih vrsta reaguje smanjenjem prinosa. Biljke sirka pri nedostatku vode gube ćelijski pritisak, gube vlagu, ali se dugo ne suše, i čim dođe do padavina veoma lako i brzo se regenerišu i čak nastavljaju rast (ostale biljne vrste se ili suše, ili prestaju sa rastom, donoseći šturo seme). Sirak spada u C4 biljke i za sintezu 1 kg suve materije on troši od 200 do 300 l vode. S toga u humidnijim predelima, sirak moze biti postrni usev koji se gaji sa velikim uspehom, dok u aridnim uslovima uspešna proizvodnja u postrnoj setvi nije moguća bez navodnjavanja, ali u plodoredu kao glavni usev sirak svakako dolazi u obzir. U zavisnosti od hibrida , tj.sorte, od mesta u plodoredu, od toga da li je glavni ili postrni usev i sl. kao i od primenjene agrotehnike, potencijal sirka za biomasu je veoma veliki – od 15 do 25 t/ha suve materije. Pretpostavka je da će se intenzivnom selekcijom i prilagođenom agrotehnikom još povećati količina suve materije tj. cilj je da ukupni prinos suve materije bude 25 – 30 t/ha a sadržaj suve meterije oko 28%.

VEŠESTRUKA NAMENA

Iako se sirak u svetu koristi za proizvodnju zrna – kao žitarica za dobijanje brašna, kod nas je mnogo češća upotreba sirka za spremanje silaže od celih biljaka ili samo upotreba zrna za ishranu stoke. Ovde treba obratiti pažnju na momenat kosidbe sirka za ishranu stoke, jer je sadržaj plave kiseline koja je štetna za stoku, najveći u stadijumu 8 lista (BBCH 20-25). Rastom biljke i približavanjem zrelosti dolazi do opadanja sadržaja plave kiseline te je u tim fazama moguća i direktna ishrana stoke zelenom masom. Medjutim , preporučljivije je spravljati silažu od sirka, kada se dodatno samanjuje sadržaj ove štetne materije.

Pored toga sirak se upotrebljava i kao šećernata biljka, građevinski materijal, u papirnoj industriji, namirnica bez glutena, u industriji etanola itd. U literaturi se mogu naći podaci da se sa jednog hektara od slatkog sirka može dobiti između 3000 i 4000 l čistog etanola, a u proizvodnji biogasa u odgovarajućim postrojenjima može da se dobije od biomase sirka sa jednog hektara oko 4.800 m³ metana, od kog se može proizvesti dovoljno električne energije za četiri prosečna domaćinstva.

Sirak se u poslednje vreme koristi i kao sirovina za proizvodnju peletiranog goriva za grejanje. Vrlo je pogodan za ovu relativno novu vrstu upotrebe, upravo zbog veike količine suve materije koju daje.

GAJENJE SIRKA

Setva sirka ako se gaji kao glavni usev u našim uslovima je polovinom maja, a ako se gaji kao postrni usev setva

treba da se obavi do kraja juna. U vezi sa tim treba izabrati i odgovarajući hibrid u smislu dužine vegetacije. Ako se obavi postrna setva sa kasnim hibridom, može doći do problema kod siliranja, jer je vrlo verovatno da i u kasnoj kosidbi ovakvog useva neće biti formiran dovoljan sadržaj suve materije. Stoga treba dobro obartiti pažnju na dužinu vegetacije i rok setve, i uskladiti ih.

Preporučena gustina u setvi zavisi od namene i od tipa sirka. Sorghum bicolor tip seje se na 20 - 25 klijavih semena/m², dok se mešani tip Sorghum bicolor+Sorghum sudanese seje sa 30 - 35 klijavih semena /m². Mešani tipovi su skloniji formiranju većeg broja izdanaka te se na osnovu toga može postići veći prinos i do 20%. Razmak između redova može biti od 20 – 75 cm, ali najčešće i najpogodnije je od 30 – 50cm. Na ovaj način postiže se bolji raspored

biljaka i lakše se zatvaraju redovi što eliminiše razvoj širokolisnih korova. [2]

Osnovno đubrenje sirka je slično kao za silažni kukurz. Postoji visoka korelacija u količini biomase, te je i iznošenje slično. U svakom slučaju treba imati na umu da sirak ostvaruje veoma visoke biomase te da je neophodno obezbediti i dovoljan sadržaj

https://www.google.rs/url?sa=i&rct=j&q=&esrc=s&source=images&cd=&cad=rja&uact=8&ved=0ahUKEwiv14rRj-3KAhWLApoKHYjYChwQjRwIBw&url=http://www.polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs/node/941&psig=AFQjCNFDDEEo20I9iiw4QI99TAJyYqaooQ&ust=1455191147372461�

https://www.google.rs/url?sa=i&rct=j&q=&esrc=s&source=images&cd=&cad=rja&uact=8&ved=0ahUKEwjmsamdke3KAhXsJZoKHXnsCccQjRwIBw&url=http://www.polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs/node/5425&psig=AFQjCNFDDEEo20I9iiw4QI99TAJyYqaooQ&ust=1455191147372461�




6

hranljivih materija. Kada je u pitanju đubrenje azotnim đubrivima, preporučeno je da se azot u celosti (izuzev dela koji ide u osnovnom đubrenju) upotrebi kao startno đubrenje, pre setve, jer se na taj način postiže dobar sklop biljaka, dobro ukorenjavanje i kasnije visok prinos. Koren sirka se razvija veoma duboko i do 1,5 i više metara, i veoma je žiličast te vrlo dobro koristi hranljive materije i iz dubljih slojeva. [1] To praktično znači da za visok prinos treba oko 100 – 150kg/ha azota, oko 60-80 kg/ha fosfora i 180-200 kg/ha kalijuma. [4]

U pogledu nege sirak nije naročito zahtevan. Vrlo je kompetitivan sa korovima i uglavnom nema većih problema u ovom smislu.

Optimalan rok žetve određuje se u zavisnosti od namene. Tako ako je sirak namenjen za proizvodnju zrna jasno je da se čeka tehnološka zrelost zrna. Kod proizvodnje silaže pogodan momenat za žetvu je sadržaj suve meterije od 28 – 30%. U svakom slučaju i za proizvodnju biogasa sadržaj suve materije treba da je od 24 – 36%, opet najbolje oko 30 %. Žetva se obavlja mašinski, jednofazno. Ranije se u literaturi i praksi preporučivala dvofazna žetva sirka za zelenu masu, jer je nakon prve kosidbe dolazilo do regeneracije i novog rasta i formiranja biomase za još jednu kosidbu. Međuti selekcija sirka je išla u smeru stvaranja identične ili veće količine biomase za jednofaznu žetvu, što je u praksi jednostavnije. PSS Sombor niz godina postavlja oglede sirka za zelenu masu sa različitim hibridima i sotama. U prilogu je tabela 1 u kojoj je dat pregled prinosa zelene mase (prosek ogleda za datu godinu od svih hibrida i sorti koje su učestvovali u ogledu) kao i suva materija i prinos suve materije po ha. [3]

Godina Prinos zelene mase t/ha % suve materije Prinos suve materije t/ha

2012 67.1 27.9 18.6 2013 73.7 32.1 23.3 2014 81.7 29.6 24.0 2015 68.0 31.4 21.0

ZAKLJUČAK

Proizvodnja sirka u našem regionu ima budućnost. U zavisnosti od proizvodne orjentacije gazdinstva, od tržišta,

vremena setve, mogućnosti navodnjavanja i tako dalje sirak može da se uvrsti u plodored gazdinstava i što je još važnije može da da značajne ekonomske efekte. Imajući u vidu da je veoma otporan na sušu u agroekološkim uslovima koji vladaju u regionu Sombora poslednjih godina ovu biljnu vrstu treba iskoristiti kulturu koja će i u sušnoj godini dati visok prinos (primer je 2012 godina u tabeli 1). Literatura [1] Jevtić, S. i saradnici (1986.): Posebno ratarstvo I, Naučna knjiga, Beograd. [2] Dragan J.Đukić (2002): Biljke za proizvodnju stočne hrane, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad. [3] Podaci PSS Sombor – 2012 – 2015 [4] Stevanović, D (2007): Agrohemija, Beograd




7

TEHNOLOGIJA GAJENJA JAROG STOČNOG GRAŠKA

Jelena Ivan, dipl.ing.,Vladimir Sabadoš, dipl. ing.

Izvod: Jari stočni grašak je važna krmna biljka jer daje visoke prinose zrna, uz mala ulaganja i za relativno kratko vreme. Ova biljna vrsta je odlično adaprirana na klimatske uslove naše zemlje. U ovom radu su razmatrane specifičnosti u tehnologiji proizvodnje jarog stočnog graška sa aspekta načina iskorišćavanja, počev od izbora preduseva, obrade zemljišta, đubrenja, vremena i načina setve, do skidanja useva. PSS Sombor je izvela oglede sa jarim stočnim graškom tokom 2014. i 2015. godine, rezultati ovih ogleda mogu pomoći poljoprivrednim proizvođačima u pogledu izbora sortimenta ove kulture. U različitim agroekološkim uslovima jari stočni grašak može da ostvari visok prinos zrna, koji se kreće i preko 5 t/ha. Ključne reči: jari stočni grašak, tehnologija proizvodnje, prinos, ogled

PRODUCTION TECHNOLOGY FOR SPRING FIELD PEA Abstract: Spring field pea is an important fodder plant ,because it gives high yields of grain,with a small investment and for a relatively short time. This plant species is perfectly adapted to the climatic conditions of our country.Peculiarities in production technology with aspects of utilisation,starting from crop rotation, tillage practies,fertilization,time and way of sowing as well as crop rotation are took into consideration.On our trial field we set up trials with during 2014. and 2015. year,the results of these trials can help farmers regarding choice of varieties.In different enviromental conditions can achieve high yields, over 5 t/ha. Keywords: spring field pea, production technology, yield, trial

UVOD

Jednogodišnje krmne biljke imaju dugu tradiciju gajenja u Srbiji i zauzimaju istaknuto mesto u različitim načinima biljne proizvodnje. Najznačajnije jednogodišnje krmne mahunarke u Srbiji su stočni grašak i obična grahorica koje zauzimaju između 30000 ha i 35000 ha [7]. Jari stočni grašak je zahvalna krmna biljka, jer daje visoke prinose zrna uz mala ulaganja i za relativno kratko vreme. Gajenje stočnog graška u smeši sa strnim žitima, za proizvodnju zelene krme ili sena, ima dugu tradiciju u Srbiji. Sa proizvodnjom zrna proteinskog graška počelo se, međutim tek pre tridesetak godina. Potražnja za zrnom proteinskog graška poslednjih godina značajno raste. Samleveno zrno proteinskog graška koristi se za spremanje koncentrovane stočne hrane. Zbog visokog sadržaja proteina ono može jednim delom da zameni sojinu sačmu u obroku preživara i nepreživara. Naročito je značajno da se mleveno zrno graška može direktno koristitiu ishrani, bez prethodne termičke obrade što pojednostavljuje postupak pripreme koncentrovanih hraniva i povećava nezavisnost gazdinstva u odnosu na prerađivačku industriju. [6]

• Uvod • Agrotehničke mere u proizvodnji jarog stočnog graška • Zaključak • Literatura




8

AGROTEHNIČKE MERE U PROIZVODNJI JAROG STOČNOG GRAŠKA

Izbor parcele

U odnosu na zemljište grašak je dosta tolerantan, ali mu ipak najbolje odgovaraju duboka, plodna zemljišta dobrih fizičkih osobina. Međutim, on daje dobre rezultate i na težim, zbijenijim zemljištima, dok jako teška, zbijena i kisela zemljišta ne podnosi. Grašak najbolje rezultate u proizvodnji daje na černozemu, lakšim aluvijalnim zemljištima, i livadskim crnicama.[1]. Plodored

Grašak ne podnosi monokulturu i obavezno se gaji u plodoredu. Poželjno je da grašak na istu parcelu dođe nakon tri do četiri godine. Dobri predusevi za grašak su strna žita. Okopavine koje rano napuštaju zemljište takođe su dobri predusevi za grašak, to su suncokret, silažni kukuruz kao i krompir. Nepoželjno je gajiti grašak nakon neke od mahunarki zbog postojanja većeg broja zajedničkih bolesti i štetočina. Grašak je odličan predusev za većinu kultura, jer ostavlja zemljište čisto od korova i obogaćeno azotom. Posle žetve graška, početkom jula, mogu se gajiti postrni usevi ako postoji sistem za navodnjavanje [5]. Obrada zemljišta

Osnovna obrada zemljišta se obavlja u jesen, na dubinu od 20 do 25 santimetara. Predsetvena priprema izvodi se u proleće, setvospremačima, na dubinu 8 do 10 santimetara. Nakon osnovne obrade i predsetvene pripreme zemljište treba da je mrvičaste strukture i dobro poravnato [3]. Ravno zemljište omogućava kvalitetnije izvođenje žetve što smanjuje gubitke pri kombajniranju. Đubrenje

Đubrenju jarog stočnog grašaka potrebno je posvetiti veliku pažnju, jer ova kultura ima relativno kratak period vegetacije. Sve faze razvoja jarog graška su skraćene, pa je važno da biljke imaju dovoljne količine lakopristupačnih hraniva na raspolaganju. Grašak za proizvodnju zrna ima veće potrebe u hranljivim materijama nego sorte krmnog graška. Najveći deo azota biljka graška obezbeđuje biološkom fiksacijom budući da je ova kultura legumoinoza. Veoma je važno da mlade biljke graška imaju na raspolaganju dovoljne količine azota do faze formiranja kvržica na korenu graška. Kvržice se formiraju dve do tri nedelje nakon nicanja graška, nakon toga potreban azot biljka obezbeđuje azotofiksacijom iz atmosfere [4]. Ravno grašak treba đubriti na bazi agrohemijskih analiza zemljišta. Prinos i kvalitat zrna graška veoma zavise od ishrane fosforom. Što se tiče vremena unošenja đubriva, na osnovu rezultata većine autora, celokupne količine fosfora i kalijuma kao i deo azota treba uneti pred osnovnu obradu [2]. Ostatak azota treba primeniti predsetveno. Okvirne količine za đubrenje graška su 30 do 45 kg/ha azota, i 60 do 80 kg/ha fosfora i kalijuma. Setva

Jari stočni grašak pripada usevima najranijeg prolećnog roka setve. Optimalni rok setve ove kulture u uslovima Vojvodine je druga polovina februara i prva polovina marta. Ako se zakasni sa setvom dolazi do značajnog smanjenja prinosa. Jari stočni grašak seje se žitnim sejačicama, na međuredni razmak od 12,5 cm. Veoma je važno setvom obezbediti optimalni sklop koji se kreće oko 1200000 klijavih zrna po hektaru. Na količinu semena za setvu utiču čistoća, klijavost, masa 1000 semena kao i karakteristike sorte. Potrebna količina semena za setvu kreće se od 250 do 300 kg/ha U optimalnom sklopu lakše se postiže ujednačena zrelost, usev manje poleže i površina ostaje čistija od korova. Optimalna dubina setve je 4 do 5 cm. [4]. Setva sirka u našim uslovima može da se obavlja od početka maja do sredine juna meseca. Dubina setve sirka je 3 do 5 cm. Prinos i kvalitet zrna jarog stočnog graška zavise kako od agroekoloških uslova proizvodnog rejona tako i od izbora sortimenta i primenjene tehnologoje proizvodnje. PSS Sombor je na oglednom polju “Toplana“ izvela oglede sa jarim stočnim graškom tokom 2014. i 2015 godine (Tabela br.1,Tabela br. 2). Rezultati ovih ogleda mogu pomoći poljoprivrednim proizvođačima u pogledu izbora sortimenta jarog stočnog graška.




9

Tabela br.1-Rezultati makroogleda jarog stočnog graška u 2014.godini Results of macro trial of spring field pea in 2014. year

Red.br. Sorta prinos kg/ha rang

1 Partner 3900 2 2 Dukat 3489 3 3 Junior 2809 4 4 Angela 4125 1 Prosek 3581

Tabela br.2-Rezultati makroogleda jarog stočnog graška u 2015.godini Results of macro trial of spring field pea in 2015. year

Red.br. Sorta prinos

kg/ha rang

1 Angela tretman sa Lamardorom 4139 1 2 Angela netretirano seme 3966 2 3 Dukat 3500 4 4 Partner 3495 5 5 Junior 3589 3

Nega

Nakon završene setve važno je obaviti valjanje kako bi kontakt između semena i zemljišta bio bolji, nicanje ujednačeno, usev ravnomerno razvijen i žetva izvedena kvalitetno.Valjanje može da se izostavi na teškim, glinovitim zemljištima, a posebno u ranim rokovima setve. Posebnu pažnju tokom vegetacije treba posvetiti zaštiti useva od korova, bolesti i štetočina. Pojava korova, posebno u vreme nicanja, kao i neadekvatna zaštita značajno utiču na smanjenje prinosa i kvaliteta zrna graška. Integralni pristup zaštiti od korova podrazumeva upotrebu sortnog i deklarisanog semena, plodored, kvalitetnu obradu zemljišta, odgovarajuću gustinu useva i primenu efikasnih herbicida. Herbicidi se koriste posle setve, a pre nicanja kao i kada je usev graška visine 10 do 15 cm. U našim uslovima grašak napada veći broj štetnih insekata, najveće štete nanose lisne vaši i graškov žižak. Tretiranje protiv graškovog žižka obavlja se u vreme punog cvetanja useva. Žetva

Žetvi jarog stočnog graška treba posvetiti punu pažnju, budući da ovaj usev često poleže. Gajenjem sorti sa ograničenim porastom i ujednačenim sazrevanjem žetva je olakšana, a gubici zrna su smanjeni. Grašak relativno brzo sazreva. Kada je sadržaj vlage u zrnu oko 40% biljka još uvek ima zelenih listova. Od tog trenutka sadržaj vlage u zrnu se naglo smanjuje i za kratko vreme je 15 do 16 % kada se može početi sa žetvom. Upotreba desikanata ne dovodi do bržeg sazrevanaj useva, ali u slučaju jače zakorovljenosti olakšano je kombajniranje useva. Žetva graška obavlja se žitnim kombajnima uz određena prilagođavanja koja su slična kao i kod žetve soje. Posebno je važno podesiti heder kombajna, pri čemu visina reza treba da je 5 do 10 cm kako bi gubici u žetvi bili prihvatljivi. Ukoliko je ovršeno zrno vlage veće od 13% treba ga dodatno sušiti. U različitim agroekološkim uslovima jari stočni grašak može da ostvari prinos od 2,5 do 5,5 t/ha. ZAKLJUČAK

Jari stočni grašak je zahvalna krmna biljka, jer daje visoke prinose zrna uz mala ulaganja i za relativno kratko vreme. Seje se rano u proleće, čim se mehanizacijom može ući u njive, dobro koristi rezerve zimske vlage i prolećnih padavina. Zahvaljujuči simbiozi sa azotofiksatorima, grašak, kao i druge leguminoze, nakon žetve ostavlja u zemljištu značajne količine azota i organske materije napohodne za rast i razviće narednog useva. Setva u gustom sklopu i brz početni porastu značajnoj meri onemogućavaju razvoj korova. PSS Sombor je na oglednom polju “Toplana“ izvela oglede sa jarim stočnim graškom tokom 2014. i 2015. godine, rezultati ovih ogleda mogu pomoći poljoprivrednim




10

proizvođačima u pogledu izbora sortimenta ove kulture. U različitim agroekološkim uslovima krm može da ostvari visok prinos zrna, koji se kreće i preko 5 t/ha. Literatura: [1] Jeftić, S.,Šuput, M.,Gotlin, J.,Pucarević, A.,Miletić, N.,Klimov, S.,Đorđevski, J.,Španring, J.,Vasilevski, G.,.(1986) Posebno ratarstvo I, Naučna knjiga, Beograd, str. 371-382. [2] Mikić, A.,Ćupina., B.,Katić, S.,Karagić, Đ.,(2006); Značaj jednogodišnjih krmnih mahunarki u obezbeđenju biljnih proteina, Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo ,Novi Sad, str. 91-103. [3] Stošić,M., Lazarević, D.,(2002): Krmno bilje na oranicama, Minerva, Subotica, str. 19-23. [4] Đukić, D.(2002); Biljke za proizvodnju stočne hrane., Novi Sad, str. 287-294. [5] Mihailović, V.,Mikić, A.,Milošević, B.,(2013): Proteinski grašak za zrno ,,Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2013., Novi Sad, str. 401-402. [6] Mihailović, V.,Mikić, A.,Karagić, Đ.,(2008):Tehnologija proizvodnje zrna proteinskog graška,Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2008., Novi Sad, str. 248-250. [7] Mihajlović,V., Katić,S., Ćupina,B., Vasiljević,S., Karagić,Đ., Pataki,I., Mikić,A., Milić,D.,(2008); Rezultati u oplemenjivanju, agrotehnici i semenarstvu krmnih biljaka u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo,Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, str. 81-102.




11

UTICAJ TOPLOTNOG TRETMANA VODOM NA OČUVANJE KVALITETA PARADAJZA TOKOM PERIODA ČUVANJA

Olivera Sekulić, dipl.ing., Vladimir Sabadoš, dipl.ing.

Izvod: Najzastupljenija povrtarska vrsta u plasteničkoj proizvodnji povrća je paradajz. Razvojem savremenih tehnologija, posebno u povrtarskoj proizvodnji, omogućeno je da se proizvodnja u zaštićenom prostoru odvija tokom cele godine. Kako je sve manje izražen sezonski karakter u proizvodnji povrća tako je na tržištu sve zastupljenija ponuda svežeg povrća tokom cele godine. Kvalitet plodova koji se stavljaju na čuvanje zavisi od biljne vrste, sorte, proizvodnih činilaca i agro-klimatskih uslova [2]. Zbog visokog sadržaja vode paradajz spada u vrlo osetljivo povrće kada je reč o njegovoj berbi, čuvanju i transportu. bela knjiga. Gubici koji nastaju u procesu čuvanja u značajnoj meri utiču na kvalitet plodova i umanjuju vrednost proizvodnje. Kako bi proizvođači povrća ostvarili veću konkurentnost na tržištu svežeg povrća tokom cele godine, važno je smanjiti gubitke koji nastaju u procesu čuvanja na minimum. U cilju upoznavanja proizvođača sa tehnologijom čuvanja svežeg povrća u PSS „Sombor“ izveden je ogled sa čuvanjem različitih sorti paradajza primenjujući toplotni tretman vodom. Ključne reči: paradajz, kvalitet, gubici, čuvanje

IMPACT OF HOT WATER TREATMENT ON RETAINING TOMATO QUALITY DURING STORAGE TIME

Abstract: The most frequent vegetable variety in green house vegetable production is a tomato. Development of contemporary technologies, especially in vegetable production enabled the whole-year production in protected area. As the seasonal character in vegetable production is becoming less prominent, the market offers more fresh vegetable during a whole year. The quality of fruits that are put in storage depends of plant species, variety, production factors and agro-climatic conditions. Due to a high level of water concentration, a tomato is very sensitive vegetable when it comes to its harvest, storage and transport. The losses made in the process of storage influence the quality of fruits in a significant measure and the production value is decreased. It is important to reduce the losses during the storage process to minimum, so that the producers of vegetables could achieve higher competitiveness on market of fresh vegetable throughout the whole year. In order to introduce the storage technology of fresh vegetables to the producers, PSS “Sombor“conducted a trial with storing different varieties of tomato by applying the hot water treatment. Keywords: tomato, quality, losses, storage

UVOD

U plasteničkoj proizvodnji povrća paradajz je jedna od najzastupljenijih povrtarskih vrsta. Proizvodnja paradajza u Srbiji zauzima visoko mesto, po vrednosti proizvodnje, u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji.U zaštićenom prostoru, primenom savremenih tehnologija, najčešće se proizvodni ciklus odvija tokom cele godine. Hranljiva vrednost, osvežavajući ukus i mnogostruki načini upotrebe (svež, sušen, mariniran, kišeljen) čine paradajz vrlo traženim povrćem [1]. Zahtev za svežim plodom paradajza, tokom cele godine, biće sve izraženiji pojavom sve većeg broja mega marketa. Ovi marketi isključivo žele celogodišnje snabdevanje plodom visokog kvaliteta. Kako bi poljoprivredni proizvođači

• Uvod • Materijal i metod rada • Rezultati • Zaključak • Literatura




12

ostvarili veću konkurentnost na tržištu svežeg povrća tokom cele godine neophodno je upoznavanje sa tehnologijom čuvanja. Važno je smanjiti gubitke tokom berbe, adekvatno klasirati, upakovati povrće i sačuvati ga u najoptimalnijim uslovima u kojima bi promene bile svedene na minimum. U toku čuvanja svežeg povrća gubici mogu nastati isparavanjem, disanjem, produkcijom etilena, fotosintezom, rastom i razvojem, transpiracijom, fiziološkim, fizičkim i patološkim povredama [1]. Sve metaboličke promene koje se dešavaju posle berbe su manjeg intenziteta na nižim temperaturama. Kako bi se plodovi paradajza mogli čuvati na niži temperaturama (na 5o C i manjim) a da pri tome ne budu njima ozleđeni, neophodno je pre čuvanja plodove izložiti toplotnim tretmanima. Najčešče primenjivani toplotni tretmani su u vidu: tople pare, toplog vazduha i tople vode. Najviše se primenjuje topla voda kao tretman predčuvanja u kontroli razvoja bolesti tokom čuvanja paradajza. Topla voda se primenjuje u relativno kratkom vremenskom periodu, od nekoliko sekundi do par minuta). bela knjiga. U PSS Sombor izveden je ogled sa čuvanjem različitih sorti paradajza uz primenu toplotnog tretmana vodom.

Uspešnost u smanjenju gubitaka zahteva poznavanje bioloških osobina vrste i sorte zatim činilaca spoljne sredine koji dovode do oštećenja kao i tehnologije i tehnike čuvanja [1]. U PSS Sombor izveden je ogled sa čuvanjem različitih sorti paradajza uz primenu toplotnog tretmana vodom.

MATERIJAL I METOD RADA

U ogledu koji je izveden sa 5 sorti paradajza, plodovi su potapani u vodu temperature 50o C u trajanju od 1 minuta. Nakon potapanja jedan deo plodova skladišten je na temperaturi od 4o C a drugi deo na 22o C. U varijanti kontrole plodovi nakon berbe skladišteni su na dva toplotna režima (4 i 22o C) bez potapanja u toplu vodu. Promene u težini plodova i sadržaju šećera ocenjivani su svakih 5 dana tokom perioda od 20 dana skadištenja.




13

Sorte paradajza sa kojima je izveden ogled međusobno su razičite po tipu ploda. sorta naziv 1 CRX 71149 2 CRX 71777 3 ALPARAC 4 FABIOLA 5 SILVIYA

REZULTATI

Tokom perioda čuvanja u trajanju od 20 dana uočene su razlike u sadržaju šećera u zavisnosti od sorte, primenjenog tretmana pre čuvanja i temperature čuvanja. Najveća razlika u sadržaju šećera izmerena je kod sorte Alparac u varijanti bez potapanja u toplu vodu (skladištena na 22o C) dok je najmanja razlika uočena kod sorte CRX 71149 u varijanti bez potapanja u toplu vodu. Promene u sadržaju suve materije nakon 20 dana čuvanja na temperaturi od 22o C prikazane su na grafikonu 1. Na temperaturi čuvanja od 4o C tokom perioda od 20 dana najveća razlika u sadržaju šećera izmerena je kod sorte Silvija u varijanti sa potapanjem u toplu vodu, dok je najmanja razlika izmerena kod sorte CRX 71777 bez potapanja u toplu vodu. (Grafikon 2.)

Najveći gubitak težine pri skladištenju paradajza na 4o C zabeležen je kod sorte Silvija u varijanti sa potapanjem u toplu vodu, dok je najmanji gubitak težine zabeležen kod sorte CRX 71777 u varijant sa potapanjem u toplu vodu. (Grafikon 3). Pri skladištenju paradajza na temperaturi od 22o C tokom perioda od 20 dana najmanji gubitak težine zabeležen je kod sorte CRX 71777 u varijant sa potapanjem u toplu vodu dok je najveći gubitak u težini zabeležen kod sorte CRX 71149 u varijanti sa potapanjem u toplu vodu. (Grafikon 4)

Grafikon 1. Sadržaj suve materije plodova skladištenih na 22o C




14

Grafikon 2. Sadržaj suve materije plodova skladištenih na 4C

Grafikon 3. Gubitak težine kod plodova skladištenih na 4 C

Grafikon 4. Gubitak težine kod plodova skladištenih na 22 C




15

ZAKLJUČAK

Rezultati ogleda sa čuvanjem različitih sorti paradajza pokazuju da različiti temperaturni uslovi i primenjeni tretmani nakon berbe a pre skladištenja, različito utiču na promene parametara kvaliteta tokom perioda čuvanja. Primenjeni tretman potapanja plodova u toplu vodu temperature 50o C u trajanju od 1 min je uticao različito na sadržaj suve materije i gubitak težine plodova u zavisnosti od sorte i temperature čuvanja. Dobijeni rezultati u ogledu sa čuvanjem paradajza ukazuju na potrebu nastavka istraživanja iz ove oblasti u narednoj godini. Literatura: [1] Zoran Ilić, Elazar Falik, Mile Dardić (2009) – Berba sortiranje, pakovanje i čuvanje, Zubin Potok [2] Zoran Ilić, Elazar Falik, Mihal Đurovka, Đorđi Martinovski, Radmila Trajković (2007) – Fiziologija i tehnologija čuvanja povrća, Novi Sad [3] International Training Course on „Postharvest Practices“ Agricultural Reasearch Organization, Volcani Centar Bet Dagan – Israel, Effect of Hot Water Treatment on the Postharvest storage life of Tomatoes (L)




16

TROGODIŠNJI REZULTATI SAKUPLJANJA AMBALAŽE OD PESTICIDA OD INDIVIDUALNIH KORISNIKA

Mr Gordana Forgić, PSS Sombor doo, Dragana Dimitrijević, Udruženje SECP-a

ZBRINIMO AMBALAŽU – ZAŠTITIMO OKOLINU ! Izvod: Poljoprivredna stručna služba Sombor od 2013. godine u saradnji sa SECP-a (Udruženje proizvođača sredstava za zaštitu bilja Srbije) učestvuje u realizaciji Projekta “Uspostavljanje sistema zbrinjavanja amablažnog otpada od individualnih korisnika sredstava za zaštitu bilja”. Radi se o prvom Pilot projektu u Srbiji koji je realizovan na području opština Sombor, Apatin i Odžaci, a uz podršku Grada Sombor-a i opština Apatin i Odžaci. Cilj Projekta je iznalaženje najboljeg načina kako bi se prikupljanje i zbrinjavanje ambalažnog otpada obavilo na adekvatan način jer do sada nije uspostavljen sistem koji bi podržao preuzimanje i zbrinjavanje ambalaže od pesticida od individualnih poljoprivrednih proizvođača i zbog ne postojanja infrastrukutre za adekvatno krajnje zbrinjavanje ambalaže od pesticida. Tokom tri godine sakupljanja ambalaže od pesticida od individualnih korisnika prikupljeno je ukupno i bezbedno zbrinuto 14.340 kg. Akcija sakupljanja nastavlja se i u 2016. godini. Ključne reči: PSS Sombor, individualni proizvođači, pesticidi, ambalaža, sakupljanje

A THREE-YEAR RESULTS OF THE COLLECTION OF CONTAINERS OF PESTICIDES ON INDIVIDUAL USERS

Abstract:PSS Sombor since 2013 in cooperation with the SECPA (Association of producers of plant protection products Serbian) participates in the implementation of the Project Establishing a system of waste disposal packaging waste of individual users pesticide. It was the first pilot project in Serbia is implemented in the municipalities of Sombor, Apatin and Odžaci, with the support of the City of Sombor and municipalities Apatin and Odžaci. The project aims at finding out the best ways to collect and disposal of packaging waste performed adequately as they have not established a system to support download and disposal of containers of pesticides from individual agricultural producers and for not being adequate for Infrastructure for the final disposal of pesticide containers. During the three years of collecting containers of pesticides from individual users collected and safely disposed of a total of 14.340 kg. Action collection continues the in 2016. Keywords: PSS Sombor, individual producers, pesticide, packaging, collecting

ZNAČAJ

Poljoprivredna proizvodnja se ne može zamisliti bez primene pesticida čija potrošnja raste sa savremenim zahtevima proizvodnje. Pored toga što nestručna primena pesticida predstavlja rizik za zdravlje ljudi i životnu sredinu veliku opasnst predstavlja ambalaža od pesticida koja se, svedoci smo, uglavnom odlaže nesavesno nakon upotrebe ostavljanjem na parcelama, bacanjem u vodotokove, spaljivanjem, odlaganjem na deponijama, zakopavanjem.

• Značaj • Materijal i metod rada • Rezultati • Zaključak • Literatura




17

Procenjuje se da se putem ostataka opasnih materija putem ambalaže gde spada i pesticidna ambalaža koja se nepravilno odlaže deponuje oko 50 tona pesticida u odbačenih 10 miliona ambalažnih jedinica.

Zbrinjavanje otpadne ambalaže od velikih korisnika pesticida (kompanije) uspostavljen je tokom 2012. godine, ali je neophodno uspostaviti i sistem koji bi podržao preuzimanje i zbrinjavanje ambalažnog otpada direktno od individualnih korisnika pesticida kojoj kategoriji pripada najveći broj poljoprivrednih proizvođača.

PSS Sombor je prepoznala značaj ovog problema i prva u Srbiji prihvatila da učestvuje u realizaciji Pilot Projektu koji je iniciran od strane Udruženja SECP-a.


Realizacija Projekta je počela u 2013. godini postavljanjem pokretnog kontejnera od strane ovlašćenog operatera

na mesto koje je odredila Mesna zajednica. Svi zainteresovani – korisnici pesticida prema rasporedu i vremenu postavljanja kontejnera imali su priliku da donesu i bezbedno odlože svoju amabalažu od pesticida. Kontejner za sakupljanje ambalaže od pesticida u određenom naseljenom mestu je ostajao je 2 sata. U istoj godini Projekat je počeo da se realizuje u Bugarskoj,Turskoj,Grčkoj I Rusiji.

Aktivnosti PSS Sombor u realizaciji Projekta - uspostavljanje kontakata sa lokalnim vlastima u cilju realizacije Projekta - organizovanje sastanaka sa predstavnicima MZ u cilju lociranja mesta postavljanja kontejnera - obaveštavanje poljoprivrednih proizvođača o pripremi ambalaže i vremenu realizacije Projekta - praćenje realizacije projekta - edukacija o pravilnom i bezbednom rukovanju pesticidima i ambalažom od pesticida - edukacija o pravilnom ispiranju ambalaže - prikaz neophodne zaštitne opreme pri primeni pesticida prilikom preuzimanja ambalaže - analiza odlaganja ambalaže od pesticida kod poljoprivrednih gazdinstava - promocija Projekata – Zimske škole, mediji, individualni kontakti

SECPA je takođe blagovremeno putem medija najavila raspored preuzimanja ambalaznog otpada. Predstavnik

SECPA je tokom aprila i maja obišao poljoprivredne apoteke, mesne zajednice, poljoprivredne proizvođače, postavio obaveštenja i kontaktirao veliki broj individualnih korisnika sredstava za zaštitu bilja informišući ih o ovoj akciji.

Prazna ambalaža koja nije pravilno isprana i očišćena je OPASAN OTPAD i kao takva može zagaditi sredinu i predstavljati potencijalnu opasnost za životnu okolinu i ljude. Studija od strane ECPA Stručne grupe o ambalaži (1992) pokazala da se TROSTRUKIM ISPIRANJEM uklanja preko 99.99% prvobitnog sadržaja iz boce i kao takva ambalaža više nije opasan otpad.

Pravilan postupak TROSTRUKOG ISPIRANJA AMBALAŽE je sledeći:

1.Isprazniti sadržaj ambalaže u rezervoar uređaja za primenu 2. Dodati vodu do 1/3 zapremine ambalaže 3. Zatvoriti ambalažu i snažno promućkati sadržaj 3–5 puta (najmanje 30 sekundi) 4. Ostaviti da se ocedi ambalaža iznad rezervoara najmanje 30 sekundi 5. Postupak ispiranja ponoviti TRI PUTA i proveriti stepen čistoće 6. Vodu od ispiranja sipati u rezervoar prskalice 7. Ispranu ambalažu probušite na tri mesta da ne bi bila ponovo korišćena.

U sakupljanju ambalaže bili su uključenui ovlašćeni operateri koji su odnosili ambalažu na dekontaminaciju metodom- suvi led i tek nakon toga materijal je spreman za reciklažu.

REZULTATI

Tokom trogodišnjeg sprovođenja akcije sakupljanja ambalaže od individualnih korisnika pesticida na našem području sakupljeno je 14.340 kg (Tab. 1) koju su doneli poljoprivredni proizvođači sa područja opština Sombor, Apatin i Odžaci. Kroz sve tri godine malo više se odazvalo proizvođača iz opštine Sombor što je normalno, ali




18

nedovoljno, sobzirom da u toj opštini ima i najviše poljoprivrednih proizvođača. Značajan pomak u 2015. godini se prepoznaje u pripremi ambalaže koja je mnogo čistija nego prethodnih godina što je značajno u smislu daljeg postupanja sa ovom ambalažom.

Količina sakupljene ambalaže je zavisila u mnogome od aktivnosti mesnih zajednica tako da su postojala naseljena mesta u kojima se nije pojavio ni jedan poljoprivredni proizvođač iako se radi o aktivnoj poljoprivrednoj sredini. Te lokacije su isključene iz akcije u 2016. godini.

Tabela 1.Rezultati sakupljanja ambalže od pesticida po godinama Table 1. The results of the collection containers of pesticides per year

Godina Opštine Sakupljeno kg 2013. Sombor

Apatin Odžaci

2380 1480 880

UKUPNO 4740 2014. Sombor

Apatin Odžaci

1420 1680 980

UKUPNO 4080 2015. Sombor

Apatin Odžaci

2220 2300 1000

UKUPNO 5520 UKUPNO ZA 3 GODINE 14340

U zemljama EU već duži niz godina uspostavljen je sistem bezbednog odlaganja ambalažnog otpada od

individualnih korisnika pesticida što je bilo prezentovano na Konferenciji o bezbednoj primeni pesticida u Bratislavi 2013 godine.Tada su izneti podaci da u Francuskoj ima 300.000 farmera i 4.600 mesta za prikupljanje amabalaže od pesticida, a imaju 1000 prodajnih mesta pesticida. Efikasnost sistema u Francuskoj danas je preko 70% prikupljene ambalaže od pesticida.U Nemačkoj ima 230 sabirnih mesta za ambalažu od pesticida, a obrade ambalažnog otpada od pesticida u Nemačkoj se rade spaljivanjem u cementarama, koriste se kao sirovine za proizvodnju metanola i kao materijal za reciklažu. Najčešći centri za prikupljanje amabalaže od pesticida su prodajna mesta pesticida. [1]

Zakonska regulativa koja reguliše ovu oblast u Srbiji obrađena je od strane Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine (Zakon o upravljanju otpadom, Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu: Sl. glasnik RS, 36/09; Zakon o sredstvima za zaštitu bilja,Sl. glasnik RS, 41/09; Pravilnik o vrstama ambalaže za pesticide i đubriva i uništavanje pesticida i đubriva,Sl. list SRJ, 35/99).

ZAKLJUČAK

I pored velikog angažovanja PSS Sombor i SECPA-e u cilju informisanja o ovoj akciji, s obzirom na odziv

individualnih poljoprivrednih proizvođača, može se zaključiti da u dovoljnoj meri nije shvaćen značaj pravilnog odlaganja ambalaže od pesticide i koliko je ista potencijalno opasna i u kojoj meri može da zagadi životnu sredinu.

Analiza ukazuje da svest korisnika pesticida još nije na tom nivou da shvati opasnost od nepravilnog rukovanja opasnim otpadom u koji spada i ambalaža od pesticide koja nakon pražnjenja nije pravilno isprana i bezbedno odložena do njene predaje operateru radi kranjeg zbrinjavanja.

Svi poljoprivredni proizvođači koji su predali praznu ambalažu od pesticida pozdravili su ovu akciju smatrajući da je to dobar način da se “oslobode” potencijalno opasnog otpada.

Jedan od zaključaka je da su zadruge i drugi oblici udružene poljoprivredne proizvodnje gde su prisutni agronomi-stručna lica ozbiljno prišli rukovanju ambalažom od pesticida i stručno pripremili ambalažu od pesticida koju su predali u ovoj akciji.

Količina sakupljene ambalaže je zavisila u mnogome od aktivnosti mesnih zajednica koje takođe nisu prepoznale značaj sakupljanja ambalaže od pesticida u cilju zaštite zivotne sredine svoga regiona.




19

Akcija sakupljanja ambalaže od pesticida nastavlja se i u 2016. godini i trajaće u periodu od 6-10 juna. Literatura: [1] Conference on Safe and Sustainable Use of Pesticides,june 11-12,2013,Bratislava Slovakia




20

REZULTATI EFIKASNOSTI INSEKTICIDA PREMA ŠTETNIM GUSENICAMA NA PAPRICI

Jelena Perenčević, dipl.ing, Gordana Mrdak, dipl.ing Izvod: U poljskim ogledima ispitivano je delovanje insekticida na gusenice sovica (A.gamma i H.armigera). U periodu pojave leptira sovica tretirano je 5 puta sa razmakom od 7 do 14 dana ali u periodu brojnijeg prisustva sovica . Korišćeni su insekticidi koji su slabo rastvorljivi u vodi, plodovi ih ne usvajaju i ekonomski prihvatljivi. Talstar 10 EC i Coragen 24 SC su pokazali nešto bolju efikasnost od Affirm 095 SG. Pojava gusenica sovica pratila su oštećenja i pojave „vlažne truleži“ (E.carotovora). Sorta Ljubov dlan kao bujnija bila je atraktivnija za lisne vaši, a time i pojavu čađavica. Ključne reči: Noctuids, Aphids, E.carotovora, A. alternata

RESULTS OF EFFICACY OF INSECTICIDES AGAINST HARMFUL CATERPILLARS ON PEPPERS

Abstract: The effect of insecticide on moth caterpillars was investigated in field trials. In the period of butterfly owl occurrence, the treatment was applied 5 times in the interval of 7 to 14 days, but in the period of higher presence of the Noctuidae. The used insecticides are poorly soluble in water, the fruits do not adopt them and they are economically acceptable. Talstar 10 EC and 24 Coragen SC showed a slightly better efficiency than the Affirm 095 SG. The presence of moth caterpillar was accompanied by the damage and the appearance of “wet rot” (E carotovora). “Ljubov dlan” variety as more luxuriant was more attractive to aphids, and consequently to the occurrence of mold. Keywords: Noctuids, Aphids, E.carotovora, A. alternate

UVOD

Gajenje paprike odvija se na različitiom nivou tehnologije. Koriste se sorte domaće i strane proizvodnje. Redovno se pinciraju vrhovi, paprika se razvodi na dve grane da bi bili pravilno formirane i dobijali plodove prve klase. Međutim u većini slučajeva zbog korišćenja skupe radne snage, paprika se gaji bez razvođenja grana i plodovi su prve i druge klase. U ovim uslovima zbog zbijenosti biljaka, posebno u drugom delu vegetacije, plodovi su atraktivni za sovice koje nalaze povoljne uslove relativne vlažnosti (zalivanja), cvetanje sve vreme i mogućnost ubušivanja u plodove. Ovo zahteva da se koriste insekticidi koji se ne usvajaju u plodove, da brzo deluju da bi sprečili ubušivanje, da su ekološki i toksikološki povoljni i ekonomski prihvatljivi. Imajući ovo u vidu, cilj rada je bio da se u poljskim uslovima gajenja na dve naše domaće sorte „Ljubov dlan“ i „Savo“, utvrdi mogućnost sprečavanje ubušivanja gusenica i dobijanja plodova zdravstveno bezbednih.


Sorta paprike “Ljubov dlan“ tipa kapija, domaće proizvodnje, sa krupnim i mesnatim plodovima koji se lako ljušte i peku. Masa ploda je od 200 do 350 g, a dobijaju se prosečni prinosi od 70-80 tona/ha.

• Uvod • Materijal i metod rada • Rezultati ogleda • Zaključak • Literatura




21

Sorta „Savo“, domaće proizvodnje, babura, bele boje koja u vreme zrenja narandžasta do crvena. Težina i prinosi plodova je manji od prethodne sorte.

Ogled je postavljen u Somboru lokalitet Toplana. Paprika je rasadjivana 19.05.2015. godine. Ogled je postavljen sa 3 varijante insekticida i Kontrola. Varijanta:1. Talstar (a.m.deltametrin) 10 EC 0.3 l/ha. Deltametrin je piretroid. IRAC 3A (Pesticide Manual, 2012) koji deluje na centralni nervni sistem ili ima inicijalno delovanje, ne usvaja se plodovima, jer je skoro nerastvoljiv u vodi, ima sporedno dejstvo na lisne vaši i karencu od 14 dana. [1] Varijanta: 2. Coragen 20 SC (hlorantraniliprol) 0.2 l/ha Chlorantraniliprol spada u diamide, IRAC,28 insekt ryanodine receptor [2] Preparat deluje digesivno, unošenjem preparata pri ubušivanju i to do 8 minuta posle početka ishrane gusenice prestaju sa ishranom, sasušuju se i uginjavaju. Registrovan je za primenu na povrću sa karencom od 14 dana [1] a u inostranstvu za papriku sa 3 dana karence. Deklarativno deluje ovicidno što nije potvrđeno (Sl.3). Varijanta: 3. Affirm 095 SG (emamektin benzoat) u količini 2 l/ha Spada u abamektine IRAC 6 ili stimuliše oslobadjanje aminobutiricacid i otvara hlorne kanale na centralnom nervnom sistemu (Pesticide Manual,2012). Deluje digestivo i oko 8 puta sporije od Coragena. Na svetlosti se brzo razlaže, pa ima karencu od 7 dana [1] Varijanta: 4. Kontrola Prvi tretman je uradjen 22.jula., drugi 1.08 ., treći 14.08 i četvrti 20.08 i peto 27.08 2015 godine Ocena efikasnosti izvedena je 21.07., 30.07., 11.08.,20.08 i 27.08 2015 godine Prskanje je izvedeno leđnom Solo prskalicom.

Leptiri sovica Autoprapha gamma i Helicoverpa armigera, doleću sa susednih polja. Let je praćen feromonskim klopkama, koje su postavljene 11. jula 2015. godine. Osim toga, svake nedelje pregledano je po 10 slučajno odabranih biljaka po ponavljanju. Registrovali smo broj jaja, oštećenja plodova i pojava sekundarnih bolesti koje su nastale posle oštećenjima plodova, kao što je Erwinia carotovora (prouzrokovač „vlažne truleži“), koju prenose leptiri i gusenice sovica, zatim prisustvo kolonija lisnih vaši, lučenje medne rose i pojava čadjavice. Sovica Autoprapha gamma polaže jaja u pojednačno ili grupicama na list i posle pilenja se hrane na listu. Samo starije gusenice mogu se ubušivati u plodove. Sovica Helicoverpa armigera polaže jaja pojedinačno ili u grupicama neposredno pored cvetova i odmah posle pilenja se ubušuju u plodove [3]. Embrionalno razviće gusenica je od 3 do 5 dana. Razmak izmedju tretmana u ogledu je bio duži od embrionalnog razvića gusenica, pa se očekivalo izvesno ubušivanja gusenica u plodove.

REZULTATI OGLEDA

U prvom pregledu 21.07.2015 godine (tab. 1) na feromonskim klopkama uhvaćeno je 475 leptira A.gamma i 17 leptira H.armigera . A. gamma polaže uglavnom jaja na list i plodovi i pored brojnosti leptira nisu u početku ugroženi.

Tab. 1: Prisustvo štetnih sovica na paprici pri pregledu 21. 07.2015 godine

Tretmani Sorta Savo Jaja A.gamma

Ljubov dan Jaja A.gamma

Talstar 10 0.3 l/ha 2 jaja 0 Coragen 020 SC 0.2 l/ha 2 jaja 0 Affirm 095 SG 2 l/ha 1 jaja 1 jaja Kontrola 1 jaja 2 jaja

U drugom pregledu koji izveden 30.07.2015 godine uhvaćenoje 269 leptira A.gamma i 18 imaga H. armygera

(tab.2)




22

Tab.2: Broj zdravih plodova na insekticidnim tretmanima posle 2 tretmana na sortama uzetih na 30 biljaka

Tretmani Sorta Savo Sorta Ljubov dlan

Zdravi plodovi Zdravi plodovi Talstar 10 EC 0.3l/ha 94 56 Coragen 24 SC 0.2 l/ha 69 52 Affirm 095 SG 2 l/ha 79 54 Kontrola 78 46

Broj zdravih plodova je varirao u tretmanu posebno na sorti Savo što je karakteristika sorte i nije bilo izražene

efikasnosti insekticida. U odnosu na sortu Savo na sorti Ljubov dlan bilo je više plodova što je karakteristika plodnosti sorte. Na sorti Ljubov dlan broj plodova je bio najmanji na Kontroli (48), a izmedju insekticida nije bilo razlika.

U pregledu 27.avgusta 2015. godine ili posle 5 tretiranja insekticidima utvrdjena je izvesna razlika u broju plodova izmedju dve sorte. U obe sorte najmanji broj plodova kao i zdavih plodova je bio na Kontroli (Na sorti Savo 41 odnosno na sorti Ljubov Dan 38 zdravih plodova). Na osnovu ovih rezultata se vidi da i pored 5 tretmana zbog razlike u danima između embrionalnog razvića i razmaka u danima između tretmana, efikasnost insektida je manje izražena. Prema broju biljaka sa simptomima čađavice (A.alternata) vidi se da je sorta Ljubov dlan bila atraktivnija za lisne vaši. E.carotovora je konstatovana pojedinačno na svim tretmanima (sl.1 i 2)

Tab.3: Štetni organizmi na 10 biljaka/plodova posle 5 insekticidnih tretmana

Tretmani Sorta Savo Sorta Ljubov dlan Ukupno plodova

zdravih Ošte ćenih

Čadja vica

E.caro tovorum

Ukupno plodova

zdravih oštećenih Ćadjavice E.caroto vorum

Talstar 0.3l/ha

56 48 8 0 1 62 51 5 4 1

Coragen24 SC 0-2 l/ha

57 49 6 1 1 51 42 2 7 1

Affirm 095 SG 2 kg/h

50 44 6 0 0 56 47 4 4 1

Kontrola 52 41 9 1 1 51 38 9 2 3




23

Sl. 1:Simpotomi čađavice ( A.alternata) Sl.2: Simpotmi vlažne truleži ( E.carotovora) i vlažne truleži ( E.carotovora) na plodovima i čađavice ( A.alternata) na plodovima

sorte Savo sorte Ljubov dlan Sl.3:Gusenice sovica pri piljenju izgrizaju horion jaja i odmah uginjavaju

ZAKLJUČAK

Na sorti Ljubov dlan nadjeno je nešto veći broj ukupno plodova u odnosu na sortu Savo što je osobina ovih sorata. Između insekticida nije bilo značajnije razlike u odosu na broj zdravih plodova. Ipak, Talstar 10 EC i Coragen 024 SC su imali nešto veći broj zdravih plodova Broj oštećenih plodova na svim tretmanima insekticida pokazuje da razmak između tretiranja je bio duži od embrionalnog razvića gusenica sovica. Sorta Ljubov dlan je bujnija i atraktivija za lisne vaši, a time i pojavu čađavice. Bakterioza „vlažna trulež“ (E.carotovora) koju prenose leptiri, a i gusenice sovice se javila na plodovima samo pojedinačno. Literatura: [1] Društvo za zaštitu bilja Srbije: Pesticidi u poljoprivredi i šumarstvu u Srbiji, Sedamnesto izmenjeno izdanje, 2010. Beograd [2] MacBean C. : A Word Compedium,The Pesticide Manual,Sixteenth Edition,2012. [3] Mijatović,Mirjana.,Obradović A., Ivanović.M. : Zaštita povrća od bolesti, štetočinai korova,Agromivak, 2007. Smederevska Palanka




24

REZULTATI ISPITIVANJA KVALITETA SETVE KUKURUZA KOD FARMERA NA PODRUČJU SOMBORA 2015. GODINE

Branislav Ogrizović, dipl. inž.

Izvod: Praćenjem kvaliteta setve na imanjima farmera koji su odabrani kao partnerska gazdinstva, po programu rada PSS APV za 2015 god. stekli smo uvid u kvalitet setve kukuruza na partnerskim gazdinstvima. Na osnovu metodologije koju je propisao Centar za usavršavanje savetodavaca praćen je kvalitet rada na 14 partnerskih gazdinstava, a za prikaz rezultata izabrana su tri gazdinstva. Setva je obavljena s pneumatskim sejalicama, koje rade na principu podpritiska, a sejani su razliočiti hibridi kukuruza. Ključne reči: sejalica, kukuruz, kvalitet setve, rastojanje semena u redu, dubina setve. TESTING RESULTS OFF QUALITY CORN PLANTING AT FARMERS IN THE SOMBOR AREA

IN THE YEAR 2015 Abstract: By monitoring the quality of sowing on farms of farmers, which have been selected as a partner farm, according to the program of work PSS APV 2015 god. we have gained insight into the quality of sowing corn on partner farms. Based on the methodology prescribed by the Centre for training advisers monitored the quality of work in the 14 partner farms, and to see the results, we chose three farms. Sowing was done with a pneumatic seed drill, working on the principle of negative pressure, and sown the razliočiti hybrids. Keywords: planter, maize, sowing quality, seed spacing in the row, seeding depth.

UVOD

Kukuruz je najzastupljenija biljna vrsta u poljoprivrednoj proizvodnji u Srbiji, pa i u AP Vojvodini. U strukturi setve u 2015. godini kukuruz se u Srbiji gajio na ukupno 1.010.227 ha, a ostvaren je prosečan prinos od 5,4 t/ha. U Vojvodini posejano je 574.399 ha, a ostvaren je prosečan prinos od 5,8 t/ha [1]. U zapadno – bačkom regionu 2015. kukuruz se gajio na 59.520 ha, što predstavlja 8,69 % od ukupnih površina u AP Vojvodini sa prosečnim prinosom od 6463 kg/ha [2].

Precizna setva je trend razvoja tehnologije setve kukuruza. Prednost setve kukuruza preciznim sejalicama podrazumeva uštedu semena, manji utrošak radnog vremena, postiže se uniformniji razmak u redu i dubini setve, a iz ovih razloga sledi da će usev biti ujednačen po visini i snazi što je preduslov za visoke prinose [3].

METOD RADA

Ogledi su postavljeni 2015. godine na proizvodnim parcelama partnerskih gazdinstava na području delovanja

PSS Sombor. Veličina parcele, izbor preduseva, izbor sistema obrade, izbor hibrida, određivana je od strane farmera, a

• Uvod • Metod rada • Rezultati ispitivanja • Zaključak • Literatura




25

brzina kretanja u setvi određivana je na izmerenim deonicama od po 30 m na parceli. Nastojalo se da se kod svih gazdinstava ostvari zadata brzina setve od 8 km/h, kako bi rezultati bili uporedivi. Nakon nicanja useva utvrđivan je kvalitet setve. Očitavanje rezultata postignutih u setvi obavljeno je kada je kukuruz bio u fazi 10 BBCH skale. Merenje rezultata radjeno je po DLG metodu [4] [5] u 2 ponavljanja sa po 24 merenja. Ispitivani su sledeći pokazatellji: rastojanje semena u redu, dubina setve, procenat praznih mesta i procenat udvojenih mesta. U radu su prikazani rezultati za tri gazdinstva, ostvareni šestorednim sejalicama OLT PSK 6 – Osijek, Maja 6 – Majevica i Gaspardo Magica – 6 redova.

REZULTATI ISPITIVANJA

Krajnji efekat kavalitetne setve pokazuje se kada se seme položi u tvrdu posteljicu sa dovoljno vlage i pokrije rastresitim slojem zemlje. Kvalitet setve zavisi od: kvaliteta predsetvene pripreme, brzine setve, dubine setve, vremena - roka setve, podešenosti sejalice i kvaliteta – kalibracije semena. Po svim pokazateljima sejalice su pokazale različite pokazatelje koji su prikazani na sledećim dijagramima. Na slici 1 prikazani su rezultati ispitivanja sejalice Maja

Sl.1. Rezultati ispitivanja sejalice Maja

Fig. 1. Test results of planter Maja




26

Sl. 2. Ostvarena dubina setve u cm

Fig. 2. Actual seeding depth in cm

Sl. 3. Rezultati ispitivanja sejalice OLT PSK – 6 Fig. 3. Test results of planter OLT PSK 6




27

Sl. 4. Ostvarena dubina setve u cm Fig. 4. Actual seeding depth in cm

Sl. 5. Rezultati ispitivanja sejalice Gaspardo Magica 6

Fig. 5. Test results of planter Gaspardo Magica 6




28

Sl. 6. Ostvarena dubina setve u cm Fig. 6. Actual seeding depth in cm

ZAKLJUČAK

Na osnovu ostvarenih rezultata u setvi kukuruza za tri partnerska gazdinstva sa tri sejalice možemo zaključiti da je najbolje rezultate u pogledu preciznosti setve dala sejalica Maja, jer su kod nje zabeleženi najmanji koeficijenti varijacije po redu. Najveći koeficijenti varijacije zabeležen je kod sejalice OLT PSK, dok je kod sejalice Gaspardo Magica ovaj koeficijent nešto niži. Ovakve vrednosti i neravnomernost vrednosti koeficijenta varijacije po redovima ukazuje na to da podešavanju svake pojedinačne baterije sejalice nije posvećena sva potrebna pažnja. Kod svih sejalica koeficijent preciznosti setve kretao se ispod 86 %, a najniži je zabeležen kod sejalice OLT PSK i iznosio je 56,7%. O preciznosti setve dosta nam govori i podatak o vrednosti standardne devijacije kod sejalica. Kod setve sejalicom Maja vrednost standardne devijacije je najmanja zabeležena a u proseku je za iznosila 4,64 cm, za sejalicu OLT PSK iznosio je 7.08 cm, što je najlošiji zabeležen rezultat, pogotovo ako se posmatra prosečno ostvareno rastojanje semena u redu. Kod sejalice Gaspardo Magica vrednost standardne devijacije utvrđena je na 4,73 cm.

Što se tiče dubine setve, kod ispitivanih sejalica, primetno je da sejalice imaju značajnija odstupanja u pojedinačnim redovima, što se može obrazložiti kvaliteteom predsetvene pripreme.Najveće izmereno odstupanje u dubini setve od 0,8 cm zabeleženo je u pojedinim redovima kod sejalica OLT PSK i sejalice Maja, gde je to odstupanje 0,7 cm, dok je kod sejalice Gaspardo Magica to svega 0,4 cm.

Posmatrajući kvalitet setve na partnerskim gazdinstvima može se reći da da još postoje velike mogućnosti povećanja kvaliteta setve, bilo da je u pitanju kvalitet predsetvene pripreme ili podešavanje sejalice na parceli shodno agrotehničkim zahtevima i porebama hibrida kukuruza. Literatura: [1] Podaci РЗС 2015 год. [2] Podaci PSS Sombor D.O.O “Analiza proizvodnje kukuruza” [3] Komparativno ispitivanje sejalica u setvi kukuruza Turan J, Višacki V, Sedlar A, Zoranović M1, Findura P2, Savremena poljoprivredna tehnika, Vol. 39, No. 3, 143-204, sept. 2013 [4] Anonim, DLG Test metod za ispitivanje sejalica [5] Anonim ISO 7256-1:1984, Sowing equipment,Test methods-Part 1: Single seed drills (precision drills) [6] PSS Sombor D.O.O, Rezultati merenja na terenu




29

REZULTATI PERFORMANS TESTA NERASTOVA NA PODRUČJU DELOVANJA PSS SOMBOR ZA PERIOD OD 2006. DO 2014. GODINE

Zvonko Džeba, dipl. inž.

Izvod: Performans test u našoj zemlji, je osnovna metoda za ispitivanje priplodnog podmlatka, kandidata za dalju selekciju odnosno reprodukciju. Kod sprovođenja ovog metoda testiranja u prvom redu interes je usmeren na prirast, iskorišćavanje hrane (konverzija) i klanične osobine (debljina slanine, površina i/ili dubina leđnog mišića m.longissimuss (MLD)). Genetski napredak u selekciji prema fenotipu zavisi od naslednosti osobina i inteziteta selekcije.S obzirom da su performans testom obuhvaćene srednje do visoko nasledne osobine, može se očekivati poboljšanje ovih osobina kod potomaka. U našoj zemlji performans test se sprovodi na farmi, sa tim što se nerastovi drže individualno ili grupno. U našoj zemlji trenutno se koristi pet ultrazvučnih uređaja, a PSS Sombor od 1994 godine poseduje svoj uređaj marke Piglog 105 koji je među pet priznatih u Srbiji [1]. Ključne reči: performans test, nerast, Piglog 105

RESULTS PERFORMANCE TEST BOARS IN THE AREA OF OPERATION PSS SOMBOR FOR THE PERIOD FROM 2006. TO 2014.

Excerpt: The performance test in our country, the basic method for testing calves, candidates for further selection and playback. With the implementation of this test method primarily interest is focused on growth, feed conversion (conversion) and slaughter traits (fat thickness, surface area and/or depth of the back muscle m.longissimuss (MLD)). Genetic improvement in the selection according to phenotype depends on the heritability of traits and intensity selection. Since the performance test included medium to high hereditary traits, we can expect improvement of these traits in the offspring. In our country the performance test is carried out on the farm, with the exception that the boars are run individually or in groups. In our country currently uses five ultrasonic devices and PSS Sombor since 1994 has its own brand Piglog device 105 which is one of the five recognized in Serbia [1]. Keywords: Performance test, boar, Piglog 105

UVOD

Ispitivanje svinja u porastu – direktan test ili performans test, je od dosad spomenutih metoda poslednji počeo da se koristi, ali je u ovom trenutku najrasprostranjeniji metod ispitivanja svinja. Ideja je u tome da se najbolja prasad iz legla ispituje u porastu, sa ili bez registrovanja utroška hrane. Po završetku testa sa 80-120 kg, što zavisi od farme gde se test radi, na živim životinjama se ultrazvučno meri debljina leđne i bočne slanine i veličina dugog leđnog mišića. Prikupljeni podaci služe za utvrđivanje odgajivačke vrednosti priplodnog grla pre početka upotrebe u priplodu [2].

• Uvod • Osnovni zadatak i cilj testiranja • Metoda izvođenja performans testa • Izbor prasadi • Uslovi smeštaja nerastova • Utvrđivanje sadržaja mesa i masti • Zaključak • Literatura




30

OSNOVNI ZADATAK I CILJ TESTIRANJA Najvažniji faktor povećanja proizvodnje u svinjarstvu, a bez dodatnih ulaganja, je povećanje plodnosti. Međutim,

isto toliko je važno, kako životinje rastu, koliko troše hrane za kg prirasta, kakvoga kvaliteta je meso i koliki je udeo mesa u polutkama tj. kakva je efikasnost iskorišćavanja hrane. Obzirom da se radi o osobinama koje se tokom razvoja mogu direktno ili indirektno meriti na životinjama, te da su srednjeg ili visokog stepena naslednosti, a od izuzetne ekonomske važnosti za farmere (odgajivače), proizvođače hrane (klanice) i potrošače, moguće je njihovo genetsko unapređenje testiranjem. Selekcija grla za priplod dugo se izvodila na osnovu ocene eksterijera. Međutim, korelacija između eksterijera i mesnatosti je slaba - ova metoda nije dovoljno pouzdana. Nove metode uz primenu ultrazvučnih aparata omogućile su preciznija merenja na živim grlima sa većom tačnošću, utvrđivanje debljine slanine i dubine MLD-a. Od posebnog interesa je za odgajivače da što tačnije ocene i odaberu grla koja se odlikuju većim intenzitetom prirasta i boljim klaničnim svojstvima. Da bi se utvrdila mesnatost grla prvo je uvedeno ocenjivanje u zaklanom stanju u selekcijske svrhe, posle čega se ocenjivanje mesnatosti uvodi u širu praksu kod plaćanja prema kvalitetu. Svesni činjenice da se svinje kod nas plaćaju po fiksnoj ceni, na bazi telesne mase dolazi se u raskorak sa željama za boljom sirovinom i merama u cilju dobijanja boljeg kvaliteta. Neophodan je put od selekcije, preko ishrane u cilju dobijanja tovljenika boljeg kvaliteta, kada je osnovni pokretač profit koji mora omogućiti bolju saradnju farmera i klaničara [2].

METOD IZVOĐENJA PERFORMANS TESTA

Ovim testom utvrđuje se intenzitet prirasta, iskorišćavanje hrane i utvrđuje mesnatost na živim grlima pomoću ultrazvuka. Ovom metodom skraćuje se ispitivanje u odnosu na progeni test i ono se završava sa 5 do 7 meseci starosti. Performans test je brža i jeftinija metoda jer se skraćuje generacijski interval i povećava efekat selekcije. Za test se biraju najbolja muška grla, čiji su roditelji ocenjeni sa E otac, E ili Ia klasom majka. Faktički test počinje od datuma rođenja, a završava u momentu kada ostvari telesnu težinu 80 do 120 kg (optimalno 100-105 kg) pri uzrastu 5 do 7 meseci starosti [1].

IZBOR PRASADI

Poželjno da se testiraju sva muška normalo razvijena prasad iz legla. Tokom dojenja da leglo ne bude veće od od 8 prasadi. 12 ukupno rođenih i 9 zalučenih pradadi kod plodnih rasa. 10 rođenih i 8 zalučenih kod mesnatih rasa. Posebna pažnja se obraća na redovnost u prašenju. Krmača ne sme da povađa, a nikako da je krmača tretirana hormonima. Prilikom odabira obratiti pažnju na pasise i slepe sise. Nepoželjan neparan broj sisa i minimalno 7/7 sisa [2].

USLOVI SMEŠTAJA NERASTOVA

Nerastovi se ispituju u posebno izgrađenom ili adaptiranom objektu. Pri individualnom držanju površina boksa je 2,5 m², a pri grupnom držanju 1,0-1,5 m². Pod u boksu mora biti pun i dobro izolovan, sa slamom u zimskom periodu. Temperatura u objektu treba da je između 16 i 18 ºC uz relativnu vlažnost oko 75%. Čišćenje i dezinfekcija boksa je obavezna [2].

UTVRĐIVANJE SADRŽAJA MESA I MASTI

Debljina leđne slanine u slabinskom delu se meri oko 20 cm kranijalno od korena repa, 7 cm lateralno od leđne linije. Debljina bočne slanine se meri iza zadnjeg rebra, 7-9 cm lateralno od leđne linije. Dubina MLD-a se meri iza zadnjeg rebra, 6 cm lateralno od leđne linije [2].




31

Slika 1: Performans test Slika 2: Piglog 105 Picture 1: Performance test Picture 2: Piglog 105

Tabela 1: Rezultati performans testa nerastova na nivou cele populacije do 2006. do 2014. godine Table 1: Results of performance test boars for the whole population to 2006. by 2014.

Godina Broj životinja

Starost, dana

Težina, kg

Životni prirast, g/dan

Leđna slanina,

mm

Bočna slanina,

mm

Debljina MLD, mm

%, mesa

2006. 153 194 98.22 513 13.65 12.22 42.82 56.8

2007. 69 199 98.77 507 13.97 12.9 42.6 56.4

2008. 84 214 104.7 493 13 12 44 57.5

2009. 48 200 108.3 549 12.7 12 44.9 57.6

2010. 71 201 107 532 13.3 12.6 44.4 57.1

2011. 30 191 100.9 539 13 11.8 44.97 58

2012. 53 173 97.09 578 12 11.2 46 58.6

2013. 75 184 100 557 12 11 44.1 57.6

2014. 60 165 97.9 592 13 12 43.6 57.8

Ukupno/prosek 643 191 101.43 540 12.96 11.97 44.15 57.5




32

Tabela 2: Rezultati performans testa nerastova rase Veliki jorkšir (0101) na području delovanja PSS Sombor za period od 2006. do

2014. godine Table 2: Results of performance test of race Large White boars ( 0101 ) in the operation of PSS Sombor for the period from 2006. to

2014.


Starost, dana

Težina, kg


Leđna slanina,

mm

Bočna slanina,

mm

Debljina MLD, mm

%, mesa

2006. 14 204 103.86 513 14 13.1 43.29 56.1

2007. 23 237 104.3 441 14 12.7 41.26 56.3

2008. 35 225 107.6 478 13 11.2 45.51 58.2

2009. 14 205 107.57 533 13 12.9 46.79 57.2

2010. 20 196 106.95 549 13 13.5 44.1 56.6

2011. 10 179 92.4 537 14 11.3 43.2 57.6

2012. 21 155 87.52 596 11 10.4 46 59.4

2013. 28 169 97.82 582 13 12.6 43 56.8

2014. 36 161 97.5 597 13 12.6 42.89 57

Ukupno/prosek 201 192 100.61 536 13.11 12.26 44 57.2

Tabela 3: Rezultati performans testa nerastova rase Švedsaki landras (0303) na području delovanja PSS Sombor za period od 2006.

do 2014. godine Table 3: Results of performance test boars Landrace breed Švedsaki ( 0303 ) in the operation of PSS Sombor for the period from

2006. to 2014.


Starost, dana

Težina, kg


Leđna slanina,

mm

Bočna slanina,

mm

Debljina MLD, mm

%, mesa

2006. 76 203 97.34 488 13 11.7 43.08 57.4

2007. 29 192 95.41 503 14 13.4 42.76 56

2008. 31 221 104.52 476 14 13.3 42.74 56.6

2009. 21 217 113.14 525 14 13.6 43.62 56.3

2010. 33 214 105.58 492 14 12.6 43.76 56.8

2011. 6 217 105 484 14 12.3 44.67 57

2012. 12 233 117.75 510 13 11.8 45.83 57.6

2013. 25 196 102.04 542 12 11.2 42.04 57.1

2014. 13 167 98.85 597 13 10.7 43.54 58.3

Ukupno/prosek 246 207 104.4 513 13.44 12.29 43.56 57




33

Tabela 4: Rezultati performans testa nerastova rase Nemački landras (0505) na području delovanja PSS Sombor za period od 2006.

do 2014. godine Table 4: Results of performance test boars breed German Landrace ( 0505 ) in the operation of PSS Sombor for the period from

2006. to 2014. Tabela 5: Rezultati performans testa nerastova rase Pietren (0707) na području delovanja PSS Sombor za period od 2006. do 2014.

godine Table 5: Results of performance test boars race Pietren ( 0707 ) in the operation of PSS Sombor for the period from 2006. to 2014.


Starost, dana

Težina, kg


Leđna slanina,

mm

Bočna slanina,

mm

Debljina MLD, mm

%, mesa

2006. 14 223 110.29 487 10 10 46 59.9

2007. 1 168 105 625 13 13 62 59.4

2008. 2 157 90.5 577 9 8.5 50.5 62

2009. 3 172 90.67 531 7.7 9.33 52 62.4

2010. 6 157 93.17 604 9.8 9.67 47 60.1

2011. 6 182 99.17 556 11 10.7 54 60.4

2012. 3 164 93.67 571 9.7 9 49 61.3

Ukupno/prosek 35 175 97.5 564 10.03 10.03 51.5 60.8


Starost, dana

Težina, kg


Leđna slanina,

mm

Bočna slanina,

mm

Debljina MLD, mm

%, mesa

2006. 27 160 95.56 601 16.04 14.11 42.19 54.8

2007. 9 157 95.56 630 14.22 12.67 44.44 56.8

2008. 9 175 102.56 588 13.56 12 43.67 57.3

2009. 5 168 110.6 656 11 10.2 44.2 59.4

2012. 10 157 94.5 601 12.9 12.9 42.7 57.1

Ukupno/prosek 60 163 99.76 615 13.54 12.38 43.44 57.1




34

Tabela 6: Rezultati performans testa nerastova rase Durok (0A0A) na području delovanja PSS Sombor za period od 2006. do 2014. godine

Table 6: Results of performance test of race Duroc boars ( 0A0A ) in the operation of PSS Sombor for the period from 2006. to 2014.


Starost, dana

Težina, kg


Leđna slanina,

mm

Bočna slanina,

mm

Debljina MLD, mm

%, mesa

2006. 12 177 84.42 477 12 11.3 39 55.5

2007. 6 183 93.83 528 13 11.8 44 57.9

2008. 9 189 96.22 512 13 11.2 44 58.2

2009. 7 167 94.29 563 9 8.29 43 60.8

2010. 15 187 110.3 590 13 12.4 45 57.6

2011. 7 177 104.4 592 11 11.9 44 58.3

2012. 3 167 102.3 613 11 12 45 58.5

2013. 12 179 100.2 558 11 9.75 45 58.6

2014. 5 185 102.8 556 12 10.4 44 58.3

Ukupno/prosek 76 179 98.75 554 11.67 11 43.67 58.2

Tabela 7: Hibridi tj. F₁ nerastovi 070A Table 7: Hybrids ie . F₁ boars 070A


Starost, dana

Težina, kg


Leđna slanina,

mm

Bočna slanina,

mm

Debljina MLD, mm

%, mesa

2014. 1 201 101 502 13 13 49 57.7

Ukupno/prosek 1 201 101 502 13 13 49 57.7

Tabela 8: Hibridi tj. F₁ nerastovi 0103 Table 8: Hybrids ie . F₁ boars 0103


Starost, dana

Težina, kg


Leđna slanina,

mm

Bočna slanina,

mm

Debljina MLD, mm

%, mesa

2011. 3 240 119.67 498 14 14.67 44.33 55.6

2013. 3 259 106 410 10.33 11.33 43.67 59.1

Ukupno/prosek 6 250 112.84 454 12.17 13 44 57.4




35

Tabela 9: Hibridi tj. F₁ nerastovi 0A07 Table 9: Hybrids ie . F₁ boars 0A07


Starost, dana

Težina, kg


Leđna slanina,

mm

Bočna slanina,

mm

Debljina MLD, mm

%, mesa

2006. 7 195 111.71 573 14.14 13.86 44.86 56.3

2010. 1 194 123 634 10 10 46 60.2

2011. 1 168 111 661 12 12 50 58.8

2012. 1 150 84 560 8 10 58 62.6

2014. 2 146 90.5 620 8 9.5 44 61.1

Ukupno/prosek 12 171 104.04 610 10.43 11.07 48.57 59.8

ZAKLJUČAK

Uvek prisutna dilema kod odgajivača i oplemenjivača priplodnih svinja: da li je veća greška – izabrati lošu ili

izostaviti iz priploda superiornu životinju? Ako smo izabrali prvu, rezultati sa posledicama će se brzo uočiti. Greška se može ispraviti isključivanjem takve životinje, ali su posledice dugotrajne. Međutim, ako se neodabere superiorna životinja posledice su još veće jer se greška nikada nemože ispraviti. Evidentna potreba za promenom načina plaćanja cene svinja. Do sada plaćanje po telesnoj masi će zameniti plaćanje po procentu mesa u polutkama svinja. Literatura: [1] Glavni odgajivački program u svinjarstvu (2014), Novi Sad, Poljoprivredni fakultet Departman za stočarstvo Novi Sad [2] Teodorović, M., Radović, I., Svinjarstvo (2004), Novi Sad [3] Interna dokumentacija o rezultatima performans testa nerastova na području koje pokriva PSS Sombor, 2006-2014 godine




36

SMEŠTAJ I DRŽANJE NERASTA

Zoran Stojšić dipl.ing. Izvod: Smeštaj i način držanja, ima veoma veliki uticaj na reproduktivne osobine nerasta. Jedan od značajnih faktora je i postupak pri uvođenju u priplod mladog nerasta, koji po završetku performans testa još nije spreman za korišćenje. Drugi bitan momenat je ambijentalna temperatura, pre svega temperaturnini stres, koji negativno deluje na libido i kvalitet sperme, pa je klimatizacija objekta uslov za efikasnije korišćenje nerastova. Ključne reči: nerast, smeštaj, držanje, reprodukcija

HOUSING AND KEEPING OF BOARS Abstract: Housing and enviroment of keeping has big impact on boar’s reproductive characteristics. One of the key factors is process of young boar’s preparation for first mating, since a young boar is not ready at the end of performance testing. Other important factor is ambient temperature that is temperature stress, which has a negative impact on libido and semen quality, leading to a conclusion that effitiant climatisation strongly influences boar’s efficiant usage. Keywords: boar, housing, keeping, reproduction

UVOD

Reproduktivni rezultati, zdravstveno stanje i trajanje korišćenja zavise od uslova pod kojim se nerast drži i koristi. Upotrebom visoko produktivnih rasa i meleza koji imaju sposobnost brzog rasta i imaju veoma visok prinos mesa, odnosno veoma tanku pokrovnu slaninu, značaj držanja se još više potencira. Po mnogim kriterijumima, kod nas se ovim pitanjma ne poklanja dovoljna pažnja, pa treba obratiti pažnju na najznačajnije momente koji treba da obezbede efikasnije korišćenje nerasta i bolje reproduktivne rezultate.

PERIOD PORASTA

Muška prasad koja se odabiraju za buduće priplodnjake treba da su od najboljih majki iz najvećih legala, ali leglo u kome žive treba egalizovati na 8 prasadi. Poželjno je da period sisanja bude nešto duži 35, pa čak i 40 dana. Po zalučenju , boravak u kavezima za odgoj treba svesti na minimum koji je potreban da se prasad uspešno zaluče, a to znači 10 do 15 dana. Duži boravak od predviđenog može da dovede do oštećenja unutrašnjeg papka.

Nerastovi u testu rastu veoma brzo, često preko 1.000 g dnevno, pa završnu težinu 100 kg dostižu za manje od 150 dana. Izrazito mesnata grla sa veoma tankom slaninom, nakon odabiranja nisu spremna za priplod. Odgovarajući smeštaj, uz mogućnost kretanja i dobra ishrana treba da obezbede normalno fizičko i reproduktivno sazrevanje. To podrazumeva, povećanje debljine pokrovne masti pre početka upotrebe u priplodu. Pitanje vežbe i šetnje odabranog nerasta je posebno, zbog značajne korelacije između ektremne mesnatosti i problema sa nogama [1] .U ovom stadijumu razvoja, obavezan je kontakt sa drugim nerastovima, ali i sa čovekom.

• Uvod • Period porasta • Intenzitet korišćenja • Objekat i boks • Ambijentalni uslovi • Zaključak • Literatura




37

U situaciji kada pojedini nerast menja mesto boravka, bilo da se radi o prodaji ili premeštanju iz testne stanice u objekte sa krmačama, mora mu se obezbediti period adaptacije na novi ambijent (slika1). Period adaptacije treba da traje 4 nedelje, za koje se vreme nerast drži u kontaktu sa plotkinjama, a nikako izolovan. U cilju poboljšanja imuniteta u boks novo nabavljenog nerasta se unosi izmet sa farme. Postoje pozitivna iskustva da se mladi nerast u prvih 14 dana po dolasku na farmu drži sa prasadima starim 10 – 12 nedelja.

Slika 1. Adaptacija nerasta na promenu boravka Picture 1. Boar’s adaptation on change of enviroment

INTENZITET KORIŠĆENJA

Nerasta ne treba koristiti pre nego što napuni 7 meseci života. Preporučuje da se čistorasni nerastovi počnu

koristiti sa minimum 230 dana starosti. Prvi pripust treba obaviti na nazimici ili mladoj krmači, koja izrazito ispoljava refleks stajanja, uz pažljivo nadgledanje pripusta.Nakon prvog kompletnog izvršenog skoka, nerast se tokom sledeća 3 meseca pripušta dva puta nedeljno. Sa povećanjem starosti, povećava se procenat prašenja i broj živorođene prasadi po leglu, s obzirom da se povećava volumen, koncentracija i broj potencijalnih doza za inseminaciju [2].

Odrastao nerast se koristi 4 – 5 puta nedeljno, što je moguće ravnomernije (slika 2). Pauza veća od 10 dana može da dovede do neuspešnog pripusta. Svaka bolest praćena povećanjem temperature, nakon 30 dana izaziva smanjenje kvaliteta sperme, što može dovesti do potpune neplodnosti. Programom korišćenja nerastova treba predvideti povremeno merenje telesne temperature.

Slika 2. Izgled nerasta u punoj polnoj zrelosti Picture 2. Look of boar at full sexual maturity

OBJEKAT I BOKS




38

Postoji puno različitih rešenja smeštaja nerastova koji u praksi daju dobre rezultate. Najbitnije je da su nerastovi smešteni u neposrednoj blizini zalučenih krmača, kako bi se obezbedio vizuelni, zvučni i mirisni kontakt.

U rešavanju pitanja boksova najdalje se otišlo u objektima v.o. centara (slika 3). Iz higijenskih razloga boks uklještenje 0,75x2,5 m sa potpuno rešetkastim podom je sigurno najatraktivnije rešenje [3]. Međutim, zakoni EU u vezi konfora za nerasta starijeg od 18 meseci boks minimalne površine 6m2 [4], a u pripremi je zabrana potpuno rešetkastog poda. Kombinovani sistem zahteva, da pun pod treba da bude najmanje 2/3 površine boksa, koji ima svoje nedostatke, u smislu, da takav boks koji zahteva individualni smeštaj nije prihvatljiv, jer ne obezbeđije socijalni i senzorni kontakt. Nerastovi koji su odgajani (posle zalučenja) bez vizuelnog i fizičkog kontakta sa drugim grlima, imaju smanjen libido i kvalitet ejakulata u poređenju sa nerastovima koji su odrasli u grupi nerastova, ili u polnoj mešanoj grupi [5]. U performans testu koji se kod nas sprovodi individualnim držanjem, boks treba da je veličine 2,5 do 3 m2 (slika 4).

Slika 3 Objekat za držanje nerastova Slika 4 Boks za individualno držanje nerasta Picture 3. Building for boar’s housing Picture 4. Box for individual boar housing

AMBIJENTALNI USLOVI

Odrasli, reproduktivno spremni nerastovi dobro podnose temperaturu, te nema podataka koji bi ukazivali da nerastovi koji su odgajani u tropskim krajevima, razlikuju u reproduktivnim performansama od nerastova koji su gajeni u umereno klimatskim uslovima. Ista situacija je i u pogledu niskih temperatura. Međutim kod nerastova u porastu visoka i niska temperatura ima negativan uticaj na reproduktivne osobine. Najveće probleme kod nerastova izaziva nagla promena temperature, koja daje za posledicu smanjenje pokretljivosti i povećanje morfoloških abnormalnih i mrtvih spermatozoida. Da bi se smanjile velike oscilacije u temperaturi potrebno je klimatizovati objekte za smeštaj nerastova kako bi se održala konstantna temperatura od 26 do 28 °C (slika 5).

Slika 5 Klimatizacija objekta Picture 5 Building climatisation

ZAKLJUČAK




39

Neophodno je definisati odgovarajuću tehnologiju odgoja, odabira, a naročito smeštaj muških priplodnih grla, koja će kontrolisati pojedine faktore i time omogućiti maksimalnu ekspresiju proizvodnih osobina i dobijanje kvalitetnog ejakulata, kao preduslova za odgovarajuće potomstvo u daljnjoj proizvodnji.. Literatura: [1] Pearson, M. (1989): Mananing the nodern boar. Pigs, Vol, No.2. [2] Colenbrander, B. (1993): Optimizing semen production for artificial insemination in swine. J. Reprod. Fertil. Suppl. 48:207-15 [3] Singleton, W. (2003):Individual Mating Facilities for Swine. Purdue University. Cooperative extension service. West Lafayette, Indiana. [4] Committee on agriculture and rural development (2001): Amending Directive 91/630/EEC laying down minimum standards for the protection of pigs. [5] Hemsworth, P.H; Findlay, J.K. and Beilharz, R.G. (1978): The importance of physical contact with other pigsduring rearing on the sexual behaviourof the maledomestic pig. Animal Production 27:341-347

priređivač: pss sombor doo sombor5.189.140.16/~svetodavstvo/sites/default/files/asso2016.pdf · 1...

Documents