priređivač: poljoprivredna stučna služba...

REPUBLIKA SRBIJA

SEKRETARIJAT ZA POLJOPRIVREDU, VODOPRIVREDU I ŠUMARSTVO AP VOJVODINE

POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA SLUŽBA AP VOJVODINE

˝Aktuelni savetnik˝

Godina 2, broj 8, Zrenjanin, septembar, 2013.

Priređivač: Poljoprivredna stučna služba Zrenjanin

2013. Novi Sad

S A D R Ž A J

PREDGOVOR....................................................................................................................................... 3

Ivana Vasilijić Uticaj parametara kvaliteta semena na setvenu normu The effect of seed quality characteristics on seeding rate.........................................................

4

Zorica Rajačić Osetljivost kukuruza na nedostatak vode u pojedinim fazama rasta i razvića Sensitivity of corn to water deficit stress at some stages of growth and development..............

7

Ilija Bjelić Uticaj međuredne obrade na svojstva zemljišta The effect of in row cultivation on soil propertis.......................................................................

10

Milanko Sinđić, Maja Martinov Podizanje intenzivnog zasada jabuke High density Apple orchards......................................................................................................

15

Gordana Aćimac Ishrana ovaca u vreme oplodnje Interactions between nutrition and reproduction in Sheep........................................................

18

Branislav Stepanov Dobrobit životinja i njen značaj za čoveka Animal welfare and its significance to human society...............................................................

20

Predrag Popov Nekomercijalni tov brojlera Non-commercial fattening of broiler chickens..........................................................................

22

Ljiljana Maletić Osiguranje u poljoprivrednoj proizvodnji Insurance in Agricultural production........................................................................................

25

Republika Srbija, Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Autonomne Pokrajine Vojvodine

Poljoprivredna Savetodavna Služba AP Vojvodine ˝Aktuelni savetnik˝

Priređivač: Poljoprivredna stručna služba Zrenjanin doo Godina 2, broj 8, Zrenjanin, septembar, Godina 2013.

3

PREDGOVOR

Osmi broj „Aktulenog savetnika“ koji pišu savetodavci Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin d.o.o. prezentuje osam tema za čitaoce. Teme koje su odabrane od strane savetodavaca su celina za sebe. Prilikom odabira teme uzeli smo u obzir aktuelne probleme u poljoprivredi i zahteve proizvođača. Teme obuhvataju više oblasti: ratarstvo, primena mehanizacije, voćarstvo, stočarstvo. Početak svake sezone vezan je za setvu. Upravo o uticaju kvaliteta semena na setvenu normu Ivana Vasilijić želi da skrene posebnu pažnju. Proizvodnja kukuruza u semi aridnom klimatu gde je veoma čest deficit padavina u vegetacionom periodu, veći od 150 mm. Stoga treba razmisliti o izboru hibrida koji su tolerantniji na nedostatak vlage u zemljištu. Poljoprivredna proizvodnja se ne može zamisliti bez adekvatne primene poljoprivredne mehanizacije. Uticaj koji ostavlja na zemljište se može izmeriti i može se doneti adekvatni zaključak. Upravo je to tema rada Mr Ilije Bjelića. Do kakvih rezultata je on došao pročitajte u njegovom radu. Veoma aktuelna tema u voćarstvu je podizanje intenzivnog zasada jabuka. Sa postupkom, počev od pripreme zemljišta, odabira sortimenta, sadnje, mera nege koje obuhvataju đubrenje, rezidbu, održavanje zemljišta i navodnjavanje, podizanja voćnjaka detaljno se možete upoznati u radu pod ovim naslovom. Godinama se dešava da usled prirodnih nepogoda strada usev i prinosi se značajno umanje. U radu Ljiljane Maletić obrađena je tema osiguranja useva. Kao kod svake proizvodnje finalizacija je veoma važna stvar. Finalizacija u poljoprivrednoj proizvodnji je stočarska proizvodnja. Upravo iz ove proizvodnje dolaze tri rada koja se bave problematikom ishrane ovaca, dobrobit životinja i nekomercijalni tov brojlera. Rukovodilac savetodavne službe Dragan Marković, dipl.ing.




4

UTICAJ PARAMETARA KVALITETA SEMENA NA SETVENU NORMU

Ivana Vasilijić, dipl.ing

Izvod: Da bi se postizali visoki prinosi, nije dovoljno imati dobru sortu, niti primeniti optimalnu agrotehniku i navodnjavanje, već je za setvu potrebno koristiti seme visokih i poznatih (deklarisanih) kvaliteta. [4] Kvalitet semena definisan je Pravilnikom o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja (Sl.list SFRJ 47/87), i čine ga čistoća, prisustvo drugih vrsta kulturnog bilja i korova, vlaga, klijavost i energija klijanja, masa 1000 semena i zdravstveno stanje. U praksi se od ovih parametara najčešće pominje samo klijavost (veća klijavost – dobro seme), ali se vrlo malo koristi, ili nikako, u određivanju količine semena za setvu (setvenoj normi). Određivanje količine semena za setvu po jedinici površine je od velikog značaja za količinu i kvalitet prinosa. Ključne reči: kvalitet semena, čistoća, klijavost, masa1000 semena, setvena norma

THE EFFECT OF SEED QUALITY CHARACTERISTICS ON SEEDING RATE Excerpt: In order to achive high yielding capacity, it is necessary to use not only good seed variety or to apply optimal soil and irrigation management techniques, but to also use high quality declared seed for sowing. According to the Rule book on the Quality of Agricultural Plant Seeds (Official Gazette No 47/87), seed quality is determined by its physical purity, the amount of unwanted crop or weed seed, moisture, germination and vigor, weight of 1000 seeds and its overall viability. In practice, germination is the most mentioned characteristic, but it is either not enough or not at all used in determining the seeding rate. Establishing the amount of seed planted per unit area is of great importance to both yield quality and quantity. Key words: seed quality, physical purity, germination, weight of 1000 seeds, seeding rate

UVOD

Za svaku gajenu vrstu od najveće važnosti je optimalno iskorištavanje proizvodne površine uzimajući kao merilo najpovoljniji broj biljaka po jedinici površine. Pređe li se broj biljaka po jedinici površine, više od optimuma, nastaju smetnje u rastu i primanju vegetacionih faktora. Nasuprot tome, premali broj biljaka uslovljava niži prinos, a istovremeno ostavlja zemljište nedovoljno pokriveno pri čemu zemljište biva izvrgnuto štetnom uticaju atmosferilija i snažnom širenju korova.[3] Da bi se došlo do optimalnog broja biljaka za neku gajenu vrstu, bitno je odrediti količinu semena za setvu. Količina semena za setvu zavisi od nekoliko činilaca: sortimenta, klimatskih faktora, osobina zemljišta, kvaliteta semena, cilja proizvodnje, načina setve, nivoa agrotehnike i sistema đubrenja. Parametri kvaliteta semena koji utiču na setvenu normu su klijavost i energija klijanja, čistoća semena, masa1000 semena.

PARAMETRI KVALITETA SEMENA

Klijavost semena

Klijanje se definiše kao izbijanje budućih organa biljke koji su za određenu vrstu (sortu, hibrid) garancija da je takvo seme sposobno da u prosečnim uslovima gajenja da novu biljku.

o Uvod o Parametri kvaliteta semena o Zaključak o Literatura




5

Klijavost je najvažniji pokazatelj kvaliteta semena i parametar za određivanje setvene norme. Predstavlja broj normalnih i zdravih klica (izražen u procentima) u optimalnim uslovima za klijanje.

Energija klijanja

Energija (vitalnost) klijanja predstavlja procenat proklijalog semena u određenom periodu. U praksi je vrlo važno da seme poseduje pored visoke klijavosti i visoku energiju klijanja (sposobnost da što više semena klija za što kraće vreme). Semena veće energije klijanja imaju brže nicanje, što znači da će u prvim fazama vegetativnog porasta ponići skoro istovremeno i ujednačeno.

Čistoća semena

Čistoća semena predstavlja odnos između količine čistog semena (određene vrste) i količine (mase) primesa (korovi, inertne materije, drugo seme, polomljeno zrno i sl.) izraženo u procentima. [1] Primese povećavaju masu semena i umanjuju procenat čistoće (grudvice zemlje, kamenčići, delovi semena, plevice) ali mogu i da umanje kvalitet i prinos usevu (korovsko seme, seme zaraženo parazitima, jaja i lutke insekata). Seme koje se koristi za setvu treba da je čisto, a čisto je ako u njemu nema primesa. Najveći praktičan značaj pri ispitivanju čistoće ima utvrđivanje prisustva semena korova. Na ovaj način se sprečava zakorovljenost njiva i širenje ekonomski štetnih i karantinskih vrsta. Tabela 1: Norme kvaliteta semena(Pravilnik o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja (Sl. list47/87) Biljna vrsta Čistoća(min %) Drugih vrsta (max%) Korova(max%) Klijavost(min%) Pšenica 97 0 0 88 Kukuruz 98 0 0 90 Soja 96 0 0 75 Suncokret 97 0 0 80

Masa 1000 semena

Masa 1000 semena dobija se merenjem prosečne mase 8x100 semena uzetih iz čistog semena sa datom vlagom preračunato na 1000 semena, a izražava se u gramima.Prema Mirić i sar.(2006) masa 1000 semena je formalno propisana veličina koja se obavezno meri kod pojedinih biljnih vrsta, a bilo bi neophodno da se obuhvate sve biljne vrste koje se razmnožavaju iz semena. Taj podatak služi pri izboru setvenih ploča, određivanju dubine setve i količine semena za setvu (setvena norma). Masa 1000 semena je u tesnoj vezi sa krupnoćom semena, jer obično krupnija semena imaju veću masu. Međutim, to ne mora uvek biti tako – masa 1000 semena zavisi i od nalivenosti, jedrine i zdravstvenog stanja. Biljke u toku početnog stadijuma razvoja, za vreme klijanja i nicanja dobijaju hranu iz endosperma gde se nalaze zalihe hranljivih materija. Semena veće mase imaju obično bolje razvijenu klicu i daju razvijenije i otpornije biljke u početnim fazama razvoja. Značaj mase 1000 semena u setvenoj normi je veliki, jer ona utiče na količinu semena i ekonomičnost, bilo da se radi o broju semena ili o kilogramima. To je naročito izraženo kod kukuruza, gde je raspon setvene norme od 10-30 kg/ha (do tri puta veći ili manji), dok je kod pšenice razlika skromnija, ali značajna, jer prelazi 100 kg/ha pri velikoj u odnosu na malu masu 1000 semena. (tabela 1) [2] Tabela 2.Uticaj mase 1000 semena na setvenu normu Sn pšenice

MHS (g) Setvena norma (kg/ha) za optimalan broj biljaka po m2 550 600 650 700

50 275 300 325 359 32 176 192 208 224

∆kg/ha 99 108 117 126




6

Setvena norma

Setvena norma je neophodan parametar za kvalitet setve, gustinu ili životni prostor biljaka u usevu, broj plodonosnih biljaka i obim žetve. Izražava se u kilogramima, kilogramima po hektaru i setvenim jedinicama. Pri nabavci semena proizvođač polazi od ukupne površine koju treba zasejati nekom biljnom vrstom imajući u vidu činioce rizika, koji mogu povećati potrebe semena. Proizvođač mora poznavati ekološke i zemljišne uslove, veličinu ukupne površine i karakteristike same sorte ili hibrida. Da bi izračunao setvenu normu proizvođač prilikom nabavke semena mora uzeti i deklaraciju koja prati svaku partiju semena i koristiti podatke gore navedenih parametara kvaliteta nađenih laboratorijskim ispitivanjem.

Upotrebna vrednost semena

Bez upotrebne vrednosti nije moguće dobiti podatak za preciznu setvenu normu ili količinu semena potrebnu za setvu. Što je upotrebna vrednost veća, treba manje semena za setvu po jedinici površine.

UV= Č x K / 100

UV – upotrebna vrednost Č-čistoća [%] K-klijavost [%] - Setvena norma izražena u kilogramima po hektaru [2] Sn= OBB x MHS x 100 + r OBB- optimalan broj biljaka po m2 Č x K r - procenat rizika U proizvodnji se javljaju određeni gubici, koji pre svega zavise od klijavosti i čistoće semena, kvaliteta zemljišta, meteoroloških uslova, udaljenosti vremena setve od optimalnog roka, stanja sejalice, posebno setvenog aparata i kvaliteta isejavanja. Stoga se prilikom određivanja količine semena za setvu, mora odrediti procenat rizika. -Setvena norma izražena u setvenim jedinicama po hektaru [2] Sn = OBB x 10.000 x 100 + r (Č x K) x 0,01 Zbog varijabilne klijavosti semena da bi se isejala celokupna količina semena iz setvene jedinice, neophodno je u svakom konkretnom slučaju na sejalici podesiti razmak u redu: RUR- razmak u redu BB/ha- broj biljaka po ha RUR= 1000000 x UV (%) Mr- međuredni razmak BB/ha x Mr (cm)

ZAKLJUČAK Svaku partiju semena mora da prati deklaracija koja potvrđuje kvalitet semena. Podaci sa deklaracije imaju veliki značaj u određivanju količine semena za setvu i postizanje visokog i kvalitetnog prinosa, ekonomičnosti i konkurentnosti proizvodnje, samo ih treba znati iskoristiti. Literatura: [1] dr Borivoje Mišković, Mirko Komnenović, Ratarstvo, Novi Sad, 1997. [2] dr Mladen Mirić, Semenski parametri (N. Sad, 2006.) [3] Prof. dr Ilija Komljenović, Opšte ratarstvo [4] dr Mirjana Milošević, dr Milutin Ćirović, dr Ivan Mihaljev, dr Petar Dokić, Opšte semenarstvo, Novi Sad, 1996.




7

OSETLJIVOST KUKURUZA NA NEDOSTATAK VODE U POJEDINIM FAZAMA RASTA I

RAZVIĆA

Dipl.ing. Zorica Rajačić

Izvod: Kukuruz se u našoj zemlji gaji u različitim rejonima sa vrlo različitim zemljišnim i klimatskim uslovima. Za svoje uspevanje zahteva relativno visoke temperature u toku celog dana, u toku vegetacije i dovoljnu obezbedjenost vodom. Jedna od najvažnijih ekoloških osobina je njegova potreba i odnos prema vodi. Efikasnost padavina kao osnovnog izvora vlage u zemljištu zavisi od toga u kojem periodu se javljaju, pa se prema tome i odredjuje da li su biljke dobile neophodnu količinu vode u svakom momentu njihovog života. Ključne reči : kukuruz, deficit vode, kritični period, suša SENSITIVITY OF CORN TO WATER-DEFICIT STRESS AT SOME STAGES OF GROWTH AND

DEVELOPMENT Excerpt: Corn is grown in different areas of our country, under different soil and weather conditions. Successful cultivation of corn depends on relatively high temperatures during the day and vegetative stage, as well as the sufficient amount of water supply. Its water requirement is one of the most important environmental characteristics. The effectiveness of rainfall, being the main source of moisture in soil, depends on the period, according to which it is determined whether the plants were given the necessary amount of water at every stage of their growth. Key words: corn, water deficit, critical period, drought

UVOD Danas kukuruz spada u najvažnije zrnaste kulture. Njegovo gajenje je široko rasprostranjeno. Po setvenim površinama i količini proizvedenog zrna kukuruz zauzima treće mesto u svetu, posle pšenice i pirinča. U Vojvodini kukuruz se gaji na najvećim površinama od svih ratarskih biljaka. U regionu Srednjeg Banata kukuruz se gaji prosečno na oko 82.000 ha, odnosno na oko 36 % oraničnih površina. Prosečan prinos u periodu od 1976-2012 godine bio je 4,92 t/ha, a varirao je u širokom rasponu od 1.97-7,28 t/ha (RSZ) i bio je u korelaciji, pre svega, sa količinom i rasporedom padavina. Smatra se da je kukuruz otporan prema suši i da ekonomično troši vodu. Medjutim, pošto stvara veliku vegetativnu masu, daje visoke prinose, ima dug vegetacioni period, kukuruz troši velike ukupne količine vode [2]. U nedostatku vode kukuruz uspešno prebrodi sušu, ali daje niže prinose, jer biljke troše teže pristupačne kategorije vode iz zemljišta. Treba imati u vidu da je kukuruz u stanju, zahvaljujući obliku i položaju lišća, da bolje od drugih kultura koristi i male količine padavina. Voda se sliva po lišću i stablu, kvasi zemljište neposredno uz stablo i biva iskorišćena od korenovih žilica iz površinskih slojeva [4].

POTREBE KUKURUZA ZA VODOM Potrebe kukuruza za vodom u svim periodima rasta i razvića nisu iste. Prema rezultatima istraživanja Ukrajinskog Instituta za navodnjavanje u periodu od nicanja do faze 7-8 listova kukuruz iskoristi 11-12 % od ukupno potrebnih količina vode. U periodu do metličenja utroši 19-20 %, a u periodu do cvetanja potrošnja vode je vrlo visoka 22-23 % uz veoma visok prirast organske materije. Njviše vode se utroši od cvetanja do završetka oplodnje 28-30 %. Ostatak od

o Uvod o Potrebe kukuruza za vodom o Kritičan period u pogledu zahteva kukuruza prema vodi o Uticaj suše na razviće i prinos kukuruza o Zaključak o Literatura




8

15-20 %v utroši se u periodu nalivanja zrna i sazrevanja. Proizilazi da kukuruz traži najviše vode u periodu koji počinje 7-10 dana pre metličenja i traje do kraja cvetanja, odnosno oplodnje [1].

„KRITIČNI PERIOD“ U POGLEDU ZAHTEVA KUKURUZA PREMA VODI

Smatra se da je kukuruz naročito osetljiv na sušu u toku vegetacije počevši sa periodom 10 dana pre metličenja i završavajući 20 dana iza početka cvetanja. Ovaj period je nazvan „kritičnim periodom“ i nedostatak vode u ovom periodu u značajnoj meri se odražava na visinu prinosa i taj nedostatak ne može se nadoknaditi u kasnijim fazama razvoja. S obzirom na postojanje kod kukuruza vrlo izraženog i dosta dugog „kritičnog perioda“ potrebna je naročita pažnja prema problemima nakupljanja i pažljivog utroška zemljišne vlage. U nakupljanju i produktivnom utrošku zemljišne vlage odlučijući značaj ima pravilna obrada zemljišta i očuvanje zemljišne vlage, što znači da zemljište treba obrađivati samo u zrelom stanju od početka žetve preduseva do setve kukuruza, i dalje u toku vegetacije održavati zemljište dobro obrađeno i u čistom stanju od korova. [3]

UTICAJ SUŠE NA RAZVIĆE I PRINOS KUKURUZA

Kukuruz ima nizak transpiracioni koeficijent i moćno razvijen korenov sistem. Za obrazovanje jednog kilograma suve materije utroši se za 70-75 % vode manje nego kod pravih žita. Medjutim, za ceo vegetacioni period ova kultura zahteva više vode nego strna žita što se objašnjava njenim visokim prinosom – biološkim i poljoprivrednim. Ukoliko suša zahvata fazu cvetanja (pri nodovoljnim rezervama vlage u zemljištu) kukuruz jako smanjuje prinos. Smanjivanje prinosa u sušnim godinama ostvaruje se uglavnom kao rezultat skraćivanja razmera klipova i sterilnosti biljaka, što se objašnjava zakasnelim cvetanjem ženskih cvasti u odnosu na muške, kao i odsustvo stubića i žigova. Stoga se u sušnim godinama povećava broj sterilnih (jalovih) biljaka. U sušnim godinama zapaža se na klipovima takozvana krezubost (neispunjenost klipova zrnom, slika 1. i 2.), pogoršava se kvalitet prinosa – smanjuje se veličina klipova i masa 1000 zrna. [3]

Sl.1. i 2. Uticaj suše na oplodnju kukuruza

ZAKLJUČAK

Postoji zavisnost između stepena opadanja prinosa i dužine vegetacionog perioda sorte. U uslovima suše, sorte dužeg perioda vegetacije znatnije smanjuju prinos. To se objašnjava time što je suša jače izražena u periodu njihovog cvetanja, kada je i nedostatak vlage veći. Sorte kraće vegetacije, kod kojih cvetanje i oplodnja protiče pri obezbeđenošću zemljišta vlagom u sušnim godinama daju veće prinose.




9

Kukuruz postaje naročito osetljiv na nedostatak vlage u zemljištu pri visokoj temperaturi i niskoj relativnog vlažnosti vazduha. U takvim uslovima, čak i pri relativno visokoj vlažnosti zemljišta biljke kukuruza mogu trpeti znatan deficit usled pojačanog isparavanja vode, ne nadoknađujući to u punoj meri dolaskom vode iz zemljišta [3]. U realizaciji zalivnog režima, posebnu pažnju treba obratiti na period cvetanja i oplodnju, kao njaosetljiviji u periodu vegetacije kukuruza. Literatura [1] Bošnjak, Đ. (1999): Navodnjavanje poljoprivrednih useva. Poljoprivredni fakultet Novi Sad [2] Bošnjak, Đ. (1987): Zahtevi za vodom i zalivni režim kukuruza. Nauka u proizvodnji 15, 3-4 [3] Jevtić, S. (1986): Kukuruz, drugo dopunjeno i prerađeno izdanje, Beograd [4] Spasojević, B., Stanaćev, S., Starčević, Lj, Marinković, B. (1984): Posebno ratarstvo 1. Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje, Novi Sad.




10

UTICAJ MEĐUREDNE OBRADE NA SVOJSTVA ZEMLJIŠTA

Мr Ilija Bjelić

Izvod: U radu je dat pregled istraživanja uticaja međuredne obrade na svojstva zemljišta. Ako se pravilno odrede vreme izvođenja, dubina i broj kultivacija i vrsta radnih organa, međuredna obrada povećava rastresitost zemljišta, brzinu upijanja vode i dubinu prokvašavanja, temperaturu, provetravanje, mikrobiološku aktivnost, sadržaj nitrata i lakopristupačnog fosfora, a smanjuje površinsko oticanje vode od padavina i navodnjavanja i eroziju zemljišta na talasastom terenu. Međuredna obrada doneće više štete nego koristi kada se obrađuje jako rastresito ili jako zbijeno zemljište, kada se obrada izvodi češće i na većoj dubini nego što je potrebno i kada se izvodi pri neodgovarajućoj vlažnosti zemljišta. Zbog protivrečnih rezultata istraživanja, ne mogu se doneti jasni zaključci o uticaju međuredne obrade na vlažnost zemljišta. Ključne reči: međuredna obrada zemljišta, svojstva zemljišta, šećerna repa

THE EFFECT OF IN-ROW CULTIVATION ON SOIL PROPERTIES Excerpt: This research paper provides an overview on the effect of inter-row cultivation on soil properties. If the timing, depth and number of cultivations are properly determined, as well as the type of cultivation tines, in-row cultivation increases soil consistence, rate of water absorption and infiltration, temperature, soil aeration, microbial activity, quantity of nitrates and easy accessible phosphorus, whereas it has got a decreasing effect on surface water drainage and irrigation and proneness to erosion due to undulating terrain. In-row cultivation does more harm than good when it comes to extremely loose or compact soil cultivation, or when cultivation is more frequently done, on depth greater than necessary, or at unsuitable soil moisture content. Taking into consideration these contradictory results, it is difficult to draw one clear conclusion about the effect of in-row cultivation on soil properties. Key words: in-row cultivation, soil properties, sugar cane U ovom radu izneta su teorijska razmatranja i rezultati ogleda koji se odnose na međurednu obradu zemljišta, da bi mogao pravilno da se sagleda i protumači uticaj ove mere na fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta. Citirani radovi obuhvataju period od 120 godina pa daju pregled kako starijih, tako i savremenih gledišta koja se odnose na problematiku međuredne obrade. Većina radova bavi se međurednom obradom šećerne repe. Dosta davno Johnson (1877, cit. po Baver [1]) je smatrao da su osnovni ciljevi međuredne obrade čuvanje vlage u zemljištu, što se postiže povećavanjem infiltracije i smanjivanjem evaporacije, i stvaranje dobro provetrenog i zdravog ležišta za koren useva. King (1907, cit. po Baver [1]) je međurednu kultivaciju prikazao kao meru sa brojnim pozitivnim uticajima na zemljište i biljku. Po njemu su ciljevi međuredne kultivacije uništavanje korova, razbijanje otvorenosti zemljišta, modifikovanje kretanja vode i vazduha u zemljištu i zagrevanje i hlađenje zemljišta - zavisno od potreba i uslova. Na osnovu rezultata sopstvenih eksperimenata King je postavio „teoriju praholikog malča“ kojom je objasnio uticaj međuredne obrade na smanjivanje gubitaka vode iz zemljišta putem evaporacije. Stvaranjem suvog prekrivača od praha na površini zemljišta - praholikog malča, prekidaju se kapilarni stubovi vode na površini pa se na taj način sprečava kapilarno kretanje vode prema površini zemljišta i njen gubitak putem evaporacije.

Call i Sewell (1917, cit. po Baver [1]) su u periodu 1914-1916 u Kanzasu proučavali uticaj kultivacije na vlažnost zemljišta. Oni su utvrdili da ni u sušnim ni u vlažnim godinama nije bilo značajnih razlika u vlažnosti zemljišta između kultiviranih parcela i parcela na kojima je korov uklanjan motikom. U vlažnoj godini čak se desilo da na parceli sa koje korovi nisu uklanjani vlažnost zemljišta bude ista kao i na ostalim parcelama sa kojih su korovi uklanjani.

Weihmejer (1927,cit. po Baver [1]) je u različitim uslovima pratio gubitak vode evoporacijom. Ustanovio je da praholiki malč nije zaštitio zemljište od gubitka vode evoparacijom, jer je najveći deo vode ispario iz zemljišta pre nego što se ono dovoljno prosušilo da kultivator može ući u parcelu. Rotmistroff (cit. po Baver [1]) je u Rusiji dobio slične rezultate kao i Weihmejer. Na osnovu ogleda koje su izveli Musgrave i Free (1936) i Neal (1937), citat po Baver [1], može se zaključiti da kultivacija jako povećava početnu brzinu infiltracije i smanjuje površinsko oticanje vode sa parcele i eroziju što je od velike važnosti u toku leta kada su česte veoma jake kiše olujnog karaktera koje najčešće traju kratko vreme. Kada se kultivisani sloj zasiti vodom, infiltracija zavisi od brzine proceđivanja vode kroz nekultivisane slojeve, odnosno kroz profil zemljišta. Povećavanje brzine infiltracije i smanjivanje erozije i oticanja vode mnogo je značajnije za talasasta nego za ravna zemljišta. Ovom činjenicom mogu se objasniti mnogi protivrečni rezultati koji se odnose na učinak kultivacije na zemljištima različite topografije.




11

Roubaix i Lazar (1954, cit. po Matić i Čamprag [8]) došli su do važnog saznanja da je korenu šećerne repe najveća količina kiseonika potrebna u početnom periodu života. Oni su utvrdili da šećerna repa nema jednake potrebe za kiseonikom u svim periodima rasta i razvića, jer je u prva dva meseca života disanje 4-5 puta intenzivnije nego u kasnijim periodima. Baver [1] je dao dragocen doprinos izučavanju problema međuredne obrade, jer je izvršio sveobuhvatnu i detaljnu analizu ciljeva međuredne obrade i razloga koji nas opredeljuju za i protiv njenog izvođenja. Iako ima malo direktnih informacija koje se odnose na aeraciju, veruje se da kultivacija jako povećava snabdevanje korena i mikroorganizama zemljišta neophodnim vazduhom. Povećanje aeracije važnije je na ravnim nego na talasastim terenima, jer na ravnom zemljištu ležanje vode može dovesti do formiranja pokorice na površini. Na zbijenim zemljištima je povećanje prinosa šećerne repe, krompira i drugih useva koji zahtevaju veliku količinu vazduha u zemljištu pre rezultat povećanja aeracije nego povećanja sadržaja vode u zemljištu. Rastresanje zbijenih zemljišta u rano proleće povećava aktivnost bakterija i mineralizaciju organske materije što je rezultat jačeg zagrevanja i boljeg provetravanja zemljišta. Korove treba redovno uništavati, jer su konkurenti gajenim biljkama. Na dobrim zemljištima glavni cilj kultivacije je suzbijanje korova, a ne popravljanje svojstava zemljišta. Nakon pojave rotacione motike, plevilica i drugih alatki kojima se korovi uništavaju u ranijim fazama rasta, a zatim i herbicida, prestala je potreba da se korovi suzbijaju međurednom kultivacijom. Proučavanjem kapilarnog kretanja vode utvrđeno je da se voda kroz zemljište veoma sporo kreće kada njen sadržaj opadne ispod poljskog vodnog kapaciteta. Zbog toga je kapilarna provodljivost površinskog sloja zemljišta nakon njegovog isušivanja praktično jednaka nuli, pa praholiki malč nije efikasna prepreka za evoparaciju. Baver naglašava da ciljevi i efekti kultivacije zavise od vremenskih uslova, tipa zemljišta i useva. Tako su rezultati kultivacije kukuruza u Ohaju zavisili od svojstava zemljišta i topografije parcele. Na dva lokaliteta zemljište se odlikovalo teškim mehaničkim sastavom, nestabilnom strukturom i ravnom topografijom. Kultivacija je na ovom zemljištu dovela do povećanja prinosa, najverovatnije zbog boljeg provetravanja zemljišta. Pošto su ove parcele imale ravnu topografiju, malo je verovatno da je odvodjenje suvišne vode razlog za povećanje prinosa. Na trećem lokalitetu, zemljište dobrih svojstava je bilo smešteno na blago zatalasanom terenu. Ovde je kultivacija povećala prinos, jer je njenim izvođenjem smanjen gubitak vode oticanjem sa parcele. Na četvrtom lokalitetu zemljište je bilo ravno sa odličnim svojstvima u toku čitave vegetacije. Apsorpcija vode i aeracija bili su povoljni pa kultivacija nije dovela do povećanja prinosa. Jedini razlog za izvodjenje kultivacije na ovakom zemljištu može biti uništavanje korova u slučaju da se oni ne mogu suzbiti na neki drugi način. Na osnovu svega iznetog Baver konstatuje da je osnovni cilj međuredne kulitacije zemljišta stvaranje i održavanje fizičkog stanja zemljišta koje je najpovoljnije za gajene biljke. Povoljno stanje zemljišta stvara se tako što se pod uticajem međuredne kultivacije obrazuje odgovarajuća struktura. Dobra struktura može se dobiti samo onda ako se zemljište kultivira pri odgovarajućem sadržaju vlage koji omogućava da se zemljište prilikom obrade mrvi. Pri ovom sadržaju vlage najmanji je utrošak energije za obradu i postiže se struktura koja najviše odgovara biljkama. Struktura postignuta kultivacijom nije postojana, jer se kvari pod uticajem kišnih kapi i površinskih manipulacija koje stvaraju zbijeni sloj zemljišta nazvan“taban saobraćaja“. Učestalost međuredne obrade zavisi od trajnosti postignute strukture i potrebe za uništavanjem korova. Tipovi zemljišta sa nestabilnom strukturom zahtevaju češće kultivacije od zemljišta sa stabilnom strukturom. Međutim, ako se zemljište sa nestabilnom strukturom često kultiviraju može doći do trajnog kvarenja strukture kao posledica rasprašivanja zemljišta. Zbog toga broj kultiviranja veći od onog koji je neophodan za odgovarajuću kontrolu korova i pokorice ne daje dobre rezultate. Pored učestalosti važna je i dubina kultivacije. Ona pre svega zavisi od dubine na kojoj je zemljište zbijeno. Na zemljištima dobrih svojstava dovoljna je i plitka kultivacija. Duboka kultivacija je retko kad uspešna i može biti štetna zbog oštećivanja korena biljaka. U najvećem broju slučajeva srednje duboka kultivacija (5-7cm) daće najbolje rezultate, a samo u specifičnim slučajevima prednost mogu imati plitka ili duboka kultivacija. Ako se međuredna obrada izvodi češće i na većoj dubini nego što je potrebno, a takođe i pri neodgovarajućem sadržaju vode u zemljištu, šteta će biti veća od koristi. Kultivaciju je teško izvesti u pravo vreme zbog kratkog vremenskog perioda u kome je vlažnost zemljišta povoljna za njeno izvođenje. Dobar kvalitet kultivacije naročito teško se postiže kada je zemljište zbijeno u slučaju formiranja “tabana saobraćaja“, jer se ne može u dovoljnoj meri razbiti ovaj zbijeni sloj, naročito blizu redova biljaka. Sa druge strane, izvođenjem ostalih operacija nege poništava se pozitivan efekat postignut kultivacijom. Zbog svega iznetog, naglašava se značaj herbicida u suzbijanju korova i potvrđuje konstatacija da, ako nema korova, kultivacija može biti uzaludna operacija. Kuzmič [6] je ispitivao međurednu obradu u šećernoj repi. On je ustanovio da je na sivim lesnim zemljištima teškog mehaničkog sastava, 20 dana posle prvog rastresanja, kapacitet zemljišta za vazduh u sloju 0-20 cm za 2,6 % volumnih bio veći posle dubokog nego posle plitkog rastresanja zemljišta. Četrnaest dana posle drugog rastresanja kapacitet za vazduh bio je za 5 % volumnih veći posle dubokog rastresanja. U vezi sa poboljšanjem aeracije utvrđeno je značajno povećanje nitratnog azota u zemljištu. Količina nitrata u 1kg zemljišta u junu je posle dubokog rastresanja bila za 43 mg veća u sloju 0-20 cm i za 24,3 mg veća u sloju 20-40 cm nego posle plitkog rastresanja. Praktičnan značaj ove pojave na černozemu bogatom u humusu nije bio toliko veliki kao na sivim lesnim zemljištima gde je azot uvek u minimumu. Uzdužna i poprečna rastresanja međurednog prostora i prostora u redu imala su za posledicu značajno poboljšanje vodnog režima zemljišta. Na kultiviranim parcelama ukupna rezerva vode u sloju zemljišta od 0-100 cm u




12

junu i julu bila je za 8,5-39,7 mm veća nego na parceli koja nije kultivirana. Gubitak vode iz sloja 0-100 cm u periodu 5-15 jul sa parcela koje su unakrsno obrađivane iznosio je 6,4 mm,a sa parcela koje nisu obrađivane 37,6 mm. Uzdužna i poprečna rastresanja pokazala su veliki uticaj na dinamiku mikrobioloških procesa i na sadržaj hraniva u sivim lesnim zemljištima. U jednom ogledu je ispitivan uticaj unakrsne obrade zemljišta i unošenja azota pred izvođenje predsetvene pripreme na ukupan broj bakterija, denitrifikatora i klostridiuma i na količinu nitratnog azota koja je oslobođena u procesu nitifikacije. U periodu vegetacije opaženo je smanjenje mikrobioloških procesa u svim rokovima ispitivanja na varijanti koja nije đubrena i kultivirana. Pod uticajem unošenja azotnih đubriva i rastresanja zemljišta povećao se ukupan broj bakterija i broj nitrifikatora što je doprinelo povećanom obrazovanju nitrata. Pri tom se rastresanje pokazalo uticajnijim faktorom od količine unetih azotnih đubriva. Broj denitrifikatora pod uticajem kultivacije naglo se smanjio što je pozitivno jer su ove bakterije štetne. Količina nitratnog azota u zemljištu na varijanti bez rastresanja i bez azotnog đubriva u maju i junu je iznosila 1,88 mg nitrata u 1kg zemljišta, a na varijanti koja je đubrena sa 100 kg/ha azota uz tri rastresanja u maju je izmereno 41,25, a u junu 16,88 mg/kg nitrata. Na moćnom černozemu je izučavana efikasnost unakrsne obrade šećerne repe u zavisnosti od različitih nivoa đubrenja PK i NPK đubrivima. Rezultati ovih ogleda pokazali su da primena uzdužnih i poprečnih rastresanja doprinosi boljem iskorištavanju unetih đubriva nego ako se primenjuju samo uzdužna rastresanja. Poprečna rastresanja doprinela su intenzivnijem usvajanju fosfora i kalijuma i boljem iskorišćavanju postojećih rezervi organskih materija u zemljištu i smanjila su potrebu šećerne repe za unošenjem azotnih đubriva. Tako su dva poprečna rastresanja dala veće povećanje prinosa nego unošenje 60 kg/ha azota.

Karpenko [3] upozorava da na slabo strukturnom zemljištu pod uticajem sopstvene težine zemljišta, kiše i navodnjavanja dolazi do zbijanja zemljišta i obrazovanja pokorice što povećava gubitak vode na isparavanje, pogoršava obnavljanje vazduha i usporava rast korena. Međuredna rastresanja zemljišta neophodna su radi uništavanja korova i održavanja zemljišta u rastresitom stanju u toku čitave vegetacije što obezbeđuje dobru razmenu vazduha, bolje čuvanje pristupačne vode i bolje mehaničke uslove za rast korena repe. Ovu tvrdnju potkrepljuju podaci iz ogleda koji je izveden na zalivnom polju. U ogledu je izmereno da je u toku deset dana posle zalivanja sa jednog hektara šećerne repe isparilo 1013 m3 vode u slučaju kada parcela nije kultivirana, odnosno 611 m3 vode kada je parcela međuredno kultivirana posle zalivanja. Ako se zemljište ne zaštiti od isparavanja rastresanjem površinskog sloja, gubici vode u kratkom roku mogu prevazići zalivnu normu.

Kolomiec [5] iznosi da je u velikom broju ogleda ustanovljeno da međuredna obrada šećerne repe poboljšava vodni, vazdušni, toplotni i hranidbeni režim. Međuredna rastresanja zemljišta, pri njihovom pravovremenom i kvalitetnom izvođenju na potrebnu dubinu, smanjuju zbijenost zemljišta i isparavanje vlage, povećavaju dubinu prokvašavanja i brzinu upijanja vode od kiše i navodnjavanja, poboljšavaju aeraciju i ubrzavaju nitrifikaciju..

Rarog [9] je ustanovio da na opodzoljenom zemljištu, u uslovima dovoljnog ili prekomernog vlaženja, povećanje broja i dubine međurednih kultivacija poboljšava vodno-fizička i hemijska svojstva zemljišta u usevu šećerne repe. U vreme pred sklapanje redova zapreminska masa površinskog sloja zemljišta (0-10 cm) bila je manja na parcelama na kojima su broj i dubina kultivacije bili veći nego na parcelama gde je izveden manji broj kultivacija i gde je dubina bila mala. Rastresanje zemljišta povećalo je procenat vodootpornih agregata. Tako je sadržaj vodootpornih agregata u površinskom sloju zemljišta na varijanti sa tri rastresanja bio za 3,4-4,8 % veći nego na varijanti bez rastresanja. Uticaj kultivacije na vlažnost zemljišta menjao se zavisno od vremenskih uslova. U godini sa manje padavina, rastresanja su povećala sadržaj vlage u zemljištu. Najveća količina vode u sloju 0-150 cm dubine izmerena je na varijanti sa tri rastresanja. Međutim, u jako vlažnoj godini međuredna rastresanja su smanjila sadržaj vlage u zemljištu, stvarajući najpovoljnije uslove za rast i razviće šećerne repe. Poboljšanje vodno-vazdušnog režima zemljišta pod uticajem međuredne obrade imalo je za posledicu veće nakupljanje azota i lakopristupačnog fosfora. U vreme pred sklapanja redova šećerne repe u sloju zemljišta 0-20 cm najveći sadržaj nitrata i lakopristupačnog fosfora izmeren je na varijanti sa četri rastresanja. U ogledima koje su na šećernoj repi izveli Tur et al. [11] na tipičnom černozemu, parcele na kojima su izvedene četri međuredne kultivacije imale su više pristupačne vode i nitratnog azota i veću rastresitost zemljišta u površinskom sloju nego parcele na kojima nije obavljena međuredna kultuivacija (kontrola) i parcele na kojima je zemljište dva puta rastresano u međurednom prostoru. U odnosu na kontrolu, na varijanti sa četri rastresanja u sloju 0-150 cm dubine sadržaj pristupačne vode bio je veći za 57 mm pred sklapanje redova, odnosno za 77 mm pred vađenje šećerne repe. Pred sklapanje redova šećerne repe u sloju 0-30 cm količina nitratnog azota u 1kg zemljišta na kontroli je iznosila 2,2 mg, a na varijanti sa četri rastresanja 9,1 mg što je četri puta više nego na kontroli. Zapreminska masa zemljišta je u sloju 0 - 10 cm na kontroli iznosila 1,21-1,29 g/cm3, a na varijanti sa 4 međuredne kultivacije 1,08-1,16 g/cm3. Pošto su optimalni uslovi za rast šećerne repe obezbeđeni ako zapreminska masa ima vrednost 1,2-1,3 g/cm3, najbolje uslove za rast repe imala je kontrola, a najlošije parcela na kojoj je repa kultivirana 4 puta, zbog suviše velike rastresitosti zemljišta.

Istraživanje koje je sproveo Kirkham [4] imalo je za cilj da pomoću električne analogije u labaratoriji odredi kako kultivacija zemljišta utiče na kretanje kiseonika u zemljištu. Pošto se ugljen dioksid kreće po istim principima kao i kiseonik, ali u suprotnom smeru, rezultati koji su dobijeni mogu da se odnose i na njega. Analogija pokazuje da mladi




13

korenovi koji se nalaze blizu površine zemljišta usvajaju četri puta više kiseonika nego stariji korenovi koji su više udaljeni od površine zemljišta. Ovi rezultati sugerišu da je važno da se zemljište obrađuje u ranim fazama rasta kako bi biljke pribavile maksimum povoljnosti koja se stvara obradom. Takođe je utvrđeno da je i u slučaju kada je samo 20 % površine zemljišta bilo otvoreno za kiseonik njegova provodljivost do korena bila skoro ista kao i kada je čitava površina bila otvorena za kiseonik.

Malinović i saradnici [7] su merili mehanički otpor zemljišta u proleće, nakon izvođenja međuredne obrade, i u jesen pre vađenja šećerne repe. U oba roka je na kultiviranom zemljištu, čitavom dubinom profila do 25-30 cm dubine, mahanički otpor zemljišta bio znatno manji nego na nekultiviranom zemljištu. Međutim, kod vlažnosti zemljišta koja je merena pre vađenja šećerne repe u sloju 0-30 cm, nije utvrđena bitna razlika između upoređivanih načina međuredne obrade. Prosečan sadržaj vlage u sloju 0-30 cm bio je skoro isti na nekultiviranom zemljištu (13,74%) i zemljištu kultiviranom aktivnim radnim organima (13,53 %). Obe ove varijante imale su za oko 1 % veću vlažnost od varijante na kojoj je zemljište kultivirano pasivnim radnim organima (12,65 % mas.).

Prema podacima Tošića [10] zemljište koje je obrađeno međurednim kultivatorom bolje se provetrava i bolje zagreva u površinskom sloju nego neobrađeno zemljište što ima za posledicu brže i bolje korišćenje nitratnog azota. U sloju 0-30 cm na kultiviranom zemljištu može da se nakupi za 20 kg/ha više nitratnog azota nego na zemljištu koje nije kultivirano.

Bjelić [2] je u usevu šećerne repe u toku dve godine ispitivao 5 načina međuredne obrade u interakciji sa 2 načina osnovne obrade zemljišta (oranje i razrivanje). Ispitivanje je obavljeno u Banatu na ritskoj crnici karbonatnoj u uslovima dobre obezbeđenosti vodom. Ogled je izveden po split - plot metodi u 4 ponavljanja. Broj kultivacija i dubina obrade kod pojedinih varijanti iznosili su: var.1) 2-4 cm; var.2) 2 -4 cm + 4 -6 cm; var.3) 2 - 4 cm +12 -14 cm; var.4) 2 - 4 cm + 4 -6 cm + 8 -10 cm; var.5) 2 – 4 cm + 4 – 6 cm +12 -14 cm. Za rad na dubini 2 – 4 cm, 4 – 6 cm i 8 -10 cm korišćen je kultivator sa srednjom motičicom u obliku guščije noge i dve bočne motičice u obliku noža (britve). Kultivacija na dubini 12 – 14 cm obavljena je po sredini međurednog prostora adaptiranim radnim organom u obliku dleta. Sve operacije međuredne obrade obavljene su kvalitetno, zbog povoljne vlažnosti zemljišta. U ogledu je ispitivan uticaj međuredne obrade na vlažnost zemljišta u sloju 0 - 10 cm, 10 – 20 cm, 20 - 40 cm i 40 - 60 cm. Vlaga je praćena u periodu od jula do oktobra u 8 rokova u prvoj i u 10 rokova u drugoj godini. Zbog velikog broja podataka, biće komentarisana samo prosečna vlažnost u sloju 0 - 60 cm. Na oranju su u prvoj godini najveći sadržaj vode imale var. 5 i 3, a najmanji var. 4. Razlika između najboljih i najlošije varijante iznosila je 0,54 - 0,55 % masenih. U drugoj godini najveća vlažnost bila je na var. 2 i 3, a najmanja na var. 1. Razlika između njih iznosila je 0,78 - 0,81%. Na razrivanju je u prvoj godini najveći sadržaj vode imala var. 2, a najmanji var. 5. Razlika između njih je iznosila samo 0,14%, pa se može reći da ona nije značajna. U drugoj godini najveću vlažnost je imala var. 1, a najmanju var. 5. Razlika između njih iznosila je 0,62%. Između oranja i razrivanja ima malo sličnosti u pogledu najboljih i najlošijih varijanti. Može se uočiti da se u obe godine na oranju var. 3 javlja kao najbolja, a na razrivanju var. 5 kao najlošija varijanta. Zajedničko za ove dve varijante je primena dletastih radnih organa za duboku kultivaciju. Varijante međuredne obrade više su se razlikovale po vlažnosti u drugoj nego u prvoj godini, a u obe godine više su se razlikovale na oranju nego na razrivanju. U obe godine i na oba načina osnovne obrade, sa porastom dubine zemljišta uočava se tendencija smanjivanja razlika između najbolje i najlošije varijante međuredne obrade. Zajedničko za sve varijante međuredne obrade je velika promenljivost ranga koji su zauzimale pojedine varijante u toku vegetacije, tako da nijedna varijanta nije stekla izrazitu prednost u odnosu na ostale. Duboka međuredna obrada je samo u jednom slučaju, na oranju u prvoj godini, dala najbolji rezultat, dok su u preostala tri slučaja jedna ili dve plitke kultivacije obezbedile istu ili veću vlažnost od dubokih kultivacija, što navodi na zaključak da povećanje dubine i broja međurednih kultivacija nije bilo opravdano sa stanovišta sadržaja vlage u sloju 0 - 60 cm.

Na osnovu rezultata istraživanja koji su izneti u ovom radu, može se reći da se u površinskom sloju zemljišta, pod uticajem međuredne obrade, dešavaju brojne pozitivne promene, pod uslovom da je međuredna obrada izvedena pravovremeno, kvalitetno i na odgovarajući način. Ova operacija popravlja vodni, vazdušni i toplotni režim zemljišta, odnosno fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta. Rezultati koji se odnose na uticaj međuredne obrade na sadržaj vode u zemljištu su protivrečni pa se ovaj problem još ne može smatrati do kraja razjašnjenim. Literatura: [1] Baver, L.D. (1956): Soil Physics. New Jork, London [2] Bjelić, I. (1999): Uticaj osnovne i međuredne obrade zemljišta na prinos i kvalitet šećerne repe. Magistarska teza. Novi Sad [3] Karpenko, P.V. (1964): Sveklovodstvo. Moskva [4] Kirkham, M.B. (1982): Influence of cultivation on oxygen movement to a plant root: an electrical model study. Istro. Osijek [5] Kolomiec, A.P. (1972): O meždurjadnih rihlenijah posevov svekli. Saharnaja svekla,7. Moskva [6] Kuzmič, S. I. (1963): Uhod za posevami saharnoj svekli. Saharnaja svekla. Moskva [7] Malinović, N.i sar. (1988): Međuredna kultivacija soje, šećerne repe i kukuruza. Poljoprivredna tehnika. Novi Sad [8] Matić, I., Čamprag, D. (1956): Gajenje šećerne repe u našoj zemlji. Vrbas [9] Rarog, G.P. (1972): Meždurjadnie rihlenija počvi. Saharnaja svekla, 6. Moskva [10] Tošić, M. (1993): Međuredna kultivacija. Šećerna repa, broj 45. Beograd




14

[11] Tur,P.Z. et al.(1972):Effektivnost meždurjadnih rihlenij saharnoj svekli.Saharnaja svekla,6.Moskva




15

PODIZANJE INTENZIVNOG ZASADA JABUKE

Dipl.ing. Milinko Sinđić, Master.ing.polj. Maja Martinov

Izvod: Podizanjem intenzivnih zasada jabuke, u okviru koncepta integralne proizvodnje, obezbeđuje se dobijanje velikih prinosa sa visokim procentom udela plodova prve klase. Pored primene svih neophodnih agrotehničkih i pomotehničkih mera u ovakvim zasadima, poseban značaj mora se posvetiti zaštiti biljaka od najznačajnijih bolesti i štetočina u skladu sa propisanim karencama. Rizik ovakve vrste proizvodnje jabuke sveden je na minimum, pravovremenim postavljanjem protivgradnih mreža i sistema za navodnjavanje. Ključne reči : jabuka, gusta sadnja, integralna proizvodnja

HIGH DENSITY APPLE ORCHARDS

Excerpt: In terms of integrated production, growing high density apple orchards provides great percentage of high yielding first class fruit. In addition to all the necessary agrotechnical and pomotechnical measures, special attention must be given to disease and pest control in accordance with the required harvest waiting period. When it comes to this type of apple production, risk is minimal provided that anti-hail nets are ensured on time, as well as the fact that the irrigation system is fully in use. Key words: apple, high density planting, integrated production

UVOD

Poslednjih godina trend proizvodnje jabuke u našem regionu je u stalnom porastu. Iz tog razloga neophodno je uvažiti preporuke stručnjaka i proizvodnju jabuke uskladiti sa principima integralne proizvodnje. Ovakve zasade karakterišu visoka ulaganja po jedinici površine, savremen sortiment i primena posebnih pomotehničkih i agrotehničkih mera. U skladu sa osnovnim konceptom integralne proizvodnje, u ovakvim zasadima posebna pažnja se posvećuje programu zaštite od bolesti i štetočina izborom odgovarajućih preparata, kao i pridržavanje propisanih karenci. Intenzivne zasade jabuke treba podizati sa obaveznim postavljanjem protivgradnih mreža i sistema za navodnjavanje.

PRIPREMA ZA SADNJU

Priprema za sadnju se sastoji od niza operacija među kojima su najvažnije: izbor lokacije, agrohemijska analiza zemljišta, priprema zemljišta i neposredna priprema zemljišta pred sadnju, razmeravanje i obeležavanje mеsta za sadnju i izbor i priprema sadnog materijala jabuke. Za podizanje voćnjaka trebalo bi odabrati parcelu na kojoj bi pravac redova bio sever-jug, jer se tada postiže najbolja osunčanost voćnjaka, što je glavni uslov za postizanje dobre obojenosti plodova kod nekih sorti jabuka. Takođe treba znati najčešći pravac duvanja vetrova za datu lokaciju, i budući pravac redova voćnjaka usmeriti u ovom pravcu kako bi izbegli bočne udare vetra koji mogu naneti štetu u nekim slučajevima. Bolje je odstupiti od pravca redova u voćnjaku sever-jug i prilagoditi se pravcu duvanja vetrova pogotovo za sorte jabuke koje nemaju dopunsku crvenu boju plodova, kao što su Greni Smit i Zlatni Delišes. Agrohemijska analiza zemljišta je obavezna pre podizanja voćnjaka, kako bi se utvrdile količine dostupnih hraniva u zemljištu. Jabuka je voćna vrsta kojoj najviše odgovaraju zemljišta sa optimalnim sadržajem fosfora i kalijuma u zemljištu. Ograničavajući faktor za gаjenje jabuke može da bude količina kalcijum-karbonata, koji može da blokira

o Uvod o Pripreme za sadnju o Sadnja o Održavanje i nega mladog vioćnjaka o Zaključak o Literatura




16

usvajanje nekih mikroelemenata iz zemljišnog rastvora među kojima je najznačajnije gvožđe, čiji nedostatak u biljci izaziva hlorozu. Gornja granica sadržaja kalcijum-karbonata u zemljištu za gajenje jabuke je 10 %, mada ima zasada jabuke u kojima je količina i 12 %, ali je tada i rizik veći. pH vrednost treba da se kreće u granicama od 6,0-7,2. Nakon izbora parcele i tumačenja rezultata agrohemijske analize zemljišta treba početi sa pripremom zemljišta za sadnju koja se sastoji od podrivanja i oranja. Sa ovim pripremama treba krenuti ako se zasad jabuke podiže u jesen, u avgustu mesecu, da bi zemljište imalo vremena da se slegne do same sadnje. Podrivanje treba obaviti na dubinu od 60-70 cm, da bi se rastresli dublji slojevi zemljišta, a potom uzorati na dubinu od 25-30 cm. Cilj neposredne pripreme je da se zemljište dodatno usitnu kako bi se sadnja nesmetano obavila. Rastojanje i odstojanje u intenzivnim zasadima jabuke se kreću u granicama od 3,2-3,6 m x 0,6-1,0 m što je preko 2.500 sadnica po hektaru. Za ovakav sistem uzgoja potrebno je koristiti sadnice jabuke sa minimum 5 prevremenih grana na vođici, kako bi se smanjila kasnija bujnost voćki koja ide na uštrb prinosa. Ukoliko se sadnja obavlja u proleće trebalo bi postaviti sistem za navodnjavanje „kap po kap“ i odgovarajući sistem za prihranu. Preko ovog sistema sadnicama jabuke se u početnom porastu obezbeđuje neophodna količina vode za normalan rast i razvoj.

SADNJA

Nakon obavljenih pripremnih radova pristupa se organizaciji sadnje. Pošto se radi o gustom sklopu biljaka po jedinici površine, najčešće je potrebno do 5 radnika u jednom redu koji će obavljati sadnju. Minimalni učinak po jednom radniku je 140 posađenih sadnica na dan, s tim što od 5 radnika u jednom redu dvoje kopaju jamiće, dvoje sade i jedan popravlja i vezuje sadnicu uz potpornu žicu. Sadnja se izvodi tako što se kopaju jamići do dubine jednog ašova (18-20 cm) i prečnika da može da se smesti korenov sistem sadnice. Sadnice se ne smeju preduboko posaditi jer bi to dovelo do kasnije prekomerne bujnosti voćaka. Bitna opreracija je da se zemlja oko korenovog sistema dobro nagazi kako bi se ostvario što bolji kontakt zemlje i sitnih žilica i da bi se ostvario visok procenat prijema sadnog materijala. Neposredno posle sadnje, posađene voćke se obavezno zalivaju preko sistema za navodnjavanje da bi se sadnice oporavile od stresa izazvanim određenim stepenom dehidratacije. Ako se sadnja obavlja u proleće, preporučljivo je sadni materijal držati do 48 sati potopljen u vodi (korenov sistem) kako bi se upravo ovaj stres prevazišao. Najbolja zaštita voćnjaka od glodara je ograđivanjem parcele, a ako ograde nema deblo sadnica se obavezno mora zaštititi zaštitnim mrežicama koje mogu zaštititi voćke u narednih 3-4 godine od napada zečeva. Korišćenje različitih ulja za premazivanje kore sadnica nije preporučljivo jer može izazvati nekroze na samom deblu.

Slika 1. Izgled korena knip sadnice Slika 2. Pravilno posađene sadnice jabuke

ODRŽAVANJE I NEGA MLADOG VOĆNJAKA

Osnovni cilj redovnog održavanja zemljišta u mladom zasadu jabuke je stvaranje optimalnih uslova za rast biljaka i razvoj korenovog sistema. Obradom zemljišta uspostavlja se povoljan vodni, vazdušni i toplotni režim. Način održavanja zemljišta u datim agroekološkim usloviman pre svega zavisi od količine padavina, nagiba terena, sortimenta, sistema gajenja, tipa i plodnosti zemljišta. U proizvodnoj praksi najčešće se primenjuju sledeći načini održavanja zemljišta voćnjaka: čista obrada (jalovi ugar), međuredno zatravljivanje sa obradom u redu, zastiranje (mulčiranje), gajenje biljaka za zelenišno đubrenje, tretiranje herbicidima, itd. U intenzivnim zasadima đubrenje je jedna od najvažnijih agrotehničkih mera. Pravilnom ishranom biljaka u gustom sklopu postiže se njihov dobar rast i rodnost, što se odražava na postizanje visokih prinosa dobrog kvaliteta. Unošenjem većih količina đubriva od onih koje biljke mogu usvojiti, nepotrebno se povećavaju troškovi proizvodnje, pri čemu može doći i do opadanja kvaliteta plodova, pojave toksičnosti i antagonizma među elementima. Za normalan rast i rodnost voćnjaka neophodni su sledeći makroelementi: azot, fosfor, kalijum, kalcijum i magnezijum, koje biljke troše u većim količinama. Međutim, podjednaku važnost imaju i mikroelementi: bor, cink, bakar, gvožđe, mangan itd., koje biljke koriste u manjim količinama i njihov nedostatak može uticati na mnoge fiziološke poremećaje.




17

Navodnjavanje predstavlja obaveznu agrotehničku meru u intenzivnim zasadima jabuke, posebno u rejonima gde godišnja količina padavina ne prelazi 600 mm. Ukoliko je sadnja obavljena kasno u proleće, tek zasađene voćke treba zaliti sa oko 20-30 l vode. U slučaju da posle sadnje nastupi sušni period potrebno je izvesti minimum još 2-3 zalivanja. Vreme navodnjavanja zavisi od količine i rasporeda padavina. U mladim zasadima jabuke navodnjavanje treba sprovoditi do kraja avgusta, a nakon toga zalivnu normu smanjiti kako se ne bi izazvao sekundardni porast mladara.

Slika 3. Izgled postavljene protivgradne mreže Slika 4. Izgled mladog voćnjaka jabuke

ZAKLJUČAK Opravdanost visokih ulaganja u podizanju gustih zasada jabuke se ogleda u visokim prinosima koji se kreću od 35-50 t/ha, sa preko 90 % plodova 1. klase u ukupnom prinosu. Ako uzmemo u obzir troškove redovnog održavanja voćnjaka koji iznosi 30-50 % od ukupnog prihoda, može se zaključiti da se celokupna investicija isplati za 3-5 godina. Ovakvi sistemi gajenja smanjuju rizike proizvodnje na minimum, jer voćnjak poseduje protivgradnu mrežu, sistem za navodnjavanje i prihranu, a može imati i sistem odbrane od mraza. Literatura [1] Mišić, P.:Jabuka, Nolit, Beograd, 1994 [2] Gvozdenović, D.: Gusta sadnja jabuke, kruške i dunje, Prometej, 2006.




18

ISHRANA OVACA U VREME OPLODNJE

Gordana Aćimac,dipl.ing

Izvod : Ekonomičnost ovčarske prozvodnje bazira se na broju proizvedene jagnjadi po ovci u toku kalendarske godine. Zbog poteškoća u plasmanu i niskoj ceni vune i ovčijeg mleka, proizvođači su proizvodnju usmerili na proizvodnju jagnjećeg mesa.Međutim, još uvek ta proizvodnja nije zadovoljavajuća pa se od 100 ojagnjenih ovaca u toku godine dobije 100-130 jagnjadi.Uspeh oplodnje i broj dobiijene jagnjadi zavisi od od niza genetskih (rasa, selekcija na bližnjenje) i paragenetskih faktora (ishrana, zdravstveno stanje, način držanja, indukcija polnog žara hormonima ili manipulacijom fotoperioda).Pravilnom ishranom ovaca u toku celog reproduktivnog iskorišćavanja, proizvođač može da poveća plodnost i utiče na ekonomičnost proizvodnje. Ključne reči : ovca, ishrana, oplodnja, plodnost

INTERACTIONS BETWEEN NUTRITION AND REPRODUCTION IN SHEEP Excerpt: Cost effectiveness of sheep production is based on the number of lambs born per ewe during the calendar year. Faced with difficulties in product placement, and with low cost of sheep milk and wool, sheep producers have focused on the production of lamb meat. However, sheep production has not yet reached its potential due to the fact that the annual reproduction rate is 1.33 lambs per breeding ewe. Success rate of fertilization depends on many genetic (breed and selection for twinning) and paragenetic factors (nutrition, health, posture, hormone induced heat cycle or photoperiod manipulation). Sheep producers can improve fertility of sheep and influence the cost effectiveness of the production by providing proper nutrition over the course of the breeding season. Key words: sheep, nutrition, reproduction, fertility

POLNA ZRELOST OVACA Ovca je sposobna za oplodnju pošto polno sazri i to u zavisnosti od rase sa 6-12 meseci. Međutim, polna zrelost ne mora da znači da je mlado priplodno grlo sposobno za oplodnju i da će do kraja izneti bremenitost i othraniti jagnje. Ako se desi da se mlada i nedovoljno razvijena grla oplođavaju a ujedno se i lošije hrane povećava se rizik od embrionalne smrtnosti, rađa se manji broj jagnjadi sa malom telesnom masom, a ovce posle jagnjenja nemaju dovoljno mleka za ishranu jagnjadi.Takva grla grla ostaju zakržljala, jer u uslovima lošije ishrane veliki deo hranljivih materija odlazi na potrebe ploda [1]. Uobičajeno je da se ranostasne rase ovaca uvode u priplod sa 6-9 meseci starosti, dok se srednje i kasnostasne rase uvode sa 12-18 meseci, kako bi pored polne imale i odgovarajuću fizičku zrelost.

ISHRANA OVACA U VREME OPLODNJE

Priprema ovaca za mrkanje počinje 2-3 nedelje, a ponekad i 6 nedelja pre sezone parenja. Adekvatnom ishranom koja podrazumeva povećanu količinu proteina za 20-30% i energije 10-15% [1]. Ukoliko je paša kvalitetna, ovce dobijaju dovoljne količine lako svarljivih proteina, minerala i vitamina. Međutim, period pripusta se obično poklapa sa kasnim letnjim periodom (avgust-septembar), kad je paša oskudna. U takvim uslovima ishrana ovaca bi trebala biti dopunjena sa 200-300 grama žitarica (kukuruz, ječam, ovas) ili kompletnog koncentrata. Pritom je bitno istaknuti da žitarice u obrok treba uvoditu postupno, kako bi se mikroorganizmi buraga prilagodili na novu hranu [3]. U zimskom periodu obroci trebaju biti sastavljeni od dobrog livadskog sena, silaže uz dodatak 0,3 kg smeše žitarica (kukuruz, ovas) ili kompletnog koncentrata.

o Polna zrelost ovaca o Ishrana ovaca u vreme oplodnje o Pravilna ishrana ovnova o Zaključak o Literatura




19

Sl.1 Ovce u dobroj kondiciji

PRAVILNA ISHRANA OVNOVA

Osim pravilne ishrane ovaca istovremeno treba voditi računa o ishrani ovnova. Priplodni ovnovi se ne smeju previše ugojiti. Na 1-2 meseca pre parenja, ovnovi se napasaju na boljim pašnjacima i prihranjuju, u početku sa po 0,250 kg koncentrata, a u doba parenja sa 1-1,25 kg dnevno po grlu, zavisno od opterećenja [2]. Od koncentrovanih hraniva daju se ječam u prekrupljenom stanju i ovas.Ova hraniva utiču na pojačanu polnu aktivnost i povećevaju količinu i kvalitet sperme [2]. U zimskom periodu uobičajeno je da se uz kvaliteno livadsko ili lucerkino seno dodaje 200-300 grama koncentrata, a ako se koriste u pripustu količina se povećava na 800-1000 grama. Posle završene sezone parenja postupno se smanjuje obrok na normalne količine.

Sl.2 Ovan u dobroj kondiciji

ZAKLJUČAK

Pravilnom i izbalansiranom ishranom ovaca i ovnova u periodu oplodnje povećava se plodnost ovaca, broj blizančadi se može povećati od 5-30%, rađaju se krupnija i vitalnija jagnjad. Veći broj živorođene i othranjene jagnjadi direktno povećava ekonomičnost proizvodnje ovaca, jer se u toku godine povećava količina proizvedenog jagnjećeg mesa po ovci. Istovremeno pravilno hranjene ovce u svim fazama proizvodnog ciklusa boljeg su zdravlja i kondicije te se duže iskorišćavaju u priplodu. Literatura [1] dr Nenad Đorđević –“Glas pastira” br.2, Avgust 2009. god [2] prof. dr Milan Krajinović, dr Stojan Savić –“Ovčarstvo i kozarstvo”, Novi Sad 1992. god [3] “Domaćin”- http//www.domacin.rs/stoka/334- Uz pašu i zob, 15.10.2011.




20

DOBROBIT ŽIVOTINJA I NJEN ZNAČAJ ZA ČOVEKA

Dipl.ing.Branislav Stepanov

Izvod: Od sredine prošlog veka životinje se u većini zemalja sveta gaje na intezivan, industrijski način.Tretirane su kao roba, uprkos saznanju da životinje, kao i ljudi, osećaju bol, strah, patnju, paniku, nesigurnost i neudobnost, dovelo je do potrebe njihove zaštite, odnosno počeo se koristiti termin dobrobit životinja. Ključne reči:dobrobit životinja,bol,strah,patnja,panika,nesigurnost i neudobnost

ANIMAL WELFARE AND ITS SIGNIFICANCE TO HUMAN SOCIETY Since the mid-20th century, the animal breeding can be said to have been managed in intensive and industrial way. Animals were treated as objects, despite the fact that they, just like humans, can experience pain, fear, suffering, anxiety, insecurities and discomfort. Such a practice has led to the need for their protection and coined the term animal welfare. Key words: animal welfare, pain, fear, suffering, anxiety, insecurities and discomfort

UVOD Sredinom dvadesetog veka dolazi do industrijalizacije u stočarskoj proizvodnji. Životinje se odgajaju u objektima, vezane ili u kavezima, gde je veliki broj jedinki po jedinici površine. Savremenim načinom proizvodnje potisnute su bolesti životinja prouzrokovane bakterijama, virusima, gljivicama i slično, ali su se pojavili zdravstveni problemi prouzrokovani greškama u tehnološkom procesu proizvodnje. Tretiranje domaćih životinja kao robe, uprkos brojnim dokazima da životinje poput ljudi osećaju strah, bol i patnju dovelo je do povećane svesti da savremena proizvodnja utiče ne samo na dobrobit životinja, već i na kvalitet njihovih proizvoda, osnovni su razlozi inicijative za zaštitu dobrobiti životinja.

DOBROBIT ŽIVOTINJA Postoje više definicija o dobrobiti životinja. Neke se temelje na osećajnosti životinje, neke na fiziološkim aspektima, a neke na prirodi same životinje. Dobrobit životinja čiji opstanak zavisi od čoveka temelji se na konceptu „Pet sloboda“

1. Sloboda od gladi i žeđi – obezbeđenjem hrane i stalno dostupne vode koje će životinje održati zdrave i snažne 2. Sloboda od bola, povreda i bolesti – obezbeđivanjem smeštaja u kojem ne može da povredi sebe ili druge

životinje,gde se prevencijom i dijagnostikom može i lečiti 3. Sloboda od straha i stresa – zabranom fizičkog ili psihičkog zlostavljanja od strane čoveka ili drugih životinja. 4. Sloboda od neudobnosti – obezbeđivanjem dovoljno prostora za normalno kretanje, ishranu i odmor. 5. Sloboda ispoljavanja prirodnog ponašanja – dovoljno prostora za kretanje,kontakt sa drugim životinjama iste

vrste [1]. Na osnovu koncepta pet sloboda se i definiše dobrobit životinja, a bazira se na obezbeđivanju uslova u kojima životinja može da ostvaruje svoje fiziološke i druge potrebe svojstvene vrsti, kao što su ishrana i napajanje, prostor za smeštaj, fizička, psihička i termička udobnost, sigurnost, ispoljavanje osnovnih oblika ponašanja, socijalni kontakt sa životinjom iste vrste, odsustvo neprijatnih iskustava kao što su bol, patnja, strah, stres, bolesti i povrede. [2]. Neophodno je istaći da se ovo odnosi na sve životinje i da važe u svim situacijama, da su specifične za svaku vrstu te treba razumeti svaku životinju i njene potrebe.

o Uvod o Dobrobit životinja o Zaključak o Literatura




21

ZAKLJUČAK Ljudi mogu izazvati patnju životinja uglavnom na dva načina:namernim činjenjem okrutnih radnji – nešto što ne bi trebalo činiti i zanemarivanjem pravilne nege životinja – nečinjenjem nečeg što bi trebalo činiti. Iz tih razloga pravilo pet sloboda je ugrađeno u sve postojeće zakone o zaštiti životinja, kako u EU i razvijenim zemljama zapada, tako i u svim drugim zemljama gde je zaštita životinja regulisana zakonom. Kada su u pitanju farmske životinje, najzainteresovaniji za zaštitu dobrobiti životinja su potrošači animalnih proizvoda i poljoprivredni priizvođači, ali i svi oni koji su direktno ili indirektno uključeni u proizvodnju i preradu hrane. Osim toga zaštita dobrobiti farmskih životinja povezana je i sa zaštitom životne sredine, održivog razvoja i čitavog niza zdravstvenih, higijenskih, ekonomskih i socijalnih problema jednog društva. Literatura

[1] Stela Strsoglavec, dipl. ing - Šta je dobrobit životinja i kakav je njen značaj za čoveka, http//www.stocarstvo.com, 03.08.2012. [2] Zakon o dobrobiti životinja RS, Sl.glasnik RS 41/2009




22

NEKOMERCIJALNI TOV BROJLERA

Dipl.ing. Predrag Popov

Izvod: Nekomercijalni tov brojlera je najrasprostranjeniji vid stočarske proizvodnje, ne po obimu (broj utovljenih pilića), nego po broju registrovanih i neregistrovanih poljoprivrednih gazdinstava, koja ga upražnjavaju. Tačan broj ovako proizvedenih pilića za sopstvene potrebe, ne može se utvrditi, ali evidentno je da je značajan. Karakteriše ga da je to proizvodnja 20-50 pilića u turnusu, 1-2 puta u toku godine (proleće-jesen), koja ima male zahteve za prostorom i opremom, a uz to i kratak obrt. U ovom radu želim da ukažem proizvođačima na neke greške u tehnologiji uzoga, a istovremeno da kroz savete učine proizvodnju što boljom i rentabilnijom. Ključne reč: tov brojlera, tehnologija uzgoja

NON-COMMERCIAL FATTENING OF BROILER CHICKENS Non-commercial fattening of broiler chickens is the most widespread form of livestock production, not in terms of volume (number of fattened chickens), but the number of registered and unregistered farms that practice it. The exact number of chickens produced for your own use cannot be determined, but, evidently, it is significant. This form of production is characterized by production volume of 20-50 chickens per interval, 1-2 times a year (spring-fall), which has got low space and equipment requirements and, in addition to that, it has also got a high capital turnover rate. Purpose of this paper is to point out some common mistakes to manufacturers, regarding breeding technology, by giving useful pieces of advice on how to make production better and more cost effective. Key words: fattening of broiler chickens, breeding technology

TOV BROJLERA ZA SOPSTVENE POTREBE

Nekomercijalni tov brojlera (tov za sopstvene potrebe), je sigurno najrasprostranjeniji vid stočarske proizvodnje kod nas. Njim se bave porodična gazdinstva i u ruralnim, a i u urbanim sredinama, pod uslovom da raspolažu adekvatnim prostorom i najosnovnijom opremom za hranjenje i napajanje živine. Što se prostora tiče, potrebno je za taj broj pilića koji se najčešće tovi (20-50 komada), obezbediti od 1,5-3,5 m2 podnog prostora, bilo u nekoj šupi ili garaži do završnih masa živine. Za hranjenje i napajanje se koriste uglavnom improvizovani valovi od nekih postojećih posuda (tacne, šerpe), ili načinjeni od drveta odnosno lima. Ređe se koriste automatske pojilice i hranilice, jer za taj obim proizvodnje to je neopravdano ulaganje za većinu njih.

o Tov brojlera za sopstvene potrebe o Nabavka jednodnevnih pilića o Smeštaj o Temperatura o Ishrana o Napajanje o Osvetljenje o Higijena o Zaključak




23

NABAVKA JEDNODNEVNIH PILIĆA

Piliće treba kupovati u registrovanim prodavnicama za tu namenu, i izbegavati pijacu kao mesto nabavke. S obizom na mrežu inkubatorskih stanica, distribucija pilića do krajnjeg korisnika (kupca), se obavi u prvih 24 h od njihovog izleženja. U manjem obimu distribucija traje duže zbog transporta na dalju destinaciju, ali to se obavlja klimatizovanim kamionima. Jednodnevno pile bez obzira što izgleda tako nežno, sa masom od 40-50 grama verovali ili ne, može da preživi i do 3 dana bez hrane i vode, a i transport izuzetno dobro podnosi.

SMEŠTAJ

Prvih nedelju dana, koji se smatraju nekim kritičnim periodom, pilići obično budu smešteni u kartonske kutije ili drvene sanduke (slika 1.). Ovde se mikroklimat prvenstveno zadovoljavajuća temperatura obezbeđuje vrlo jednostavno sa običnim ili infracrvenim sijalicama (slika 2.).

Slika 1. Slika 2. Kao prostirka u prvoj nedelji života koristi se ili stari novinski papir, ili pak krpe koje se menjaju. (slika 1. i 2.). Posle 7-10 dana, pilići se prebacuju na pod, gde se kao prostirka koristi ili piljevina od drveta, ili slama, u zavisnosti šta je lakše nabaviti. Neki proizvođači pak koriste i kaveze sa rešetkastim podom, tako da pilići ne dolaze u kontakt sa izmetom (slika 3.). Dosta proizvođača jednodnevne piliće odmah stavlja na pod sa prostirkom, za početak u manji prostor, a kasnije im povećava površinu kako rastu (slika 4.).

Slika 3. Slika 4.

TEMPERATURA Temperatura u prostoru za smeštaj pilića se uglavnom ne meri, mada postoje zahtevi koji se koriguju po nedeljama starosti. Najbolji pokazatelj da li je temperatura odgovarajuća je samo ponašanje pilića. Ukoliko se pilići grupišu ispod izvora toplote (sijalica), to je znak da im je hladno. Tada obično ne konzumiraju ni hranu ni vodu. Kada se pilići raspoređuju po obodima prostora za smeštaj to je znak da im je pretoplo. Tada slabije konzumiraju hranu, ali zato uzimaju velike količine vode, što povećava vlažnost koja negativno utiče kako na prirast, tako i na zdravstveno stanje. Tada je izmet često vodenast, pa proizvođači misle da je u pitanju proliv.




24

Znači, pilići moraju biti pravilno razpoređeni po smeštajnom prostoru i raspoloženi za uzimanje hrane i vode istovremeno, što je siguran znak da je temperatura zadovoljavajuća. Osnovna greška se pravi kod temperature, pilići se preterano utopljavaju iz straha da se ne prehlade, ali povećana temperatura ambijenta može da bude opasnija nego da im je malo i hladno, ali istovremeno suvo. Piliće je lakše ugrejati nego ohladiti, u šta su se uverili mnogi koji su turnus završavali u periodu kada su spoljne temperature vazduha izuzetno visoke. Tada se javlja problem smanjenja konzumacije hrane, i automatski prirasta, pa se može desiti da na ekstremno visokim temperaturama dolazi i do gubitka na masi, a i uginuća. Turnuse zbog toga treba tako tempirati, da završna faza tova bude u periodu kada temperature nisu visoke.

ISHRANA Pilići se hrane gotovom koncentrovanom hranom. Postoje tri vrste smeša: starter, grover i finišer. Komercijalni nazivi za ove smeše su uglavnom ŽTK 1, 2 i 3. Svako pile mora da konzumira po jedan kilogram starter smeše, koja kako i samo ime kaže predstavlja početnu smešu i uvek je brašnaste strukture. Grover i finišer mogu biti brašnasti li peletirani. Finišer se koristi u ishrani poslednjih 10-tak dana tova, a od konzumacije startera do pred kraj tova se koristi grover. Moja preporuka je da grover i finišer budu peletirani, mada je kilogram smeše neznatgno skuplji od brašnaste hrane. Peletiranu hranu pilići rađe konzumiraju, a vitamini i mikroelementi su na taj način bolje homogenizovani nego u brašnastoj hrani. Posude za ishranu u većini slučajeva su hranilice, najčešće od plastike, koje se koriguju po visini. Pravilo je da se hranilice od poda podižu u zavisnosti od uzrasta pilića, ali da im hranidbena mesta budu u visini grudi. Hranilice se mogu nabaviti u svakoj prodavnici plastike, ili poljoprivrednoj apoteci i ne predstavljaju veliku investiciju. Oni koji su se opredelili za valove najčešće od drveta, moraju ih obezbediti da pilići ne mogu da uđu unutra i čeprkaju, odnosno rasturaju hranu. Hibridi koji su trenutno na raspolaganju kao tovni materijal, imaju izuzetno mali utrošak hrane za kilogram prirasta. On se kreće od 1,8-2,2 kg hrane za kilogram prirasta u zavisnosti od ambijentalnih uslova, završne mase pilića koju želimo i rastura hrane. Većina tovljača je opredeljena na završne mase žive vage 3-3,5 kg pa čak i 4 kg. Poznajući ovakvo tržište proizvođači jednodnevnih pilića uveli su hibride za produženi tov, koji traje 8-10 nedelja.

NAPAJANJE Voda za piće mora biti ispravna, čista i stalno dostupna u dovoljnim količinama, uz mogućnost temperiranja. U prvim danima života trebalo bi u vodu za piće dodati vitaminsko mineralni dodatak u vidu rastvorljivog praha. Transport, promena ambijenta, često i neadekvatan smeštaj izazivaju stres koji se pojačanim dozama vitamina i minerala kroz vodu može preduprediti. Voda mora biti u posudama koje su čiste, i čija se higijena mora redovno održavati pranjem i ispiranjem, i po nekoliko puta u toku dana. Hrana sa kljunova kod konzumiranja vode ostaje u posudi, a visoke temperature ambijenta omogućavaju brz razvoj mikroorganizama, koji mogu izazvati obolenja, naročito organa za varenje. Treba imati u vidu da vode za piće mora biti 2,5 puta više nego što pile konzumira hrane.

OSVETLJENJE

S obzirom da su sijalice kod tova pilića ujedno i izvor grejanja, mogućnost regulacije svetlosnog režima nije moguća, do pred kraj tova kada dodatno grejanje nije potrebno.

HIGIJENA Prostor za smeštaj pilića mora biti mehanički očišćen i opran, naročito ako je u tom prostoru boravio prethodni turnus. Patologija koju skrivaju ostaci hrane, izmeta i prašine moraju biti detaljno uklonjeni. Posle čišćenja i pranja treba uraditi dezinfekciju, a ona se najčešće obezbedjuje krečenjem kako zidova tako i podova prostorija. Preporuka je da ukoliko postoji mogućnost uraditi i dezinfekciju opreme i prostorije 2 % rastvorom masne sode, i posle ostaviti objekat da se osuši. Prednost tova pilića u 1-2 turnusa godišnje, je i ta što postoji sasvim dovoljan period odmora objekta, u trajanju od 2-3 meseca.

ZAKLJUČAK

Ukoliko se proizvođači budu pridržavali ovih prepoduka, ostvariće dobre rezultate u tovu bez povećanog uginuća i zdravstvenih problema, sa zadovoljavajućim prirastima i konverzijom hrane, što na kraju rezultira i rentabilnošću.




25

OSIGURANJE U POLJOPRIVREDNOJ PROIZVODNJI

Ljiljana Maletić, dipl.ecc

Izvod Usled nepredvidivih vremenskih nepogoda i čestih klimatskih promena poljoprivredna proizvdnja je veoma podložna rizicima.Ono što svaki poljoprivredni proizvođač može da uradi je da osigura svoju proizvodnju bilo da se radi o usevima, plodovima ili životinjama. S jedne strane tu je veliki broj osiguravajućih društava koji nude ovakvu vrstu osiguranja, a sa druge je tu Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koje svojim podsticajima olakšavaju plaćanje premija. Ključne reči osiguranje, rizici, podsticaji

INSURANCE IN AGRICULTURAL PRODUCTION Excerpt: Due to the unpredictable weather conditions and frequent climate change, agricultural production is highly exposed to various risks. One thing that every farmer can do is to use insurance for agricultural production, be it on the crops, fruits or animals. On one hand, there are many insurance companies that offer this type of insurance, and on the other, there is the Ministry of Agriculture, Forestry and Water Management, which enables premium payments by providing incentives. Key words: insurance, risks, incentives

UVOD

Usled promene klimatskih uslova sve češće se javljaju nepogode na koje ne možemo da utičemo.Ovo se najviše odražava na poljoprivrednu proizvodnju gde su i štete najveće.U poljoprivrednoj proizvodnji i životinje su ugrožene bilo indirektno preko nedostatka kvalitetne stočne hrane ili direktno preko novih zaraznih bolesti životinja. Jedan od načina da se troškovi nastali na ovaj način ublaže je osiguranje useva,plodova i životinja.

OSIGURANJE USEVA I PLODOVA

Predmet osiguranja mogu biti usevi (uključujući postrne useve, poduseve i međuuseve), plodovi, livadske trave, lekovito bilje, ukrasno bilje, voćnjaci i vinogradi, mladi voćnjaci i vinogradi pre stupanja u rod, voćni, lozni i šumski sadni materijal. [1] Predmet osiguranja ne mogu biti usevi plodovi koji su već oštećeni od rizika koji se želi osigurati, kao i nerodni voćnjaci i vinogradi. [1] Usevi i plodovi se mogu osigurati od grada, požara i udara groma (osnovni rizici) i od poplava, oluja, jesenjih mrazeva, zimskog izmrzavanja, prolećnog mraza (dopunske rizici). Usled promene klimatskih uslova sve češće se javlja i kategorija osiguranja od suše.Suša može naneti velike štete u poljoprivrednoj proizvodnji i može smanjiti prinose u veoma visokom procentu.

o Uvod o Osiguranje useva i plodova o Osiguranje životinja o Podsticaji vezani za osiguranje u poljoprivredi o Zaključak o Literatura




26

Vrednost na koju se usevi i plodovi osiguravaju izračunava se tako što se pomnoži stvarno očekivani prinos kulture koja se osigurava (kg/ha) sa tržišnom cenom na veliko koja se formira u vreme žetve, odnosno berbe. Visina premije zavisi kako od sume osiguranja tako i od nekih dodatnih činilaca kao što su lokacija useva, biljna vrsta i drugo. Plaćanje premije je najčešće usklađeno sa dinamikom ostvarenja prihoda u poljoprivredi. Ukoliko dođe do potpunog ili delimičnog uništenje useva ili plodova osiguranik stiče prava na nadoknadu štete u skladu sa potpisanim ugovorima.

OSIGURANJE ŽIVOTINJA Osiguranjem životinja smanjuju se troškovi nastali usled oboljenja, lečenja, prinudnog klanja ili uginuća životinja bilo da su ona rezultat bolesti ili nesrećnog slučaja (osnovni rizici).Postoji i mogućnost osiguranja životinja od rizika gubitka priplodne sposobnosti junica i krava, gubitka teleta ili ždrebeta pri porođaju i drugo (dopunski rizici). Uslov da se životinje osiguraju je da su one zdrave i da su obeležene u skladu sa važećim propisima.Period trajanja osiguranja može biti do jedne godine (kratkoročno osiguranje) i od 5-10 godina (višegodišnje osiguranje). Vrednost na koju se životinja osigurava je njena tržišna vrednost u momentu zaključenja ugovora o osiguranju. Osigurati svoje životinje mogu sva pravna i fizička lica. Osiguranjem su obuhvaćeni kopitari,goveda,ovce,koze,svinje ,živina,pčele i drugo.. Ukoliko nastane osigurani slučaj osiguranik ima pravo na naknadu na način koji je naveden u potpisanom ugovoru o osiguranju.

PODSTICAJI VEZANI ZA OSIGURANJE U POLJOPRIVREDI

Na predlog Ministarstva poljoprivrede,šumarstva i vodoprivrede donešen je Zakon o podsticajima u poljoprivredi i rurarlnom razvoju (Sl.glasnik 10/2013) i Pravilnik o uslovima , načinu i obrascu zahteva za ostvarivanje prava na regres za premiju osiguranja useva, plodova, višegodišnjih zasada,rasadnika i životinja (Sl.glasnik 48/2013),čime je olakšano plaćanje premija osiguranja. Zakonom su utvrđeni uslovi i način korišćenja sredstava za podsticaje prilikom osiguranja u poljoprivredi, a pravilnikom su bliže definisani uslovi, način i obrazac zahteva za ostvarivanje prava na regres . Pravo na korišćenje regresa ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava, ima aktivan status i ispunjava uslov da je kod društva za osigureanje osigurao useve i plodove od rizika umanjenja prinosa, rasadnike i mlade višegodišnje zasade i životinje pod uslovima koji su propisani od strane osiguravajučeg društva. [2] Pravo na regres se ostvaruje u vrednosti od 40% od visine premije osiguranja. Zahtev za ostvarivanje prava na regres se podnosi jednom godišnje, u dva primerka, Upravi za trezor od 15.07. do 31.10. tekuće godine. Dokumentacija koju je potrebno dostavitu uz Zahtev je overena kopija polise osiguranja izdate od strane društva za osiguranje kod koga je podnosilac osiguran, kao i potvrda o izvršenom plaćanju ukupne premije osiguranja. Kada Uprava za trezor utvrdi da su svi uslovi po podnetom zahtevu ispunjeni, prenos odobrenih sredstava se vrši na namenski račun poljoprivrednog gazdinstva kod poslovne banke.

ZAKLJUČAK

Pre donošenja odluke o osiguranju treba konsultovati veći broj osiguravajućih društava,jer svako društvo pored opštih uslova ima i neke specifičnosti ,pa izbor treba izvršiti prema sopstvenim potrebama i mogućnostima.Kada bi veći broj poljoprivrednih proizvođača osiguravao svoju poljoprivrednu prouzvodnju, premije osiguranja bi bile niže, a istovremeno bi se izbegli rizici i povećani troškovi usled nastalih šteta. Literatura [1] http//www.dunav.com/rs/ osigranje poljoprivrede [2] Pravilnik o uslovima, načinu i obrascu zahteva za ostvarivanje prava na regres za premiju osiguranja useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja (Sl.glasnik 48/20

priređivač: poljoprivredna stučna služba...

Documents